    
 |
|
(1080) țîăst (rom. ţest)  vršnik [imenica]țîăst (mn. țîăsturĭ) [akc. țîăst] (i. m.) — vršnik, sač, predmet od pečene gline kojim se pokriva crepulja ∎ țîăstu đi bîtrîńață s-a fakut đi pomînt — vršnik se nekada izrađivao od zemlje ∎ țîăstu sa astrukă ku spuḑă — vršnik se pokriva žeravicom [Por.] ♦ dij. sin. vîrșńik [akc. vîrșńik] (Jasikovo), tînaćauă [akc. tînaćauă] (Leskovo, zapis: J. Trifunović, 2012) ∎ puńe tînaćaua pi śirińe — stavi vršnik na crepulju [GPek] ♦ up. śirińe, čirińe (opis) „Вршнике [Влахиње] израђују трећег уторника по Ускрсу, а тај дан називају „рапотин цестило” а и за сам вршник кажу да je ђаволова капа. [...] Вршник je сферичног облика, као калота. Унутрашња површина je издубљена. Прави се на следећи начин: већа груда глине стави се прво на савијено колено и како се помоћу колена издуби, а потом се натакне на набијену иловачу, налик на кртичњак. Ова набијена глина, врста калупа, поспе се пепелом или покрије лишћем, како се умешана глина не би залепила. Према овом калупу моделира се вршник. Кад се глина стави на „калуп” на врху се направи купасто узвишење које се скроз пробуши, да би могла да се провуче гвоздена шипка, односно жарач и вршник са ватре одигне (сл. 2 вршник набављен у селу Дупљану 1969. године). У неким селима купасто узвишење на самом врху се заравни, па се и испод заравњеног дела пробуши (сл. 3, вршник из села Манастирице код Кладова, набављен 1966. године; таквих има у Кобишници и Буковчу). Вршник се прави и без калупа. Направи се масиван вршник, па се изнутра малим будаком издуби. Зидови вршника су дебели, по 5 см, он je веома тежак, око 25 кг, а пречник му je око 50 см. Суши се на „калупу”, и да не би испуцао у току сушења, покрива се травом „бурјаном” (има велике листове). У току сушења и вршнике да не би пуцали, премазују водом у којој je размућена и прокувана коњска балега. Обично жене праве непаран број црепуља и вршника. И у јужној и југозападној Румунији — у Трансилванији (средњем делу), у Олтенији и у јужној Монтенији и у румунском делу Баната жене израђују црепуље и вршнике („test”) од глине истога састава, истог облика и уз веома сличне мађије као у североисточној Србији. У Олтенији их израђују у уторак по Ускрсу, на дан „rapotinul testelor”.” Citat preuzet iz rada: Персида Томић, Црепуље и вршници у североисточној Србији, „Развитак” 4-5, Зајечар 1973, стр. 89. Sursa: Persida1973 Etimologija: lat. *testum Literatura: Персида Томић, Црепуље и вршници у североисточној Србији, „Развитак” 4-5, Зајечар, 1973, 89-92. Grupa reči: Kuća, pokućstvo, okućnica, imovina [=82 pojma] Reč zapisao: Durlić Mesto: Rudna Glava Opština: Majdanpek Područje: 05 Munćani (Porečani) IZ RUMUNSKIH REČNIKA: www.dexonline.ro I DRUGE NAUČNE LITERATURE ȚEST, țesturi, s. n. 1. Obiect de pământ sau de fontă de forma unui clopot, cu care se acoperă pâinea, mălaiul etc. puse la copt pe vatra încinsă. 2. (Pop.) Carapace de broască țestoasă. – Lat. *testum. Sursa: DEX98 (1998) Link : ţest | |
 Klikni na sliku za povećanje! Click to image for big foto! | Țîăsturĭ batrîńe đin Dupļana șî Manastirița. — Starinski vršnici iz Dupljane (Negotin) i Manastirice (Kladovo). Preuzeto iz rada Perside Tomić, Razvitak 4-5, Zaječar, 1973, str. 90 |
Dopunska pretraga
|
aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź |
||||
 |
 |
|||
|
|
||||
 |
||||