(795) bubă (rom. bubă) бубуљица [imenica] bubă (mn. bube) [akc. bubă] (i. ž.) — ① (med.) bubuljica, plik, krasta, boginja; rana; ožiljak ∎ fećița ĭe pļină dă bube — devojčica je puna bubuljica ∎ bubă kuaptă — zrela bubuljica, puna gnoja i veoma osetljiva, (fig.) (za dete) razmaženko, plačljivko, koji plače za svaku sitnicu, naročito ako ga neko, makar i ovlaš, dodirne ∎ kopilu are bube — dete ima boginje ∎ bubă dulśe ĭe o bubă kare kriașće la kopiĭ pră kap, șî kînd sa kuaśe, ĭa kure — plih je bubuljica koja izbija deci na glavi, i kada sazri, ona procuri [Hom.] ∎ (med.) bubă ńagră — crni prišt ∎ (mag.) bubă albă — (dosl.) „bela boginja”, vrsta boginja koje se pominju u bajalicama ② (biol.) insekt (opšti naziv) ∎ kîće fĭelurĭ đi bube a dat Dumńeḑîu pi pomînt, ńima nu șćiĭe, da puaće-fi ńiś ĭel — koliko je buba Bog stvorio na zemlji, to niko ne zna, a može biti ni on ♦ sin. guangă [Por.]
|