(2306) fi (rom. fi) бити [glagol] fi (ĭuo sînt, ĭel ĭe) (gl. n.) — biti, postojati; (skr.) bi ∎ fi śe vrĭeĭ, ama fi uom — budi šta hoćeš, ali budi čovek ∎ va fi, nu va fi — može biti, ili ne biti ∎ ma ginđiĭ ĭuo: śe sî fiĭe akuma, ama takuĭ, nu spusăĭ ńimika — pomislio sam: šta će biti sada, ali zaćutah, ne rekoh ništa ∎ fi-va așa, or nu va fi, nu puot a șći — da li je tako, ili nije tako, ne mogu znati ∎ tu nu vi fi, da ĭuo sînt — ti nećeš biti, a ja jesam ∎ basanka n-a fuost să fiĭe, nuĭe ursat — valjda nije bilo da bude, nije suđeno ∎ nuĭe la kasă, puaće fi dus vrunđeva — nije kod kuće, možda je nekud otišao ∎ va fi veńit kopilu pănă akuma, s-a fi fuost vrunu đ-aĭ batrîń ku ĭel — došlo bi dete do sada, da je neko od starijih bio sa njim ∎ kînd ĭerarăm ćińirĭ, fusăsărăm zburdaț ka ńima pi lume — kad bejasmo mladi, besmo razuzdani ko niko na svetu ♦ var. firĭe [Por.]
|