Kartica sela:
Kladušnica Klăduşniţa [004]

(m. sg.) Klăduşćan • (m. pl.) Klăduşćeń • (f. sg.) Klăduşćană • (f. pl.) Klăduşćeńe • Centralni Vlasi • Munćani • Narečje: subbanatsko
pi/pe/pĭe/pră/pă đi/đe/ďe/dă klańe/klaĭe ău/zău śe/će/če/ťe ź/đ/ď/ğ
pi đi ĭ z ś ź

KLADUŠNICA (904 st.), pogranično (ka Rumuniji) ratarsko-stočarsko (5,1% agrarnog st.) seosko naselje zbijenog (drumskog) tipa, pored (40-60 m) desne obale Dunava, s obe strane asfaltnog puta Kladovo-Donji Milanovac, 3,5 km SZ od Kladova. Površina atara iznosi 1.508 ha. Fizionomski je spojena sa Davidovcem. Objedinjuje dva "kraja": Gornji i Donji. U vreme izgradnje HE "Đerdap II" izmešteno je 10-ak kuća. Spada u stara naselja. Po predanju, u vreme osnivanja čini jedno naselje sa današnjim Davidovcem (ranije Džedžerac), od koga je mlađe. Pominje se 1530/31. (5-10 domova), u XVIII v. pod nazivom Gradustize, popisu iz 174041. pod nazivom Šajna, kada broji 39 poreskih glava, 1844. (81 kuća i 358 žitelja), 1924. (167 domova i 778 žitelja) i kasnije. St. je pravoslavno (slavi Sv. Jovana, Petkovicu, Sv. Arhanđela i dr.), a nacionalno se izjašnjava kao srpsko, vlaško, rumunsko i dr. Indeks demografskog starenja (i$) kreće se u rasponu od 0,4 (1961) do 0,9 (1991). Pravoslavna crkva Sv. Trojice podignuta je 1838. god. Elektrificirana je 1959, a vodom se snabdeva preko javnog vodovoda (64,2% domaćinstava), sa dvorišnih česmi priključenih na javni vodovod (28%), iz kopanih i bušenih bunara i dr. Ima četvororazrednu OŠ (počela sa radom 1856; 1999 2000. - 35 učenika). Mnogi meštani zaposleni su u Kladovu, a poljoprivredom se bave kao dopunskom delatnošću.

• Izvor/Source: Geografska enciklopedija naselja Srbije / pod rukovodstvom Srboljuba Đ. Stamenkovića
Beograd : Geografski fakultet Univerziteta : Agena : Stručna knjiga, 2001, e.j. Kladušnica
       
Etimologija imena sela: < stsl. колда odsečen, neotesan komad stabla, balvan, panj ili cepanica (bot.)
Poreklo link: Klik ovde!
POREKLO STANOVNIŠTVA * ORIGINEA POPULAȚIEI
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 285-287
        15. Кладушница1). - Село је поред Дунава, већином на дунавским терасама и на површи Кључа, а унеколико и на високим површима. У хатару је средњи и доњи ток потока
____________________ 
       1) Испитивана 1920, 1921, 1922 и 1923 године. - 285 -

Шајне. Вода се употребљава највише из бунара, а зими и из Дунава. На високим површима има неколико извора.
        Места њива, ливада и гајева се зову: Ланцори, Царина, Велика Долина (Ваља Маре), Прогон и Шајна. Неки родови од старине имају земље у Церибаши, која је изван хатара где су раније били виногради, а данас су то њиве. Општинске су шуме Калфа и Фериге, а утрине Периш и Брљибе.
        Село је збијеног типа. Куће су размакнуте по 15-30 м, а највише их је поред пута Кладово - Текија, који дели село у Доњи Крај (Ваље) и Горњи Крај (Ђал). Испитано је 29 родова са 137 кућа. - Гробље је на Утрини, јужно од "села".
        Први помен о селу је из 1783 год., када је имало "око 50 хришћанских"1) кућа, а на Вајнгартеновој карти забележено је под именом Gradustieze2). На аустриским картама (Лангерова и "Темишварски Банат") у хатару овог села забележено је насеље Zerna, Schaina. Кладушница је 1846 год. имала 81, 1866 год. 83, а 1924 год. 167 кућа3).
        Прича се да је пре 150-200 година Кладушница заснована на тераси изнад садашњег села и кад се овде преместило, настанили су се и неки "лађари", који су извлачили лађе кроз Ђердап. Најстарији су родови "дошли или су се повратили из Влашке", а то су: Фасујешти (2 к., Петковица), Пичоруешти (5 к., Св. Јован), Дангалешти (Настасијевићи, 5 к., Св. Никола), Паунешти (3 к., Св. Арханђео), Коробинешти (2 к., Св. Никола), Питарешти (Топузовићи, 3 к., Св. Јован), Бождарешти (4 к., Св. Никола), Драгивојешти (3 к., Петковица), Патруцићи и Ђорђевићи (7 к., Митровдан), један род, и Илијешти и Котурешти (11 к., Св. Арханђео), такође један род. - Туранештâ (Бањике и Ђетељ, Шестопрст, 14 к., Св. Јован) прачукундед је из "Влашке". - Шенани (Шенанешти, 8 к., Петковица) су се преселили и некадашњег села Шајне, које је било у средњем току истоименог потока, када се оно због "чуме" или "турског зулума" морало растурити. - Шереметешти (3 к., Петковица) су Руси. Прича се да су дошли три брата "рудара", од којих су се двојица убрзо некуд отселили. - Баракешти и Фијанкићи (Петровићи, 6 к., Петковица и Св. Јован). Фијанкићи су изумрли и последњи потомак је усинио сестрића из рода Баракешта, који су из Шера у Румунији. - Васиљешти, Барбуловићи и Оприцани (Поповићи, 10 к., Св. Алимпије) су један род: чукундедови су:
____________________
        1) Глас CLIII, 45.
        2) Д-р Н. Радојчић: пом. дело и карта.
        3) В. у VI одељку Општег дела. - 286 -

дошли из Скеле у Румунији. - Тајколани (Димитријевићи, (3 к., Петковица) су из "Влашке". - Пакаљешти (7 к., Св. Никола) су из Гура Ваја преко Дунава. - Ћиркуљешти (Ћирковићи, 10 к., Св. Јован) су из "Македоније" и веле да су једног порекла са Ћирковићима у Београду и у Великом Градишту. - Вулпићи (2 к., Петковица): дед (старцу од 75 г.) је из "Бордеља" (Љубичевца), а пореклом је из "Влашке". - Барчиковићи (3 к., Петковица) и Цветковићи (2 к., Св. Никола): дедови су им из "Влашке". - Прцушти (3 к., Св. Никола) су се доселили из "Џеџерца" (Давидовца), а пореклом су из "Влашке". - Боснешти (8 к., Св. Никола): дед Босна је од Видина. - Исаковићи (3 к., Св. Никола) и Ницуловићи (1 к., Св. Алимпије) су из "Влашке". - Стојановићи (4 к., Петковица) су се доселили из Кладова. - Пију (1 к., Св. Никола): отац дошао из Рткова. - Ђурковић (1 к., Петковица) се доселио из Давидовца, а пореклом је из "Влашке". - Милосављевић (1 к., Св. Никола) је из Неготина.
        Село преславља и црква слави Св. Тројицу. - 287 -
   
S T A T I S T I K A
1850.1) (Vlasi) 1866.2) (Vlasi) 1921. (Rumuni)3) 2011. (Vlasi)
Kuća Duša Svega Srba Vlaha % Vl. Svega Srba Rumuna % Rum. Svega Srba Vlaha % Vlaha Rumuna
86 395 416 0 416 100 685 9 674 98.39 634 613 4 0.63 x

G E O G R A F I K A
Fizionomske karakteristike Nadmorska visina u m. Površina Tradicionalna
Tip Oblik Reljef Centar Visinski pojas ha privreda
zbijeno izduženo ravničarski 54 40-60 1508 ratarsko-stočarsko

GRAĐA U REČNIKU: Reči Narodna književnost Saradnici Kazivači Etnogr. oblast: Ključ

LEGENDA: = vlaško = Vlasi i povlašeni Srbi = mešovito = romska mahala = bajaško (Romi)
1) Prvi popis u Srbiji u kome se beleže Vlasi kao posebna etnička kategorija sproveden je 1850. godine. Broj njihovih "kuća" i "duša" obradio je i objavio Jovan Gavrilović, vidi Гласник Друштва србске словесности, св. 4, Београд, 1852
2) Broj Vlaha na popisu iz 1866. obradio i objavio statističar Vladiomir Jakšić, u delu:  В. Якшич, О племенном составе населенiя в Княжестве сербском, Типографiя Майкова, С. Петербург, 1872
3) Od Berlinskog kongresa (1878. g.) do kraja II sv. rata, sve administracije Srbije, Kraljevine SHS i Jugoslavije, smatrale su Vlahe Rumunima, i tako su ih tretirale u svojim zvaničnim državnim popisima!
x u rubrikama popisa iz 2011. godine o značava mesta u kojima je broj popisanih lica bio manji od 3 (Strategija, p. 19
Broj pogleda : 1380

aa
  
ăă
  
bb
  
țț
  
čč
  
ćć
  
dd
  
  
ğğ
  
đđ
  
ďď
  
ee
  
ff
  
gg
  
hh
  
ii
  
îî
  
ĭĭ
  
kk
  
ll
  
ļļ
  
mm
  
nn
  
ńń
  
oo
  
pp
  
rr
  
ss
  
şş
  
śś
  
tt
  
ťť
  
uu
  
vv
  
zz
  
žž
  
źź