(2957) sumĭarńik (rom. sumernic) смеран [pridev] sumĭarńik (sumĭarńikă) (mn. sumĭarńiś, sumĭarńiśe) [akc. sumĭarńik] (prid.) — smeran, s merom, po meri ① (za ljude) a. (za narav) smeran, odmeren, uljudan, vaspitan, negovan ∎ famĭaĭe sumĭarńikă, muĭare kare lukră tuot la masură — smerna ženska, žena koja sve radi s merom b. (za fizički izgled) zgodan, vitak ∎ baĭat sumĭarńik nuĭe ńiś gras, ńiś uskat — zgodan momak nije ni debeo, ni mršav ♦ sin. mustat ② (za rad i proizvod rada) fin, doteran, precizan; skladan ∎ tuarśe sumĭarńik, tuortu ĭe supțîre șî ńaćid, fara nuоdurĭ — prede fino, pređa joj je tanana, glatka i bez čvorova ③ (za moral i narav) smeran, skroman, čestit, pošten ∎ așa muĭare sumĭarńikă nu gasășć în triĭ saće — tako čestitu ženu nećeš naći u tri sela [Por.]
|