ÍÀËÀÇÈ ÑÀ ÂËÀÑÖÀ
Îä¼åöè ïðîìîöè¼å ó äíåâíî¼ øòàìïè

D r u š t v o              17.05.2004. 14:39:51

Evropa začeta kraj Dunava!
LJ. TRIFUNOVIĆ  16.05.2004, 19:08:46

DA li je na prostoru današnje Timočke Krajine začeta najstarija evropska civilizacija? Sudeći po najnovijim otkrićima, izgleda da jeste.

Na to upućuju predmeti pronađeni na arheološkom lokalitetu Vlasce, nizvodno od Lepenskog vira. Na predmetima su uočeni simboli za koje naši najugledniji arheolozi smatraju da predstavljaju pramajku svih poznatih pisama na svetu.

- U vreme niskog vodostaja Dunava, avgusta 2002. godine, Momčilo Đorđević, ribar iz Donjeg Milanovca, pronašao je tri predmeta na arheološkom lokalitetu Vlasac, koji je potopljen 1971. godine zbog izgradnje akumulacije hidroelektrane “Đerdap 1” - naglašava etnolog Paun Es Durlić, direktor Muzeja u Majdanpeku. - Predmeti su poslati u Konzervatorski centar “Dijana”, Narodnog muzeja u Beogradu, odakle je, nakon dve godine proučavanja, stiglo mišljenje da nalazi imaju izuzetno veliki značaj za bolje poznavanje mezolitske kulture Đerdapa i da detaljnije osvetljavaju nastanak evropske civilizacije. Štaviše, grafizmi na jednom od žrtvenika toliko su zanimljivi i provokativni da nagone na pretpostavku da je reč o simbolima koji će, gotovo neizmenjeni, vekovima kasnije postati slova prvih poznatih pisama!

Po mišljenju Dragana Jacanovića, direktora Muzeja u Požarevcu, simboli pronađeni na žrtveniku predstavljaju najstarije pismo na svetu - arhaičnije, i od do sada zvanično najstarijeg poznatog pisma - protosumerskog (za koje se veruje da datira od 3.100 godina pre nove ere) za čak četiri hiljade godina.

- Ako je narod toga doba imao pismo, onda su svakako morali da poznaju i arhitekturu, geometriju, religiju, astronomiju... Jednostavno, bez slova to nisu mogli da znaju. To, opet, upućuje na zaključak da je na ovim prostorima “začeta” prva evropska civilizacija - kategoričan je Jacanović.

Po njegovom mišljenju, narod koji je pre devet hiljada godina naseljavao ove prostore, gotovo sigurno je prvi u istoriji izveo suštinski preobražaj civilizacije - revoluciju uma. Na to upućuju, napominje Jacanović, predmeti po kojima je jasno da su ondašnji ljudi, prvi na svetu, sa tadašnje ekonomije lova i ribolova, prešli na primarnu proizvodnju: poljoprivredu, rudarstvo, metalurgiju, građevinu...

- Nesumnjivo je da će ovo otkriće podeliti naučnike - kaže direktor Muzeja u Požarevcu. - Pre svega, jer će, ukoliko se dokaže tačnost naših navoda, u vodu pasti tvrdnja da su Slovene opismenili Grci i Rimljani. Jedno je, ipak, nesporno: simboli na žrtveniku pronađenom na Vlascu nose na sebi poruku naših predaka. A nama, ali i generacijama koje će doći, ostavljaju u amanet da njihove misli dešifrujemo, ali i da ih, ako je ikako moguće, shvatimo.

PRIČALI SA BOGOVIMA
- NAKON restauracije simbola pronađenih na žrtveniku, koje je uradio arheolog Aleksandar Kapuran iz Arheološkog instituta SANU u Beogradu, pred nama su se pojavili, kažem, obrisi slova veoma slični najstarijim poznatim pismima na svetu - kaže Durlić. - Postavlja se pitanje sa kim su naši preci komunicirali? Imajući u vidu da su civilizacijski bili daleko iznad drugih naroda, jedino logično objašnjenje jeste da su naši praočevi tim putem opštili direktno sa bogovima.

KRAĐA
PO mišljenju arheologa Bore Dimitrijevića, koji je sa legendarnim dr Dragoslavom Srejovićem, davne 1961. godine, prvi istraživao ovo područje i otkrio Lepenski vir i Vlasac, odnos države prema svetski vrednim arheološkim nalazištima u Srbiji, u najmanju ruku, je sramotan. - Dunav, svakako, krije još mnogo tajni - ogorčen je Dimitrijević. - Međutim, nedopustivo je da stranci nesmetano dolaze ovde i odnose predmete od neprocenjive vrednosti, preprodajući ih u zapadnoj Evropi.
 

Ïðåóçåòî ñà ëîêàöè¼å: http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=28247&rubrika=Drustvo

Mailto ...

 
.

 *[Home]*[Novosti]*[Mapa sajta]*[O nama]*[O mestu]*

*[Naš teren]*[Zbirke]*[Postavka]*[Arheologija]*[Etnologija]*[Istorija]*
*[Istorija umetnosti]*[Projekti]*[Sponzori]*[Knjiga utisaka]*
*[Linkovi]*[Forum]*[Bilten]*[Muzika]*
.

© Maj 2004, Muzej u Majdanpeku

Upgrade 18-06-2004