Kartica sela:
Vajuga Vaĭuga [010]

(m. sg.) Văiğan • (m. pl.) Văiğăń • (f. sg.) Văiğană • (f. pl.) Văiğăńe • Istočni Vlasi • Carani • Narečje: oltensko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi/pĭe đi ĭ z ć đ

VAJUGA (S43 st.), pogranično (ka Rumuniji) ratarsko-stočarsko (9,6% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog tipa, pored (46 m) desne obale Dunava, s obe strane lokalnog asfaltnog pupa ka Milutinovcu i Korbovu, 15 km južno od Kladova. Površina atara iznosi 2.293 ha. Obuhvata dva fizionomska dela: Vajugu i Ungurjane. U vreme izgradnje HE "Đerdal", 80-ih god. XX v. potopljen je deo naselja (170 kuća), za koje je obezbeđena nova lokacija, i 5 vodenica potočara, od koje su dve bile u pogonu. Ubraja se u stara naselja. Pominje se u turskom popisu 1530/31. (5-10 domaćinstava) pod imenom Baluga, zajedno sa selom Jakomir, zatim u popisu harača 1740/41. (72 žitelja): katastarskom popisu 1741. (23 žitelja): 1924. (145 domova i 685 žitelja) i kasnije. St. je pravoslavno (slavi Petkovicu, Sv. Arhanđela, Sv. Nikolu i dr.; zavetina Spasovdan), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko, vlaško, crnogorsko i dr. Indeks demografskog starenja (is) kreće se u rasponu od 0,3 (1961) do 1,3 (1991). Pravoslavni hram Sv. arhangela Mihaila izgrađen je 1984. god. U centru sela nalazi se zavetni krst Spasovdan, a u starom centru - Majdanu, spomenik ratnicima. Vodosnabdevanje je kolektivno (80% domaćinstava) i individualno (bušeni i kopani bunari i dr.). Ima četvororazrednu OŠ (1999/2000. - 28 učenika), dom kulture, sportske terene, zdravstvenu ambulantu, poštu, mlekarsku zadrugu, dve prodavnice mešovitom robom i dr. Od 60-ih god. XX v. veliki broj meštana odlazi na privremeni rad u zapadnoevropske zemlje.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Vajuga
       
Etimologija imena sela: < rum. văiugă Vale mică, îngustă și puțin adâncă (uska plitka udolina) (geogr.)
Poreklo link: Klik ovde!
POREKLO STANOVNIŠTVA * ORIGINEA POPULAȚIEI
 Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 271-273

               10. Вајуга ( Испитивана 1921 и 1922 године). - Село је источно од Милутиновца, у дунавском Кључу. Већи део хатара је на површи Кључа, а пространа утрина Вајушка Бара и куће су на дунавској тераси. Пије се вода из бунара. У хатару је Извор и Извор у Селској Долини.
               Вајуга има добру земљу за обрађивање. Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Шућерет, Јакомир, Језеро, Селска Долина, Келеменду, Велика Долина (Ваља Маре), Сељиште, Лова, Насип (Насипури), Корбовско Блато, Дунав (Дуњере) и "Острова". Општинска је шума Стражевица и "Утрина".
               Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 10-30, а негде по 40 м. Подељено је у два краја: Вајуга, западни и много већи, и Унгурјани, источни и много мањи крај. Између њих је Селски Поток. Испитано је 57 родова са 132 куће. - Гробље је у Сељишту, источно од "села".
               У Дунаву, близу обале, на месту Јакомиру има трагова од зиданог моста, преко кога се прелазило на другу страну Дунава, а на Гламеји има опека, камења и малтера од некадањег зида који је остао из времена "Лаћина". У Сељишту је прво било село. У Старо Гробље (Морминц Батрњ) се укопавало до половине прошлог века.
               Вајуга је старије насеље и на аустриским картама (Лангерова и "Темишварски Банат") забележено је под именом Vojuga, Viuga. Год. 1736 било је "8 Вал8ги 49" кућа.2) На Лангеровој карти данашње место Лова је забележено као насељено место Lehova, а 1736 год. било је "8 Малчин8 30" кућа.3) На овим местима данас нема насеља нити о њима има предања. На Вајнгартеновој карти забележено је насеље Valuiga1). Год. 1846 год. у Вајузи је било 85, 1866 год. 119, а 1924 год. 145 кућа.
               Прича се да је Вајуга старо насеље, да је дуго времена била у Сељишту и да је тек после "бежаније у Влашку" обновљена на садашњем месту. Прво се засновао данашњи крај Вајуга, у коме су и најстарији родови, а много доцније крај Унгурјани, у коме су нови досељеници. У најстарије родове, који су се повратили или дошли из "Влашке", долазе: Мијарт (5 к., Петковица), Панићи (4 к., Св. Никола и Петковица), Мусличешти (4 к., Св. Арханђео), Паркарини (3 к., Митровдан), Стојкешти (3 к., Св. Јован), Драгићи (3 к., Петковица), Пуцуникешти (2 к., Св. Арханђео), Пепенешти (3 к., Св. Никола), Будиљешти (3 к., Велика Госпођа), Панталешти (Сандуловићи, 2 к., Св. Никола), Чуљешти (2 к., Петковица) и Боболија (1 к., Св. Јован). Мисли се да су неки од горњих родова један род, али су се разродили.
               После првих досељеника, а до краја 18. века, доселили су се:
               Њамцу (4 к., Петковица): са "Острова Корбово". - Зринешти (3 к., Митровдан): не знају порекло. - Стројешти (10 к., Св. Никола): из Батоција у Румунији. - Цуцујкићи (5 к., Петковица): са "Острова Корбово". - Миренка (1 к., Петковица): дошао неки старији предак из Батоција у Румунији где још има рода. - Марганешти (1 к., Св. Арханђео): предак је из "Влашке". - Субашићи (4 к., Петковица): са "Острова Корбово", где су имали кумство. - Бибер (1 к., Петковица): не зна порекло.
               Родови досељени у 19. веку. Бобалинешти (4 к., Петковица): из Костола, а пореклом из "Влашке". - Ружоњи (4 к., Св. Никола): дед се доселио из Атрњација у Румунији. - Мегулешти (3 к., Петковица): дед је из Грабовице. - Спернешти (4 к., Св. Никола) су из Осанице у Хомољу. - Гаменешти (1 к., Петковица): дед и отац су из Корбова. - Бозгановићи (4 к., Петковица): из Стамнице у Млави. - Јоношоњи (4 к., Св. Арханђео) и Шћоју (1 к., Св. Арханђео): из пожаревачког краја. - Гамперешти (4 к., Мала Госпођа) су из "Влашке". - Грекулешти (2 к., Св. Арханђео): из Кривине у Румунији. - Брлођан (1 к., Петковица): из "Брлоге", а пореклом из "Влашке". - Предићи (3 к., Петковица) су "Унгурјани" из Малајнице. - Меоцу (1 к., Петковица) је из "Влашке". - Кикирјач и Чубарешти (2 к., Божић) су из Корбова, а пореклом из "Влашке". - Мингани (Аранђеловићи) и Млађинешти (6 к., Петковица) су "Унгурјани" из Малајнице. - Радулешти (2 к., Петковица) су од Сколучешта, у Сипу, а пореклом из "Влашке". - Бучешти (1 к., Петковица) је из Кривине. - Крачунешти (1 к., Петковица) је из Кладушнице. - Баракешти (2 к., Св. Арханђео) су из Корбова, а пореклом из "Влашке". - Мируешти (1 к., Петковица) је из Подвршке. - Аврам (1 к., Петковица) је из Кривине. - Бука (1 к., Св. Арханђео) је из Корбова. - Гицић (1 к., Петковица) је из Велике Врбице, а пореклом из "Влашке". - Сиљановићи (2 к., Св. Никола) су из Пирота. - Чоканешти (1 к., Св. Арханђео) је из Брзе Паланке. - Баланешти (1 к., Св. Никола) и Муцешти (1 к., Св. Никола) су из Корбова. - Везурешти (1 к., Св. Стеван) је из Велике Врбице, а пореклом из "Влашке". - Савешти (1 к., Петковица) је из Корбова. - Белочешти (1 к., Св. Никола) је из Велике Врбице. - Пасланешти (1 к., Петковица) је из Велеснице. - Прокуљешти (1 к., Митровдан) је из "Влашке", а овамо се доселио из Корбова. - Попешти (2 к., Св. Арханђео) су из Корбова. - Патришка (1 к., Петковица) је из Мале Врбице, а пореклом из "Влашке". - Черган (1 к., Спасовдан) је "Унгурјан" из Велике Каменице. - Пешкорешти (1 к., Св. Арханђео) је из Апатина у Бачкој. - Кићерешти (1 к., Петковица) је из Вељкова у Крајини, а пореклом из "Бугарије".
               Заветина је Спасовдан.
   
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
92 384 466 0 466 100 865 7 857 99.08 437 369 27 6.18 7

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno ravničarski 87 2293 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
Broj pogleda : 1167

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź