|
|||
(1654) điđikă (rom. mândrie ?) dika [imenica] điđikă (mn. điđiś) (i. ž.) [akc. điđikă] — (zast.) dika, hvala; ponos ∎ să-ț fiĭe đi điđikă așa kopiĭ — neka su ti na ponos takva deca ∎ điđikă guală — prazna hvala (kad se od hvale nema koristi) [Por.] (baj.)
(Đin đeskînćik „Đi șoĭmańe” — Iz bajalice „Od šojmana”, kaz. Janko Nikolić r. 1920, zapis: Durlić, Rudna Glava, 1984) [Por.] Literatura: Паун Ес Дурлић, Басме из Горњег Пореча, „Развитак” бр. 4-5, Зајечар 1987, стр. 105-118 Grupa reči: Osećanje, mišljenje, narav, osobine i fiziologija čoveka [=474 pojma] Reč zapisao: Durlić Mesto: Rudna Glava Opština: Majdanpek Područje: 05 Munćani (Porečani) |
aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź |
||||
|
||||