Ponedeljak, 17. maj 2004.

Mezolitski predmeti iz nalazišta Vlasac
Izložba u muzeju u Majdanpeku, povodom 18. maja, svetskog Dana muzeja
 

U muzeju u Majdanpeku danas su prvi put izloženi predmeti otkriveni u potopljenom arheološkom lokalitetu "Vlasac", koje potiče iz srednjeg kamenog doba (mezolit), oko sedmog milenijuma pre nove ere. Izložba je otvorena povodom 18. maja svetskog Dana muzeja, kao i obeležavanja dve decenije razvoja muzejske delatnosti u Majdanpeku. Ovo nalazište na obalama Dunava, tri kilometara nizvodno od Lepenskog vira, lokaliteta iz istog doba, otkrila je sredinom 1970. godine geolog Jelena Marković Marjanović, a prva arheološka istraživanja započeli su akademik Dragoslav Srejović i Zagorka Letica. Uz pomoć desetak arheologa, za četiri meseca na Vlascu su otkrivena i obrađena 43 stambena objekta, 87 grobova i više od 35.000 arheoloških predmeta. Ispod gustog spleta kupina tada su otkriveni i ispitani detalji koji ukazuju na kulturu tadašnjih stanovnika, otkriveni su brojni grobovi i pokretni arheloški nalazi koji su pokazali da je Vlasac jedan od najznačajnijih mezolitskih lokaliteta u jugoistočnoj Evropi i sa mnogim sličnostima naselju Lepenski vir. Objašnjavajući čudan splet okolnosti u procesu istraživanja lokaliteta Vlasac, direktor majdanpečkog muzeja Paun Es Durlić rekao je da je Dunav potopio lokalitet Vlasac 1971. godine, ali da je vredne predmete avgusta 2002. godine otkrio Momčilo Đorđević, ribar iz Donjeg Milanovca. "Predmeti su 2003. godine predati našem muzeju, pa je te i naredne godine naša ustanova izvršila više rekognosciranja terena a predmeti su poslati u Konzervatorski centar "Dijana" Narodnog muzeja u Beogradu", objasnio je Durlić. Prema njegovim rečima, ovi nalazi imaju izuzetno veliki značaj za bolje poznavanje mezolitske kulture Đerdapa i bacaju "snažno svetlo na vreme nastanka evropske civilizcije. "Štaviše, grafizmi na jednom od žrtvenika toliko su zanimljivi i provokativni da nagone na pretpostavku da je reč o simbolima koji će, gotovo neizmenjeni, kasnije postati slova nekih poznatih pisama", kazao je Durlić. Arheolog Narodnog muzjeja u Požarevcu Dragan Jacanović rekao je da je ovo karika koja nedostaje i koja potvrđuje ideju da je civilizacija Lepenskog vira poznavala i pismenost. "Nastanak pismenosti je do sada datirano u četvrti milenijum pre naše ere, a ovaj nalaz ga pomera tri hiljade godina ranije", kazao je Jacanović. Samim tim, tvrdi on, ovo nalazište spada u sam vrh evropske kulturne baštine.

Beta

Преузето са локације: http://www.danas.co.yu/20040517/kultura1.html#7

Utorak, 18. maj 2004.

Stručnjaci procenjuju da je arheološko nalazište Vlasac značajnije od Lepenskog vira

Najstarije pronađeno pismo na svetu

Poruka prapredaka: znaci na vlasačkim žrtvenicima

Majdanpek - Arheološko nalazište Vlasac daleko je manje poznato od Lepenskog vira, od kojeg je udaljeno svega nekoliko kilometara nizvodno Dunavom, ali, sudeći po onome što se moglo čuti na pres konferenciji u majdanpečkom muzeju, ima daleko veći značaj od svog nadaleko čuvenog pandana. Na ovom skupu predstavljeni su žrtvenici pronađeni pre dve godine na obalama Dunava. Paun Es Durlić, direktor majdanpečkog muzeja istakao je tom prilikom da se i do sada znalo da je na Vlašcu živeo ljudski predak još stariji od onoga koji je naseljavao Lepenski vir, ali da ova poslednja otkrića bude nadu da se možda može doći do ključa za razumevanje starčevačke kulture, karakteristične za popularni ‘’Lepenac’’, a samim tim i za celu tzv. đerdapsku seriju.

- Ostala staništa pronađena na evropskom tlu bila su kratkotrajnog karaktera, nepostojana, pračovek iz tog doba često se selio. Za razliku od njih, naši preci koji su nastanjivali Lepenski vir i Vlasac zadržali su se na ovim mestima i to ih razlikuje od ostalih naselja. Tako su nam pružili priliku da o njihovim civilizacijama saznamo puno toga - izjavio je Boban Vasić, kustos muzeja Lepenski vir dodajući da se prve domaće životinje nalaze baš na Vlascu.
Žrtvenici sa natpisom predstavljaju svetski vredan nalaz, mišljenja je arheolog Dragan Jacanović.

- Grafizmi pronađeni na ovim predmetima, podvlačim, predstavljaju najstarije pronađeno pismo na svetu, ne simbole, ne znakove, kako neke naše kolege to predstavljaju. To kažem stoga što sa te tačke gledišta nama i kinesko ili arapsko pismo mogu ličiti na simbole ili znake zato što ih ne prepoznajemo, ali zapravo jesu pismo. Mogu samo da se složim sa konstatacijom da znaci na vlasačkim žrtvenicima predstavljaju poruku koju nam je uputio prapredak i jedino je pitanje da li ćemo mi uspeti da je dešifrujemo.
Arheolozi su ovu pres konferenciju iskoristili i da naglase da je odnos države prema kulturnim vrednostima ove vrste veoma loš:

- Lepenski vir kao jedino očuvano nalazište iz tog doba na ovom za arheologe izuzetno vrednom prostoru, nalazi se danas u takvom stanju da to, slobodno mogu da kažem, predstavlja pravu sramotu za ovu državu - rekao je Bora Dimitrijević, direktor zaječarskog muzeja i jedan od članove ekipe koja je početkom sedamdesetih istraživala Vlasac pre nego što će ga potopiti Dunav usled izgradnje HE Đerdap.

Žrtvenici sa Vlasca biće ovoga leta izloženi u muzeju Lepenski vir koji se nalazi petanestak kilometara od Donjeg Milanovca uzvodno Dunavom.

Jelena Bujdić Krečković

Преузето са локације: http://www.danas.co.yu/20040518/dezurna1.html

 *[Home]*[Novosti]*[Mapa sajta]*[O nama]*[O mestu]*