Kartica sela:

Mali Izvor Izvorol Mik [064]

pi/pe/pĭe/pră/pă	đi/đe/ďe/dă	klańe/klaĭe	ḑău/zău	śe/će/če/ťe	ź/đ/ď/ğ
		ĭ

MALI IZVOR (690 st.), stočarsko-ratarsko (52,6% agrarnog st.) seosko naselјe razbijenog tipa, na (300 m) dolinskim stranama Seoskog potoka, desne pritoke Crnog Timoka, u podnožju Grapčina (342 m), 4 km SZ od Bolјevca. Površina atara iznosi 5.695 ha. Obuhvata pet fizionomskih delova: Ponor, Timok, Grapčinu, Markov kladenac i Plјeševac. Pominje se u turskom popisu iz 1455. god. pod imenom Izvor Gornji (9 kuća), kada u ataru postoje još dva sela - Sence (Selince), na mestu Senci, i Tuđince (1560. - 4 kuće), na istoimenom lokalitetu. Posle oslobođenja od Turaka (1833) broji 83 poreske glave. St. je srpsko (slavi Petkovicu i Sv. Nikolu; seoska slava Rusalnica), a ima i Vlaha. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,8 (1961) do 1,6 (1991). Struju dobija 1946, asfaltni put 1972, telefonske veze 1983, a vodosnabdevanje je kolektivno (vodovodni sistem ”Mirovštica”). Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1872).

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Mali Izvor

O poreklu stanovništva:

(U pripremi!)

S T A T I S T I K A

1850.¹⁾ (Vlasi)

1866.²⁾ (Vlasi)

1921. (Rumuni)³⁾

2011. (Vlasi)

Kuća

Duša

Svega

Srba

Vlaha

% Vl.

Svega

Srba

Rumuna

% Rum.

Svega

Srba

Vlaha

% Vlaha

Rumuna

318

969

370

590

60.89

1245

478

767

61.61

455

338

0.44

G E O G R A F I K A

Fizionomske karakteristike			Nadmorska visina u m.		Površina	Tradicionalna
Tip	Oblik	Reljef	Centar	Visinski pojas	ha	privreda
razbijeno		brdski	300		5695	stočarsko-ratarsko

GRAĐA U REČNIKU:

Etnogr. oblast: Crna Reka

LEGENDA:

= vlaško

= Vlasi i povlašeni Srbi

= mešovito

= romska mahala

= bajaško (Romi)

^{1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija
sproveden je 1850. godine.
Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi
Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852}

²⁾Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu: В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872

³⁾Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!

Broj pogleda : 974

aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź