Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 264-266

              4. Велика Каменица (Испитивана 1920, 1921 и 1923 године.). - Хатар овог села захвата горњи и средњи слив Велике (Каменичке) Реке. Источни је део хатара на ниској, а западни на високим површинама до Мироча, где је граница са Поречом. Куће су с обе стране Каменичке Реке и раздвојене већином ширим долинским тлом; прелаз преко реке за пешаке се врши дугачким дрвеним мостом ("пунћа").

              Пијаћа се вода узима из бунара и са неколико извора, који немају имена. У хатару су извори: Цуцурој, Нашташешти, Бигар, Врело, Хладна Вода, Талијан, Меуца, Бобец и Добра Вода.

              Мање је оране земље него што је под ливадама, утрином и шумом. Називи места су: Сељиште, Биљана, Кукујево, Дубрава (Думброва), Српско Поље (Къмпу Србјаска), Браник (Бранишће), Блато (Балта), Пискање, Хладна Вода, Раковац, Ћерамидара (Керамиз), Бунариште, Коларница, Ђинерец, Цуцурој, Велика Каменица (Каменица Маре), Мала Река (Река Мика), Грабар, Белушка, Присоје (Фаца), Велико Ливађе (Ливез Маре), Дрењар (Корнет), Велико Поље (Къмпу Маре), Меје, Мала Каменица (Каменица Мика), Капуђал, Топољар (Броскари) и Насип. Општинске шуме и утрине су: Сочиште, Суви Извор, Осоје (Дос), Присоје и Осоје Добра Вода (Фаца и Дос Добра Вода), Бигар и Соколица. Државна је шума: Корита, Бача и Мироч.

              Село је збијеног типа: куће су размакнуте по 15-50 м. Подељено је у два краја: Осоје (Дос) на десној и Присоје (Фаца) на левој страни Каменичке Реке. У крајевима су куће једног рода обично издвојене. Око двадесет кућа су "на салашима" и највише у Великом Ливађу, где станују новији досељеници из Штубика и других села. Испитано је 45 родова са 197 кућа. - Гробље је источно од "села" на месту Циглара.

              По предању село је добило име по каменитом земљишту. Најстарији је остатак из прошлости Ђиновско Гробље (Ђинарец) на коме има великог камења од некадашњег гробља, а раније су ископаване људске кости, које су биле веће од костију данашњих људи, јер су остале по причању од "џинова", по којима је гробље и добило име. Сељиште је место где је прво било село, на коме има трага од једног бунара; ту су налажене и рбине од судова. Код Црквине (Бисерика) је било споменика од Старог Гробља (Морминц Батрњ), а једно место зову "Шпитал", где је, веле, некада била нека болница.

              Најстарији је помен о селу на карти из 1723-1725 год. ("Темишварски Банат"), на којој је забележено Kamenitz. Год. 1723 имало је "Јен8рiе Каменичка хлѣбови 75"1), а 1736 год. "попа Кръста ѿ Каменицъ" имао је "Во ен8рiи ку8ћа 132".2) На Вајнгартеновој карти, која из почетка 19. века, записана је Kamenica3). 1846 год. Каменица је имала 95 кућа, 1866 год. 126, а 1924 год. 202 куће.4)

              Предање о заснивању села у Сељишту није очувано, али се казује да је са њега, пре сто и више година, село премештено у Мало Село, где је било кућа и пре педесет година, када се и последња преместила у садашње село. Порекло многих родова није познато, али се каже да су они најстарији и да су им старији преци "бежали у Влашку", одакле су се убрзо повратили. У те родове рачунају се: Маркулешти (Радосављевићи, 3к., Митровдан), Керкалићешти (4 к., Петковица), Флорикићи (3 к., Св. Арханђео), Јелкићи (5 к., Ђурђиц), Миуљешти (3 к., Св. Никола), Лалолешти, Лауђешти и Степајешти, сви један род (10 к., Св. Никола); Пишлегешти (Пцелешти) и Стојконешти, такође један род (8 к., Св. Алимпије); Устурешти (2 к., Св. Јован), Насташешти (7 к., Св. Алимпије), Фалчешти (Матићи, 2 к., Петковица), Бобоцићи (2 к., Св. Јован); Андрићи, Моцешти и Траилешти (6 к. Св. Арханђео), сви су један род, и Драгомирешти⁵⁾ (5 к., Петковица).

              Родови познатог порекла:

              Вицилари (Говедари), Маринкешти, Поркојешти, Шћопуловићи, Пејкићи, Филичешти, Даскалешти и Барбуловићи (30 к., Петковица) су сви један род. Чукундедови су дошли из Чуреша (Трешња) у "Арђалу" (Ердељ). - Паунешти, Иликешти, Мојцешти и Паулешти (8 к., Петковица) су такође један род. Прадед "поп" дошао је из "Влашке".

____________________          

              ⁵⁾ Прича се да су дедови Лалолешта били "зографи"; а један предак Драгомирешта скривао је у своју воденицу "хајдуке", који су бранили народ од "турског зулума". 

Магарешти (Попешти, 3 к., Св. Никола): прадед, поп Илија, из пожаревачког краја. - Антонешти (5 к., Петковица): прадед из Циганаша у Румунији. - Браћешти (3 к., Митровдан): прадед се доселио из Велике Врбице, а пореклом је из "Влашке". - Лазаревићи (4 к., Св. Никола): из Грабовице, а пореклом из "Влашке". - Јонашковићи (4 к., Митровдан): од Доњег Милановца. - Свијешти и Макулешти (2 к., Св. Јован) су један род: пореклом из "Влашке", овамо се доселили из суседне Подвршке. - Степанешти (3 к., Св. Никола): дед је из "Аустрије". - Гицићи (2 к., Св. Никола): дед је из Циганаша у Румунији. - Черчелешти (1 к., Спасовдан): из "Влашке", овамо се доселио из Малајнице. - Гишулешти (2 к., Петковица): из "Бордеља" (Љубичевца), а пореклом из "Влашке". - Николић и Аликсандрешти (2 к., Св. Никола): из Подвршке. - Талијанешти (4 к., Петковица): из Танде у Поречу. - Милићи (3 к., Петковица): "од Косова", а овамо се доселили из Штубика. - Кубулићи (1 к., Петковица): дед из "Бордеља", а пореклом из "Влашке". - Вељковићи (2 к., Св. Јован) и Станковићи (2 к., Св. Јован): "од Косова", а пореклом из Штубика. - Палачинешти (3 к., Св. Арханђео): из Брзе Паланке, а пореклом из "Влашке". - Јовановић и Миленковић (један род, 2 к., Св. Никола) и Дочићи (6 к., Св. Никола) су "од Косова", а овамо се доселили из Штубика. - Лукежи (3 к., Св. Арханђео): "Унгурјани" из Луке. - Барбони (2 к., Петковица): од Видина, овамо се доселили из Плавне. - Богићешти (3 к., Св. Никола) су из Малајнице. - Павлони (Јуникешти, 10 к., Петковица): из Малајнице, а пореклом из "Влашке". - Царани (Фируловићи, 3к., Св. Арханђео): су из "Влашке". - Адамешти (5 к., Петковица), Черганешти (2 к., Спасовдан), Перчоњи (2 к., Петковица) и Бобрленешти (2 к., Св. Јован) су из "Влашке", а овамо се доселили из Малајнице. - Менчу (1 к., Петковица): из Велеснице, а пореклом из "Влашке". - Додић (1 к., Св. Никола): "од Косова", а овамо се доселио из Штубика. - Блидар (1 к., Св. Арханђео): из "Бордеља", а пореклом из "Влашке". - Мирочани (3 к. Св. Арханђео): из села Мироча у Поречу. - Николић (1 к., Петковица), Божиловић (1 к., Петковица) и Мунћанин (1 к., Петковица) су Цигани ковачи. Први је из "Џањева" (Душановца), други из Грабовице, а трећи је из Оршаве у Банату. - Василоњи (Морарешти, 1 к., Митровдан): из Велеснице, а пореклом из "Влашке". - Мариновић (1 к., Св. Јован): из Братоножића у Црној Гори. - Журка (1 к., Св. Јован): из Подвршке, а пореклом из "Влашке". - Трујка (1 к., Петковица) је из "Влашке", овамо се доселио из Мале Каменице.

              "Преслава" је Ђурђевдан.