Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 285-287

        15. Кладушница¹). - Село је поред Дунава, већином на дунавским терасама и на површи Кључа, а унеколико и на високим површима. У хатару је средњи и доњи ток потока

____________________ 

       1) Испитивана 1920, 1921, 1922 и 1923 године. - 285 -

Шајне. Вода се употребљава највише из бунара, а зими и из Дунава. На високим површима има неколико извора.

        Места њива, ливада и гајева се зову: Ланцори, Царина, Велика Долина (Ваља Маре), Прогон и Шајна. Неки родови од старине имају земље у Церибаши, која је изван хатара где су раније били виногради, а данас су то њиве. Општинске су шуме Калфа и Фериге, а утрине Периш и Брљибе.

        Село је збијеног типа. Куће су размакнуте по 15-30 м, а највише их је поред пута Кладово - Текија, који дели село у Доњи Крај (Ваље) и Горњи Крај (Ђал). Испитано је 29 родова са 137 кућа. - Гробље је на Утрини, јужно од "села".

        Први помен о селу је из 1783 год., када је имало "око 50 хришћанских"1) кућа, а на Вајнгартеновој карти забележено је под именом Gradustieze2). На аустриским картама (Лангерова и "Темишварски Банат") у хатару овог села забележено је насеље Zerna, Schaina. Кладушница је 1846 год. имала 81, 1866 год. 83, а 1924 год. 167 кућа3).

        Прича се да је пре 150-200 година Кладушница заснована на тераси изнад садашњег села и кад се овде преместило, настанили су се и неки "лађари", који су извлачили лађе кроз Ђердап. Најстарији су родови "дошли или су се повратили из Влашке", а то су: Фасујешти (2 к., Петковица), Пичоруешти (5 к., Св. Јован), Дангалешти (Настасијевићи, 5 к., Св. Никола), Паунешти (3 к., Св. Арханђео), Коробинешти (2 к., Св. Никола), Питарешти (Топузовићи, 3 к., Св. Јован), Бождарешти (4 к., Св. Никола), Драгивојешти (3 к., Петковица), Патруцићи и Ђорђевићи (7 к., Митровдан), један род, и Илијешти и Котурешти (11 к., Св. Арханђео), такође један род. - Туранештâ (Бањике и Ђетељ, Шестопрст, 14 к., Св. Јован) прачукундед је из "Влашке". - Шенани (Шенанешти, 8 к., Петковица) су се преселили и некадашњег села Шајне, које је било у средњем току истоименог потока, када се оно због "чуме" или "турског зулума" морало растурити. - Шереметешти (3 к., Петковица) су Руси. Прича се да су дошли три брата "рудара", од којих су се двојица убрзо некуд отселили. - Баракешти и Фијанкићи (Петровићи, 6 к., Петковица и Св. Јован). Фијанкићи су изумрли и последњи потомак је усинио сестрића из рода Баракешта, који су из Шера у Румунији. - Васиљешти, Барбуловићи и Оприцани (Поповићи, 10 к., Св. Алимпије) су један род: чукундедови су:

____________________

        1) Глас CLIII, 45.

        2) Д-р Н. Радојчић: пом. дело и карта.

        3) В. у VI одељку Општег дела. - 286 -

дошли из Скеле у Румунији. - Тајколани (Димитријевићи, (3 к., Петковица) су из "Влашке". - Пакаљешти (7 к., Св. Никола) су из Гура Ваја преко Дунава. - Ћиркуљешти (Ћирковићи, 10 к., Св. Јован) су из "Македоније" и веле да су једног порекла са Ћирковићима у Београду и у Великом Градишту. - Вулпићи (2 к., Петковица): дед (старцу од 75 г.) је из "Бордеља" (Љубичевца), а пореклом је из "Влашке". - Барчиковићи (3 к., Петковица) и Цветковићи (2 к., Св. Никола): дедови су им из "Влашке". - Прцушти (3 к., Св. Никола) су се доселили из "Џеџерца" (Давидовца), а пореклом су из "Влашке". - Боснешти (8 к., Св. Никола): дед Босна је од Видина. - Исаковићи (3 к., Св. Никола) и Ницуловићи (1 к., Св. Алимпије) су из "Влашке". - Стојановићи (4 к., Петковица) су се доселили из Кладова. - Пију (1 к., Св. Никола): отац дошао из Рткова. - Ђурковић (1 к., Петковица) се доселио из Давидовца, а пореклом је из "Влашке". - Милосављевић (1 к., Св. Никола) је из Неготина.

        Село преславља и црква слави Св. Тројицу. - 287 -