Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 287-288

             16. Давидовац. Испитиван 1920, 1912, 1922 и 1923 године. 

             Село је поред Дунава, западно од Кладушнице. Мањи део хатара поред Дунава заузима терасе где су и куће, а остало земљиште је на површи Кључа и на високим површима. - У хатару су многи извори, а у селу бунари, са којих се употребљава вода. 

              Места са њивама, ливадама и шумом се зову: Караташ, Шајна, Кулија, Кисељиће, Грабовац, Гонишће, Будина Чука (Чока Буди), Селски Поток и Меуца. Неке породице од старине имају земље у Церибаши.

               Село је збијеног типа и дели се у два краја: Ново Село (Сату Ноу) и Старо Село (Сату Батрњ). У Новом Селу су куће ублизу и некима се скоро додирују стрехе. Крај ње куће су удаљене од Кладушничких по 400-500 м. У Старом Селу су куће размакнуте по 20-50 м. Већина их је на вишој тераси, а мало поред главног пута. Испитано је 23 рода са 103 куће. - Гробље је на Утрини, јужно од "села".

               Крајем прошлог века село је указом названо Давидовац, а дотле се звало Џеџерац. Ово је име, веле, постало од речи "џеџе" (смрзао), а прича се да су се некада ту смрзли неки "лађари". Најстарији су остатак зидине од града Караташ. Ово име, веле, значи "карадаш", јер се морало дати и "црно испод ноката" да би се могло проћи за Оршаву или за Кладово. Према тој рушевини у Дунаву је једно острвце, а ниже њега се, кад је мала вода, виде остаци зида [стр. 287] од куле, стражаре или града, који је Дунав ту просекао. Прича се да су у овим рушевинама налажени новци "од Јерине". Поврх села преко терасе водио је "турски пут", са којег је камен раснесен.

               Год. 1783 помиње се село Tisserutz (Џеџерац) са "30 влашких"¹⁾ кућа. На Вајнгартеновој карти забележен је Tisseraz2). 1846 г. Џеџерац је имао 69, 1866 г. 73, а Давидовац 1924 год. имао је 125 кућа³⁾.

               Џеџерац је по предању заснован после суседне Кладушнице и са њом чинио једно село. Прво је засновано Старо Село, а пре 100 година Ново Село. Старо Село су засновали неки "лађари", који су кроз Ђердап извлачили лађе, а Ново Село су основали досељеници са "Острова", које је у Дунаву, према румунском селу Гура Вају. Родови који су основали село су: Степанешти (10 к., Петковица), Јордаке (8 к., Митровдан) и Корићешти (6 к., Петковица): пореклом су из "Влашке". - Стари су род и Шенани (Шенанешти, 5 к., Петковица): преци су им се преселили из некадашњег села у Шајни. После поменутих родова досељавали су се:

               Бонановићи (4 к., Митровдан): не знају одакле су се доселили. - Кржалије (Цугићи, 6 к., Св. Никола) су из Верчарове у Румунији, где имају род. - Фасујешти (2 к., Петковица), Сојкешти, Фифешти и Ристешти (18 к., Св. Јован) су један род. Прадедови и дедови су им са "Острова". - Курта (1 к., Петковица); прадед и дед са Острова. - Ступарешти (Заријешти, 12 к., Петковица) су из Пекије, а пореклом су из Јеловице у Румунији. - Долбочани (5 к., Св. Никола) су из Дубоке ("Длбоке") у Звижду, где још имају род. - Каломешти (3 к., Св. Никола) су из Брезнице у Румунији. - Ђурешти (4 к., Св. Арханђео) су из "Влашке". - Петровићи (2 к., Св. Никола): дед "лађар" је из Босне. - Бошњак (1 к., Св. Никола): дед је из Кастела код Текије, где је био у служби код Турака. - Адамешти (3 к., Петковица) су из Добре поред Дунава. - Србуловић (1 к., Св. Јован) не зна порекло. - Бађешти (3 к., Св. Никола), Кракешти (1 к., Св. Јован) и Дијешти (2 к., Св. Арханђео): дедови су им из "Влашке". - Чортанешти (2 к., Св. Никола): отац (старцу од 70 г.) је из Алинге у Румунији. - Адамешти (1 к., Св. Алимпије) је из Кладушнице, а пореклом из Скеле у Румунији. - Вељковић (1 к., Св. Арханђео) је из Лозовика код Смедерева.

               Заветина је на Св. Тројицу.

____________________

               1) Глас CLIII, 25.

               2) Д-р Н. Радојчић: пом. дело и карта.

               3) В. у VI одељку Општег дела.  [Стр. 288]