Kartica sela:
Golubinje Golubińe [089]

(m. sg.) Golubinće • (m. pl.) Golubinţ • (f. sg.) Golubinkă • (f. pl.) ? • Centralni Vlasi • Munćeni • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ

GOLUBINJE (1.305 st.), ratarsko-stočarsko (31.7% agrarnog st.) seosko naselje razbijenog tipa, kod ušća Golubinjske reke u Dunav, na JZ obroncima Miroča (768 m), 34 km SI od Majdanpeka. Na sadašnjoj lokaciji je od 1969/70. kada je pomereno uzvodno za 300 do 400 m, zbog izgradnje HE "Đerdap I". Površina atara iznosi 11.049 ha. U ataru se nalaze 4 od 7 najdubljih speleoloških objekata u Srbiji Jama u Laništu - 272 m. Rakin Ponor - 256 m, Ibrin Ponor - 239 m n Buronov Ponor - 187 m). Prostire se u visinskom pojasu 80-480 m. Objedinjuje tri fizionomska dela, "kulmje" - vlaška reč sa značenjem kosa, vis, breg, padina i sl. (Kopana glavica, Štrbac i Vrtop). Osnovano je na mestu sa tragovima starije naseljenosti (praistorijski lokalitet Rečica i objekti antičkog doba). Pominje se pod nazivima, Gegerdžinlik, u prvoj polovini XVII v., i Collumbina (1718). U istoriji srpskog etnosa poznato je iz 1808, kada su se u njemu sastali poslanici ustaničke Srbije sa Turcima radi pregovora o miru. Tokom 1893. broji 156 žitelja. St. je etnički mešovito - srpsko i vlaško, pravoslavne konfesije (slavi Cv. Paraskevu, Sv. Aranđela i Sv. Nikolu, seoska slava Pyia; eašari 25. maj i 27. septembar). doseljeno veđinom krajem XVIII i početkom XIX v. IZ rumunskog Banata i okoline Kosovske Mitrovice. Indeks demografskog starenja (is) vređe se u rasponu od 0,2 (1961) do 0,9 (1991). Električno osvetljenje dobija 1969/70. a vodovod i telefonske veze 1970. god. Ima dve četvororazredne OŠ, u zaseocima Kopana glavica i Štrbac, MK, dom kulture, spomenik borcima poginulim 1944-1945. (postavljen 1947). spomen-ploču poginulim i umrlim 1912-1918. (postavljena 1978), spomen-ploče poginulim u I i II svetskom ratu u zaseoku Kopana glavica, spomenik poginulim u II svetskom ratu kod mesta Mihajlov ponor, zdravstvenu ambulantu i dr.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Golubinje
       
O poreklu stanovništva: (U pripremi!)
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
89 418 600 129 458 76.33 1005 86 919 91.44 736 649 - x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
razbijeno izduženo brdsko-plan. 80 80-480 11049 stočarstvo

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Poreč

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 883

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź