(4) śas (rom. ceas) сат, час [imenica] śas (mn. śasurĭ) (i. m.) — ① čas, vremenska jedinica od šezdeset minuta ∎ đimult lumĭa n-avut śasurĭ, s-a purtat dupa Suare — nekad ljudi nisu imali satove, upravljali se prema Suncu ∎ a fuost đeparće, ń-a trăbuit un śas șî măĭ tare — bilo je daleko, trebalo nam je sat i nešto jače ∎ un śas șî žumataće — sat ipo ② sat, naprava za merenje vremena ∎ śasol đi la mînă — ručni sat ∎ śasol muĭerĭesk — ženski sat ∎ śasol đin parĭaće — zidni sat ♦ var. (augm.) śastuorńik [akc. śastuorńik] ∎ đi kînd ńi s-a strîkat pîrdańiku đi śastuorńik, parke sînćem pĭerduț, kă ń-am învațat ku ĭel pi parĭaće — od kada nam se pokvario prokleti sat, kao da smo izgubljeni, jer smo se navikli sa njim na zidu ③ vreme, doba ∎ śasol rău — zao čas ∎ śasu muorțî — smrtni čas ③ (zast.) pozdravna fraza na rastanku ∎ ramîń ku śasol bun — ostaj mi u dobri čas [Por.] ♦ dij. var. čas [Kmp.]
|