(2216) fus (rom. fus) вретено [imenica] fus (mn. fusă) (i. s.) — ① (tehn.) vreteno ∎ fiĭe śe śe ĭe fakut lunguĭat șî sa supțîrĭaḑă la kîpatîńe da la mîžluok ĭe măĭ gruos — bilo šta što je napravljeno duguljasto, što se sužava na krajevima a na sredini je deblje ∎ fiĭe śe śe sa învrćiașće ka uosiĭa — bilo šta što se okreće kao osovina ∎ fus đi tuors — vreteno za predenje ∎ fusu muori — vodeničko vreteno, osovina koja pokreće kamen ∎ fusu purikuluĭ, la žukariĭa kopilarĭaskă — osovina čigre, dečje igračke ∎ fusu pomîntuluĭ — zemljina osa ∎ țîgańi fak fusă la traksă — Cigani izrađuju vretena na strugu ♦ (demin.) fusuļieț, fusuļik ♦ (augm.) fusulan ② (fig.) (vulg.) muški ud ∎ fi bună, kî ći pun pi fus — budi dobra, jer ću te nabiti na „vretenio” ♦ akcenat množine: fusă [Por.]
|