(1755) dungă (rom. dungă) црта [imenica] dungă (mn. dunźi) [akc. dungă] (i. ž.) — ① crta, linija, pruga, traka, rub, ivica; vidik ∎ đemper ku dunźi — đžemper sa prugama ∎ iș đață suariļi dupa dungă — sunce zađe za vidik [Hom.] ∎ a tras o dungă ruoșîĭe pista fuaĭe — povukao je crvenu liniju preko lista ∎ a ĭeșît ku uoiļi la dunga krși, a kolo ĭastă skradă đi paskut — izgonio je ovce na ivicu krša, tamo ime dlakave šaši za pašu ② (fig.) a. neraspoloženje ∎ stă-n dungă — nakrivo je nasađen, nije raspoložen b. bežanje, spašavanje (nestajanje s vidika) ∎ luvă dunga, șî skapă — dohvatio se vidika i nestao, spasio se ∎ ĭa-ț dunga! — briši, nestani! c. preterivanje, laganje, prelazak neke mere ∎ đaće kîta dupa dungă — rekao je neistinu; slagao je (Tanda) ♦ sin. vargă [Por.]
|