O davno je potvrđeno u naučnim krugovima da je Dunav kolevka evropske, neki se usuđuju da kažu i svetske civilizacije. Obale te mitske reke čovek nastanjuje već hiljadama godina. Pa, iako je mnogo šta poznato, ova žila kucavica Evrope ne prestaje da iznenađuje stručnjake. Na jednom od tri nedavno pronađena žrtvenika sa potopljenog lokaliteta Vlasac kod Donjeg Milanovca, a koje je voda izbacila, stručnjaci su za uklesane simbole utvrdili da predstavljaju neku vrstu pisma.

Da li su stanovnici Vlasca pre devet hiljada godina na žrtvenom kamenu prilikom obreda ispisali poruku?

Lokalitet Vlasac smešten je u živopisnom kraju, u proširenju klisure Gospođin vir, a tu ravnu i usku obalsku zonu uokviruju šumoviti obronci Južnih Karpata. Boljetinska reka jedini je prirodni izlaz u zaleđe. Nalazište je otkriveno 1970. godine.

– Istraživanja je te i sledeće godine obavio pokojni profesor Dragoslav Srejović – seća se Bora Dimitrijević, učesnik tih iskopavanja, danas direktor muzeja u Zaječaru. – Grabili smo pred pretećim vodama Dunava, jer je nivo dnevno rastao posle izgradnje "Đerdapa". Za nepuna četiri meseca istražena su četrdeset tri stambena objekta, osamdeset sedam grobova i više od trideset pet hiljada raznih predmeta. Analizom svega otkopanog zaključili smo da je reč o izuzetnom nalazištu, jednom od najznačajnijih lokaliteta iz tog perioda u Evropi. A površina koju smo istražili tek je četvrtina lokaliteta. Ostalo je, nažalost, potopio Dunav. I, evo, posle više od tri decenije, ponovo imamo nalaze sa Vlasca.

Pisane poruke

I koloritni rudnik u Majdanpeku jedna je otvorena istorijska čitanka

Može li i sa koliko sigurnosti da se potvrdi pretpostavka da je na žrtveniku ispisana poruka, obrazlagao je u muzeju u Majdanpeku, gde su smešteni nalazi, arheolog Dragan Jacanović, direktor požarevačkog Narodnog muzeja.

– Nema sumnje da je reč o pisanoj poruci, a ne o simbolima – kategoričan je Jacanović. – Ovo je epohalan nalaz, samo još jedna od potvrda da je na ovim područjima rođena evropska civilizacija. Na nama je da te poruke, koje su nam pre devet hiljada godina ostavili preci, pravilno protumačimo i damo im značaj kakav i zaslužuju.

Vlasac je pod vodom. Dunav je bio brži od naučnika. Ali su zato stručnjaci imali više vremena da sačuvaju u svetu jedinstven Lepenski vir, lokalitet koji se nalazi samo tri kilometra uzvodno od Vlasca. Mesto gde je nekada bilo naselje potopljeno je, ali je čitavo stanište izmešteno i danas se nalazi ispod puta koji od Milanovca vodi ka Golupcu.

Mnogi stručnjaci su skloni da poveruju da je Vlasac možda i značajniji lokalitet od Lepenskog vira. Nažalost, malo je istražen, pa je ostao u senci svog u svetu poznatog komšije.

Katolici i pravoslavci pod jednim krovom: crkva u Majdanpeku

Vasoje Vasić Boban, arheolog i kustos na Lepenskom viru, mnogobrojnim turistima koji ovamo navrate gotovo uz izvinjenje objašnjava zašto je lokalitet u prilično jadnom stanju.

– Krov kojim su natkriveni objekti postavljen je pre tačno tri decenije – priča Boban. – Šta sve nismo činili, naročito pokojni akademik Srejović, da se lokalitet adekvatno zaštiti i ništa nije pomoglo. Jednostavno, svi su obećavali, ali niko ništa konkretno nije uradio. Koliko je samo para otišlo za kojekakve idejne projekte, moglo je nekoliko puta da se sve sredi.

Ispod krova su popustile natrule grede. Cela konstrukcija preti da se nekome strovali na glavu. A najbrojniji posetioci su učenici.

U tamnom prostoru, gde i u najsunčanije dane svetlost teško prodire, smešteno je preistorijsko naselje. Urbanizacija govori o visoko uređenom društvu. Oko centralne građevine bile su u pravilnom odnosu poređane kuće. Postojao je trg i pravolinijske komunikacije, pa se na osnovu tih činjenica da zaključiti da je Lepenski vir najstarije urbano naselje u Evropi.

Rudnik se ruši

Lepenski vir je najpoznatiji po svojim skulpturama. Reč je o najstarijoj monumentalnoj kamenoj plastici u Evropi i svetu. Skulpture su predstavljale božanstva stanovnika. Nejasno i nestvarno deluju ta umetnička dela koje je oblikovao čovek pre sedam hiljada godina i to alatkama od kamena i kosti. Postoje dve vrste tih skulptura. Na ornamentalnim su duž oblutaka izvučene linije u vidu šara, takozvane arabeske, dok su na figuralnim predstavljena ribolika bića. Od Dunava se živelo pa su verovatno i božanstva dovođena u vezu sa vodom. Život je ovde zamro pre oko šest i po hiljada godina kada su stanovnici krenuli u potragu za većim obradivim površinama.

Paun Es Durlić i Momčilo Đorđević kraj žrtvenika

Dunav ovde lenjo teče. Otrgli su naučnici deo istorije iz njegovog zagrljaja, ali je pitanje koliko još tajni krije. A tajni u ovom kraju ima napretek. Nije se život u to davno doba odvijao samo na obali. Šezdesetak kilometara od Milanovca, na putu ka Majdanpeku, u ataru sela Rudna Glava, nalazi se najstariji rudnik bakra u Evropi. Dobio je ime po istoimenom selu. Možda će zazvučati neskromno, ali najnovije analize kažu da bi mogao da bude i najstariji u svetu.

Iz centra sela vodi uzani zemljani put ka rudniku. Brekće terensko vozilo po strmom raskvašenom drumu. Kolima se može samo do proplanka. Dalje pešice.

U šumi, na vrhu brda, sa svih strana obrastao šibljem, rudnik kao da se sklonio od očiju radoznalaca. U ogromnim kamenim blokovima zelene se žile rude bakra. Nekoliko ovećih stena se urušilo.

– Istraženo je oko četrdeset okana u kojima su pronađeni stari rudarski alati – priča Jacanović. – Najviše je otkriveno batova od oblutaka sa urezanim žlebovima. Njima je, kao klatnom, udarano u stenu i drobila se ruda. Kasnije je sitnjena i negde odnošena na topljenje budući da nigde u blizini rudnika nisu pronađeni tragovi prerade rude.

Okna, različitih širina i dubina, i danas stoje. Doduše, ne sva. Negde su se stene pocepale, pa se u profilu jasno vidi kako je iz nje greban deo gde je išla žila bogata rudom. A ruda je vađena samo po žili i do dubine od dvadesetak metara. Bar su takve rezultate dala dosadašnja istraživanja.

– Kraj jama je pronađen i manji broj alatki od jelenskog roga, kao i delovi keramičkih posuda – nastavlja Jacanović. – Značajan je i nalaz četiri ostave keramičkih predmeta, amfora, lonaca i žrtvenika. Rudna Glava je svakako bio centar za snabdevanje rudom bakra svih naselja u ovom delu Srbije.

Rudna Glava se ruši. Obrušavaju se ogromni kameni blokovi i pitanje je dana kada će još nekoliko nezatrpanih jama nestati u utrobi zemlje. A ni nju, kao ni Lepenski vir nije teško zaštititi. Sve rešava dobar krov. Ali kako ubediti nadležne da ovaj lokalitet od svetskog značaja treba zaštititi od daljeg propadanja kada do njega nema ni puta ni putokaza. Do njega dolaze samo oni koji znaju gde se nalazi i oni kojima nije teško da se pešice probiju kroz čestar.