(1980) dori (rom. dori) желети [glagol] dori (ĭuo dorĭesk, ĭel dorĭașće) [akc. dori] (gl. p.) — (psih.) ① želeti, čeznuti, žudeti ∎ la sîraśiĭe numa puoț dori aĭa śie vrĭeĭ tu, da sî kapiț, amunka — u siromaštvu samo možeš želeti ono što ti treba, a da dobiješ, teško ∎ draguțuļe, mult ći dorĭesk — dragi, mnogo te želim ∎ ma traźe duoru sî ma duk măĭ odată ku uoĭļi la munće — čeznem da još jednom odem sa ovcama u planinu ② osećati ili trpeti bol, žalost i tugu zbog nečega ili za nečim, ili nekim ∎ mult am dorit dupa muma kînd a murit — mnogo sam žalio za majkom kad je umrla ∎ dorĭesk dupa ćińerĭață, k-am strîvito điźaba — žalim za mladošću, jer sam je straćio uzalud ∎ duor đi ibomńikă ĭe măĭ mare durĭarĭe — žudnja za ljubavnicom je najveća bol [Por.] ∞ duor
|