Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 277-279

               11. Велика Врбица (Испитивана 1921 и 1922 године.). - Село је у североисточном куту дунавског Кључа. Поред Дунава је око 30 м висока тераса, на којој су и куће, а западни је део хатара на површи Кључа. Шљунковита и песковита, висока терасина страна према Дунаву нагло се обурвава.

               Употребљава се вода са четри извора који су на дунавској обали испод високе терасе. Од њих су два озидана у "чешмје". У хатару су извори: Миуца и Врташка.

               Зиратна је земља добра; њиве и ливаде су на местима: Брегова, Гламеја, Куратура, Гај, Визурин, Падина (Пађина), Бунар, Церибаша и Трешњево Брдо (Гринду Чуреш). Шуме нема, а утрине су: Блато (Балта) и Падина.

               Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 10-30 м. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал), Средњи крај (Мижлок) и Доњи крај (Ваље) у којима су куће по родовима [str.- 277] доста груписане. Испитано је 34 рода са 191 кућом. - Гробље је северно, у "селу".

               Између села и суседне Мале Врбице је место Курвин (Корвин) Град, где има трагова од старих зидина, а нађен је и стари новац за који се казује да је из времена "Лаћина". У месту Ђалуц има темеља од неке црквице, за коју такође кажу да је остала од "Лаћина". У Сељишту је некада било село.

               На аустриској карти "Темишварски Банат" забележено је насеље Verbizmay (Велика Врбица) а у близини Verbizmik (Мала Врбица). Год. 1736 било је "у Вербици 25 кућа"1), а помен из 1783 год. (Доња Врбица)2) свакојако се односи на Велику Врбицу или Малу Врбицу. Год. 1846 Велика Врбица је имала 117, 1866 год. 131, а 1924 год. 208 кућа3).

               Прича се да је Велика Врбица пре 100-150 година премештена из Сељишта. Није очувано предање кад је прво заснована. У Сељиште су се преместиле и неке породице из растуреног насеља у Церибаши и оне, са оснивачима села, долазе у најстарије данашње родове, чији су се родови "повратили или дошли из Влашке". Ти су родови: Флорике (Ђорђевићи, 3 к., Св. Никола), Шћопуловићи (Петровићи, 6 к., Св. Арханђео), Флорешти (Петровићи и Гергеновићи, 3 к., Св. Никола), Кинезешти (4 к., Св. Лука), Берчешти (6 к., Св. Никола), Попешти (3 к., Митровдан), Бађићи (8 к., Св. Никола) и Петру Мику (Петровићи, 3 к., Митровдан). Преци Попешта и Петру Микуа преселили се са Церибаше. У породици Попешта се чува "сингелија" на румунском језику, коју је прадед поп Станоје Јовановић 1827 год. добио од видинског владике Герасима.

               Родови који су долазили до краја прошлог века:

               Јовикешти (20 к., Петковица): из "Влашке"; на "Острову Корбови" су имали старо кумство. - Пруцешти (Илијевићи, 14 к., Петковица) не знају одакле су. - Алђешти (8 к., Петковица) су из "Влашке"; старо кумство су имали у Симијани у Румунији. - Из "Влашке" су: Буртановићи (Бурћешти, 5 к., Петковица), Манољешти (Сандуловићи и  Јоновићи, 13 к., Св. Стеван и Петковица), Парчинешти (3 к., Св. Никола) и Бировешти (Стефановићи, Николићи и Ујовићи, 4 к., Св. Стеван). - Траиловићи (Савићи, 20 к., Ђурђиц) су из "Бугарије". - Мартинешти (2 к., Петковица): прадед из "Бордеља" (Љубичевца), а пореклом из "Влашке". - Боболанешти (3 к., Петковица): прадед и дед из Вајуге, а пореклом су из Извора у Румунији. Непознатог су порекла: Јонешкешти (Крстићи, 2 к., Св. Стеван), Будушел (2 к., Св. Јован), Њурешти (5 к., Св. Стеван) и Благојешти (2 к., Св. Никола). - Ничулешти (3 к., Св. Никола): дед (старцу од 80 г.) је из Селиштена у Румунији. - Борђешти (8 к., Св. Никола) су од Андријешта у Љубичевцу, чији су се преци "повратили или дошли из Влашке". - Гацулешти (3 к., Св. Јован) су "Унгурјани" из Велике Каменице. - Бујађешти (Бабићи, 2 к., Петковица) су из "Влашке", а у Симојани имају рода. - Прибелешти (1 к., Петковица): дед је из Мале Врбице. - Цикуловићи (3 к., Петковица) су из Брезнице у Румунији. - Мистриђији (8 к., Св. Никола): дед се доселио из Корбова. - Бугарешти (3 к., Петковица): дед Младен је из Гајтана код Видина. - Семенешти (6 к., Св. Арханђео) су из "Влашке". - Туфијешти (2 к., Св. Арханђео) су из Рткова. - Мцанешти (2 к., Митровдан) су из Бондука у Румунији. - Молдавешти (3 к., Св. Јован): отац као аустриски војник добегао из Молдаве у Банату. - Трандафир (1 к., Св. Јован) је од Титарешта у Кладушници, а пореклом из "Влашке". - Гнзовљана (Добрић, 1 к., Петковица) је довела мајка из Гнзова у Бугарској. - Царан (1 к., Божић) је из Мале Врбице, а пореклом из "Влашке".

               Преслава је о Тројицама, а црква слави Св. Арханђела Михаила.- 279 -