|
|
(833) buzmeńit (rom. buzumienit) zbunjen [pridev] buzmeńit (buzmeńită) (mn. buzmeńiț, buzmeńiće) [akc. buzmeńit] (prid.) — zbunjen, ošamućen, mamuran ∎ a baut prîamult, ș-akuma ĭe buzmeńit — pio je previše, pa je sada mamuran ∎ śe ć-aĭ buzmeńit? — zašto si se zbunio? ∎ m-am buzmeńit kînd ĭ-am vaḑut — zbunio sam se kada sam ih video [Hom.] ♦ dij. var. buzumeńit, puzumeńit [Por.] ∞ buzmeńi Grupa reči: Osećanje, mišljenje, narav, osobine i fiziologija čoveka [=474 pojma] Reč zapisao: DamirIlić Mesto: Sige Opština: Žagubica Područje: 10 Ungurjani (Mlavljani) IZ RUMUNSKIH REČNIKA: www.dexonline.ro I DRUGE NAUČNE LITERATURE buzumienít, ~ă a vz buzuminit Sursa: MDA2 (2010) buzuminít, ~ă a [At: DA ms / Pl: ~iți, ~e / E: buzumini] (Ban) Zăpăcit. Sursa: MDA2 (2010) Link : buzumienit |
aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź |
||||
|
||||