Кобишница и Буковча. (Испитиване 1912, 1914, 1920 и 1923 године) - Ова су села у неготинској равници и на шљунковитој тераси, која се око 30 м издиже над равницом. Оба су села велика, а како између њих нема видне међе, изгледа да чине једно велико насеље.

           Кобишница је на јужном делу терасе и куће допиру до железничке пруге Ниш-Прахово и до Кобишничке (Јасеничке) Реке. Према Буковчи је међа један "сокак" и заједничка црква, те се неприметно прелази из једног у друго село. На истоку се куће спуштају у плитку удолину, а на западу су на тераси. Са запада у село улази пут Неготин-Брегово и на југоистоку се спушта у равницу и то је главни "сокак".

           Буковча је северно од Кобишнице и у њој се куће спуштају на истоку у удолину, а на западу су на тераси.

           Многе куће из оба села узимају воду са три "чешмје" које су у удолиници код цркве. Кобишница има још две чесме, а оба села имају многе бунаре, који су обично на раскршћима путева. Бунари су на ђерам и доста дубоки.

           Њиве, ливаде и друга имања су свуда по хатарима, који уједно заузимају простор од Неготинског Блата до Тимока и од доњег тока Сиколске Реке до доњег тока Самариновачке (Дупљанске) Реке. Места са њивама, ливадама и другим имањима у Кобишници су: Блато (Лак), Јакупов Крај (Котуј Јакуп), Брестак (Улмиш), Јасен (Фрасен), У Страни (Уструћари), Плоп, Стари Бунар (Фнтена Вејћа), "Острово", Тимок, Балеј, Осоје (Дос) и Присоје (Фаца), а у Буковчи: Карлице, Мртви Тимок, Ушће (Усја), Придол, Косна Грла, Пољане (Поене), Кравин Крај (Котуј Вака), Алексин Крај (Котуј Алекса), Пива, Четаће, Кондина Баруга (Баруга Конди), Крива Бара (Криба Бара), Бађикин Крај (Котуј Бађика), Турски Пут (Друму Турчески), Мечкин Крај (Котуј Урсули), Бара (Лак), Ћуприја (Пунћа), Ђаволи Свир (Вражу Вирц), Кадија, Сељиште, Луг (Лунка), Брдо (Ђал) и Балеј.

           Кобишница и Буковча су збијеног типа. У Кобишници су куће збијеније, размакнуте по 10-40 м. У Буковчи су куће унеколико удаљеније, а на искрајцима су размакнуте и по 50 м. У главним "сокацима" оба села имају много кућа које су једна до друге као у вароши. Оба су села подељена у крајеве. У Кобишници су крајеви: Гламеја (Брдо-Горњи Крај), Скапац и Доњи Крај (Ваље), а у Буковчи су: Горњи Крај, (Ђал), Средина Села (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље). Обично су куће једног рода у једном крају, а има чије су куће у два, па и у свим крајевима.

           Гробље је заједничко и оно је на тераси западно од "села".

           У Кобишници је испитано 32 рода са 443 куће, а у Буковчи 41 род са 375 кућа.

           У Кобишничком хатару, поред Неготинског Блата, има остатака од темеља манастира Св. Тројице (Блатски Манастир). Најстарији је помен о Блатском Манастиру (Plazki) у Султановом ферману из 1672 год., изданом у Једрену, који је 1725 год. преведен на немачки, да би се видео каква је права манастир имао за време Турака пре аустриске окупације. У преводу се каже да се братство "рацког" (српског) манастира обратило царском престолу с молбом да се манастир ослободи плаћања десетка на земље: винограде, њиве и ливаде, који му је потраживао Видински назират, под који је и потпадао манастир. Молбу је манастир поткрепио тиме, што те земље припадају њему још од старине и пре освајања (турског) и што је после освојења све легитимисао и од Видинског назирата и земаљског суда примио "тапију", коју подноси отоманској Порти, а што дотле уопште манастирска имања нису плаћала десетак. На ову молбу властима је издат поменути ферман, по коме се убудуће не могу узимати никакве дажбине на поменуте манастирске земље, као што је и пре било и да тако остане и убудуће, те манастир ужива своја права која је стекао како пре тако и после освојења.1) Према овом ферману Блатски Манастир је постојао и пре 17. века, а можда и у средњем веку, те долази у најстарије остатке из прошлости ових области. На Лангеровој карти има ознаку за цркву и записано име Plazki, а на карти из 1723 до 1725 год. ("Темишварски Банат") има ознаку за цркву, али је записано "Kloster". Год. 1723 имала је "Јen8рie Блатска 63 хлѣбова,"2) а 1736 г. помиње се Блатски Манастир и јеромонах Михаил.3) Изгледа да се на овај манастир (Св. Тројицу) односно и запис на зиду манастира Св. Ђорђа у Темској, у Пиротском округу, из 1727 г., где је записано: "Да се знае когде приде Еромонахь Iωсифь ѿ свету Троиц8 у Тимокь вь лето зсле".⁴⁾

           На Лангеровој карти забележена су пуста места Cobeschtica и Pukowze, а већ на карти "Темишварски Банат" Kobisniza и Bucovca су забележена као насељена места. Год. 1736 свештеник у Кобишници имао је "у ен8рiи 90 кућа", а други у "Б8ковч8 (Боковч8 ) 80 домова."5) 1784 год. забележени су Kopischnicza и Bukovcza,6) а за време аустриско-турског рата само Bakofza.7) Кобишница и Буковча су записани 1811 год.8), а 1846 год. у Кобишници је било 278, у Буковчи 298 кућа, а 1924 год. Кобишница је имала 471, а Буковча 445 кућа.9)

           По Летопису буковчанско-кобишничке цркве у другој половини 18. и у почетку 19. века оба су села била свако у Селишту, где су се била преместила са данашњих места. Премештају у Селишта био је узрок неиздржљив "зулум крџалија" који су чинили селима путујући из Видина за Кладово или Београд. После пресељена у Селишта (1751-1795 г.) Буковча је саградила малу цркву на месту где ја сада престони стуб који који литија посећује на Ђурђевдан.¹⁾ По Летопису се Буковча повратила из Селишта због "силних комараца и што се од многе влаге није могла пећи проја," а Кобишница због силних вукова и лисица, који усред подне излажаху из рита и велике штете чинише селу."

           И најбрижљивија испитивања нису могла дати тачне податке за порекло великог броја родова у оба села. Али како је напред показано да су оба села прве године аустриске окупације била пуста (Лангерова карта), а само неколико година позније била насељена (карта "Темишварски Банат") и Блатска "јенурија" (Кобишница и Буковча) 1723 год. имала 63 куће, који се број 1736 год. скоро утростручио, јасно је да је баш у том времену било јаког досељавања. Према томе и најстарији родови су досељени у 18. веку, или су се вероватно повратили из Румуније.

           У Кобишници су се тада населили ови родови: Филипешти (15 к., Митровдан), Боболанешти (Берданешти и Шурбанешти, 45 к., Св. Никола), Маркулешти и Стојкочешти (30 к., Св. Тодор) су један род; Мијешти (Мијаји, 30 к., Митровдан), Опрешти (18 к., Митровдан), Стојкуљешти (25 к., Петковица), Вилаешти (4 к., Митровдан), Троканешти (8 к., Св. Никола) и Јованешти (Јовешти, 8 к., Петковица). Филипешти су имали старо кумство у Неготину, Боболанешти у Буковчи, Опрешти у Маркулештима и Стојкочештима, Стојкулешти у Мијештима, Троканешти у Вилаештима и Јованешти (Јовешти) у Опрештима.

           У Буковчи су најстарији родови: Абраши (5 к., Св. Арханђео и Св. Врачи), Ћосе (Ћосешти, 18 к., Петковица), Антонешти (18 к., Митровдан), Микуловићи (18 к., Петковица), Фируловићи (6 к., Митровдан), Конекешти (4 к., Петковица),

           1) У тој цркви је држана Божја служба на антимису "печатаном благословом Арсенија IV архиепископа Пећског, лета АХМС у Бечу." На овом антимису је служена служба и у заједничкој цркви Кобишнице и Буковче, која је, пре премештања у Селишта, била у буковчанском хатару, испод чесама и била је посвећена Глигорију Богослову. После повратка из Селишта Буковча је саградила цркву између чесама и суднице, на путу за Радујевац, где има камени крст, око кога се носи литија на Ђурђевдан, коме је свецу била посвећена. Поред цркве је било гробље где се укопавало до половине прошлог века, а сада је заједничко гробље за оба села поред пута за Неготин. Кобишница је била саградила цркву у средини села и посветила св. Николи, на коме је месту сада камени крст и литија се носи на Спасовдан. Обе су се цркве убрзо срушиле, јер су биле од брвана и покривене кровином и тек 1849 год. за 20 м североисточно од садашње цркве је саграђена заједничка црква, за коју је казано да се такмичила за првенство са доњомилановачком црквом. (Д-р А, П. Ивановић: Описаније окружја крајинског - у Гласнику Друштва србске словености, св. V, 244). Али се она после две године срушила и данашња црква је саграђена после тога на 25 година. 

Пакалешти (8 к., Ђурђевдан), Првујкићи (10 к., Петковица), Крстићи (Крсћешти, 5 к., Св. Арханђео и Петковица), Богдановићи (14 к., Митровдан), Шурку (4 к., Петковица), Карбунарешти (10 к., Св. Никола), Поповићи (Попешти, 5 к., Св. Анреја и Петковица), Калиновићи (8 к., Св. Арханђео и Петковица), Табаковићи (4 к., Митровдан), Јонешкићи (5 к., Петковица), Балђиешти (5 к., Св. Никола), Немценешти (12 к., Св. Арханђео), Беловановићи (5 к., Св. Никола), Недељкоњи (6 к., Св. Анреја), Лацкулешти (6 к., Петковица), Негроњи, Рошкулићи и Мојсикићи су један род (32 к., Св. Тодор), Пуфанешти (6 к., Св. Арханђео) и Вражиорешти (4 к., Петковица). Прадед Абраша био је "побратим", а Ћоса "војник Хајдук-Вељков." Антонешти су, веле, имали старо кумство у Џањеву (Душановцу), Микуловићи у Мокрању, Фируловићи и Конекешти у Неготину, а Пакалешти негде код Видина.

           У кобишничко Селиште дошли су из "Влашке":

           Рајцићи и Бађићи (8 к., Петковица), један род. - Рајковићи (8 к., Петковица). - Челиковићи (16 к., Св. Никола). - Мијуљешти (12 к., Петковица). - Попешти (9 к., Петковица). - Бутаревићи (18 к., Митровдан). - Думитрикићи (6 к., Петковица). - Броскићи (16 к., Петковица). - Барбуловићи, Пешуљешти и Предићи (25 к., Петковица). - Бекирешти (12 к., Петковица) су из Врфа у Бугарској. - Медојешта (5 к., Петковица) чукундед или прачукундед Илија је из Кошушта у Румунији. - Радуловићи (Флорићи, Гезенешти, Јенићи и Оприћи, 40 к., Петковица); прачукундедови су се доселили из "Влашке." - Грекуловићи (6 к., Петковица) не знају порекло. - Олћани (5 к., Петковица) су из Олте у Румунији. - Данчешти (9 к., Петковица) су из Данчева у Румунији. - Поповићи (8 к., Св. Арханђео). Чукундед, поп Костадин, је из Пристола у Румунији и настанио се код манастира Св. Тројице (Блатски Манастир). Прадед Исак је био у боју на Малајници и Штубику, а после "ратовао уз Хајдук-Вељка."

           У буковчанско Селиште су дошли:

           Кројтаревићи (5 к., Петковица) и Мијуљешти (Драгуљешти, 16 к., Петковица) не знају порекло. - Петкуљешти (Лападатовићи, 30 к., Митровдан). Прачукундед Ђорђе с браћом дошао из Новог Села у Бугарској. - Ђакуљешти (8 к., Петковица) су из Данчева у Румунији и род су са Данчештима у Кобишници. - Морари (5 к., Св. Арханђео) су из Врфа у Бугарској.

           После пресељења из Селишта у Кобишницу су дошли ови родови:

           Дудикићи (14 к., Богојављење) су из Глоговице, а пореклом "од Косова". - Његушешти (5 к., Спасовдан) су из "Влашке". - Балчаковићи и Макурешти (18 к., Петковица и Св. Стеван) су један род; доселили се из Врфа. - Грујешти (10 к., Мала Госпођа) су из Грује у Румунији. - Милошевић (1 к., Петковица) је из Михаиловца, а пореклом је са "Острва" (Велико Острво). - Ђефердешти (1 к., Петковица) је од истоименог рода у Буковчи. - Станковић (1 к., Митровдан) и Ђорђевић (1 к., Митровдан) као зидари дошли су од Пирота.

           У Буковчу су досељени ови родови:

           Баланешти (30 к., Петковица) су из Балеја у Бугарској, где још имају кумство. - Трујкићи (6 к., Петковица) су дошли од "преко планине". - Белегешта (5 к., Петковица) прадед је из Дубоке у Звижду, ушао у данас изумрле Белегеште. - Бадика (6 к., Св. Тодор), дед Мијајло је из "Бугарије". - Плотађановићи (15 к., Петковица) су из Раковице у Бугарској. - Радујевчани (9 к., Петковица) су из Радујевца, а пореклом су из "Бугарије". - Ђевердићи (6 к., Петковица) и Котец (3 к., Петковица) не знају порекло. - Биладв (2 к., Петковица и Св. Никола) су из "Бугарије". - Царани (8 к., Петковица) су из "Влашке" - Парадика (1 к., Петковица) је из Брегова. - Стојкуљешти (1 к., Петковица) и Медоешти (1 к., Петковица) су од истоимених родова у Кобишници.

           Црква слави Петровдан; заветина је у Кобишници Спасовдан, а у Буковчи Ђурђевдан.