|
|
(6518) ruđină (rom. pământ sterp) rudina [imenica] ruđină (mn. ruđiń) (i. ž.) — (geog.) rudina, utrina ∎ ruđină ĭe golăĭe, fara padure, ku pomînt rău đi bukaće, dakă ĭastă ĭarbă, bun ĭe đi paskut vićiļi — rudina je golet, bez rastinja, sa zemljioštem nepogodnim za obradu, ako ima trave, dobro je ispašu stoke [Por.] Etimologija: bug. рудина < stsl. родина Literatura: rúd2, f rúda, određeno rudi (Dubrovnik, Perast, uz kosa, vuna, vlasi, glava, čelo, perčin, u metafori »zemlja, brežuljasta«), praslav. *гоаъ, ≫kudrav≪ = rúd (Kosmet) »rastresit, nezamršen, mek (vuna, pogača)«. Poimeničen ruda f (Vuk) »1° česta i kovrčasta vuna (protivno reha, v.), 2° ime domaćim životinjama, 3° planinska trava, 4° crven kupus (tu je unakrštenje s pridjevom rud »crven«)« [...] Augmentativi na -etina rudetina f »rudeši«, na -ine rudine f pl. (Mikalja) »rudeši«, možda i geografski termin rudina »1° (metafora) tratina, utrina, polje, poljana« = rudina (Kosmet) »meka zemlja« = Rudina »2° veoma raširen toponim (u sing, i pl.)« = bug. rudina »planinsko pasište«. Grupa reči: Zemljište i reljef [=124 pojma] Reč zapisao: Durlić Mesto: Rudna Glava Opština: Majdanpek Područje: 05 Munćani (Porečani) |
aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź |
||||
|
||||