Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 275-277

               10. Ртково. (Испитивано 1921 и 1922 године.) - Ово је најисточније насеље у Кључу, у дну дунавског Кључа. Хатар му се простире по дунавским терасама, а мало и на површи Кључа. Куће су на високој тераси поред Дунава.

               Вода се узима са три извора који су на дунавској обали и из једног бунара у средини села.

               Зиратна је земља добра. Места где су њиве и ливаде се зову: Осојна, Једеци (Јеђече), Подножје (Фунду), Смрдила, Брегова, Визурин, Лова, Велико Брдо (Ђал Маре), Ливађе (Ливез), Појила, Копач, Купињар (Скупињ), Ланцори, Церибаша, Кричи До и Конопљиште (Кенепиште). Шуме нема, а утрина је Излаз, која је око села и од синора одвојена "царином".

               Село је збијеног типа; куће су размакнуте 10-30 м, а на искрајцима и више. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал) или Катрга, Средина Села (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље). У крајевима су куће разних родова, већином измешане. Испитано је 40 родова са 242 куће. - Гробље је западно од села на Утрини.

               Прича се да се под земљом на Гламеји, која је поред Дунава, налазе озидани сводови, испод којих је за време "Лаћина" водио пут на Дунав. Старо Гробље (Морминц Батрњ) и Гробљиште су, веле, из раније прошлости села, и оба су преорана.1)

               Ртково је забележено на карти "Темишварски Банат" под именом Ritkova. На истој карти забележено је и место Seribaha, а на нешто старијој Лангеровог карти има пусто место Serbats, данас место Церибаша. Год. 1736 било је "у Раткови 35 кућа"2). Село под именом Repkowa помиње се 1783 год.3), а на Вајнгартеновој карти забележена је Hatkova4). 1846 год. Ртково је имало 99, 1866 год. 137, а 1924 год. 250 кућа.5)

               Прича се да је Ртково засновано пре двеста и више година, када су му дошле и неке породице из тада растуреног села у Церибаши. У осниваче Рткова и његове најстарије досељенике, који су се "повратили или дошли из Влашке", урачунава се половина данашњих родова. Ти су родови:

               Глеђешти или Ценићи (Ценешти, 5к., Св. Јован Златоуст). - Брчарићи, Радуловићи, Драгомирешти и Ганђулешти (35 к., Св. Никола), сви су један род. - Ђоролешти (Јоновићи, Михаиловићи, Трцановићи и Јаковљевићи (15 к., Петковица). - Благојешти (12 к., Петровдан). - Траиловићи (10 к., Ђурђиц). - Буљешти (9 к., Св. Арханђео). - Трукешти (2 к., Св. Никола). - Првачика (4 к., Божић). - Ђорђименешти (5 к., Божић). - Васиљевићи (4 к., Св. Јован). - Чкрешти (3 к., Св. Никола). - Гушекешти (4 к., Ђурђиц). - Папурешти (6 к., Св. Никола). - Прчулешти (2 к., Св. Арханђео). У народу се казује да су неки од горњих родова једног порекла, али су се разродили, а свима су, веле, чукундедови били рођени у овом селу. Прича се да су Глеђешти (Ценићи) и изумрли Бројићи "ударили колац Рткову".

               После најстаријих досељеника, а до краја 19. века, су се доселили:

               Гајешти (Роспешти, 10 к., Петковица): из "Влашке". - Базовани и Божарешти (4 к., Митровдан) су један род: из Симијане у Румунији. - Аврамешти, Калинешти, Свијешти и Вербункићи (25 к., Петковица), сви су један род. - Стигешти (Тодосијевићи, 16 к., Ђурђиц): прадедови дошли из Бабајице у Румунији. - Флорићи, Наумовићи, Ђорђешти и Балачешти (18 к., Св. Арханђео) су сви један род. Прадедови се доселили из "Влашке". - Томешти и Удиљешти (4 к., Св. Јован) верују да су један род; доселили се из Инова у Румунији. - Пасати (7 к., Св. Никола): дед Барбул (старцу од 70 г.) из Бабајице. - Дајешти (6 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Попешти (Албулови, 15 к., Св. Алимпије) су од Хомоља, а неки веле од Ниша. - Слабешти и Грекулешти (7 к., Ђурђиц) су један род; доселили се из Баната. - Стојанешти (1 к., Св. Никола) дед је дошао из Бабајице. - Станкули (2 к., Св. Никола) су из "Влашке". - Богица (1 к., Петковица): са "Острова Корбова". - Ференц (Мађар, воденичар, 1 к.,) је из Мађарске. - Царан (1 к., Петковица): из Оцуа у Румунији, ушао у кућу Пасата.

               Преслава и црквена слава је Спасовдан