Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, 253-256

             Брза Паланка

             Насеље је на Дунаву; на северу и северозападу је крајинско село Река; на западу је поречко село Мироч, а на југу су Купузиште и Уровица. Осим узане и ниске терасе поред Дунава остало је земљиште висока тераса и површи до висине од 400 m. Куће варошице Брзе Паланке и неке поред потока Суваје су на ниској, узаној и заравњеној, а остале на високој тераси и на површи. - У варошици се пије вода из бунара, ,,већином на шмрк", а у другим деловима насеља из бунара на ђерам или са извора и стублина.

              Њиве, ливаде и гајеви су измешани; земљишни називи су: Велико Присоје (Фаца Маре), Кравин Крај (Кракул Вака), Алун, Блц, Стрњак, Синовчев и Маћијин Крак (Кракул Синовец и Маћеј), Изворац (Фнтенеч), Закатаре, Сеча, Куратура, Стара Ограда (Ограда Батрњ), Скупињ, Шћуби, Гудура, Буљубашина Пољана (Поана) и Турски Виногради. Општинске су шуме: Присоје (Фаца), Суваја, Осоје (Дос), Закатаре и Црквена Долина (Ваља Бисерика). Утрине: Трње и Турски Виногради.

              Брза Паланка је подељена у пет издвојених крајева: Чаршија, Суваја, Унгурјани, Коритари и Планинци. Последњи је крај разбијеног, а остали збијеног типа. Чаршија (Варошица) је на ниској тераси поред Дунава и има један дугачак ,,сокак", пут Неготин - Кладово, где су дућани и механе, а према паробродском пристаништу су судница, школа, пошта и телеграф. На југу је издвојена црква. Суваја је северозападно од Чаршије и куће су по стрмом страном потока Суваје који силази с високе терасе и утиче у Дунав. Унгурјани су на вишој тераси, западно од Чаршије, а јужно од Суваје. Коритари су јужно од Унгурјана, а Планинци су на површи, ,,на салашима", размакнути су и по коју стотину метара. У осталим крајевима куће су размакнуте по 15 - 50 m, а у Чаршији су једна поред друге. У Брзој Паланци је [стр. 253] испитано 61 род са 270 кућа. ― Гробље је северно од варошице на месту званом Гробља.

              Мештани и многи Крајинци место Брза Паланка кажу само ,,Брза".

              У Брзој Паланци има остатака још из времена Римљана. Трагови од зидина испод цркве, где су, веле, налажени и стари новци, по предању су остали од ,,Лаћина". На једном имању, где се вадио камен крајем XIX века, извађене су квадратне цигле и на једној има натпис AVRELIVS FECIT RINO. Незнано гробље (Морминц Парасиц) је из времена пре садашњег насеља. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости садашњег насеља, у коме се укопавало пре од сто и више година.

              На картама Лангеровој и ,,Темишварски Банат", означена је Брза Паланка као паланка под именом: Persa Palanka, Persa Pallanka. Год. 1736. било је ,,у Паланъкiи 16" кућа ). Год. 1783. Брза Паланка је имала кућа: ,,20 турских, преко 20 влашких и 1 џамија", а на другом месту се каже: ,,ein von Türken, Bulgaren (!) und Wallachen bewohnter Markttleck". 1807 - 1818 год. за време борбе Срба и Руса са Турцима Брза Паланка је била утврђено место и бележена је под именима Palanka, Bursa Palanka, Bersa Palanka, Birsa Palanka, Birza Palanka i Persa Palanka. Год. 1811. забележене су Паланка и Сухаја (Суваја) као села. Брза Паланка (село) 1846. год. је имала 98, 1866. год. 142, а 1924. 242 куће.

              По предању је прво заснована Суваја, па Чаршија, а остали крајеви у новије време. Сувају су, веле, засновали стари преци већине садашњих родова, чији су потомци, чукундедови данашњих најстаријих људи, ,,бежали у Влашку". У Чаршији су пре сто и више година становали Турци, а данашњи становници, трговци и занатлије, доцније су се отпочели досељавати, нарочито после присаједињења ових крајева Србији, а из разних крајева и околине.*) Крајеви Унгурјани, Коритари и Планинци засновани су тек у другој половини XIX века и тамошњим родовима је познато порекло. [Стр. 254]У најстарије родове непознатог порекла рачунају се: Мијаји (15 к., Петковица), Матејешти (9 к., Св. Јован), Питарешти (14 к., Петковица), Рајнићи (14 к., Петковица), Флорићи (7 к., Петковица), Тодорикешти (8 к., Св. Никола), Радуцићи (14 к., Петковица), Чмпокешти (4 к., Петковица), Токалоњи (6 к., Св. Никола), Тобошарешти (6 к., Петковица), Варицешти (6 к., Св. Арханђео), Сучит (6 к., Петковица) и Крчмарешти (3 к., Св. Арханђео). Мијаји су имали старо кумство у Неготину, Питарешти у Слатини, а Тобошарешти у Купузишту.

              После ових родова дошли су остали.**) - Трушкоњи (2 к., Св. Никола); чукундед се ,,повратио" или дошао из Извора у Румунији, а дед је за време Турака био сеоски кнез. - Лупани (2 к., Св. Никола); прадед је из Грабовице у Кључу. - Павловићи (3 к., Петковица) су из ,,Влашке". - Дунђеровић (1 к., Св. Стевен); прадед, поп, дошао је из Оградине у Румунији. - Ценић (1 к., Св. Никола); дед је од Видина. - Лазаревић (1 к., Св. Арханђео): из ,,Бугарије". - Живковић (1 к., Св. Никола): од ,,Косова", а овамо дошао из Поповице. - Граовац (1 к., Св. Никола) се доселио 1848. год. из Грахова у Црној Гори. - Недељковић (1 к., Ђурђиц) се доселио 1853. год. из Трнова у Бугарској. Михаиловић (1 к., Св. Никола) се доселио 1858. г. из Гопеша. - Илић (1 к., Василијевдан) је из Клисуре у Грчкој. - Унгурјани (Видићи, 8 к., Петковица) су из Плавне. - Новицешти (2 к., Митровдан) су из Плавне, а пореклом су из Метовнице у тимочкој Црној Реци. - Паулешти (3 к., Св. Никола) су из Танде у Поречу. - Бађићи (2 к., Св. Никола) су Унгурјани из Плавне. - Адамешти (10 к., Св. Алимпије) су из Танде. - Митришкоњи (4 к., Ђурђиц) су ,,Унгурјани", а овамо су дошли из Луке. - Осаничани (8 к., Св. Јован) су из Осанице у Хомољу. - Димитријевић (1 к., Св. Никола); отац је дошао из Књажевца. - Живковић (1 к., Митровдан) је из Лом-Паланке у Бугарској. - Хаџи - Тодоровић (1 к., Св. Јован) је 1869. год. дошао из Ниша. - Петковић (1 к., Митровдан) је из Малајнице. - Николић (1 к., Св. Арханђео) је из Куле у Бугарској. - Бронцоњи и Ницулешти (10 к., Петковица), један род, су ,,Унгурјани", а овамо су дошли из Плавне. - Радованешти (1 к., Петковица) је ,,Унгурјан" из Луке. - Трубишоњи (3 к., Св. Арханђео) и Барбулешти (Барбуловићи, 3 к., Св. Арханђео) су ,,Унгурјани" из Луке. - Драгомирешти и Балојоњи (10 к., Мала Госпођа) су један род, дошли из Малајнице, а пореклом су из ,,Арђала". - Милојкешти (3 к., Св. Тодор) су из Танде. [Стр. 255] - Симоновић (1 к., Св. Арханђео) је 1872. г. дошао из Боровца у Бугарској. - Кузмановић (1 к., Св. Јован) се доселио 1874. г. из Гопеша. - Настасијевић (1 к., Св. Никола) такође из Гопеша 1875. г. - Цветковићи (2 к., Св. Никола) се доселили 1880. г. из Кичева. - Томић (1 к., Св. Спиридон) се доселио 1881. г. из Битоља. - Куркан (1 к., Св. Никола) је из Саске у Банату. - Пајкић (1 к., Ђурђевдан и Ђурђиц) је из Јабуковца. - Вељковић (1 к., Св. Никола) је из ,,Македоније". Малајничани (2 к., Петковица) су из Малајнице, а пореклом из ,,Влашке". - Балуцешти (10 к., Ђурђевдан и Св. Арханђео) су Цигани коритари и Албулешти (22 к., Ђурђевдан) су из Слатине. - Јоновић (1 к., Петковица) је са ,,Острова" (Велико Острво), а овамо се доселио из Михаиловица. - Дојкешти и Страинешти (3 к., Св. Никола) су ,,Унгурјани" из Плавне. - Томешти (2 к., Св. Никола), Плављани (Аранђеловићи, 8 к., Ђурђевдан) и Степанешти (6 к., Св. Никола) су ,,Унгурјани" из Плавне. - Милинкоњи (5к., Св. Никола) су ,,Унгурјани" из Малајнице. - Његојешти (1 к., Петковица) је из Мироча у Поречу. - Калдерон (1 к., Петковица) је из Брегова у Бугарској, а овамо се доселио из Кладова. - Радојевић (1 к., Никољдан) је ,,од Косова", а овамо је дошао из Поповице. - Димитријевић (1 к., Св. Никољдан) је из Гопеша. - Ђокић (1 к., Св. Никола) је из Поповице, а пореклом ,,од Косова". - Цветковић (1 к., Св. Никола) је из Звечана код Кичева.

              Преслава и црквана слава је на Тројице.

              *) Како су дошљаци из ,,Македоније", ,,Бугарије" и других даљих крајева, они су од зараде и уштеђевине помагали своје у завичају. Тек кад су довели своје породице или женидбом овде засновали своје породице и стално се настанили, Чаршија је почела напредовати и добила садашњи изглед.

              **) Многи родови су расељени у XVIII, али већи број у XIX веку. [Стр. 256]