Увод. У богатој и разноврсној магијској пракси наших Влаха, изненада се 1983. године појавила једна необична иновација: прочуо се Јанко Дурља из Близне код Рудне Главе, да уз помоћ сата (будилника) успоставља "контакт" са шојманима (демонима магије) и као медијум преноси њихове одговоре на разна питања која постављају многобројни посетиоци (од комуникације са мртвима, преко савета о лечењу болести пред којима су лекари били немоћни, до прорицања судбине). Оцењујући ову појаву као погодну за интердисциплинарно истраживање, аутори су је испитивали током 1987, године, и резултат тог истраживања, осветљен са етнолошког и психолошког становишта, саопштава се у овом раду. 

Циљ истраживања. Етнолог је себи поставио задатак да сагледа ову културну иновацију и испита њен однос према традиционалном магијском обрасцу, као и да осветли околности које су је проузроковале, а психолог се усредсредио на саму личност, са жељом да испита њене евентуалне телепатске и прекогнитивне способности, односно видовитост. 

Примењена етнолошка методологија. Етнолог је као основу користио једну специјалну варијанту методе истраживања са учествовањем, развијену током вишегодишњег испити­вања магијске праксе Влаха, а која се сликовито може назвати «метода пацијента». У овом случају, то је био прилично рискантан подухват, јер су етнолог и медијум у блиском сродству. 

Примењена психолошка методологија. Психолог се определио за методу теста, који се огледа у следећем: особа са јаком емоционалном везом с експериментатором (у овом случају супруга психолога) исписује на папир по сопственој вољи садржај непознат експериментатору. Експеримент се састоји на следећим тезама:

а) ако медијум погоди да експериментатор носи папир на коме је написан одређен садржај, али му је недоступан, била би непосредна верификација телепатских способности (он чита из главе експериментатора);

б) ако би поред овога погодио и садржај текста, онда би се могло говорити о верификацији прекогнитивних способности (чита из главе експериментатора, успоставља медијалну везу са његовом супругом и чита из њене главе, или, једноставно, врентгески види сам текст).

*

Портрет медијума и животна ситуација. Јанко Дурља је особа стара 61. годину; живи сам са женом Анком у сопственој кући, у живописном крају Рудне Главе који се, због изразитог карстног рељефа, зове Велики Крш. Терен је непогодан за земљорадњу, и овде су се људи одвајкада бавили бачијским сточарством. Деце немају јер је Анка нероткиња.

Историја случаја. Јанко је, према сопственом казивању, окупиран шојманима, демонима које је на њега послала нека врачара из Горњана (суседна општина Бор), по наруџби суседа са којима је Јанко у лошим односима, јер нема наследнике па су се ови навадили на његову имовину. Наиме у јесен 1982. године, неко је у току ноћи уиз Јанковог тора украо четири овце. Како су једну одмах заклали у самој близини куће, Јанку није било тешко да, са својим братом Јованом, крене трагом и види до чије куће води. Пријавио је крађу, али су иследници били «подмићени» и истрага је прекинута, наводно у недостатку доказа. Јанкове сумње су се прочуле. Породица крадљиваца, уплашена да Јанко не «потегне врачаре», предухитрила га је «ангажујући» поменуту врачару из Горњана. Та врачара је на Јанка напратила шојмане са намером да га униште. У помоћ му је прискочила његова слава, Света Петка, и одбранила га, али је за узврат морао да постане влва и да "ради" са сатом.

Иницијација. Ову драму најбоље је пренети директно, Јанковим речима.

Славио сам Петковицу, 27. октобра 1982. Негде пред поноћ испратио сам последње госте и вратио се у кућу. Анка је легла, а ја сам из кутије са зида узео будилник да га навијем. У том тренутку учини ми се да чујем гласове, као да неко говори напољу, у дворишту. спустио сам будилник на сто и изашао. Тамо није било никог, није се чуло ништа. Вратио сам се у кућу и узео будилник да наставим навијање. Поново су се зачули гласови, сада нешто јаснији, али као да су допирали из сата! Принео сам га уху.

- Треба да се чуваш! – говорио је сат. Тргнуо сам се.

- Јеси ли чула нешто? – упитах жену.

- Шта то? – одговорила је Анка.

- Неко говори! – рекао сам показујући сат.

- Е говори ракија у твојој глави – љутито ће жена, мислећи на то како смо, као што је ред, на слави доста попили. Међутим, онај глас из будилника се поново јави:

- Чувај се, и чувај жену! Доћи ће неки људи да те убију. Наоружани су пушкама, али се ти не бој јер им је муниција влажна!

У то се напољу зачула галама. Бацио сам поглед кроз прозор у дворишту, у мраку, назрео три особе: као да су тамо стајали два мушкарца и једна жена! Чуо сам како жена говори оној двојици:

- Ми треба њега да убијемо, жену не морамо да дирамо.

Грдно сам се уплашио и увуко под кревет. Ту сам био сигуран јер је зид према дворишту од камена и пушка не може да га пробије. Тада се она жена у дворишту готово раздрала:

- Ено га под креветом! Ено га под креветом!

Прасну пуцањ.

- Пуцај из државне пушке - викала је, - ловачка не може да пробије зид!

У то се јави онај глас из будилника:

- Не бој се - вели. Чуо се још један пуцањ. - Не бој се ничега - понови глас – не могу ти ништа, само немој излазити напоље.

- Ха, не мораш да изађеш – викну жена из дворишта, - ми ћемо ти онда одвести краве из штале.

Зачула се звоњава и мукање крава, али ја сам био толико уплашен да ми није падало на памет да промолим нос из куће. Тако сам пробдео целу ноћ. У међувремену, онај глас из будилника ми се преставио као Света Петка, моја слава. У једном тренутку на зиду, одмах поред кућице за сат, указао се и лик старе жене у народној ношњи. Говорила је:

- Теби је, мој Јанко, суђено да патиш, да будеш мучен и уништен, али ми смо се смиловали и решили да те узмемо у заштиту пошто немаш деце. За узврат, мораћеш да нам служиш.

- Како? – промуцао сам.

- Гатаћеш у сат. Код тебе ће долазити људи са разних страна, а ти ћеш одговарати на њихова питања.

- Али ја то не знам! Не могу ја то да радим! – одговорио сам.

- Мораћеш, мораћеш ако хоћеш да живиш, али не брини, ми ћемо те свему научити.

Кад је свануло, испричао сам све жени и изашли заједно напоље. Краве су биле у штали, пси мирни на својим местима а око куће никаквих трагова!

Увече је, међутим, оно троје опет дошло. Опет су наваљивали да ме убију, а глас из сата ме је храбрио и говорио шта треба да радим и како да се чувам. Тада ми се представио као Света Мајка Марија! Почела је да ме подучава како да радим са сатом, како да примам људе и остало: на пример, да ово радим само код своје куће, да не радим са више људи одједном, односно да радим насамо са човеком који ми дође, да не идем нигде док ми оне не допусте, и тако. Питао сам колико дуго мисле тако да ме муче, а она је казала да неће дуго и да ће ме оставити на миру, али ево, на врату су ми већ пет година.

Треће вечери се опет све поновило, али је оно троје отишло брзо и више се никад није вратило. То су биле шојмане које је послала горњанска врачара да ме убију, тако су ми објасниле оне из сата. Рекле су ми тачно ко их је и зашто послао. Ја сам касније отишао у Горњане да убијем ту врачару, али су је њени били сакрили па је нисам нашао.

Те треће вечери, онај лик са зида је говорио како ће код мене да долазе «људи и људи», и да ћу ја да зарадим паре. Ја то нисам прихватио. Рекао сам:

- Ако већ мора тако да буде, да људи из далека због својих мука или болести долазе к мени, нећу и ја да их мучим узимајући им новац.

- Још боље – рекла је на то она жена,- ако ћеш да радиш бадава то ће бити добро.

Остале подуке у току иницијације. «Оне су ме натерале», казује Јанко, «да одем на онај свет. Одведен сам на рудноглавско гробље. Тај свет мртвих је подељен једним путем на два дела. Десна страна је мрачна, са много радионица у којима раде грешници. Лева страна је сва од постављених трпеза са храном и пићем које мртвима намењују и шаљу њихови на даћама, славама, задушницама и слично. Та страна је сунчана. Али и они који су осуђени да раде да би окајали грехове, кад истекне време казне, прелазе на леву страну.

Преко свих гробова света главни је неки Лазар чији је гроб у Америци. Он је сахрањен веома давно; кад то више нико не зна, али његово тело не трули. Пресвлаче га сваке треће године у ново одело. Оно сам лично видео, а ово за Лазара су ми оне објасниле кад сам их питао о оном што сам видео на оном свету. Такође су ме училе, наставља Јанко, о чему да приповедам људима који долазе код мене. Рата ће бити обавезно, и то пре истека овог века. «јер смо на Ш». Земља ће морати да се очисти од греха. Народ се јако искварио, нарочито зато што не држи тродневне постове, не поштује Бога, и често изговара реч «ђаво». Много би било добро за човечанство кад би људи макар тродневне постове држали.

Главни преко шојмана је Исус. Сви људи на свету, без обзира на фелу, имају једног Бога, Исуса. Многе несреће које ће задесити свет могу да се избегну ако се људи поправе: да живе у братству и слози, да престану са ратовима, да се међусобно помажу, да не чине зла једни другима, да буду поштени.»

*

Сеанса са етнологом. Како нас је Јанко обавестио да му је «наложено» да «не ради» у групи већ индивидуално, страховали смо да нас «не раздвоји», па је етнолог наводио разговор на разне теме и детаље из обичајне праксе, магије и веровања. Јанкова супруга, брат и сусетка, која се ту случајно затекла, казивали су, а он је бележио. У разговор се поново укључивао Јанко. Његово познавање ове материје било је солидно, што је помало необично за мушкарце у овим крајевима.

У погодном тренутку етнолог се директно обратио Јанку молбом да му помоћу сата одговори на неке проблеме које му жена има на послу. Одговорио је да ће то бити мало теже јер нас има много у соби. Његова жена је предложила да се повуку у суседну просторију. Претпоставњамо да је због незагрејаности те друге просторије Јанко могућност одбио рекавши:

- Па да видимо да ли оне хоће овако! – Окренуо се према етнологу и упитао:

- Да ли се ти крстиш?

- Да – одговорио је етнолог.

- То је добро, иначе оне неће да раде са онима који се не крсте.

Узео је сат из кућице са зида, сео је поново за сто, пребрисао стакло руком и навио сат до краја. Држећи га у левој руци окренуо се према прозору и прекрстио, што је он пратио крајичком ока.

- Ајт, нек помогне Света Мајка Марија! – изговорио је и принео сат левом уху. Погледа прикованог за прозор нечујно је нешто изговарао, јер су му се усне помицале. Прошао је непун минут и он је окренуо поглед према етнологу.

- Шта хоћеш? – упитао је.

- Како ће проћи моја жена са проблемима које има на послу (разговор се водио на влашком). Јанко се окренуо поново према прозору. Мицао је уснама десетак минута па је престао. Пажљиво је ослушкивао сат. После неколико тернутака одвојио је будилник од уха и одговорио:

- Она намерава да напусти посао који сада ради и нађе други, али то неће моћи скоро да оствари. кад буде нашла други посао имаће већу плату од тебе! (Насмејао се).

- Али шта кажу за проблеме које сада има на послу, како ће све то да се заврши? – упитао је етнолог.

- Па то што сам ти рекао, јел разумеш?

- Разумем, - потврдио је етнолог и додао: а шта ми могу казати о њеном здрављу?

Јанко је поново принео сат уху. Исто је неколико секунди шапутао, ослушкивао и спустио сат на сто.

- Она је веома болесна, има сталне болове, нарочито у глави, треба да се чува јер може да дође и до операције.

- Може ли то да се излечи без операције?

- Може – одговорио је.

- Како?

- Знаш ли бајање од «сувог сунца»?

- Знам рекао је етнолог.

- Е, па то уради ако хоћеш да оздрави без операције. Заћутао је на тренутак, а онда наставио. – Знаш шта каже да имате свађу у кући јер ти мало «шврљаш». Долазиш касно кући, не водиш рачуна ни о чему и зато те жена грди. Треба да се поправиш! (Смех). Етнолог је издржао кикотање присутних на његов рачун и наставио питањем:

- Хоћеш ли да их питаш нешто о мом послу?

Принео је будилник уху.

- И ти понекад размишњаш о томе да напустиш посао - рекао је ослушкујући сат.

- Јес, вала – потврдио је.

*

Увођење психолога у сеансу. Желећи да укључи психолога у сеансу, етнолог је замолио Јанка да их упита да ли се љуте што су њих двојица дошли. После ослушкивања сата добијен је одговор да се не љуте, али да га оне упозоравају да се чува «јер они нису то што се праве да јесу».

- Питај их да ли знају чиме се бави мој пријатењ? – замолио је етнолог.

- Он је светописац – гласио је одговор после дуге паузе.

Тражили смо да нам то објасни. После извесног натезања, Јанко је овај израз протумачио тиме «да он тамо где ради нешто пише». Тражили смо да то прецизније објасни. Добијен је одговор (на српском):

- Он ради нешто са главу! (То је имало да значи да се бави интелектуалним послом).

Етнолог се затим Јанку обратио на влашком:

- Да ли оне знају шта је жена рекла мом пријатељу јутрос кад је полазио од куће?

- Рекла је да се чува тамо где иде.

- Да ли му је нешто дала?

- Да.

- Да ли оне знају шта је то?

- Дала му је један белег.

- Какав белег? – упитао је етнолог.

- Белег од одеће.

- Није – одговорио је етнолог, да би прекратио "видовњачке" муке. – Нешто му је написала. Питај их да ли оне могу да прочитају то што му је жена написала, јер мој пријатељ то не зна.

Јанко је мало дуже ослушкивао сат.

- Написала му је нешто мало.

- Да ли знају колико је речи?

- Не знају, али нема много.

- Да ли могу да их прочитају?

Кратка пауза.

- Не могу.

- Зашто? – упита етнолог.

Опет кратка пауза. Спушта сат на сто.

- Написано је на другом језику – вели.

- А на ком језику оне говоре у сату? - сетио се етнолог да упита.

- На влашком.

- Само на влашком?!

- Само.

Остали интересантнији детаљи са сеансе. Било је природно да се интересујемо за однос шојмана према Јаноковом алкохолизму. Јанко нам је објаснио да га оне веома грде због тога. Када би он потпуно баталио пиће, оне би га, веле, научиле и другим стварима магије, знао би да лечи људе, и слично. Он их у вези пића не слуша сасвим зато што га оне не дирају кад је пијан. Тада их нити чује, нити види. Каже, иначе, (а то потврђује и његов брат), да пре 1982. године није много пио, али да се пропио откако су га заокупиле шојмане.

*

   Закључак етнолога. Основни циљ посете етнолога био је, како је већ речено, утврђивање односа иновације према традицији, јер се на тај начин могу сагледати процеси у живом културном ткиву као еминентном предмету етнолошке науке. На основу личног учешћа у сеанси, као и забележених Јанкових појмова и представа, може се закључити да је ова иновација настала на ремећењу, померању и преплитању планова традиције, али да је и даље остала у оквирима њених образаца. Зато је могла бити брзо и лако прихваћена у средини у којој се појавила. Свесна да је реч о иновацији, средина је Јанка назвала уопштеним називом влва, појмом коме, из речника српске културе, најприближније одговара израз виловит човек; он, дакле, није ни врач, ни бајач, ни гатар, ни исцелитељ већ је, једноставно речено, особа која је личним удесом снабдевена својствима да комуницира са оностраним.

   Иновација је, пре свега, морфолошке природе. Али сат из кућице на зиду није само принова у збирци магијских реквизита, већ и на плану друштвених односа и религијских симбола. Будилник је, у историјском смислу, ушао у сељачке куће половином овог века; у влашке извесно много касније него код других. Ушавши, као принуда новога времена, сат је неминовно морао да уништи читаво једно поље старог искуства: оријентацију у времену помоћу природних знакова и ритмова! Истовремено, читав један свет натприродних бића који је савезнички потпомагао човеку да се не изгуби у том свакодневном и бескрајном смењивању дана и ноћи – гурнут је на отпад.

Сат се наметнуо као икона свакодневице. Једна врста наших сељака, заробљеника минулих времена, буквално га је и ставила тамо где хришћанство смешта своје иконе. Зато не треба да нас чуди што је сат у Јанковом случају постао бојно поље сила зла, послатих да му нашкоде, и добрих духова, кућних заштитника, који стају у његову одбрану. Лик Свете Петке, кућне славе, која обучена у народну ношњу излази готово директно из сата, јесте манаистичка еманација умрлих предака, забринутих за опстајање имања кје су стекли и предали Јанку на коришћење, са задатком да га унапреди и преда даље потомцима. С обзиром да потомака нема, духови предака су с правом узнемирени, јер од економског просперитета живих зависи квалитет њиховог "живота" на оном свету.

Јанково имање је угрожено директним нападима суседа, који сматрају да имају право да га у оваквом случају преузму. Данас нам ово може звучати као рурални атавизам, али је ова установа обичајног права у ранијим временима имала свој пуни резон.

Следећи моменат је, чини се, пресудан: Јанко је био врло вредан, радан, поштен и изузетно цењен човек, али је остао заробљен с оне стране времена, не успевши, као остали из његове генерације, да се прилагоди променама. На прагу старости суочио се са поразном истином да га је Судбина, којој је верно служио, оставила празних руку. Побегао је у алкохол и свет халуцинација.

*

Закључак психолога. Како примарна хипотеза о постојању телепатских или прекогнитивних способности у Јанковом случају није потврђена, дограђен је првобитни теоретски концепт новим, психопатолошким, који се, даље, надграђује помоћу концепта тзв. културних регулатора социјалне дезадаптације. Са становишта психолога, испитаник је неадаптирана личност која, уз бекство уз болест зависности (алкохолизам), провоцира код себе краткотрајно халуцинаторно стање као снажан механизам одбране Ега од грубе стварности. Лако се утврђује да је његова иницијација, заправо, delirium tremens са халуцинацијом и суманутом идејом месијанства, а његова потоња «пракса» јесте успостављање компензаторског односа са околином на нов и оргиналан начин, али уз помоћ културно већ употрбљених образаца.

*

Заједнички закључак. Установљена је вишеструка обострана корист од заједничког рада, од чега је, у овом случају најважније да је етнолог ослобођен могуће заблуде o телепатији и неким евентуалним натприродним моћима, а психолог се уверио у изузетне психотерапеутске могућности које у себи садржи традиционална култура.

Завршна напомена. Даље интересовање за овај случај онемогућила је изненадна Јанкова смрт, која је наступила непуну годину после наше посете. Једнога дана замолио је Анку да оде по воду, и када се она вратила са удаљеног извора, нашла га је мртвог: лежао је на кревету, руку прекрштених преко груди, као да спава. Неколико година касније, прочула се и сама Анка као врачара: лечи, кажу веома успешно кравље брадавице. Eтнолог ће и ову појаву испитати, али овога пута са ветеринаром.

Обавезно погледати: 
фотографије са сеансе!