Reč așćeț nije obrađena kao osnovna reč!

Reč așćeț u karticama drugih reči
Br	Vlaški	Rumunski	Srpski	Gnezdo reči	Reč u umotvorinama	Akcija
915	aftaĭ!	aftai!	шибај!	aftaĭ! [akc. aftaĭ!] (uzv.) — šibaj! kreći! beži! ◊ aftaĭ, kopiļe, śe măĭ așćeț? — šibaj, dečko, šta još čekaš? [Por.]		[Vidi]
1824	aļiaźire	alegere	избор	aļiaźire (mn. aļiaźirĭ) [akc. aļiaźirĭe] (i. ž.) — 1. izbor, selekcija ◊ nu kapiț ńimika dakă-n traĭ așćeț vro aļaźire mare, aĭa śe-ț dă dumńiḑîu, aĭa țî — ne dobijaš ništa ako u životu očekuješ neki veliki izbor, to što ti da bog, to ti je 2. (polit.) (ret.) izbori ◊ đemult am ĭeșît la glasańe, d-akumă ažuns ńiskaĭ aļiaźirĭ, śkă „demokratija”, aļieź pi kare vrĭeĭ, da kînd kaț, vĭeḑ kî puoț numa pi draku să-l aļeź — nekada smo izlazili na glasanje, a sada su stigli nekakvi izbori, vele „demokrațîĭa”, biraš koga hoćeš, a kod pogledaš, vidiš da možeš samo đavola da izabereš [Por.] ♦ dij. var. aļeźarĭe [Crn.] ∞ aļeźa		[Vidi]
4207	sigurat	sigurat	сигуран	sigurat2 (sigurată) (mn. siguraț, siguraće) [akc. sigurat] (prid.) — siguran ◊ a fuost sigurat kă trĭaśe pista apă ku piśoruaźiļi, ama la žumataća rîuluĭ matka la trînćit, șî la luvat — bio je siguran da će preći preko vode na štulama, ali na sredini reke matica ga je oborila, i odnela ◊ a kriśit să n-o așćeț, kă nuĭe sigurată kî vińe — poručila je da je ne ćekaš, jer nije sigurna da će doći [Por.]		[Vidi]
2386	tăbărî	tăbărî	навалити	tăbărî (ĭuo ma tăbăr, ĭel sa tăbărĭe) [akc. tăbărî] (gl. p. ref.) — navaliti, oboriti se na nešto ◊ aĭ să ńe tăbărîm pe pivă rîaśe — hajde da navalimo na hladno pivo ◊ śe măĭ așćeț, tăbăr-će pi ĭa đinluok — šta još čekaš, navali na nju smesta [Crn.]		[Vidi]