|
Инв.
бр. 86
Жртвеник је израђен од пешчара. На површини камена, деловањем
атмосферилија, формирана је покорица, на неким местима дебљине и до
5мм, која се лако одваја од површне. Она указује на то да је предмет
захваћен процесом деградације. Једини начин да се даља деградација
спречи је да се обезбеде стабилни услови у којима се предмет чува и
излаже, што се посебно односи на стабилну релативну влажност и
температуру.
15.
12. 2003. Узети су узорци за минералошку анализу камена. Узорке је
узео др инг. Драган Миловановић, професор на Рударско-геолошком
факултету у Београду.
16.
12. 2003. Чишћење је започето дестилованом водом и алкохолом.
Деградирана покорица је лако уклањена.
17.
12. 2003. Пошто је утврђено да је структура камена довољно стабилна,
чишћење је настављено парочистачем. Уклоњени су сви преостали
трагови земље и других нечистоћа, који су се задржали у порама
камена. На површини камена уочени су трагови црвене боје. Ова боја
је посебно интензивна око реципијента. Боја је веома постојана.
Постојала је дилема о пореклу те боје. Требало је установити да ли
је боја у структури камена, пигмент, или је камен заражен
микроорганизмиома, пошто је црвена боја карактеристична за поједине
врсте.
17.
12. 2003. узети су узорци за миколошку анализу. Анализа је показала
да је узорак стерилан.
15.
01. 2003. извршен је тест на јоне гвожђа, на местима где има црвене
боје и на оним местима где је нема. Добијена је позитивна реакција
на оба места из чега је закључено да црвена боја потиче од руде
гвожђа која је присутна у самом камену. Ову тезу потврђује и то што
је и на другом жртвенику (инв. бр. 83) уочено присуство црвене боје
у структури камена, претежно са задње стране жртвеника.
22.
01. 2003. узети су отисци са површина камена на којима се налазе
графизми. За узимање отисака, коришћен је Steramould, маса на
бази силикона. После узимања отисака, површина камена је добро
очишћена ацетоном и парочистачем.
|
