(460) ban (rom. ban) новац [imenica] ban (mn. bań) (i. m.) — ① (mon.) novac, metalna ili papirna moneta u opticaju, ekvivalent za robu ∎ zdrîănkîńe đi bań — zvecka, pun novaca ∎ a gasît bań — našao je (zakopano) blago ② (fig.) poređenje za blagostanje, tvrdičluk, rasipništvo i sl. ∎ pazîăsk muošu ka pi ban — čuvaju starca kao paru ∎ traĭașće ka banu-n pungă — živi kao novac u kesi ∎ banu luĭ ĭe grĭeu ka Artanu — njegov dinar je težak kao Rtanj ∎ strîvĭașće banu pi fiĭe śe — rasipa novac na bilo šta ∎ arĭe źaĭśće rarĭ — ima retke prste (rasipnik je) ∎ askultă ka bańișuoru — vredan je kao novčić (za poslušno dete) ∎ faśe ban bun — dobro zarađuje ∎ nu vrĭeduĭe ńiś kît un ban îngaurit — ne vredi ni koliko probušeni novčić ③ čest ukras na nošnji ∎ salbă đi bań — đerdan [Crn.] ♦ dem. banuț (akc. banuț), banușăl (akc. banușăl) ♦ augm. bańamă (akc. bańamă) ∎ unđ-a fi strîvit atîta bańamă? — gde li je potrošio tolike novce ? [Por.]
|