(552) baća (rom. bate) бити (се) [glagol] baća (ĭuo bat, ĭel baće) [akc. baća] (gl. p. ref.) — ① a. biti (se), tući (se), mlatiti (se); zabijati, sabijati; gađati; kovati; udarati ∎ baće kopilu luĭ — tuče svoje dete ∎ baće vaka — bije kravu ∎ baće pîăsîrĭ ku prașća — gađa ptice praćkom ∎ baće țapă đi klańe — zabija stožer za plast ∎ baće pruńiļi — mlati šljive ∎ baće pasuĭu s-îl skuată đin postaĭka — mlati pasulj da ga odvoji od mahune ∎ baće fĭeru înśintat — kuje vrelo gvožđe b. aplaudirati ∎ baće đin palmĭe — pljeska rukama, aplaudira ② igra ∎ baće puarka — igra svinjicu ∎ baće luopta — igra fudbal ∎ baće ruopîta — igra ropotu (vrsta orske igre) ③ duvati, padati (za prirodne pojave) ∎ baće vîntu — duva vetar ∎ baće bruma — pada slana ∎ baće pĭatra — pada grad ④ (fig.) ∎ baće drumu đi źaba — (dosl.) „bije” put za badava: uzalud putuje; putuje samo da mu dupe vidi put ∎ baće ļimba đi đinț, da ńima nu askultă — mlati zube jezikom, a niko ga ne sluša ∎ baće žuok — zbija šale, ismejava [Crn.] ∎ bată-l śĭerĭu — (klet.) ubilo ga nebo ∎ bată-l dumńeḑîu — (klet.) ubio ga gospod bog [Por.] ♦ dij. var. baťa [Kmp.]
|