(3270) uom (rom. om) човек [imenica] uom (mn. uamiń) [akc. uom] (i. m.) — ① (prema polu) čovek, muškarac ∎ a veńit un uom al nuostru k-o muĭare ńikunoskută — došao je jedan naš čovek, sa jednom nepoznatom ženom ∎ uom înalt — visok čovek ∎ uom gras — debeljko ∎ uom uskat — mršavko ② suprug, muž ∎ a fuźit đi la uom — pobegla od muža ∎ uomu o baće întota ḑîua — muž je bije svaki dan ③ (za karakter ili moral) čovečna osoba; ličnost ∎ sa kată măĭ întîń să fiĭe uom, pă pĭe urmă tuot alalt — prvo se traži da bude čovek, a posle sve ostalo ∎ nuĭe ńiś un uom — nije nikakav čovek ∎ mamî-mĭa a fuost uom tare rău — baba mi je bila jako loš čovek ∎ kîńe đi uom — pseto od čoveka [Por.] ♦ var. om ∎ (augm.) omoćeu — ljudina [Buf.]
|