Kartica sela:

Čokonjar Ćokonar [044]

(m. sg.) Čokonar • (m. pl.) ? • (f. sg.) Ćokonarkă • (f. pl.) Ćokońarke • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ
pe	đe	ĭ	z	č	đ

ČOKONJAR (204 st.), ratarsko (33,3% agrarno st.) seosko naselje zbijenog (drumskog) tipa, na levoj dolinskoj strani Jelašničke reke, 1 km od njenog ušća u Timok, zapadno od pruge Zaječar- Negotin, 16,5 km SI ol Zaječara. Pripada K.O. Koprivnica (3.409 ha). Kroz selo protiče Katalin, pritoka Jelašničke reke. Naziv dobija po obližnjem ogolelom brdu - Čoka (285 m), na kome je osnovan. Prostire se u visinskoj zoni 120-130 m. Navodi se i pod nazivom Čokonar. Formiran je krajem XVIII i početkom XIX v. od povratnika, nekadašnjih st. Koprivnice izbeglih u Vlašku zbog turskih zlodela. Pominje se 1811, a do 1840, kada dobija status samostalnog naselja, predstavlja fizionomski deo (zaselak) Koprivnice. St. je pravoslavno (većinom slavi Petkovicu i Sv. Nikolu; zavetina Spasovdan), vlaškog porekla, a nacionalno se izašnjava kao srpsko. Indeks deomografskog starenja (i_s) kreće se u rasponu od 0,5 (1961) do 1,3 (1991). Vodom se snabdeva preko javnog vodovoda (68,7% domaćinstava) i iz kopanih bunara. Ima dom kulture, spomenik rodoljubima palim u ratovima 1912-1918, železničku stanicu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Čokonjar

O poreklu stanovništva:

Klik ovde!

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

131

154

154

100

143

117

18.18

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
zbijeno	nepravilno-zvezdolik	ravničarsko-brežuljkast	120	120-285	3409	ratarsko

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Timočenji

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

Broj pogleda : 974

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź