Петнаести међународни фестивал

етнолошког филма

Етнографски музеј у Београду

 5.новембар 2006. фодине

И З В Е Ш Т А Ј   Ж И Р И Ј А

XV МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА

 На XV међународном фестивалу етнолошког филма, одржаном у Етнографском музеју у Београду од 1. до 5. новембра приказано укупно 109 филмова из 28 земаља. Од тог броја приказаних филмова у такмичарском програму оцењивано је 64 филма. У домаћој селекцији  приказано је 19, у иностраној 27, у аматерској 18 филмова.

 Сви приказани филмови у такмичарским програмима задовољили су основни критеријум који се према пропозицијама фестивала поставља а то је да се документарност односи на етнолошко-антрополошке теме. Након прегледа филмова жири је констатовао да филмови третирају материјалну и духовну културу - обредну праксу док је један број посвећен и феномену свакодневице и баве се друштвеном стварношћу. Музика као пратећи садржај филмова усаглашена је са тематиком филма.

 И овога пута жири је сматрао значајним  да подржи стваралаштво које прати и открива различите аспекте традиционалне културе у условима који се брзо мењају. Утврдила се потреба упознавања јавности са све присутнијим актуелним темама свакодневице која је препознатљива у многим срединама - попут борбе за егзистенцију, модернизације живота у традиционалним, патријархалним срединама,  филмови о болестима савременог доба, проблеми и статус жене у друштву, статус етничких група као што су Роми, кодирање различитих култура када се измештају из своје аутохтоне средине у другу, сасвим супротну; сегменти обредне праксе, спој културе и природе. Жири се определио да за критеријуме у свом раду истакне научни приступ, начин реализације и начин коришћења изражајних филмских средстава, али и афирмисање ретких тема које се до сада нису филмовале. Музика као нераздвојив део обичаја у приказаним филмовима показала је  умеће прожимања стварности и традиције -  од архаичних напева, инструмената  и игара до најмодренијих тонова из музичко филмског миљеа.

 У овогодишњим остварењима уочени су различити приступи у реализацији и избору тема – од етнографског записа до играних структура ; од архаичних обичаја до болести које нападају савремени свет; од аматера који сопственим средтствима стварају до студената и антрополога. Све више је филмских стваралаца из редова етнолога и антрополога који су се нашли у улози истраживача, сценаристе, камермана и редитеља.

 На основу претходно реченог, жири XV међународног фестивала етнолошког филма определио се једногласно да додели признања и награде следећим филмском остварењима који су показали изузетан допринос у етнолошком филму:

I

 Жири је одлучио да додели  специјална признања и то:

·                    Филму ЛУД БИ БИО 'КО БИ ЗАМЈЕРИО, у продукцији Hrvatskе radio televizijе, Хрватска, 2005. Сценарио: Влатка Воркапић и Љиљана Шишмановић, етнолог – консултант: Звонимир Толди, камера: Кармело Курсар, монтажа: Роберт Петринец, режија: Влатка Воркапић. Филм се издваја због вешто одабране теме која је мало присутна чак и у етнолошкој литератури а која је актуелна за заједнице у свим срединама – кроз ругалице, пошалице, шалу и адекватну музичку подлогу дочаран је менталитет и посебност становништва источне Хрватске – у селима бродског посавља.

·                    Филму ГРАЂАЊЕ, у продукцији РТС ТВ Нови Сад, Србија, 2006. Камера: Душко Весковић, монтажа: Саша Арсић, сценарио и режија: Светлана Парошки.  Прича се односи на стваралаштво уметника а пренешена је филмским језиком и посебним симболима – тема је разматрана из угла вечитог цикличног круга – рађања, трајања, нестанка и претварања у првобитно да би се можда поново створило помоћу симбола – којима се уметник из филма користи   – земље, трске, сламе, воде, ...

·                    Филму ЈА, ПОКОЈНИК у продукцији Музеја у Мајданпеку, Србија, 2006. Сценарио: Данијела Драгосавац и Паун Ес Дурлић, камера: Срђан Митровић Кима, Мирослав Балабановић, Боривоје Крчмаревић, Паун Ес Дурлић, монтажа и режија: Паун Ес Дурлић, за добро представљену обредну праксу у делу који се односи на погребне обичаје код влашког становништва. Иако до данас има више филмова снимљених на ову тему, предложени филм  бави се специфичним сегментом помане која се даје за живота, као и то да се помана пореди и са самом сахраном јер је казивач након неког времена умро. Музика у филму прати ритуал у свим сегментима као саставни  део обреда.

·                    Свакодневица ромске деце из блока 71 –  у продукцији AFC, Београд, Србија, 2005. Монтажа: Неда Спасојевић, сценарио, камера и режија: Ивана Тодоровић, за успешно представљање деце у ромској заједници и њихове судбине које су проузроковане друштвено економским условима.

II

Жири је одлучио једногласно да додели награде за изузетан допринос етнолошком филму следећим  остварењима:

·                    у аматерској конкуренцији на XV међународном фестивалу етнолошког филма  награди филм

БОЖИЋ НА САЛАШУ

У продукцији Рајка Љубића, Суботица, Србија, 2005. Сценарио: Алојзије Стантић и Грго Пиуковић, стручни консултант: Грго Пиуковић, камера, монтажа и режија: Рајко Љубић, за успелу реконструкцију циклуса божићних обичаја буњевачке заједнице, која је реализована управо према свим сегментима обредне праксе у простору и времену.

III

 ·                    филмовима из стране продукције који равноправно деле награду за етнолошки допринос у филму

 СЛИКЕ КОЈЕ ПЕВАЈУ  – ЖЕНЕ СЛИКАРИ ИЗ НАЈЕ

 у продукцији: Lina Fruzzetti, Ákos Östör, САД, 2005. Камера: Алфред Груцети, Акос Астор, монтажа: Шоун Хеинсворт, сценарио и режија: Лина Фруцети, Акос Астор, Адити Нат Саркар.

 и филму

ПРИЛЕПСКИ МЕЧКАРИ

 MACRO produkcija, Хрватска/Македонија, 2006. Камера: Диме Димески, Игор Велкоски, Владимир Ризоски, монтажа: Игор Кожић и Тихомир Тонжетић, сценарио и режија: Соња Ризоска Јовановска и Иво Кузманич.

 Иако су снимани у веома различитим културним срединама и баве се дугачијим темама оба филма изузетно успешно  илуструју основне вредности антрополошког-етнолошког  приступа визуелном регистровању друштвене стварности. Филмове одликује систематичност и прецизност представљања сложених друштвених односа у заједницама – индијској (Бенгал)и македонској (Прилеп). СЛИКЕ КОЈЕ ПЕВАЈУ – ЖЕНЕ СЛИКАРИ ИЗ НАЈЕ,  баве се проблематиком статуса жена које су свој излаз из строго патријархалне средине с једне стране, и економске немаштине с друге, нашле у стваралачком надахнућу – музичком и сликарском изразу који је производ традиционалне културе али уклопљен у савремени миље. Жене из Наје сликајући уз песму, шта се око њих збива, доприносе бољем материјалном стању својих породица, а уједно и утичу на сопствену едукацију и схватање свакодневице. Таквим начином живота мења се и однос према њима и интегритету њихове личности. ПРИЛЕПСКИ МЕЧКАРИ, обрађује феномен мушког друштва у Прилепу чија се интегрисаност  огледа у обредној пракси мечкара, поворке са маскама која се јавља у време поклада. Учешће етнолога-жене током праћења ритуала који је према традицији искључиво затворена мушка асоцијација, је у филму веома добро укомпоновано и спонтано и огледни је пример рада етнолога на сопственом терену.

IV

·                    Из домаће продукције жири се определио да награду равноправно поделе филмови: 

БАЦАЊЕ КРСТОВА

у продукцји  Народног музеја Пожаревац, Србија, 2006. Камера: Виктор Фигуровски, монтажа: Саша Медоварски, сценарио и режија: Даница Ђокић,

и

ЧУВАРИ ПОТОНУЛОГ ДОМА

у продукцији РТВ Pi kanal, Пирот, Србија, 2006. према сценариу Гордане Симоновић, стручни консултант: Драгољуб Златковић, камера: Душан Јоцић, монтажа: Мирјана Гмитровић – Тодић, режија: Зоран Чолић.

Филм БАЦАЊЕ КРСТОВА обрађује тему народног православља и веровања које је настало у оквиру народног веровања и које је сама црква прихватила као обред од значаја за заједницу. Односи се на веровања излечења крстом којег баца близак одабраник супротног пола а који потом постаје побратим или посестрима оболелом. Вера у моћ излечења овим путем утицала је да се ритуал сачува до данас под покровитељством цркве. Други филм ЧУВАРИ ПОТОНУЛОГ ДОМА обрађује тему нестанка села Завој у пиротском региону и са њим читаве микро заједнице. Услед природне катастрофе и формирања потапања села народ се раселио и тек ретки људи су остали на ободима села и са тугом се сећају својих огњишта. Након природне катастрофе дошло је до формирања акумулационог Завојског језера на чијим ободима   само Загорка и Јордан Мијић чувају свој потонули дом.

V

Опредељујући се између неколико изузетних филмских остварења приказаних на 15. међународном фестивалу етнолошког филма жири се одлучио да Гран при  „Драгослав Антонијевић“ додели филму

О Н О С Т Р А Н А   В А Т Р А

у производњи: Ovidiu Dumitrana, Румунија, 2005. Етнолог – консултант: Михај Фифор, камера: Марјан Вулканеску, Данијел Круцеру, монтажа: Козмин Митителу, Ирина Пура, режија Овидију Думитрана. У филму је обрађен специфичан обичај – култ покојника код румунског становништва у Олтенији. Гледаоцима је омогућено да доживе посебан однос заједнице према култу покојника у време последње недеље ускршњег поста, на Велики четвртак. Тада се према обредној пракси још увек живој у народу, успоставља комуникација са покојницима путем ватре запаљене у задњем дворишту домаћинства и на гробљу.Улогу медијума између живих и мртвих преузимају старе жене, које се сматрају ритуално чисте.  Спој традиционалног  култа  и хришћанских елемената у обреду експлицитно показује снагу обреда и емоција које спонтано том приликом испољавају жене на гробљу. Коментар, слика и музика воде гледаоце кроз обичај на несвакидашњи начин и налазе се у граничном простору овостраног и оностраног света.

 У Београду, 5.новембра 2006. године

 Чланови жирија

Мр Владимир Боцев, председник

Вик Јансен, члан

Љубомир Рељић, члан

Стеван Јовичић, члан

Нада Замфировић, члан

Мр Весна Марјановић, члан

Vaš komentar