     
 |
|
(1046) țarină (rom. ţarină)  carina [imenica]Țarină (mn. țariń) [akc. țarină] (i. ž.) — (top.) Carina je zvano mesto u selu Sige, opština Žagubica, koje označava granicu između naselja i površina sa obradivim zemljištem i salašima ∎ la Țarină nu ma-ĭastă kăș, d-aśĭa pļiakă luokuriļi — na Carini više nema kuća, odande počinju njive ∎ la Țarină în tuotdăuna ĭarna ĭastă naĭmĭeț, da vara luokuriļi îs pļińe dă apă — na Carini su svake zime veliki smetovi, a leti su njive pune vode [Hom.] ♦ dij. var. țarînă ∎ țarînă s-a kĭemat ușa lu gard đi stobuorĭ, ku kare đi vrodată a fuost îngrađit tuot satu — carina je naziv za vrata kroz koja se ulazilo u ogradu od kolja, kojom je nekada bilo ograđeno celo selo [Por.] Etimologija: ? srb. carina < lat. terra Literatura: Милош Благојевић, ЗЕМЉОРАДЊА У СРЕДЊЕВЕКОВНОЈ СРБИЈИ, Београд, 1973, стр. 353, ф. 29.: 29) D. Roller, Agrarno-proizvodni odnosi, 113, 114, 118, 127, 235, 236, С. Ћирковић, Историја средњовековне Босанске државе, 188. Д. Ролер истиче како порекло речи царина није јасно, али му се „čini najverovatnije, da ta riječi dolazi od vlaškog cara, što znači zemlja” (D. Roller, н., д, 113). Остављајући филолозима да објасне шта значи царина, а они су то већ учинили (Rječnik JAZU, v. carina), не може се прихватити Ролерово тумачење јер реч царина, као и многе друге речи са истим завршетком у српскохрватском језику значе пре свега одређене дажбине. Међутим, основно значење неке речи може се употребљаватии у преносном смислу. Уосталом, и сам Ролер, позивајући се на Мажуранића, наводи његово тумачење па каже да реч царина у новије доба (од XVII в.) значи „i daću što je kmet gospodaru daje od zemlje” Не треба се много домишљати па да се закључи како је „даћа” могла да буде у натури, али је исто тако могла да буде замењена „работом” на господаревој деоници земљишта. Много је потпуније и тачније тумачење С. Ћирковића, који каже да су царине представњале „властелинску резерву, онај део поседа који је господар обрађивао непосредно за себе. На царини је коришћена работа господаревих зависних сељака”. (С. Ћирковић, Историја Босне, 188). Petar Skok, Etimilogijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU, Zagreb, 1971. s.v. carina: carina f (Srbija, Milićević) »1° ograda oko sve seoske zemlje, 2° vrlo raširen toponim u sing, i pl.«. Postanjem različito od carina f »vectigal, telonium«. Slaže se donekle s rum. ţarină f »Saatfeld, Ackerfeld (razlika od neobrađene zemlje)«. Obje se riječi poklapaju u mjestu akcenta, dok rum. ţarină »Erde als Stoff, Erdreich« ima drugi akcenat. Obje su rumunjske izvedenice od ţară < terra. Odatle je i rum. ţăran »seljak«, koje je izvedenica s pomoću našeg sufiksa -janin, odatle naš pridjev caranski jezik (Milićević, Srbija) »jezik kojim govore oni Vlasi koji se drže da su starosjedioci«. Grupa reči: Zemljište i reljef [=29 pojmova] Reč zapisao: DamirIlić Mesto: Sige Opština: Žagubica Područje: 10 Ungurjani (Mlavljani) IZ RUMUNSKIH REČNIKA: www.dexonline.ro I DRUGE NAUČNE LITERATURE țárină, țarini s. f. Câmp cultivat; ogor, arătură. ◊ Țarina olarului = terenul pe care l-au cumpărat sinedriștii evrei de la un olar cu cei 30 de arginți reprezentând prețul vânzării lui Iisus Hristos de către Iuda, dar pe care acesta îi restituise, teren care urma să fie destinat îngropării străinilor. Aici s-a spânzurat Iuda de un arbore. – Cf. scr. carina. Link : ţarină |
Dopunska pretraga
|
aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź |
||||
 |
 |
|||
|
|
||||
 |
||||