Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 271-273

               10. Вајуга ( Испитивана 1921 и 1922 године). - Село је источно од Милутиновца, у дунавском Кључу. Већи део хатара је на површи Кључа, а пространа утрина Вајушка Бара и куће су на дунавској тераси. Пије се вода из бунара. У хатару је Извор и Извор у Селској Долини.

               Вајуга има добру земљу за обрађивање. Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Шућерет, Јакомир, Језеро, Селска Долина, Келеменду, Велика Долина (Ваља Маре), Сељиште, Лова, Насип (Насипури), Корбовско Блато, Дунав (Дуњере) и "Острова". Општинска је шума Стражевица и "Утрина".

               Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 10-30, а негде по 40 м. Подељено је у два краја: Вајуга, западни и много већи, и Унгурјани, источни и много мањи крај. Између њих је Селски Поток. Испитано је 57 родова са 132 куће. - Гробље је у Сељишту, источно од "села".

               У Дунаву, близу обале, на месту Јакомиру има трагова од зиданог моста, преко кога се прелазило на другу страну Дунава, а на Гламеји има опека, камења и малтера од некадањег зида који је остао из времена "Лаћина". У Сељишту је прво било село. У Старо Гробље (Морминц Батрњ) се укопавало до половине прошлог века.

               Вајуга је старије насеље и на аустриским картама (Лангерова и "Темишварски Банат") забележено је под именом Vojuga, Viuga. Год. 1736 било је "8 Вал8ги 49" кућа.2) На Лангеровој карти данашње место Лова је забележено као насељено место Lehova, а 1736 год. било је "8 Малчин8 30" кућа.3) На овим местима данас нема насеља нити о њима има предања. На Вајнгартеновој карти забележено је насеље Valuiga1). Год. 1846 год. у Вајузи је било 85, 1866 год. 119, а 1924 год. 145 кућа.

               Прича се да је Вајуга старо насеље, да је дуго времена била у Сељишту и да је тек после "бежаније у Влашку" обновљена на садашњем месту. Прво се засновао данашњи крај Вајуга, у коме су и најстарији родови, а много доцније крај Унгурјани, у коме су нови досељеници. У најстарије родове, који су се повратили или дошли из "Влашке", долазе: Мијарт (5 к., Петковица), Панићи (4 к., Св. Никола и Петковица), Мусличешти (4 к., Св. Арханђео), Паркарини (3 к., Митровдан), Стојкешти (3 к., Св. Јован), Драгићи (3 к., Петковица), Пуцуникешти (2 к., Св. Арханђео), Пепенешти (3 к., Св. Никола), Будиљешти (3 к., Велика Госпођа), Панталешти (Сандуловићи, 2 к., Св. Никола), Чуљешти (2 к., Петковица) и Боболија (1 к., Св. Јован). Мисли се да су неки од горњих родова један род, али су се разродили.

               После првих досељеника, а до краја 18. века, доселили су се:

               Њамцу (4 к., Петковица): са "Острова Корбово". - Зринешти (3 к., Митровдан): не знају порекло. - Стројешти (10 к., Св. Никола): из Батоција у Румунији. - Цуцујкићи (5 к., Петковица): са "Острова Корбово". - Миренка (1 к., Петковица): дошао неки старији предак из Батоција у Румунији где још има рода. - Марганешти (1 к., Св. Арханђео): предак је из "Влашке". - Субашићи (4 к., Петковица): са "Острова Корбово", где су имали кумство. - Бибер (1 к., Петковица): не зна порекло.

               Родови досељени у 19. веку. Бобалинешти (4 к., Петковица): из Костола, а пореклом из "Влашке". - Ружоњи (4 к., Св. Никола): дед се доселио из Атрњација у Румунији. - Мегулешти (3 к., Петковица): дед је из Грабовице. - Спернешти (4 к., Св. Никола) су из Осанице у Хомољу. - Гаменешти (1 к., Петковица): дед и отац су из Корбова. - Бозгановићи (4 к., Петковица): из Стамнице у Млави. - Јоношоњи (4 к., Св. Арханђео) и Шћоју (1 к., Св. Арханђео): из пожаревачког краја. - Гамперешти (4 к., Мала Госпођа) су из "Влашке". - Грекулешти (2 к., Св. Арханђео): из Кривине у Румунији. - Брлођан (1 к., Петковица): из "Брлоге", а пореклом из "Влашке". - Предићи (3 к., Петковица) су "Унгурјани" из Малајнице. - Меоцу (1 к., Петковица) је из "Влашке". - Кикирјач и Чубарешти (2 к., Божић) су из Корбова, а пореклом из "Влашке". - Мингани (Аранђеловићи) и Млађинешти (6 к., Петковица) су "Унгурјани" из Малајнице. - Радулешти (2 к., Петковица) су од Сколучешта, у Сипу, а пореклом из "Влашке". - Бучешти (1 к., Петковица) је из Кривине. - Крачунешти (1 к., Петковица) је из Кладушнице. - Баракешти (2 к., Св. Арханђео) су из Корбова, а пореклом из "Влашке". - Мируешти (1 к., Петковица) је из Подвршке. - Аврам (1 к., Петковица) је из Кривине. - Бука (1 к., Св. Арханђео) је из Корбова. - Гицић (1 к., Петковица) је из Велике Врбице, а пореклом из "Влашке". - Сиљановићи (2 к., Св. Никола) су из Пирота. - Чоканешти (1 к., Св. Арханђео) је из Брзе Паланке. - Баланешти (1 к., Св. Никола) и Муцешти (1 к., Св. Никола) су из Корбова. - Везурешти (1 к., Св. Стеван) је из Велике Врбице, а пореклом из "Влашке". - Савешти (1 к., Петковица) је из Корбова. - Белочешти (1 к., Св. Никола) је из Велике Врбице. - Пасланешти (1 к., Петковица) је из Велеснице. - Прокуљешти (1 к., Митровдан) је из "Влашке", а овамо се доселио из Корбова. - Попешти (2 к., Св. Арханђео) су из Корбова. - Патришка (1 к., Петковица) је из Мале Врбице, а пореклом из "Влашке". - Черган (1 к., Спасовдан) је "Унгурјан" из Велике Каменице. - Пешкорешти (1 к., Св. Арханђео) је из Апатина у Бачкој. - Кићерешти (1 к., Петковица) је из Вељкова у Крајини, а пореклом из "Бугарије".

               Заветина је Спасовдан.