Čedomir Vasić * Borislav Jovanović

Dugo je vladalo uverenje - a ono traje i danas - da veoma retki, najraniji praistorijski rudnici bakra u Evropi, ili bilo gde u svetu, sem podataka o tehnologiji primarnog rudarstva ne pružaju posebno zanimljive arheološke nalaze Ovo uverenje je izgledalo utoliko verodostojnije što je za njegovu potvrdu ili poricanje najpre trebalo pronaći najstarije rudnike bakra, ili bar jedan od njih - a to se dugo nije dogodilo. Otuda je proučavanje praistorijsje metalurgije bakra bilo lišeno bilo kakvih pouzdanih podataka o ondašnjim izvorima sirovina, a posebno onih na samom početku. Kad se već činilo da su sva iskopavanja te vrste unapred osuđena na neuspeh, došla su dva iznenadna i zadovoljavajuća rezultata. 

Jedan od njih je postignut u Bugarskoj, tokom zajedničkog rada Akademije nauka SSSR i Bugarske akademije nauka na proučavanju metalurgije i rudarstva bakarnog i bronzanog doba. Tom prilikom je otkriven Ai-Bunar, rudnik bakra iz eneolitskog perioda neočekivano velikih razmera. Tokom poznog eneolita (ima izgleda da se starost rudnika može pomeriti do ranog eneolita), ovde su korišćena ležišta oksidnih i karbonatnih ruda bakra, u dužini 1,5 km. To su bile prostrane žile, koje su izbijale na površinu u dugim procesima, tako da su stari rudari započinjali eksploataciju nekom vrstom dnevnih kopova. Iskopavanja Ai-Bunara dala su mnogobrojne ulomke keramike tipa Karanovo VI (razvijeni eneolit), ali su na ovom nalazištu rudarska oruđa znatno ređa. 

Prostrano pobrđe s rasutim rudnim ležištima otežava sagledavanje Ai-Bunara kao spomeničke celine. Stari rudarski radovi u vidu dnevnih kopova teško se mogu rekonstrisati i pod uslovom da se velike količine naknadno nasutog nasutog materjala iz njih uklone. Prvobitni oblik ovih kopova je, po pravilu, izgubljen - ako ne docnijom eksploatacijom, onda sigurno dugotrajnim dejstvom erozije. Uz to, moćne naslage jalovine, izbačene tokom rudaske aktivnosti, menjaju konfiguraciju terena i stvaraju deponije, često nedovoljno stabilne. Najzad, nedostatak bilo kakvih jamskih radova svodio bi rekonstrukciju spomenika starog rudarstva tipa Ai-Bunara na zbir površina ispresecan plićim ili dubljim jamama levkastog profila. 

Sasvim je druge vrste rudokop bakra Rudna Glava kod Mjadanpeka. Dugogodišnja istraživanja starog rudarstva u Timočkom eruptivnom basenu, koja su preduzeli Muzej rudarstva i metalurgije u Boru i Arheološki institut u Beogradu, dovela su do otkrića ovog značajnog spomenika. Arheološka iskopavanja su ovde vršena od 1968. godine i traju sve do danas, podeljena u više faza. 

U prvoj fazi je teren bio osposoblje za istraživanja i indentifikovana prva okna; u drugoj fazi su ispitana očuvana okna centralne rudne žile, dok se u trećoj koja je još u toku, prešlo na ispitivanje samih jamskih radova, i to na ograničenom prostoru predviđenom za konzervaciju i rekonstrukciju.  

Rudokop na Rudnoj Glavi je u velikoj meri suproton Ai-Bunaru. Rudno telo sastavljeno od magnetita i halkopirita, bogato oksidnim i karbonatnim mineralima bakra, malahitom i azuritom, koncentrisano je na masivnom visu, ili glavici iznad istoimenog naselja - Radne glave. Nekada je taj vis, ispunjen tragovima straih radova, nosio ime "Okna", ali je taj naziv docnije potisnut, kad je tu proradio moderan rudnik magnetita pod imenom Rudna Glava.  

Ali otvaranje dnevnog kopa rudnika magnetita je takođe veoma doprinelo otkriću praistorijskih radova. Prostrana eliptična jama dnevnog kopa presekla je u istočnom pravcu zonu mnogobrijnih eneolitskih radova, tako da su se pojedina okna, uglavnom oštećena pojavila na severnom profilu. Povoljna okolnost za ovaj spomenik starog rudarstva je bila obustava dalje eksploatacije magnetita, jer je osnovno ležište rude bilo iscrpljeno. Na taj način su eneolitska okna bila pošteđena daljeg uništavanja, dok su profili dnevnog kopa približno odredili rasprostiranje praistorijskih rudarskih radova. 

Najvažnija odlika ranoeneolitskog rudokopa na Rudnoj Glavi, je prema tome, podzemna, jamska eksploatacija. Razumljivo je da eneolitski rudari, sa tehnologijom kojom su raspolagali, nisu bili u stanju da samostalno probiju ili šire vertikalna okna, a još manje da to čine s horizontalnim galerijama. Oni su naprosto sledili prirodni kanal rudne žile, i to onaj čije su srazmere omogučavale pristup jednom ili dvojici rudara. Otuda je razumljiva krajnja neujednačenost i nepravilnost ovih okna, jer su to zapravo prirodne tvorevine. Ali pražnjenje njihove sadržine i izvlačenje rude bogate mineralima bakra bilo je delo ranoeneolitskog rudara, koji su se spuštali do dubine od oko 20 m, verovatno do donje granice oksidacione zone. 

Pored okana oštećenih radom modernog dnevnog kopa, otkriven je i niz potpuno neoštećenih. Njihova prvobitna dubina, kao i međusobne veze, prirodnim kanalima stvorenim izlivanjem usijane rudne mase, još nije poznata. U predstojećim, završnim, istraživanjima jamskog dela ovog rudokopa bakra nisu isključena iznenađenja - i pre toga česta na Rudnoj Glavi. Ako se, na primer, rudarski alat (izrađen od kamena i kosti) i mogao očekivati, čak i u većim serijama - što se na Rudnoj Glavi i dogodilo - onda su rudarske ostave sasvim nova i jedinstvena pojava u praistorijskom rudarstvu uopšte. 

Rudarska oruđa čine uglavnom masivni batovi, zapravo obluci eruptivnih stena, s uklesanim poprečnim žljebom za vezivanje užeta ili kožnog kaiša. Oni dostižu težinu i do 5 kg, a razlikuju se po veličini (pojedini primerci su imali dimenzije 24 * 15 cm). Tipološka analiza je pokazala da je ovde već izvršena specijalizacija i da je svaka od kategorija batova bila namenjena posebnim radnim operacijama. Alatke od jelenskog roga su malobrojne, ali su i uslovi za njihovo očuvanje bili manje povoljni. 

Na Rudnoj Glavi je tokom dosadašnjih istraživanja nađeno ukupno pet ostava. Sve su one otkrivene in situ, na prisutnim platformama okana 6a, 2g, 2h i, najzad, u samom oknu 2n. Po ovim nalazima Rudna Glava predstavlja, zasad, jedinstven primer među najranijim rudnicima bakra, otkrivenim na bilo kojem drugom prostoru. Sastav ostava je brojčano različit, ali se po sadržini podudara: zastupljeni su mahom sudovi većih dimenzija (lonci i amfore), dobre fakture i izrade, batovi-obluci, često upotrebljavani, alatke - pijuci od jelenskog roga - i žrtvenici sa stilizovanim predstavama jelenskih glava. Čini se da su ostave tako raspoređene da pripadaju izdvojenim revirima starog rudokopa. 

Najznačajnija vrednost ostava je njihova pouzdana hronološka pripadnost, što istovremeno znači da datovanje ovog rudnika bakra na Rudnoj Glavi ne izaziva nikakvu nedoumicu. Prema tipološkim, stilskim i stratigrafskim analizama svih ostava, Rudna Glava pripada prelaznom periodu sa starije na mlađu vinčansku grupu. U apsolutnim datumima to je približno sredina ili druga polovina IV milenijuma srtare ere, s tim što taj datum može da bude i viši. 

Objekti iz ovih ostava takođe su značajni za upoznavanje tehnolgije najranijeg rudarstva na Balkanu, odnosno jugoistočnoj Evropi, jer su prvi pouzdanidokazi te vrste. Nesumnjivo je da je ta tehnologija propada domorodačkim populacijama i da nema nikakvog stranog importa među svim kategorijamanalaza na Rudnoj Glavi. Kako se sada u jedinstvenu tehnološku celinu, zajedničku za evropski prostor, mogu uključiti i slični, dosad nedovoljno objašnjeni pojedinačni objekti, lokalno poreklo najstarijeg rudarstva bakra postaje sve izvesnije. Samim tim, rana metalna civilizacija Balkana bila je u prvom redu oslonjena na sopstvene snage. Posmatrana s tog stanovišta, Rudna Glava spada među naznačajnije spomenike praistorijskog rudarstva i odlučujuća je za hronološko i kulturno opredeljenje početka upotrebe bakra u balkansko-podunavskim oblastima. 

Međutim, time nije iscrpljena uloga ovog ranoeneolitskog rudnika u razrešavanjurazvoja prvih metalnih kultura. U literaturi su već izrečena mišljenja da ostave sa Rudne Glave mogu da imaju i votivni karakter i da čine zanimljiv dokument o spajanju starih zemljoradničkih verovanja sa novim ritualima na osvitu ranog metalnog doba. Shvaćena na taj način, Rudna Glava bi bila prva jasna manifestacijatog prelomnog društvenog zbivanja. Stoga Rudna Glava nije samo prvorazredni spomenik najstarijeg rudarstva na centralnom Balkanu, već se njegovoj nesumnjivoj tehnološkoj važnosti sada pridružuje i zanimljiva kulturna sadržina. 

Vrednost Rudne Glave uvećana je i otkrićem antičke galerije iz IV veka nove ere namenjenu kopanju magnetne rude. Ostaci drvene podgrade gvozdeni alat i keramički sudovi su i ovog puta omogućili tačno datovanje. To je, takođe, prvi pouzdano ustanovljen rudrski rad iz kasnog rimskog perioda na centralnom Balkanu. 

*

Konzervacija rudarskih radova iz perioda ranog eneolita na Rudnoj Glavi, kao i ostatak antičke galerije, predstavlja zadatak za koji se ne mogu naći analogna rešenja. Slično nedostatku metodologije istraživanja starih rudarskih radova, ili, tačnije rečeno, tek učinjenim početnim koracima rudarske arheologije, konzervacija ovog spomenika mora da nađe sopstveni put. 

Zasad je konzerviran jedino rudnik kremena iz neolitskog perioda Rijkolt kod Mastrihta (Holandija) i pretvoren u poseban muzej pod zemljom. Ali uslovi za konzervatorske radove na ovom rudniku kremena su sasvim različiti u poređenju sa eksploatacijom bakarnih ili gvozdenih ruda. Tako u Rijkoltu višestruki slojevi kremena dopiru do dubine od 10-12 m, pa su stari rudari kopali vertikalne bunare i na žljebnom horizontu širili iskop niskim hodnicima i galerijama. Svi ovi jamski radovi su tokom konzervacije oslobođeni nasutog materijala, osigurani i zatim povezani širokim horizontalnim hodnikom, čime je omogućeno da se svaki poseban bunar sa svojim galerijama sagleda neposredno. Pojedina neolitska okna su i presečena, pa posetilac ima priliku da sagleda sve pojedinosti u konstrukciji galerija, a ujedno i mnogobrojne alatke od jelenskog roga nađene in situ. 

Eneolitski rudnik bakra na Rudnoj Glavi ima, međutim, za podlogu tvrdi kristalasti krečnjak i "okna" koja nisu prokopana, već su samo ispražnjeni prirodni kanali rudnih žila. Primenjena tehnologija je takođe različita, kao i uptreba oruđa, dok su ostave posebno obeležje rudokopa na Rudnoj Glavi, koje, kako je rečeno, zasad nema paralela. 

Iz ovih karakteristika ranoeneolitskog rudnika bakra i antičke galerije na Rudnoj Glavi proizlaze i osnovni zadaci zaštite ovog spomenika. Ukratko rečeno, treba najpre učiniti pristupačnim jamske radove iz eneolitskog doba, vodeći računa o raznovrsnosti njihovih oblika, i to prvenstveno duž prostranog raseda s nekadašnjim orudnjenjem; zatim, omogućiti sagledavanje preseka karakterističnih okana, sa rasporedom rudarskog oruđa in situ; izvršiti rekonstrukciju ostava na mestima gde su nekada bile postavljene; izraditi, dalje, panoramu rudarskog rada sa prikazom primenjene tehnologije. Sažimanje ovih elemenata u spomeničku celinu, odnosno muzej rudarstva pod otvorenim nebom, obaviće služba zaštite tražeći samostalna rešenja, kao što je to bio slučaj i sa arheološkim istraživanjima. 

Imajući u vidu specifičnost problema na zaštiti, konzervaciji i prezentaciji ranoeneolitskog rudnika Rudna Glava kod Majdanpeka, ukupna razmatranja će biti izložena u dva dela. U prvom delu govoreći se o problemima geološke, odnosno petrografske, prirode i zadacima inženjerske geologije, na osnovu čijih rezultata je moguće odrediti način zaštite i konzervacije grupa okana centralnog raseda. Drugi deo je posvećen mogućem načinu za zaštitu i prezentaciju lokaliteta, bez prethodnih geoloških ispitivanja, a na osnovu vizuelnih osmatranja, prema stanju nalazišta u 1983. godini. 

I
[Problemi geološke prirode i zadaci inženjerske geologije]

Zadaci i rezultati inženjersko-geoloških istraživanja izuzetno su značajni za dalju sudbinu većeg dela ranoeneolitskog rudokopa. Ova ispitivanja imaju za cilj da obezbede odgovarajućumetodologiju konzervacije i zaštite najugroženijih okana u stenovitom masivu raseda zahvaćenim raspadanjem krečnjačke podloge, i to do znatnih dubina. 

Sasvim je izvesno da je lokalitet izložen snažnim egzogenim procesima, koje, u izvesnoj meri, ubrzavaju i sami arheološki radovi vršeni u poslednjih petnaestak godina. Tokom arheoloških radova stene se u potpunosti ogoljuju i izlažu razornom dejstvu egzogenih procesa, koji omogućavaju dalju eroziju i denudaciju istraženog prostora. 

Egzogene procese, zavisno od uticaja koji ih prouzrokujum možemo podeliti na mehaničke, hemijske i biološke. 

Mehaničko raspadanje stena (dezintegracija, dekompozicija) nastaje pod uticajem dnevnih i sezonskih kolebanja temperature (temperaturno raspadanje) i zamrzavanje i otapanje vode koja se nalazi u porama i pukotinama stena. Pored ovih, najizraženijih uticaja, raspadanje stena može nastati promenom zapremine pojedinih minerala pri njihovoj hidrataciji (kristalizaciono drobljenje). Izvesno je da postoje i drugi uzroci mehaničkog razaranja stena, ali se, bez prethodnih ispitivanja, čini da su oni zanemarljivi kad je u pitanju Rudna Glava. 

Hemijskim raspadanjem stena, čiji su uzročnici kiseonik, ugljen-dioksid i voda, dolazi do pojave procesa rastvaranja, oksidacije, hidrolize, karbonatizacije i hidratacije. Hemijskim rastvaranjem stene se menjaju i stvaraju se nova jedinjenja i minerali. Stiče se utisak da je hemijsko raspadanje stena na Rudnoj Glavi veoma izraženo. 

Biološko raspadanje stena izazvano mikroorganizmima i višim organizmima ne prevladava na lokalitetu. Ono se manifestuje mehanički i hemijski, pri čemu je hemijski uticaj izraženiji, i javlja se u vidu lučenja organskih kiselina. 

U početnim stadijumima raspadanja dolazi do otvaranja i širenja pora i pukotina, čime se povećava opšta poroznost i remeti monolitnost stene. Serije stena zahvaćene, u manjoj ili većoj meri, procesima raspadanja obrazuju i odgovarajuću koru raspadanja. Zavisno od vladajućih uticaja razlikujemo fizički i hemijski tip kore raspadanja. 

Egzogeni procesi na Rudnoj Glavi imaju izražen uticaj na postojanost stena, njihovu čvrstinu deformabilnost u toku vremena. Da bi na egzogene procese moglo uspešno da se utiče, neophodno je pribaviti podatke o postojanosti stena u koje spadaju: postojanost na mrazu, razmekšavanje, sklonost ka raspadanju i postojanost na vodu. 

Ispitivanjem odgovarajućih uzoraka u laboratorijskim uslovima i istraživanjima na terenu neophodno je odrediti karakteristike stena i njihovu stabilnost. Naročito su važna vodno-fizička svojstva stena koje su zastupljene na Rudnoj Glavi, s potrebnim pokazateljima njihovog fizičkog stanja (vlažnost, kapilarnost, vodopropustljivost). Pored vodno-fizičkih potrebno je ispitati i mehanička svojstva stena s odgovarajućim pokazateljima otpora (na pritisak, zatezanje i smicanje) i mogućim deformabilnostima. 

Pomenutim ispitivanjima i izučavanjem egzogenih procesa, bez obzira na njihovu obimnost, doći će se do podataka neophodnih za usvajanje odgovarajuće metodologije rada na zaštiti i konzervaciji okana centralnog raseda Rudne Glave. 

Inženjerisko geološkim izučavanjima neophodno je razjasniti: 

1. debljinu i rasprostranjenost kore raspadanja;

2. geološko-petrografske i inženjersko-geološke osobine stena po zonama raspadanja;

3. brzinu raspadanja stena kada se otkriju rudarskim ili arheološkim radovima;

4. promenu intenziteta i karaktera procesa raspadanja stena u zavisnosti od lokalnih uslova;

5. potrebne mere za zaštitu i konzervaciju otvorenih okana, pri čemu treba poštovati i zahteve koji   omogućavaju prezentaciju lokaliteta. 

Poznato je da se egzogeni geološki procesi mogu menjati i zahvatati inženjeriskim radovima i da se tome pribegava u izizetnim slučajevima. Rudna Glava, svojim značajem, to u potpunosti zaslužuje. 

II
[Mogući način zaštite i prezentacije]

U praksi, doduše rudarskoj, poznate su mere za zaštitu stena od raspadanja čija je primenljivost na Rudnoj Glavi takođe moguća. One su ispitane u praksi i daju dovoljno uverenja u celishodnosti njihove primene na ranoeneolitskom rudokopu, s obzirom da se, uglavnom, bave identičnom problematikom. 

Osnovne mere za zaštitu stena od raspadanja su sledeće: 

1. zaštitno pokrivanje stena peskom, glinom i drugim lokalnim materijalom, pa čak i betonom;

2. penetrisanje-injektiranje stena različitim materijama kao što su vodeno staklo, katran, cement i drugi;

3. veštačkom neutralizacijom aktivnih uzročnika raspadanja uvođenjem u stenu soli koje joj smanjuju rastvorljivost; 

4. planiranjem terena i odvođenjem vode. 

Koja će mere biti primenjene zavisi od inženjersko geoloških istraživanja i specifičnih zahteva koje nameće odgovarajuća prezentacija lokaliteta. Da bi se došlo do optimalnih rezultata, neophodno je usaglasiti konzervatorske zahteve i objektivne mogućnosti inženjerske geologije i usvojiti jednu ili više mera koje nam stoje na raspolaganju. 

Bez obzira na mere zaštite koje će biti preduzete, opšti je utisak da postoje bitni uslovi da se ranoeneolitski rudnik bakra zaštiti, konzervira i osposobi za prijem posetilaca. U tom smislu urađeno je nekoliko šema i fotosa, o kojima će na dalje biti reči. 

Da bi se bilo kakvi radovi na zaštiti, konzervaciji i prezentaciji mogli prduzeti, neophodno je da trasu postojećeg kolskog puta od sela Rudne Glave do lokaliteta korigovati i osposobiti za prolaz većih transportnih sredstava. Sporazum o izmeni trase postojećeg puta je postignut i radovi na njoj će započeti 1984. godine SO Majdanpek. Novom trasom puta (sl. 1)omogućio bi se transport opreme i materijala potrebnog za zaštitu i konzervaciju lokaliteta, a u budućnosti i za prevoz posetilaca do ranoeneolitskog lokaliteta. 

Specifičnost postojećih uslova na prostoru zahvaćenom arheološkim radovima omogućava dvojaku zaštitu pojedinih grupa okana. Grupa okana 2, koja se nalaze u rasedu zapadnih platformi, moguće je zaštititi natrkivljenom pogodnom konstrukcijom, oslonjenom na nižem krilu raseda i površini rasedawa. To mogućava sretna okolnost da rased na tom prostoru ima veću dužinu i očuvan profil. Ostala okna na centralnom rasedu, na kojima, bez većih teškoća, ne postoji mogućnost natkrivanja, potrebno je obezbediti odgovarajućima merama zaštite koje budu ustanovljene postupkom o kome je već bilo reči.

Organizacija ukupnog prostora lokaliteta (sl. 2) proistekla je iz uslova koje nameće sam teren, kao i potrebnih funkcija koje bi uređeni lokalitet trebalo da poseduje i pruži potencijalnim posetiocima. Predloženu, moguću, šemu uređenja lokaliteta ukratko ćemo objasniti u nadi da će čitaoci svoje primedbe i predloge uputiti autorima - na čemu ćemo im biti zaista zahvalni - kako bismo mogli da ostvarimo kvalitetno, konačno rešenje zatštićenog prostora.

Novom trasom puta (sl. 1) omogućen je prilaz vozilima do prostora za parking (1), koji je organizovan delimičnim usecanjem u brdo, kao i na delu platoa formiranog od jalovine izbačene tokom moderne eksploatacije rudnika. Sam plato podeljen je na dva približno jednaka dela manjom vododerinom nastalom erozivnim radom bujičnog potoka. Ona je premošćena manjom drvenom konstrukcijom (2) nad konsolidovanim obalama. Na preostalom delu platoa, preseljenjem nekoliko kuća, karakterističnim ya tradicionalno narodno graditeljstvo na ovom prostoru, organizovan je izložbeni deo, vodička služba, čuvanje i održavanje lokaliteta (3). Sama izložbena postavka omogućila bi posetiocu da prikupi informacije potrebne za kvalitetno upoznavanje s problematikom ranoeneolitskog rudarstva na Rudnoj Glavi. Uređenim prilaznim stazama (4) dolazi se do platoa u podnožju raseda (5 i 6), s kojih je moguće sagledati istraženi prostor na kome su se odvijali rudarski radovi u ranom eneolitu (sl. 4) i centralni rased s ispitanim ranoeneolitskim oknima i antičkom galerijom (sl. 5) Od platoa za razgledanje, u podnožju, prilaznim stazama, sada nešto strmijim, izlazi se na istražene platvforme centralnog raseda. Staza u nastavku vodi do zapadnih platformi raseda, gde se nalazi grupa okana 2 (sl. 6), koje su natkrivene zaštitnom konstrukcijom (7).

Sama zaštitna konstrukcija (sl. 3) nad grupom okana 2, koja se nalaze na zapadnom delu (zapadnim platformama) lokaliteta, razapeta je nad rasedom. Oslonjena je na niže krilo raseda i površinu rasedanja, s obzirom da za to postoje pogodni uslovi na terenu. Zamišljena je tako da se svojim položajem i izgledom uklapa u izuzetan izgled okoline. Natkrivanje raseda s grupom okana 2 moguće je izvesti u različitim materijalima. Primenu različitih materijala omogućava relativno mali raspon koji treba savladati i predloženi konstruktivni sistem. Izbor materijala koji se može primeniti zavisi uglavnom od odnosa prema okolnom prostoru, a on može biti dvojak. Moguće je, prvo, konstrukciju izvesti upotrebom prirodnih materijala, koji svojom bojom i fakturom ne odudaraju od prostora u kome se nalaze, odnosno stapaju se sa svojom neposrednom okolinom, ne remeteći je (drveni konstruktivni elementi s prigodnim pokrivačima od prirodnih materijala). Ovakvo rešenje, relativno pomirljivo, ganarntuje vizuelnu prosečnost konstrukcije, razapete nad rasedom, ali obezbeđuje ekonomičnost i relativno lako izvođenje, što u postojećim uslovima ne treba zanemariti.

Drugi pristup u rešavanju pomenutog problema bio bi u izradi konstrukcije u metalu i staklu, dovedene vrhunskom obradom do "visokog sjaja". Ona bi delovala kao rez, kao kontrapunkt prirodnom ambijentu. Čini se da bi u znatnoj meri doprinela vizuelnom obogaćenju prostora u kome se nalazi, potencirajući postojeću prirodnu tektoniku Rudne Glave. Izvođenje ovakve konstrukcije je veoma jednostavno, ali treba obaviti odgovarajuće ekonomske analize koje bi opravdale primenu ove vrste materijala.

Ispod projektovane konstrukcije, zahvaljujući velikom skoku i strmoj površini rasedanja, koja omogućava dovoljan prostor, bila bi prikazana tehnologija ranoeneolitskog rudarstva bakra koja je primenjivana na Rudnoj Glavi.

Posetioci, posle razgledanja ovog svojevrsnog muzeja, mogu da obiđu galerije i siđu u konzervirana okna (8) na centralnom rasedu. Konzervacijom i zaštitom okana postigla bi se statička stabilnost koja garantuje bezbedno razgledanje lokaliteta. Hrabriji i mlađi posetioci sa centralne platforme mogu sići, strmom liticom, do antičke galerije, koja se nalazi u podnožju rudokopa. Ostalim posetiocima je u povratku s platforme za razgledanje (5) obezbeđen prilaz na nivelisani plato (6) s koga je prilaz do antičke galerije veoma lak i bezbedan.

Pored radova na konzervaciji, zaštiti i uređenju lokaliteta, neophodno je zaštiti od erozije i denudacije prostor koji je na višoj niveleti od platformi sa oknima. Ovaj prostor je trenutno ogoljen i dešava se, naročito posle jačih kiša, da spran materijal zasipa i ispunjava istražena okna na celoj otkopanoj površini. Ovako stanje stvara znatne probleme istraživačima, te je neophodno, prigodnim zasadima, sprečiti ovu pojavu. Ove bi poslove trebalo obaviti što pre, jer bez otklanjanja posledica erozije i denudacije nije moguće preduzeti radove na konzervaciji, zaštiti i prezentaciji lokaliteta.

Kontakt s autorima:

dr Čedomir Vasić, arhitekture vcedomir@eunet.yu

dr Borislav Jovanović, arheolog, petral@EUnet.yu [uslužni]

P R I L O Z I

Slika 1. Geografski položaj Rudne Glave sa predloženom trasom puta do nalazišta

Slika 2. Pregled namene površina ranoeneolitskog i antičkog rudnika Rudna Glava

Slika 3. Zaštitna konstrukcija nad grupom okana 2. 

Slika 4. Izgled istraženog prostora starih rudarskih radova.

Slika 5. Centralni rased sa ispitanim ranoeneolitskim oknima i antičkom galerijom.

Slika 6. Prostor sa grupom okana 2, predviđen za zaštitu natkrivanjem.

* Uvod * Idejni projekat * Operativni plan * Radni timovi * Dnevnik rada *