EVO NAJVAŽNIJIH RAZLOGA

To tvrdi Bigrer Bekman, generalni sekretar Svetskog udruženja turističkih agencija. Ova grana privrede, prema njegovim rečima, stajaće u dolazećem veku uz bok informacionoj tehnologiji, komunikaciji i bio-tehnologiji. Do 2020. godine turistički promet povećaće se u odnosu na 1995. godinu najmanje tri puta. Procenjuje se da će čak sedam odsto svetske populacije biti potencijalni turisti. (Vidi "Politiku" od 15.06.2001. godine, ili smelija predvidjanja!) 

Ali mi ovde ne mislimo na svaku vrstu turizma, već na onu njegovu najuzbudljiviju varijantu koja omogućava avanturu duha, dakle na kulturni turizam. "Manje će biti turista koji bi želeli 15 dana da provedu samo da bi ležali na plaži ili da bi se sunčali. Ljudi će želeti da kombinuju svoj boravak sa kulturnim sadržajima", kaže Patris Teđini, direktor odseka u Svetskoj turističkoj organizaciji.

Baš za takav vid turizma teritorija opštine Majdanpek ima potencijale kakvi se u Evropi teško mogu naći.  

Kuda će ići turistička reka?  

Ići će raznim putevima, u potrazi za novim saznanjima, za nepoznatiom. U Evropi će najatraktivnija biti ona koju će nositi talasi Rajne, Majne i Dunava put Crnog mora. Ploveći, turisti će tražiti razloge da se negde zaustave, da se zadrže ... Na našem području, to će sigurno biti arheološki lokalitet Lepenski Vir. 

Ali mi ne želimo da se čovek tu zaustavi zato što mu je usput; i ne želimo da zastane samo zbog Lepenskog Vira! Mi želimo da on nas izabere namerno, da o toj nameri promišlja studiozno, da nas priželjkuje, da o nama sanja ...

Zato sugerišemo osoben turistički program koji se može, na primer, zvati "Djerdap - kolevka Drevne Evrope" (Vidi ...) Njegova suština je osmišljeno poniranje u slojeve prirodnog i kulturnog nasleđa, koje posetilac - zbog blizine - može da doživi za relativno kratko vreme. Za jedan dan, ali da ga to tako fascinira da će morati i da prespava. Najmanje jednu noć.    

Zašto turistička reka mora zastati u Đerdapu?

Razlog 1): prirodno nasleđe! Na celom dunavskom toku, upravo je ovde njegov najlepši, najatraktivniji deo - Đerdapska klisura! O kakvom je prirodnom bogatstvu reč, najbolje govori činjenica da je Republika Srbija rešila da ga zaštiti na najviši mogući način - proglašenjem za Nacionalni park ... Tako je nastao NP "Đerdap" koji se smatra jednim od najlepših nacionalnih parkova Evrope! (Vidi http://www.npdjerdap.com) Izvan uže zone parka ostala su dva izuzetna prirodna bisera: već nadaleko čuvena Rajkova pećina i Prerast, prirodna kapija na 15 km istočno od Majdanpeka, na putu prema Rudnoj Glavi, a udaljena od puta oko 1 km. (Vidi kartu ...)

Razlog 2): arheološko nasleđe! U neobičnoj, višemilenijumskoj interakciji čoveka i prirode, nastala su dva civilizacijska bisera: u VII milenijumu stare ere Lepenski Vir - svedočanstvo o naporima čoveka da učini presudan korak iz životinjskog u ljudski svet, i u V melinjumu Rudna Glava - mesto gde je Evropa načinila iskorak iz kamenog doba u doba metala. Ovim rano eneolitskim rudnikom, najstarijim u Evropi, jedinstvenim arheometalurškim spomenikom, počinje sedam milenijuma istorije rudarstva, koja na prostoru opštine Majdanpek ima detektovane spomenike u svim značajnijim fazama razvoja. Posebna turistička atrakcija jesu mamutski dnevni kopovi savremenog rudnika bakra u Majdanpeku.

Razlog 3): etnološko nasleđe! Područje opštine Majdanpek nastanjeno je Vlasima, čija današnja kultura sadrži običaje i verovanja za koje je nauka utvrdila da su nastali u samo praskozorje ljudske civilizacije. Mnogi od ovih običaja su do skora bili gotovo nepoznati našoj etnologiji (na primer: priveg - obredno paljenje vatre u kultu mrtvih, upotreba lešnika u apotropejske svrhe, izuzetno kompleksna magijska praksa, i dr.) Mnogi aspekti ove arhaične obredne prakse mogu naći svoju primenu u turističkoj privredi. (O tome etnološko odeljeje Muzeja u Majdanpeku izrađuje poseban elaborat).  

... i zašto mora zaći u rukavac? 

Da bi se svi ovi sadržaji videli, turistička reka, zaustavljena u Donjem Milanovcu zbog Lepenskog Vira, mora da skrene u dolinu Porečke reke, da bi, posle tridesetak kilometara vožnje, stigla do Rudne Glave. A ako dođe dotle, ona će se lako produžiti još 24 km do Majdanpeka, gde je čeka Rajkova pećina. Kao i drugi, za kulturni turizam ne manje atraktivni sadržaji (crkva, muzej, ostaci rudarskog naselje i rudarski objekti iz XIX veka i sl.). (Vidi trasu ...)

Zato je važno da se Rudna Glava što pre konzervira i uključi u turističku ponudu: ona je zamajac koji jedini može da uvuče ogromnu masu posetilaca u Porečku reku, da bi posle Majdanpeku bilo lakše da ih sa "pola puta" privuče k sebi. Od Majdanpeka korisnici programa "Djerdap - zora Drevne Evrope" će se vratiti ponovo na Dunav, ali ovoga puta preko Omana, veličanstvenim planinskim putem kroz živopisne predele Nacionalnog parka!     

Računica 

Gruba računica, koja je zasnovana na prosečnom broju od 50.000 prodatih ulaznica za lokalitet Lepenski Vir u godinama 1986-89, pokazuje da program "Djerdap - zora Drevne Evrope" može donositi godišnje oko 1.800.000 DM, (ulaznice, polupansion, suveniri, prospekti i sl.). Međutim, realno je očekivati da će - u idealnim uslovima - broj posetilaca biti višestruko veći pa se shodno tome i prihod može višestruko uvećati.

Druga računica, izvedena na sličan način, dakle grubom metodom, pokazala je da za konzervaciju i prezentaciju Rudne Glave treba obezbediti oko 4-5 miliona DM. Ukoliko se obezbedi stabilan priliv sredstava, poslovi mogu biti završeni najdalje za 4 sezone.

Zaključak

Ono što je najvažnije, prirodna i kulturna dobra, na kojima je zasnovan ovaj turistički program, u najvećoj meri nemaju nacionalni predznak, pripadaju praistoriji, odnosno onim periodima nastanka savremene civilizacije koje svako današnje društvo može s pravom smatrati sopstvenin ishodištem. U tom smislu, sadržaji ne pate od etničke prepotencije tipa "kada smo mi jeli zlatnim kašikama, oni su jeli rukama" i slično.

S druge strane, prirodna i kulturna dobra - ukoliko se njima pažljivo rukuje - predstavlju trajne ekonomske resurse. Vek njihove upotrebe ne skraćuje se eksploatacijom, kao što je slučaj sa rudarstvom. Naprotiv. Oslanjanjući se poslednjih decenija samo na rudarstvo, Majdanpek je upao o veliku krizu iz koje mnogi ne vide izlaz. Zbog toga je rad na komparativnim projektima od velike važnosti, posebno za opštinu Majdanpek.

Ovaj projekat, koji razvija Muzej u Majdanpeku, spada u jedan od takvih. Da bi on zaživeo, neophodno je - kako je ranije istaknuto - da se u turističku ponudu uključi i eneolitski rudnik na brdu Čoka Oknji u Rudnoj Glavi.       

Zadatak ove web prezentacije

Osnovni zadatak ovog dela muzejskog web sajta jeste da pomogne da se taj cilj ostvari. Do prezentacije lokaliteta ići će se korak po korak. Kako smo to praktično zamislili, izloženo je na stranici sa operativnim planom. A kako se to praktično realizuje, može se pratiti preko dnevnika rada. Idejnu osnovu našeg poduhvata čini elaborat Čedomira Vasića i dr Borislava Jovanovića, iz 1984. godine. Spisak saradnika, angažovanih na ovom projektu, a koji se širi metodom koncentričnih krugova, i koji će se zbog toga neprestano uvećavati, može se videti na strani radni timovi. Sva stručna i organizaciona pitanja, razmatraćemno javno, preko diskusione liste; takodje će i sva potrebna dokumentacija - barem ona koja je pogodna za vrstu komunikacije kao što je Internet - biti javno dostupna. 

Srećno, uspećemo!

Na kraju, moramo priznati da nam nije poznat sličan način organizacije rada, odnosno ovako javno upravljanje projektom - pa strepimo da nismo možda nekakvi pioniri po tom pitanju? Ne bismo voleli da se završi po onoj narodnoj: "Prvi se kučići u vodu bacaju". U svakom slučaju, svima treba da poželimo uspeh tradicionalnim rudarskim pozdravom: - Srećno! 

Priključite nam se. Uspećemo!

U Majdanpeku, maja 2001.

Iskreno vaš 
Paun Es Durlić, dipl. etnolog,
koordinator poduhvata

* Uvod * Idejni projekat * Operativni plan * Radni timovi * Dnevnik rada *