|
|
(1339) dul (rom. dul) otok [imenica] dul (mn. dulurĭ) (i. m.) — ① otok, otečeno mesto na telu ∎ în șîaļe, unđe la lovit berbĭeku ku kuornu, ĭa ĭeșît un dul marĭe — na leđima, gde ga je ovan zakačio rogom, napravio mu se veliki otok [Crn.] ∎ ma muśkat o guangă, șî mi s-a fakut un dul pi pĭaļe — ujela me neka buba, pa mi se napravio otok na koži ② izbočina, neravnina ∎ a ploĭat șî apa ń-a luvat drumu, a ramas numa ńișći dulurĭ koļa-koļa — padala je kiša i odnela nam put, ostale su samo neke izbočine ovde-onde ♦ sin. dîlm [Por.] (izr.) (vulg.) ◊ Aĭ dul la kur. — Imaš čvor („onu stvar”) na dupetu. ♦ (kom.) Igra rečima: dul = čvor, izraslina, otok i dul = (gl.) „ponesi ga; nosi ga”, (fig.) „Imaš/nosiš ’onu stvar’ na/u dupetu”. (Kaz. Borislav Paunović, zapis: Durlić, Rudna Glava, 2012.) Grupa reči: negrupisano [=691 pojam] Reč zapisao: F. Paunjelović Mesto: Osnić Opština: Boljevac Područje: 06 Munćani (Crnorečani) IZ RUMUNSKIH REČNIKA: www.dexonline.ro I DRUGE NAUČNE LITERATURE DUL s. v. ganglion. Sursa: Sinonime (2002) GANGLIÓN s. (ANAT.) (pop.) ghindură, momiță, (Olt. și Transilv.) dul. Sursa: Sinonime (2002) Link : dul |
aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź |
||||
|
||||