SRPSKO-VLAŠKI FRAZEOLOŠKI REČNIK
VORBARŃIŢA SÎRBO-RUMÎŃASKĂ
 
 
Lista primera iz vlaškog on-lajn rečnika
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik

Lista se generiše automatski, i obuhvata sve fraze koje su saradnici uneli kao primer upotrebe određene reči u selu u kome je reč zapisana. Primeri su zapisani fonetski, u potpunom skladu sa lokalnim izgovorom. Odakle koji primer potiče, može se videti pregledom reči u samome rečniku, ovde su reonske oznake iz tehničkih razloga izostavljene. Tekst nije lektorisan niti je u njemu vršena korektura, pa je moguće da sadrži i određene greške.

Plavom bojom između kosih crta označen je rumunski književni oblik tekuće vlaške reči. Plavi upitnik između kosih crta govori da takva paralela zasad nije pronađena u dostupnim rumunskim rečnicima, koje redakcija koristi u radu na svome Vorbaru!

Skraćenicama u uglastim zagradama [...] označene su oblasti u kojima je fraza zapisana: [Por.]=Poreč, [Crn.]=Crna Reka, i dr. 

*

Lista s-a faśe sîngură, şă kuprinđe tuaće vorbarńiţă kare sînt kuļasă đi la vorbituorĭ, ka un aratat kum s-a vorbĭaşće în satu-la în kare ĭe însamnată vuorba. Vorbarńiţî-ļi sînt skrisă aşa kum s-a vorbĭaşće în kutare sat. Kare đe unđe ĭe luvată, puaće să s-a vadă în Vorbarĭ, aiśa sămnu lu arit nuĭe pus. Skrisuarĭa nuĭe provaḑută, ńiś ogođită, şî puaće-fi kupinđe ńiskaĭ greşălurĭ.

Ku farba vînîtă întra doă ţrte kostîşaće însamnată ĭe fuarma lu vuorbă rumîńaskă kare ĭe aflată în ļimba română. Sămnol đi întrabare vînît, întra doă ţrte kostîşaće, arată kă aşa barabarńiţă nuĭe înka gasîtă în kărţî romăneşti kare ļe avĭem îńdamînă.

Ku vorbiļi skurtaće şî ingrađiće ku garduļeţ înkolţat [...], sînt însamnaće părţîļi în kare ĭe skrisă vorbarńiţa: [Por.]=Poreč, [Crn.]=Crna Reka, şî alće.

Autor projekta
(koncept rečnika, ortografija i softver):
Paun Es Durlić,
dipl. etnolog
Majdanpek, Srbija
http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm
 
 
 
 
 
 
Ova lista štampana:
20.11.2018, 20:33:10
 
 
 
 
 
 
 
 FRAZE - VORBARŃIŢĂ

а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, џ, ш,
а


а (predl.) — a /a/
— јео је, завршио је са јелом a mînkat

а (uzv.) — a /a/
— а?! шта кажеш? a?! śe ḑîś?!

Абраш (antr.) — Abraș /Abraș/
— Абраш је био кнез у Прахову дванаест година Abraș a fost kińez la Praova doĭspreče ań [Kmp.]

Абрашевци (i. m.) — Abrașești /Abrașești/
— Властимир Абрашевић Vlasťikă,Ťikă lu Abraș [Kmp.]

авај (uzv.) — vaĭ /vai/
— тешко мени, тешко њему, тешко нама vaĭ đi mińe; vaĭ đi ĭel; vaĭ đi nuoĭ

аван (i. ž.) — pi /pivă/
— старински аван био је издубљен у пању од трешње pivă đi bătrîńață a fuost skobită-n tutuk đi śerieș

август (i. ž.) — agustă /agust/
— ове године је у августу била велика суша, пресушила је и река у Великој долини ano-sta, în agustă, a fuost sîăśită mare, a sakat șî rîu în Vaļa mare [Por.]

август (i. m.) — gusta /agust/
— пошто се у августу све проба, стари су осми месец звали и „пробало” fînkă în agusta tuot sa gustă, aĭ batrîń a kĭemat luna đi uopt șî gustarĭ [Por.]

авион (i. s.) — aviuon /avion/
— кад сам први пут видео ноћу да нешто иде преко неба и светлуца, мислио сам да је руски сателит, али сада знам да су то били некакви авиони kînd măĭ întîń am vaḑut nuapća kă śuauă mĭarźe pi śĭerĭ șî ļikură, am ginđit kă ĭe satelitu rusăsk, dar akuma șćiu kă a fuost ńiskar aviuańe [Por.]

авлија (i. ž.) — avļiĭe /avlie/
— на старом месту, где нам је била кућа, имали смо веће двориште la loko-l batrîn, unđe ń-a fuost kasa, am avut măĭ mare avļiĭe

Аврам (i. m.) — Avram /Avram/
— Аврамови, који припадају Авраму, деца или потомци Аврама alu Avram, alu Avramuță, alu Avraman

Авраман (i. m.) — Avraman /Avraman/
— Авраман су звали старије дете од двојице са именом Аврам, или човека који је био из рода Аврамовића Avraman ĭ-a ḑîs la-l mîĭ batrîń đin duoĭ kopiĭ ku nume Avram, or la uom kare ĭe đin fîmeļiĭa lu Avram, kare ĭe đi Avramuońi [Por.]

Аврамеловци (i. m.) — Avrameluońi /Avrameloni/
— од Аврамеловића у Подгорцу остала је само једна кућа đin Avrameluoń în Podguorț a ramas numa o kasă [Crn.]

Аврамић (i. m.) — Avramuță /Avrămuţu/
— „Аврамуца” је надимак млађег Аврама од двојице дечака који се зову Аврам, или су тако од милоште тепали детету које је крштено као Аврам Avramuță ĭe poļikra alu Avram măĭ mik đin duoĭ kopiĭ ku nume Avram, or ĭa ḑîs așa đi drag la kopil pi kare la bućeḑat Avram [Por.]

Аврамовци (i. m.) — Avramuońi /Avramoaie/
— Аврамовци су се иселили из Курдумана, и сада живе поред сеоског пута Avramuońi s-a mutat đin Kurduman, ș-akuma traĭesk lîngă drumu satuluĭ [Crn.]

агет (uzv.) — agĭet /aghet/
— шта ли је „агјет” не знам, тако сам чуо од старих śe va fi agĭet, nu șću, așa-m-uḑît đĭ l-aĭ batrîń [Por.]

Адам (i. m.) — Adam /Adam/
— дали су име име Адам по имену прадеде mĭ-a dat nume Adam dupa numiļi lu paradĭeda [Por.]

Адамица (i. m.) — Adamuțu /Adamuţu/
— жена која побаци, намењује том детету на даћи називајући га Адамица, према имену старца Адама који је први живео у рају muĭarĭa kare sa starpĭaḑă, iĭ dă la kopil dă pomană pră nume Adamuțu, dupa numiļi alu muoșu Adam dîn raĭ

Адамовићи (i. m.) — Adamuońi /Adamoiu/
— сви Адамовићи из Шарбановца обрађивали су земљу и радили у руднику tuoț Adamuońi đin Șarbanuț a lukrat la pomînt șî-n maĭdan [Crn.]

аероплан (i. s.) — ăroplan /aeroplan/
— за време Немаца једном је прошло толико аероплана, да се небо није видело од њих đi vrĭamĭa đi mńamț, odată a trekut atîća ăroplańe, đi śĭerĭu nu s-a vaḑut đi iĭ

ај (uzv.) — /ai/
— куку-леле! aĭ șî vaĭ [Por.]

ајман (i. m.) — aĭman /haimana/
— бараба од човека, да немаш посла са њим un aĭman đi uom, sî n-aĭ trĭabă ku ĭel

акање (i. ž.) — trîpadare /trepădare/
— жена на селу је осуђена да зна само за трчкарања muĭarĭa la sat ĭe blîstamată numa să șćiĭe đi trîpadărĭ [Por.]

акати (се) (gl. p. ref.) — trîpada /trepăda/
— не шаљи дете на толики пут, само ће се изакати бадава nu trîmeća kopilu la atîta drum, kî sa trapîdă đi źĭaba [Por.]

ако (vez.) — da /dacă/
— ако не буде тако како ти кажеш, бићеш грешан до смрти dakă nu va fi așa kum ḑîś tu, o să fiĭ pîkatuos pănă la muarće

ала (i. ž.) — a /hală/
— људи су некад јако веровали да на земљи живе але, нека велика, зла и ружна бића lumĭa vrodată tare a krĭeḑut kă pi pomînt traĭesk aļe, ńiska-ĭ insă marĭ, urîće șî rîaļe

алаветина (i. m.) — alaman /alaman/
— алавац, никад се не насити alaman, ńiśkînd nu sa măĭ satură

алат (i. s.) — alat /halat/
— свака кућа треба да има приручне алатке tuata kasa trăbe să aĭbă alaturĭ đi-ndamînă

алат (i. ž.) — mata /unealtă/
— мајстор је отишао љут, и оставио свој алат растурен на све стране maĭsturu s-a dus mîńios, ș-a lasat matańiļi luĭ sprînžîće în tuaće părțîļi

Албуљешти (i. m.) — Albuļeșći /Albulești/
— Албулешти имају имовину у планини Albuļeșći au imańe la munće [Crn.]

Алифони (i. m.) — Aļifuońi /Alifoni/
— Алифони имају земљу и кућу у валакоњском Букову Aļifuońi au pomînt șî kasă în Bukuva Vaļakuańi [Crn.]

алка (i. s.) — alkă /halcă/
— дрвена алка alkă đi ļiemn [Por.]

алка (i. m.) — belśug /belciug/
— гвоздена алка belśug đi fĭer

алка (i. ž.) — a /za/
— покидала се једна алка на ланцу, и ведро ја пало у бунар s-a rupt o ḑală la sanźir, șî vadra a kaḑut în bunarĭ [Crn.]

алка (i. ž.) — alka /halcaua/
— дрвеном алком се на грудима увезивали крајеви конопца, када се на леђима носио велики нарамак сена, сламе, лисника или вреже ku alkaua đi ļiemn a ļegat la pĭept kîpatîńiļi lu sfuară, kînd în șîaļe s-a dus sarśină mare đi fîn, đi paĭe, đi frunḑă or đi vrĭež [Por.]

алкица (i. ž.) — alkuță /hălcuţe/
— алкица је мала алка alkuță ĭe alkă mikă [Por.]

Алмаш (i. m.) — Almăș /Almăj/
— код нас су стари причали да су дошли из Алмаша, због стоке, јер је овде било доста празног места la nuoĭ aĭ batrîń a puvăstuit k-a veńit dîn Almăș, prîntu viće, k-aiśa a fuost mult luok guol [Zvizd]

алушине (i. ž.) — alaviĭe /alavie ?/
— толика најезда птица на виноград до сада још није била atîta alaviĭe đi pîăsîrĭ în viĭe pîn akuma n-a mîĭ fuost [Crn.]

аљудовачки (pril.) — ļidovĭesk /lidovesc/
— аљудовачка посла lukru ļidovĭesk

Аљудово (i. ž.) — Ļidоvă /Aljudovo/
— једни село зову Љидово, неки Љидво, коме како дође uńi iĭ ḑîk la sat Ļidovă, uńi Ļidvă, kare lu kum iĭ vińe [Mlava]

Аљудовчанин (i. m.) — ļidovĭan /lidovean ?/
— Аљудовчанин је становник Аљудова ļidovĭan ĭe saćanu Ļidoveĭ [Mlava]

Аљудовчанка (i. ž.) — ļidovĭa /lidoveană ?/
— Аљудовчанка је жена из Аљудова ļidovĭană ĭe muĭare dăn Ļidovă [Mlava]

ам (i. s.) — țapare /ţepar ?/
— цапаре је ам који много олакшава када се гура неки тежак терет țaparĭa ĭe ma kare mult ușurĭaḑă kînd sa înpinźe vrun tovar grĭeu [Bran.

ама (vez.) — ama /ama/
— иди на посао, али се лепо дотерај du-će la lukru, ama ogođașći-će frumuos

аман (uzv.) — aman /aman/
— аман, бре, мани ме се, немој ме мучити aman, brĭe, lasî-će đi mińe, nu ma nîkažî

амбар (i. s.) — amba /hambar/
— у амбару се држало зрневље: жито, овас, јечам, а кукуруз се држао у кошу în ambarĭ s-a țînut marunțîș: grîu, ovîăsk, sakară, da kukuruḑu s-a țînut în kuoș [Por.]

Ана (i. ž.) — Ana /Ana/
— Ана је било име које се често давало девојчицама Ana a fost nume đes dat la fĭaće

Ангеловци (i. m.) — Angeluońi /Angheloiu/
— Ангеловци имају куће поред Бабајонског пута Angeluońi au kîăș lîngă drumu Babi-Ĭuańi [Crn.]

андрамоља (i. ž.) — andarma /andarmale/
— шупа је пуна андрамоља, ништа није за неку употребу șupa pļină đi andarmaļe, ńimik nuĭe đi vro trĭabă [Por.]

андрамоље (i. ž.) — andîrmuańe /andârmoane/
— не могу ништа да ти кажем о разбоју док га сам не видиш, јер има много андрмоља на њему nu puot să-ț spun ńimik dă razbuoĭ pănă no-l vĭeḑ, kî are mulće andîrmuańe pră ĭeal [Stig]

Андрејевци (i. m.) — Andriĭuońi /Andreianu/
— Андрејевци из наших села нису један род Andriĭuońi đin saćiļi nuaștrĭe, nu sînt tot o rudă [Crn.]

Андробићи (i. m.) — Androbĭeșći /Androbești/
— Андробићи су вредни људи, и живе у слози са свима Androbĭeșći sînt vrĭańiś uamiń, șî traĭesk bińe ku tuoț [Crn.]

Анђел (i. m.) — Angel /Anghel/
— чича Ангел је дуго живео moșu Angel a trait mult [Por.]

Анђел (ž.r. Anđeļiĭa) — Anđel /Angeliu/
— чича Анђел и баба Анђелија нису имали деце moșu Anđel ku baba Anđeļiĭa n-avut kopiĭ [Por.]

Анђелија (i. ž.) — Anđeļiĭa /Angelia/
— Анђелија је била млада жена када је остала удовица Anđeļiĭa a fuost muĭare ćinîră kînd a ramas văduvă [Por.]

Анђелијини (prid.) — Anđeļiĭuońi /Angelioni/
— кад су се доселили, Анђелијини су од села добили земљу у Баба-Јониној утрини kînd a veńit, Anđeļiĭuońi đi la sat a kapatat imańe în utrina Babi-Ĭuańi [Crn.]

Анђеловићи (i. m.) — Anđeluońi /Angelovici/
— било је три брата Анђеловића, и сви су радили у руднику Anđeluońi a fuost triĭ fraț, șî tuoț a lukrat în maĭdan [Crn.]

Аница (i. ž.) — Ańița /Aniţa/
— моју прабабу су крстили Ана, али су је од милоште звали Аница, и тако јој је остало до смрти pi paramamî-mĭa a bućeḑato Ana, ma ĭ-a ḑîs đi milă Ańița, ș-așa ĭ-a ramas păn-la muarće [Por.]

Анта (i. m.) — Anta /Antonie/
— Анта је надимак човека који је крштен као Антоније, а то име је код Влаха дошло посредством цркве Anta ĭe poļikra lu uom kare ĭe la karće skris ka Antoniĭe, dar aăla nume la rumîń a veńit pista bisîarikă

Антонијевци (i. m.) — Antońeșći /Antonești/
— Антини alu Anta [Crn.]

Ануца (i. ž.) — Anuță /Anuţă/
— девојчици крштеној именом Ана, могли су да тепају Аница или Ануца pi fata kare a fuost bućeḑată Ana, a putut s-o poļikraḑă Ańița or Anuța

Ануцој (i. m.) — Anuțoĭ /Anuţei/
— он је унук Петра Ануцоја ĭel ĭestă ńepotu lu Pătru Anuțoĭu [Kmp.]

апостол (i. m.) — apastuol /apostol/
— дванаест апостола doĭsprîaśe apastuoļ [Por.]

апотека (i. ž.) — apatĭe /apotecă/
— идем у апотеку да купим лекове ma duk în apatĭekă, să kumpîr ļakurĭ [Por.]

април (i. m.) — priĭer /prier/
— месец април пада између марта и маја luna priĭer kađe întra marta șî florarĭu [Por.]

апсана (i. ž.) — apsa /pușcărie/
— затворили га мало у апсану, да дође памети la înkis o țîră în apsană, să-ĭ vină minća [Por.]

апсанџија (i. m.) — apsanźiu /apsangiu/
— подмитио је апсанџију да га пази мало боље a dat mită la apsanźiu, să-l kaće kîta măĭ bun

ар (i. m.) — ar /ar1/
— ар није стара мера за површину земљишта aru nuĭe masură batrînă đi pomînt

Аранђел (i. m.) — Aranźel /arhanghel/
— човеку који лежи на самрти, Аранђел долази са три ножа, и вади му душу la uom kare ḑaśe pi muarće, Aranźelu vińe ku triĭ kuțîće, șă-ĭ skuaće sufļitu

арбија (i. m.) — razbik /răzbici/
— арбија је штап од сувог дрена којим се пробијала цев од зове за разбој, којим су деца пуцала из зовине пуцаљке, а некад су се њоме пушке набијале барутом razbik ĭe bît đi kuorn uskat ku kare s-a fakut țăvi đi suok đi razbuoĭ, a pokńit kopiĭi ku priskopala, da đimult ku ĭa s-a unplut pușćiļi ku prau

ардов (i. m.) — ardou /hârdău/
— добио сам батине једном, кад сам био мали, затошто сам ушао у ардов да се играм am kîpatat bataĭe odată kînd am fuost mik, pintru śe m-am bagat în ardou sî ma źuok [Por.]

аренда (i. ž.) — arendă /arendă/
— ради под закуп lukră la arendă [Buf.]

армија (i. ž.) — arma /armată/
— отишао у армију, регрутован s-a dus în armată [Por.]

арна (?) (i. ž.) — arnă /arnă/
— направио је човеку хаос у ковачници, и утекао без батина a fakut la uom în kuzńiță arnă-barnă, ș-a skapat ńibatut [Por.]

Арнаут (i.m.) — Arnaut /Arnăut/
— кад смо прелазили преко Албаније, тукли су нас глад, мраз и Арнаути kînd am trekut pistă Albaniĭa, ń-a batut fuamĭa, źeru șî arnauțî [Crn.]

арнаут (i. m.) — arnaut /arnaut ?/
— арнаут је била врста дебелолг кукуруза са двадесет и четири реда зрна на клипу arnaut a fuost o fuarmă đe kukuruḑ gruos ku doaḑăś șî patru đi rîndurĭ đi buobe pi drugă

Арнаута (i. ž.) — Arnauta /Arnăută/
— бољевачка Арнаута је с пролећа мутна, а лети има мало воде Arnauta buļuoțuluĭ pimovara ĭe turburĭe, da vară arĭe apă puțînă [Crn.]

арника (i. ž.) — țîțauoĭi /ţiţa-oii/
— лист арнике је добар за болове у стомаку (Нересница) frunḑa lu țîța uoĭi ĭe bună đi durĭare la burtă [Zvizd]

арпаџик (i. m.) — arpaźik /arpagic/
— арпаџик је најбоље да се сади ујесен, јер лук, када буде ницао, неће захватити суша arpaźiku ĭe măĭ bun sĭ sa pună tuamna, kă śĭapa, kînd krĭașće n-o prinđe sîaśita [Por.]

Арсеније (i. m.) — Arseńiĭe /Arsenie/
— потомци некога Арсенија живели су у Подгорцу ńepuoțî alu vrun Arseńiĭe a trait în Podguorț [Crn.]

Арсенијевци (i. m.) — Arsenuońi /Arsenovici/
— Арсенијевићи су једна од пет српских фамилија, које су живеле у Подгорцу Arsenuońi sînt una đin śinś fameļiĭ sîrbĭeșć, karĭe a trait în Podguorț [Crn.]

астал (i. m.) — astal /astal/
— седи за сто да вечерамо șeḑ la astal să śinăm

астрагана (i. ž.) — astraga /astrahan/
— шубаре од астрагана најчешће су носили момци kaśulă đi astragană măĭ mul a purtat baĭețî [Por.]

ау (uzv.) — au /au2/
— јој, леле! au, lălă! [Por.]

ашов (i. m.) — așuou /așău/
— ашовом се копа, а лопатом се товари ku așuou sa sapă, ku lopata sa înkarkă [Por.]
б


баба (i. ž.) — ba /babă/
— много тога има да чујеш од једне бабе mulće kare-śe aĭ s-auḑ đi la o babă [Crn.]

баба (i. ž.) — ma /bunica/
— ми кажемо баба мајчиној и очевој мајци nuoĭ ḑîśem mamă la muma lu muma șî la muma lu tata

Баба-Јона (sint.) — Baba-Ĭuana /Baba-Iona/
— у Баба-Јони извире Баба-Јонинин поток în Baba-Ĭuana izvuară Ogașu Babi-Ĭuańi [Crn.]

бабалук (i. m.) — babaluk /băbăluc/
— баба ми је причала да смо ми, Трифуновићи, овде од старине mama mĭ-a puvestît kî sînćem nuoĭ, Trifuļeșći, aiśa đin babaluk

Бабе (i. ž.) — Babiļi /babele/
— Бабе су дванаест дана између Драгобана и Младенаца, када сваки дан означава по један месец у години Babiļi sînt aļi doasprăśe ḑîļe întra Dragobĭaće șî Sîmț, kînd tota ḑîua însamnă kîć-o lună pi an

Бабејић (i. m.) — Babĭeĭ /Babei/
— Бабејићева песма, спевали су је лаутари на његов захтев; то је само арија, без речи kînćiku lu Babĭeĭ a skuos lăutari pi porînka aluĭ; ala ĭe kînćik numa vĭarsîk, fara vuorbe [Por.]

Бабини (antr.) — Babuońi /Băbeni/
— Гице Бабин Gițe ăl Babi [Crn.]

бабино уво (i. ž.) — urĭakĭa-babi /urechea-babei/
— са бабином увом девојке су румениле образ када је требало да оду на весеље ku urĭakĭa-babi fĭaćiļi s-a rumeńit pi obraz kînd a trîbuit sî sa dukă la visaļiĭe [Por.]

бабица (i. ž.) — babiță /babiţă ?/
— на даћу се ставља онолико бабица, колико је гостију позвано pi pomană sa pun atîća babiță, kîț guoșć sînt kemaț [Buf.]

бабица (i. ž.) — muașă /moașă/
— бабица је жена која порађа труднице muașă ĭe muĭare kare nașće muĭerĭ greuańe

бабускера (i. ž.) — arțua /arţăgos/
— има старих жена које су ружне ко смрт, а имају и ружну нарав, за њих се каже да су бабускере ĭastă muĭerĭ batrîńe kare sînt urîće ka muarća, da au șî narau rău, đi ĭaļe sa ḑîśe kă sînt arțuaźe

бабушница (mn. babușńiț) — babușńiță /babușniţă/
— реч из бајалице, непознатог значења, за лечење крајника vuorba dăn dăskînćik, ku însamnatu ńekunoskut, dăn dăskînćik dă lăturuoń [Zvizd]

Багајовац (i. m.) — Bagaĭuovîț /Bagaiovâţ/
— Багајовац се налази у подножју Црвеног брда Bagaĭuovîțu ĭe pi puaļiļi lu Tîlva Ruoșîĭe [Crn.]

багрем (i. m.) — bagram /salcâm/
— багрем је тврдо дрво, добро заразне потребе bagramu ĭe ļiemn tarĭe, bun đi mulće trabuĭaļe

багрем (i. m.) — druog /drog/
— процветао багрем, мирише на све стране a-nflurit druogu, mirusă întoaťe părțîļi [Dun.]

багрем (i. m.) — salkim /salcâm/
— багрем има беле цветове, са мирисом који те опија salkimu are fluorĭ, ku miruos kare ći înbată [Por.]

багрем (i. m.) — floran /floran/
— „флоран” се за багрем каже у Танди, Горњани, Тополници floran sa ḑîśe la bagrĭem or salkim, în Tanda, Gorńiana, Topuoļńița [Por.], Tuopla, Lukĭa, Buśa; Lugńița șî-n Gînzîgrad [Crn.] [Por.]

багремар (i. m.) — bagramĭa /?/
— идемо за дрва у багремар ńi duśem dupa ļamńe în bagramĭarĭ [Crn.]

багремар (i. ž.) — florință /florinţă/
— пустих овце и у багремар, али нема ништа за пашу slubaḑîĭ uoĭiļi șî pin florința-ĭa, ama nuĭe ńimik đi paskut [Por.]

бадава (pril.) — đafĭeća /d'afetea/
— бадава сам му говорио, није схватиио ништа đafĭeća ĭ-am vorbit, n-a luvat ńimika la kap [Por.]

бадава (pril.) — điźaba /degeaba/
— бадава је ишао у школу điźaba a mĭers la șkuală

бадањ (i. s.) — buduruoĭ /buduroĭ/
— воденични бадањ био је направљен од горунове шупљике, коју је воденичар посебно тражио и налазио у шуми (Танда) buduruoĭu la muară a fuost fakut đin butuarkă đi gorun, kare morarĭu adîns a katato ș-a gasîto pi padurĭe [Por.]

бадељ (i. ž.) — fî /fîsă/
— бадељ је мала риба, живи у реци fîsa ĭe un pĭașće mik, traĭașće în rîu [Por.]

Бадњи дан (i. s.) — un /ajun/
— Бадњи дан је дан у очи Божића Aźun ĭe ḑîua înainća lu Kraśun

Бадрка (i. s.) — Badîrkă /Bădîrcea/
— Мартин Бадрка је био велики газда, имао је много оваца Marćin Badîrkă a fuost gazdă mare, avut uoĭ mulće [Por.]

Бадркићи (i. m.) — Badîrkuońi /Badircea/
— само су Бадркићи имали вршалицу numa Badîrkuońi a avut mașînă đi traĭrat [Crn.]

Баиновци (i. m.) — Baińeșći /Bainești/
— Баиновци из Шарбановца имају куће близу Тимока Baińeșći đin Șarbanuț au kîăș apruapĭe đi Ćimuok [Crn.]

бајалица (i. s.) — đeskînćik /descântec/
— љубавне басме имају најлепше речи đeskînćiśiļi đi dragusta au măĭ frumuasă vuorbe

бајалица против грипа (i. ž.) — apukatu /apucatură/
— апукатура је бајалица против грипа apukatură ĭe đeskînćik đi apukat [Por.]

бајати (gl. p.) — đeskînta /descânta/
— иако су људи данас школованији, и има лекара на све стране, многи иду код врачара да им се баје за било шта dakă ĭe lumĭa astîḑ măĭ șkolaită, șî ĭastă duokturĭ în tuaće pîărțîļi, mulț sa duk la vrîžîtuorĭ să ļi sa đeskînće đi fiĭe śe [Por.]

бајбок (i. m.) — baĭbuok /?/
— у овом ћумезу нема места ни за три особе în baĭbuoko-sta nuĭe luok mîĭ mult đi tri inș

Бајкон (mn. Băĭkońi) — Băĭkon /băicon/
— Бајкони су један род у Прахову Băĭkońi sîn o fămeļiĭe în Praova

бајлак (i. s.) — baĭluog /bailag/
— бајлак је парче гуме које се ставља на точак бицикла, када му се поцепа спољашња гума baĭluogu ĭe un pĭaćik đi gumă kare sa puńe la ruată kînd iĭ sa rupe guma đin afară

бакар (i. ž.) — ara /aramă/
— од бакра, бакарно đi aramă

бакља (i. ž.) — fakļiĭe /făclie/
— наши су бакље правили од трешњине коре fakļiĭe aĭ nuoștri a fakut đin skuarță đi śerieș [Por.]

Бакуј (i. s.) — Bakuĭ /băcui/
— Бакуј је био погрдни надимак за Буфане из Пемске bakuĭ ar fost poļikră đe bažokură la bufań đen Pemska

бакшиш (i. s.) — bakșîș /bacșiș/
— био је крчмар, али је бакшиш био слаб, јер људи нису имали пара a fuost krśumarĭ, ama bakșîșu a fuost puțîn, kă lumĭa n-avut bań [Por.]

Балабан (i. m.) — Bîlaban /balaban/
— од Балабана Адамовог данас су у селу Балабановићи, Поповићи, Катићи, Трифуновићи, Бугариновићи, Добрицановићи и други đin Bîlaban alu Adam, astîḑ în sat sînt Bîlabańi, Popĭeșći, Katuońi, Trifuļeșći, Bugarĭeșći, Dobrițańi, șî alțî

балав (prid.) — baluos /bălos/
— балав као бесан пас baluos ka kîńiļi al turbat

балавити (gl.) — înbaloșa /îmbăloșa/
— пољуби ме, и сву ме избалави mă țukă, șî tuot mă înbăloșă [Por.]

Баланешти (i. m.) — Balańeșći /Bălănești/
— Петар Балан (овић) је био сеоски биров (позивар, курир) Truță Balan, a fuost birou satuluĭ

бале (i. ž.) — baļe /bale/
— овци кренуле бале из губице, угинуће la uaĭe pļakară baļe đin gură, o să muară

балега (i. ž.) — baļigă /baligă/
— говеђа балега baļigă đi vakă

балегар (i. m.) — baļiga /băligar/
— балегар је мала, црна буба, позната по томе што скупља мрвице балеге, и идући уназад, прави од њих грудвице величине зечјег брабонка baļagarĭu ĭe guangă mikă, ńagră, kunoskută kă adună skrume đi baļigă, șî mĭergînd înapuoĭ, ļi faśe buboloș ka kikirĭaḑa đi ĭepur [Por.]

балегариште (i. s.) — bîļega /băligar/
— нисам пазио, и нагазио сам у неко балегариште, и сав сам се умазао nu bagaĭ sama, kalkaĭ într-un bîļegarĭ, șî tuot ma imaĭ [Por.]

балегати (gl.) — bîļega /băliga/
— на гумну, ишли су за коњем са лопатом, и чим коњ почне балегати, они брзо прихвате балегу лопатом (в. арĭе) la are, a mĭers dupa kal ku lopata, șî kum kalu înśeapĭe a bîļega, iĭ ĭuta sprižuon baļiga ku lopata

Балић (i. m.) — Bala /Bala/
— чувао сам овце са Миланом Балом на Рудноглавском брду am pazît uoĭļ ku Milan Bala pi śuaka Îrnaglîăvi [Por.]

Балуцани (i. m.) — Baluțuońi /Băluţeanu/
— Балуцани имају велико стадо оваца на бачији Baluțuońi au kîrd marĭe đi uoĭ la baśiĭe [Crn.]

Баљан (i. m.) — Baļan /Balian/
— Баљани су у Мајданпек дошли из румунског Баната, а у Банат су се преселили из Крајове Baļańi a vińit în Măĭdan đin Banatul rumîńesk, da în Banat s-a mutat đin Kraĭova [Buf.]

баљезгање (i. ž.) — balmaža /bălmăjală/
— из његовог трабуњања ништа нисам разумео đin balmažala luĭ, ńimik n-am înțaļes

баљезгати (gl. p.) — balmažî /bălmăji/
— по ваздан говори којештарије kît ĭe ḑîua numa balmažîașće

бандаж (i. s.) — bandaș /bandaj/
— поцепала ми се гума на предњем точку, па сам морао да терам бицикл на бандажу све до куће mi s-a rupt guma la ruata đi-nainće, ș-a-m fuost muara să mîn ruata pi bandaș pănă la kasă [Por.]

бандера (i. m.) — bandie /bandier/
— када је требало да доведемо струју до колиба на брду, свако је из своје шуме давао бандере колико је требало kînd a trîbuit să duśem struĭa pănă la koļibĭ pi śuakă, tuot nat a dat đin padurĭa luĭ bandierĭe kîće a trîbuit [Por.]

банка (монета) (i. ž.) — bankă /bancă/
— банком су стари звали једну врсту новца који је имао вредност десет, двадесет и тридесет динара bankă ĭ-a ḑîs aĭ batrîń la un fĭeļ đi bań kare avut vrĭad ḑîaśe, doaḑăś șî triḑăś đi dinarĭ

бања (i. ž.) — baĭe /baie/
— идем у бању да се лечим од болова у зглобовима ma duk în baĭe sî ma ļekuĭ đi durĭerĭ în înkeĭaturĭ [Crn.]

бапски (pril.) — babĭașće /băbește/
— иде као баба mĭarźe babĭașće [Por.]

бапски (prid.) — babĭesk /babesc/
— бапски се називало некад све оно што су знале само мудре старице, јер је њихово знање држало и небо и земљу babĭesk s-a ḑîs vrodată la tuot aĭa ś-a șćut numa babiļi batrîńe vikļańe, kî șćirĭa luor a țînut șî śĭerĭu șî pomîntu

бара (i. ž.) — baltă /baltă/
— зелена бара baltă vĭarđe

бараба (i. s.) — bara /?/
— бараба од човека, све је пропио и сада је остао на улици o barabă đi uom, a dat tuot pi bĭare, ș-akuma a ramas pi drumol mare

барабар (pril.) — bîrabar /bărăbar/
— изједначено, једнако (по разним основама) bîrabar una ku alta

Барбулешти (i. m.) — Barbuļeșći /Bărbulești/
— Барбулешти из Малог Извора су људи од речи Barbuļeșći đin Izvuoru al mik sînt uamiń đi vuorbă [Crn.]

бардак (i. s.) — bardak /bardac/
— из бардака се најчешће пила ракија на славама, свадбама или даћама đin bardak măĭ đes s-a baut rakiĭe pi la prazńiśe, pi la nunț, or pi la pomeń

баретина (i. s.) — baltuoń /băltoi/
— иза села има једна баруштина, добра је само за жабе după sat esťe un baltuoń, bun numa ďe broșťi [Por.]

барица (i. ž.) — baltuță /băltuţă/
— после кише остале су многе барице по њивама у равници dupa pluaĭe a ramas mulće baltuță pi luokurĭ poļiažńiśe [Por.]

барјак (i. m.) — stag /steag/
— свадбарски барјак је носио у руци један младић, јашући коња на челу свадбе stagu nunțăsk l-a dus în mînă un danak, mĭergînd pi kal în frunća nunțî

барјактар (i. m.) — stagar /stegar/
— у време војске са коњицом, највиши, најлепши и најјачи војник међу коњаницима бирао се за барјактара în vrĭamĭa lu armată ku kaĭ, al măĭ înalt, al măĭ frumos ș-al măĭ țapîn soldat întra kîlarĭeț s-a aļes să fîĭe stagar

Барнидео (i. m.) — Bîrńidău /?/
— ја сам Барниделац, живим на Барном делу ĭuo sînt Bîrńiđan, traĭesk la Bîrńidău

Басарабони (i. m.) — Basarabuońi /Basarabeanu/
— Јован, човек из фамилије Басараб (овић) Vană Bîsarab (var. Bîsaraban), un uom đin famiļiĭa lu Bîsîrabuońi [Por.]

Басатоњи (antr.) — Băsatuońi /Basa/
— Пајкићи су настали од Бастиних Paĭkuońi sînt đe Băsatuońi [Crn.]

басирање (i. m.) — banḑarit /?/
— уз басирање, боље играш ku banḑarit, mîĭ bińe žuoś

басирати (gl.) — bronkai /broncai ?/
— овом чичи нешто није по вољи, само гунђа по кући la moșo-sta śeva nu-ĭ pi vuoĭe, numa bruankîĭe pin kasă [Por.]

басирати (gl.) — banḑari /banzari ?/
— кад свирају двојица виолиниста, један свира коло, а други басира kînd ĭastă duoĭ lautarĭ, unu ḑîśe đi žuok, da al alalt banḑarĭașće [Crn.]

баскија (i. ž.) — baskiĭe /ulucă/
— кућа од појанти kasă đi baskiĭ

Баста (antr.) — Băstă /Basta/
— Јован Баста и Милан Баста су браћа рођена Ĭovan Băstă și Milan Băstă sint fraț buń [Crn.]

Бастони (antr.) — Bastuońi /Basta/
— Бране Бастон је јако болестан Brańe Bastuon ĭe rîău bolnau [Crn.]

бата (i. m.) — śuĭkă /ciuică ?/
— „шујка” су говорили млађи брат или сестра старијем брату śuĭkă a ḑîs fraćiļi au suora ćinîră la fraćiļi al bătrîn

бата ? (i. m.) — na /nană/
— и млађе сестре и млађа браћа ословљавају своју старију браћу са „нана” șî suroriļi aļi măĭ ćińirĭe, șî frațî aĭ măĭ ćinîrĭ, ḑîk la frațî luor aĭ măĭ batrîń nană

батак (i. m.) — kotoĭ /cotoi/
— од свег кокошјег меса, наслађи је печени батак đin tota karńa đi gaină, măĭ dulśe ĭe kotoĭu fript [Por.]

батокљун (i. m.) — botgruos /botgros/
— батокљун је мала птица, са кратким и дебелим кљуном (Танда) botgruos ĭe o pasîrĭe mikă, ku ćiku skurt șă gruos [Por.]

батргање (i. ž.) — balbańa /?/
— батргање по сметовима balbańală pin namĭeț [Crn.]

батргати се (gl.) — balbańi /vâlvâi/
— батрга се, радећи, да се спаси беде sî balbańașće ku lukru, sî skîape đi la bĭață

батрна (i. ž.) — batrîna /bătrâna ?/
— свако учење орских игара, почиње са колом „батрна ” tuot învațatu la žuok, porńașće ku batrîna [Crn.]

батута (i. ž.) — batuta /bătută/
— кад се игра „батута”, удара се снажно целим стопалима о тле kînd sî žuakă batuta, sa baće țapîn în pomînt ku tîalpiļi întrĭeź [Tim.]

бау (uzv.) — bau /bau/
— немој да вириш баби под крецан, тамо је бау nu ći uĭta la babă supt krețan, kă akolo ĭe bau

Бауца (i. ž.) — Bauță /Bauţă/
— Бауца је велики камењар на Малинику по коме не расте ништа Bauța ĭe o pĭatra marĭe la Maļińik pi karĭe nu krĭașće ńimika [Crn.]

бач (i. m.) — baś /baci/
— и чича Павле Благојев је бач са својим стадом у нашој бачији на Равној реци șî muoșu Pau Blîgoĭan ĭe baś ku stîna-luĭ, în baśiĭa nuastră la Rîmnarĭeka

бачва (i. ž.) — baśivă /butoi/
— већа бачва запрема преко двадесет казана, а то је преко две хиљаде литара baśivă mîĭ marĭe, kuprinđe pistă duauăḑîăś đi kazańe, da aĭa ĭe pistă duauă miĭ đi kiļ [Crn.]

Бачевица (i. ž.) — Baśevița /Baceviţa/
— Бачевица је село које је некада било добро место за бачије Baśevița ĭe sat kare vrodată a fuost bun luok đi baśiĭe [Crn.]

Бачевичанин (i. m.) — Baśevĭan /Bacevean/
— ја сам Бачевичанин, човек из Бачевице ĭuo mis Baśevĭan, uom dîn Baśevița [Crn.]

бачија (i. ž.) — baśĭie /băcie/
— овог лета састављена је само једна бачија, и то од три куће vara-sta s-a fakut numa o baśiĭe, șî aĭa dîn triĭ kîăș

Бачило (i. m.) — Baśi /Băcilo/
— Бачило је надимак неког старог Рудноглавца, који је стално живео на бачији; по њему су његови потомци названи Бачилони (Бачиловићи) Baśilă ĭe poļikra đi bîtrîńață alu vrun Arnaglavĭan, kare a trait tot la baśiĭe, dupa ĭel ruda аluĭ s-a poļikrit Bîśiluońi [Por.]

Баџикони (i. m.) — Bađikuońi /Bădiceanu/
— Бађикићи из Валакоња су се преселили у Бољевац Bađikuońi đin Vaļakuańa s-a mutat în Buļuoț [Crn.]

баш (part.) — baș /baș/
— прошао је баш поред нас a trĭekut baș pi lînga nuoĭ

башта (i. ž.) — građi /grădină/
— башта са цвећем građină ku fluorĭ

башта (i. ž.) — baśa /grădină/
— у башти сам посадила купус, паприку, мало празилука, босиљак и хризантеме în baśauă am pus varḑă, piparkă, kîta praz, busuĭuok șî fluorĭ đi tuamnă [Crn.]

башта (i. ž.) — bașťa /grădină/
— идем у башту да извадим лук ma duk în bașťa să skot ťapă [Kmp.]

башта (i. ž.) — bașća /grădină/
— направио је башту поред реке, уз велику радост да неће бити муке са заливањем, али је избила поплава и однела све a fakut bașćauă lînga rîu, ku mare drag kă n-o să fiĭe nakaz ku udatu, ama a veńit pouodu ș-a luvat tuot [Por.]

баштинаш (i. m.) — moșćeńituo /moștenitor/
— баштинаш је син који наслеђује имање од родитеља moșćeńituorĭ ĭe fiu kare moșćeńeașće moșîĭa đi la parinće

баштован (i. m.) — baśela /grădinar/
— купих расад од баштована kumparaĭ rasad đi la baśelarĭ

бег (i. ž.) — fu /fugă/
— ударио у бег од страха да ће га ухватити a dat fuga đi frikă kă-l prind

Беглук (i. m.) — Begluk /Begluc/
— за време Турака, Беглук је био имовина некога Турчина, Будималаја đi vrĭamĭ đi turś, moșîĭa la Begluk a fuost alu vrun turk Budimalaĭ [Por.]

бегунац (i. m.) — fuga /fugar/
— бегунац пред потером fugarĭ đi puoćiră

бедан (prid.) — et /biet/
— јадан човек, умро је без свеће bĭetu uom, a murit fîră lomanarĭe

бедан (prid.) — marak /marac/
— јадан-бедан (u izr.) sarak-marak

бежанија (i. ž.) — fugariĭe /fugarire/
— за време рата било је бежаније на све стране đi vrĭamĭa đi rat a fuost fugariĭe mare în tuaće părțîļi [Por.]

бежати (gl. n.) — fuźi /fugi/
— свако бежи од своје муке (на свој начин, из свог разлога) tot nat fuźe đi nakazu luĭ

без (predl.) — fara /fără/
— без њега се може fara ĭel sa puaće

безизлаз (pril.) — altînoktruo /alt-încotro/
— немаш куда да бежиш naĭ altînoktro sî fuź [Por.]

безуб (prid.) — fuonf /fonf/
— деда је живео сто година, и умро је са свим зубима у глави, а данас млади људи остају безуби dĭeda a trait o sută đi ań, ș-a murit ku tuoț đințî-n kap, d-akuma lumĭa ćinără ramîńe fuanfă

Бекера (i. m.) — Bekĭe /becher/
— најстарији Бекера за кога се зна је неки Петар Бекера; једни кажу да је дошао од Цинцара, други да је са Косова, а трећи да је избеглица однекуд из Румуније, ђаво ће га знати, он није могао на време да се ожени, оженио се касно, остао је дуго бећар, стар момак (теренски запис, Дурлић ) măĭ batrîn Bekĭerĭ đi kare sa șćiĭe ĭe vrunu Pătru Bekĭerĭu; uńi spun k-a veńit đi pi la țînțarĭ, alțî kî ĭe đi pi la Kosova, atriĭļa, ĭară, kî ĭe fugarĭ đi pin Rumîńiĭe, draku va șći, șă ĭel n-a putut la vrĭame sî sa însuare, s-a nsurat amînat, a fuost mult bekĭar, baĭat batrîn [Por.]

Бела вода (i. ž.) — Apaalbă /Apa albă/
— Бела вода је био поток, који је извирао на Кулма Хаџији, а уливао се са десне стране у Шашку код Стлпа Apa albă a fuost ogaș kare avut izvuor la Kulmeźiĭ, ș-a tunat în Șașka đi đirĭapta, la Stîlp

бела врба (i. ž.) — salkă /salcă/
— бела врба расте поред воде salka krĭașće pi lînga rîu

белај (i. ž.) — beļa /belea/
— задесила ме невоља, поломио сам руку am dat đi beļauă, mĭ-am frĭnt mĭna

белај (i. ž.) — beļa /belea/
— тешко ћемо се извући из беде greu o sî ńe skoaťem ďe la beļa [Kmp.]

беланце (i. m.) — albuș /albuș/
— у јајети има беланце и жуманце în uou ĭastă albuș șă galbinuș [Crn.]

бели лук (i. m.) — /ai/
— посадио је пуну башту белог лука a sămanat aĭ bașća pļină

бели лук (i. s.) — usturuoĭ /usturoi/
— бели лук је љут, и смрди да не можеш да стојиш поред некога ко га много једе usturuoĭu ĭe ĭuće, șî puće đi nu puoț sî staĭ apruape đi vrunu kare-l manînkă mult

белило (i. ž.) — albĭa /albeală/
— жена ми никад не ставља пудер на лице muĭarimĭa ńiśkînd nu puńe albĭală pi uokĭ [Por.]

белина (i. ž.) — albĭață /albeaţă/
— обневидео је, замутио му се вид iĭ s-a fakut albĭață în nainća uoki

белити (gl. p. ref.) — albi /albi/
— жена бели платно (техником трљања и млаћења, или на вљавици) muĭarĭa albĭașće pînḑa

белити (gl. p.) — beļi /beli/
— она је на реци од јутрос, бели платно ĭa ĭe la rîu đi đesńață, beļiașće pînḑa

беличаст (prid.) — albiśuos /albicios/
— беличаста је свака јако светла боја: светло плава, светло зелена ... albiśuasă ĭe tuata farba kare mult baće-n alb: vînît albiśuos, vĭarđe albiśuos ... [Por.]

беличасто (prid.) — albuț /albuţ/
— стави мало беличасте у канту са плавом бојом, да се мало просветли, јер је та плава прејака măĭ puńe kîta albuță în kanta-ĭa ku farbă vînîtă, sî sa đeșkidă kîta, kî ĭe vînîta-ĭa prĭa tare [Por.]

Белкица (i. ž.) — Baluță /Băluţă/
— Белкица, умиљата овца са слатким млеком Baluță, uaĭe blîndă ku lapće dulśe [Hom.]

белмуж (i. m.) — balmiș /balmoș/
— белмуж се једе док је врућ balmișu sî manînkă pîn ĭe ferbinće [Crn.]

белмуж (i. s.) — balmuș /balmuș/
— белмуж је била највећа пастирска посластица balmușu a fuost măĭ mare dulśață pîkurarĭaskă [Por.]

бело (prid.) — alb /alb/
— бела боја farbă albă

белутак (i. ž.) — bauță /beuţă/
— вода је пресушила, а у потоку су остали само облуци apa a sakat, da-n ogaș a ramas numa bauț [Crn.]

бељика (i. m) — albĭaće /albeţ/
— бељика на краствцу albĭaće la krastavĭaće [Crn.]

бео (prid.) — ăl /băl/
— светло плав vînît bîăl

Београд (i. m.) — Biļigrad /Belgrad/
— био сам у Београду само једном am fuost în Biļigrad numă odată

беоњача (i. m) — albîăț /albul ochiului/
— закрвавила ти се беоњача țĭ s-a sînźarat albîățu uokĭuluĭ [Crn.]

берићет (i. m.) — berekĭet /berechet/
— ове године је род био добар ćimpo-sta a fuost berekĭetu bun

берићет (i. s.) — ponou /ponov/
— година је била сушна, и дала је слаб род anu a fuost săkuos, șî a dat slab ponou

бесмислица (i. ž.) — bazakua /prostie ?/
— много сам се зачудио кад сам чуо ту бесмислицу mult m-am mirat kînd am auḑît bazakuana-ĭa

бесниче (i. ž.) — gura-lupuluĭ /gura-lupului/
— бесниче је биљка са цветом који се људима чини да личи на разјапљена вучја уста gura-lupuluĭ ĭe buĭađe ku fluarĭe kare la lume iĭ sa-mpare kî samînă la gura lupuluĭ kaskată [Por.]

бестрага (pril.) — estrîga /bestrâga/
— отишао је бестрага, изгубио му се траг s-a dus bĭestrîga, i-s-a pĭerdut đin urmă

бећар (i. m.) — bekĭar /becher/
— био је болешљив, и није могао да се ожени, остао је, сирома, бећар, стари момак, и тако је и умро, неожењен a fuost bulnaviśuos, șî n-a putut sî sa însuare, a ramas, saraku, bekĭar, baĭat batrîn, ș-așa șî a do murit, ńinsurat

бешика (i. ž.) — bĭeșî /bășică/
— имао је камен у бешици avut pĭatră-n bĭeșîkă

бзз (uzv.) — bîz! /bâz/
— пчела „бз” овамо, „бз” онамо, лети од цвета до цвета albina „bîz” koļa, „bîz” koļa, zbuară đi la fluarĭe la fluarĭe [Por.]

бибати се (gl. p. ref.) — bibăi /dârdâi/
— погледај како му се тресе сало на стомаку kată kum iĭ bibăĭe slańină pră burtă [Hom.]

биво (i. m.) — biul /bivol/
— биво мало једе, али је слаб за вучу biulu puțîn manînkă, ama ĭe muaļe la tras

Бигар (i. m.) — Bigăr /Bigăr/
— идем на Бигар по воду ma duk la Bigăr dupa apă [Hom.]

бик (i. m.) — bik /bic/
— бик је грло остављено за приплод, а во је уштројен и остављен за вучу biku ĭe vită lasată đi pripluod, să gońaskă vaśiļi, da buou ĭe skopit șî lasat đi tras în žug

билет (i. m.) — beļet /bilet/
— идем у месну канцеларију да извадим пасош за краву, јер је сутра терам на пијацу ma duk să skuot beļetu la kînțalare, kă mîńe mîn vaka la pĭaț

Билизворца (i. ž.) — Biļizvuorța /Bilizvorţa/
— у Билизворци живе Дурлићи, Крачуновићи и Кришановићи la Biļizvuorța traĭesk Durluońi, Kraśuńeșći șî Krișańi

било кад (pril.) — fiĭekînd /fiecând/
— рекао сам му да дође било кад кад је њему згодно ĭa-m spus să vină fiĭekînd kînd luĭ iĭ vińe [Por.]

било како (pril.) — fiĭekum /fiecum/
— мајстор се прерачунао кад је мислио да је може смандрљати било како, и да оде maĭsturu n-a fakut sokoată buna kînd a ginđit kă poaće o afuma fiĭekum, șî sî sa dukă [Por.]

било ко (zam.) — fiĭekare /fiecare/
— ма нек дође било ко, није ме брига ma sî vină fiĭekare, nu mi sa pasă [Por.]

било ко (pril.) — fiĭeśińe /fiecine/
— да дође било ко, њу није брига што јој је кућа несређена să vină fiĭeśińe, iĭ nu-ĭ sa pasă kă ĭe kasa ńisîruită [Por.]

било шта (pril.) — fiĭeśe /fiece/
— не веруј у било шта, и добро ћеш проћи nu kređa în fiĭeśe, șă o să će petrĭeś bun [Por.]

биљка (i. ž.) — buĭađe /buiede/
— код нас људи сакупљају биље, суше га и продају задрузи la nuoĭ lumĭa adună la buĭeḑ, ļi uskă șă ļi vind la zadrugă

Бинђеско (i. m.) — Binđesku /Bingescu/
— најстарији Бинђеско о коме се зна да је дошао из Бошњака, је Коста Бинђеско al măĭ batrîn Binđesku đi kare sa șćiĭe kî ar vińit đin Bușńag, ĭe Kosta Binđesku [Buf.]

бирати (gl.) — aļeźa /alega/
— не можемо бирати оно што нам се свиђа, већ узимамо оно што нам дају nu pućem aļeźa aĭa śe ńi plaśe, numa luvăm aĭa śe ńi dau [Crn.]

биров (i. m.) — birou /birău/
— све до после ослобођења (ИИ св. рат), постојао је сеоски биров, кад је требало због нечега да се људи окупе у селу, он се пењао на врх брда, и оданде рикао као бик на све четири стране pănă dupa oslobođeńe, a fuost birou satuluĭ, kînd a trăbuit pintru śuava lumĭa sî sî aduńe-n sat, ĭel a ĭeșît în vîru śuośi, șî đ-akolo a zberat ka buou în tuaće patru părțîļi

бирош (i. m.) — Biriș /biriș/
— Биришов alu Biriș

бисага (i. m.) — bisag /bisagă/
— у бисагама су носили свакакву робу, од одеће до хране; оне су имале преклопац, којим су се затварале, да се товар не би просуо ku bisaźi a dus fiĭekare marfă, đi la înbrîkamînt, pănă la mînkare; ĭaļe avut kapak, ku kare s-a-nkis đisupra, sî nu sa vĭarsă tovaru

бисага (i. m.) — đisag /desag/
— напунио је бисаге житом, бацио их на коња, и однео на воденуцу a umplut đisaźi ku grîu, ļ-a pus pi kal șî s-a dus ku ĭiĭ la muară [Por.]

битанга (i. m.) — apaș /apaș/
— такву битангу још није видео свет до сада, лаже и краде ко нико așa apaș n-a măĭ vaḑut lumĭa pănă akuma, minće șă fură ka ńima [Por.]

бити (gl. n.) — fi /fi/
— може бити, или не бити va fi, nu va fi

бити (се) (gl. p. ref.) — baća /bate/
— туче своје дете baće kopilu luĭ

бич (i. m.) — biś /bici/
— везах каишић за штап, и направих бич ļagaĭ kuralușa đi bĭt șî fakuĭ biś [Crn.]

Бкић (i. m.) — Bî /bîcă/
— Бкићи су потомци неког Марка Суроња, чији је унук, прича се, мајци тепао "бка" кад је био мали Bîkuońi sînt fir đin vrun Marku Suruoń, alu kare ńepuot, śkă, ĭa ḑîs „bîkă” la mumî-sa kînd a fuost mik

благо (i. ž.) — bla /blagă/
— стока је велико благо за сељака vićiļi sînt mare blagă đi saćień [Por.]

благо (uzv.) — blagu /blagă/
— благо теби, са толико деце blagu đi ćińe, ku atîța kopiĭ [Por.]

Благовести (i. ž.) — Blîgoveșćana /Blagoveștenie/
— према поповском календару, тог дана је Божја Мати дознала да је трудна pi kîļindarĭu popĭesk, în ḑîua-ĭa Maĭka Duomnuluĭ auḑît kî ĭe-nkarkată [Por.]

Благојеви (i. m.) — Blaguĭuońi /Blagoi/
— Вануца, Здравко и Милан су били Благојеви синови, па их зато зову Благојеви Vanuță, Zdrauku șî Milan a fuost kopiĭi lu Blagu, șî đi aĭa îĭ kĭamă Blaguĭuońi [Crn.]

благословен (prid.) — blîgoslovit /blagoslovit/
— да буде лек благословен, од мене, и од Мајке Пречисте (у басми) sî fiĭe ļaku blîgoslovit, đi la mińe, șî đi la Maĭka Prĭastîśe [Por.]

благословити (gl. p.) — blîgoslovi /blagoslovi/
— благословио ме је да кренем на пут ma blîgoslovi sî pļek la drum

блажен (prid.) — blažîn /blajin/
— нежна као цвет blažînă ka fluarĭa

блатиште (i. s.) — morśila /mocirlari/
— вода се повукла, и остало је само једно огромно блатиште s-a tras apa, ș-a ramas numa un morśilarĭ boznakît [Por.]

блатњав (prid.) — morśiluos /mocirlos/
— пао је у бару, и дошао кучи сав блатњав a kaḑut în baltă, ș-a veńit la kasă tuot morśiluos [Por.]

блато (i. ž.) — morśi /mocirlă/
— деца улазе обувена у кућу, и уносе блато на опанкама kopiĭi tună în kasă înkalțaț, șî duk morśilă pi opinś

блато (i. s.) — naroĭ /noroi/
— после кише направи се толико велико блато, да не можеш ићи după ploaĭe sa faśe atîta naruoĭ đe mare, đe nu puoț mĭerźa [Crn.]

бленути (gl.) — bļezńi /bleojdi/
— не буљи толики у човекову жену, јер ће ти сломити кости nu bļezńi atîta în muĭarĭa uomuluĭ, kă-ț frînźe uasîļi [Por.]

блесав (prid.) — șukĭat /șucheat/
— блесав човек, простак, говори глупости, не зна за себе uom șukĭat, prostavĭelă, vorbĭașće naĭurļa, nu șćiĭe đi ĭel [Por.]

блесавко (i. ž.) — șukĭatu /șucheatură/
— ухватила се са неком блентом од момка, и побегла од родитеља s-a luvat dupa o șukĭatură đi baĭat, ș-a fuźit đi la parinț [Por.]

близак (prid.) — apropiĭat /apropiat/
— кола су била остављена близу увале, па су склизнула и претурила се karu a fuost apropiĭat đi borugă, ș-aluńikat șî s-a răsturnat

близанац (i. m.) — źemanar /gemănar/
— он и брат су близанци ĭel ku fraći-su sînt źemanarĭ

Близна (i. ž.) — izńa /Bliznă ?/
— Близнак, човек из Близне Blizńan, uom đi la Bļizńe

близнак (prid.) — źamîn /geamăn/
— има два брата близнака are doĭ fraț đi źamîn

близнакиња (i. ž.) — źamînă /geamănă/
— породила се, добила близнакиње s-a naskut, a kîpatat źamîńe

Близнанац (i. ž.) — bļizńan /bliznean/
— Близнанац је човек који живи у Близни, највећем засеоку села Рудна Глава bļizńan ĭe uom kare traĭașće în Bļizńe, al măĭ mare kotun a satuluĭ Arnaglaua [Por.]

Близњанка (i. ž.) — bļizńa /blizneană/
— Близњанка је женска особа из Близне, највећег засеока влашког села Рудна Глава bļizńană ĭe famĭaĭe muĭerĭaskă đi la Bļizńe, đin kotunu al măĭ mare a satuluĭ rumîńesk Arnaglaua [Por.]

близу (pril.) — apruape /aproape/
— близу сто, око стотину apruape la o sută

бљуда (i. m.) — id /blid/
— олизао ми је све бљуде mĭ-a ļins tuaće bļiduriļi [Hom.]

бљутав (prid.) — bolobuok /inspid ?/
— бљутава вода apă bolobuokă [Hom.]

Бобови (antr.) — Buambă /boambă/
— Јована Бобова умрла је одавно Ĭovana lu Buambă a murit đemult

Бобој (i. m.) — Bobuoĭ /Boboia/
— Бобојевић је презиме потомака некога Бобоја Boboĭuoń ĭe poļikra-lu ńepuoțî alu vrun Bobuoĭ

Бобонешти (i. m.) — Bobońeșći /Bobonești/
— Бобонешти имају кућу поред Московског пута Bobońeșći au kasă lîngă Drumu muskaļesk [Crn.]

бог (i. m.) — dumńeḑîu /dumnezeu/
— омладина више не верује у бога ćińerișu nu măĭ krĭađe-n dumńeḑîu [Por.]

богаљ (prid.) — șovîrnuog /șovârnog/
— играо се бомбом која је остала иза рата, бомба је пукла, покидала му је ногу и он је све до смрти био богаљ s-a žukat ku buamba ś-a ramas dupa rat, buamba a pokńit, ĭ-a rupt piśuoru șî ĭel pănă la muarće a fuost șovîrnuog [Por.]

богат (prid.) — avut /avut/
— богат је човек који има велико имање avut ĭe uom kare are moșîĭe mare [Por.]

богдапрост (uzv.) — bogdapruost /bogdaproste/
— без „богдапроста” покојник на ономе свету не прима ништа од онога што му живи намењују на даћи fara bogdapruost al muort pi lumĭa-ĭa nu primĭașće ńimika đin aĭa śe-ĭ dau aĭ viĭ đi pomană [Por.]

богзнаколки (prid.) — boznakît /boznacât ?/
— дошао је један огроман човек a veńit un uom, boznakît đi mare

богме (i. m.) — ău /zău/
— бога ми, бре, тако је како ти рекох ḑău, mă, așa ĭe kum îț spusăĭ

Боговина (i. ž.) — Bogovina /Bogovina/
— рудник у Боговини почео је са радом maĭdanu în Bogovina a înśaput sî lukrĭe în anu 1903. [Crn.]

Боговинац (i. m.) — Bogovĭan /Bogovean/
— јуче је био један Боговинац код нас, купио је вино за славу ĭerĭ a fuost un Bogovĭan la nuoĭ, a kumparat vin đi prazńik [Crn.]

Богојављање (i. ž.) — Boćaḑă /bobotează/
— на Богољављење после буђења, прво донесеш воду са извора la Boćaḑă dupa śe ći skuoļ, măĭ întîń duś apă đi la fîntînă [Por.]

богорадити (gl.) — boskorođi /boscorodi/
— српски поп богоради за свој рачун, наши људи га не разумеју ништа, и једва чекају да се сврши служба, да оду кући puopa-l sîrbăsk boskorođiașće dă trĭaba luĭ, lumńa nuastră no-l înțaļiaźe ńimika, șî abĭa așćiată sî gaćiaskă služba șî sî sa dukă a kasă [Mlava]

бодење (i. m.) — înpuns /înpuns/
— има тешких празника када није допуштено убадање иглом ĭastă sîrbatuorĭ grĭaļe kînd nuĭe bun đi înpuns ku aku

бодља (i. m.) — buold /bold/
— врх вретена за предење buoldu fusuluĭ đi tuors

бодља (i. s.) — țap /ţep/
— ишао сам бос преко поља, и нагазио сам на један шиљак am mĭers đeskulț pista kîmp, șî m-am înbrukat într-un țap [Buf.]

бодљаст (prid.) — boldoruos /boldoros ?/
— неравно орање, остале су крупне грудве иза плуга arat boldoruos, a ramas gļiĭ marĭ dupa plug [Por.]

бодљаст (дем.) (prid.) — boldorĭel /boldorel ?/
— једре дојке (метафора за девојачке груди) țîțîșuare boldorĭaļe [Por.]

бодљика (i. m.) — țîporaz /?/
— пожњели смо жито, остадоше само бодљике sîśararîm grîu, ramasîră numa țîporază [Crn.]

бодљикав (prid.) — țapuos /ţepos/
— имам семе пшенице, али га не бих сејао јер има дуге ости, па се тешко везује у снопове am samînță đi grîu, ama nu l-aș samana kî ĭe prĭa țapuos ș-amunkă sî ļagă snuopi [Crn.]

Божић (i. m.) — Kraśun /Crăciun/
— Божић је дан када се родио наш Бог Kraśunuĭe ḑîua kînd s-a naskut Dumńeḑu al nuostru

божур (i. m.) — bužuor /bujor/
— процветао је пољски божур a-nflurit bužuoru đi pi kîmp

Боја (i. m.) — Buoĭa /Boia/
— Бојини потомци зову се Бојони или Бојешти, а на српском Бојићи ńepuoțî lu Buoĭa sa kĭamă Boĭuońi or Boĭeșći, da pi srbĭașće Boĭić [Crn.]

бојарски (pril.) — boĭerĭașće /boierește/
— момци су се обукли по богаташки baĭațî s-a-nbrakat boĭerĭașće [Crn.]

бојиште (i. ž.) — buoișće /boiște/
— када се бавиш црном магијом, и треба да извучеш ђаволе из воде да би их негде послао, ти одеш на реку и тражиш грану која бије по води, и код ње бајеш са црним ножем (Црнајка) kînd lukri ku aĭ rîăĭ, șî trîabe să skuoț draśi đin apă đi să-ĭ trîmĭeț vrunđeva, tu će duś la rîu șî kaț krĭanga kare baće buoișća, șă la ĭa đeskînț ku kuțît ńegru

Бојони (i. m.) — Boĭuońi /Boioni/
— Бојони из Подгорца са онима из Оснића, нису у сродству Boĭuońi đin Podguorț ku aĭ đin Osńiśa, nu sînt rudă [Crn.]

бокаст (prid.) — borkonat /borcănat/
— црево за заливање је задебљано на једном месту mațu đi udat ĭe borkonat la un luok

боквица (i. ž.) — ļimbauoi /limba-oii/
— боквица је биљка која расте по камењару ļimba uoi ĭe buĭađe kare krĭașće pi pomînt petruos

боклук (i. s.) — bukļuk /bucluc/
— отчепили цу цев, и из ње је куљнула гомила прљавштине đistupară țaua, șî đin ĭa bîșńi un bukļuk đi imală [Por.]

бол (i. ž.) — durĭarĭe /durere/
— имам неки бол у стомаку, и морам да идем код лекара am o durĭarĭe la burtă, șî muara sî ma duk la duoktur

Болборош (i. m.) — Bolboroș /Bolboroș/
— Болборош је јак извор у коме вода кључа као кад се кува у лонцу Bolboroș ĭe izvor tare, în kare bolborosășťe apa ka kînd fĭerbe în uoală [Kmp.]

болботина (i. ž.) — bolboći /bolbotină/
— као кроз сан памтим да су стари помињали некакву травку „болботину”, али нисам упамтио тачно која је ka pin vis țîn minće kî vorbĭa aĭ batrîń đi vro ĭarbă bolboćină, ama n-am luvat la kap baš kare ĭe

болест (i. m.) — bua /boală/
— падавица, епилепсија buala rîa

болест (i. ž.) — bećažîĭe /betegie/
— осећа болест у ногама sîmće bećažîĭe în piśuarĭe

болестан (prid.) — bolnau /bolnav/
— много је болестан bolnau rîău

болестан (prid.) — bećag /beteag/
— поштапа се јер га боли нога mĭarźe în bît kî ĭe bećag đi un piśuor

болети (gl. bezl.) — durĭa /durea/
— толико ме боли глава да не видим ништа atîta ma duarĭe kapu đi nu vîăd ńimika [Crn.]

болешљив (prid.) — bolnaviśuos /bolnăvicios/
— болешљив од рођења bolnaviśuos đin kopilariĭe

болештина (i. ž.) — boļeșńiță /boleșniţă/
— захватила је нека болештина све људе у селу s-a pus o boļeșńiță pi tuată lumĭa în sat

болештина (i. s.) — bićeșug /beteșug/
— за време рата, поред других мука, често су народ захватале и многе тешке болештине đi vrĭama đi rat, pi lînga alće nakazurĭ, đes s-a pus pi lumĭe șî mulće bićeșugurĭ grĭaļe

боловати (gl. n.) — boļi /boli/
— болује од тешке болести boļașće đi buală grĭa

бољар (i. m.) — boĭa /boier/
— многи су Власи побегли из Влашке због бојарског зла mulț rumîń a fuźit đin Rumîńiĭe, đi rău boĭerilor [Por.]

бољарски (prid.) — boĭarĭesk /boieresc/
— причало се да су наши у Влашкој живели у земиницама, а да су бољарске куће биле саграђене од камена s-a puvestît kă aĭ nuoștri în Rumîńiĭe a trait în borđiĭe, da kîășîļi boĭarĭeșć a fuost fakuće đin pĭatră [Crn.]

Бољевац (i. m.) — Buļuoț /Bulioţ/
— Бољевац има око четири хиљаде становника Buļuoțu arĭe vro patru miĭ đi inș [Crn.]

Бољевчанин (i. m.) — Boļeviśan /Bolevicean ?/
— Бољевац је мала варош, јер у њему живи мало Бољевчана Buļuoțu ĭe oraș mik, k-în ĭel traĭesk puțîń Boļeviśań [Crn.]

Бољетин (i. m.) — Buļećin /Bulecin/
— у Бољетину живе две врсте Влаха, једни говоре на „прă”, а други на „пи” in Buļećin traĭesk duauă fuarme dă rumîń, uńi vorbĭesk la „pră”, da uńi la „pi”

бољка (i. ž.) — durimĭe /durime/
— спопала ме нека тешка бољка s-a pus pi mińe o durimĭe grĭa [Por.]

бољка чанга (i. ž.) — śangă /ceanga/
— која је бољка била чанга, данас готово нико не зна śe buală a fuost śanga, astăḑ gata ńima nu șćiĭe [Por.]

Бондок (i. m.) — Bonduok /bondoc/
— имам имање на Бондоку, место је добро и равно am moșîĭe la Bonduok, luok ĭe bun șî poļažńik [Por.]

бора (i. m.) — krieț /creţ/
— сукња са густим наборима звала се „крецан” suknă ku krĭețurĭ đasă sa kĭemat „krețan”

бора (mn. zbîrśiturĭ) — zbîrśitu /zbârcitură/
— млада жена, а пуна бора око очију muĭare ćinîră, da pļină đi zbîrśiturĭ pi lînga uokĭ

бордо (prid.) — buordă /bordo/
— обојила сам пређу у тамноцрвено am farbuit tuortu în buordă

Борђани (i. m.) — Borđuońi /Bordeni/
— Павле Борђан Pau Borđan [Crn.]

борик (i. m.) — brađet /brădet/
— ишли смо у борову шуму по мертеке за кућу am fuost în brađet dupa mrtaś đi kasă [Crn.]

бориндеу (i. s.) — borîndîău /borândău/
— нема божићног ручка без бориндеуа prînḑu kraśunuluĭ nu sî faśe fîră borîndău [Crn.]

боровница (i. ž.) — kokĭa /coacăză/
— боровнице су у Мајданпеку расле на једном брду у близини насеља kokĭază la Măĭdan a dat pi o śokă aprope đi oraș

Боровњак (i. m.) — Kokazar /cocăzar/
— Коказар је било брдо у Мајданпеку, пуно боровница Kokazar ar fost o śokă în Măĭdan, pļină đi kokĭază

боршч (i. s.) — buo /borș/
— боршч је била чорба од шљива: кад шљиве провру у каци, узме се она комина и промеша се заједно са кошчицама и са свим, посоли се и једе са качамаком buorśu a fuost ḑamă đi pruńe đi tuamnă: kînd fĭerb pruńiļi în śubăr, sa ĭa komina-ĭa sa mĭastîkă ku uasă ku tuot, sa sarĭaḑă, șî sa manînkă ku koļașa

бос (prid.) — đisku /desculţ/
— у време свињских опанака, људи су целог лета ишли боси în vrĭamĭa lu opinś đi puork, tuata vara lumĭa a mĭers điskulță [Por.]

Босани (i. m.) — Bosańi /Bosă/
— Драги Босан је био виолиниста Dragu Bosan a fuost lautarĭ [Crn.]

Босијокани (i. m.) — Busuĭokuońi /Busuioceanu/
— Босијокани из Букова су прекрштени на српском "Лазаревић" Busuĭokuońi đin Bukuva sînt proboćeḑaț pi srbĭașće „Lazarević" [Crn.]

босиљак (i. m.) — bîsîĭuok /busuioc/
— мајка бере босиљак muma kuļaźe bîsîĭuok [Hom.]

босиљак (i. s.) — busuĭuok /busuioc/
— струк босиљка fir đi busuĭuok

Босиљка (i. ž.) — Busuĭuaka /Busuioaca/
— према биљци босиљка, некада су многим девојчицама кумови давали имена Босиљка dupa buĭađe busuĭuok, đemult la mulće fĭaće nașî a dat nume Busuĭaka [Por.]

Босиљка (i. ž.) — Bosîlka /Bosâlca/
— уместо „Бусујуаке”, посрбљени Власи су девојчицама давали имена „Босиљка”, али су је звали „Бослка” în luok đi Busuĭaka, rumîńi sîrbizaț ĭ-a pus la fĭaće nume „Bosiljka”, da a strîgato „Bosîlka” [Por.]

босоног (prid.) — điskulțat /desculţat/
— нећу да уђем јер сам бос, а прошао сам кроз неко блатиште, па се бојим да ћу ти испрљати под nu vrĭeu să tun, kă mis điskulțat, d-am trĭekut pin ńișći morśilarĭ, șî ma ćĭem k-ăț im puodu

бости (gl. p. ref.) — înpunźe /împunge/
— во је питом, не боде, а проклети ован боде из потаје, с леђа buou blînd, nu-npunźe, da pîrdańiku đi berbĭek înpunźe ku furișu, đi la șîaļe

Боћон (i. m.) — Boćuon /Bocion/
— названи су Боћоњи јер су имали затупасто лице ĭ-ar ḑîs Boćuoń kă ar fost fakuț pi bot

бр! (uzv.) — bîr /bîr/
— бр-бр! дођи, белка, дођи! bîr-brr! na baluța, na! [Por.]

брада (i. ž.) — barbă /barbă/
— шиљата брада barbă askuțîtă

брадавица (i. m.) — ńiźel /negel/
— брадавица се најлакше лећи соком од траве која се зове руса ńiźelu măĭ ļesńe sa ļekuĭe ku lapćiļi lu ĭarbă kare o kĭamă peśinźină [Por.]

брадавица (i. s.) — sfîrk /sfârc/
— брадавица је врх женске дојке sfîrk ĭe vîru țîțî muĭerĭeșć [Crn.]

брадат (prid.) — barbuos /bărbos/
— брадат јер жали barbuos kî žaļașće

брадва (i. ž.) — bardă /bardă/
— брадва је једноручна секира, посебно израђена за тесање дрвета barda ĭe sakurĭe đ-o mînă, adîns fakută đi śopļit la ļiamńe [Por.]

бразда (i. ž.) — brĭazdă /brazdă/
— кад ореш стоком, и кад ти плуг искочи из бразде због тврде земље, онај непоорани део на дну бразде зове се јарац kînd arĭ ku vićiļi, șî kînd plugu-ț sîare đin brĭazdă, kî ĭe pomîntu tare, loko-la ńiarat în fundu brîažđi, sa kĭamă pîrś

бразда (i. ž.) — dî /dâră/
— види се бразда на путу којим је вучено дрво sî vĭađe dîră în drum pi unđe ĭe tras ļiemnu [Crn.]

браздаст (prid.) — brĭezdat /brăzdat/
— колски пут на кулми је сав браздаст од воде која је текла после кише, као да је изоран плугом drumu đi kar pi kulme ĭe tuot înbrĭezdat đi apă, kare a kurs dupa pluaĭe, parke ĭe arat ku plugu [Por.]

браздати (gl. p.) — brăzdui /brăzdui/
— земља је тврда као камен, неће моћи лако да се избразда pomîntu ĭe tare ka pĭatra, no sî sa puată brăzdui ļesńe [Por.]

бранити (gl.) — apara /apăra/
— брани децу од паса apîră kopiĭi đi kîń

бранити (gl.) — apăra /apăra/
— узалуд се брани, крив је од како се родио đi źaba sa apîră, đe vină ĭe đi kînd s-a naskut [Por.]

бранити (gl. p. ref.) — brańi /brăni/
— кад неко запотка ливаду, показује да забрањује да се стока напаса на његовом имању kînd vrunu pośașće ļivađa, arată kă brańașće sî sa paskă uoiļi în moșîĭa luĭ

Бранко (i. m.) — Branku /Brancu/
— име Бранко даје презиме Бранковић nume Branku dă poļikră Brankuońi

Бранкови (i. m.) — Brankuońi /Brancovici/
— Ђорђе Бранков је био добар фрулаш, и лепу је свирао „ропоту” Giță lu Branku a fuost fluĭeraș bun, șî frumuos a ḑîs ruopîta [Crn.]

брат (i. m.) — fraće /frate/
— брат је мушко дете, или од исте мајке, или истог оца fraće ĭe kopil voĭńiśesk, or đintr-o mumă or đintr-un tată

братимити (gl. p. ref.) — înfrațî /înfrăți/
— толико су добро живели још од детињства, да су се на крају побратимили у цркви atîta đi bun a traĭit iĭ duoĭ înga đi la kopilariĭe, đi la urmă sa do înfrațît în bisîarikă

братимити се (gl. p. ref.) — fîrtațî /fârtaţi/
— питао ме је да се побратимимо, али мени није било баш по вољи, па смо тако остали само два познаника m-a-ntrabă sî ma fîrtațîăsk ku ĭel, ama miĭe nu-nd-o fi pi vuoĭe, ș-așa am ramas numa ka duoĭ kunoskuț [Por.]

братимљење (i. ž.) — înfrațîĭe /înfrățire/
— нашла је мајка једног дечка из добре фамилије који хоће да се братими са мојим батом, па су отишли до гробља на братимљење a gasît muma un kopil đin ńam bun kare vrĭa sî sa înfrațîaskă ku nana, șî s-a dus la înfrațîĭe la morminț [Por.]

братић (i. m.) — frațîĭuor /frățior/
— братић је млађи брат, кад га помињемо из милоште и љубави frațîĭuor ĭe fraćiļi al mik, kînd ăl pumeńim đin milă șî ku drag [Por.]

братски (prid.) — frațăsk /frățesk/
— навикао је на братску помоћ, сам више не може живети s-a-nvațat ku ažutuarĭa frațaskă, sîgnur nu măĭ puaće trai

братски (pril.) — frațîașće /frătește/
— било би добро да те брат бије као човека а не братски, јер би ти тада нека коска остала читава ar fi bun fraćiļi să ći bată ka pi uom, da nu frațîașće, k-atunśa îț vo măĭ rămîńa vrun uos întrĭeg

братство (i. ž.) — frațîĭe /frăție/
— братство је друштво браће, блиских рођака или добрих пријатеља који живе као браћа frațîĭa ĭe adunatura frațîlor, alu ńam apruape, or alu prĭaćiń buń kare traĭesk ka frațî

брвнара (i. ž.) — bîrnarĭață /bârnăreaţă/
— кућа брвнара са тремом kasă bîrnarĭață ku ćindă

бргљез (i. m.) — țîkļiaće /ţiclete/
— бргљез је мала птица са дугим кљуном и плавим перјем, прави рупу у дрвету и у тој рупи прави гнездо țîkļiaće ĭe pasîrĭe mikă, ku ćiku lung șî ku pĭańe vînîće, faśe gaură în ļiemn șî-n gaura-ĭa faśe kuĭb [Por.]

брдар (i. m.) — spatar /spătar/
— брдо није могао да направи било ко, било је људи који се бавили само тиме; звали су се брдари, и продавали су брда идући од куће до куће spata n-a șćut fiĭe kare să fakă, a fuost uamîń kare adîns a fakut numa la spĭaće; s-a kĭemat spatarĭ, șî a vindut spĭaćiļi mĭergînd ku ĭaļe đi la kasă la kasă [Por.]

брдашце (i. ž.) — śokiță /ciochiţă ?/
— свуд равница докле поглед сеже, нигде ни брдашце да се види đarîndu luok poļažńik kît vĭeḑ ku uoki, niś unđe ńiś o śokiță sî sa vadă [Por.]

брдило (i. ž.) — brîglă /brâglă/
— у брдило разбоја уметнуто је брдо, кроз које пролази основа în brîgļe alu razbuoĭ ĭe pusă spata, pin kare trĭaśe urḑala [Por.]

брдо (i. ž.) — spa /spată/
— брдо је чешаљ са дреновим зупцима, танким и густим, кроз који пролазе нити основе, и који је стегнут брдилом да би могао да набија потку у основу spată ĭe pĭapćin ku đinț đi kuorn, supțîrĭ șî đieș, pin kare trĭek źîțîļi lu urḑală, șî kare sînt strînsă-n brîgļe đi sî puată sî bată baćala în urḑală [Por.]

брдо (i. ž.) — śua /cioacă/
— отишао је на брдо са стоком s-a dus la śuakă ku vićiļi

брдовит (prid.) — đaluruos /deluros/
— у целом поречком крају земља је брдовита în tuot țînutu porĭeśi pomîntu ĭe đaluruos [Por.]

бре (uzv.) — //
— куда да прођем данас, бре? pă unđe să trĭek az, bă? [Rom.]

брег (i. m.) — đal /deal/
— докле поглед допире, само брегови, равнице нема нигде ИИ. (у изр.) kît vĭeḑ ku uoki, numa đalurĭ, nuĭe luok poļažńik ńiśunđe

брежуљак (i. m.) — dîlm /dâlm/
— прешао је точак преко једне избочине, и кола су се преврнула a trekut ruata pistă un dîlm, șî karu sî rasturnat [Crn.]

брежуљак (i. s.) — đaluț /deluţ/
— моја кућа је испод једног брежуљка kasa mĭa ĭe supt un đaluț [Crn.]

Бреза (i. ž.) — Brĭe /Breza/
— зовемо то место Бреза, јер је голет по коме расте само дрвеће које Срби зову бреза, а ми Власи мастак (теренски запис, Дурлић) iĭ ḑîśem la loko-la Brĭeză, kî ĭe o golaĭe, unđe dau numa ļamńe kare sîrbi kĭamă breză, da nuoĭ rumîńi iĭ ḑîśem mastak [GPek]

бреза (i. m.) — mastak /mesteacăn/
— од брезе стари су правили поличицу на јарму, јер је лако а жилаво дрво (Танда) đin mastak aĭ batrîń a fakut faulare la žug, kî ĭe ļiemn ușuor da žîlau [Por.]

бреза (i. ž.) — brĭe /breza/
— бреза је танко дрво, има белу кору са црним пегама brĭeză ĭe ļiemn supțîrĭe, are skuarță albă ku pĭaće ńagre

Брезница (i. ž.) — Brĭezńița /Brezniţa/
— Брезница је влашко село, у близини Жагубице Brĭezńița ĭe sat rumîńesk, apruape dă Žgobița [Hom.]

Брезничанин (i. m.) — Brĭezńiśĭan /Breznicean/
— Брезничанин је човек који живи у Брезници, влашком селу у Хомољу Brĭezńiśĭan ĭe uom kare traĭașće-n Brĭezńița, sat rumîńesk în Omuoļ [Hom.]

брекиња (i. m.) — suorb /sorb/
— кад пресечеш брекињу, из ње цури течност црвена као крв kînd taĭ suorbu, đin ĭel mĭarźe ḑama ruoșîĭe ka sînźiļi

бреме (i. m.) — sarśină /sarcină/
— „саршина” се код нас каже само за гомилу лисника, сена или сламе, која се скупи и веже конопцем, и носи кући као храна за стоку sarśina la nuoĭ sa ḑîśe numa la gramadă đi frunḑă, đi fîn or đi paĭe, kare sa adună pi sfuară șî sa duśe la koļibă, ka mînkarĭa đi viće

бренер (i. s.) — ek /bec/
— зачепио ми се бренер на карабитној лампи (Танда) mi s-a astupat bĭeku la lampă đi kîrabit [Por.]

бренер (i. s.) — bren /brener/
— кад се запуши бренер на лемпи, чисти се једном жичицом од челика, танком као длака с главе kînd sa astupă brenu la lampă, sa kurîțâ ku o žîțîșuară đi oțăl, supțîrĭe ka păru đin kap

брест (i. m.) — ulm /ulm/
— брест је високо дрво са рапавом коровом, често се налазе како усамљен расте по ливадама, највише по долимама река ulmu ĭe ļemn înalt, ku kuaža rîpuasă, đes sa gasîașće kum krĭașće sîngur în kîmpiĭe, măĭ mult pin văĭ pinga rîurĭ [Por.]

Брестовац (i. m.) — Bresto /Brestovăţ/
— имам сестру удату у Брестовцу, за једног Брестовљанина am suoră mîritată în Brestouț, dupa un bristovĭan [Por.]

Брестовљанин (i. m.) — Brestovĭan /Brestovean/
— Брестовац је поред Бора, па сви Брестовљани раде у Борском руднику Brestuouțu ĭe lîngă Buor, șî tuoț Brestovĭańi lukră în maĭdanu Buoruluĭ [Crn.]

брз (prid.) — gramńik /gramnic/
— није боловао ни дан, умро је напрасно n-a ḑakut ńiś o ḑî, a murit gramńik [GPek]

брзак (i. ž.) — rîpeḑî /repezină/
— на брзацима је вода плитка la rîpeḑîń ĭe apa skundă

брзо (pril.) — apiđe /repede/
— рекли су му да иде брзо, а он се вуче као магла ĭ-a spus sî mĭargă rîapiđe, da ĭel sa traźe ka śĭața

брзо (uzv.) — sîgo /iuta/
— брзо, брзо! sîgo, sîgo!

бријач (i. m.) — briś /brici/
— посекао сам се бријачем m-am taĭat ku briśu [Crn.]

бритва (i. m.) — brśag /briceag/
— бритва са рожнатим корицама brśag ku plasîaļe đi kuorn

бритва (i. ž.) — briptă /briptă/
— додај ми бритву да исечем мало хлеба dăm bripta să taĭ kîta pîńe [Hom.]

бритва (i. s.) — bîrșag /briceag/
— бритва је нож који има корице, и који се склапа bîrśagu ĭe kuțît kare are plasîaļe, șî sa înkĭaĭe [Por.]

бритва (i. ž.) — sîmśa /sîmcea/
— бритва алатљика је врста ножића са оштрим врхом, усађен у дрвену дршку, којим се буше рупе на фрули, опанкама, и на другим стварима за кучну употребу sîmśaua ĭe un fĭeļ đi kuțîćel askuțît la vîr, șî-nțapat în plasîaļe đi ļemn, ku kare sa fak găurļi la fluir, la opinś, la măĭ mulće luază đi kasă [Por.]

бритвар (i. m.) — brśega /cuţitar/
— на вашару сам видео бритваре из Ласова, Врбовца и једног из Леновца la panađur am vaḑut brśegarĭ đin Lasuva, đin Grbuouț șî unu đin Ļenuouț [Crn.]

бркање (i. ž.) — bîrkaĭa /bârcâială/
— завршили су претурање по тавану gaćiră bîrkaĭala pin puod [Por.]

бркати (gl.) — bîrkai /bârcâi/
— ко ми то све брка по торби ? kare tuot îm bîrkîĭe miĭe pin trastă? [Por.]

бркља (i. s.) — sărśińe /sărciner/
— бркља је врста мердевена, направљена од стабла дрвета коме су окраћене гране, и по коме се пењеш када треба нешто да радиш на висини sărśińerĭu ĭe un fĭeļ đi skară, fakut đintr-un ļiemn lu kare sînt skurtaće krenźiļi, pi kare ći suĭ kînd trăbe să lukri śuava sus

Брлан (i. m.) — Bîrlan /Bîrleanu/
— Благоје Брлан је дошао из Дебелог Луга за зета у кућу у Рудној Глави Blagoĭe Bîrlan a veńit źińirĭe în kasă đin Dîbiļug în Îrnaglaua

брлог (i. s.) — kîrtuog /cârtog/
— брлог је место где спавају пси, свиње, курјаци или медведи kîrtuog ĭe luok unđe duorm kîńi, puorśi, lupi or urșî

брлог (i. m.) — brluog /bârlog/
— свине припремају лежај, иде лоше време puorśi adună bîrluog, vińe vramĭe rîa

Брлога (i. ž.) — Bîrloaga /Bârloaga/
— Брложани нису Унгурјани, не говоре као Власи са планине Bîrloğeńi nu sînt ungureń, nu vorbesk ka și rumâńi ďi la munťe

брљ (i. ž.) — kăpiĭa /căpială/
— овца оболела од брља заостаје за стадом, пасе сама и често се окреће у месту uaĭa bolnauă đe kăpiĭală uđașće đe kîrd, pașće sîngură șî đes sa suśașće în luok

брља (i. ž.) — pîrśua /poșircă/
— брља је ракија која није ни за шта, готово као пакота pîrśuakă ĭe rakiĭa kare nuĭe ńiś đe o trĭabă, măĭdo ka șî pakuta [Por.]

брљавити (gl. p. ref.) — kăpiĭa /căpia/
— неколико оваца је на бачији брзо побрљало, али ветеренира није било у околини, па су овце липсале kîća uoĭ la baśiĭe a kăpiĭat ĭuta, ama n-a fost mărveńak apruape, șî uoĭļi a ļipsît [GPek]

Брндушани (i. m.) — Brîndușuońi /Brîndușanu/
— Филип Брндушан из Валакоња, имао је много пчела кад је био млад Firu Brîndușan đin Vaļakuańa, a avut mulț stupĭ kînd a fuost ćinîr [Crn.]

Брнзани (i. m.) — Brînḑîĭuońi /Brînzan/
— куће Брнзијона налази се у кривини Тимока, на међи са Гамзиградом kîășîļi Brînḑîĭuońilor sînt în konvĭeĭu Ćimuokuluĭ, la otar ku Gînzîgradu [Crn.]

Брњица (i. ž.) — Bîrńița /Bârniţa/
— Брњица је влашко село, било је на обали Дунава, али када је Дунав преграђен, преселило се у долину реке која се исто зове Брњица. Bîrńița ĭe sat rumîńesk, a fuost la marźina Dunări, da kînd a zătońit Dunărĭa, s-a mutat pră vaļa rîuluĭ kare-l kĭamă ĭară Bîrńița. [Bran.

Бродица (i. ž.) — Bruođița /Brodina/
— данас сам био у Бродици, село на Пеку az am fost în Bruođița, sat pă Pĭek [Rom.]

број (i. s.) — numîr /număr/
— највећи број који је моја бака знала био је сто măĭ mare numîr kare l-a șćut mamî-mĭa a fuost o sută

бројалица (i. ž.) — numaratu /numărătură/
[Por.]

бројати (gl. p. ref.) — numara /număra/
— на бачији су се овце бројале сваке вечери, у страху да вук није појео неку la baśiĭe în tota sara s-a numarat uoiļi, đi frikă k-a mînkat lupi vruna

броћ (i. ž.) — turiță /turiţă/
— броћика расте по житу, има ситане чичкове којима се качи за одећу кад прођеш кроз њу turița dă pin grîu, are skaĭeț marunț ku kare sa prinđe đi țuaļe kînd trĭeś pin ĭa [Por.]

броћ (mn. porkiț) — porkiță /porchiţă/
— поркица и турица је иста биљка porkiță ku turiță ĭe tuot o buĭađe [Por.]

бруј (uzv.) — vuv /vuv/
— чује се „брмб-брмб!” или „бру-бру!” кад подаље ради неки мотор, или кад деца окрећу брујалицу s-auđe „vuv-vuv!” or „vu-vu!” kînd lukră vrun motuor măĭ đeparće, or kînd kopiĭi învîrćesk vuva [Por.]

брујање (mn. vuvaĭaļe, vuvaĭelurĭ) — vuvaĭa /vuială/
— кад су пролазили аероплани, идући на руски фронт, небо беше црно а ми покривасмо уши да не оглувимо од њиховог брујања kînd treśa aropļańiļi, dukîndu-să l frontu ku rușî, śerĭu ĭerĭa ńegrit da nuoĭ astupam urĭekiļi să nu surḑîm đi vuvaĭala lor [Por.]

брујати (gl.) — vuvîi /vuvui/
— брује камиони кад пролазе путем, брује авиони кад лете небом, хуји ветар кад дува кроз дрвеће vuvîĭe kamiuańiļi kînd trĭek pi drum, vuvîĭe aropļańiļi pi śĭerĭ, vuvîĭe vîntu kînd baće pin ļamńe

брус (i. ž.) — kuće /cute/
— брус за општрење косе појавио се овамо, куповали смо га по продавницама, некада се коса оштрила једним каменом који се звао „глађе” kuća đ-askuțît kuasa a ĭeșît înkuaśa, am kumparato pin dugîăĭ, đimult s-a askuțît kuasa ku o pĭatră kare a kĭemato „glađe” [Por.]

брус (i. m.) — brus /brus/
— брус за косу brus đi kuasă

Брцани (i. m.) — Brțuońi /Bărţan/
— Јон, Траила Брцана син Ĭuon, a lu Trailă Bîrță fiśuor [Crn.]

бршљан (i. ž.) — ĭađiră /iedera/
— бршљан се пужее уз дрво, обавија се око њега, покрије га све до врха и дрво се на крају осуши, јер га бршљан једе ĭađira krĭașće pi ļiemn, sa-nvăluĭe pi lînga ĭel, ăl kutruapîĭe păn la vîr, șî ļiemnu la urmă sa uskă, kî ĭađira ăl manînkă

буба (i. ž.) — guangă /goangă/
— од неког времена увече излазе неке црне бубе, ујутру их нема đintro vrĭame sara ĭasă ńișći guonź ńagre, đimińața nus

бубамара (i. ž.) — skri /buburuză/
— бубамара је буба јаркоцрвена са црним пегама на крилима skrisa ĭe o guangă ruoșîĭe ka fuoku, ku pĭaće ńagre pi ăripĭ

бубањ (i. ž.) — tuo /tobă/
— мали бубањ tuobă mikă

бубрити (gl. p. ref.) — boboći /boboti/
— држим овце на сунци, надам се да се неђе надувати țîn uoĭļi la suare, ma nadăĭ kă nu sa va boboći [Por.]

бубуљица (i. ž.) — bu /bubă/
— девојчица је пуна бубуљица fećița ĭe pļină dă bube

бубуљичав (prid.) — bubuos /bubos/
— лепа девојка, али је сва бубуљичава по лицу fată frumuasă, ma ĭe tuată bubuasă la firĭe

Бугарин (etn.) — buga /bulgar/
— Бугари живе у Бугарској, али Бугара има и у Србији bugari traĭesk în Bugariĭe, ama bugarĭ ĭastă șî-n Srbiĭe [Crn.]

Бугарска (i. ž.) — Bugariĭa /Bulgaria/
— Бугарска је источно од нас Bugariĭa ĭe la rasarit đispră nuoĭ

бугарски (pril.) — bugarĭașće /bulgărește/
— слабо разумем кад говоре бугарски puțîn înțaļeg kînd vorbĭesk bugarĭașće

бугарски (prid.) — bugarĭesk /bulgăresc/
— тамо се виде бугарске планине, а онамо једно бугарско село koluo sî vîăd munțî bugarĭeșć, da koluo un sat bugraĭesk [Crn.]

Бугарче (i. m.) — bugaraș /bulgăraș/
— Халовљани, Шипиковљани, Градсковљани и Великоизворци су Бугараши Alovĭańi, Șpikovĭańi, Grațkovĭańi șî Izvorîańi sînt bugaraș [Crn.]

будала (i. ž.) — buda /budală/
— такву будалу као што је он, још нисам видео својим очима așa budală kum ĭe ĭel, n-a măĭ vaḑut ĭuo ku uokĭi miĭ [Por.]

будаласт (prid.) — budaluos /budalos/
— толико је будаласт кад се напије, да немаш шта друго, него да бежиш од њега atîta ĭe đi budaluos kînd sa-nbată, đi n-aĭ altśe, numa să fuź đi ĭel [Por.]

будаласт (prid.) — naroduos /nerodoi/
— леп у лицу, ал му нарав будаласта la fire frumuos, la narau naroduos [Por.]

будалетина (prid.) — tontalău /tontălâu/
— није простак ко што бива, него једна целцата будалетина nuĭe prostavĭelă kum să fiĭe, numa un tontalău întrĭeg [Por.]

будан (prid.) — pumeńit /pomenit/
— лежи будан у кревету, не може дуго да заспи од бриге ḑaśe pumeńit în pat, nu puaće mult s-aduarmă đi grižă

будити (gl. p. ref.) — pumeńi /pomeni/
— отишао је да пробуди раднике, јер је свануло s-a dus să pumeńaskă lukratuori, kî s-a varsat zuoriļi

Будурони (antr.) — Buduruońi /Buduroi/
— отац Душанке Будуројке био је из Валакоња tată Dușanki Buduruańe a fost đen Vaļakuańa

буђење (i. ž.) — đișćeptarĭe /deșteptare/
— тешко ми пада буђење ујутру grieu îm kađe đișćeptarĭa đimińața [Crn.]

буђење (i. ž.) — pumeńa /pomenire/
— певају петлови, дошло је време за буђење kîntă kokuoșî, ažuns vrĭamĭa đi pumeńală

буздован (i. s.) — buzdugan /buzdugan/
— и потегне Милош буздован, и разбије Турчину главу (из нар. прип.) șî traźe Miluș buzduganu, șî ăĭ sparźe kapu la turk

Буја (i. m.) — Buĭa /Buia/
— од Бује су Бујешти или Бујони, на српском Бујић đin Buĭa sînt Buĭeșći or Buĭuońi, da pi srbĭașće Buĭić [Crn.]

Бујешти (i. m.) — Buĭeșći /Buia/
— сви Бујићи су се са појата преселили у село tuoț Buĭeșći đi la koļibĭ s-a mutat în sat [Crn.]

букавац (i. m.) — biku-bĭelțî /bou-de-baltă/
— букавац је била нека ала, можебити нека птица, ђаво ће знати шта је, која је живела у Неготинској бари, и наши, када су ишли у Крајину по вино, јако су се бојали, јер је она, веле, веома ружно рикала у барском честару, а наши нису знали шта је, јер је нико није видео biku-bĭelțî a fuost o ală, puaće-fi vro pasîrĭe, draku va șći śiĭe, kare a trait în Balta ńigoćinuluĭ, ș-aĭ nuoștri, kînd s-a dus la Kraĭna dupa vin, tare s-a ćemut đi ĭa, kî ĭa, śkă, rău urît a zbĭerat đin ćikarișu bĭelțî, d-aĭ nuoștri n-așćut śi ĭe, kă ńima n-amăĭ vaḑuto

Букалаја (i. ž.) — bukalaĭe /bucalaie/
— Букалаја је бела овца са црном њушком Bukalaĭa ĭe numiļi kare sa dă la uaĭe albă ku buotu ńegru [Hom.]

букарити се (gl. p. ref.) — bobośi /boboti/
— свиња се букари када тражи вепра skruafa sa bobośiașće kînd kată maskur [Por.]

букати (gl. ref.) — buankîńi /boncai/
— волови бучу кад се боду роговима и разривају земљу папцима buoĭi sa buankîńe kînd sa bat în kuarńe șî rîșkîĭe pomîntu [Por.]

буква (i. m.) — fag /fag/
— добра је шума, само букве расту у њој padurĭa ĭe bună, numa faź dau pin ĭa [Por.]

буквик (i. s.) — faźiet /făget/
— колико се очима види, само голи буквик kît sa vĭađe ku uoki, numa faźiet guol

буквић (i. ž.) — făgăńiță /făgulean/
— „фаганица” је једно буково стабло, младо, танко и високо făgăńiță ĭe un ļiemn đi fag, ćinăr, supțîrĭe șî nalt [Por.]

буклија (i. ž.) — pluoskă /ploscă/
— буклија је пљоснати дрвени или земљани суд за пиће, којим су се гости позивали на свадбу pluoska ĭe vas đi bĭare pļoskanat, đi ļemn or pomînt, ku kare s-a kĭemat guoșći la nuntă

Букова глава (i. ž.) — Bugogla /Bugoglaua/
— на Буковој глави живе Буковоглавци la Bugoglaua traĭesk bugoglavĭeńi [Por.]

буковача (i. m.) — balușăl /păstrăv de fag/
— буковача је гљива која ниче на букви balușăl ĭe burĭaće kare krĭașće pi fag

Буково (i. ž.) — Bukuva /Bucuva/
— Оснићко Буково се другачије зове и Ново село Bukuva Osńiśi altfĭaļ sî kĭamă șî Satu al nuou

буктети (gl. n.) — bîlbîi /bâlbâi/
— ватра гори и букти arđe fuoku șî bîlbîĭe

Булаковци (antr.) — Bulakuońi /Bulacu/
— Булакони имају куће и имовину поред Тмока Bulakuońi au kîăș șî imańe pi lîngă Ćimuok [Crn.]

булуманџа (i. ž.) — bulumanźe /bulumac/
— булуманџа је салата од парадајза, краставаца, паприке, велог и црног лука, празилука и здробљеног сира bulumanźe ĭe salată dă patlaźeańe, krastavĭeț, piparkă, usturuoĭ, śapă, praz șî brînḑă zdrumikată [Mlava]

булумач (i. m.) — bulumak /bulamac/
— булумак је добар док је врућ bulumaku ĭe bun kînd ĭe ferbinće [Crn.]

Булутани (antr.) — Bulutuońi /Bulutoni/
— Булутани, Булутић, велика фамилија у Нересници, досељена из Алмаша у румунском Банату Bulutuońi, fîmeļiĭe mare în Eresnița, veńită dîn Almăș în Banatu rumîńesk [Zvizd]

буљав (prid.) — bolboĭat /bolboĭát/
— буљавица muĭerĭe bolboĭată [Dun.]

буљина (i. ž.) — bumńiță /bufniţă/
— ноћу види као буљина nuapća vĭađe ka bumńița

буљити (gl. p.) — boldăńi /boldânea/
— толико је разрогачио очи када ме је видео, да ми се учинило да ће му искочити из главе atîta boldăńi uoki kînd ma vaḑu, đi ma spumîntaĭ kî o sî-ĭ ĭasă đin kap [Por.]

бумбар (sint.) — albinăursaskă /bondar/
— бумбар је дивља буба, црна, длакава, и већа од домаће пчеле albină ursaskă ĭe guangă sîrbaćikă, ńagră, flokuasă, șî măĭ mare đi kît albina domńaskă

бумбар (i. m.) — bumba /bondar/
— бумбар је длакав инсект, црн, ишаран жутим bumbarĭ ĭe o guangă flokuasă, ńagră, pistriță ku galbin [GPek]

бунар (i. m.) — buna /bunar/
— мајстори су ископали и озидали бунар дубине осам метара maĭsturi a sapat ș-a zîđit bunarĭ adînk uopt mĭetîrĭe [Crn.]

бунарџија (i. m.) — fîntînar /fântânar/
— отац ми је био јак бунарџија, знали су га и изван Млаве tata a fost fîntînar țapîn, l-a șćut șă-n lăturĭ dă Mlaoa

бунда (i. ž.) — bundă /bundă/
— стари нису знали за бунду, она се појавила скоро, први су је добили радници у руднику, као део зимске одеће aĭ batrîń n-a șćut đi bundă, ĭa a ĭeșît înkuaśa, a kîpatato lukratuori pi la rudńik, ka înbrîkamînt đi ĭarnă [Por.]

бунџија (i. ž.) — rabĭe /rebel/
— памтим добро, кад бисмо баби приговарали, она би нас грдила: „Бунџијо једна што си!” țîn minće bińe kînd întorśam vuorba la mama, ĭa ńi žuđika: „Rabĭelo tu śi ĭeș!” [Por.]

бургија (i. ž.) — burgiĭe /burghiu/
— дај ми бургију да избушим једну рупу у зиду dăm burgiĭa să fak o gaură în parĭaće [Hom.]

буре (i. m.) — butuoń /butoi/
— буре за вино butuoń đi vin

бурило (i. s.) — buriu /buriu/
— у бурило тече ракија са казана în buriu kure rakiĭa la kazan [GPek]

бурјан (i. m.) — buož /boz/
— бурјан је закрчио стазу sa înkis poćaka đi buož

Буркешони (i. m.) — Burkeșuońi /Burcaș/
— најстарији Буркеш је дошао у Танду из Кључа, и направио земуницу на Краку окни, под Дели-Јованом Burkeșo-l batrîn a veńit în Tanda đin Kļuś, ș-a fakut borđiĭ la Kraku uokńi, supt Guol

бусен (i. ž.) — iĭe /glie/
— бусен је комад земље, узвучен заједно са травом gļiĭa ĭe bucată đi pomînt, skuasă ku ĭarbă [Por.]

бусен ? (i. ž.) — mîglă /mâglă/
— жбун је кад из једног места изникне више струкова једне биљке miglă ĭe kînd đintrun luok rasăr măĭ mulće fire đ-o buĭađe [Por.]

бускомелница (i. ž.) — buskomĭeļńiță /boscomelniţǎ/
— боскомелница је свећа, на којој је ноктом урезан одређен број рецки, јер на помани треба све да буде на броју buskomĭeļńiță ie lumanarĭe numarată ku ungiĭa, kă la pomană trîabe să fiĭe tuot la număr [Por.]

бућка (i. m.) — badîń /budăi/
— бућка је узан и дугачак суд, направљен само за вађење маслаца badîńu ĭe vas strîmt șî lung, fakut numa đi skuos untu [Crn.]

бућка (i. s.) — pućińiu /budăi/
— у бућку се бућкало млеко да се одвоји масло în pućińiu s-a batut laptili sî sa aleğe untu [Tim.]

бућкуриш (i. m.) — almiș-balmiș /ţalmeș-balmeș/
— мешао си, мешао и направио си нам бућкуриш за јело mistakaș, mistakaș șî ńi fakuș almiș-balmiș đi mînkarĭe [Por.]

буф (uzv.) — buf! /buf/
— кад је нешто јако надувано, и кад нагло испусти ваздух, чује се „буф” kînd ĭe śeva tare înflat, șî kînd rasuflă đintr-odată, s-auđe „buf” [Por.]

Буфан (i. m.) — Bufan /Bufen/
— Буфани су дошли из румунског Баната, највећи број из Бошњака, преко пута Голупца Bufańi au vińit đen Banato-l rumîńesk, măĭ mulț đin Bușńag, în prĭežba Golumbățîluĭ

Буцулешти (i. m.) — Buțuļeșći /Buţulică/
— Буцулешти славе заветину „Спасовданска недеља” Buțuļeșći fak zavĭećină la Ńiđiĭa Ispasuluĭ [Crn.]

Бучанин (i. m.) — Buśan /Bucean/
— Бучани су вредни људи Buśeńi sînt uamiń vrĭańiś

Бучје (i. ž.) — Buśa /Bucea/
— Бучје је влашко село, у подножју Великог крша Buśa ĭe sat rumîńesk, supt puaļiļi lu Kîrșĭa mare [Crn.]

буџак (i. ž.) — buźak /bugeac/
— дете, немој да улазиш у тај буџак тамо kopiļe, nu ći baga-n buźako-la akolo
в


вајкати се (gl. ref.) — văĭkara /văicăra/
— погинуо јој је син, и она је годинама само плакала дан и ноћ, вајкала се и кукала док није пресвисла од жалости ĭa perit kopilu, șî ĭa ku ańi numa a plîns ḑîua-nuapća, s-a kîntat șî s-a văĭkarat pănă n-a murit đi pare rău

валов (i. s.) — trĭap /treap/
— валов је подужи суд, издубљен у дрвету, или склепан од дасака, постављен у обору да свиње из њега једу помије trĭap ĭe vas lung, skobit în ļemn, or înkeĭat đin blăń, pus ăn gîrļiu puorśilor să manînśe puorśi laturļi đin ĭel [Por.]

Валчава (i. ž.) — Valśava /vâlcea/
— Валчава је речица у мајданпечким планинама, која извире испод Валчавског брда и у подножју Шербанове косе, с лева, улива се у Шашку Valśava ĭe un rîuļeț în munțîļi măĭdanuluĭ, kare izvorĭaḑă supt Kulmĭa Valśeļi șî la puaļiļi lu Kraku Śerban, đi la stînga, tună-n Șașka [Por.]

ваљавица (i. ž.) — voĭa /dârstă/
— овде, поред воденице, била нам је ваљавица, али кад су жене престале да ткају сукно, она је запустела iśa, ļinga moară, ń-a fuost voĭala, ama kînd s-ă lăsat muĭeriļi să țîasă la śuariś, voĭala s-a pîrasît [Zvizd]

ваљда (pril.) — basama /basama/
— ваљда је тако дато од Бога basama ĭe așa lasat đi la Dumńeḑîu

ваљда (pril.) — belśim /poate/
— удала се за сиромаха, ваљда јој је тако било суђено (Рудна Глава) s-a mîritat dupa un sarak, belśim așa ĭ-a fuost ursat [Por.]

ваљда (pril.) — dor /doar/
— ваљда неће доћи да нас ухвати на гомили ? dor nu va veńi să ńi prindă la gramadă? [Por.]

ваљкасти црв (i. m.) — vlaș /vlaș/
— влаш је водени црв vlaș ĭe vĭarme đin apă

вампир (i. m.) — moruoń /moroi/
— вампир је нека врста але, неки дух у који се претвара умрли човек, ако је учинио неки тежак грех док је био жив moruońu ĭe un fĭeļ đi ală, vrun sufļit în kare sa profaśe uomo-l muort, dakă a fakut vrun pakat greu pănă a fuost viu

Варвара (i. ž.) — Barbură /Barbură/
— Варвара је кокошињи празник Barbură ĭe prazńiku alu gaiń [Hom.]

варничав (prid.) — skinćiĭuos /scânteios/
— рад на меху у ковачници је јако искричав lukru la fuaļe în kovaśiĭe ĭe tare skinćiĭuos

ватра (i. s.) — fuok /foc/
— ватра се упалила sa aprins fuoku

ватрица (i. s.) — fokuļeț /foculeţ/
— скупио сам мало гранчица и наложио једну ватрицу, само да се не смрзнем од хладноће am adunat kîća krenguță ș-am fakut un fokuļeț, numa să nu-ngĭeț đi frig [Por.]

вашар (i. m.) — bî /bâlci/
— овај вашар је био сасвим слаб, трговаца није било и нисам могао да продам теле како сам мислио; не знам како ћу доћи до пара да платим порез bîlśo-sta a fuost slab đi tuot, ńigustuorĭ n-a fuost șî n-am putut să vind vițălu kum am ginđit; nu șću kum o sî vin la bań să plaćesk porĭezu

вашка (i. m.) — padukĭe /păduche/
— вашка је бубица која живи у човековој коси padukiļi ĭe o gongiță kare traĭașće la uom în păr

вашљив (prid.) — pădukĭuos /păduchios/
— за време рата сви су људи били вашљиви đi vrĭamĭa đi rat, tuata lumĭa a fuost pădukĭuasă [Por.]

ведрина (i. ž.) — sańińață /senineață/
— ведрина је кад је небо чисто, без облака, дању или ноћу sańińață ĭe kînd ĭe śerĭu ļimpiđe, fara nuvirĭ, ḑîua or nuapća [Por.]

ведро (i. ž.) — gaļia /găleată/
— ведрица је дрвени суд у коме се на обрамици носила вода, у коме се музле овце или се сирило млеко на бачији gaļiata ĭe vas đi ļiemn în kare s-a dus apă pi kobilkă, în kare s-a muls uoiļi or s-a-nkĭegat lapćiļi la baśiĭe

ведро (prid.) — sańin /senin/
— небо је ведро дању кад нема облака, а ноћу кад је месечина и кад се виде све звезде śerĭu ĭe sańin ḑîua kînd nus nuvirĭ, da nuapća kînd ĭe lună șî sa văd tuaće stăļiļi

вез (i. m.) — bra /brăduţi/
— вез је украсна шара или цвет на ланеној кошуљи (Сиге) braḑ îs puĭ or floriśĭaļe kusuće pră kimĭașă dă fuĭuor [Hom.]

веза (i. ž.) — ļigatu /ligatură/
— правили су везу од лике, и њоме су везивали снопове жита a fakut ļigatură đi ćiĭ, șî ku ĭa a ļegat snuopi đi grîu

везати (gl. p. ref.) — ļega /lega/
— баба је везала џак слабим концем, па се жито просуло baba a ļegat saku ku ață slabă, șî grîu s-a varsat

вејавица (i. s.) — spulbur /spulber/
— вејавица настаје када пада снег и дува ветар, па ветар тера пахуљице на све стране spulburu sa faśe kînd ńinźe șă baće vîntu, pă vîntu mînă flotaśi în tuaće părțîļi

вејати (gl.) — viskuļi /viscoli/
— пада снег и дува ветар, лако може да настане мећава и да нас затрпају сметови ńinźe șî baće vîntu, ļesńe puaće-fi kă sa viskuļaḑă zapada șî ńi kutrupĭesk namĭețî [GPek]

вејати (gl.) — spulbura /spulbera/
— веје снег spulbură zapadă

велика игла (i. ž.) — andrĭea /andrea/
— „андреја” је велика игла са којом су се плеле дебеле чарапе и рукавице (Кривељ) andrĭeauă ĭe ak mare ku kare s-a fakut la śarapĭ șî manușă gruasă [Crn.]

Велика субота < — Sîmbîtaalbă /Sâmbâta albă/
— Бела субота код Влаха пада у суботу пре Ускрса, у српском календару се зове Велика субота Sîmbîta albă la rumîń kađe în sîmbîtă înainća Pașćiluĭ, pi kîļindarĭu sîrbĭesk sa kĭamă „Velika subota”

велики (prid.) — mare /mare/
— одрастао човек, а прави глупости uom mare, da faśe noroḑîĭ

величина (i. ž.) — marime /mărime/
— толико је велики човек, да му не можеш измерити величину (iron.) atîta uom đi mare đi nu-ĭ puoț măsura marimĭa

венути (gl.) — tînžî /tânji/
— могу да вену биљке и животиње, за људе нисам чуо да се каже puot să tînžîaskă verđețurļi șî žuaviń-ļi, đi uamiń n-am auḑît sî sa ḑîkă

венчати се (gl. p. ref.) — kăsători /căsători/
— кад се удала за првог мужа, није имала ни софру, ни кашику kînd s-a kăsătorit ku uomu đintîń, n-avut ńiś masă, ńiś ļingură

вео (i. s.) — sovuon /sovon/
— совон је бели вео са круном који је млада на свадби стављала на главу, и који је раширен падао низ леђа sovuon ĭe val alb ku kunună, kare mirĭasa la nuntă l-a pus pi kap, șî ĭel a kaḑut răsfirat pi șîaļe [Por.]

вепар (i. m.) — er /vier/
— вепар је неуштројен прасац, остављен за приплод vĭer ĭe puork ńiskopit, lasat đe prasîlă [Por.]

вепар (i. m.) — maskur /mascur/
— маскур и вепар су исто, неушкопљено свињче, остављено за приплод maskur ku vĭeru ĭe tot una, purśel ńiskopit, lasat đe priplod

вериге (i. ž.) — ḑîaļe /zale/
— вериге су правили Цигани ковачи ḑîaļiļi a fakut țîgańi ferari

верижњача (i. s.) — ḑala /zalari/
— верижњача је била направљена од дебеле дренове гране ḑalarĭu a fuost fakut đin krĭangă đi kuorn, gruasă

Веселин (i. m.) — Visaļin /Veselin/
— Веселин је крштено име, дато мушком детету са жељом да му живот буде весео и безбрижан Visaļin ĭe nume bućeḑat, dat la kopil voĭńiśesk ku duor să-ĭ fiĭe traĭu vĭasîl șî fara grižă [Por.]

Веселинка (i. ž.) — Visaļina /Veselina/
— Веселинка је женско име, наслеђено од старих Влаха Visaļina ĭe nume muĭerĭesk, moșćeńit đi la rumîńi aĭ batrîń [Por.]

веселити (gl. p. ref.) — visaļi /veseli/
— примио је плату, и отишао да се провесели са друштвом a primit plata șî s-a dus sî sa visaļaskă ku fîrtațî

весеље (i. ž.) — visaļiĭe /veselie/
— весеље је кад се скупи много људи, и неко свира а људи играју visaļiĭe ĭe kînd s-adună lumĭe multă, șî vruńi kîntă da lumĭa žuakă

весео (prid.) — asîl /vesel/
— за човека који је весео и говорљив, каже се да има добру нарав đi uom kare ĭe vĭasîl șî vorbituorĭ, sa spuńe kă are narau bun

весло (i. ž.) — vîslă /vâslă/
— рибар тера чамац веслима peșkarĭu mînă luntriĭa ku vîsļiļi [Kmp.]

ветар (i. s.) — vînt /vânt/
— кад ветар дува, њише се грање на дрвету kînd baće vîntu, sa klaćină krĭanźiļi în ļemn

већ (pril.) — viće /deja ?/
— кад сам ја већ одрасла као девојка, тај се обичај изгубио ĭuo, viće, kînd am ažuns fată mare, aăla ađet s-a pĭerdut [GPek]

вече (i. ž.) — či /cină/
— вече је после заласка сунца čina ĭe după če să duče soarele la skapît

вече (i. ž.) — sa /seară/
— вече је последњи део дана, после ње наступа ноћ sara ĭe parća ḑîļi đi la urmă, dupa ĭa tună nuapća

вечерас (pril.) — asta /astară/
— вечерас идемо на седељку astară ńi duśem la șîḑîtuarĭe [Crn.]

вечерас (pril.) — đisară /deseară/
— реч „ђисара” данас не значи ништа, само је део речи „анђисара” која је исто што и „вечерас” vuorba đisară astăḑ nu însamnă ńimika, numa ĭe o parće đin vuorbă „înđisară” kare ĭe tot una ku „astară” [Por.]

вечерас (pril.) — înđisa /în deseară/
— обећао је да ће доћи вечерас код мене a-nbunat kă vińe înđisară la mińe

вешала (i. ž.) — spînḑuratuare /spânzurătoare/
— четници су у сред села подигли вешала од три неотесане греде, и обесили Тику Страина јер их је напустио и отишао у партизане flokańi a fakut în mižluoku satuluĭ spînḑuratuare đi triĭ bîrńe ńiśopļiće, ș-a spînḑurat pi Tuku Strain, kî s-a dus đi la iĭ la părtizań [Por.]

вешање (i. s.) — spînḑurat /spânzurat/
— четници су окупили људе да гледају вешање једног партизана, не би ли се некако уплашили и одступили од Тита flokańi adunat lumĭa la spînḑuratu lu un părtizan, nu sa va spumînta kumva, șî sî sa stokńaskă đi la Titu [Por.]

вешовка (i. m.) — skalan /scălan/
— вешовка је веза између два клипа кукуруза, везана шашом један за други skalan sa kĭamă duauă druź đi kukuruḑ ļegaće ku gižîļi una đi alta

ви (zam.) — vuoĭ /voi/
— ви и ми смо иста врста Влаха vuoĭ șî nuoĭ sînćem tuot un fĭeļ đi rumîń

видик (i. s.) — skapît /scapăt/
— изгубио се, зашао за хоризонт (нестао са видика) s-a perdut, a dat dupa skapît [Por.]

видра (i. ž.) — vidră /vidră/
— видра је дивља животиња која живи на обали воде, плива добро и храни се рибом vidra ĭe žuavină sîrbaćikă kare traĭașće pi malu api, nuată bińe șî sa arańiașće ku pĭeșć

Визак (i. m.) — Vizak /Vizac/
— Визак је део села Танде на међи са Горњаном, Луком и Бучјем Vizaku ĭe o parće đi sat Tanda la otar ku Gorńana, Lukĭa șî Buśa

вијугаво (pril.) — fuĭua /fuioagă/
— каже се да се нешто креће вијугаво кад се држи ред, али се не иде право, него тамо-амо sa ḑîśe đi śuava kî mĭarźe fuĭuagă kînd sa țîńe șîr, da nu mĭerg đirĭept, numa înkolo-nkolo

вијук (i. ž.) — tîrsaĭkă /târsoacă/
— вијук је трава која највише расте по камењару, и у шумама са ретким дрвећем tîrsaĭkă ĭe ĭarbă kare dă măĭ mult pi kîrșuaće, șă pi supt ļamńe pin padure rară

вика (i. m.) — zbĭarît /zberet/
— велика се вика чује у долини, сигурно су неки суседи заподели свађу mare zbĭarît s-auđe pi vaļe, sigurat ńiskaĭ veśiń s-a luvat la sfadă

викати (gl. p. ref.) — zbera /zbera/
— намерно виче да је чују сви sa zbĭară adîns s-o audă tuoț

вила (i. ž.) — î /zână/
— моја је девојка лепа као вила fata mĭa ĭe frumuasă ka ḑîna

вилин коњиц (i. m.) — kalu-puopi /calul-popii/
— вилин коњиц је буба са дугим трупом, великом главом и двоструким крилима; живи само поред воде; њене ларве су испод камења, добар мамац за рибаре који пецају удицом kalu-puopi ĭe o guangă ku trupu lung, ku kap mare șî ku duauă rîndurĭ đi ăripĭ; traĭașće numa pi lînga apă; vĭermi iĭ sînt pi supt pĭetre, bună momĭală đi pĭeșkarĭ kare prind ku ungița [Por.]

вилино сито (sint.) — sîtaḑîńi /sita-zinelor/
— вилино сито је ниска бодљикава биљка, која расте по ободима ливада sîta ḑîńi ĭe buĭađe așaḑată șî spinuasă, kare krĭașće pi marźina ļivĭeḑî

вилица (i. ž.) — falkă /falcă/
— боли ми зуб, и натекла ми је вилица сва ma duare đinćiļi, șî mi s-a-nflat falka tuată

виљушка (mn. furkuļiț) — furkuļiță /furculiţă/
— некада није било виљушака за софром, људи су се служили руком đemult n-a fuost furkuļiță la masă, lumĭa a luvat ku mîna [Por.]

винка (i. ž.) — foĭenfiu /fonfiu/
— са винчицом бабе врачају ku foĭenfiu babiļi dăskîntă [Zvizd]

винка (i. s.) — fonfiu /fonfiu/
— винка је баштенско цвеће, са плавим цветовима и тврдим листовима као код бршљана fonfiu ĭe fluare đin građină, ku fluorĭ vînîće șî ku frunḑă tare ka alu ĭađiră

виноград (i. ž.) — viĭe /vie/
— Мунћани нису имали земљиште погодно за виноград Munćeńi n-avut pomînt bun đi viĭe

Винчило (i. m.) — Vinći /Vinţilă/
— Винчило је однекуда дошао, и са својима се населио на Пољани са тополама Vinćilă a veńit đi vrunđeva șî ku aĭ luĭ s-a kîsîtorit la Poĭana ku pluopi [Por.]

Винчиловићи (i. m.) — Vinćiluońi /Vinciloni/
— Винчиловићи су у Рудној Глави преко двеста година Vinćiluońi sînt în Arnaglaua măĭ mult đi doăsuće đi ań

виола (i. ž.) — tămîńua /tămâioară/
— виола расте на ливади, у шуми је нема; има само један цвет беле боје, или боје јоргована, искривљен са врхом на доле tămîńuară dă pi ļivađe, pi padure nu sa află; are numa o fluare albă, or ka iļiļaku, întuarsă ka kîrļigu ku vîru-n žuos

виолина (i. ž.) — lau /lăută/
— виолина има четири жице, преко којих виолиниста превлачи гудалом lauta are patru kuorḑ, pista kare lăutarĭu traźe ku arku

виолина (i. ž.) — laptă /lăută/
— још од малена ме је вукла љубав према виолини înga dă mik m-a tras doru dupa laptă [Mlava]

виолиниста (i. m.) — lăutar /lăutar/
— виолинисти су некад имали велику тражњу: без њих није прошло ни једно весеље, од седељке до велике свадбе lăutari đemult avut mare katare: fara iĭ n-a trĭekut ńiś o visaļiĭe, đi la șîḑîtuare pănă la nuntă mare [Por.]

виолиниста (i. m.) — laptar /lăutar/
— Милан Рашанчанин из Млаве би је најпознатији виолиниста, знали су га сви, од Стига до Хомоља Milan Rașanțanu dîn Mlaoa a fuost măĭ kunoskut laptar, l-a șćut tuoț dăn Stig pănă-n Omuoļ [Por.]

вир (i. ž.) — gîltînă /gâldău/
— вир на реци је најбоље место за купање, ако знаш да пливаш gîltînă la rîu ĭe măĭ bun luok đi skaldat, dakă șćiĭ să nuoț

вир (i. m.) — bușćuruog /bușciorog ?/
— на Тимоку има много великих вирова, добрих за купање la Ćimuok ĭastă mulće bușćuruogurĭ marĭ, buńe đi skaldat [Crn.]

вир (аугм.) (i. s.) — gîltuop /gâldău/
— велики и дубоки тишак у речној матици gîltuop ĭe ćișnă mare șî adînkă [Por.]

висибаба (i. m.) — giośel /ghiocel/
— висибаба прва цвета у пролеће, још док се не отопи снег giośelu înfluare măĭ întîń primovara, înga pănă nu sa ĭa zapada [Por.]

висина (i. ž.) — nalțîme /nalţime/
— то не паше, има малу висину aĭa nu păsuĭe, are nalțîme mikă

висок (prid.) — nalt /nalt/
— шума висока и густа padure naltă șî điasă

витао (i. ž.) — vîrćańiță /vîrtelniță/
— витао је направа на коју жене стављају кануру кад хоће да намотају предиво на калем vîrćańiță ĭe o mîkarao pi kare muĭeriļi pun muotka kînd vrĭeu sî umpļe mosoru ku tuorsu [Por.]

влага (i. ž.) — suđa /umezală/
— кувала је веш и напунила собу са паром, не може да се дише од влаге a fĭert skimburļi ș-a umplut suoba đi aburĭ, nu puoț să sufļi đi suđală [Por.]

владар (i. m.) — amparat /împărat/
— кроз приче за децу више се помиње цар, а кроз лаутарске песме, император pin povĭeșć kopilarĭeșć sa pumeńașće măĭ mult țaru, da pin kînćișe lăutarĭeșć, amparatu [Por.]

власи (i. m.) — vlaś /vierme/
— на одеротини су се појавили црви în žđerîtură a înpuĭat vlaś

власи (i. ž.) — e /peri/
— власи су црви танки као влат косе pĭerĭ sînt vĭermĭ, supțîrĭ ka păru đin kap [Por.]

во (i. m.) — buou /bou/
— во је бик коме су стуцана јаја, да не би могао да скаче на краве, већ да буде добар за рад buou ĭe biku lu kare sînt batuće kuaĭļi, să nu sară pi vaś, numa să fiĭe bun đi lukru

вода (i. ž.) — a /apă/
— дубока вода apă adînkă

воден (prid.) — apuos /apos/
— имам њиву поред реке, потпуно је водњикав, добар је само са купусиште am un luok lînga rîu, apuos ku tuot, bun ĭe numa đi vîrḑariĭe [Por.]

водени кос (i. m.) — paska /pescar/
— водени кос је код нас мала, црна птица која живи поред реке, стоји на камену, млати репом и храни се рибом paskarĭ la nuoĭ ĭe o pasîrĭe mikă, ńiagră, kare traĭașće pi lînga rîu, stă pi pĭatră șî baće đin kuadă, șî sa arańiașće ku pĭeșć [Por.]

водени црв ? (i. ž.) — gușă /gușă ?/
— водени црв је бео, дугачак и танак као влат косе gușă ĭe vĭarme đin apă, alb, lung șî supțîre ka păru đin kap

воденица (i. ž.) — mua /moară/
— људи нису могли да живе без воденице lumĭa n-a putut să traĭaskă fara muară

воденичар (i. m.) — mora /morar/
— воденичар је човек који има воденицу, или који ради на воденици morarĭu ĭe uom kare are muară, or kare lukră ku muara

воденичарка (i. ž.) — morariță /morăriță/
— воденичарка је жена воденичара, која често са њим ради на воденици, или која је остала удовица па сама води бригу о воденици morarița ĭe muĭarĭa morarĭuluĭ, kare đes lukra ku ĭel la muară, or a ramas văduva șî sîngură puartă griža đi muară [Por.]

воденични точак (sint.) — ruatamuori /roata morii/
— воденични точак је сличан колском точку, само што уместо паока има крилца у облику кашике, углављене у главчину, кроз коју пролази воденично вретено ruata muori ĭe ka ruata đi kar, numa śe în luok đi șpiță, are ăripĭ fakuće ka ļingura, șî-nțapaće în kîpațînă pin kare trĭaśe fusu muori

водица (i. ž.) — apșua /apșuară/
— водица је плитка, слаба или мала вода apșuară ĭe apă mikă, slabă or puțînă

водњикав (prid.) — apatuos /apătos/
— ова диња је водњикава, и није слатка pĭapino-sta ĭe apatuos, șî nuĭe dulśe [Crn.]

вододерина (i. ž.) — boru /borugă/
— киша је лила као из кабла, и ливаде на падинама пуне су вододерина a ploĭat ka kînd aĭ turnat ku gaļata, șî ļivĭeḑîļi pi pođiń sînt pļińe đi boruź

водопад (i. s.) — buobît /bobot/
— код нас на Шашци има два места са таквим називом: Велики бук, и Мали бук la nuoĭ ĭastă pi Șașka duauă luokurĭ ku așa nume: Buobîto-l mik, șî Buobîto-l mare [Por.]

водурина (i. ž.) — apuriĭe /apărie/
— водурина на све стране apuriĭe în tuaće părțîļi

вожња (i. ž.) — karatu /cărătură/
— обећао сам својој девојци три вожње на рингишпилу кад буде вашар, али њој припаде мука већ код прве, па је једва поднела само једну вожњу am înbunat la fata mĭa triĭ karaturĭ pi kîrauș kînd o fi bîlśu, ma iĭ i kaḑu munkă la a đintîń, șî abĭa a sufarat numa o karatură

возити (gl. p. ref.) — kara /căra/
— кћерка ми је јако плашљива, неће да се вози са било ким fata mi tare frikuasă, nu vrĭa sî sa kare ku fiĭe kare

војник (i. m.) — soldat /soldat/
— солдат је у лаутарским песмама био млад човек, узет од куће да служи војску soldat a fuost pin kînćiśe lu lîutarĭ uom ćinîr, luvat đi la kasă să služaskă în armată [Por.]

војска (i. ž.) — soldațîĭe /soldăție/
— реч солдатеска је код нас била позната само кроз песме старих лаутара vuorba soldațîĭe la nuoĭ a fuost kunoskută numa pin kînćiśe lu lîutarĭ batrîń [Por.]

восак (i. ž.) — śa /ceară/
— восак се прави од пчелињих саћа śara sa faśe đin fagurĭ đi mńarĭe

восков мољац (i. ž.) — gasăļńiță /găselniţă/
— восков мољац је црв који се леже у воску, и може да уништи пчелиње легло gasăļńița ĭe vĭarme kare sa faśe în śară, șî puaće să zatrĭaskă stupu [GPek]

воштина (i. ž.) — boșći /boștină/
— воска мало, а воштине много śară puțînă, da boșćină multă [Crn.]

воштинар (i. m.) — boșćinar /boștinar/
— дошли су воштинари да сакупе воштину a veńit boșćinari s-aduńe boșćina [Crn.]

врабац (i. m.) — bribĭaće /vrabie/
— врапчево пиле puĭ dă bribĭaće [Hom.]

враголаст (prid.) — aldrak /al drac/
— вражји посао lukru aldrak

враголаст (prid.) — drakuos /drăcos/
— кад је неко враголаст, све му иде на руку kînd ĭe śińiva drakuos, tuot îĭ mĭarźe pi mînă

врана (i. ž.) — śua /cioară/
— вране наносе велику штету у пољу śuarîļi fak mare șćetă la kîmpiĭe

вранилова трава (i. ž.) — ĭarbăńagră /iarbă neagră/
— вранилова трава јако лепо мирише ĭarba ńagră mirusă tare frumuos [Por.]

врат (i. s.) — mn.gîturĭ /gât/
— свака животиња која има главу, има и врат tuata žuavina kare are kap, are șî gît

вратило (i. s.) — sul /sul/
— вратила разбоја праве су од лаког и чврстог дрвета, као што су липа или јавор sulurļi la razbuoĭ sa fak đi ļiemn ușuor șî tare, kum ĭe ćiĭu or palćinu

вратич (i. ž.) — vetriśe /vetrice/
— вратич је ретка биљка, тражи сиромашну земљу, у Танди расте само на два-три места; жена га стављају у китице када иду на гробље vetriśu ĭe buĭađe rară, kată pomînt sarak, în Tanda krĭașće numa la doa-triĭ luokurĭ; muĭerļo vetriśu pun ăn kiț kînd sa duk la morminț [Por.]

вратница (i. ž.) — vrakńiță /vraniţă/
— вратнице су мала врата, од неотесаних дасака, кроз која људи улазе у двориште vrakńiță ĭe ușă mikă, fakută đin blăń ńiśopļiće, pin kare lumĭa tună-n traușă

враћати (gl. p. ref.) — întuarśe /întoarce/
— све се враћа, младост никад tuot sa întuarśe, ćińerĭața ńiśkînd

врач (i. m.) — đeskîntatuo /descântător/
— код Влаха има мушкараца врачева, али више има жена врачара, јер је то женски посао од како је света и века la rumîń ĭastă uamiń đeskîntatuorĭ, ama sînt măĭ mulće muĭerĭ đeskîntatuare, kî aăla ĭe lukru muĭerĭesk đi kînd ĭe lumĭa șî pomîntu

врачање (i. ž.) — farńiśiĭe /farniciie/
— у врачање сада верују само старије жене în farńiśiĭe akuma krĭed numa muĭeriļi aļi batrîńe [Por.]

врачара (i. ž.) — farńikă /farmică/
— врачара прави чини farńikă faśe la farmiśe

враџбина (i. ž.) — farmikă /farmec/
— направила му је врачара и неку враџбуну, да је баци на пут куд девојка иде на воду, и опет ништа: девојка га није заволела ĭ-a fakut vrîžîtuarĭa șî vro farmikă, s-o labiđe în drumu fĭeći, pi unđe ĭa sa duśe la apă, șî ĭar’ ńimika, fata n-a prins drag đi ĭel

врба црвена (i. ž.) — raki /răchită/
— црвена врба је жбунаста биљка која расте на влажном месту, најчешће поред река rakita ĭe ļemn tufăruos kare krĭașće la luok uđiluos, măĭ đes pi lînga rîurĭ

врбак (i. s.) — sălśińiș /sălciniș/
— врбак је место са много врба sălśińiș ĭe luok ku mulće sălś

врбиште (i. zb.) — salka /sălcari/
— поред реке у целом току кроз наше село, само је голо врбиште pi lînga tuot rîu kît țîńe pin satu nuostru, numa ĭe sălkarĭ guol [Por.]

врг (i. m.) — truok /troc/
— бабе највише бају у вргу babiļi măĭ mult đeskîntă-n truok

вргањ (i. m.) — śupîrtan /ciopârtan/
— вргањ је печурка коју овце једу као велику посластицу śupîrtan ĭe burĭaće pi kare uoiļi ăl manînkă ka o dulśață mare [Por.]

вребање (i. s.) — aśirat /acerat/
— чича је био мајстор за вребање дивљих свиња muoșu a fuost maĭstur đi aśirat la puorś sîrbaćiś

вребање (i. m.) — agarat /agarat ?/
— погодно место за вребање дивљих свиња, које праве штету у њиви luok bun đi agarat puorś-aĭ sîrbaćiś, kare fak șćetă în luok [Por.]

вребати (gl. n.) — aśira /acira/
— вреба као мачка миша aśiră ka mîțu șokîćiļi [Por.]

вребати (gl.) — agîra /pândi/
— чекај погодан моменат да пређеш пут кад нема никога agîră sî trĭeś drumu kînd nuĭe ńima

вредан (prid.) — arńik /harnic/
— вредан човек, има напредак у послу uom arńik, are spuorĭ la lukru [Por.]

вредан (prid.) — batatarńik /abătător/
— вредан човек никад нема одмора uomu al batatarńik ńiśkînd n-arĭe ođină [Crn.]

врелина (i. ž.) — arđimĭe /arzime ?/
— велика спарина, све се суши arđimĭe mare, sa uskă tuot [Por.]

врелина (i. ž.) — fĭerbința /fierbinţeală/
— ми копамо у њиви, сунце пече а врелина је толико врелика да ти мозак кључа у глави nuoĭ sapăm în luok, suarļi pripĭașće da fĭerbințala ĭe atîta đi marĭe đi-ț klośesk kriĭiri-n kap [Por.]

време (i. m.) — ćimp /timp/
— време је добро, јер није превише кишовито ćimpu ĭe bun, kî nuĭe prĭa ploĭuos

време (?) — vrau /vreme ?/
— чекао га је једно време, али кад је видео да га нема, покупио је своје ствари и оишао la așćetat un vrau, ama kînd a vaḑut kă nuĭe, ș-adunat partaļiļi șî s-a dus

вренгија (i. ž.) — frengiĭe /frenghie/
— имам вренгију, али је кратка, не врши посао am o frengiĭe, numa ĭe skurtă, nu faśe trĭaba [Por.]

врео (prid.) — fĭerbinće /fierbinte/
— има коме прија врела чорба, мени не ĭastă lu kare-ĭ plaśe ḑamă fĭerbinće, miĭe nu [Por.]

вретенаст (prid.) — fusuļik /fusulic/
— има и он, сирома, једно усукано девојче, танано к’о сасушена даска, само што одећа не спадне са ње are șî ĭel, saraku, o fećiță fusuļikă, supțîrikă ka blana uskată, numa śe nu pikă țuaļiļi đi pi ĭa [Por.]

вретенасто (pril.) — fusuļiuluĭ /fusuliului/
— сва је вретенаста, танка, висока, без сиса и дупенцета fakută fusuļiuluĭ, supțîrĭe, înaltă, fara țîță și fara kuriț

вретено (i. s.) — fus /fus/
— било шта што је направљено дугуљасто, што се сужава на крајевима а на средини је дебље fiĭe śe śe ĭe fakut lunguĭat șî sa supțîrĭaḑă la kîpatîńe da la mîžluok ĭe măĭ gruos

вретенце (i. m.) — fusuļieț /fusuleţ/
— направио ми је чича једно вретенце, не могу да предем са њим, дала сам га унучици да се игра mĭ-a fakut muoșu un fusuļieț, nu puot sî tuork ku ĭel, l-am dat la ńipoțikă sî sa žuaśe [Por.]

вретенчина (i. m.) — fusulan /fusulan/
— донео ми је из шуме једну чворновату вретенчину, незнам шта да радим с њом mĭ-adus đin padurĭe un fusulan nudoruos, nu șću śe sî fak ku ĭel [Por.]

врети (gl. p. ref.) — ferbĭa /fierbe/
— хоће ли ова вода већ једном проврети, или не? va ferbĭa apa-sta odată, or nu?

врпца (i. ž.) — vrîșćină /bandă ?/
— „врстина” ĭе била кожна трака, уско сечена, којом се везивао свињски опанак, кад га је човек обувао vrîșćină ĭe kurauă đi pĭaļe, taĭată îngust, ku kare s-a ļegat opinka đi puork kînd uomu s-a-nkalțat în ĭa [Por.]

врпца (i. ž.) — firoĭkă /firoică/
— „фиројка ” је врпца од упреденог конца, стављала се на тканице, о њу је била везана бритва, коју су бабе држале у кеси, а бритва је била кукаста, и уденута у овнујски рог firoĭka ĭe ață rasuśită, sa pus la braśire, dă ĭa a fuost ļegată bripta, kare babiļi a duso-n pungă la braśirĭ, a bripta a fuost kîrśură, șî pusă-n kuorn dă berbĭek [Mlava]

вртешка (i. ž.) — vîrńaĭe /vârtelniţă/
— поломила ми се елиса на вентилатору мотора mi s-a frînt vîrńaĭa dă la ventilator dă la motuor

вртигуз (i. ž.) — fîrță /fârţă/
— не држи га место, таквог вртигуза од дечарца још нисам видео nu-l măĭ țîńe luoku, așa fîrță đi kopilaš n-am măĭ vaḑut

вртоглавица (i. ž.) — ameța /ameţeală/
— завртело ми се у глави кад сам је видео ma prins amețala kînd am vaḑuto [Crn.]

врх (i. s.) — vîrv /vârv/
— није довукао довољно стогова да садене пласт до врха n-a tras porkoń dăstuĭ să fakă klańa păn la vîrv [Bran.

врх (i. s.) — vîr /vârf/
— подигао је колибу на врху брда, да га не дави дим са камина a fakut koļiba în vîru śuośi, să nol îńaśe fumu đi la kamin

врцкање (i. ž.) — fîrțaĭa /fâţăială/
— врцкање се каже када неко мрда задњицом док седи, или када иде путем fîrțaĭală sa ḑîśe kînd vrunu miśkă đin kur, kînd șîađe, or kînd mĭarźe pi drum

врцкати (gl.) — fîrțai /fârţăi/
— не врцкај ми се на столици, буди миран да могу да те ошишам nu fîrțai pi skamn, stăĭ mĭarńik sî puot sî će tung

вршалица (i. s.) — ep /ghep/
— геп је једна врста вршалице коју је покретао коњ gĭepu ĭe o fuarmă dă mașînă dă trăirat, kare a mînato kalu [Mlava]

вршник (i. m.) — țîăst /ţest/
— вршник се некада израђивао од земље țîăstu đi bîtrîńață s-a fakut đi pomînt

вуга (i. m.) — grĭangur /grangur/
— вуга је једна птичица са перјем жуитим као злато grĭanguru ĭe o pasîrikă ku pĭańe galbińe ka auru

вукодлак (i. m.) — vîrkolak /vârcolac/
— вукодлак је демон у који се претварају живи људи јако црвени у лицу, који често падају у занос, и тада једу Месец или Сунце vîrkolak ĭe ală đintra-ĭ viĭ tare ruoș la fire, kare kad đes, ș-atunśa manînkă Luna or Suariļi

вулва (i. ž.) — bumburĭață /bumbăreaţă/
— у једној причи, свињар је овако терао крмачу у свињац: „Пољубим те у вагину, уђи ми у кочину!” într-o povastă, porkarĭu așa a mînat skruafa în porkarĭață: „Țukuće-n bumburĭață, bagî-će în kośińață!” [Por.]

вуча (i. s.) — ĭardum /tragere/
— најсиромашнији младићи радили су на јардуму: вукли су конопцима лађе уз Дунав aĭ măĭ saraś baĭeț a lukrat la ĭardum: a tras ku sfuara la vopuară pi Dunîrĭe la đal [Por.]

вучни трап (i. m.) — tîvaļiș /tâvaliș/
— са вучним трапом извлаче се дугачки трупци из шуме ku tîvaļișu sa trag tutuśi aĭ lunź đin padure [Por.]
г


гаванка (i. ž.) — gava /găvan/
— гаванка је била велика дрвена кашика за мешање јела када се спремало за свадбе, славе или даће gavana a fuost ļingură mare đi ļiemn, đi mistakat mînkarĭa kînd s-a sprimit pi la nunț, la prazńiśe or pi la pomeń

гавран (i. m.) — korkan /croncan/
— гавран је црна птица, као врана korkanu ĭe pasîrĭe ńagră, ka śuara [Por.]

гавран (i. m.) — korb /corb/
— гавран је црна птица, мужјак вране korb ĭe pasîrĭe ńagră, soțu lu śoră [Buf.]

гагрица (i. ž.) — gîrgariță /gărgăriţă/
— гагрица је црна буба која се излеже из зрна жита, пасуља или кукуруза, када је зрневље старо, када се не премеће и када је спарно време gîrgarița ĭe guangă ńagră, sa faśe đin buob đi grîu, đi pasuĭ or đi kukuruḑ, kînd sînt buabiļi batrîńe, kînd nu-s proîmblaće șî kînd sa-nśintă đi kaldură

газ (i. s.) — vad /vad/
— газ је место где пут прелази преко плитке воде, па не треба мост или брвно vad ĭe luok unđe drumu trĭaśe pista apă skundă, șă nu trăbe puod or punće [Por.]

гајдаш (i. m.) — karabaș /cimpoier/
— гајдаш је човек који свира гајде karabașu ĭe uom kare kîntă-n karăbĭ

гајде (i. ž.) — kara /carabă/
— чича Петар свира у гајде moșu Pîătru kîntă-n karabă [Por.]

гајтан (i. s.) — bîrnaș /bârnaș/
— брнаш је плетени гајтан за везивање чакшира bîrnaș ĭe frîmbĭe inpļećită dă ļegat śuariśi [Hom.]

гакати (gl.) — gîgai /gâgâi/
— гуска гаче када је гладна, или када се уплаши нечега gîska gîgîĭe kînd ĭe flomîndă, or kînd sa spomîntă đi śeva [Por.]

галама (i. ž.) — gargazală /gălăgie/
— скупише се сви, и почеше са галамом: причају и вичу сви у један глас, не може ни ђаво да их разуме sa adunară tuoț, șă înśepură ku gargazală: vorbăsk șî sa zbĭară într-un glas, nu-ĭ înțaļaźe ńiś draku [Por.]

Галбиновић (i. m.) — Gălbinuoń /Galbanaș/
— Галбоновићи у Близни су потомци неког Траила Галбиновића, који је доша из из Балта Верђе у Румунији Gălbinuońi la Bļizńe sînt ńepuoț alu vrunu Trailă Galbin kare a veńit đin Balta Vĭarđe în Rumîńiĭe

гангрена (i. s.) — bruont /cangrenă/
— убо се на зарђали ексер, и ногу му је захватила гангрена s-a-nbrukat în piruoń ruźińit, șî piśuoru ĭ-a luvat bruont [Por.]

гангрена (i. s.) — bluont /cangrenă/
— оболео од гангрене s-a bulnavit đe bluont [Por.]

гангренозан (prid.) — brontavit /cangrenat/
— нога ми је била гангренозна, и доктори су ми је исекли од колена на доле mi s-a brontavit piśuoru, șî duolturi mi la taĭat đi la źanunkĭe-n vaļe [Por.]

гангренозан (prid.) — blontirit /cangrenat/
— чича је полудео: ради, а нога му је гангренозна muoșu a noroḑît: lukră, da piśuoru iĭ blontirit [Crn.]

гасити (gl. p. ref.) — stînźa /stinge/
— док смо ми спавали, ватра се угасила pănă nuoĭ am durmit, fuoku s-a stîns

гаће (i. ž.) — izmĭa /izmană/
— стари Власи нису носили гаће, ни мушкарци, ни жене rumîńi aĭ batrîń n-a purtat izmĭańe, ńiś uamińi, ńiś muĭeriļi [Por.]

гвожђар (i. m.) — fĭera /fierar/
— чича Јанко Гвожђар био је велики мајстор, тај што је видео очима могао је да направи од гвожђа moșu Ĭanku Ferarĭu a fuost maĭstur mare, aăla ś-a vaḑut ku uoki a putut sî fakă đi fĭer [Por.]

гвожђе (i. s.) — er /fier/
— израђен од гвожђа; гвозден; металан fakut đi fĭer

гвожђурија (zb.) — fĭerariĭe /fierărie/
— дошао је колима и покупио је сву своју гвожђурију из мога дворишта a veńit ku karu ș-adunat fĭerariĭļi luĭ tuaće đin pîrvaļiĭa-mĭa [Por.]

гвожђурина (i. ž.) — firoći /fierotină/
— нађох на путу једну зарђалу гвожђурину, и понесох је да је сачувам, можда ће ми затребати за нешто gasîĭ o firoćină ruźinită-n drum, ș-o luvaĭ ku mińe s-o pun bińe, îm va trîbui đi śuava

где (pril.) — unđe /unde/
— где је био до сада, нико не зна unđe a fuost pănă akuma, ńima nu șćiĭe

гдегод (pril.) — unđiguod /oriunde/
— ма гдегод се буде крио, ја ћу га свеједно наћи unđiguod sa va pitula, ĭuo tuot ăl gasăsk [Por.]

Герман (i. m.) — german /german/
— причаше прадеда да је то било у време рата са Германима puvesta paradĭeda kă aĭa a fuost în vrĭamĭa đi razbălu ku germîńi [Por.]

Герман (i. ž.) — German /Gherman/
— у старини је било Влаха са именом Герман, од којих су данас Германовићи đi bîtrńață a fuost rumîń ku nume German, đin iĭ sînt astîḑ Germańeșći

Гижани (i. m.) — Gižańi /Ghijani/
— Миле Гижан живи у селу, има два сина Mile Gižan traĭașće-n sat, are duoĭ kopiĭ [Por.]

гјорц (uzv.) — gĭorț /ghior/
— „гјорц-гјорц” крче празна црева кад си гладан „gĭorț-gĭorț” fak mațîļi guaļe kînd iș flomînd [Por.]

главчина (i. m.) — buśim /bucium/
— главчина је део колског точка, или воденичног кола buśim ĭe kăpățîna la rotă đi kar, or la rota đi moră [Buf.]

главчина (i. ž.) — kîpațî /căpățînă/
— главчина на колском точку kîpațîna la ruata đi kar

глад (i. ž.) — fuame /foame/
— велика је глад у сиромаха mare ĭe fuamĭa la-l sarak

гладан (prid.) — flomînd /flămând/
— сиромах је гладан свега saraku ĭe flomînd đi tuaće

гладило (i. ž.) — glađe /cute/
— гладилом се оштрила коса, ножеви, бријачи и друго ku glađe s-a askuțît kuasa, kuțîćiļi, briśu șî alta

гладиола (i. ž.) — săśeruaĭkă /seceruie/
— гладиола има влашко име везано за срп јер цвета у време жетве săśeruaĭkă pi rumîńașće are nume ļegat đi sîaśira kă înfluare pi vrĭamĭa lu sîśarat [Por.]

гладна година (i. s.) — foameluk /foameluc/
— причали су стари, да кад наступи велика суша, држи седам година непрекидно, за њом иде гладна година кад људи немају други шта да једну, него само церову кору a puvestît aĭ batrîń kă kînd tună sîaśita mare, țîńe șapće ań una-ntruuna, șî dupa ĭa tună foameluku đi lumĭa nare alta-śe mînka, numa skuarță đi śaruoń [Por.]

гладна јама (i. m.) — flămînd /flămânzare/
— гладна јама је једно удубљење на леђима које има крава, во, коњ, овца и коза flămîndu ĭe un krîu la șăļe kare-l are vaka, bou, kalu, uaĭa șî kapra

гладница (i. m.) — flomînźuos /flămânjuos/
— ако се сплетеш са њима, има само кућа да ти се напуни гладница dakă ći înkurś ku iĭ, numa are kasa sî țî sa umpļe đi flomînźuoș [Por.]

гладовање (i. ž.) — flomînḑîĭe /flămânzie/
— велико гладовање су људи трпели за време Турака; оно што су и имали за јело, људи нису смели да држе у кући, него су крили по шуми, или су закопавали у земљу mare flomînḑîĭe lumĭa a sufarat đi vrĭamĭa đi turś; aĭa șî ś-avut đi mînkare, lumĭa n-a kućeḑat să țînă în kasă, numa a pitulat pin padure, or kă a-ngropat pin pomînt [Por.]

гладовати (gl.) — fomĭa /foma/
— тежак је био пост када је требало гладовати у време косидбе grĭeu a fuost puostu kînd a trăbuit fomĭa în vrĭamĭa đi kosît

гладовати (gl.) — flomînḑî /flămânzi/
— он је гладовао колико је гладовао, на крају је умро од глади ĭel flomînḑî kît flomînḑî, la urmă sa rapusă đi fuame

гласина (i. s.) — auḑîtu /bârfeală/
— не слушај гласине, гледај своја посла nu askulta la auḑîturĭ, katîț trĭaba-tĭa [Por.]

гласина (i. ž.) — vorbitu /vorbitură/
— вуку се за њом ружне гласине, откако јој је муж одсутан sa trag ńișće vorbiturĭ urîće dupa ĭa, đi kînd iĭ uomu dus [Por.]

глеђ (i. s.) — smî /smalț/
— глеђ је сјајни премаз превучен преко металних судова smîlț ĭe mînžîtura ļikuruasă trasă pista vas đi fĭer

глежањ (i. s.) — nođiț /nodiţ/
— глежањ је зглоб који повезује стопало са цеваницом ноге nođițu ĭe înkeĭatură kare ļagă talpa ku fluiru piśuoruluĭ

гломазан (prid.) — bonkonuos /boancă/
— гломазне, тешке чизме śižme bonkonuasă

глув (prid.) — surd /surd/
— глув је човек који не чује добро surd ĭe uom kare n-auđe bińe

глуверда (i. m.) — surdavĭe /surdavelă/
— тешка глуверда, није што не чује, него што се прави да не чује surdavĭelă grĭa, nuĭe kă n-auđe, numa sa faśe kă n-auđe [Por.]

глувило (i. ž.) — surḑa /surzeală/
— баба се разболела од глувила две године пре чиче, али је негово глувило било много теже baba s-a bulnavit đi surḑală ku duoĭ ań măĭ întîń đikît muoșu, ama surḑala luĭ a fuost măĭ grĭa [Por.]

глуп (prid.) — șuop /nătang ?/
— прави се глуп, да мисле људи да није знао шта ради (Рудна Глава) sa faśe șuop, sî ginđaskă lumĭa kî n-a șćut śe faśe

глуп (prid.) — tuont /tont/
— био је глуп на мајку и тврдоглав на оца, и зато му није ишла школа a fuost tuont la mumî-sa șî tare đi kap la tatî-su, șî đ-aĭa nu ĭ-a mĭers șkuala

глупав (prid.) — lozît /lozât/
— не чуди се, чича годинама живи тако потпуно сенилан nu ći mira, muoșu ku ańi traĭașće așa lozît đi tuot

глупавити (gl.) — lozî /lozi/
— баба је почела да лапи, више не зна шта говори baba a-nśeput să lozîaskă, nu măĭ șćiĭe śe vorbĭașće

глупан (i. ž.) — țoa /ţoapă/
— тежак глупан, из њега излазе само простоте и бљувотине țoapă grĭa, đin ĭel ĭasă num prostîĭ șî gruzaviĭ [Por.]

глупост (prid.) — urļa /aiurea/
— говори глупост vorbĭașće aĭurļa [Hom.]

глупост (i. ž.) — lua /loază/
— лупа глупости vorbĭașče la luază

гљива (i. m.) — burĭaće /burete/
— код нас у шуми има много печурака la nuoĭ pră duos ĭastă mulț burĭeț

гнездашце (i. s.) — kuĭbiț /cuibiţ/
— направила птичица гнездашце под надстрешницом старе куће a fakut pîsarika un kuĭbiț supt streșînă la kasa batrînă [Por.]

гнездити (gl. p. ref.) — kuĭbari /cuibări/
— птице се гнезде у пролеће păsîrļi sa kuĭbarĭesk primovara

гнездо (i. s.) — kuĭb /cuib/
— гнездо је птичја кућа kuĭbu ĭe kasa păsîrilor

гњецав (prid.) — kļiuos /cleios/
— гњецаво је нешто што је меко и лепи се за прсте śeva ĭe kļiuos kînd ĭe muaļe șî sa ļipĭașće đi źeĭśće

гњида (i. ž.) — ļinđină /lindină/
— кад је човек вашљив, коса му је пуна гњида kînd ĭe uomu pădukĭuos, păru-ĭ pļin đi ļinđiń [Por.]

говорити (gl. p. ref.) — vorbi /vorbi/
— завежи уста, немој говорити што не треба ļagă-ț gura, nu vorbi śe nu trîabe

говорљив (prid.) — vorbituo /vorbitor/
— чича је говорљив и причљив човек, а баба је намћор и ћуталица muoșu ĭe uom vorbituorĭ șî povĭestîtuorĭ, da baba ĭe ponćură șî takută

говорник (i. m.) — vorbituo /vorbitor/
— скупила се гомила говорника и сви причају у један глас, ни ђаво их не разуме s-a adunat o granadă đi vorbituorĭ, șî tuoț vorbĭesk într-un glas, ńiś draku nu-ĭ înțaļiaźe

год (part.) — guod /ori - ?/
— какогод kumguod

година (mn. ) — an /an/
— ова година ano-sta

годови (i. ž.) — ańi /inele anuale/
— бројимо године дрвета са његовог пања numarăm ańi lu ļiemn đi pi bușćanu luĭ [Por.]

гозба (i. ž.) — gostîĭe /gostie/
— гозба је обичај да се скупљају званице код некога који слави славу, прави свадбу, или игранку са јелом и весељем gostîĭa ĭe ađet kînd s-adună lumĭa kĭemată la vrunu kare faśe prazńik, nuntă or źuok ku mînkare șî visaļiĭe

гојазан (prid.) — gras /gras/
— гојазан човек је у истовремено и трбушаст uom gras ĭe totodată șî burtanuos

голет (i. ž.) — golaĭe /goliște/
— лоше земљиште, само голет без шуме и траве pomînt rău, numa golaĭe fara padure șî fara ĭarbă [Por.]

голет (i. m.) — rușć /rușchiu/
— голет је падина без растиња rușć ĭe pomînt stîrminuos fara verđață [Por.]

голоног (prid.) — golokrak /cu picioarele goale/
— голоног је свако који нема панталоне или сукњу на себи golokrak ĭe tot nata kare n-are pîntaluoń or suknă pi ĭel

голуб (i. m.) — golîmb /hulub/
— дивљи голуб golîmb sîrbaćik

гоља (i. m.) — golan /golan/
— гоља је човек сиромах, без ичега golan ĭe uom sarak, fara ńimik

гоља (prid.) — goļișman /sărăcan/
— гоља је онај који је толики сиромах, да нема ни одећу да се обуче, него иде одрпан goļișman ĭe aăla kare ĭe atîta đi sarak, đi n-are ńiś țuaļe đi-nbrakat, numa mĭarźe rupćiguos [Por.]

гомила (i. s.) — ogluoń /grămadă/
— оставили гомилу дрва на сред пута a lasat ogluoń dă ļeamńe-n mižluoku drumuluĭ

гомила (i. ž.) — grama /grămadă/
— док лупнеш о длан, скупи се гомила људи pănă daĭ đin palme, sa adună o gramadă đi lume

гомилати (gl. p. ref.) — grîmađi /grămadi/
— чобани као да су полудели од јутрос, само се гомилају једни на друге pîkurari parke a nuroḑît đi đesńață, numa sa grimađiesk uńi pi alțî

гомилица (i. ž.) — grameźuară /grămăjoară/
— сакупио камење са ливаде, и направио низ гомилица око ње, да обележи међу adunat đi pi ļivađe petruańiļi, ș-a fakut grameźuare în șîr pi lînga ĭa, să însămńe otaru [Por.]

гонити (gl. p. ref.) — gońi /goni/
— лош кнез је био, гањао је људе као волове rău kińez a fuost, a gońit lumĭa ka pi buoĭ

гоњен (prid.) — gońit /gonit/
— хајка је терала вукове цео дан, и на крају су вукови тако гоњени прешли преко залеђеног Дунава у Влашку urkașî a mînat lupi tota ḑîua, șî la urmă lupi așa gońiț a trekut pista Dunîre îngețată în Rumîńiĭe [Por.]

гоњење (i. ž.) — gua /goană/
— никакво гањање радника није било, а они се жале да су терани као курјаци ńiś o guană ku lukraturoi n-a fuost, da iĭ sa vaĭtă kă sînt mînaț ka lupi

гоњење (i. ž.) — gońa /goneală/
— краве наскачу једна на другу, време је да иду на гоњење код бика vaśiļi săr una pe alta, vrĭamĭa ĭe sî sa dukă la bik la gońală [Por.]

горак (prid.) — amarît /amărât/
— ракија са укусом пелина rakiu amarît ku peļin

горе (pril.) — sus /sus/
— звезде су горе, на небу stîaļiļi sînt sus, pi śierĭ

горети (gl.) — arđe /arde/
— кад срце почне горети, не гаси се водом kînd ińima înśĭape a arđe, nu sa stîmpără ku apă

горњак (i. m.) — gorńak /gorneac/
— горњак је ветар јак и хладан, који дува са севера gorńaku ĭe vînt tare șî răśe kare baće đi la mńaḑa nopțî [Por.]

горчина (i. m.) — amar /amar/
— горчина у млеку је из траве коју су пасле овце amaru-n lapće ĭe đin ĭarbă, kare a paskuto uoiļi

горчина (i. ž.) — amarĭa /amăreală/
— мој живот је сама горчина traĭu mĭeu ĭe amarĭală guală [Por.]

господин (i. m.) — duomn /domn/
— прави се господин, а он је обичан гоља sî faśe duomn, da ĭel ĭe golan pruost

господине (у изр.) (zam.) — dumitaļe /dumitale/
— Некада, када су се сретала два путника, један би рекао: — „Добар пут!”, а други је одговарао са: „Захваљујем, господине!” đimult, kînd s-a-ntîlńit duoĭ drumaș, unu a ḑîs: „Bună kaļa!”, d-alalalt s-a raspuns ku: „Mulțamĭesk, dumitaļe!” [Crn.]

госпођа (i. ž.) — duamnă /doamnă/
— види како се обукла, као госпођа из града uĭtîće kum s-a înbrakat, ka duamnă đin varuș [Crn.]

гост (i. m.) — meselnik /meselnic/
— меселник је особа која долази на славу, и као гост седи за трпезом meselnik ĭe insă kare vińe la prazńek, și șeďe ka gostu dupa masă [Kmp.]

гост (i. m.) — guost /gost/
— гост је особа која долази позвана на неку свечаност guost ĭe insă kare vińe kemată la vr-o gostîĭe

гостити (gl. p. ref.) — gostî /ospăta ?/
— угости се човек кад га домаћин куће позове на неку светковину, па га поји и храни sa gostîașće uomu kănd stapînu kășî ăl kĭamă la vro gostîĭe, șî-ĭ dă bĭare șî mînkare

гостопримљив (prid.) — kîfadarńik /cafadar/
— гостопримљив је био човек који је радо примао госте у кућу, и свакога је нудио да једе и пије kîfadarńik a fuost uom kare a primit lumĭa-n kasă ku drag, șă pi tuot nat ambiĭat să bĭa șî să mănînśe [Zvizd]

готов (nepr.) — gata /gata/
— косидба је готова, сада се бацамо на жетву kosîtu ĭe gata, akuma ńi puńem pi sîśarat

готовински (pril.) — bańiuluĭ /pe bani/
— за робу, или готовинск и pi marfă, ore bańiuluĭ

готовити (gl. p. ref.) — gaći /găti/
— мајка има велики посао, спрема (јела) за славу muma are lukru mare, gaćiașće đi prazńik

готовљење (i. ž.) — gaća /găteală/
— даћа тражи велико готовљење (јела) pomana kată mare gaćală [Por.]

граб (i. m.) — karpin /carpen/
— граб је јако дрво, добро за израду држаља и алата који имају дрвене делове, и јако је добро дрво за ложење ватре karpin ĭe ļemn tare, bun đi fakut držăļe, alaturĭ kare au dĭelurĭ đi ļemn, șî tare bun ļiemn ĭe đi fakut fuoku [GPek]

грабик (i. m.) — kărpińiș /cărpeniș/
— кад нас је отац делио, мени од шуме запао само неки грабик на Великој Падини kînd ń-a-mparțît tata, miĭe đin padure mĭ-a kaḑun numa ńișći kărpińiș la Pođina Mare [Por.]

грабић (i. m.) — karpińel /cărpinel/
— кад се прави прут за терање стоке, најбоље је да је одсечеш од гранчице неког младог грабића, јер је лака, танка и жилава kînd sa faśe žuardă đi mînat vićiļi, măĭ bună ĭe s-o taĭ đin vro krĭanguță đi karpińel ćinîr, kî ĭa ĭe ușuară, supțîrĭe șî žîlao [Por.]

град (i. ž.) — atră /grindină/
— град који бије с неба је залеђена киша pĭatra śe baće đin śerĭ ĭe pluaĭa-ngețată

градина (i. ž.) — grăďi /grădină/
— деца отишла од куће, у градини није посађено ништа s-a dus kopiĭi ďe a kas, n-a pus ńimik în graďină [Kmp.]

грам. члан (part.) — al /al/
— црни, онај који је црн al ńegru

грана (i. ž.) — krĭangă /creangă/
— грана расте из трупла дрвета krĭanga krĭașće đin tulpina ļiemnuluĭ

грање (i. ž.) — krengarime /crengarie/
— шума је пуна грања, не може се више нико пробити до потока duosu s-a umplut đi krengarime, nu sa măĭ strabaće ńima pănă la ogaș [Por.]

грах (i. m.) — țîrța /ţârţar/
— грне граха, ручак за све o uală đi țîrțarĭ, prînḑ đi tuoț [Crn.]

грбав (prid.) — gîržab /gârjob/
— грбав је човек који је од неке болести добио грбу на леђима, па се накривио на једну страну gîržab ĭe uom kare đin vro buală ĭ-a krĭeskut șauă-n șîaļe, șî ĭel s-a-ngržobat într-o parće [GPek]

гребање (i. ž.) — dîrpońa /dârponeală ?/
— на тавану сечује неко гребање s-auđe-n puod o dîrpońală

гребати (gl.) — dîrpońa /dârponia/
— није затегао точак добро, па сад он само струже када дотакне сандук на колима n-a strîns ruata kalumĭa, ș-akuma ĭa numa dîrpuańe kînd ažunźe đi kuotur la kar

гребен (i. m.) — darak /darac/
— гребен има четири реда металних зубаца: два густа, и два ретка daraku arĭe patru rîndurĭ đi đinț đi fĭer: duauă đasă, șî duauă rarĭ [Crn.]

гребен (i. m.) — drîgļiaće /drâglu/
— кроз гребен се провлачи конопља, и добија се повесмо pin drîgļiaće sa traźe kîńipa, șî sa faśe fuĭuor [Por.]

гребенање (i. m.) — daraśit /dărăcire/
— јуче сам целога дана била код једне пријатељице на чешљању вуне ĭerĭ tuota ḑîua am fuost la o prĭaćină la daraśit [Crn.]

гребенање (i. m.) — drîglat /?/
— имала сам три жене на гребенању, и завршила сам посао брзо am avut triĭ muĭerĭ la drîglat, ș-am fîrșît lukru ĭut [akc.

гребенар (i. м.) — daraśituo /dărăcitor/
— са пет гребенарки, завршавам чешљање вуне за један дан ku śinś daraśituarĭe, fîrșîăsk daraśitu đi într-o ḑî [Crn.]

гребенати (gl. p.) — daraśi /dărăci/
— чешљам вуну, да бих прела за поњаве daraśesk lîna, kî sî tuork đi pîăturĭ [Crn.]

гребенати (gl. nesvrš.) — drîgla /drâgla/
— гребенала сам конопљу, јер намеравам да ткам за џакове drîglaĭ kîńipa, kî am đi gînd sî țîăs đi saś [Crn.]

гребенати (gl. p.) — dîraśi /dărăci/
— вуна се чешља гребеном lîna sa dîraśașće ku daraku [Por.]

гребенац (i. ž.) — gibură /ghibur/
— гребенац је прамен вуне који је остао на гребену после гребенања gibura ĭe zmuaćiku dă lînă kare a ramas pră darak dupa dîraśit [Mlava]

греда (i. ž.) — bîrnă /bârnă/
— истесао сам једну греду за ћуприју śopļiĭ o bîrnă đi punće [Crn.]

греда (i. ž.) — vurgi /vîrghină/
— вургина се добија од дужег дрвета, који се секиром исцепа на три-четири цепанице, од којих се прави ограда око куће, или сеник око стога vurgină sa faśe đin ļiemn lung, kare-l sparź ku sakurĭa în triĭ-patru țapăńiț, șî ku ĭaļe faś gard pi lînga koļibă, or țark pi lînga klańe [GPek]

греда (i. ž.) — grindă /grindă/
— греда је дугачко дрвено стабло, отесано равномерно са четири стране grindă ĭe o bîrnă lungă đi ļiemn, śopļită-n patru mukĭe la masură

Грекуловци (i. m.) — Grekuońi /Greconi/
— Павле Грекулов и његови Грекуловци су велика фамилија Pau lu Grĭeku ku Grĭekuońi aĭ luĭ, ńam mare [Crn.]

грех (i. s.) — pakat /păcat/
— грех је кад човек учини нешто због чега се губи образ pakat ĭe kînd uomu faśe suava pintru śe sa pĭarđe obrazu

грешан (prid.) — graśin /păcătos/
— не боји се толико грешна да на оном свету може отићи у пакао nu sa ćiame atîta đi graśină, kî pi lumĭa-ĭa puaće să kadă în ĭad

грешан (prid.) — pîkatuos /păcătos/
— грешан је човек који чини грехове pîkatuos ĭe uom kare faśe pakaturĭ

грешити (gl.) — graśina /grăcina/
— људи не би толико грешили, када би сви веровали у бога lumĭa n-ar graśina atîta kînd ar kređa tuoț în dumńeḑîu [Por.]

грешити (gl. n.) — greșî /greși/
— није научио добро да пише, још увек греши овде-онде nu s-a învațat bińe să skriĭe, înga greșîașće koļa-koļa

грешка (i. ž.) — greșa /greșală/
— велику грешку је направио кад је напустио школу mare greșală a fakut kînd s-a lasat đi șkuală

грешник (i. m.) — greșăļńik /greșelnic/
— ко убије човека, велики је грешник kare omuară uomu ĭe mare greșăļńik [Por.]

грешник (i. m.) — pîkatuos /păcătos/
— грешник је човек који има грехове, који чини зла људима pîkatuosu ĭe uom kare are pakaće, kare faśe rîaļe la lume [Por.]

грива (i. ž.) — kua /coamă/
— коњ поскочи да ме збаци, а ја га ухватих за гриву, и остадох у седлу kalu sari sî ma labiđe, da ĭuo-l prinsăĭ đi kuamă, șî rîmasăĭ în șauă

гривна (i. ž.) — brațarĭe /brăţare/
— метална гривна држи косу на држаљи brațarĭa țîńe kuasa-n držală

грип (i. ž.) — apukatu /apucătură/
— ухватио га је грип (или нека друга болест, која је пропраћена дрхтавицом и температуром) la prins apukatu, s-a pus apukatura pi ĭel

гркаво (pril.) — gîngońașće /gângonește ?/
— кад се свира фрула и пева из грла, каже се да свира гркаво kînd sa ḑîśe dăn fluer, șă sa kîntă dăn gît, sa ḑîśe kă kîntă gîngońașće [Mlava]

гркљан (i. ž.) — birigĭa /beregată/
— ишчупао му гркљан ĭa skuos birigĭata

грлица (i. ž.) — turturĭa /turturea/
— грлица се на влашком зове „туртурјауа” зато што пева само на један начин: „турр-турр” turturĭauă pi rumîńașe sa kĭamă așa, kă kîntă numa într-un fĭeļ: „turrr-turrr” [Por.]

грмети (gl. p.) — durai /hurui/
— грми на небу durîĭe-n śĭerĭ

грмљавина (i. ž.) — duraĭa /duruială/
— грмљавина непрекидно траје, а кише још нема duraĭala țîńe una-ntruuna, da pluaĭa înga nuĭe [Por.]

грмљавина (i. ž.) — trăsńitu /trăsnitură/
— највеће грмљавине су око Светог Илије, јер он управља громовима măĭ marĭ trăsńiturĭ sînt pi lînga Svići Iļiĭa, kă ĭel lukră ku trăsńićiļi [Por.]

грмуша (i. ž.) — skrofiță /scrofiţă/
— грмуша је налик на врапца, али је лепша птица, има складније тело skrofița kam aduśe ku bîrbĭaćiļi, ama ĭe măĭ frumuasă pasîrĭe, are trup măĭ fakut [Por.]

грне (i. ž.) — ua /oală/
— грне је глинени суд за кување на ватри, широког трбуха и уског отвора, са једном дршком са стране за држање uala ĭe vas đi pomînt đi fĭert la fuok, larg la burtă șă strîmt la gură, ku o manușă đ-oparće đi țînut

грнчар (i. m.) — olar /olar/
— грнчар је човек који прави и продаје судове од земље olarĭu ĭe uom kare faśe șî vinđe vasurĭ đi pomînt

гроб (i. m.) — mormînt /mormânt/
— отишла је сестра да окади мајчин гроб s-a dus sorîmĭa să tamîńe mormîntu mumi

гробар (i. m.) — gropar /gropar/
— гробар је човек који на гробљу копа гроб за умрлог човека gropar ĭe uom kare la morminț sapă gruapa đi uomo-l muort [Por.]

гробље (i. ž.) — gropișće /gropiște/
— гробље је место где се закопавају мртви gropișće ĭe luok unđe sa-ngruapă aĭ muorț [Por.]

грозан (prid.) — grozau /grozav/
— јако грозан посао има, мисли да га напусти rău grozau lukru are, sa gînđiașće sî sa lasă

грозд (i. m.) — strugur /strugure/
— Власи Мунћани нису имали добро грожђе, па су морали да иду у Крајину по вино за славу rumîńi Munćeńi n-avut strugurĭ buń, ș-a fuost muara sî sa dukă la Kraĭna dupa vin đi prazńik

грозница (i. ž.) — frigurĭ /friguri/
— јако се прехгладио, добио је грозницу: само кука да му је хладно, цвокоће, зноји се и има високу температуру a raśit rău, șî sa pus frigur-ļi pi ĭel: numa sa vaĭtă k-ăĭ frig, iĭ trămură đințî-n gură, ăl trîaśe apa, are fuok mare [Por.]

грозота (i. ž.) — gruzaviĭe /grozăvie/
— не зна шта је било у јелу те га је спопала таква мучнина да само повраћа nu șćiĭe ś-a fuost în mînkare pă sa pus pi ĭel o gruzaviĭe grĭa đi numa varsă

грозота (i. ž.) — grua /groază/
— толико смрди у кокошарнику, да повраћаш од мучнине кад одеш да узмеш неко јаје atîta puće în kurĭańik, đi vĭerș đi gruază, kînd će duś să ĭaĭ vrun uou

гроктати (gl.) — gîrći /gârtoni/
— свиње грокћу највише када су гладне puorśi gîrćiesk măĭ mult kînd sînt flomînḑ [Por.]

гром (i. s.) — trăsńit /trăsnet/
— кад сева, грми и пада киша, човек никад да се не склања под усамљено дрво у пољу, јер оно најјаче вуче гром kînd sfulđiră, durîĭe șî pluaĭe, ńiśkînd uomu să nu sa pituļe supt ļemn sînguraćik în kîmp, kî ĭel măĭ tare traźe trîasńitu [Por.]

громовник (i. m.) — trăsńituo /trăsnitor/
— громовник је свети Илија, јер он, веле, управља громом: одређује где ће да загррми и кога ће гром да удари trăsńituorĭ ĭe svići Iļiĭa, kă ĭel, śikă, lukră ku trăsńitu: rînduĭe unđe sî trasńaskă șî pi kare [Por.]

груб (prid.) — dobļenguos /grosolan ?/
— прави се да је велики столар, а шта год уради, све је грубо, ружно и ни за какву вајду sa faśe tișler mare, da śe guod lukră, tuot ĭe dobļenguos, urît, șî ńiś đ-o trĭabă [Por.]

грудва (i. s.) — buș /cocoloș/
— буш је велика грудва меког снега, која настаје када се узме мала грудва и ваља се с врха брда на доле, и нарасте богзна колико, скупљајући успут лепљиви снег bușu ĭe kokoluoș mare đe zapadă muaļe, kare sa faśe kînd sa ĭa kokoluoș mik șă sa tîvaļeașće đin vîru śuośi-n vaļe, șî ĭel krĭașće boznakît, adunînd pi drum zapadă ļipiśuasă

грудваст (prid.) — gļiuos /glios/
— земља је грудваста, пуна големих грудви, њива се не може сејати pomîntu ĭe gļiuos, pļin đi gļiĭ marĭ, luoku nu sa puaće sîmana [Por.]

грудвица (i. m.) — boboruo /boboronţ ?/
— брашно у џаковима се претворило у грудвице fańina în saś s-a fakut boboruanță

грудува (i. s.) — kokoluoș /cocoloș/
— сгрушало се млеко, пуно је грудвица s-a-ngroșat lapćiļi, pļin ĭe đi kokoluașă

грумен (i. m.) — grunđin /grunz/
— овце су олизале камен соли, остало је само неко грумење од њега uoĭļi a ļins krușîțu đi sare, a ramas numa ńiśći grunđiń đin ĭel

грумен (i. m.) — grăunťe /grăunte/
— чен белог лука grăunťe ďe usturoĭ

грушавина (i. ž.) — kurastă /curastă/
— кад се крава отели, прво млеко се зове грушавина, оно се не једе јер треба теле да га пије као највећи лек за своје здравље kînd fată vaka, lapćiļi đintîń sa kĭamă kurastă, ĭel nu sa manînkă, kî trĭabă să-l bĭa vițălu ka un ļak măĭ mare đi sînataća luĭ [Por.]

грч (i. s.) — zgî /cârcel/
— пливао је уморан и ухватио га грч, да је вода била дубља, удавио би се сигурно a notat ustańit, șî la prins zgîrśu, sa fi fuost apa măĭ adînkă, sa fi îńekat sigurat [Por.]

губер (i. m.) — strań /strani/
— губер је израђен од вуне, ткају га бабе „на штапу” strańu ĭe fakut dă lînă, ăl țîasă babiļi pră bît

Гугуљан (i. m.) — Guguļan /Gugulean/
— за нас у Млави, Гугуљан је Влах који живи у планини са стоком dă nuoĭ dîn Mlaoa, Guguļan ĭe rumîn kare traĭașće-n munće ku vićiļi

гугутати (gl.) — grînguri /gânguri/
— дете гугуче пре него што научи да говори kopilu grîngurĭașće pănă nu sa-nvață să vorbĭaskă

гужва (i. ž.) — bîksa /îmbîcseală/
— на вашару је била велика гужва la panađur a fuost marĭe bîksală

гужва (i. ž.) — gužbă /gujbă/
— гужва је уплетена лијана којом су се везивале ограде gužbă ĭe înpļećitură đi kurpiń ku kare s-a ļegat gardu

гужва (i. s.) — țambalău /tămbălău/
— неке пијанице су се потукле на вашару, једни су скочили да их раздвоје, други да се бију, па се створила општа гужва коју су жандари једва растурили (Танда) ńișći bĭețîuoș la bîlś s-a luvat la bataĭe, uńi a sarit să-ĭ đispartă, alțî sî sa bată, șî s-a fakut un țambalău ku tuot đi žîndari abĭa la spart

гуз (i. ž.) — bu /bucă/
— пала је и повредила гузу a kaḑut ș-a vîtamat buka kuruluĭ

гузат (prid.) — kurimanuos /curimănos/
— трбат и гузат, боже сачува каква наказа burtanuos șî kurimanuos, duamńe pazîașće śe rîtatură

гука (i. s.) — gîlkă /gâlcă/
— баба је била гушата, имала је велику гуку на врату baba a fuost gușată, avut o gîlkă mare la gît

гука (i. ž.) — modîlkă /modâlcă/
— кад се дете прехлади, натекну му крајници, направи му се нека гука у грлу, и оно тешко дише kînd kopilu raśiașće, iĭ sa înflă lăturuońi, iĭ sa faśe o modîlkă în gît șî ĭel suflă grĭeu [Zvizd]

гукав (prid.) — gîlkuos /gâlcos/
— упалила ми се кожа, и на неким местима сам сав гукав mi sa aprins pĭaļa, șă mis tuot gîlkuos pi la uńiluokurĭ

гумно (i. ž.) — arĭe /arie/
— гумно је место где се помоћу коња и ветра вршило и вејало жито arĭe ĭe luok unđe sa trăirat șî s-a vînturat grîu ku kalu șî ku vîntu [Por.]

гундељ (i. m.) — gîndak /gândac/
— плави гундељ живи под кором белог јасена, њиме су стари лечили полне болести: сифилис, трипер и неки „шенгер” који је био најгори gîndaku al vînît traĭașće supt skuarța lu frasîno-l alb, ku ĭel aĭ batrîń a ļekuit buaļiļi ibomńiśieșć: frĭenga, konkau șî vrun șenger kare a fuost măĭ rău [Por.]

гунђајући (pril.) — bombońind /bombonind/
— прође поред нас гунђајући treku pi lîngă nuoĭ bombońind [Crn.]

гунђање (i. ž.) — bombońa /bombăneală/
— велико гунђање у народу, због муке и тешкоћа mare bombońală-n lume, đi nakaz șî greotaće [Crn.]

гунђати (gl. p. ref.) — bombońi /bombani/
— гунђа, јер је љут на свакога bombońașće, kî ĭe mîńiĭuos pi tuoț [Crn.]

гусан (i. m.) — gîsak /gânsac/
— имам пет гусака и једног гусана am śinś gîșć șî un gîsak [Por.]

гуска (i. ž.) — gîskă /gâscă/
— гуске држе они који су у близини реке gîșć țîn aăĭa kare sînt apruape đi rîu

густ (prid.) — vîrtuos /vârtos/
— мешај добро качамак, да не буде превише тврд mĭastîkă bińe koļașa, să nu fiĭe prĭa vîrtuasă

густа каша (i. ž.) — groșa /grosoală/
— каша се прави од куваног млека и брашна groșala sa faśe đin lapće fĭert ku fańină đi kukuruḑ

гушобоља (i. ž.) — gîrliță /gârliţă/
— „грлица” је свињска болест gîrliță ĭe buală porśaskă

гуштер (i. s.) — șopîrlă /șopârlă/
— има две врсте гуштера, једна браонкаста, живи по камењарима, а друга, зелена, више се налази по буџацима ĭastă duauă fĭelurĭ đi șopîrļe, una murgă, traĭașće pin luokurĭ petruasă, da alaltă, vĭarđe, măĭ mult sa gasîașće pin buĭeḑarĭ [Por.]
д


да (pril.) — da /da/
— да, тако је како ти кажеш da, așa ĭe kum tu ḑîś

да (vez.) — //
— дошла бих ја, али мајка неће да ме пусти aș veńi ĭuo, numa nu vrĭa muma sî ma lasă

давање (i. ž.) — darĭe /dare/
— са толиким давањем, не може се изаћи на крај ku atîta darĭe, nu sî puće ĭeșî la kapatîń [Crn.]

давно (pril.) — đimult /demult/
— некада су људи живели у земуници đimult lumĭa a trait în borđeĭ [Crn.]

давно (pril.) — đemult /demult/
— то је било давно, нико више и не памти aĭa a fuost đemult, ńima ńiś nu măĭ țîńe minće

дада (i. ž.) — da /dadă/
— био дечак, била девојчица, старију сестру треба да ословљава са „дада” fiva kopil, fiva fată, la suora măĭ batrînă trîabe sî ḑîkă „dadă”

дадаори (i. m.) — dadauo /?/
— ово коло се игра у свим селима, али се зове и „трамуриша” ura-sta s-a žukat în tuaće saćiļi, ama sî kĭamă șî tramuriśa [Crn.]

даждевњак (i. ž.) — solomîzdră /solomâzdră/
— даждевњак је животиња налик на гуштера, али је црна са жутим пегама; јавља се после кише поред потока solomîzdra ĭe o žuavină ka șopîrla, ama ńagră ku pĭaće galbińe; ĭasă dupa pluaĭe pi lînga boruź [Por.]

дакако (pril.) — dakum /dacum/
— како да не dakum đi nu

дакле (pril.) — đi /adică/
— ти се, даклем, не слажеш са нама tu, đikă, ni ći ogođeșć ku nuoĭ [Por.]

дал (part.) — dar /dar/
— дал је тако, дал није тако, нико не може знати dar va fi așa, dar nu va fi, ńima nu puaće să șćiĭe

далек (pril.) — ďeparťe /departe/
— издалека ďin ďeparťe [Kmp.]

далеко (pril.) — điparće /departe/
— Ниш је далеко, а Београд је још даље điparće ĭe Ńișu, da Beļigradu ĭe șîmîĭ điparće [Crn.]

дан (i. ž.) — î /ziuă/
— иде јесен, дан је све краћи vińe tuamna, ḑîua ĭe tuot mîĭ mikă

дан (mn. ḑîļe) — ḑî /zi/
— од тада има дан и више (=више од једног дана) đ-autunśa ĭastă o ḑî șî măĭ bińe

данас (pril.) — astîḑ /astăzi/
— на данашњи дан în ḑîua đi astîḑ

данас (pril.) — astăz /astăzi/
— данас је лепо време astîḑ ĭe vrĭamĭă bună [Por.]

данга (i. ž.) — dangă /danga/
— линија повучена оловком dangă trasă ku pļeĭvazu

дангуба (i. ž.) — dangu /?/
— седење са вама је само једна велика дангуба, одо’ ја кући șađarĭa ku vuoĭ ĭe numa o dangubă marĭe, ma dusăĭ ĭuo akas [Crn.]

дангубити (gl.) — dangubi /?/
— не дангуби око тога што не знаш да урадиш, зови мајстора nu dangubi pi lîngă aĭa śe nu șćiĭ faśa, kĭamă maĭsturu [Crn.]

дар (i. m.) — dar /dar/
— некада давно млада је на свадби свекру поклањала кожух као дар đimult la nuntă guoviĭa lu taĭkî-su a dat kožuok đi dar [Por.]

дарежљив (prid.) — darńik /darnic/
— он ће ти дати, само ако има, јер је дарежљив човек ĭel îț dîă, numa dakă arĭe, kî ĭe uom darńik [Crn.]

дарежљивост (i. ž.) — darńiśiĭe /dărnicie/
— као да је оболео од дарежљивости, све би дао из куће parke ĭe bolnau đi darńiśiĭe, tuot ar da đin kasă [Por.]

даривати (gl. p. ref.) — darui /dărui/
— млада на свадби дарује кума и куму guoviĭa la nuntă dăruĭe nașu șî nașîța [Crn.]

дарован (prid.) — daruit /dăruit/
— и кумче је било даровано од стране кума șî finu a fuost daruit đin parća nașuluĭ

дарован (prid.) — dăruit /dăruit/
— даровани људи иду натоварени поклонима lumĭa dăruită mĭarźe-nkarkată ku darurĭ [Por.]

даровање (i. ž.) — dăruĭa /dăruiala/
— закаснио сам за даровање младе на свадби, и она са наљутила на мене m-am amînatat đi dăruĭala guovi la nuntă, șî ĭa s-a mîńiĭat pi mińe [Por.]

даровати (gl. p.) — dărui /dărui/
— снајка дарује свекрву кад први пут улази у кућу nuora dîăruĭe pi suakrî-sa kînd tună măĭ întîń în kasă [Por.]

даска (i. ž.) — bla /blană/
— храстове даске blăń dă gorun [Hom.]

дати (gl.) — da /da/
— не дај му новац, јер ће га дати на пиће nu-ĭ da bań, k-îĭ dîă pi bĭare

даћа (i. ž.) — țară /ţeară ?/
— „цара” је даћа која се намењује покојнику на дан када га укопају țara ĭe pomană kare sa dîă la-l muort în ḑîua-ĭa kînd ăl îngruapă [Por.]

даћар (i. m.) — pomenaș /pomenaș ?/
— даћар је онај који је позван да дође на даћу pomenaș ĭa ăla kare ĭe kĭemat să vińă la pomană [Mlava]

дација (i. ž.) — dațîĭe /dare/
— продао сам краве да платим дажбине држави am vindut vaśiļi sî plaćesk dațîĭa la držauă [Crn.]

два (br.) — du /doi/
— човек има два ока у глави и две руке у раменима uomu arĭe duoĭ uokĭ în kap, șî duauă mîń în umirĭ

двадесет (br.) — duauăḑîăś /douăzeci/
— кад сам напунио двадесет година, отишао сам у војску kînd am înpļińit duauăḑîăś đi ań, m-am dus în vuoĭskă [Crn.]

двадесет (br.) — doaḑăś /douăzeci/
— двадесет, двадесет и један, двадесет и два ... doaḑăś, doaḑăś șî unu, doaḑăś șî duoĭ ... [akc.

двадесети (br.) — doaḑăśiļa /douăzecilea/
— родио сам се двадесетог фебруара m-am fakut în a doaḑăśiļa ḑî în fîurarĭ [Por.]

дванаест (br.) — duoĭsprĭaśe /doisprezece/
— дванест месеци има у једној години duauăsprĭaśe luń ĭastă pi un an [Crn.]

дванаести (br.) — duoĭsprîaśiļa /doisprecelea/
— дође некако и дванаестги месец, завршиће се ваљда и ова година једном do veńi kumva ș-a doĭsprîaśiļa lună, sa do va înkeĭa șî anu-sta odată [Por.]

дванести (br.) — duoĭsprĭaśeļa /doisprezecelea/
— децембар је дванаести месец у години luna marĭe ĭe duauăsprĭaśeļa lună-n an [Crn.]

двапут (pril.) — dîdauo /de două ori/
— разумном детету довољно је да кажеш једанпут-двапут, и оно ће запамтити la kopil înțaļes đestul să-ĭ ḑîś odată-dîdauorĭ, șî ĭel îa la kap [Por.]

двоколица (i. ž.) — kalamantă /trasură/
— каламанта је врста двоколице, за превоз лакшег терета kalamantă ĭe un fĭeļ dă karuță ku doă ruoț, dă dus tovar măĭ ușuor

двориште (i. ž.) — pîrvaļiĭe /curte/
— двориште је простор испред куће, ограђен или неограђен pîrvaļiĭe ĭe luok đinainća kășî, îngrađit, or ńingrađit [Por.]

де (vez.) — đe /de/
— де, бре, није то тако како се прича đe, mă, nuĭe aĭa așa kum sa puvestîașće

Дебели Луг (i. m.) — Dăbiļug /Dăbiliug ?/
— Дебели Луг је село у Горњем Пеку, у близини мајданпечког рудника Dăbiļugu ĭe sat în Pĭekol đi Sus, apruape đi rudńiku măĭdanuluĭ

дебелина (i. ž.) — grasîme /grăsime/
— одвојио је на страну месо без сланине a pus în lăturĭ karńa fara grasîme [Por.]

Дебелолужанин (i. m.) — Dăbļiźan /Dăbligean ?/
— готово сви Дебелолужани су за време Тита радили у руднику, и имали добре плате gata tuoț Dăbļiźeńi đi vrĭamĭa lu Tita a lukrat în rudńik, ș-avut plăț buńe

дебељуца (i. m.) — grăsulan /grăsulean/
— има двоје деце, обоје дебељуце are duoĭ kopiĭ, amînduoĭ grăsulań [Por.]

дебео (prid.) — gruos /gros/
— дебело дрво ļiemn gruos

дебљи крај (i. m.) — botur /butur/
— скрати дрво на дебљем крају за једно две шаке skurtă ļiemnu la botur đi vro duauă palmĭe

дебљина (i. ž.) — grosîme /grosime/
— причало се да је некада у шуми било букви толике дебљине, да их нису могли петоро људи обухватити s-a puvestît kă-n padure vrodată a fuost faź ku atîta grosîmĭe đi n-a putut śinś inș să-ĭ kuprindă [Por.]

деведесет (br.) — noaḑăś /nouăzeci/
— кад имаш деведесет, треба ти још десет па да имаш сто kînd aĭ noaḑăś, ăț trîabe măĭ ḑîaśe đe sî aĭ o sută

деведесети (br.) — noaḑăśiļa /nouăzecilea/
— чича је ушао у деведесете muoșu a tunat în noaḑăśiļa [Por.]

девет (br.) — nua /nouă/
— сада је девет и по сати akuma ĭe nuauă śasurĭ, șî žumataće

девети (br.) — nuauļa /nouălea/
— врачара је рекла да треба да ми баје девет пута, ако девето бајање не помогне, лека неће бити vrîžîuarĭa a spus kă trăbe s-ăm đeskînće ši nuauă uorĭ, dakă n-ažută đeskînćiku a nuauļa, ļiak n-o sî fiĭe [Por.]

деветнаест (br.) — noasprîaśe /nouăsprece/
— са деветнаест година отишао је у стране земље đi noasprîaśe ań s-a dus pin țîăriļe strińe

деветнаест (br.) — noasprîaśiļa /nauăsprecelea/
— данас је деветнаести март, још дан-два и улазимо у пролеће astîḑ ĭe noasprîaśiļa în marțîșuor, măĭ o ḑî-duauă șâ tunăm în primovară

девица (i. ž.) — fećiua /fecioară/
— невина девојка, још увек не зна шта су мушка посла fată fećiuară, înga nu șćiĭe śi ĭe lukru voĭńiśesk [Por.]

девојачки (prid.) — fećesk /fetesc/
— био је добар виолиниста који је знао многе девојачке песме a fuost bun lăutarĭ kare a șćut mulće kînćiśe fećeșć

девојка (i. ž.) — fa /fată/
— девојка је неудата женска особа fată ĭe famĭaĭe ńimăritată

девојче (uzv.) — fa /fa/
— „фа” може да каже било ко женској особи, само ако су баш добри пријатељи, и ако међу њима нема никакве љутње „fa” puaće să ḑîkă fiĭekare la o famĭaĭe, numa dakă sînt baș prĭaćiń buń, șî nuĭe ńiś-o mîńiĭe într-a iĭ

девојчица (i. ž.) — fećiță /fetiţă/
— девојчица је мала девојка, дете fećița ĭe fată mikă, kopil

девојчурак (i. ž.) — fataluankă /fătăloancă/
— израсла је довојчица, сада је прави девојчурак a krĭeskut fećița, akuma ĭe o fataluankă întrĭagă [Por.]

Дели Јован (i. m.) — Guol /Gol/
— Дели Јован је велика планина, међа између Неготинске Крајине и Пореча Guolu ĭe munće mare, otar întra Kraĭna șî Porĭeśa

дељати (gl. p.) — mezdri /mezdri/
— деда од јутрос ради са макљом, деље држаља за мотике и секире moșu lukră ku mezdrĭala đi đesńață, mezdrĭașće dîržălurĭ đi sîape šă đi sakurĭ

дењење (i. s.) — grîmađit /grămădire/
— имао сам много сена, а на дењењу су ми помагали само отац и мајка am avut fîn mult, da la grîmađit mĭ-ažutat numa tata ku muma [Por.]

десет (br.) — ḑîaśe /zece/
— на рукама имаш десет прстију, па нису сви једнаки la mîń aĭ ḑîaśe źaĭśće, șî nu sînt tot una [Crn.]

десети (br.) — ḑîaśeļa /zecelea/
— десетог дана набасасмо на једну кућу a ḑîaśeļa ḑîuă buturirîm la o kasă [Crn.]

десити се (gl.) — întîmpla /întâmpla/
— изненада је нестао, шта ли се десило са њим, нико не зна đintr-odată s-a pĭerdut, śe s-a fi întîmplat ku ĭel, ńima nu șćiĭe

десни (i. ž.) — źinźiĭe /gingie/
— зуби се клате, а десни крваре đințî sa klaćină, da źinźiĭi sînźarĭaḑă [Por.]

десно (pril.) — đirĭapta /dreapta/
— на десно, удесно la đirĭapta

дете (i. m.) — kopil /copil/
— имао је са првом женом троје деце avut ku muĭarĭa đintîń triĭ kopiĭ

дете (i. ž.) — glua /gloată/
— са првом женом није имао децу, а са другом има четворо ku muĭarĭa đi-ntîń n-avut gluaće, da ku adăurată are patru

детелина (i. ž.) — deteļi /lucernă/
— покосио сам хектар детелине, и идем да је превезем am kosît un ĭektîr đi deteļină, șî ma duko s-o kar [Crn.]

детињаст (prid.) — kopilarĭesk /copliăresc/
— клис је детињаста игра, није за маторе људе kļisu ĭe žuakă kopilarĭaskă, nuĭe đi uamiń batrîń [Por.]

детињачки (pril.) — kopilarĭașće /copilărește/
— игра у колу некако детињачки, па се зато ниједна девојка не хвата до њега žuakă în uară kumva kopilarĭașće, șî đi aĭa ńiś o fată nu sa prinđe lînga ĭel [Por.]

детињство (i. ž.) — kopilariĭe /copilărie/
— детињство брзо пролази, али се дуго памти kopilariĭa trĭaśe ĭuta, ama mult sa țîńe-n gînd

детлић (i. ž.) — vîrdare /verdare/
— детлић је птица која се креће по дрвету горе-доле и куцка кљуном по деблу тражећи црве vîrdarĭa ĭe pasîre kare mĭarźe pi ļiemn însus-înźuos șî ćokńașće ku ćiku în butuarkă katînd la vĭermĭ

децембар (i. s.) — andrĭa /andrea/
— „андреја” је последњи месец у години, њиме се завршавала година у бапском календару andrĭaua ĭe luna đi la urmă în an, ku ĭa s-a-nkĭeptorat anu pi kîļindarĭu ăl babĭesk

децембар (i. m.) — luna /lunar/
— данас се ретко ко међу старијима сећа да се последњи месец бапског календара, поред „андреје”, звао и „лунар” astîḑ rar đin-tra-ĭ batrîń kare măĭ țîńe minće kă luna đi la urmă pi kîļindarĭo-l babĭesk s-a kĭemat, pi lînga andrĭauă, șî lunarĭ

дечја глиста (i. m.) — ļimbrik /limbric/
— дечја глиста личи на дугачку глисту, имају је мала деца ļimbriku samînă la rîmă lungă, ăl au kopiĭi aĭ miś [Por.]

дечурлија (i. zb.) — kopila /copilamă ?/
— често код нас најсиромашнији имају гомилу дечурлије đes la nuoĭ aĭ măĭ saraś au o gramadă đi kopilamă [Por.]

дивизма (sint.) — kuadavaśi /coada-vacii/
— крављи реп kuada vaśi

дивља гуска (i. ž.) — gîrlu /gârliţă/
— „грлуга” је птица, дивља гуска (Рудна Глава) gîrlugă ĭe pasîrĭe, gîskă sîrbaćikă

дивља јабука (i. ž.) — korikuvă /coricova/
— некада су људи киселили туршију сирћетом од дивљих јабука đimult lumĭa a akrit turșîĭa ku oțîăt đi korikuvĭe [Crn.]

дивље грожђе (i. ž.) — guri /aguridă/
— гурида је врста дивљег грожђа, која расте по шуми, има мала плава зрнца, која су толико кисела кад сазру да ти се уста сва стегну од киселости gurida ĭe un fĭeļ đi viĭe sîrbaćikă, kare dă pi duos, are buobe miś vînîće, kare kînd sa kuok sînt atîta akre đi gura sa strînźe đi tuot đi akrĭală [Por.]

дивљи (prid.) — sîrbaćik /sălbatic/
— вук и медвед су дивље животиње, јер живе у шуми lupu șî ursu sînt žuavińe sîrbaćiśe, kî traĭesk în padure [Por.]

дивљи грашак (i. ž.) — maḑîre /mazere/
— дивљи грашак има ружичасте цветове, препознају се са даљине: стоје нанизани по пет-шест као минђуше, а када сазри, дивљи грашак прави махуне maḑîrĭa are fluorĭ bilovinś, sa kunuosk đin đeparće: stau înșîraće kîći patru-śinś ka marźeļiļi, da kînd sa kuaśe, maḑîrĭa faśe postăĭś [Por.]

дивљи лук (i. m.) — uș /aiuș/
— дивљи лук расте у виноградима, и на влажним местима aĭușu krĭașće în viĭ, șî pi luokurĭ uđiluasă [Crn.]

дивљина (i. ž.) — sîrbaśiĭe /sălbăticie/
— причали стари да кад су дошли овде да се населе, није било никог нигде, само дивљина на све стране a puvestît aĭ batrîń kă kînd a veńit aiśa sî sa kăsătorĭaskă, n-a fuost ńima pusta, numa sîrbaśiĭe în tuaće părțĭļi [Por.]

дивно (prid.) — mîndru /mândru/
— мајка је ткала дивне ћилимове, али деца нису била вољна да их сачувају muma a țasut mîndre đi păturĭ, ama la kopiĭi n-a fuost pi vuoĭe să ļi pazîaskă

дивота (i. ž.) — mîndrĭață /mândreață/
— лепота девојка mîndrĭață đi fată

дизати (се) (gl. p. ref.) — arďika /ridica/
— кад легне, тешко се диже kînd sa kulkă, greu s-arďikă [Kmp.]

дика (i. ž.) — điđi /mândrie ?/
— нека су ти на понос таква деца să-ț fiĭe đi điđikă așa kopiĭ

дим (i. ž.) — mn.fumurĭ /fum/
— дим настаје из неког сагоревања fumu sa faśe đin vro arsură

димити (gl.) — afuma /afuma/
— дими као локомотива afumă ka mașîna đi vuoz

Димитрије (i. m.) — Dumitru /Dumitru/
— Димитријев alu Dumitru [Por.]

Димитрика (i. m.) — Dumitri /Dumitrică/
— чичу Думитра од малена су звали Думитрика, и такав надимак му је ослао до смрти; прешао је на његову децу, коју људи зову „Думитрикићи” la moșu Dumitru đi mik ĭa ḑîs Dumitrikă, ș-așa poļikră ĭ-a ramas pănă la muarće; a trekut șî pi fiśuori luĭ, pi kare lumĭa iĭ kĭamă „Dumitrikońi” [Por.]

димљен (prid.) — afumat /afumat/
— димљено месо karńe afumată

димњача (i. ž.) — fumări /fumărică/
— димњача је биљка са љубичастим цветом, који има врх као да је задимљен fumărika ĭe buĭađe ku fluare bilovinkă, kare are vîr ka kînd ĭe afumat [Por.]

димчина (i. ž.) — fumariĭe /fumărie/
— пуше сви као Турци, напуни се соба димчине да не можеш да дишеш tutuńesk tuoț ka turśi, sa umplu suoba đi fumariĭe đi nu puoț să sifļi [Por.]

динар (i. m.) — dina /dinar/
— није скупо, кошта ме само динар и десет пара nuĭe skump, ma koștuaĭe numa un dinarĭ șî ḑîaśe parîaļe

дирати (gl.) — dîrî /atinge/
— не дирај осињак, јер ће те ујести осе nu dîrî vesparĭu, kî ći muśkă vĭaspiļi [Crn.]

дисати (gl. p. ref.) — sufla /sufla/
— погледао сам га добро: не дише, пресече ме страх да је умро ma uĭtaĭ bińe la ĭel: nu suflă, ma taĭe frika k-a murit

длакав (prid.) — flokuos /flocos/
— данашње момке не разликујеш од девојака, јер су сви космати, и они носе дугу косу baĭețî đi astîḑ nu-ĭ razńeșć đin fĭaće, kî tuoț sînt flokuoș, șî iĭ puartă păru lung [Por.]

длакави шаш (i. ž.) — skra /scradă/
— длакави шаш је трава која расте између каменова по кршу и по шуми у планини, и тамо где она расте терају се овце на пашу skradă ĭe ĭarbă kare dîă pintra pĭetre pi kîrșĭe șî pin padure la munće, ș-akolo unđe ĭastă skradă sa mînă uoĭļi la pașuńe [GPek]

Длбокићи (i. m.) — Dîlbośeșći /Dîlbea ?/
— већина Длбокића имају куће у селу, а раде у руднику mîĭ mulț Dîlbośeșć au kîăș în sat, da lukră în maĭdan [Crn.]

длето (i. ž.) — daltă /daltă/
— длетом се дуби рупа у дасци ku dalta sa faśe skobitură în blană [Crn.]

длето (i. s.) — gin /ghin/
— „гин” је метална дубилица, са полумесечастим сечивом ginuĭe o skuabă đi fĭer, ku taișu înkîrśurat ka luna ćinără

дно (i. m.) — fund /fund/
— дно лонца fundu uaļi

до- (pref.) — do- /do-/
— неким речима се ставља „до” испред, кад се жели рећи да је радња, после дужег времена, готова la ńișće vuorbe sa puńe „do” đinainće, kînd vrĭa sî sa spună kî ĭe vrun lukru, dupa multă vrĭame, gata

добар (prid.) — bun /bun/
— добар дан buna ḑîua

добар (prid.) — faĭn /fain/
— ручаше добро, и прилегоше да мало одспавају prînḑîră faĭn, șî sa kulkară sî duarmă o țîră

добијен (prid.) — dobînđit /dobândit/
— овај грип је болест добијена прехладом apukatura-sta ĭe buală dobînđită đin raśială

добитак (i. ž.) — dobîndă /dobândă/
— од тога посла немаш никакву корист đin aăla lukru n-aĭ ńiś o dobîndă [Por.]

добити (gl.) — dobînđi /dobândi/
— лукав човек, не можеш га лако придобити uom vikļan, nu-l puoț ļesńe dobînđi [Por.]

добошар (i. m.) — tobașîa /toboșar/
— Јанко Андријев из Оснића и Мартин из Бачевице, били су најбољи бубњари Ĭanku lu Andriĭ đin Osńiśa șî Marćin đin Baśevița, a fuost mîĭ buń tobașîarĭ [Crn.]

Добрица (i. m.) — Dobriță /Dobriţă/
— име Добрица било је код Влаха и некада, а има га и сада nume Dobriță la rumîń a fuost șî đemult, da ĭastă ș-akuma

Добрицани (mn.) — Dobrițuońi /Dobriţoiu/
— Добрицани су грана Балабана, старе рудноглавске фамилије, која је дошла из Бошњака у румунском Банату Dobrițańi sînt o krĭangă đin Bîlabańi, famiļiĭe batrînă în Arnaglaua, veńită đin luok Bușńak în Banatu-l rumîńesk

добро (i. n.) — bińe /bine/
— добро си му рекао, али ниси имао коме bińe ĭaĭ spus, ama n-aĭ avut la kare

добро (pril.) — kalumĭa /ca lumea/
— он ради добро, немам шта да кажем; немам примедбе ĭel lukră kalumĭa, n-am śe sî ḑîk

добро (i. ž.) — bunataće /bunătate/
— добричина bunataće đi uom

добро (pril.) — faĭn /fain/
— све је било добро, провели смо се врло лепо tuot a fuost faĭn, ń-am pitrekut rău frumuous

Добро Поље (i. ž.) — Dobropuoļa /Dobropolie/
— они су се некада давно доселили од Пожаревца ĭeĭ s-a năsăļit dă vrodată dî la Požarevăț [Crn.]

добродошао (prid.) — bińeveńit /binevenit/
— поручио ти је мој отац да више ниси добродошао у нашу кућу ț-a kriśit tatî-mĭu kă nu iș măĭ bińeveńit în kasa nuastră [Por.]

доброта (i. ž.) — buńață /buneaţă/
— свет се искварио, људи су изгубили доброту s-a strîkat lumĭa, uamińi a pĭerdut buńața

довршен (prid.) — dogaćit /dogacit/
— жетва је, богу хвала, довршена, и сада имамо дан-два за одмор săśiratu ĭe, mulțam la dumńeḑîu, dogaćit, ș-akuma avĭem o ḑî-duauă đi ođińit [Por.]

довршити (gl.) — dostorî /dostorî/
— пробао је да бубе уништи отровом, није успео, али је имао велику срећу да удари мраз, па их је мраз докрајчио a śerkat sî storaskă guonźiļi ku otrauă, n-a putut, ama avut naruok mare k-a dat źeru, șî źeru ļa dostorît đi tuot [GPek]

довршити (gl. p.) — dogaći /dogaci/
— баш сам се намучио са орањем, али сам га довршио јуче baș ma nîkažîĭ ku aratu, ama-l dogaćiĭ ĭerĭ [Por.]

Догаревић < — Dogarĭu /Dogariu/
— Догаревићи у Рудној Глави су директни потомци неког Петра Догара Dogarĭeșći-n Arnaglaua sînt fir đi fir alu vrunu Pîătru Dogarĭu [Por.]

додати (gl.) — adauga /adăuga/
— надовезати конац на конац a adauga fir la fir [Hom.]

додиривати (gl. p.) — aćinźa /atinge/
— на слави је обичај да се свећом додирне таванска греда la prazńik ĭe ađet sî sa aćingă grinda ku lomanarĭa [Crn.]

додирнут (prid.) — ins /atins/
— додирнути јеж скупи се у клупко ariśu aćins sî faśe gĭem

дођош (i. m.) — vinoćik /persoană care vine/
— мало је старинаца, сви су дошљаци са разних страна rar kare sînt đin babaluk, tuoț sînt vinoćiś đin tuaće părțîļi

дозивати (gl. p. ref.) — strîga /striga/
— дозивао је из свег гласа, али га нико није чуо од ветра a strîgat kît a putut măĭ tare, ama ńima nu l-a auḑît đi vînt

доказ (i. ž.) — dova /dovadă/
— имам доказ, јер је човек видео твоје овце у мојој башти am dovadă, kî uomu a vaḑut uoĭļi tîaļe în građină mĭa [Crn.]

доказати (gl. p.) — dovađi /dovedi/
— на суђењу ћеш доказати моју кривицу, а сада иди својим путем la žuđakat vi dovađi vina mîa, da akuma du-će pi drumu tîău [Crn.]

долап (i. m.) — dalap /dulap/
— у долапу су држане панице, кашике, заструзи и храна која није потрошена în dalap s-a pus strîăkinļi, ļingurļi, zastruźiļi șî mînkarĭa śe a ramas [Crn.]

долина (i. ž.) — vaļe /vale/
— долина је удубљење између два брда vaļa ĭe adînśimĭa întra doa śuoś

домазлук (i. m.) — dîmîzluk /tamazlâc/
— ово прасе не кољем, остављам га за домазлук purśelo-sta nu-l taĭ, ăl las đi dîmîzluk [Por.]

домаћи (prid.) — dumĭastîk /domestic/
— домаћа свиња једе кукуруз кад јој дајеш, а дивља само кад нађе puorku al dumĭastîk manînkă kukuruḑ kînd îĭ daĭ, da al salbaćik numa kînd gasîașće

домаћин (i. m.) — stapîn /stăpîn/
— отац му је био угледни домаћин, а он је пијандура и распикућа tatî-su a fuost stapîn kunoskut, da ĭel ĭe bĭețîuos șî strîvĭeļńik [Por.]

домаћица (i. ž.) — stapîńa /stăpâneasă/
— домаћица је жена домаћина, а може бити и домаћин куће кад је удовица stapîńasa ĭe muĭarĭa stapînuluĭ, da puaće-fi șî gazda kășî kînd ĭe văduvă [Por.]

донет (prid.) — adus /adus/
— вода донета са кладенца apa adusă đi la fîntînă [Crn.]

доносити (gl.) — aduśa /aduce/
— доносим кључ с места aduk kĭaĭa đin luok

доплатити (gl.) — doplaći /doplăti/
— доплатио сам све што ми је остало до прошлога пута doplaćiĭ tuot śe mĭ-a măĭ ramas đi rîndol đintîń [Por.]

доплаћен (prid.) — doplaćit /doplătit/
— много ми је лашке када видим да је дуг исплаћен у целости mul mi ĭe măĭ ușuor kînd vîăd kî ĭ-e dîtoriĭa doplaćită întrĭeg [Por.]

Допоњи (i. m.) — Dopuońi /Dop/
— Допоњи су имали воденицу покривену каменим плочама Dopuońi a avut muară astrukată ku ļespiḑ đi pĭatră [Crn.]

дорат (i. m.) — duorśa /dorcea ?/
— дорат је врста коња, али они који су их имали, тако су их звали и по имену (Лесково) duorśa ĭe un feļ đi kal, ama aăĭa kare ĭ-avut, așa șî ļ-a ḑîs pi nume [GPek]

Дорћони (i. m.) — Dorćuońi /Dorcescu/
— Драго Дорчин је радио у Борском руднику Dragu lu Duorća a lukrat în maĭdan la Buor [Crn.]

Дорча (i. m.) — Duorća /Dorca/
— од имена Дорча настао је породични надимак Дорчони (Оснић) đin nume Duorća s-a fakut poļikra lu ńam Dorćuońi [Crn.]

досада (i. ž.) — dosa /dosadă/
— опрости ми, можда сам ти био досадан ĭartă-ma, puaće fi îț fakuĭ dosadă [akc.

досадан (prid.) — dosađieļńik /?/
— стража је досадан посао, брзо те успава straža ĭe lukru dosađeļńik, ći aduormĭe ĭuta

досадити (gl. p. ref.) — dosađi /dosădi/
— пођи, немој више досађивати човеку pļakă, nu măĭ dosađi uomu [Por.]

досадник (i. m.) — dosadńik /?/
— оставила га је девојка јер је велики досадник la lasat fata kî ĭe mare dosadńik [Por.]

досника ? (i. m.) — duosńikă /dosnică/
— „досника”, шумска биљка са лишћем окренутим леђно једно према другом, била је позната само врачарама duosńikă, buĭađe padurĭaļnikă ku frunḑă întuarsă ku duosu una kîtra alta, a fuost kunoskută numa lu vrăžîtuorĭ

доспео (prid.) — doaźuns /doaźuns/
— кукуруз је коначно дозрео за бербу kukuruḑu ĭe doaźuns đi kuļes

доста (prid.) — đestul /destul/
— радио је доста, отишао је на одмор a lukrat đestul, s-a dus la ođină [Por.]

доста (pril.) — đistul /destul/
— довљно је било једном да ми каже đistul a fuost odată să-ĭ spună

достигнут (prid.) — uns /ajuns/
— сустигли су их разбојници на путу, и убили ĭa aźuns uoțî pi drum, șî ĭa omorît

достићи (gl.) — doaźunźa /ajunge/
— тешко ће он достићи оно до чега сам стигао ја amunka ĭel doaźunźe la aĭa la ś-am aźuns ĭuo [Por.]

доступно (pril.) — îndamî /îndemână/
— кад човек живи у планини, треба увек да држи нож или секиру на дохват руке kînd uomu traĭașće la munće, trăbe să țînă întođeuna kuțît or sakure îndamînă

доћи (gl.) — veńi /veni/
— ускоро ће нам доћи мајка, доноси нам храну akuș ńi vińe muma, ńi duśe mĭnkare

дошљак (i. m.) — veńit /venit/
— није од старина у селу, његови су дошљаци nuĭe đin babaluk în sat, a luĭ sînt veńiț

дошљакиња (i. ž.) — vinoći /persoană care vine/
— оженио се дошљакињом из другог села s-a-nsuart k-o vinoćikă đin alt sat [Por.]

драг (i. m.) — drîgalaș /drăgălaș/
— полудела је, иде јавно са својим љубавником руку под руку a noroḑît, mĭarźe a ĭevi ku drîgalașu-ĭeĭ đi supt mînă [Por.]

драга (i. ž.) — mîndră /mândră/
— велики љубавник је био, у сваком селу је имао по једну љубавницу mare ibomńik a fuost, în tuot satu avut kîć-o mîndră

Драго (i. m.) — Dragu /Dragu/
— Драгов alu Dragu

Драгобан (i. ž.) — Ćirikuavĭe /Dragobete/
— Ћирикова је један дан у марту, тада је птичја свадба Ćirikuavĭa ĭe o ḑîvă în marta, atunśa ĭe nunta păsîrilor

Драгобан (i. ž.) — Ćirikuva /Dragobete/
— Ћирикува је празник великих птица, и пада у среду Шарене недеље, која је пре седмице са Пихтијним задушницама Ćirikuva ĭe ḑîua śuarîlor aļi marĭ, șî sî kađe mńerkurĭ pi Saptamîna pistriță, karĭe ĭe înainća saptamîńi ku Muoșî đi pipćeĭ

Драгобан (i. m.) — Dragobĭaće /Dragobete/
— Драгобан је птичји дан, тада се спарују птице и стављају сламку на сламку, праве гнездо Dragobĭaće ĭe ḑîua păsîrilor, atunśa sa-npreună păsîriļi șî pun paĭu unu pi altu, fak kuĭb

драгољуб (i. m.) — drăgoļub /călţunaș/
— драгољуб има црвен цвет, то је код нас старо цвеће, гајено у башти drăgoļubu are fluare ruoșîĭe, la nuoĭ ĭe fluare batrînă, pusă-n građină [Por.]

Драгуловићи (i. m.) — Draguļeșći /Drăgulescu/
— Драгуловићи који су имали кућу поред Шарбановачке реке, били су ковачи Draguļeșći ku kasa lîngă rîu Șarbanuțuluĭ, a lukrat la fĭer [Crn.]

драм (i. s.) — drĭam /dram/
— заборавили су сви шта је драм (Клокочевац) s-a zuĭtat tuoț śi ĭe drĭam [Por.]

драмлија (i. ž.) — dramiĭe /alic/
— са мало драмлија не можеш погодити птицу у лету ku puțîńe dramiĭ, nu puoț lovi pasîrĭa în zbuor [Crn.]

дрвен (prid.) — ļemnuos /lemnos/
— дрвено је све што је направљено од дрвета ļemnuos ĭe tuos śi ĭe fakut đi ļemn [Por.]

дрвенарија (i. ž.) — ļemnariĭe /lemnărie/
— на стругари, дрвенарија разбацана на све стране la firizană, ļemnariĭe sprînžîtă în tuaće părțîļi [Por.]

дрво (i. s.) — ļemn /lemn/
— дрво расте у шуми ļemnu krĭașće în padure

дрвосеча (i. m.) — toporaș /topraș/
— топораш је човек који је радио са секирчетом, са секиром toporaș ĭe uom kare a lukrat ku toporu, ku sakurĭa

дрдавка (коло) (i. s.) — dîrdaku /dârdacu ?/
— најлепше, а и нејчешће, дрдавку је играо неки чича Брлан, па су га зато назвали „Брланово коло” măĭ frumuos, da șî măĭ đies, dîrdaku a žukat vrun muoșu Bîrlan, șî đi aĭa la poļikrit „źuoku lu Bîrlan” [Por.]

дрен (i. s.) — kuorn /corn/
— дрен је мало, жилаво, чворновато и јако дрво kuorn ĭe ļemn mik, žîlau, nodoruos șî tare [Por.]

дрењина (i. ž.) — kuarnă /coarnă/
— дрењина је плод дрена kuarna ĭe puama kuornuluĭ

дреш (i. s.) — drĭeș /batoză/
— дреш је велика вршалица коју је покретао мотор преко дугачког каиша, а када су се појавили трактори, покретао је трактор drĭeșu ĭe mașînă đi trăirat mare, kare a mînato motuoru pista o kurao lungă, da kînd s-a ivit traktur-ļi, a mînato trakturu

држава (i. ž.) — ța /ţară/
— за шест година прошао сам кроз три рата, преко три државе, и вратио се одакле сам кренуо đi șasă ań am trekut triĭ raturĭ, pistă triĭ țîărĭ, ș-am ažuns đi unđe am pļakat [Crn.]

држаље (i. ž.) — dîrža /dârjală/
— држаље је глатко и танко дрво на које је насађена нека алатка која се држи рукама док се њоме ради, као што је секира, коса, мотика, трнокоп dîržala ĭe ļemn ńićeḑat șî supțîĭat în kare ĭe pus vrun alat śe sa țîńe-n mîń kînd sa lukră ku ĭel, kum ĭe sakurĭa, kuasa, sapa, tîrnakuopu

држати (gl.) — țîńa /ţinea/
— жена је држала узде, а муж је подметнутим раменом придржавао кола да се не претуре muĭarĭa țîńa frîu, da uomu ku umîru supus țîńa karu sî nu să rastuarńe

држећи (prid.) — țînatuo /ţânator ?/
— још је он држећи, иако има много година înkă ĭe ĭel țînatuorĭ, dakă arĭe mulț ań [Crn.]

дрзак (prid.) — dî /dârz/
— превише је дрзак, јер ради оно што други не сме prĭa mult ĭe dîrž, kî lukră aĭa śe alțî nu kućaḑă [Crn.]

дрзар (i. m.) — dîrza /dârzar/
— дрзар је јахао коња, и носио младину спрему dîrzarĭu a mĭers kalîărĭ pi kal ș-adus dîrzîļi guovi [Crn.]

дрипац (i. ž.) — dîrpĭe /dârpelă/
— дрипац, лажов и лоповчина, такав је он dîrpĭelă, minśinuos șî oțoman, așa ĭe ĭel [Por.]

дрљаво (pril.) — grapiș /grăpiș/
— каже се да неко иде дрљаво, кад се вуче на стомаку, ослоњен само на лактове sa ḑîśe kă vrunu mĭarźe grapiș, kînd sa traźe pi burtă, sprižińit numa în kuaće [Por.]

дрљање (i. s.) — grapat /grăpat/
— после изоравања њиве, на ред долази дрљање dupa śe sa ară luoku, vińe la rînd grapatu

дрљати (gl. p. ref.) — grapa /grăpa/
— сељак дрља њиву дрљачом после орања, да буде лакше за сејање saćanu grapă luoku ku grapa dupa arat, să mărunțaskă pomîntu, să fiĭe măĭ ļesńe đi sîmanat [Por.]

дрљача (i. s.) — gra /grapă/
— дрљачом се дрљала њива после орања ku grapa s-a grapat luoku dupa arat [Por.]

Дрмбаковци (i. m.) — Drîmbakuońi /Drîmbăreanu/
— Дрмбаковци су на ивици села, према Краварнику Drîmbakuońi sînt în marźina satuluĭ, kîtră Kravarńik [Crn.]

дрн! (uzv.) — drîn! /drân! ?/
— „дрн!” и „дрр!” није исто: „дрр!” даје шкрипу, звук ружан и непријатан за уши, а „дрн!” је лепши, отворенији, звучнији глас ... „drîn!” șî „drr!” nuĭe tuot una: đin „drr!”, or kă „dîrr!” ĭasă dîrpońală, glas urît șî grĭeu đi urĭekĭ, da „drîn” ĭe măĭ frumuos, măĭ đeșkis, rasună ... [Por.]

дрндало (i. m.) — drînd /drând ?/
— дрндало се прави од тврдог дрвета, да се не би поломило drîndu sî faśe đin ļiemn tarĭe, đi sî nu să frîngă [Crn.]

дрндар (i. m.) — drînda /?/
— дрндара је било некад, сада су се изгубили drîndarĭ a fuost đe mult, akuma s-a pĭerdut [Por.]

Дрндаревићи (i. m.) — Drîndarĭeșći /Drîndarești/
— имовина Дрндаревића захвата извор Дрндаревог потока imańa lu Drîndarĭeșći kuprinđe izvuoru alu Ogașu Drîndarĭesk [Crn.]

дрндати (gl. p.) — drîndai /?/
— сабијена вуна се растреса да би се разбиле грудве lîna pođită sî drîndîĭe đi sî să rupă kokoluașîļi [Crn.]

дробити (gl. p.) — đimika /dumică/
— кад се сетим како сам на бачији дробио качамак у зделу са млеком, стомак ме заболи kînd îm dă-n gînd kum la baśiĭe đimikam koļașe-n bļidu ku lapće, la burtă ma duare [Por.]

дромбуља (i. m.) — drîmb /drâmbă/
— дромбуљу стављаш између усана, дуваш, а палцем окидаш његов језичак drîmbu puń întra buḑă, sufļi, da ku źaĭśtu al marĭe daĭ în ļimba luĭ [akc.

дромбуљање (i. ž.) — drîmbońa /drâmboneală ?/
— од некуда се чује неко дромбуљање đi vrunđiva s-auđe o drîmbońală

дромбуљати (ĭuo drîmbuon, îel drîmbuańe) — drîmbońi /drâmboi/
— набавио сам дромбуљу, и учим да дромбуљам am gasît un drîmb, șî ma-nvîăț sî drîmbuon ku ĭel [Crn.]

дроњав (prid.) — țurfuruos /zdrenţăros/
— и сада иде сав дроњав, иако ради, и има одакле да себи направи људску одећу ș-akuma ĭasă-n lume tuot țurfuruos, dakă lukră, ș-are đin śe s-îș fakă țuaļe uomeńeșć [Por.]

дроњав (prid.) — zdrențuruos /zdrenăros/
— дроњав човек је онај који иде у поцепаној одећи uom zdrențuruos ĭe aăla kare mĭarźe ku țuaļe rupće [Por.]

дроњак (i. ž.) — buarfă /boarfă/
— нећу да обучем овај дроњак од кошуље nu înbrak buarfa-sta đi klțan [Crn.]

дроњак (i. ž.) — țurfură /zdreanţă/
— гледај, у какве се дроњке обукла, како је није стид? će uĭtă, în śe țurfurĭ sa îmbrakat, kum nu-ĭ rușîńe?

дроњак (i. m.) — drîsman /drâsman ?/
— био сам сиромах, нисам имао одело, носио сам неке поцепане дроњке am fuost sarak, n-am avut țuaļe, am purtat ńișći drîsmańe rupće

дроњак (i. ž.) — podua /podoabă/
— види се да је сиромах, јер иде обучен само у некакве дроњке (Рудна Глава) sa vĭađe kî ĭe sarak, kî mĭarźe înbrakat numa în ńișći poduabe

дроњак (i. ž.) — zdrĭanță /zdreanță/
— дроњак је део поцепане одеће zdrĭanța ĭe un parśel đin țuală ruptă

дроњчић (i. ž.) — tra /stramă/
— трама је комадић конца, или дроњак са неке старе одеће tramă ĭe un krîmput đi ață, or o ruptură đin vro țuală batrînă [Por.]

дроца (i. ž.) — intă /flintă/
— дроца је жена која је пошла од мужа, иде као уличарка, не води рачуна о облачењу, нити шта говори, или с ким спава fļintă ĭe muĭarĭa kare a pļekat đi la uom, șî mĭarźe ka uļimișńița, nu puartă griža kum ĭe-nbrakată, ńiś śe vorbĭașće, or ku kare duarme [Por.]

дрпати (gl.) — drpeļi /jerpeli/
— одрао га до коске la drpeļit păn’ la uos [Por.]

дрпити (gl. p.) — dîrpeļi /dârpeli/
— одраше ме лопови, не оставише ми ништа ma dîrpeļiră oțomańi, nu-m lasară ńimika [Por.]

дрр! (uzv.) — drr! /?/
— чујем кат-кад у ковачници: "дрр! дрр!" - шта ли дрља, ђаво ће га знати, страх ме је да одем и видим шта је aud kînd șî kînd în kuzńiță: „drr! drr!” - śe va dîrai, draku va șći, mi frikă sî ma duk sî vîăd śiĭe [Por.]

дртина (i. ž.) — dîrkĭe /dârchelă/
— није ми жао што сам га продао касапину, тај коњ је био матора мрцина nu-m pare rău kă l-am vindut la kasapu, kalu-la a fuost o dîrkĭelă batrînă

друг (i. m.) — păĭtaș /păitaș/
— отишао је са једним другом у риболов s-a dus ku-n păĭtaș în pĭeșkariĭe

другарица (i. ž.) — păĭtașîță /păitașiţe/
— биле су добре пријатељице од детињства, до смрти a fuost buńe păĭtașîță đi la kopilariĭe, pănă la muarće [Bran.

другачије (pril.) — altkum /altkum/
— другачије је некада било altkum a fuost vrodată [Crn.]

другачије (pril.) — altfĭeļ /altfel/
— другачији (по изгледу или начину настанка) fakut altfĭeļ

другачије (pril.) — aĭmintrĭa /altmintrelea/
— не личи на ово, другачије је направљен nu samînă ku asta, aĭmintrĭa ĭe fakut [Por.]

другде (pril.) — altunđe /altundeva/
— овде није као другде aiśa nuĭe ka altunđe [Por.]

другде (pril.) — altunđeva /altundeva/
— Турци су га тражили на појати, али он је био скривен негде другде, па се извукао жив turśi la katat la koļibă, dar ĭel a fuost pitualat altunđeva, ș-a skapat viu [Por.]

други (prid.) — alt /alt/
— други човек, другачији, није исти као што је био раније alt uom

други (pril.) — adăurat /adăurat/
— са другим мужем живела сам добро ku uomo-l adăurat am trait bun

други (br.) — duoĭļa /doilea/
— по други пут су моме оцу оперисали око a duoĭļa uară lu tata a operesît uokĭu [Crn.]

други пут (pril.) — altadată /altădată/
— пусти, завршићемо посао други пут lasă, gaćim lukru altadată  [Por.]

други пут (pril.) — altaua /altăoară/
— доћи ће други пут да заврши посао vińe đi altauară să gaćaskă lukru

друго (prid.) — alalt /alalt/
— друго време је било тад alaltă vrĭame a fuost atunśa

друго (prid.) — alalalt /alălalt/
— развела се и преудала, и са другим човеком је живела добро s-a đisparțît șî s-a promîritrat, șî ku alalalt uom a trait bińe

друго нешто (zam. neodr.) — altśeva /altceva/
— мислио је на нешто друго a ginđit la altśeva [Por.]

другом приликом (pril.) — altkînd /altcândva/
— завршимо посао сада, у другој прилици не зна се шта ће бити gaćim lukru akuma, kî altkînd nu sa șćiĭe śe o să fiĭe [Por.]

друкчије (pril.) — altkumva /alcumva/
— ја сам очекивао да ће овај проблем бити друкчије решен, а не овако ĭuo am așćetat să fiĭe trĭaba-sta altkumva rașîtă, da nu așa [Por.]

друм (i. s.) — drum /drum/
— одавде до Бољевца пут је широк и прав đ-aiś pîn în Buļuoț drumu ĭe larg șĭ đirĭept [Crn.]

друм (i. s.) — șļau /șleau/
— сав се одрао кроз густу шуму, док није изашао на пут s-a rupt tuot pin padure đasă, pănă n-a ĭeșît la șļau

друштво (i. ž.) — soțîĭe /societate/
— ишао је са њом ради друштва, да не иде сама кроз шуму a mĭers ku ĭa đi soțîĭe, să nu mĭargă sîngură pin padure

дрхтање (i. ž.) — dîrdaĭa /dârdâială/
— прехладио се, и ухватило га је неко дрхтање да се сав тресао, као да га је неко дрмао рукама s-a pus frigu pi ĭel, șî la prins o dîrdaĭală đ-a trîmurat tuot ka kînd la zgîndîrat śińiva ku mîńiļi

дрхтати (gl.) — dîrdai /dârdâi/
— мост подрхтава док камиони пролазе преко њега puodu dîrdîĭe pînă kamiĭuańiļi trĭek pista ĭel [Crn.]

дубац (i. ž.) — skua /scoabă/
— дубац је врста ножа за дубљење у дрвету, закривљеног сечива, са оштрицом само на страни којом се сече skuaba ĭe un fĭeļ đi kuțît đi skobit la ļemn, ku taișu înkoveĭat, ș-askuțît numa pi parća-ĭa ku kare sa taĭe

дубина (i. ž.) — adînśime /adâncime/
— дубина реке adînśimĭa rîuluĭ [Por.]

дубити (gl.) — adînśi /adînci/
— треба продубити овај канал trîabe adînśi ĭaruga-sta

дубити (gl. p. ref.) — skobi /scobi/
— Циганин дуби кашику у меком дрвету țîganu skobĭașće ļingura în ļemn muaļe

дубодолина (i. ž.) — funduańe /fundoaie/
— отишао је са стоком у дубодолину, неће доћи скоро s-a dus ku vićiļi la funduańe, nu vińe îndată

дубок (prid.) — adînk /adânc/
— дубока вода apă adînkă

дубрава (i. ž.) — dumbra /dumbravă/
— шума која је остала цела, која није сечена, густа шума са дрвећем које није превише високо kuodru kare stă întrĭeg, nuĭe taĭat đin ĭel, padure đasă, ku ļiamńe nu prĭa marĭ

дуг (i. ž.) — datoriĭe /datorie/
— дуг отежава живот јер се не заборавља datoriĭa îngreońaḑă viĭața, kî nu să muĭtă [Crn.]

дуг (prid.) — duļiźak /?/
— кад нема дрва, ложи се „дуга” ватра (тј. ватра која тихо сагорева и која ће дуго да траје ) kînd nus ļiamńe, fuoku sa faśe ku duļiźaku [Por.]

дуг (prid.) — lung /lung/
— чека нас дуг пут ń-așćiată drum lung

дуга (i. ž.) — daua /doagă/
— ово буре је направљено од храстових дуга butuońo-sta ĭe fakut đin dauoź đi gorun [Crn.]

дуга (i. s.) — kurkubău /curcubău/
— дуга се јавља само после кише kurkubău ĭasă numa dupa pluaĭe

дугајлија (i. m.) — lunguļiaće /lungulete/
— пошла је са једним дугајлијом од момка, високим и танким као мотка a pļekat ku un lunguļiaće đi baĭat, nalt șî supțîrĭe ka pražîna [Por.]

дугајлија (i. s.) — talalînkă /talangă ?/
— дугајлија је човек висок и мршав talalînkă ĭe om înalt șî uskat

Дуги (i. m.) — Lungu /Lungu/
— Траило Дуги је лепо свирао фрулу Trailă Lungu frumuos a kîntat în fluir

дугме (i. m.) — bumb /bumb/
— откопчава дугме на кошуљи, јер му је врућина dîșkĭaptură bumbu la kamașă, kă-ĭ zapuk [Hom.]

дуговати (gl.) — datori /datori/
— радије гладуј, само немој ником дуговати ништа măĭ îndată fomĭaḑă, numa nu dîtori la ńima ńimika [Por.]

дугуљаст (prid.) — lunguț /lunguţ/
— одломио је један подужи прутић са дрвета, и навалио батинама на оно детенце a frînt un bît lunguț đin đin ļiemn, șî s-a pus ku bataĭa pi kopilașo-la [Por.]

дуд (i. m.) — dud /dud/
— калемио сам дуд, и видео сам да се примио а. am oltańit un dud, ș-am vaḑut kî s-a prins

дудиња (i. ž.) — du /dudă/
— сакупио сам један чабар дудиња за ракију am adunat un śubîăr đi duđe đi rakiĭe [Crn.]

дудурајка (i. ž.) — duduraĭkă /dudă ?/
— девојке су правиле дудурајке од маслачка, и дувале су у њих када су желеле да момци чују где су, и да дођу на састанак fĭaćiļi marĭ a fakut dudurăĭś đin laptukă, ș-a sufļat în ĭaļe kînd a vrut s-îĭ audă baĭețî unđe sînt, șî sî vină sî sa gasîaskă

дужан (prid.) — datuo /dator/
— дужан сам новац, јер сам узео на зајам sînt datuorĭ bań, k-am luvat înprumut [Crn.]

дужина (i. ž.) — lunźime /lungime/
— по дужини, пут преко брда је краћи la lunźime, drumu pista śuakă ĭe măĭ skurt

дужник (i. m.) — datuorńik /datornic/
— кад зајмиш, врати по договору, да никоме не будеш дужник kînd ĭaĭ înprumut, întuarśe la vuorbă, să nu fiĭ datuorńik la ńima [Por.]

дукат (i. m.) — galbin /galben/
— дукат је био вредан новац, са ликом Фрање Јосифа galbinu a fuost ban skump, ku kapu lu Frańa Ĭosif

дулек (i. m.) — dovļaće /dovleac/
— родили дулеци, по три на једној врежи a rođit dovļețî, kîće tri la un vrĭež [Crn.]

Думановци (i. m.) — Dumuońi /Duman/
— Сава Думанов је био кондуктер на аутобусу рудника у Лубници Sava lu Duman a fuost kondukter la autobusu maĭdanuluĭ đin Lugńița [Crn.]

Думитрашко (i. m.) — Dumitrașku /Dumitrașcu/
— Думитрашков alu Dumitrașku [akc.

Думитрашкови (i. m.) — Dumitrașkuońi /Dumitrășcanu/
— излио се Тимок све до кућа Думитрашкових a ĭeșît Ćimuoku pîn la kîășîļi lu Dumitrașkońi [Crn.]

Дунав (i. ž.) — Dunurĭe /Dunăre/
— кад су људи ишли на рад у Румунију, Дунав су прелазили бродом kînd s-a dus lumĭa la lukru în Rumîńiĭe, pistă Dunurĭe a trekut ku vapuoru [Crn.]

дуња (воћка) (i. m.) — gutîn /gutui/
— имам једну дуњу у дворишту, посађену још од прадеде am un gutîn în traiușa kășî, sađit înga đi paradĭeda

дуња (плод) (i. ž.) — gutî /gutuie/
— дуња је плод воћке дуње, жуте је боје налик на крушку gutîna ĭe puama lu gutîn, galbină șî fakută ka para [Por.]

дупе (i. s.) — kur /cur/
— пао на дупе a kaḑut în kur

Дупиш (i. m.) — Fundîrĭ /Fundir/
— Дупиш је најмлађе дете у једној бајци о мајци која је имала много деце која су сва пошла у свет, а Дупиш је, кад је одрасо, кренуо за њима да их тражи Fundîrĭu ĭe kopilu al măĭ mik đintr-o povastă ku muĭarĭe kare avut mulț kopiĭ, șî iĭ a pļekat în lume, da Fundîru, kînd a krĭeskut, a pļekat să-ĭ kaće [Por.]

дупља (i. ž.) — butuarkă /butoarcă/
— сакрио је паре у шупљем стаблу a pitulat bańi în butuarkă [Hom.]

дур! (uzv.) — dur! /dur!/
— дур! дур! по небу, и на крају ништа, не паде ни капка кише dur! dur! pi śĭerĭ, șî la urmă ńimika, nu pikă ńiś un struop đi pluaĭe

дура (uzv.) — dura! /dura ?/
— када коњ иде лагано, а ти хоћеш да га потераш, удариш га узенгијама по стомаку, и викнеш му: „Дура! Дура!” kînd kalu mĭarźe-n śiet, da tu vrĭeĭ să-l ĭuțășć, tu iĭ daĭ ku zengiĭļi în burtă, șî-ĭ zbĭerĭ: „Dura! Dura!” [GPek]

дурити се (gl. p. ref.) — buzumfla /bosumfla/
— кад бејах мали, знао сам се дурити за било шта kînd ĭeram mik, am șćut ma buzumfla đi fiĭe śe [Por.]

дурити се (ĭuo ma înbufńeḑ, ĭel sa înbufńaḑă) — înbufna /îmbufna/
— кад се љути, сав се надури kînd sa mîńiĭe, sa înbufnaḑă tuot [Por.]

Дурлић (i. m.) — Durļa /Durlea/
— најстарији Дурлић је дошао из Речице у румунском Банату Durļa al măĭ batrîn a veńit đin Raśița-n Banato-l rumîńesk

дурујан! (uzv.) — duruĭan /duruian ?/
— „ђиха, ђиха, ђихана” кажеш када ставиш мало дете на колена, и цупкаш га као да јаше коња „duru, duru, duruĭan” ḑîś kînd puń kopilo-l mik pi źanunkĭe, șă-l țupîĭ ka kînd kîlarĭașće kalu [Por.]

дућан (i. m.) — dukĭan /dugheană/
— био сам у дућану и купио себи кошуљу, а жени платно за сукњу kumparaĭ în dukĭan un kîlțan đi mińe, da đi muĭarĭe pînḑă đi krețan [Crn.]

дућанџија (i. m.) — dukĭanźiu /dughengiu/
— дућанџија не отвара сутра дућан, јер је празник dukĭanźiu nu đișkiđe mĭńe dukĭanu, kî ĭe ḑî marĭe [Crn.]

душа (i. s.) — sufļit /suflet/
— на помани се намењује души покојника la pomană, sa dă la sufļitu lu al muort

душица (i. s.) — sufļețăl /suflețel/
— ох, душице моја, не могу живети без тебе au, sufļețălu mĭeu, nu puot trai fara ćińe [Por.]

душман (prid.) — dușman /dușman/
— душман не заборавља и не прашта никада al dușman nu zauĭtă șî nu prostîașće ńiś kînd [Crn.]

душманинов (prid.) — dușmańesk /dușmănesc/
— погодио га је душманинов метак la lovit plumbu dușmańesk [Crn.]

душманлук (i. ž.) — dușmańiĭe /dușmănie/
— сви су душмани и неразумни, и зато су ушли у велико непријатељство tuoț sînt dușmań șî ńințaļeș, șî đi aĭa s-a bagat în dușmańiĭe marĭe [Crn.]

душмански (pril.) — dușmańașće /dușmănește/
— удари га једном душмански, и обори га на земљу đață odată dușmańașće, ș-îl trînći la pomînt [Crn.]

душмански (prid.) — dușmanuos /dușmănos/
— жена душманка, ћути, гледа испод ока ко кучка, ако јој се и омакне нека реч, то је прави отров muĭare dușmanuosă, taśe, sa uĭtă kĭuorđiș ka kațaua, dakă-ĭ va skapa vro vuorbă, ĭa ĭe veńin guol [Por.]
ђ


ђаво (i. m.) — drak /drac/
— нека иде дођавола sî sa dukă drakuluĭ, or: dukî-să drakuluĭ

ђаво (i. ž.) — naĭba /naiba/
— каже се „најба” да не поменеш ђавола по имену, јер ђаво кад чује своје име, долази и прави ти зло sa ḑîśe naĭba să nu-l pumeńeșć pe draku pe nume, kî draku kînd auđe numiļi luĭ, vińe șî-ț faśe răļe

ђаво (i. s.) — soće /sotea/
— соћа је ђаво, спалио га тамјан soća ĭe draku, uśigăl tamîĭa

ђаволаст (prid.) — điolak /ghiolac/
— дете је ђаволасто од како се родило kopilu ĭe điolak đi kînd s-a fakut [Por.]

ђаволија (i. ž.) — drakovi /drăcovină ?/
— наше дете је опет направило неки несташлук kopilu nuostru ĭar a fakut vro drakovină [Crn.]

ђаволија (i. m.) — draśină /dracină ?/
— седи бадава и само смишља ђаволије șîađe đi źaba, șî numa skuaće la draśiń [GPek]

ђаволисати (gl.) — drakui /drăcui/
— немој ме ђаволисати за бадава, јер нисам крив nu ma drakui đi źaba, kă nu sînt đevină [Por.]

ђаволица (i. ž.) — drakuaĭkă /drăcoaică/
— ђаво и његова жена draku ku drakuaĭka

ђаволски (pril.) — draśașće /drăcește/
— развалио је ограду само да прође, јер је навикао да све ради ђаволски a spart gardu muma sî trĭakă, kî ĭe-nvațat tuot sî lukrĭe draśașće [Crn.]

ђавољи (prid.) — draśesk /drăcesc/
— крађа је ђавољи посао furu ĭe lukru draśesk [Crn.]

Ђеђу (i. m.) — Đeđu /Gegiu/
— у старирнској песми, Ђеђу је најстарији зет краља Жигмана în kînćik batrîńesk, Đeđu ĭe źińere al măĭ mare alu Žîgman kraļu [Crn.]

Ђеко (i. m.) — Đeku /Gecu/
— познавао сам добро Ђека Тодорана l-am kunoskut bińe pi Đieku Todoran [Por.]

Ђена (i. m.) — Đe /Genă/
— Ђена Спатар је био у рату са Немцима Đenă Spatarĭu a fuost în rat ku Ńamțî [Por.]

ђока (i. s.) — ńetku /sulă/
— радио као коњ дању-ноћу, а на крају добио „ђоку” a lukrat ka kalu ḑîua-nuapća, da la urmă a kîpatat pi ńetku

ђока (i. ž.) — mua /moacă/
— е, ђока ће га ухватити, брз је као муња e, muaka ăl măĭ prinđe, ĭut ĭe ka sfulđeru

Ђорђе (i. m.) — orge /Gheorghe/
— први зет ми се звао Ђорђе, умро је, сирома, млад pi źińir-mĭu al đintîń l-a kĭemat Gĭorge, s-a rapus, saraku, ćinîr [Por.]

ђубриво (i. m.) — băļega /bălegar/
— настојали су да стадо буде код њих, у њиховој стаји, због стајског ђубрива a tras să fiĭe stîna la ĭeĭ, în tîrla lor, đin kauza băļegarĭuluĭ [Dun.]

ђубровник (i. s.) — đibruomńik /făraș/
— отац је радио у руднику, и оданде је донео један ђубровник за кућу tata a lukrat la rudńik, șî đ-akolo a dus un đibruomńik đi kasă [Por.]

Ђујко (i. m.) — Đuĭkă /Giuică/
— Јанко Ђујка је био сеоски кнез, и виђен човек Ĭanku Đuĭkă a fuost kińez în sat, șî uom vaḑut [Crn.]

Ђујкони (i. m.) — Đuĭkuońi /Giuiconi/
— Ђујкони су вредни, и чувају много крава музара Đuĭkuońi sînt vrĭańiș, șî pazîăsk mulće vaś ku lapće [Crn.]

ђурђевак (i. ž.) — đurđiță /lăcrimioară/
— ђурђевак је шумско цвеће које ниче у пролеће, и има ситне беле цветове, налик на звончиче đurđița ĭe fluare padurĭană kare dă în primovară, șî are fluorĭ albe, marunće șî fakuće ka klopațăļiļi [Por.]

ђурђевак (i. s.) — mărgăritar /mărgărit/
— у Прахову су на Ђурђевдан девојке брале ђурђевак и плеле венце în Praova la sveći Gĭorge feťiļi kuļeđa mărgăritar și faťa kunuń [Kmp.]

Ђурђиц (i. ž.) — Źoroșćița /Joroștiţa ?/
— Ђурђиț ĭе слава нашег имања од старина Źoroșćița ĭe prazńiku lu moșîĭa noastră dăn babaluk
е


е (uzv.) — e /e/
— само „е”, или „еее”, каже се када се чудиш нечему, када ти је жао због нечег лошег што си чуо, када си нестрпљив или љут numa „e”, or „eee”, sa ḑîśe kînd će mirĭ đi śauva, kînd îț pare rău k-aĭ auḑît vrun rîău, kînd iș ńisufarat or mîńiuos

евењка (i. ž.) — vîzlă /vâslă/
— евењка је кита сплетених гроздова, обешена под стрехом да се суши за зиму vîzlă ĭeste viță de viĭe ku strugurĭ la ĭa, atîrnată la streșină să să usuče de ĭarnă [Tim.]

евењка (i. s.) — ivenk /vâslă/
— евењка је гранчица са два-три грозда, одсечена из чокота и стављена под стреху да се суши за зиму ivenk sa kĭamă krĭenguța đi viĭe ku doĭ-triĭ strugurĭ, taĭată đin bușćan șî atîrnată supt strĭeșînă sî sa ușće đi ĭarnă [Por.]

ево (part.) — ă /iată/
— ево га човек, долази на врата ătă-l uomu, vińe la ușă [Mlava]

ево ме (uzv.) — ăma /ăma/
— ево ме, стигох ăma, veńiĭ [Por.]

ево смо (uzv.) — ăńi /iată-ne/
— ево смо, стугосмо некако ăńi, doveńirăm kumva

ево, ено, ето (part.) — ăće /iată/
— ево ме, долазим ăće-ma, vin

ејакулирати (gl.) — borî /borî/
— није пазио и свршио је у њу, и она је, сирота, остала трудна n-a pazît ș-a borît î-ńa, șî ĭa, saraka, a pļekat greuańe

ено (zam.) — ńa /na/
— ено тамо, онамо ńa kolo [Pom.]

ено (demin.) — ă /ă/
— ево (ено, ето) тамо ă, kolo

ено (zam.) — ńe /ne/
— ено тамо, испод оног дрвета ńe kolore, supt ļiemno-la

ено (uzv.) — ĭa /iacă/
— буди добар, јер ено, долази ти мати, па ћеш добити батине fi bun, kă ĭakă vińe mum-ta, șî kapiț bataĭe [Crn.]

ено га (demin.) — ăl /ăl/
— ено га тамо, крије се ăl kolo, stă pitulat

Ердељ (i. m.) — Arđal /Ardeal/
— надимак нам је „Арђелани” јер су наши стари дошли из Арђала (=Ердеља) poļikra ńi Arđelańi, kă aĭnuoștri aĭ batrîń, a veńit đin Arđal [Por.]
ж


жаба (i. ž.) — bruaskă /broască/
— искочиле му очи као жаби ĭ-a ĭeșît uoki ka la bruaskă

жаба (i. m.) — botrak /brotac/
— плива као мала жаба (Сиге, Магудица) nuată ka un botrak [Hom.]

жабац (i. m.) — broskan /broscan/
— када има жабе мора да буде и жабац, а по чему се препознају, ђаво из баре ће знати kînd ĭastă bruaskă, muara să fiĭe șî broskan, da pi śe sa va kunoșća, draku đin baltă va șći [Por.]

жабљак (i. ž.) — bruoskariĭe /broscărie/
— направила се у њиви огромна баруштина, биће ми њива само један жабљак са зеленим жабама уместо кукуруза s-a fakut în luok un baltuoń ku tuot, o să-m fiĭe luoku numa o bruoskariĭe ku bruoșć đ-aļi vĭerḑ, în luok đi kukuruḑ [Por.]

жага (i. ž.) — ža /joagăr/
— жага је велика дворучна тестера, са два пара зубаца: један пар сече, а други вади струготину žagă ĭe firiz mare đi doă mîń, ku doă parĭekĭ đi đinț: o parĭake taĭe, da una skuaće rugumatura

жагља (i. ž.) — žîglă /jâglă/
— на јарму има две жагље la źug ĭastă duauă žîgļe

жалост (i. s.) — žăļ /jale/
— велика жалост, погинуо млад момак žăļ mare, a perit baĭat ćinîr

жар (i. ž.) — spuḑă /spuză/
— у жару се пеку кромпири în spuḑă sa frig krîmpiĭi

жар (i. m.) — karbuńe /cărbune/
— ватра се угасила, остали су само жар и пепео s-a stîns fuoku, a ramas numa karbuń șî śanușă

жарење (i. ž.) — usturatu /usturătură/
— жарење је осећај на кожи кад човек ожари коприва usturatură ĭe sîmțală pi pĭaļe kînd pi uom ăl muśkă urḑîka [Por.]

жбан (i. s.) — źuban /butoi/
— жбан је дрвени суд од дога, у који тече ракија на казану źubanuĭe vas đi ļiemn, fakut đin dauoź, în kare kure rakiu la kazan [Por.]

жвала (i. ž.) — zaba /zabală/
— жвале су везане за узде, и стављају се коњу у уста, да би коњ могао да се води zabaļiļi sînt ļegaće đi uzgiń, șî sa pun la kal în gură, đi sî puată kalu sî sa puarće [Por.]

ждрепчаник (i. s.) — ferkeđeu /ferchedeu/
— једна кратка мотка, постављена на предњој страни каруца, за коју се везује коњски ам o dorîngă skurtă pusă la karuță đinainće, đi kare sa prinđe amu kaluluĭ

жедан (prid.) — satuos /setos/
— косци се жале да су жедни, а нико није отишао по воду kosîtuori sa vaĭtă kă sînt satuoș, da ńima nu s-a dus dupa apă [Por.]

жеднети (gl.) — însîtoșa /însetoșa/
— јео је слани сир, и кад је почео жеднети, крчаг воде га није заситио a mînkat brînḑă sarată, șî kînd a-nśeput însîtoșa, un krśag đi apă nu la sîturat

жеђ (i. ž.) — aće /sete/
— тешко је кад човека спопадне жеђ, а воде нема нигде rău ĭe kînd sa puńe sîăća pi uom, da apă nuĭe ńiśunđe

жеђање (i. ž.) — sîtoșa /însetoșare/
— само стоку у планини да не захвати неко велико жеђање, тога су се највише бојали numa vićiļii la munće să nu prindă vro sîtoșală mare, đ-aĭa s-a ćemut măĭ mult [Por.]

желети (gl. p.) — dori /dori/
— у сиромаштву само можеш желети оно што ти треба, а да добијеш, тешко la sîraśiĭe numa puoț dori aĭa śie vrĭeĭ tu, da sî kapiț, amunka

желудац (i. m.) — burtan /burtan/
— он је син Јанка Трбоње ĭel ĭe fiu lu Ĭanku Burtan [Por.]

желудац (i. m.) — tîrban /târban/
— нарас’о му је стомак к’о у краве, јер му се проширио желудац, сирома, нема меру у јелу ĭ-a krĭeskut burta ka la vakă, kî-ĭ s-a larźit tîrbanu, saraku, n-are marźină la mînkare [Por.]

жеља (i. s.) — duor /dor/
— умрећу од чежње за њим am sî muor đi duoru luĭ [Crn.]

жеља (i. ž.) — dorință /dorinţă/
— имам јаку жељу да га још једном пољубим am o dorință tare să-l măĭ țuk odată

жељан (prid.) — duorńik /dornic/
— жељан сам хлеба из црепуље mis duorńik đi pîńe đin śirińe

жељен (prid.) — dorit /dorit/
— нисам био жељен ни од мајке, ни од оца (=нису ме желели ни мајка, ни отац) n-am fuost dorit ńiś đi muma, ńiś đi tata

жељица (i. s.) — doruț /doruţ/
— (у изр.) жељо-жељице, жељо жељена duor-doruțuļe

жена (i. ž.) — famĭaĭe /femeie/
— кад видиш на путу особу у сукњи, а не знаш ни ко је ни шта је, кажеш да видиш једну женску особу kînd vĭeḑ pi drum o insă-n suknă, da nu șćiĭ kare ĭe șî śi ĭe, spuń kî vĭeḑ o famĭaĭe

жена (i. ž.) — muĭarĭe /muiere/
— ово је моја жена, ожењен сам њоме преко двадесет година asta ĭe muĭarĭa a mĭa, sînt însurat ku ĭa pista doaḑăś đi ań

жена (i. ž.) — muĭare /muiere/
— село је пуно неудатих жена satu ĭe pļin đi muĭerĭ ńimîritaće

жена (i. ž.) — soțîĭe /soție/
— чича је имао две жене, прва му је умрла, па се оженио другом женом muoșu avut duauă soțîĭ, a đintîń ĭ-a murit, șî s-a-nsurat ku alta muĭarĭe [Por.]

женица (i. ž.) — muĭerușkă /muierușcă/
— оженио се и он, сирома, узео једну женицу без родитеља s-a-nsurat șî ĭel, saraku, a luvat o muĭerșkă fara parinț [Por.]

женскарош (i. s.) — koțua /coţoabă/
— ко би рекао за њега да ће бити тако велики женскарош kare a fi ḑîs đi ĭel kă o să fiĭe așa koțuabă đi mare [Por.]

женскаст (prid.) — muĭerĭeļńik /muierelnic ?/
— женскаст је човек који ради женске послове: пере судове, спрема храну, штрика чарапе ... muĭerĭeļńik ĭe uom kare lukră lukrurĭ muĭerĭeșć: spală vasurļi, vaśe đi mînkare, faśe la śarapĭ ... [Por.]

женскасто (pril.) — famĭeĭașće /femeiește/
— сирома, не само да нема ниједан мушки знак, него и некако говори женскасто saraku, nu kî nare ńiś un sîămn voĭńiśiesk, numa șî vorbĭașće kumva famĭeĭașće [Por.]

женски (prid.) — famĭeĭesk /femeiesc/
— женска ношња puort famĭeĭesk

женски (prid.) — muĭerĭesk /muieresc/
— женска марама kîrpă muĭerĭaskă

женски (pril.) — muĭerĭașće /muierește/
— пева женски, као жена, са танушним гласом kîntă muĭerĭașće, ka muĭarĭa, ku glas supțîrĭel [Por.]

женско (prid.) — muĭerĭesk /muieresc/
— волео је да облачи женску одећу ĭ-a fuost drag să-nbraśe țuaļe muĭerĭeșć

жетва (i. s.) — sîśarat /secerat/
— жетва је рад на њиви са житом, кад се зрело жито сече српом sîśaratu ĭe lukru în luoku ku grîu, kînd grîu kuopt sa taĭe ku sîaśira

жетелац (i. m.) — sîśeratuo /secerător/
— жетелац је особа која жање sîśeratuorĭ ĭe insă kare sîaśiră [Por.]

жети (gl. p.) — sîśara /secera/
— било би добро кад би се њива пожњела до вечерас ar fi bun kînd sa-r sîśara luoku pănă astară

жива (i. s.) — arźintviu /argint-viu/
— са живом раде само врачаре ku arźint viu lukră numa vrîžîtuoriļi

живети (gl. p. ref.) — trai /trăi/
— не зна се колико ћемо још живети nu sa șćiĭe kît v-om măĭ trai

живина (i. ž.) — ua /oară/
— храни живину dă la uară [Bran.

живица (i. s.) — săś /seci/
— живица је ограда од грања и трња, у коју се пуштају јагањци да пасу сами, без чобанина săśu ĭe gard đi tîrș șî đi spiń, în kare s-a slubuod mńiĭi sî paskă sîngurĭ, fara păkurarĭ [Por.]

живот (i. m.) — traĭ /trai/
— један живот имамо, треба да га чувамо un traĭ avĭem, trăbe să-l pastrăm [Por.]

жигосати (gl.) — adînźi /jegui/
— немој ударати жиг док ја не стигнем nu adînźi, pănă nu aźung ĭo [Por.]

жиличаст (prid.) — ațuos /aţos/
— месо пуно жила karńe ațuasă [Por.]

Жинарец (i. m.) — Źinarĭeț /Jinareţ/
— Жинарец је огранак који почиње код Прераста, и од ушћа потока Ваља прераст у Шашку држи све до Бунара на Кулма калџији Źinarĭeț ĭe un krak kare țîńe đi la Prerast, unđe sa-npreună Șașka ku Vaļa prerastuluĭ, pănă la Bunarĭ pi Kulmeźiĭe

жир (i. ž.) — gindă /ghindă/
— жир имају храст, цер, буква gindă au gorunu, śaruońu, fagu

жир (i. s.) — žîr /jâr/
— некад је било шуме колико хоћеш, и сва је била пуна жира đemult a fuost duos kît vrĭeĭ, șî tuot pļin đi žîr

житиште (i. ž.) — grîńe /grâne/
— житиште је њива под житарицом grîńe ĭe luok sîmanat ku mărunțîș [Por.]

жито (i. s.) — grîu /grâu/
— од жита се прави хлеб đin grîu sa faśe pîńe

жљеб (i. z.) — ćakmă /jgheab/
— жљеб у диреку дубио се алатом званим „просек” ćakma-n puop s-a skobit ku alat karĭe s-a kĭemat „pruosîk”

жљеб (i. m.) — garđin /gardin/
— утор на бурети је жљеб обележен подутором, и ископан специјалном рендом garđin la butuoń ĭe žgĭab, însamnat ku garđinarĭu, șî skobit ku rĭenda adînsă

жмурке (i. s.) — žumit /jumit/
— кад сам била мала, највише смо играли жмурке kînd am fuost mikă, măĭ mult ń-am žukat la žumit [Por.]

жрвањ (i. ž.) — rîșńiță /râșniță/
— док се нису појавиле воденице, свака кућа је имала жрвањ којим су се млеле житарице pănă nu s-a fakut muorĭ la apă, tota kasa avut rîșńită, ku kare s-a mîśinat mîrunțîșu

жуборити (gl. p.) — śurai /ciurui/
— жубори киша, жубори поток у шуми śurîĭe pluaĭa, śurîĭe ogașu în padure [Por.]

жуманце (i. m.) — galbin /gălbinuș/
— жуманце је жути део јајета, други је беланце galbinușu ĭe parśelol galbin đin uou, alalt ĭe albușu [Por.]

журба (i. m.) — grab /grabă/
— код богаташа све се радило у журби l-aĭ găzdoćiń tuot s-a lukrat ku grab

журба (i. s.) — zuort /zor/
— рад у журби lukru ku zuort

журити (gl. p. ref.) — grabi /grăbi/
— не жури толико, има доста времена nu grabi atîta, ĭastă vrĭame đestulă

жут (prid.) — galbin /galbin/
— жута боја farbă galbină

жута шумарица (i. ž.) — pașćiță /păștiţă/
— на Ускрс домаћин се умије, и оде да узме цвет јабуке, једну коприву, цвет дрена и један цвет који се зове жута шумарица la Pașć domaćinu să spală pe okĭ șî să duśe șî ĭa o floarĭe đe măr, ș-o urḑîkă, șî floarĭe đe kuorn, ș-o buruĭană, pașćiță o kĭamă

жутети (gl. nesvrš.) — gîlbińi /gălbini/
— лишће у јесен жути и црвени, и пада с дрвета на земљу frunḑa tuamna gălbińașće șî roșașće, șî pikă đin ļemn pi pomînt

жутица (i. ž.) — gălbinare /gălbinare/
— жутица је болест од које човеку најпре пожуте беоњаче gălbinare ĭe buală đi kare la uom măĭ întîń îngalbińiașće albușu uokĭuluĭ [Por.]

жућкаст (prid.) — gălbinaćik /gălbenatici/
— жућкаст нује чисто жуто, него жуто загасито gălbinaćik nuĭe galbin đeșkis, numa galbin stîns [Por.]

жуч (i. ž.) — are /fiere/
— горко као жуч amară ka fĭarĭ
з


забат (i. ž.) — frînțuańe /frontoane/
— на забату се остављају две четвртасте рупе, или једна у облику крста, кроз које се таван проветрава la frunțuańa kîășî sa lasă duauă gîăurĭ în patru kuolțurĭ, or una înkruśată, pi kare sa rasuflă puodu [Por.]

забленут (prid.) — bļezńit /bleojdit/
— стоји на сред колибе, забленут у огњиште, а ватра на огњишту угасила се давно stă-n mižluoku koļibi, ku uoki bļezńiț în vatra fuokuluĭ, da fuoku-n vatră s-a stîns đemult [Por.]

заборав (i. ž.) — zuĭtare /zăuitare/
— после седам година, покојник прелази у заборав, сви га забораве dupa șapće ań, al muort trĭaśe în zuĭtare, tuoț ăl zauĭtă [Crn.]

заборавити (gl. p. ref.) — zuĭta /zăuita/
— то што је било, треба заборавити aĭa ś-a fuost, trăbe zuĭta

заборавко (i. s.) — zuĭtatu /zăuitatură/
— родила га је мајка као тешког заборавка, зато му школа није ишла la fakut muĭkî-sa ka o zuĭtatură grĭa, đ-aĭa șkuala nu ĭ-a mĭers [Por.]

заборављати (gl.) — stîrļezî /uita/
— баба је почела још од младости да заборавља baba a-nśeput înga dă-n ćińerĭață să stîrļezîaskă [Bran.

заборављен (prid.) — zuĭtat /zăuitat/
— многи стари обичаји су данас заборављени mulće ađeturĭ batrîńe sînt astîḑ zuĭtaće [Por.]

забран (i. ž.) — brańișće /braniște/
— тужио сам га, јер ми је направио велику штету у забрану l-am dat la sud, kî mĭ-a fakut mare șćetă-n brańișće [Por.]

завејан (prid.) — nămĭețît /nămețît/
— једне зиме, толико је падао снег дан-ноћ, да је и колиба била завејана све до димњака într-o ĭarnă, atîta a ńins ḑîua-nuapća, đe șî koļiba ń-a fuost nămĭețîtă pănă-n kuoș [Por.]

завеса (i. ž.) — feruankă /firang/
— на бурдељима није било прозора, па зато наши стари нису знали за завесе đemult n-a fuost ferĭeșć la borđiĭe, đ-aĭa aĭ nuoștri n-așćut đi feruanke [Por.]

заврљати (gl.) — azvîrļi /azvârli/
— заврљачи то у поток azvîrļașće aĭa în borugă

заврљач (prid.) — azvîrļituo /azvârlitor/
— од свих чобана, ја сам био најбољи заврљач са праћком đin tuoț pîkurarĭ ĭuo am fuost măĭ bun azvîrļituorĭ ku șlaĭdîru [Por.]

заврљотина (i. ž.) — azvîrļitu /azvârlitură/
— заврљачено lupadat ku azvîrļitu, lupadat đ-azvrļeća [Por.]

завртати (gl. p. ref.) — sumĭeta /sumete/
— ја ћу застати да заврнем ногавице, да се не укаљам кад прођем кроз блато ĭuo o să stau, să sumĭet śuariśi pi đe la vaļe, să nu ma im kînd trĭek pin morśilarĭ

завршен (prid.) — ispravit /isprăvit/
— посао још није завршен, а они су отишли кући lukru înga nuĭe ispravit, da îĭ s-a dus la kasă

завршен (prid.) — fîrșît /fârșât/
— копање је завршено, сада почињемо са кошењем sapatu ĭe fîrșît, akuma ńi puńem pi kosît [Por.]

завршен (prid.) — gaćit /gătit/
— чека га свршен посао ăl așćată lukru gaćit

завршен (prid.) — gatat /gătat/
— завршен воденични конак, са воденичаровом собом где се ложила ватра, називао се оџаклија konaku muori gatat, ku suoba lu morarĭ unđe r-a fakut vatra fuokuluĭ, a i s-a ḑîs ođekļiĭe [Mlava]

завршен (prid.) — sfîrșît /sfârșit/
— дошао је на готов посао a veńit la lukru sfîrșît

завршити (gl. p. ref.) — ispravi /isprăvi/
— долазим, чим завршим са послом vin, kum ispravĭesk ku lukru

завршити (gl. p.) — fîrșî /fârșî/
— кад завршим копање код мене, доћи ћу да ти да помогнем да завршиш и ти dupa śe fîrșîăsk sapatu la mińe, vin sî ț-ažut șî fîrșîșć șî tu

завршити (gl. p. ref.) — ogoi /ogoi/
— да му нису помогли суседи, посао не би скоро завршио să nu ĭ-a fi aźutat veśińi, lukru n-a fi ogoit îndată

загасит (prid.) — pîśuos /pucios/
— голубије плаво vînît pîśuos

загонетање (i. ž.) — giśitu /ghicire/
— најлепше загонетање било је зими на седељкама, на којима су били помешани млади и стари măĭ frumuasă giśitură a fuost ĭarna la șîḑîtuorĭ, unđe a fuost mistakaț aĭ ćińirĭ ku aĭ batrîń [Por.]

загонетка (i. ž.) — giśituare /ghicitoare/
— загонетка је једна всрта лажи: једно кажеш, а на друго мислиш giśituarĭa ĭe un fĭeļ đi minśună: una spuń, da la alta ći ginđeșć

загонетка (i. ž.) — śumalkă /cimilitură/
— највише смеха је на седељкама било када су се хватали загонетки măĭ mare rîs la șăḑîtuorĭ a fuost kînd s-a luvat la śumĭelś [GPek]

загорчати (gl. p. ref.) — amarî /amărî/
— неко је ставио у чорбу некакве травке, и она је загорчала a pus kare a pus în ḑamă ńișći buĭeḑ, șî ĭa sa amarî

загрљајче (i. ž.) — brățîșua /brăţișoare/
— (досл.) дођи драгом у „нарученце”, (фиг.) дођи да те нежно загрлим vinu la naĭka-n brățîșuară [Por.]

задах (i. ž.) — duguĭa /duhoare/
— из његовог одела шири се задах као да је спавао у штали đin țuaļiļi luĭ mĭarźe duguĭală ka kînd a durmit în ștală

задиркивати (gl. p. ref.) — andîra /întărâtă/
— оно дете ме задиркује kopilo-la sî andîră đi mińe

задржавати (gl. p. ref.) — zăđina /zădina/
— немој ме задржавати, јер журим nu ma zăđina, kă grabĭesk

задушнице (i. m.) — muoșî /moși/
— задушнице су дан мртвих muoșî sînt ḑîua muorțîlor

зазубица (i. ž.) — zîmbră /zâmbre/
— израслица је говеђа болест, кад говеду израсту неке мале ресе на уснама, па говедо не може ни да пасе, ни да пије воду zîmbră ĭe buala vićilor, kînd la vită krĭesk ńișći rînḑă miś pi buḑa, șî ĭa nu puaće sî paskă ńiś sî bĭa apă

заједно (pril.) — đampreuna /dimpreună/
— пошли смо заједно на вашар, тамо смо се раздвојили и вратили се кући свако за себе am pļekat đampreuna la bîlś, akolo ń-am đisparțît șî ń-am întuors la kasă tot nat đi trĭaba luĭ [Por.]

заједно (pril.) — înpreuna /împreună/
— лепо је кад људи раде за село све заједно frumuos ĭe kînd lumĭa lukră đi sat tuot înpreuna

заклан (prid.) — źungĭat /junghiat/
— такав злобник је одавно требало да буде заклан așa uom znobiu dămult ar trăbuĭa să fiĭe źungĭat [Mlava]

заклати (gl. p. ref.) — źungĭa /junghia/
— ухватих Бугарина, мајчицу му, и требаше га лепо заклати, али ми моји не дадоше prinsăĭ bugarĭu, fata mînsa, șă-l trăbui źungĭa frumuous, ama-ĭ miĭ nu-m đațără [Mlava]

закопан (prid.) — îngropat /îngropat/
— стари, који су имали паре, држали су их закопане у земљи aĭ batrîń, kare avut bań, ĭ-a țînut îngropaț în pomînt

закопати (gl. p. ref.) — îngropa /îngropa/
— кад неког удари гром, треба брзо да га свуку и да га закопају у земљу kînd pi vrunu ăl lovĭașće trîasńitu, trăbe ĭuta să-l đizbraśe, șî să-l îngruape în pomînt

залазак (i. s.) — skăpatat /scăpătat/
— Сунце је на заласку, скоро ће вечера Soariļi ĭe la skăpatat, akușa ĭe čina

залазити (gl. n.) — skapăta /scăpăta/
— хоће ли заћи Сунце већ једном, да полегамо va skăpăta Soariļi vrodată, să ńi kulkăm [Kmp.]

заледити (gl.) — îngeța /ingheța/
— напољу је стегао мраз, ноћас ће се све заледити afară a strîns źeru, la nuapće tuot are s-îngĭață

залеђен (prid.) — îngețat /înghețat/
— прешли су са стоком преко залеђене реке, само су пазили да не налете на танак лед a trekut ku vićiļi pista rîu îngețat, numa a bagat sama să nu đa pista gĭață supțîre

заљубљив (prid.) — dragustuos /drăgăstos/
— веома је заљубљив, и кад види лепу жену, оставља све и полази за њом mult ĭe dragustuos, șî kînd vĭađe muĭarĭe frumuasă, sî lasă đi tuot șî pļakă dupa ĭa [Crn.]

замаглити (gl. p. ref.) — înśețoșa /încețoșa/
— прозорско стакло замагљује се од паре која долази из кухиње stîkla la ferĭastă sa înśețoșaḑă đi aburĭ kare vińe đin kuĭnă [Por.]

замагљен (prid.) — aburit /aburit/
— стакло на прозору је замагљено, не види се кроз њега ништа stîkla la ferĭastă ĭe aburită, nu sa vĭađe pin ĭa ńimika

замагљен (prid.) — înśețoșat /încețoșat/
— прозори су сви били замагљени од паре, ништа се није видело кроз њих ferĭeșćiļi tuaće a fuost înśețoșaće đi aburĭ, nu s-a vaḑut ńimika pin ĭaļe [Por.]

замагљивање (i. ž.) — înśețoșa /încețoșare/
— замагљивање је кад пада магла, и не види се ништа пред очима înśețoșală ĭe kînd sa puńe śața, șî nu sa vĭađe ńimika înainća uokiluĭ [Por.]

замазан (prid.) — sufļikat /suflecat/
— нашли су да му је рад површан, и нису му платили ништа a gasît kă ĭe lukru luĭ sufļikat, șî nu ĭ-a plaćit ńimika [Por.]

замазати (ĭuo sufļik, ĭel sufļikă) — sufļika /sufleca ?/
— офрљаш неки посао кад журиш, па га не урадиш добро него га само замажеш sufļiś vrun lukru kînd grabĭeșć, șă no-l faś kalumĭa, numa ăl afumĭ [Por.]

занемети (gl. p.) — amuțî /amuţi/
— кад се сретао с вуковима у планини, човек је од страха занемео, о остајао скањемен у месту kînd s-a-ntîńit ku lupi-n munće, uomu đi frikă amuțît, ș-a ramas înkrîmeńit în luok [Por.]

занет (prid.) — kișnat /chisnovat/
— видиш да је занет, зато те не чује vĭeḑ kî ĭe kișnat, đ-aĭa nu ć-auđe

зао (prid.) — ńibun /nebun/
— зао човек са злом женом uom ńibun ku muĭare ńibună [Por.]

заоблити се (gl. p. ref.) — boboloșa /boboloșa ?/
— некада су ловци секли маказама олово на траке, и правили драмлије тако што су их заобљавали ваљањем по вршнику đemult vînatuori a taĭat ku fuarfiśiļi žuorḑ đi plumb, șî a boboloșat drîmiĭiļi pi țîăst [Por.]

заобљен (prid.) — boboșat /boboșat/
— види, дете је доста буцмасто kată, kopilu ĭe koźa boboșat

заова (i. ž.) — soriță /soriță/
— сорицом је снаја звала заову, ако је била млађа од ње soriță ĭ-a ḑîs nora la suora barbatuluĭ, dakă a fuost măĭ mikă đikît ĭa [Por.]

заокупљати (се) (gl. p. ref.) — akupa /ocupa/
— проблем заокупља наше мисли nakazu akupe gîndurļi nuaștre

заокупљен (prid.) — akupit /ocupat/
— заузет послом akupit ku lukru

запад (i. m.) — apus /apus/
— сунце је на западу suarili ĭe la apus

запаљење (i. ž.) — obrinśa /obrinteală/
— кад се загади рана и то место отекне и поцрвени, каже се да је човек добио запаљење kînd sa spurkă taĭatura șî loko-la sa umflă șî roșiașće, sa spuńe kă uomu a kîpatat obrinśală [Por.]

запара (i. ž.) — fertuare /fiertoare/
— како је почео дан, види се да ће бити велика запара, нећемо моћи да радимо у пољу kum înśapu ḑîua, sa vĭađe kă o să fiĭe mare fertuare, n-o să pućem să lukram în kîmp [Por.]

запис (i. ž.) — skripsuare /scris/
— написао је писмо у потаји и послао га преко чобана одметницима у шуму, да беже јер иде бугарска потера да их убије a fakut vro skripsuare ku furiș, ș-a trîmĭeso pi pîkurarĭ la uoț în padurĭe, să fugă kă vin potîrńiśi bugarilor să-ĭ omuară [Por.]

запорањ (i. ž.) — anță /clanţă/
— запорањ је некада прављен од дрвета, а сада се прави више од метала kļanța a fuost fakută đi ļiemn, da akuma măĭ mult sa faśe đi fĭer

започет (prid.) — apukat /apucat/
— ова јабука је начета од црва mara-sta ĭe apukată đi vĭerm [Por.]

запушач (i. s.) — astupuș /astupuș/
— донео ми је само два запушача mĭ-a dus numa duauă astupușurĭ

зараван (i. s.) — tapșan /tapșan/
— ишли су дуго уз брдо и стигли до једне заравни, где су се добро одморили a mĭers mult în đal ș-ažuns la un tapșan, unđe a uđińit kalumĭa [Por.]

засађен (prid.) — sađit /sădit/
— ове године нисмо имали бели лук засађен у нашој башти, јер га нико у кући не једе ano-sta n-am avut usturuoĭ sađit în bașćaua nuastră, kă ńima-n kasă nu-l manînkă

засебно (pril.) — arazna /arazna/
— стављен на страну, да се не изгуби, и наслоњен на зид, да не кисне pus đ-arazna, să nu sa pĭardă, șî rîḑîmat đi parĭaće, să nu sa pluaĭe [Por.]

засејан (prid.) — sîmanat /însămînțat/
— има једну парцелу посејану ражом, а три велике њиве су посејане житом are o șļingă sîmanată ku sakară, da triĭ luokurĭ marĭ sînt sîmanaće ku grîu [Por.]

заселак (i. m.) — kotun /cotun/
— дођоше на вашар Кучујдани, са засеоком својим целим veńiră la bîlś Kuśuĭdańi ku kotunu lor întrĭeg

заспати (gl. p. ref.) — adurmi /adormi/
— човек се успава слушајући тебе uomu aduarmĭe askultînd la ćińe

застранити (gl. p. ref.) — đizmĭaćiśi /dezmetici/
— не разумем зашто он толико застрањује са тим својим пијанчењем nu înțaļeg đi śe ĭel așa sa đizmĭaćiśiașće ku bĭețîluko-la luĭ [Por.]

затвор (i. ž.) — apsă /pușcărie/
— био је на робији због крађе a fuost în apsă pintru furaluk [Por.]

затор (i. s.) — zatuor /zător/
— крмачино виме има сису и затор, у који се скупља млеко pulpĭa skruofi are țîță șî zatuor, în kare s-adună lapćiļi

зафрљан (prid.) — azvîrļit /azvârlit/
— ко ли је заврљачио ово чак овде ? kare a fi azvîrļit asta tumu aiśa? [Por.]

зачепити (gl. p. ref.) — astupa /astupa/
— зачепи, човече, јер ћеш добити преко њушке astupîće, uomuļe, kî kapiț pista fļit [Por.]

зачепљен (prid.) — astupat /astupat/
— димњак пун чађи kuoșu astupat đi fuńiźină

заштићен (prid.) — zapatuit /protectat ?/
— не плашим се зиме, заштитио сам кућу: целу сам је облепио споља nu ma ćem đi ĭarnă, am zapatuit kasa: tuată am ĺipito pi đin afară

збег (i. s.) — zbăg /refugiu/
— збег је група људи која за време ратова бежи у шуму, да се сакрије од непријатељског зла zbăgu ĭe gramada đi lumĭe kare đi vrĭamĭa đi raturĭ fuźe-n padure, sî sa pituļe đi rău dușmańilor

збијати (се) (gl. p. ref.) — bîksî /bâcsi/
— збијте се још мало, да стану сви bîksîțî-vă mîĭ kîta, sî-nkĭapĭe tuoț [Crn.]

збијен (prid.) — bîksît /bâcsit/
— сено се није покварило јер је било сабијено fînu nu s-a strîkat, k-a fuost bîksît [Crn.]

због (predl.) — pintru /pentru/
— због чега, или због кога је он учинио такву лудост, нико данас не зна pintru śe or pintru kare ĭel a fakut așa noroḑîĭe, ńima astîḑ nu șćiĭe

збратимљен (prid.) — înfrațît /înfrățit/
— живели су јако добро, тако збратимљени још од детињства a traĭit tare bun, așa înfrațîț înga đi la kopilariĭe [Por.]

збрн! (uzv.) — zbîrn /zbârn/
— изађе стршљен из шупљике, и „збрн!” право код мене у косу un gîrgauńe ĭeșî đin butuarkă, șî „zbîrn!” đirĭept la mińe în păr

збрчкати се (gl. p. ref.) — zbîrśi /zbârci/
— у старости човеку се збрчка кожа на лицу la bîtrîńață la uom sa zbîrśașće pĭaļa pi față [Por.]

збуњен (prid.) — buzmeńit /buzumenit/
— пио је превише, па је сада мамуран a baut prîamult, ș-akuma ĭe buzmeńit

звезда (i. ž.) — sta /stea/
— звезда је мала светлећа тачка на ноћном небу staua ĭe un pik đi viđarĭe pi śĭeru nopțăśk

звезда репатица (sint.) — stauăkukua /cometă/
— кад се на небу јави звезда репатица, биће рата скоро, и то велики рат са са великим страдањем (ver.) kînd pi śerĭ să ivĭașće staua ku kuadă, o să fiĭe rat îndată, ș-aĭa rat mare ku mare storăńe [Por.]

звецкање (i. ž.) — țîraĭa /ţârâială/
— звецкање се чује када пада крупа, када бије град, или када се проспу зрна из џака țîraĭală s-auđe kînd kad țîrțari, kînd baće pĭatra, or kînd sa varsă buobiļi đin sak [akc.

звецкати (gl. p.) — țîrai /ţârâi/
— да пазиш добро: када буде нешто звецкало у кошу, да знаш да се одвезао џак са зрневљем sî baź sama: kînd va țîrai śuava pin kuoș, să șćiĭ kă s-a varsat saku ku buobiļi

звиждати (gl.) — fluĭera /fluiera/
— оно детенце по цео дан дува у неку цевку, вуче га срце да буде фрулаш к’о његов деда kopilaș-o-la tuota ḑîua fluiră într-o dudă, ăl traźe ińima să fiĭe fluĭeraș ka dĭedî-su [Por.]

звоно (i. s.) — izvuon /izvon/
— звоно је месингана клепетуша, која се качи стоци око врата izvuon ĭe kluopît đi aramă, kare sa atîrnă la viće la gît

звоно (i. s.) — kluopît /clopot/
— звоно је метални левак са језичком, који се каче стоци око врата, да лупа да би се чуло где стока пасе klopîtu ĭe un tolśerĭ đi fĭer ku un bobik mik, kare sa atîrnă la viće la gît, sî bată đi sî sa audă unđe vićilļi pask [Por.]

звончић (i. s.) — klopoțăl /clopoțel/
— воловима и овновима стављају се велика звона, а јагњићима се стављају мали звончићи, да могу да их носе la buoĭ șî la berbĭeś sa pun klopîće marĭ, da la mńiĭ sa pun klopoțăļe miś, să puată să ļi dukă [Por.]

зврк (i. ž.) — vu /vuvă/
— зврк је дечја играчка, направљена од дрвеног точкића кроз који је провучен конац, па кад тај конац стежеш и опушташ, точкић се окреће и бруји vuvă ĭe žukariĭa kopilarĭaskă, fakută đintr-o ruată đi ļemn ku găurĭ, pin kare ĭe trasă ața, șî kînd strînź șî slubuoḑ ața-ĭa, roćița sa-nvîrćașće șî vuvîĭe [Por.]

згадити (gl. p. ref.) — gruzavi /grozăvi/
— кад је видео бубу у чорби, згадило му се јело kînd a vaḑut guanga-n ḑamă, iĭ s-a gruzavit mînkarĭa

згариште (i. ž.) — arđa /ardere/
— има неко згариште у пољу, сигурно је неко ложио ватру ĭastă o arđală în poĭană, sigurat vrunu a fakut fuoku

зглоб (i. ž.) — kișiță /chișiţă/
— угануо сам ногу из зглоба am skļinćit piśuoru đin kișiță [Por.]

зглоб (i. ž.) — înkeĭatu /incheietură/
— зглоб је место где се код животиња спајају кости înkeĭatură ĭe luok unđe la žuaviń sa-nkĭaĭe uasîļi

згрбавити (се) (gl. p. ref.) — đeșala /deșela/
— отац нам се погрбио, носећи џакове на кркачи tata ńi s-a đeșalat, dukînd saśi-n gîrgă [Por.]

згрозити (gl. p. ref.) — îngrozî /îngrozi/
— жали се да јој се смучио живот у планини, усамљена са стоком лети-зими sa vaĭtă kă-ĭ s-a îngrozît traĭu în munće, sîngurikă ku vićiļi vara-ĭarna

згромити (gl. p.) — trasńi /trăsni/
— кад сева, негде удара гром kînd sfulđiră, vrunđeva trasńiașće

згромљен (prid.) — trasńit /trăsnit/
— побегао је уплашен од грмљавине под неко дрво, и тамо га нашли згромљеног, мртвог a fuźit frikoșat đi duraĭală supt vrun ļemn, ș-akolo la gasît trasńit, muort

згрчити (gl. p. ref.) — zgîrśi /zgârci/
— згрчила су ми се црева од глади mi s-a zgîrśit mațîļi đi fuame

згура (i. ž.) — zgu /zgură/
— када се ложи ватра дрвеним угљем из рудника, у чунку или шпорету нахвата се много згуре dupa śe faś fuoku ku ćumuru dîn maĭdan, să faśe multă zgură în ćionk or în șporiĭet

згура (i. s.) — skrum /scrum/
— опет је изгорео хлеб, остала је само згура од њега ĭară a ars pîńa, a ramas numa skrum đin ĭa [Por.]

здела (i. ž.) — strakină /străchină/
— паница је била посуда за јело од земље, а после рата наовамо појавиле се и панице од плека strakina a fuost vas đi mînkare đi pomînt, da đi dupa rat înkoaśa a ĭeșît șă străkiń đi pļek

здепаста (prid.) — dundă /îndesată/
— здепасто девојче, угојило се ко прасе o dundă đi fată, s-angrașat ka purśelu

здрав (prid.) — sînatuos /sănătos/
— кад је човек здрав, не треба му више ништа друго kînd ĭe uomu sînatuos, nu-ĭ mă-ĭ trăbe alta ńimika [Por.]

здравац (i. s.) — pribuoĭ /priboi1/
— посадио сам здравац у башти због мириса и украса am pus pribuoĭ în građină dă miruos șî dă frumoșață [Hom]

здравље (i. ž.) — sînataće /sănătate/
— здравље је кад човека не боли ништа sînataće ĭe kînd pi uom nu-l duare ńimika

зеба (i. ž.) — śinśidă /cincidă/
— зеба је птица која најлепше пева śinśidă ĭe pasîrĭa kare kîntă măĭ frumuos

зебраст (prid.) — ĭordaș /iordaș/
— код нас се само за мачке или овце каже да су пругасте, за друге животиње нисам чуо la nuoĭ numa đi mîț or đi uoĭ sa ḑîśe kî sînt ĭordașă, đi alta žuavină n-am auḑît [Por.]

зелембаћ (i. ž.) — gușćiră /gușter/
— зелембаћ је врста гуштера, зелене је боје, живи по ливадама и буџацима; храни се бубама, које хвата дугачким језиком (Танда) gușćira ĭe un fĭeļ đi șopîrlă; vĭarđe ĭe, traĭașće pi ļivĭeḑ șî pin buźakurĭ; manînkă guonź, kare ļi prinđe ku o ļimbă lungă

зелени детлић (i. ž.) — verḑuaĭkă /ciocănitoare verde/
— зелени детлић је врста детлића, само је већи и има зелено перје (Танда) verḑuaĭkă ĭe un fĭeļ đi vîrdarĭe, numa ĭe măĭ mare șî are pĭańe vĭerḑ

зеље (i. m.) — dragavĭeĭ /dragavei/
— кад стигне зеље, идемо у поље да га беремо kînd ažunźe dragavĭeĭu, ńi duśem pi kîmp s-îl kuļaźem [Crn.]

земља (i. s.) — pomînt /pământ/
— у Крајини је земља добра и родна, а код нас само камење и кршеви la Kraĭna ĭe pomînt bun, rođituorĭ, da la nuoĭ numa petruańe șî kîrșuaće

земља (i. ž.) — țarî /ţărână/
— кад загрћеш кукуруз, нагомилај земљу око корена kînd faś mușuruoń la kukuruḑ, gramađașće țarînă la radaśină [Crn.]

земљовит (prid.) — pomîntuos /pămîntos/
— земљовито је место са плодном земљом pomîntuos ĭe luok ku pomînt rođituorĭ [Por.]

земљорадник (i. m.) — pomînćan /pământean/
— наши стари нису били неки земљорадници, живели су у планини, заузети стоком, највише овчарством aĭ nuoștri aĭ batrîń n-a fuost ńiskaĭ pomînćeń, a trait la munće, kuprinș ku viće, măĭ mult ku oĭariĭa

земљурина (i. m.) — pomînta /pământar/
— ушао је са прљавим опанкама, и напунио камин земљурином a tunat ku opinśiļi imuasă, ș-a umplut oźaku đi pomîntarĭ [Por.]

земуница (i. s.) — borđeĭ /bordei/
— земуница није имала ниједан прозор borđeĭu n-avut ńiś o ferĭastă [Crn.]

зет (i. m.) — ğińere /ginere/
— зет у кући, домазет ğińere în kasă [Kmp.]

зец (i. m.) — ĭepur /iepure/
— зец је дивља животиња, са дугим ушима и кратким репом ĭepur ĭe žuavină sîrbaćikă, ku urĭekiļi lunź da ku kuada skurtă

зечић (i. m.) — ĭepurĭel /iepurel/
— чувајући стоку, пастир је налетео на зечје легло, само са два-три зечића, малих као песница pazînd vićiļi, păkurarĭu a dat pista un kuĭb ĭepurĭesk, numa ku doĭ-triĭ ĭepurĭeĭ miś ka pumnu [Por.]

зечица (i. ž.) — ĭepuruaĭkă /iepuroaică/
— зечица је женка зеца ĭepuruaĭka ĭe famiĭa lu ĭepur [Por.]

зиданица ? (i. ž.) — zîdańiță /baniţă/
— зиданица ĭе била дрвени суд од шупљике дрвета, направљен да се у њему чува зрневље zîdańiță a fuost vas đin obadă đi butuarkă, fakut đi pazît marunțîșu

зијавац (i. ž.) — śovika /ciovică/
— зијавац је једна непозната птица коју су бабе измислиле, само да плаше немирну децу са њом śovika ĭe o pasîrĭe ńikunoskută, kare a izaflato babiļi, numa sî spomînće ku ĭa kopiĭi aĭ ńimĭarńiś

зијавко (i. ž.) — zgîĭe /zgâie/
— зијавко је припрост човек који слуша отворених уста, јер не разуме ништа zgîĭe ĭe uom kam pruost kare askultă ku gura kaskată, kă nu înțaļaźe ńimika [Por.]

зијати (gl. ref.) — zgîi /zgâi/
— зија у људе отворених уста, као неки простак sa zgîĭașće kîtra lumĭe ku gura kaskată, ka un prostovan

зима (i. ž.) — ĭarnă /iarnă/
— зима је хладно време, са много снега, између јесени и пролећа ĭarna ĭe vrĭamĭa friguruasă, ku zapadă multă, întra tuamnă șî primovară

зимница (i. s.) — ĭernaćik /iernatic2/
— зимница је сточна храна спремљена за зиму: сено, лисник, тулузина ĭernaćik ĭe mînkarĭa đi viće, sprimită đi ĭarnă: fîn, frunḑă, tuļeń

зимовати (gl.) — ĭerna /ierna/
— не може се више зимовати у мајданпечким планинама, јер шумари више не дају да се стока изводи на брст nu măĭ sa puaće ĭerna ku vićiļi în Munțîļi măĭdanuluĭ, kă nu măĭ lasă șumarĭu să sa skuata vićiļi la mugur [Por.]

зимовка (i. m.) — lugaś /lugaci/
— зимовка је лепа птичица, црнога кљуна и са цвеним перјем на грудима и око врата lugaśu ĭe o pîsarikă frumuasă, ku ćuok skurt, șî ku pĭańe ruoșe pi pĭept șî la gît [Por.]

зимогрожљив (prid.) — friguruos /friguros/
— када бих се поново женио, само бих гледао да та жена не буде зимогрожљива као што ми је ова садашња kînd m-aș însura pĭ-adauară, numa m-aș uĭta muĭarĭa-ĭa să nu fiĭe friguruasă kum mi ĭe asta đ-akuma

зимски (prid.) — ĭernaćik /iernatic1/
— ове године је много раније наступило зимско време ano-sta mult măĭ întîń s-a pus vrĭamĭa ĭernaćikă [Por.]

зимус (pril.) — astaĭarnă /astă-iarnă/
— зимус је био велики мраз astaĭarnă a fuost źer mare [Por.]

зимус (pril.) — asta-ĭarnă /astă-iarnă/
— много су се напатили брђани зимус, затрпани снегом до појаса, дуго нико није могао да се пробије до њих mult a pațît munćeńi asta-ĭarnă, kutrupiț ku namĭeț pănă-n brîu, mult ńima n-a putut sî strabată pănă la iĭ [Por.]

зихерица (i. ž.) — șpilkă /spilcă/
— „шпилка” је врста прибадаче, копча којом се прибадају марама, шал, крецан șpilkă ĭe un fĭeļ đe ļegatură, o kuopśe ku kare sa prinđe kîrpa, șalu, krețanu [Pad.]

златар (i. m.) — aurar /aurar/
— идем код златара да ми поправи прстен ma duk la aurarĭ s-îm ogođaskă ińelu [Por.]

злато (i. s.) — aur /aur/
— дао јој је прстен од злата ĭ-a dat ińel ďe aur [Kmp.]

зло (i. s.) — rău /rău/
— велико зло му се десило mare rău a dat pista ĭel

злоба (i. ž.) — znua /zloabă/
— Бугари су чинили велика зла за време рата, а нико им није судио због тога bugari a fakut mare znuabe dă vrĭamĭa dă rat, da ńima nu ĭ-a suđit prăntu aĭa

злобан (prid.) — znobiu /zlobiu/
— ма немој ми причати о њему, таквог злобника не желим да видим очима ma nu-m puvestă dă ĭel, așa uom znobiu nu vreau să văd ku uoki [Mlava]

злобнички (pril.) — znobiuluĭ /zlobiu/
— нико их није учио, они све раде злобнички јер су тако рођени nu ĭ-anvaț ńima, iĭ lukre tuot znobiuluĭ kî așa sînt fakuț [Mlava]

зловољан (prid.) — arțaguos /arţăgos/
— кавгаџија, напасник; свађалица uom arțaguos [Por.]

зловољност (i. s.) — arțag /arţag/
— таква зловољност у људима није била још од рата са Немцима așa arțag n-a fuost în lumĭe đi dupa ratu ku mńamțî [Por.]

змај (sint.) — alzburatuo /zburător/
— видео сам својим очима, синоћ, у сумрак, прође небом дугуљаста светлост, и сетих се како ми је баба причала да тако лети змај am vaḑut ku uoki miĭ: asară, pin kapu murguluĭ, trĭeku pista śerĭ o viđiarĭe lunguĭată, șî-m đață-n gînd kum mama mĭ-a puvestît kî așa zbuară al zburatuorĭ [Por.]

змај (i. m.) — zmău /zmeu/
— змај је светлост која лети преко неба zmău ĭe o viđarĭe kare zbuară pista śerĭ

змија (i. ž.) — nopîrkă /napîrcă/
— змија отровница nopîrkă veńinuasă

змијарник (i. ž.) — șărpariĭe /șerpărie/
— змијарник је место где се гнезди и живи много змија șărpariĭa ĭe luok unđe sa kuĭbĭaḑă șî traĭesk nopîrś mulće [Por.]

знак (i. s.) — sămn /semn/
— није добар знак кад имаш јаке болове у стомаку, и држе те данима непрекидно nuĭe sămn bun kînd aĭ durĭerĭ grĭaļe la burtă, șă ći țîn ku ḑîļiļi una-ntruuna

зобница (i. ž.) — zoba /zobară/
— зобница је торба у коју се ставаља зоб, и качи се коњу на главу да коњ из ње једе зоб zobară ĭe o trastă în kare sa puńe zuob, șî sa atîrna la kal la kap sî manînśe kalu đin ĭa [Por.]

зобница (i. ž.) — zomńiță /zomniţă/
— торба из које се коњ храни зобом trasta đin kare sa arańiașće kalu ku zuob [Por.]

зова (i. m.) — suok /soc/
— од зове се прави јако сладак сок đin suok sa faśe suok tare dulśe

зорт (i. ž.) — i /isa/
— да ударимо још један зорт, па да одемо на одмор sî-ĭ măĭ dăm o isă, pă sî ńi duśem la ođină [Por.]

зрак (i. ž.) — raḑă /rază/
— сунчев зрак raḑă đi suare [Por.]

зрикавац (i. m.) — griĭir /grier/
— лети зрикавци зричу целе ноћи vara griĭiri kîntă tuata nuapća [Por.]

зрнаст (prid.) — samînțuos /sămânțos/
— зрнаст је плод који има или много семена, или му је семе велико samînțuasă ĭe bukată kare are or mulće samînță, or sînt samînțîļi aiĭ marĭ [Por.]

зрнат (prid.) — bobat /bobat ?/
— пшеница је ове године била лепа и зрната ćimpo-sta grîu a fuost mîndru șî bobat [Crn.]

зрно (i. m.) — buob /bob/
— зрно жита buob dă grîu [Hom.]

зуб (i. m.) — đinće /dinte/
— зуби велики, мали, ситни đințî aĭ marĭ, aĭ miś, aĭ marunț

зујање (onom.) — bîzońa /bâzâială/
— уплашио се од зујања стршљена s-a spumîntat đi bîzońala lu gîrgauń

зујати (gl.) — bîzai /bâzâi/
— зуји мува, пчела, стршљен и комарац bîzîĭe bîza, albina, gargauńiļi, muska șî țînțarĭu

зунзара (i. ž.) — bîzaĭkă /bâzaică/
— улете кроз прозор нека зунзара, нека зелена буба, и уплашише ми се деца, мислила су да је неки вампир tună pi ferĭastă o bîzaĭkă, o guangă vĭarđe, șî mi sa spumîntară kopiĭi, a ginđit kî ĭe vrun strîguoń [Por.]

зуц (uzv.) — kîrk /cârc/
— кад је у кућу долазио неко непознат, деца су се повлачила у угао, и ни „зуц” се није смело чути од њих kînd în kasă a veńit vrunu ńikunoskut, kopiĭi s-a tras în kuot, șî ńiś „kîrk” n-a kućeḑat sî s-audâ đi la iĭ [Por.]

загребенци (i. m.) — zgribĭe /zgrebenţ/
— загребенац је отпад са кучине који остаје на гребену, добар је за процеђивање ракије кад се пече на казану zgribĭențu ĭe otpadu dî la kîlț śe uđașće-n darak, bun dă străkurat rakiĭa kînd sa friźe la kazan

запах (i. ž.) — vapaĭe /văpaie/
— кад ветар увија пламен ватре, тебе запахне јара kînd vîntu învăluĭe para fuokulu, pista ćińe vińe vapaĭe

зауставити (gl. p. ref.) — opri /opri/
— заустави кола да изађемо, јер смо стигли oprĭașće karu sî ĭeșîm, k-am ažuns

заустављен (prid.) — oprit /oprit/
— воденица стоји заустављена три дана, јер нема воде muara stă oprită triĭ ḑîļe, kă nuĭe apă
и


Ивањдан (i. ž.) — Sîmḑîĭa /Sânziană/
— верује се да на Ивањдан трава престаје да расте, зато људи иду да беру разно биље (ver.) sa krĭađe kî la Sîmḑîĭana ĭarba stă, nu măĭ krĭașće, đ-aĭa lumĭa sa duśe să kuļagă buĭeḑ în tuaće fĭelurĭ

ивањски цвет (i. ž.) — sîmḑîĭană /sânziană/
— ивањско цвеће брале су девојке на Ивандан; у бербу су ишле рано ујутру, на ште срца, и поред ивањског цвећа брале су и друго лековито биље: камилицу, кантарион, мајчину душицу sîmḑîĭańiļi a kuļes fĭaćiļi marĭ la Sîmḑîĭană; s-a dus în kuļes đinuapće, pi ińima guală, șă pi lînga sîmḑîĭană, a kuļies ș-alalće buĭeḑ buńe đi ļiak: romańiță, măturĭaļe, podubiță

ивер (i. ž.) — așkie /așchie/
— чича је тесао, и ударио га ивер у око moșu a čoplit, și ĭ-a dat așkia în okĭ [Kmp.]

ивер (i. ž.) — țîndîră /ţandără/
— док сам дељао дршку за секиру, одбио се један ивер и ударио ме у чело, умало да ми избије око pănă am śopļit kuadă đi sakurĭe, sari o țîndîră, șî ma lovi în frunće, đin kîta s-îm skuată uokĭu

ивер (i. ž.) — ășke /așchie/
— кад су се тесале греде које су се стављале у раку, тада се иверје палило и намењивало покојнику kînd s-a ćopļit la muort stingiĭi đe s-a pus la groapă, atunća a dat fok la ășki și ļ-a dat đe pomană [Tim.]

ивер (i. ž.) — ĭașkĭe /așchie/
— иверје се највише прави када се теше, сече, шиљи или цепа неко дрво ĭeșkĭ măĭ mult sa fak kînd sa śopļașće, sa taĭe, sa askuće or sa sparźe vrun ļemn

игла (i. m.) — ak /ac/
— игла за шивење ak đi kusut

Игњатијевдан (i. m.) — Iginat /Ignat/
— Игњатијев дан у наше време пада другог дана Нове Године Iginatu în vrĭamĭa nuastră kađe a duoĭļa ḑî dupa Anol Nou

игра (i. s.) — źuok /joc/
— пастирима дан брзо прође, ако имају друштво за игру ḑîua la pîkurarĭ trĭaśe ĭuta, dakă au fîrtaț đi źuok

играти (gl. p. ref.) — źuka /juca/
— док су овце на пландишту, чобани се безбрижно играју pănă sînt uoiļi în ḑîkatuare, pîkurari sa źuakă fara grižă

играч (i. m.) — źukatuo /jucător/
— било је мало деце на брду, често ни за свињицу није било довољно играча a fuost kopiĭ puțîń pi śuakă, đes ńiś đi puarkă n-a fuost źukatuorĭ đ-aźuns

играчка (i. ž.) — źukariĭe /jucărie/
— имао је сиромашно детињство, без иједне играчке avut kopilariĭe sarakă, fara ńiś o źukariĭe

идиот (i. m.) — dîrkă /dârcă/
— идиот од човека, не слаже се ни с ким, не подноси никог, намћор, човек који има лошу и тешку нарав o dîrkă đi uom, nu sa dă ku ńima, nu sufîră pi ńima, ponćur, uom ku narau rău șî grĭeu [Por.]

из (predl.) — đin /din/
— изашао је из куће, и отишао a ĭeșît đin kasă, șî s-a dus

из (predl.) — dim /din/
— од свих ствари за пољопривреду, које смо сакупили по селу за музеј, најлепши је српарник израђен од меког дрвета, јер њега нема нико други у нашој земљи dim toate mărfiļi de lukrat în kîmp, če le-am adunat pin sat de muzeĭ, măĭ frumos ĭe săčeraru făkut dim lemn moale, kă pe ĭel no-l are nima altu în țara nostă

изабран (prid.) — es /ales/
— што сте хтели, то сте изабрали śe aț vrut, aĭa aț aļes [Crn.]

изакан (prid.) — trîpadat /trepădat/
— сав сам сломљен и изакан од толико трчања тамо-вамо sînt tuot frînt șî trîpadat đin atîća aļergaturĭ înkuaś-nkoluo [Por.]

избацити (gl. p.) — arunka /arunca/
— добацују одело Сунцу (у влашком обреду мартурија, в. мартуриĭе) arunkă țuaļiļi la Suare

избор (i. ž) — aļeźarĭe /alegere/
— велико пробирање, празно наручје aļeźarĭe multă, brațîļi guaļe [Crn.]

избор (i. s.) — aļes /alies/
— какав год избор да буде, исто нам је śe gud aļes să fiĭe, tot așa ńi

избор (i. ž.) — aļiaźirĭe /alegere/
— не добијаш ништа ако у животу очекујеш неки велики избор, то што ти да бог, то ти је nu kapiț ńimika dakă-n traĭ așćeț vro aļaźire mare, aĭa śe-ț dă dumńiḑîu, aĭa țî

избочина (i. ž.) — țîfnă /ţâfnă/
— из оне узвишице је моја кућа dupa țîfna-ĭa ĭe kasa mĭa [Crn.]

избројан (prid.) — numarat /numărat/
— дао ми је један повез са избројаним новцем, да га чувам док се он не врати mĭ-a dat o ļegatură ku bań numaraț, să-ĭ pazăsk pănă ĭel sa-ntuarśe

извор (i. ž.) — fîntî /fântână/
— када у шуми наиђеш на извор воде, па га очистиш од труња, па му направиш мало удубљење на дну да може да се сакупи вода за пиће, то је кладенац kînd în padure daĭ pista izvuor đi apă, șă-l ćistășć đi luomurĭ, șă-ĭ faś la fund kîta kroviț đi s-aduńe apa đi baut, aĭe ĭe fîntînă

извор (i. s.) — șîpît /șipot/
— на Буковој Глави има јак извор, и због тога се то место зове Шопот la Bugoglaua ĭastă un șîpît țapîn, șî đi aĭa loko-la sa kĭamă Șopît [Por.]

изворчић (i. ž.) — fîntîńua /fîntînioară/
— засад сам уредио само један кладенчић у шуми где сам са стоком, јер ми је извор слаб đ-akuma am fakut numa o fîntîńuară-n padurĭe unđe sînt ku vićiļi, kă izvuoru mi slab [ă] +

изгорелина (i. ž.) — arsu /arsură/
— изгорелина је место где је горела ватра arsura ĭe luok unđe a ars fuoku

изгорен (од пламењаче) (prid.) — băstruit /?/
— купус изгорен од пламењаче varḑă băstruită [Hom.]

изгорео (prid.) — ars /ars/
— ошинуо га речима la ars ku vuorba [Por.]

изгорети (од пламењач (gl.) — băstrui /?/
— лишће на стабљикама парадајза изгорело је од пламењаче frunḑa pră firĭ de potlaźĭań s-a bastruit [Hom.]

издалека (pril.) — lungu /lungu/
— прати је поиздаље (у потаји), да види с ким се састаје a luvato ku lungu, să vadă ku kare sa-npreună

издигнуће (i. s.) — moțîkluoĭ /ridicătură/
— пут није раван, није добро набијен, остало је много испупчења drumu nuĭe putrîvit, nu l-a batut bun, a ramas pļin đi moțîkluaĭe [Por.]

издубљен (prid.) — skobit /scobit/
— рупа је издубљена у меком дрвету gaura ĭe skobită în ļemn muaļe

издужен (prid.) — lunguĭat /lunguieţ/
— пас се издужио у хладовини kîńiļi s-a lunguĭat la umbră

издужити (gl. p. ref.) — lunźi /lungi/
— издужио ми се каиш, пашће ми панталоне mi sa lunźi kuraua, o să-m piśe pîntaluońi

изједначавање (i. ž.) — bîrbarĭa /nivelare/
— овај пут је пун рупа, треба му једно јако поравнавање drumo-sta ĭe pļin đi găurĭ, iĭ trîabe o bîrbarĭală țapînă [Por.]

изједначавати (gl. p. ref.) — bîrbari /bărăbari/
— поравнава пут bîrbarĭașće drumu

изједначен (prid.) — bîrbarit /nivelat/
— на сваки начин је изједначен са мном în tuot fĭeļu ĭe bîrbarit ku mińe

изјелица (i. m.) — gostuoń /?/
— изјелица је човек који долази на свадбу непозван, само да једе и да пије gostuońu ĭe uom kare vińe la nuntă ńikemat, numa sî manînśe șî sî bĭa [GPek]

изјелица (i. m.) — ļingău /lingău/
— изјелица је човек који много и алаво једе, нарочито на туђим гозбама, на које долази незван ļingău ĭe uom kare manînkă mult șă alaviśuos, măĭ đes pi la gostîĭe strińe, la kare vińe ńikemat [Por.]

излапео (prid.) — stîrļuoz /uitat/
— не можеш са бабом да причаш ни о чему, јер је сасвим излапела, и то поодавно nu puoț ku mama să povăstuĭ dă ńimika, kî ĭe stîrļuază dă tuot, șă aĭa măĭ dămult [Bran.

излокати (gl.) — skobîlțî /scobîlțî/
— провала облака је излокала пут, остале су само неке рупчаге да се не може проћи колима sudomu a skobîlțît drumu, ș-a ramas numa ńișći găuruańe đi nu sa puaće treśa ku karu [Por.]

измаглица (i. ž.) — bu /bură/
— ситна кишица pluaĭe marunțîkă

изместити (gl. p. ref.) — đizloka /disloca/
— нешто се „измешта” кад испадне из лежишта śeva sa đizluokîe kînd ĭasă đin luok [Por.]

измештен (prid.) — đizlokat /dislocat/
— измештен, није на месту где сам га ставио đizlokat, nuĭe la luok unđe l-am pus [Por.]

измусти (gl. p. ref.) — țîrkońa /ţârcâi/
— крава, овца или коза се измузује кад је болесна, и не може добро да се музе, него само помало vaka, uaĭa or kapra sa țîrkuańe kînd ĭe bolnauă, șî nu sa puaće mulźa kalumĭa, numa kîćikîta

изнад (pril.) — đisupra /desupra/
— камен ми прође тик изнад главе, замало да ме погоди pĭatra-n trĭeku pi đisupra đi kap, đinkît sî ma lovĭaskă

изнова (pril.) — điznou /deznou ?/
— ништа не ваља, треба све наново урадити ńimik nuĭe bun, trăbe tuot fakut điznou [e] +

изнутра (pril.) — đinuntru /dinăuntru/
— ушао је у буре да га очисти изнутра a tunat în butuoń, să-l kurîță đinuntru [Por.]

изоран (prid.) — arat /аrаt/
— њива је једва изорана са два пара волова luoku ĭe abĭa arat ku duauă parĭekĭ đi buoĭ [Crn.]

изрека (i. ž.) — ḑîka /zicală/
— да ти ја кажем једну мудрост, брајко, а ти да је добро упамтиш să-ț spun ĭuo o ḑîkală, fîrtaće, da tu s-o ĭaĭ la kap bińe

изувати (gl. p. ref.) — điskulța /desculţa/
— немој се изувати, јер ово није господска кућа nu ći điskulța, kî asta nuĭe kasă domńaskă

изуједан (prid.) — mînkat /mâncat/
— дете је дошло сво изуједано од бува kopilu a veńit tuot mînkat đi puriś

или (vez.) — au /au1/
— овако или онако așa au așa

или (vez.) — or /ori/
— идеш, или не идеш? ći duś, or nu ći duś?

имати (gl.) — avĭa /avea/
— имати или немати, све једно је avĭa - nu avĭa, tuot una ĭe

имењак (i. m.) — ćiz /tiz/
— мој имењак је добио позив за суд ćizu a mĭeu a kapatat poziu đi sud [Crn.]

имитација (i. ž.) — kimîtă /imita/
— није израдила детету оделце по мери, него неку имитацију од одела, као за дечју лутку n-a fakut la kopil țuală kum trăbe, numa o kimîtă đi țuală, ka đi papușă kopilarĭaskă

имовина (i. ž.) — avuțîĭe /avuţie/
— има мали посед are avuțîĭe puțînă [Por.]

имовина (i. ž.) — moșîĭe /moșie/
— имовина је човекова својина, коју је наследио од предака moșîĭa ĭe averĭa uomuluĭ kare a moșćeńito đi la stramoșî luĭ

интерниран (prid.) — antaļirit /internat/
— интернирали су га Бугари, и умро је у логору la antaļirit Bugari, ș-a murit în lager [Por.]

интернирати (gl. p.) — antaļira /interna/
— Немци су интернирали невине људе само због партизана ńamțî antaļira lumĭa far đi vină numa pintru partizań [Por.]

инфицирати (gl. ref.) — obrinći /obrinti/
— кад се посекотина загади прљавштином, и то место поцрвени и отекне, каже се да се запалило kînd taĭatura sa spurkă ku imală, șî loko-la roșașće șî sa umflă, sa spuńe kî sa obrinśașće [Por.]

исецкан (prid.) — śukîrćit /ciocîrtit/
— платио сам му да ми воћке лепо обреже, а он их је само исфронцлао, и зато му нисам платио ништа ĭ-am plaćit să-m raćaḑă puomi frumos, da ĭel numa î-a śukîrćit, șî đ-aĭa nu îa-m plaćit ńimika [Por.]

искежен (prid.) — bîzgoĭat /bâzgoiat/
— када би знао колико си ружан, тако избечен пред огледалом, ти би се мануо комедија kînd aĭ șći kît iș đi urît, așa bîzgoĭat la ogļindă, tu ć-aĭ lasa đi komĭenḑ

искљуцан (prid.) — ćikait /ciugulit/
— свињска кожа, коју је отац разапео на огради, сва је искљуцана од птица pĭaļa đi puork, ś-a-nćinso tata pi gard, tuată ĭe ćikaită đi pîăsîrĭ

искљуцан (prid.) — śuguļit /ciugulit/
— тако од птица искљуцану њиву још нико није видео așa luok tuot śuguļit đi păsîrĭ n-a măĭ vaḑut ńima [Por.]

искобељати се (gl. p. ref.) — điskobeļi /decebăli/
— ако се упетљаш с њима, нећеш се лако искобељати из њихових канџи dakă ći-nkîlśeșć ku îĭ, nu ći măĭ điskobeļieșć ļesńe đin gĭarîļi luor

ископати (gl. p. ref.) — đizgropa /dezgropa/
— кромпир се вади из земље мотиком krumpiĭ sa đizgruapă ku sapa

искосити (gl. p.) — ćeșî /teși/
— штап за пиштаљку од врбе може се исећи равно, или искосити bîtu đi piskuańe đi salkă sî puaće raćeḑa, ore ćeșî [Crn.]

искосити (gl. p. ref.) — kostîșa /costișa/
— искосио је стуб превише, ограда ће стајати накриво a kostîșat șćumpu prĭa mult, gardu o să șća strîmbaćik [Por.]

искошен (prid.) — ćeșît /teșit/
— кад калемиш, рез на пелцеру треба да буде искошен kînd oltańeșć, raćeḑu la pĭelț trîabĭe sî fiĭe ćešît [Crn.]

искошен (prid.) — kostîșat /costișat/
— рез је искошен, а требало је да буде прав taĭatura ĭe kostîșată, da a trăbuit să fiĭe đirĭaptă [Por.]

искра (i. ž.) — skinćiĭe /scânteie/
— кад је велики пожар, и гори грмље у шуми, варнице искачу из пламена ватре сви до неба kînd ĭe pîržuol mare, șî arđe tufarișu-n duos, săr skinćiĭi đin para fuokuluĭ pănă-n śerĭ

исмејавати (gl.) — bažukuri /batjocori/
— деца га исмејавају у школи, јер има вашке kopiĭi îl bažukurĭesk la șkuală kî arĭe padukĭ [Crn.]

испаравати (gl. p. ref.) — aburi /aburi/
— вода кључа и испарава apa fĭarbe șî aburĭașće

испарење (i. ž.) — aburĭa /abureală/
— разболео се на послу од неког тешког испарења s-a bulnavit la lukru đin vro aburĭală grĭa [Por.]

испарина (i. ž.) — aburiĭe /aburire/
— после топле летње кише, из земље излази много паре dupa pluaĭe kaldă vara, đin pomînt ĭasă multă aburiĭe

испаша (i. s.) — apruor /amproor/
— отишао је са овцама на испашу, да их добро напасе за мерење млека на бачији s-a dus ku uoĭļi la apruor, să ļi paskă bińe đi măsurat lapćiļi la baśiĭe [Por.]

испаша (i. ž.) — pașćuńe /păștiune/
— испаша је место где пасу овце pașćuńe ĭe luok unđe pask uoĭļi

испијен (prid.) — supt /supt/
— испијен од сушице, сенка од човека supt đi uskatura, umbră đi uom [Por.]

испирати (gl. p. ref.) — kropîĭa /cropia ?/
— испирају се судови или одећа, било врелом, било хладном водом, свеједно sa kropîĭe vasurļi or țuaļiļi, fiva ku apă fĭartă, fiva ku apă rîaśe, totuna

исповедање (i. ž.) — spoveđeńe /spovedanie/
— отишао у цркву на исповедање s-a dus în bîsîarikă la spoveđeńe

исповедати (gl. p. ref.) — spoveđi /spovedi/
— кад се исповедиш, добијеш опроштај грехова kînd ći spoveđeșć, kapiț ĭertare đi pakaće

исповеђен (prid.) — spoveđit /spovedit/
— дошао је поп на време, и старац је умро исповеђен a veńit puopa la vrĭame, șî muoșu a murit spoveđit

испомагање (i. m.) — ažuturat /ajutora/
— испомагање није позајмица у послу ažuturatu nuĭe lukru ĭnprumut [Crn.]

исправити (gl. p. ref.) — înđirĭepta /îndrepta/
— када изађе из клисуре, поток се исправља, и тако тече право све до реке у долини kînd ĭasă đin kļanță, ogașu sa-nđirĭaptă, ș-așa țîńe đirĭept pănă la rîu în vaļe

исправљен (prid.) — înđirĭeptat /îndreptat/
— стари пут је био пун кривина, нови је исправљен, милина је да возиш кола по њему drumo-l batrîn a fuost pļin đi kovĭaĭe, al nuou ĭe înđirĭeptat, mîndriĭe ĭe să mîń karu pi ĭel [Por.]

испрегнут (prid.) — đižugat /dejugat/
— крава је испрегнута, и сада одмара vaka ĭe đižugată, ș-akuma ođińiașće [Crn.]

испрегнути (gl. p.) — đižuga /dejuga/
— испрегни волове да се одморе, и дај им мало јарме đižugă buoĭi sî ođińaskă, șî dîăļe kîta uruĭală [Crn.]

испрезање (i. ž.) — đižugarĭe /dejugare/
— можемо повући још коју бразду на њиви, док не дође време за испрезање pućem sî mîĭ traźem kîćiva brĭažđe pin luok, pînă nu vińe vrĭamĭa đi đižugarĭe [Crn.]

испумпати (се) (gl. p. ref.) — đizumfla /dezumfla/
— извадих зуб, и оток на образу је брзо спласнуо skosăĭ đinćiļi, șî mi sa đizumflă obrazu ĭuta [Por.]

испупчен (prid.) — bobonat /bobonat/
— корњачин оклоп је испупчен śovańa bruoșći ĭe bobonată [Por.]

испупчен (prid.) — sînait /bombat/
— доњи воденични камен треба да буде испупчен, трбушаст, са издигнутом средином pĭatra muori a dă źuos trăbe să fiĭe sînaită, kosomită, ku mižluoku bokat în sus [Zvizd]

истањен (prid.) — țuguĭat /ţuguiat/
— нешто је „цугујат” када је на неком месту тањи, када није свуда једнак (Близна) śeva ĭe țuguĭat kînd ĭe la vrun luok supțîĭat, kînd nuĭe tuot una đarîndu [Por.]

истањен (prid.) — supțîĭat /subţiat/
— шина на задњем точку је истањена, само што спадне șîna la ruată đin urmă ĭe supțîĭată, numa śe nu pikă

истеривање (i. m.) — dudaĭa /?/
— да знаш да истеривање болести лековима није увек успешно sî șćiĭ kî dudaĭala buaļi ku ļekurĭ nuĭe în tuot đi una ku ļak [Crn.]

истимарен (prid.) — ćesalat /ţesălat/
— коњ је истимарен, можеш да га узјашеш и кренеш на пут kalu ĭe ćesalat, puoț sî-l înkaļiś șî să pļeś la drum [Crn.]

истина (i. ž.) — adavĭe /adevăr/
— човек од речи, истинољубив, коме се може веровати uom đi adavĭeră

истинит (prid.) — adăvarat /adevărat/
— кунем се да сам говорио истинито ma žuor k-am vorbit adăvarat

истинољубив (prid.) — đadavĭe /deadevăr/
— од кад га знам, Петру је човек праведан, никога није слагао никад, никога није оставио у невољи ... đi kînd ăl șćiu, Pîătru ĭe uom đadavĭeră, n-a mințît pi ńima ńiśkînd, pi ńima n-a lasat la ńevuoĭe ... [Por.]

истовар (i. s.) — điskarkat /descărcat/
— превлачима камен за кућу, па имам много радника на истовару trag pĭatra đi kasă, șî am mulț lukratuori la điskarkat [Por.]

истоварен (prid.) — điskarkat /descărcat/
— истоварена кола могу да пређу преко дрвеног моста karîļi điskarkaće puot sî trĭakă pi puodu đi ļiemn [Por.]

истоваривање (i. ž.) — điskarkatu /descărcătură/
— имамо још два-три истоваривања песка, и посао за данас је готов măĭ avĭem vro duauă-triĭ điskarkaturĭ đi pĭesîk, șî lukru đi astîḑ ĭe gata

истоваривач (i. m.) — điskărkatuo /descărcător/
— десет година сам радио са лопатом, био сам истоваривач на железничкој станици ḑîaśe ań am lukrat ku lopata, am fuost điskărkatuorĭ la stańița đi vuoz [Por.]

истоварити (gl. p. ref.) — điskarka /descărca/
— немој истоварити кола док неко не дође да ти помогне nu điskarka karu pănă nu vińe śińeva sî-ț ažuće [Por.]

истовремено (pril.) — totoda /totodată/
— пошли су истовремено из села, после се један уморио, и вратио кући a pļekat totodată đin sat, pĭeurmă unu a tîbarît, șî s-a-ntuors la kasă [Por.]

истрљан (prid.) — frekat /frecat/
— ова дашчица није довољно истрљана, још није глатка како треба blanuța-sta nuĭe frekată đestul, înga nuĭe ńiaćidă kum trîabe [Por.]

истучен (prid.) — batut /bătut/
— не знам докле да поднесем да ми деца долазе тучена из школе nu șću pănă kînd să sufîr să-m vină kopiĭi batuț đi la șkuală

ишчепркан (prid.) — rîkait /râcâit/
— ораница са семењем сва ми је рашчепркана од врана aratura ku samînțîșu đi tuot ĭe rîkait đi śuară [Por.]
ј


ја (zam.) — ĭuo /io/
— ја један сам не могу ништа, али ако се скупимо ми сви, можемо лако да изађено с њима на крај ĭuo unu sîngur nu puot ńimik, ama dakă ńi adunăm nuoĭ tuoț, pućem ļesńe să ĭeșîm ku iĭ în kîpatîń

јавно (pril.) — evi /aieve/
— не крије се више, почео је да краде јавно (Рудна Глава) nu sa măĭ pitulă, a-nśepu să fure aĭevi

јавор (i. m.) — palćin /paltin/
— од јавора Власи су израђивали вратила за разбој, а њихови пастири велике кашике које су носили о појасу đin palćin rumîńi a fakut sulurĭ đi razbuoĭ da pîkurari a luor ļingurĭ marĭ kare ļ-a purtat la brîu [Por.]

јаворик (i. s.) — palćińiș /păltiniș/
— јаворик је место где расту јавори, или шума са много јавора palćińiș ĭe luok unđe dau palćińi, or duos ku palćiń mulț [Por.]

јаглика (i. ž.) — igļiśa /aglică/
— јаглика прва ниче у пролеће igļiśaua dă primovara măĭ întîń

Јаглика (i. ž.) — Igļika /Iglica/
— код нас има једна жена која се зове Иглика, име дато према цвету јаглике; крштено име јој је Јаглика la nuoĭ ĭastă o muĭarĭe ku nume Igļika, dat dupa fluare igļiśauă; la karće ĭe skrisă Jaglika [Por.]

јагода, пољска (i. ž.) — komșu /căpșună/
— „комшуна” је јагода која расте на ливади komșună ĭe frag kare dă pi ļivađe [Por.]

јагода, шумска (i. m.) — fra /frag/
— деца у пролеће иду у шуму да беру јагоде, и док беру, стављају по неку јагоду у уста kopiĭi primovara sa duk în padure, să kuļagă fraź, șî pănă kuļeg, bagă kîć-o fragă-n gură [Por.]

јаз (i. s.) — ĭaz /iaz/
— јаз је преграда на реци, од које се одваја јаруга којом тече вода за воденицу ĭaz ĭe primĭeḑ la rîu đi la kare sa đisparće o ĭarugă śe duśe apă la muară

јазавац (i. m.) — eḑur /viezure/
— јазавац је дивља животиња која живи у планини, скривена у јазбини коју сам копа под земљом vĭeḑuru ĭe žuavină sîrbaćikă kare traĭașće la munće, pitulat în viḑurină kare sîngur o sapă supt pomînt

јазбина (i. ž.) — viḑuri /vizurină/
— јазбина је рупа у земљи, коју копа једна врста дивљих животиња, као што је јазавац и лисица, и у којој се легу viḑurină ĭe gaură în pomînt, kare o sapă un fĭeļ đi žuaviń sîrbaćiśe, kum ĭe vĭeḑuru șî vulpĭa, șî-n kare ĭaļe sa kuĭbĭaḑă

јаје (i. s.) — uou /ou/
— све птице носе јаја tuaće păsîrļi fak uauă

јајолик (prid.) — gogonat /gogonat/
— људска глава није округла, него јајолика kapu uomuluĭ nuĭe totîrlat, numa gogonat

јалов (prid.) — stărp /sterp/
— жена без деце је јалова, земља без рода је јалова, воћка без плода је такође јалова muĭarĭa fara kopiĭ ĭe starpă, pomînt fara ruod ĭe stărp, puom fara puamĭe ĭe ĭară stărp

јаловити (gl. p. ref.) — starpi /stârpi/
— има једна врста траве, расте по кршевима, коју овце не смеју да једу, јер ће се све изјаловити ĭastă un fĭeļ đi ĭarbă, krĭașće pi kîrșuaće, kare uoĭļu nu kućaḑă s-o manînśe, kî starpĭaḑă tuaće

јаловица (i. ž.) — stărpitu /sterpătură/
— у стаду је имао само четири јаловице în stînă avut numa patru stărpiturĭ [Por.]

јануар (i. m.) — kîļinda /cărindar/
— јануар је месец на почетку године, њиме почиње нова година kîļindarĭu ĭe luna la kapu anuluĭĭ, ku ĭel înśiape ano-l nou

јарам (i. s.) — źug /jug/
— јарам се израђује од јасеновог дрвета źugu sa faśe đin tutuk đi frasîn

јарам (i. s.) — žug /jug/
— у јарам се прежу краве ku žugu sa înžugă vaśiļi [Por.]

јарац (i. m.) — țap /ţap/
— ова реч се код нас чује у песмама, није наша јер ми јарца зовемо „прч”; можда нам је дошла из Крајине, јер Царани тако зову јарца (каз. из Танде у Горњем Поречу) asta vuorbă s-auđe la nuoĭ pin kînćiśe, nuĭe a nuastră, kî nuoĭ la țap iĭ ḑîśem pîrś; puaće fi kă ń-a veńit đi la Kraĭna, țarańi așa kĭamă pîrśu [Por.]

јарац (i. m.) — pî /pârci/
— имам седам коза, али ми је јарац једна мрцина, неће бити јарића ове године am șapće kapre, ama mi pîrśu o mîrțuagă, n-o să fiĭe ĭeḑ ano-sta [Por.]

јаре (i. m.) — ĭed /ied/
— имам два јарета, не да су лепи, него су прелепи am duoĭ ĭeḑ, nu sînt iĭ măĭ mîndri kîta, numa mîndri rău

јарица (i. ž.) — ĭa /iadă/
— окозиле су ми се козе, али нису донеле ни једну јарицу, сви младунци су јарићи a fatat kapriļi, ama n-a fakut ńiś o ĭadă, tuoț puĭ sînt ĭeḑ [Por.]

јаруга (i. ž.) — ĭaru /ierugă/
— јаруга је канал којим иде вода од јаза до воденице ĭaruga ĭe kanalu pi kare mĭarźe apa đi la ĭaz pănă la muară [Por.]

јасен (i. m.) — frasîn /frasin/
— има две врсте јасена, према томе каква је средина стабла: бели и црвени, али онај са црвеним средиштем зовемо црни јасен ĭastă duauă fĭelurĭ đi frasîn, dupa kum ĭe mńieḑu: alb șî ruoșu, ama l-al ku mńeḑu rușu iĭ ḑîśem frasîn ńiegru

јасење (i. s.) — frăsîńiș /frăsiniș/
— место где расте само јасен, зове се јасење luok unđe dîă numa frasîńi, sa kĭamă frăsîńiș [Por.]

јасика (sint.) — pluoptrămuratuo /plop tremurător/
— јасика је врста тополе којој лишће трепери и на најмањем ветру pluop trămuratuorĭ ĭe un fĭeļ đi pluop, la kare frunḑa trămură șî la vîntol măĭ slab [GPek]

Јасиковљанин (i. m.) — Isîkovĭan /Isâcovean ?/
— упознао сам једног младог Јасиковљанина у возу за Мајданпек m-am kunoskut ku un Isîkovĭan ćinîr pi vuoz đi Măĭdan

Јасиково (i. ž.) — Isîkuva /Isâcova ?/
— Јасиково је раштркано село Isîkuva ĭe sat răsfirat

јатаган (i. s.) — bosîndak /bosândac/
— или ћеш да ућутиш, или ћеш да „гуцнеш” јатаган o’ sî taś dîn gură, or sî gușć dîn bosîndak [Mlava]

јато (i. s.) — pîlk /pâlc/
— полетело је јато врана, и спустило се на ораницу a zburat un pîlk đi śuara, șî sa slubaḑî în aratură [Por.]

јаукати (gl. ref.) — văĭera /văiera/
— данас да јаучеш гласом до неба, нико те не чује astîḑ să ći văĭerĭ ku glasu pănă-n śierĭ, ńima nu ć-auđe [Por.]

јачати (gl. p. ref.) — înțîpeńi /înțăpeni/
— ручај добро, да можеш ојачати за косидбу, јер је кошење тежак посао prînḑă bińe, sî puoț a-nțîpeńi đi kosît, kî ĭe kosîtu lukru grĭeu

јачина (i. ž.) — țîpeńiĭe /ţepenie/
— жена нема снагу у рукама као мушкарац, и не може маљем да набија кочеве у огради; то је мушки посао muĭarĭa n-are țîpeńiĭe în mîń ka uomu, șî nu puaće să bată la parĭ în gard ku boruosu; aăla ĭe lukru voĭńiśiesk

јебан (prid.) — futut /futut/
— јебану и пребијену, оставише је сироту поред пута futută șî batută, o lasară saraka lînga drum

јебање (i. s.) — futaĭ /futai/
— причасмо и причасмо, ал’ кад поче прича о јебању, она ућута tăĭnuirăm șî tăĭnuirăm, ama kînd înśepu vuorba đi futaĭ, ĭa taku [Por.]

јебати (gl. p. ref.) — fuće /fute/
— ’бем ти муку у дупе futuĭ nakazu-n kur

јебач (i. m.) — futaș /futaș/
— он је дуго година био мој јебач, али ја га нисам открила ником ĭel a fuost futașu mĭeu mulț ań, da ĭuo nu l-am spus la ńima

јебачина (i. ž.) — fućeriĭe /futerie/
— не занимају ме њихове јебачине, ко кога јебе, њихова је ствар nu mi sa pasă đi fućeriĭiļi luor, kare pi kare fuće trĭaba luor [Por.]

јебачина (i. m.) — futaluk /futăluc/
— јебачина је велико јебање, с курцем и без курца futaluk ĭe futaĭ đ-al mare, șî ku pula, șî fara pulă

јебачица (i. ž.) — futașîță /futașâţă/
— дуго сам удовац, и умирем од жеље за једном младом јебачицом sînt văduvuoń mulț ań, șî muor đi duor dupa o futașîță ćinîră [Por.]

јебаштво (i. ž.) — fućerĭe /futere/
— слаб је у јебаштву slab ĭe la fućerĭe [Por.]

јебежљив (prid.) — futaĭuos /futaios/
— јебежљивог мужа не држи место, њему није довољна само једна жена barbatol futaĭuos no-l țîńe luoku, luĭ nu-ĭ đestul numa o muĭarĭe [Por.]

јебежљивко (i. m.) — futanźiu /futangiu/
— сви наши стари су били јаки јебежљивци, чим су имали по десеторо-једанаесторо деце tuoț aĭ nuoștri aĭ batrîń a fuost futanźiĭ țapiń, kînd avut kîći ḑîaśe-unsprîaśe kopiĭ [Por.]

јебено (pril.) — futașîuluĭ /futașiului/
— онај зидар ради јебено: само ти маже очи слатким речима, а зид оде дођавола zîdarĭo-la lukră đ-a futașîuluĭ: numa-ț mînžîașće uoki ku vuorbe dulśe, da zîdu sa duśe drakuluĭ [Por.]

јебиветар (i. m.) — fućevînt /futevânt/
— девојка к’о вила, а удала се за неког јебиветра из града, само да утекне од мотике fată ka ḑîna, da s-a mîritat dupa un fućevînt đin oraș, numa sî skîape đi la sapă [Por.]

јебига (uzv.) — fut /fut/
— е, јебига, није то тако како ти мислиш e, fut, nuĭe aĭa așa kum ginđeșć tu

јебуља (i. ž.) — fućelkă /futelcă/
— јебуља је жена јебежљива, сева јој курац из очију, а она се прави невина fućelkă ĭe muĭere fućeluasă, iĭ skapîră pula đin uokĭ, da ĭa sa faśe sumĭarńikă [GPek]

јебуљав (prid.) — fućićuos /futetos/
— довео је једну успаљеницу из белог света, једну кобилу јебуљаву без пара у нашем крају a dus o pļuadă đin lumĭa albă, o ĭapă fućićuasă fara parĭake în aritu nuostru [Por.]

јеванђеље (i. ž.) — evangeļe /evangelie/
— спавао је са јеванђељем под јастуком a durmit ku evangeļa supt kîpatîń [Por.]

један (br.) — ăńi /unu/
— један, у једној дечјој игри ăńi, unu în o žukariĭe kopilarĭaskă [Por.]

један (br.) — unu /unu/
— кад се броји, почиње се од један kînd sa numîră, sa înśiape đi la unu

једанаест (br.) — unsprîaśe /unsprece/
— број једанаест је за један већи од десет numîru unsprîaśe ĭe đi unu măĭ mare đikît ḑîaśe [Por.]

једанаести (br.) — unsprîaśiļa /unsprezecelea/
— једанаести стоји у реду између десетог и дванаестог al unsprîaśiļa stă în rînd întra al ḑîaśiļa șî al doĭsprîaśiļa [Por.]

једва (pril.) — abĭa /abia/
— једва изађозмо из блатишта abĭa ĭeșîrîm đin morśilarĭ [Por.]

једва (pril.) — đebĭa /de-abia/
— ђа ’вамо, ђа тамо, и једва некако утекосмо од њега đa-nkuaś, đa-nkolo, șî đebĭa do skaparăm đi ĭel [Por.]

једнако (pril.) — întruuna /întruna/
— од кад јој је умрла мајка, једнако плаче дању, ноћу đi kînd iĭ s-a rapus mumî-sa, plînźe întruuna ḑîua, nuapća

једно (pril.) — una /una/
— само једно да му кажем у очи, па нек буде шта буде numa una să-ĭ spun în uoki, pă să fiĭe śe va fi

једногодишње јаре (i. m.) — fatuĭ /vătui/
— ја имам три једногодишња јарета, једног ћу да уштројим за тов, другог ћу продати, а трећег ћу оставити за домазлук ĭuo am treĭ fatuĭ, unu l-am skopit, să-l rańesk șî să-l taĭ, a doĭļa o să-l vind, a treĭļa o să-l las dă mińe dă domazluk [Stig]

једноданац (prid.) — ḑîvaćik /ziuatic/
— они који су рођени истог дана у недељи, везани су истом судбином ăĭa kare sînt naskuț tuot într-o ḑîuă în stamînă, sînt ļegaț tuot k-o ursă

једном (pril.) — oda /odată/
— он трпи, трпи, али једном кад буде пукао, биће велики белај ĭel sufîră, sufîră, ama odată kînd va pokńi, o să fiĭe beļauă mare

јеж (i. m.) — ariș /aric/
— јеж и јежица спавају у лишћу ariśu ku ariśuaĭka duorm în frunḑă [Por.]

јеж (i. m.) — arič /arici/
— кад деца пљескају рукама, јеж се скупи у клубе kînd kopii bat ďin palme, ariču sa fače gem [Kmp.]

језа (i. ž.) — fiuo /fior/
— обузима ме језа ma ĭau fiuoriļi

језик (i. ž.) — ļimbă /limbă/
— језик је дугуљасто парче меса, које се креће по устима, и помаже човеку да говори разговетно ļimbă ĭe un parśel đi karńe, lunguĭat, kare îmblă pin gură, ș-ažută la uom să vorbĭaskă înțaļes

јела (i. m.) — brad /brad/
— јелове даске blăń dă brad

јелен (i. m.) — śerb /cerb/
— јелен је дивља животиња са великим и разгранатим роговима śerb ĭe žuavină sîrbaćikă ku kuarńe marĭ șî krengaraće

јеленак (i. m.) — buobabi /boul-babei/
— јеленак је буба са роговима buobabi ĭe o guangă ku kuarńe [Por.]

јело (i. ž.) — mînkare /mâncare/
— чича само седи и чека да му баба спреми нешто за јело muoșu numa șîađe ș-așćată baba să-ĭ fakă śuava đi mînkare

јемство (i. s.) — ĭe /acord/
— није узео посао под јемством, па да ради као во целог дана n-a luvat lukru la ĭemț, pă să lukre ka bou tota ḑîua [Por.]

јер (vez.) — //
— не могу да дођем, јер сам заузет послом nu puot să vin, kă mis kuprins ku lukru

јесенас (pril.) — astatuamnă /astă-toamnă/
— јесенас ми се удала кћерка, и направио сам велику свадбу astatuamnă mi s-a mîritat fata, șî am fakut nuntă mare [Por.]

јесенас (pril.) — asta-tuamnă /astă-toamnă/
— јесенас су вашари били сасвим слаби, нити се ишта продавало, нити се куповало asta-tuamnă fură bîlśur-ļi slabe đi tuot, ńiś nu s-a vindut ńimik, ńiś nu s-a kumparat [Por.]

јесте (uzv.) — ĭastă /iaste/
— да ли јесте тако како се прича, или није, не могу да знам dar ĭastă așa, kum sa puvestîașće, or nuĭe, nu puot să șćiu

јести (gl. p. ref.) — mînka /mânca/
— тера га газда к’о курјака, а шта ће јести, не зна ăl mînă gazda ka pi lup, da śe va mînka, nu șćiĭe

јетра (i. m.) — fikat /ficiat/
— црна џигерица, јетра fikaț-aĭ ńegri

јетрва (i. ž.) — ļeĭkă /leică/
— жене удате за браћу ословљавају се са „лејка” (Рудна Глава, Танда) muĭerĭ mîritaće dupa fraț, una la alta ḑîk ļeĭkă [Por.]

јефтин (prid.) — ĭepćin /ieftin/
— јефтино је све што не кошта много ĭepćin ĭe tuot śe nu koștuaĭe mult

јефтиноћа (i. ž.) — ĭepćińiĭe /ieftinie/
— јефтиноћа се изгубила из нашег живота, само је живот остао јефтин ĭepćińiĭa s-a pĭerdut đin traĭu nuostru, numa traĭu a ramas ĭepćin [Por.]

јечати (gl. p.) — suna /suna/
— свирају трубачи на свадби, јечи цела долина kîntă bandașî la nuntă, sună tuota vaļa

јечати (gl.) — źeme /geme/
— сваког јутра у свануће јечи долина од кукурикања петлова în tuata đimińața în varsat đi zuorĭ, źiame vaļa đi kîntatu kokoșîlor

јешан (prid.) — mînkatuo /mâncător/
— дете је јешно, а девојчица није kopilu ĭe mînkatuorĭ, da fata nuĭe [Por.]

јова (i. m.) — ańin /anin/
— памтим из детињства једну велику јову, беше усамљена сред ливаде, висока и разграната, са крошњом одигнутом од земље, под којом је била дебела хладовина țîn minće đin kopilariĭe un ańin mare, ĭerĭa sîngur în mižluoku ļivĭeḑî, nalt șî krĭengarat, ku puaļiļi rîđikaće đi la pomînt, supt kare a fuost umbra gruasă [Por.]

јововина (i. s.) — ańińiș /aniniș/
— јововина је место где има доста јове ańińiș ĭe luok unđe ĭastă mulț ańiń [Por.]

јогурт (i. ž.) — a /zară/
— јогурт се прави од скуваног млека, у које се додају три капи сирћета, и пустиш га да стоји два дана на топлом; једе се са удробљеном пројом, лети када се ради по великој врућини ḑară sa faśe đin lapće fĭert, în kare puń triĭ pikurĭ đi akrĭală, șă-l laș duauă ḑîļe să șća la kaldură; sa manînkă ku đimikat đi malaĭ, vara kînd sa lukră pin zîpușală mare

јоргован (i. m.) — iļiļak /liliac/
— жене су отишле да беру јоргован muĭerļi s-a dus să kuļagă iļiļak

још (pril.) — înka /încă/
— још једном înka odată

јули (i. ž.) — pasuļița /iulie/
— пасуљица је био седми месец у години, време кад је дозревао пасуљ pasuļița a fuost luna a șapćiļa pi an, ćimpu kînd sa kuopt pasuĭu [Por.]

јуне (i. m.) — žunk /junc/
— јуне је млади вочић који још није наскакао краве žunku ĭe boișuor ćinîr, kare n-a măĭ sarit pi vaś [Por.]

јуни (i. m.) — śeriśe /cireșar/
— јуни је шести месец у години, а влашки назив долази од трешње које тада дозревају śeriśerĭ ĭe luna đi șasă pi an, da numiļi rumîńesk vińe đi la śerĭașă kare atunśa s-a kuok [Por.]

јуница (i. ž.) — žuńinkă /juninca/
— јуница је говече које се још није телило žuńinkă ĭe vițaoă kare înga n-a fatat [Por.]

јуница (i. ž.) — źuńinkă /junincă/
— јуница је младо теле, старости од једно две године źuńinkă ĭe vițao ćinîră, đi batrînă pănă pi la vro duoĭ ań [Por.]

јурити (gl.) — fugari /fugări/
— не јури мачку из куће забадава nu fugari mîțu dăn kasă dăźaba [Stig]

јурњава (i. ž.) — vuraĭa /alungare ?/
— код богаташа се сваки посао радио у јурњави, није се седело ни трен la gîzdoćiń tuot lukru s-a lukrat ku vuraĭală, nu s-a șaḑut ńiś un pik

јутро (i. ž.) — đimińață /dimineaţă/
— јутро је време од свитања до доручка, до око девет сати đimińața ĭe vrĭamĭa đin krapat đi ḑî, pîn la prînḑu al mik, pănă pi la nuauă śasurĭ [Crn.]

јутрос (pril.) — đasńață /d-azneaţă/
— јутрос нисам могао да једем, па сам сада гладан đasńață n-am putut sî manînk, ș-akuma mis flomînd [Crn.]

јутрос (pril.) — đesńață /d‑azneață/
— и јутрос, и јуче ујутру, пустио сам овце на пашу јако рано șî đesńață, șî ĭerĭ đimińață, am slubaḑît uoĭļi la pașuńe rău đinuapće [Por.]

јутрос (pril.) — dăzńață /d‑azneață/
— ја те јутрос видех, кад сам пролазио путем, а ти мене ниси ĭo dăzńață će văzuĭ, kînd am trekut pă drum, da tu pă mińe nu [Rom.]
к


каблина (i. ž.) — śutură /ciutură/
— каблина је издубљени дрвени левак, који се набија у воденични бадањ, и за њега се причвршћује ексерима śutură ĭe tolśerĭ skobit în ļemn, kare sa bagă-n gura butuońuluĭ la muară, șî sa prinđe đi ĭel ku piruańe

кавал (i. m.) — țăuok /căval ?/
— кавал је фрула без чепа țăuok ĭe fluĭer fara duop

кад (pril.) — kînd /când/
— кад сам чуо како су могли да страдају, страх ме је пресекао kînd am uḑît kum a putut să pĭară, frika ma taĭat

кадгод (pril.) — kîndguod /oricând/
— кадгод се сетим мајке, дође ми да плачем kîndguod îm dă-n gînd đi mumă, îm vińe sî ma plîng [Por.]

кадифица (sint.) — fluarĭamare /crăiță/
— кадифица је баштенско цвеће, гаји се само ради ношења на гробље fluarĭa mare ĭe fluare đin građină, sa puńe numa pintru dus la morminț

кажа (i. s.) — îsa /zisa/
— да ти кажем једну старинску мудрост, и да је добро упамтиш să-ț spun o ḑîsă batrînă, șî s-o ĭaĭ la kap [Por.]

казати (gl. p. ref.) — spuńa /spune/
— поручио нам је да више не жели да нам каже ништа, пошто нам је испричао све што зна ń-a kriśit kă nu măĭ vrĭa să ńi spună ńimika, fînka ń-a spus tuot śe șćiĭe

казивање (i. s.) — spus /spus/
— према причи онога човека кога су срели, сад би требало да скрену лево pi spusu lu omo-la kare-l întîńiră, akuma ar trăbuĭa să-ntuarkă la stînga

казивати (gl.) — ḑîśa /zice/
— не можеш казати да ти нисам помогао nu puoț ḑîśa kî nu ț-am ažutat [Crn.]

каиш (i. ž.) — kura /curea/
— кожни каиш kurauă đi pĭaļe

кајас (i. m.) — uzgin /dizghin/
— кајасима се води коњ кад се јаше, или кад је упрегнут у кочије ku uzgiń sa puartă kalu kînd sa kîlariașće, or kînd ĭe prins la kośiĭe [Por.]

кајсија (дрво) (i. m.) — žordaļiu /zărzălui/
— кајсија је ниска воћка са белим цветом и жутим плодом žordaļiu ĭe puom mik, ku fluorĭ albe șî puamă galbină

кајсија (плод) (i. ž.) — žordaļiĭe /zărzălie/
— кајсија је слатко воће, са жутом и глатком кором žordaļiĭa ĭe puamă dulśe, ku kuaža galbină șî ńaćidă [Por.]

какогод (pril.) — kumguod /oricum/
— какогод да урадиш, њему није по вољи kumguod daĭ să faś, luĭ nuĭe pi vuoĭe [Por.]

калауза (i. ž.) — kalau /călăuză/
— жене које спремају поману прво месе седам хлепћића који се зову калаузе, и намењују их покојнику да види да је почело спремање његове даће găćituariļi kînd s-apuka să gaćaskă đe pomană, măĭ întîń fak șapće turćiță kare sa kĭamă kalauză, șă ļi dau la morto-la să vadă k-a-nśeput sî sa gaćiaskă pomana luĭ

калемити (gl. p) — oltańi /altoi/
— некада је био обичај да се калеме воћке поред пута, да путници намене воће души калемара đemult a fuost ađet sî sa oltańaskă puomi pi lînga drum, sî đa drumașî đi pomană puamiļi la sufļitu lu oltanđiu

калуп (i. s.) — kalapuod /calapod/
— калуп за шубаре био је направљен од дрвета kalapuod đi kaśuļe a fuost fakut đi ļiemn [Por.]

калчина (i. s.) — kalțuoń /colţun/
— калчина је врста чарапе од сукна, које су жене обувале пре него што су се појавиле чарапе kalțuoń ĭе un fĭeļ đi śarap fakut đin śuarik, kare a-nkalțat muĭeriļi pănă nu s-a skuos śarapi

каљуга (i. ž.) — mîrku /mârculă ?/
— каљуга је јако прљава плитка бара mîrkulă ĭe baltă skundă, tare imuasă

камара (i. m.) — bankĭet /?/
— имам један „банкет” цигала, треба ми још три за кућу (Лесково) am un bankĭet đi țîglă, măĭ întrîabe triĭ đi kasă [GPek]

камен (i. ž.) — arđa /argeao ?/
— на камену су најчешће чобани пекли лепиње, а и људи када су живели у збеговима pi arđauă măĭ mult păkurari a kuopt ļipiĭe, da șî lumĭa kînd a trait pin zbăgurĭ [Por.]

камен (i. ž.) — atră /piatră/
— земља је за обраду, а камен је кост земље pomîntu ĭe đi lukrat, da pĭatra ĭe uosu pomîntuluĭ

Камена капија (i. ž.) — atra-npreuna /Poarta de piatră/
— Камена капија је влашки назив Прераста у близини Мајданпека Pĭatra-npreunată ĭe numiļi rumîńesk alu Prerast lînga Măĭdan [Por.]

каменит (prid.) — petruos /petros/
— каменито место, пуно камења luok petruos, pļin đi pĭatră

каменчина (i. s.) — borțuoń /borţoi/
— док су они ишли путем, нека деца су их из шуме напала камењем pănă iĭ a mĭers pi drum, ńiskaĭ kopiĭ đin tufă s-a pus ku borțuańe pi iĭ [Por.]

каменчина (i. m.) — baĭkuoń /băicon/
— тукли су их ноћу неки непознати каменчугама, само да их протерају са имања ĭ-a batut kare ĭ-a fi batut ku baĭkuańe nuapća, numa să-ĭ dudîĭe đi la moșîĭe [Por.]

каменчина (mn. petruańe) — petruoń /petroni/
— каменчина је велики камен petruoń ĭe pĭatră mare

каменчић (i. ž.) — petriśi /petricică/
— кад се ишло код врачаре за бајање од „сувог сунца”, носило се девет каменчића од девет изворчића kînd s-a dus la vrîžîtuare sî sa đeskînće đi „suare săk”, bolnavu ĭ-a dus noă petriśiaļe đi la noă izvorĭaļe [Por.]

каменчуга (i. m.) — bolovan /bolovan/
— кола са сеном нису могла да прођу, од каменчуга на путу n-a putut să trĭakă ku karu ku făn, dă bolovań pră drum [Hom.]

камењар (i. m.) — bauța /teren stâncos/
— камењар није ничији, јер на њему ништа не рађа bauțarĭu nuĭe ńiś akuĭ, kî pi ĭel nu rođașće ńimika [Crn.]

камењар (i. zb.) — pĭetriș /pietriș/
— камењар је место пуно камења pĭetriș ĭe luok pļin đi pĭatră [Por.]

камилица (i. ž.) — romańiță /romaniţă/
— од романице се кува чај којим се испирају жене, даје се деци која су љигава за храну, и пије се онако, за опште здравље đin romańiță sa fĭarbe ćiaĭ ku kare sa spală muĭeriļi, sa dă la kopiĭi aĭ miś kare sînt ļigăĭ đi mînkarĭe, șî sa bĭa așa, đi sînataća întrĭagă [Por.]

канта (i. ž.) — baklă /găleată/
— дај ми канту уља dăm o baklă đi olaĭ [Por.]

кантарион (i. m.) — kîntariuon /sunătoare/
— кантарион расте на присоју, има жути цвет; много се бере и суши, лек је за многе болести kîntariuonu krĭașće pi față, are fluare galbină; mult sa kuļaźe șî sa uskă, ļiak đi mulće bualje [Por.]

као (predl.) — ka /ca/
— причало се да је прадеда био велик и јак као медвед s-a puvestît kă paradĭeda a fuost mare șî tare ka ursu

као да (vez.) — parke /parcă/
— чини се да су га звали на ручак, не зна се зашто није дошао parke la kĭemat la prînḑ, nu sa șćiĭe đi śe n-a veńit

каогод (pril.) — kamguđe /oricum/
— бежи, кано зец fuźe, kamguđe ĭepuru [Bran.

капаџија (i. m.) — kăśular /căciular/
— капаџија је човек који израђује и продаје капе kăśular ĭe uom kare faśe șă vinđe la kaśuļ [GPek]

капут (i. ž.) — burkă /burcă/
— кад је хладно, мушкарци облаче капут kînd ĭe frig, uamińi înbrakă burka

Карабаш (i. m.) — Karabaș /Carabaș/
— Карабаш је надимак човека који је дуго свирао гајде, и био познат свуда по гајдама, а не по свом крштеном имену Karabaș ĭe poļikra lu uom kare mult a kîntat în karăbĭ, ș-a fuоst kunoskut đ-arîndu pi karăbĭ, da nu pi numiļi luĭ bućeḑat

карабоја (i. m.) — kîrabuoĭ /caraboia/
— без зелене галице, платно офарбани у црно није било постојано fara kîrabuoĭ śuariku al śerńit n-a putut sî țînă ńegriala [Por.]

Карпати (i. m.) — Munț-aĭalbĭ /Carpaţi/
— старци су гедали са врха Великог вртеча према Румунији, и говорили да врхови који се беле под снегом у даљини, јесу Беле планине, које Срби зову Карпати moș-aĭ batrîń sa uĭta đe la vîru Vîrtăś-aĭ marĭ kîtra Rumîńiĭe, șî spuńa kă vîrurļi supt zapadă kare s-a vaḑut pin sańin, sînt Munț-aĭ albĭ, lu kare sîrbi ĭ-a ḑîs „Karpaț” [GPek]

каруце (i. ž.) — karuță /căruță/
— каруце су лагана кола са четири точка, које вуку коњи, један или два, и којим се возе богаташи кад излазе на неку светковину karuța ĭe kar ușuor ku patru ruoț, kare-l trag kaĭi, unu or duoĭ, șî ku kare sa kară gîzdoćińiļi kînd ĭasă la vro visaļiĭe [Por.]

каснити (gl. p. ref.) — amînata /amânăta/
— немој каснити, молим те nu ći amînata, ma ruog đi ćińe

касно (pril.) — amînat /amânat/
— стигао је касно, одоцнио ažuns amînat

каца (i. ž.) — ka /cadă/
— велики дрвени суд, склопљен од дугачких дога, у који се држе шљиве док не провру за печење на казану vas mare đi ļemn, înkeĭat đin duoź lunź, în kare sa țîn pruńiļi, pănă nu fĭerb đi kazan

качамак (i. ž.) — mamaļi /mămăligă/
— код нас се прави качамак од белог кукуруза la noĭ să fače mămăļigă ďe porumbĭ ď-aĭ albi

качамак (i. ž.) — koļașă /coleașă/
— качамак се прави од кукурузног брашна koļașă sa faśe đin fańină đi kukuruḑ

качамало (i. s.) — kuļeșă /coleșer/
— качамало има са стране малу куку од гране, намерно остављене када се прави, којом се качи котао када се скида са верига kuļeșîărĭu đi oparće are un kîrļig mik, adîns lasat đin krĭangă kînd sa faśe, ku kare sa atîrnă feruaĭka kînd sa dubuare đi pi ḑaļe [Por.]

качар (i. m.) — doga /dogar/
— погодио сам се са качаром да ми замени доге на једној великој каци, јер су иструлеле m-am tokmit ku dogarĭu s-îm skimbĭe dauoźiļi la o kadă mare, k-a putraḑît [Por.]

качити (gl. p. ref.) — atîrna /atârna/
— качи приколицу за трактор atîrnă prikoļița đi traktur

качити (gl. p. ref.) — aļina /anina/
— на Ивањдан беремо цвеће и биље, и качимо га на вратницама la Sîmḑîĭana kuļeźim florĭ șî buĭeḑ, șî ļe aļinăm la vratńiță [Mlava]

качица (i. ž.) — bradoaĭe /brădoaie/
— качица је врста мале каце од дрвета, са поклопцем, у којој се чува пастрма bradoaĭa ĭe un feļ đe putină mikă, đe ļemn ku kapak, în kare sa păzește pastrama [Tim.]

каш (i. s.) — kaș /caș/
— каш је подливено млеко, које је кроз цедиљку оцеђено од сурутке, и које је постало мек и сладак сир kaș ĭe lapće înkegat, kare ĭe pin strîkatuare străkurat đi ḑăr, șî kare s-a fakut brînḑă muaļe șî dulśe

каша (i. m.) — śir /cir/
— ударило сунце, снег се смекшао и стаза је сва кашаста, не можеш да идеш ИИ. (и. м.) a dat suariļi, zapada s-a moĭat șî poćaka ĭe tuată śir, nu măĭ mĭerź

кашљати (gl. n.) — tușî /tuși/
— ко пуши превише, кад се прехлади, кашље толико јако да се сав упиша kare tutuńașće prĭa mult, kînd raśașće, tușașće atîta đi tare đi ăl trĭek pișățî tuot [Por.]

кашњење (i. ž.) — amînatarĭe /amînare/
— неће добро проћи наши ђаци, са толиким њиховим закашњавањем n-o sî trĭakă bun șkolari nuoștri, ku atîta amînatarĭe đi iĭ [Por.]

кваран (prid.) — turuguos /turugos/
— човек покваран до сржи uom turuguos păn’ la uos [Pom.]

кварити (gl. p. ref.) — strîka /strica/
— квари се машина, кваре се људи, квари се време sa strîkă mașîna, sa strîkă lumĭa, sa strîkă vrĭamĭa

квочка (i. ž.) — kluoță /cloţă/
— квочка је кокошка која лежи на јајима да се излегну пилићи kluoța ĭe gaină kare șîađe pi uauă sî sa skuată puĭi

кезити се (gl. p. ref.) — bîzgoĭa /bîzgoia/
— немој се кревељити, дете, јер је ружно nu ći bîzgoĭa, kopiļe, kă ĭe urît

кепец (i. m.) — pipirćuok /pipiric/
— пипирчок је мали човек, недорастао, који је остао кепец pipirćuok ĭe uom mik, ńikreskut, kare a ramas pituļik [Mlava]

кеса (i. s.) — ćoksoĭ /pungă ?/
— ставио јаја у кесу, и отишао a pus oo în ćoksoĭ, și s-a dus [Kmp.]

кецеља (i. ž.) — pristaĭkă /pestelcă/
— обукла сам кецељу и шарени крецан, и отишла на игранку mi-am pus pristaĭka șî krețanu ku puĭ, șî m-am dus la źuok [Hom.]

кецеља (i. ž.) — zavĭelkă /zăvelcă/
— кецеља са водоравним шарама zavĭelkă ku bĭaće

кецеља (i. s.) — ļikitău /șorţ/
— кецељу жена носи спреда, покрива је од стомака до колена на ногама, а везује се позади, на леђима ļikitău muĭera poartă dînainće, o astrukă dă la fuaļe pănă la źenunkĭ la piśoare, da sa ļagă dînapuoĭ, pră spinare [Stig]

кијавица (i. ž.) — tu /tusă/
— кад човек стоји негде на промаји, прехлади се, и ухвати га кијавица kînd uomu stă vrunđeva la frig, raśiașće, șă-l prinđe tusa

кијање (i. s.) — strănutat /strănut/
— од јутрос ме је спопало такво кијање, да ће ми очи искочити из главе đi đesńață s-a pus un strănutat pi mińe, đi o sî-m sară uoki đin kap

кијати (gl. n.) — strănuta /strănuta/
— ухватила га тешка кијавица па само кија и слинави l-a prins tusă grĭa, numa stranută șăĭ mĭerg muśi [Por.]

килав (prid.) — koĭuos /cios/
— килав, не може дупе да подигне, а хтео би и он да игра у колу koĭuos, nu puaće kuru sî-ș rađiśe, da ar vrĭa șî ĭel sî žuaśe-n uară [Por.]

килав (prid.) — sîbarît /soborât/
— за мушкарца коме се црева из трбуха спуштају у муда, каже се да је килав, да има килу đe uom lu kare mațîļi đen burtă kad în kuaĭe, sa ḑîśe kî ĭe sîbarît, kă are kilă [Por.]

киселити (се) (gl. p. ref.) — akri /acri/
— ова чорба на сунцу почиње да се кисели ḑama-sta la kaldură înśape akri [Por.]

киселица (i. s.) — ariuș /coricov/
— киселица је дивља воћка са киселим плодом ariuș ĭe puom sîrbaćik ku puama akră [Por.]

кисело јело (i. ž.) — akritu /acritură/
— на косидби су најслађа кисела јела la kosît măĭ dulśe sînt akriturļi

киселост (i. ž.) — akrĭa /acreală/
— ова чорба је превише закисељена prĭa multă akrĭală ĭe pusă-n ḑama-sta [Por.]

кисељак (i. m.) — makriș /măcriș/
— кисељак личи на зеље, али је кисео, кисео да ти утрну зуби makrișu samînă ku drîgaviĭu, ama ĭe akru, akru đi-ț strînźe gura [Por.]

кисео (prid.) — akru /acru/
— кисело млеко lapće akru

кићанка (i. m.) — śukur /ciucur/
— кићанка је вунени конац, пришивен као украс на ивицу платна śukur ĭe ață đi lână, kusută ka o frumoșață, pi marźina pînḑî

кицош (i. m.) — țangiu /ţantoș/
— кицош, дотеран, ко је као он țangiu, marĭeț, kare ka ĭel [Por.]

кишити (gl.) — bura /bura/
— напољу пада ситна киша, понеси кишобран afară burîĭe, ĭa umbrĭelu [Crn.]

кладити се (gl. p. ref.) — aramașî /rămăși/
— воли да се клади са било ким iĭ drag sî sa aramașîaska ku fiĭe kare

клапуша (i. ž.) — katușă /cătușă/
— клапуша је искривљени комад метала, причвршћен за врх колске руде или потегљице, који држи јарам katușa ĭe un parśel đi fĭer înstrînbat, prins đi vîru lu proțapu karuluĭ or alu tînžală, kare țîńe źugu [GPek]

клас (i. s.) — spik /spic/
— клас је део биљке житарица spiku ĭe un darap alu buĭađa marunțîșuluĭ

класат (prid.) — spikuos /spicos/
— раж је врста класате житарице: има дугачко класје са оштрим осјем sakara ĭe un fĭeļ đi marunțîș spikuos: are spiśe lunź ku țăpe askuțîće [Por.]

класати (gl. p. ref.) — spikoșa /spicoșa/
— раж је лепо класала, а и жито има велико класје sakara a spikoșat frumous, da șî grîu are spikurĭ marĭ [Por.]

клатити (gl. p. ref.) — klăćina /clătina/
— од кад јој се клати један зуб, али се она плаши да га извади đi kînd iĭ sa klăćină un đinće, ama ĭa sa ćiamĭe să-l skuată

клатно (i. m.) — bobik /limba clopotului/
— отпало је клатно са звона, и изгубило се негде у планини (Рудна Глава) a pikat bobiku đi la kluopît, șî s-a pĭerdut vrunđiva pi munće

клаћење (i. s.) — klăćinat /clătinat/
— баталио је клаћење на брвну, и отишао на купање s-a lasat đi klăćinat pi punće, șî s-a dus la skaldat [Por.]

клевета (i. ž.) — napastă /năpastă/
— клевета је када јавно окривиш неког ко није крив napastă ĭe kînd a ĭevi baź vina la vrunu kare nuĭe đevină

клеветати (gl. p. ref.) — năpăstui /năpăstui/
— опак језик има, оклеветаће сваког за било шта, без кривице, без разлога rîa ļimbă are, năpăstuĭașće pi fiĭe kare đi fiĭe śe, fara vină, fara ńimika [Por.]

клен (i. m.) — źugastru /jugastru/
— клен је лако, жилаво и јако дрво, и од њега су се правили јармови, пастирске кашике и слично, а био је добар и за ватру źugastru ĭe ļemn ușuor, žîlau șî tare, șî đin ĭel s-a fakut źugurĭ, gavańe ș-așa, da a fuost bun șă đi fuok [Por.]

клетва (i. ž.) — aram /haram/
— проклет био aram să fiĭe [Por.]

клетва (i. s.) — blăstăm /blestem/
— можда су неке клетве пале на њу o fi kăzut ńiskaĭ blăstămĭe pe ĭa [Kmp.]

клешта (i. s.) — kleașće /clește/
— клешта су направа којом хваташ и стежеш нешто што не можеш да хваташ голом руком kļașćiļi ĭe o mîkarauă ku kare prinḑ șă strînź śeva śe nu puoț să prinḑ ku mîna guală

клизалиште (i. s.) — aluńekuș /alunecuș/
— направило се велико клизалиште на леду у дворишту s-a fakut mare aluńekuș pe gĭață în bătătură [Kmp.]

клизалиште (i. s.) — rîkabuș /răcăbuș/
— клизалиште је место где се деца зими санкају rîkabușu ĭe luok unđe kopiĭi ĭarna sa kară ku saĭna

клизати (се) (gl. p.) — aluńeka /aluneca/
— оклизнуо се на леду s-a aluńekat pe gĭață [Kmp.]

клин (i. m.) — țankuș /ţăncușă/
— набио је један клин да причврсти секиру за држаље a batut un țankuș sî înțapeńaskă sakurĭa în držală [Crn.]

клин (i. s.) — kuń /cui/
— клин је дугуљаст дрвени предмерт, зашиљен на врху, а на дебљем крају је затупаст, или има куку kuń ĭe un lukru lung đi ļiemn, la vîr askuțît, la botur tîmpit, or are krļig

клип (i. ž.) — dru /drugă/
— ове године лепо је родио кукуруз: по три клипа на једном струку ćimpo-sta mîndru a rođit kukuruḑu: kîće tri druź la un fir [Crn.]

клис (i. ž.) — ență /clanță/
— клис је био кратак дебљи штап, зашиљен на оба краја kļență a fost un bît măĭ gros și skurt, askuțît la amîndoă kapeťe

клозет (i. s.) — prokît /latrină/
— „прокот” је место где човек иде поради себе prokît ĭe luok unđe uomu sa duśe pintru ĭel [Por.]

клозет (i. ž.) — kakațîșńiță /latrină/
— кад је дошао Тито, терали нас да правимо клозете, да не идемо више поради себе иза жбуна, како коме где дође kînd a veńit Tita, ń-a mînat să faśem kakațîșńiță, să nu ńi măĭ duśem pintru nuoĭ dupa tufă, la kare unđe-ĭ vińe [Por.]

клозет (i. s.) — kăkașćoar /latrină/
— клозет је место где вршиш нужду kăkașćoar ĭe lok unđe će duč pintru čińe [Kmp.]

клозет (i. ž.) — ișîtoare /ieșitoare/
— клозет је био напољу, у близини куће ișîtoarĭa a fuost afară, aproape đi kasă [Dun.]

клокотати (gl. p. ref.) — bolborosî /bolborosi/
— јак водопад, чује се издалека како клокоће вода mare bobît, s-auđe đin đeparće kum bolborosîașće apa

клокочика (sint.) — kuaĭļipopi /coaiele-popii/
— памтим да је баба брала клокочику, и да је сушила на сунцу, али за шта јој је требало, не знам, давно је било (Близна) țîn minće kă mama a kuļes klopațîaļe, șî ļ-a uskat la suare, ama đi śe ĭ-a trîbuit, nu șću; đimult a fuost

клопка (i. ž.) — a /capcană/
— клопке и мале и велике правили су Цигани ковачи fĭară șî miś șî marĭ a fakut țîgańi la fuaļe

клубе (i. s.) — em /ghem/
— клубе конаца gĭem đi ață

клупко (i. s.) — flumotuok /flomoștoc/
— змај се види као једно клупко из кога избијају варнице, кад стигне до куће у коју је напраћен, то клупко се увуче унутра кроз димњак (demon.) al zburatuorĭ să vĭađe ka un flumotuok dîn kare mărg skinćeĭ, kînd aźunźe dîspră kasă unđe ĭe năpraćit, flumotoko-la sa traźe înuntru prăn kuoș [Bran.

клупче (i. s.) — gimotuok /ghemotoc/
— када ме је мајка учила да мотам клубад, прво ме је терала да мотам једно клупче око четири прста, па тек онда на њега да намотам цело клубе (Рудна Глава) kînd ma-nvațat muma sî fak la gĭame, ĭa ma mînat întîń sî dau ku ața dupa patru źeĭśe, sî fak un gimotuok, șî pi ĭel pĭe urmă sî fak gĭemu-ntrĭeg [Por.]

клупчати се (gl.) — gĭemui /ghemui/
— предиво се мота на мотовило и праве се кануре, канура се ставља на вртешку, а са вртешке се намотава у клубе tuorsu sa rîșkîĭe pi rășkituorĭ șî sa fak muotke; muotka sa puńe pi vîrćiańița, da đi pi vîrćańiță sa gĭemuĭe [Por.]

клцан (i. s.) — kîlțan /câlţan ?/
— клцан је мушка кошуља од конопље, са преклопом на грудима као женски чупаг, где је имао три-четири петље за закопчавање, јер дугмета није било kîlțan ĭe kimĭașă omeńiaskă đi kîlț, đeșkis la pĭept ka śupagu ăl muĭerĭesk, unđe avut vro tri-patru kiptuorĭ, kă bumbĭ n-a fuost

кланфа (i. ž.) — klanfă /clemă/
— кламфа је метална кука, са врховима окренути споља, оштрим као ексер, којом се састављу трупци или греде klanfă ĭe o kukă đi fĭer, ku vîrurļi întuarsă-n afară ș-askuțîće ka piruońu, ku kare sa prind tutuśi or bîrńiļi [Por.]

кљун (i. m.) — ćuok /cioc/
— све птице имају кљун, и по томе се разликују од осталих животиња tuaće pîăsîrļi au ćuok, șî pi aĭa sî aļeg đin žuavinļi aļilalće [Crn.]

кљуцати (gl. p.) — ćikai /ciuguli/
— отац је разапео свињску кожу на дрвету, да птице искљуцају масноћу са ње tata a-nćins pĭaļa đi puork în ļiemn, va ćikai pîăsîrļi unsura đi pi ĭa [Crn.]

кљуцати (gl. p. ref.) — śuguļi /ciuguli/
— чича чува кукуруз, да га не искљуцају птице muoșu pazîașće kukuruḑu, să no-l śuguļaskă păsîrļi [Por.]

кључ (i. ž.) — aĭe /cheie/
— људи су некада живели у земуници, и нису имали кључ на вратима, јер земуница готово да није ни имала врата lumĭa đemult a trait în borđiĭ, șî n-avut kĭaĭe la ușă kă borđiĭu gata ńiś n-avut ușă

кључњача (i. ž.) — drĭa /dreavă/
— пао је, и поломио кључну кос т a kaḑut, ș-a frînt drĭava la umăr

кнегиња (i. ž.) — kińežîță /cneaghină/
— кнегиња је кнежева жена kińežîța ĭe muĭarĭa kińezuluĭ [Por.]

кнежина (i. s.) — kińežîĭe /cnezie/
— кнежина је била кнежева област, у којој је он господарио kińežîĭa a fuost țînutu kińezuluĭ, unđe ĭel a domńit [Por.]

кнез (i. m.) — kińez /cneaz/
— кнез је некада био старешина села, а након рата са Немцима, тако зову и председника општине kińez đemult a fuost stapînu satuluĭ, da đi dupa ratu ku mńamțî, așa-ĭ ḑîk șî la fruntașu uopșîńi

ко (zam.) — kare /care/
— ко иде по воду? kare să duče după apă? [Kmp.]

кобац (i. m.) — arîăț /erete/
— квочка брани своје јато од копца kluoța apîră pîlgu ĭeĭ đi arîăț [Crn.]

кобила (i. ž.) — ĭa /iapă/
— кобила је женка коња ĭapa ĭe fameĭa kaluluĭ

ковата (i. ž.) — kova /covată/
— ковата је суд од бундевине коре kovata ĭe vas đin kuaža lu duļiaće [Por.]

ковачница (i. ž.) — kuzńiță /fierărie/
— деда ми је био ковач, имао је ковачницу у једној страћари поред куће dĭedî-mĭu a fuost kovaś, avut kuzńiță într-o kośuabă lînga kasă

ковиље (i. ž.) — koļe /colilie/
— ковиље је танка и дугачка сламкаста травка, која расте из бусена у жбуњарима по ивици ливаде kolera ĭe o paĭugă lungă șî supțîre, kare krĭașće đin gļiĭe pi la marźina ļivĭeḑî, la luokurĭ tufișă

ковчег (i. s.) — ļemn /lemn/
— покојника стављају у ковчег, и сахрањују pĭ-al mort ăl pun ăn ļemn, șă-l îngroapă [Dun.]

когод (pril.) — kareguod /oricare/
— нек дође когод хоће, ја се одавде не померам să vină kareguod vrĭa, ĭuo đ-aiśa nu ma mut [Por.]

кожа (i. ž.) — aļe /piele/
— го, наг đizbrakat în pĭaļe

коза (i. ž.) — kapră /capră/
— наши стари су били овчари, али је свако држао и по неку козу због млека aĭ nuoștri aĭ batrîń a fuist oĭarĭ, ama tot nat a țînut șî kîć-o kapră đi lapće

козарица (i. ž.) — kăpriĭață /căprăriște/
— козарица је ограда, посебно подигнута крај тора, у коју се одвајају козе из овчјег стада kăpriĭață ĭe koćeț, adîns fakut lînga strungă, în kare să bășkuĭe kapriļi đin stînă uoilor

козлац (i. ž.) — pula-bĭelśi /rodul-pământului/
— козлац је биљка која расте по буџаку поред реке pula-bĭelśi ĭe buĭađe kare krĭașće pin buźak pi lînga apă

козлац (i. m.) — ruodu-pomîntuluĭ /rodul-pământului/
— „земљин род” и „белчин курац” је једна иста биљка, само што је назив „земљин род” мање познат у народу; по њој се гата какав ће бити род земље у току лета ruodu-pomîntuluĭ ku pula-bĭelśi ĭe tuot o buĭađe, numa śe ĭe numiļi „ruodu-pomîntuluĭ” măĭ puțîn kunoskut în lume; pi ĭa sa giśiașće kum o să fiĭe ruodu ćimpuluĭ śe vińe [Por.]

коик! (uzv.) — koik! /coic!/
— чујеш свиње у кочини: коик! коик! непрестано већ цео сат; умреће од глади ако не пожуриш са помијама auḑ puorśi în gîrļeu: koik! koik! una-ntruuna un śas întrĭeg, o sî muară đi fuame dakă nu grabĭeșć ku laturļi [Por.]

кокаја (i. ž.) — kokaĭe /cocaie/
— кокаја је јака грана са куком на страни kokaĭa ĭe o krĭangă țapînă ku o kukă đ-o parće

кокија (i. ž.) — kokiĭe /cochie/
— кокија је обредни хлеба на поманама, направљен као крст са увојитим врховима kokiĭa ĭe kolak đi pomană, fakut ka kruśa ku vîrurĭ înkîrśuraće

кокице (i. m.) — buș /floricele/
— кокице се код нас праве од једне врсте жутог кукуруза са ситним зрном bușî la nuoĭ să fak dîntr-o suartă dă kukuruḑ da-l galbin ku buobu mik [Hom.]

кокодак (uzv.) — kutkudeț /cotcodac/
— кад кокошка снесе јаје, кокодаче још на гнезду „кокодак! кокодак!” kînd gaina faśe uou, kutkurĭaḑă înga pi kuĭb „kutkudeț! kutkudeț!” [Por.]

кокодакање (i. ž.) — kutkureḑa /cotcodăceală/
— кокошка је снела јаје, и кокодаче на гнезду gaina a fakut uou, șî kutkurĭaḑă pi kuĭb [Por.]

кокодакати (gl.) — kutkureḑa /cotcorozi/
— има кокошака које кокодачу цео дан, а јаја не носе ĭastă gaiń kare kutkurĭaḑă tota ḑîua, da uauă nu duk [Por.]

кокошарник (i. m.) — kurĭańik /curelnic/
— кокошарник је кутак за кокошке, легало, кућица у дворишту изграђена од дасака, греда, или исплетена од прућа kurĭańik ĭe koćeț đi gaiń, kulkuș, kasuță în traușă, fakută đi blăń, đi bîrńe, or înplećită đi nuĭaļe

кокошји измет (i. m.) — gaina /găinаţ/
— гаинар је кокошији измет gainarĭu ĭe kakatu gaińiluor

кокошка (i. ž.) — gai /găină/
— имам много кокошака, пуно ми их је двориште am gaiń mulće, pļină mi traușa đi ĭaļe

кокрца (i. ž.) — kokîrță /cocârţă/
— кокрца је било чобанско јело, направљено од каше и сурутке kokîrță a fuost mînkare păkurarĭaskă, fakută đin kaș șî ḑăr [Por.]

кола (i. s.) — kar /car/
— некада није било куће без воловских кола, а сада ко их још има, офарбао их, окитио цвећем и држи их као украс у дворишту куће đe mult n-a fuost kasă fara kar đi buoĭ, da akumă kare ăl măĭ are, la fîrbuit, la kićit ku fluorĭ șă-l țîńe đi frumoșață în avļiĭa kășî

колевка (i. m.) — ļagîn /leagăn/
— влашка деца расла су у дрвеним колевкама, које су мајке носиле на леђима kopiĭi rumîńeșć a kreskut în ļagîńe đi ļemn, kare mumîn-ļi ļ-a dus în șîaļe

колеснице (i. ž.) — galua /galuată/
— „галота” је полутка запрежних кола, има само предњи трап galuată ĭe žumataće ći kar đi viće, are numa driko-l đinainće

колиба (i. ž.) — koļi /colibă/
— колиба је била проста кућа, најчешће од брвана, облепљена блатом koļiba a fuost kasă pruastă, măĭ đes đi bîrńe, ļipită ku morśilă

колико (zam.) — kît /cât/
— колико ли је још остало до краја? kît a fi măĭ ramas pănă la urmă?

коликогод (pril.) — kîtguod /oricât/
— коликогод да га грдиш, он не мари kîtguod să-l źuđiś, ĭel nu marĭașće

колир (i. s.) — guļir /guler/
— кошуља са украшеним колиром kimĭașă ku guļir pistriț

колица (i. ž.) — rua /roabă/
— дрвена колица су колица са једним точком спреда, са малим сандуком на средини, и са две дршке позади, које држиш рукама када гураш колица ruabă ĭe karuț đi ļemn ku o ruată mikă đinainće, ku kotur mik la mižluok, șî ku doĭ kraś la urmă, kare iĭ țîń in mîń kînd trăbe să-npinź ruaba

коло (i. ž.) — uă /horă/
— води коло за колом, а не зна добро да игра puartă uără dupa uără, da nu șćiĭe sî žuaśe kalumĭa

коло (i. s.) — da /danţ/
— данц се код нас играо само на свадбама, и то када су сватови пролазили кроз село danțu la nuoĭ s-a žukat numa pi la nunț, șî aĭa kînd nuntașî a trĭekut pin sat

кољиво (i. ž.) — koļi /colivă/
— кољиво је кувано жито које се носи на сахрани koļibă ĭe grîu fĭert kare sa duče la mormîntare [Kmp.]

комад (i. s.) — darap /darab/
— дали су детету само парче хлеба, тек да не пође празних руку ĭ-a dat lu kopil numa un darap đi pîńe, kît sî nu pļaśe ku mîńiļi guaļe

комад (i. m.) — kuodru /codru/
— комад хлеба kuodru đi pîńe

комадан (prid.) — kodrit /codrit/
— даћа се намењује комадана, а то је тек када се исеку на комаде сви хлебови и колачи кој су поставлени на трпези pomana sa nîmeńașće kodrită, aĭa vińe tuma kînd sa taĭe-n kuodri tuaće pîńiļi șî kolaśi kare sănt pusă pi masă [Por.]

комадина (i. m.) — kokolan /cocolan/
— коколан је комадина, одломљена руком из качамка, кад желиш да качамак удробиш у млеко kokolan ĭe parśel, rupt ku mîna đin koļașă, kînd vrĭeĭ koļașa s-o đimiś în lapće [Por.]

комарац (i. m.) — țînța /ţânţar/
— комарац сише крв, и бежи țînțarĭu suźe sînźiļi, șî fuźe [Por.]

комина (i. ž.) — buaskă /boască/
— комина се даје свињама buaska sa dîă la puorś [Por.]

коминар (i. s.) — boksaĭ /bocsai ?/
— нисам стигао да покупим шљиве, и оне су иструлеле, па се направио коминар по шљивару n-am ažuns să adun pruńiļi, șî ĭaļe s-a spurđișît, șî s-a fakut numa boksaĭ pin pruń [Por.]

комушина (i. ž.) — gižă /ghijă/
— комушина је лист који обавија клип кукуруза gižă ĭe frunḑă kare învăluĭe skalanu đi kukuruḑ [Por.]

комадић (i. s.) — kodruț /codruţ/
— давале му комшије по комадић проје, само да не умре од глади ĭ-a dat veśińi kîći un kodruț đi malaĭ, numa să nu muară đi fuame [Por.]

комадати (gl. p.) — kodri /codri/
— хлеб на помани секу на комаде мушкарци pîńiļi la pomană kodrĭesk uamińi

конац (i. ž.) — ață /aţă/
— шиваћи конац ață đi kusut

конац (i. s.) — arńiğ /arnici/
— купио жени конац за вез a kumpărat la muĭere ață ďe kusut [Kmp.]

кондрац ? (i. m.) — kondrĭaće /condrăţel/
— кондрац је црв који једе људско месо (Снеготин) kondrĭaće ĭe vĭerme kare manînkă karńa dă uom [Bran.

конопља (i. ž.) — kîńipă /cânepa/
— конопља је биљка која се много сејала, јер од ње било велике користи у ткању kîńipa ĭe buĭađe kare mult s-a sîmanat, kă đin ĭa a fuost mare dobîndă la țăsatură [GPek]

конопљиште (i. ž.) — kîńepișće /cânepiște/
— конопљиште је место где се сеје конопља kîńepișće ĭe luok unđe sa puńe kîńipa [Por.]

контрабас (i. ž.) — bruankă /broancă/
— на контрабасу наши нису свирали од старине, он је први пут виђен у циганским оркестрима после рата са Немцима în bruankă aĭ nuoștri n-a kîntat đi bîtrîńață, mi-ntîń s-a vaḑut în taĭfiļi țîgańeșć dupa ratu ku mńamț

контрабасиста (i. m.) — bronkaș /broncaș/
— у нашем окестру имали смо и контрабасисту, и бубњара în banda nuastră am avut șî bronkaș, șî tubașîărĭ [Por.]

кончина (i. m.) — ațuoń /aţoni/
— испрела је конац дебљине прста, једну праву кончину a tuors o ață gruoasă ka źeĭśtu, un ațuoń ku tuot [Por.]

кончић (i. ž.) — ațîșua /aţișoară/
— танушан кончић (плеоназам) ațîșuară supțîrikă [Por.]

кончић (i. s.) — firuț /firuţ/
— овај кончић је превише танак, не могу њиме да шијем asta firuț ĭe prĭa supțîrĭe, nu puot sî kuos ku ĭel [Por.]

кончић (i. s.) — firiśiel /firicel/
— платно је саткано од танких сребрних нити pînḑa ĭe țasută đin firiśiaļe đi sîrmă

коњ (i. m.) — kal /cal/
— бели коњ, црни коњ kal alb, kal ńegru

копа (i. ž.) — glu /glugă/
— копа је гомила тулузине, која се прави после бербе кукуруза glugă ĭe gramada dă tuļeĭ, kare sa faśe dupa kuļiesu kukuruḑuluĭ [Mlava]

копа (i. ž.) — țoță /ţoţă/
— обрали су кукуруз и данас планирају да посеку шашу и направе копе au kuļes porumbu șî astădz au đe gînd să taie tuļeńi șî să fakă țoță [Pad.]

копати (gl. n.) — sapa /săpa/
— немој ту копати без икаквог разлога nu sapa aśiĭa ńiś ku o trĭabă [Por.]

копач (i. m.) — sîpatuo /săpător/
— имао сам много копача, па сам брзо завршио посао am avut mulț sîpatuorĭ, șî am gaćit lukru ĭuta [Por.]

копиле (i. m.) — kuopil /copil/
— родила је једно дете копиле, није била венчана a fakut un kopil đi kuopil, n-a fuost kununată

копилити (ĭuo ma kopiļiesk, ĭa sa kopiļiașće) — kopiļi /copili ?/
— остала је трудна с неким, и кад је дошло време, окопилила се сама негде у планини a ramas înkarkată ku vrunu, șî kînd a veńit vrĭamĭa, s-a kopiļit sîngură vrunđiva în munće

копитњак (i. m.) — popiļńik /popilnic/
— копитњак је шумска биљка, расте у сеновитом жбуњару, лишће му је тврдо, сјајно, облика бубрега, а цвет му је љубичаст и длакав popiļńiku ĭe buĭađe paduruańe, krĭașće în tufariș umbruos, frunḑîļi luĭ sînt tarĭ, ļikuruasă, fakuće ka rarunkĭu, da fluarĭe ĭe bilovinkă șî flokuasă

копица ? (i. m.) — ćuok /ciuc/
— копица је мала мотика, са роговима или без њих, за копање у башти ćuok ĭe sapă mikă, ku kuarńe or fara ĭaļe, đi sapat în bașćauă [Por.]

копље (i. m.) — sfîrļaḑă /suliță/
— Милош Кобиљанин је још од детињства најбоље гађао стрелом, и најдаље бацао копље Miluș Kobļiźanu înga dăn kopilariĭe măĭ bun a lovit ku arku, șî măĭ dăparće a lupadat sfîrļaḑa [Mlava]

коприва (i. ž.) — urḑî /urzică/
— где те ожари коприва, пече као да те је опрљио жар unđe ći muśkă urḑîka, ustură ka kînd ć-a pîrļit karbuńiļi

копривиште (i. m.) — urḑîka /urzicar/
— копривиште је место где је изникло много коприва urḑîkarĭ ĭe luok unđe a dat mulće urḑîś [Por.]

копривњача (i. ž.) — blîndă /blândă/
— избила ми је копровњача на кожи, као да сам прошао кроз коприве mĭa ĭeșît blînđe pi pĭaļe, parkĭe am trĭekut pin urḑîś [Por.]

копча (i. ž.) — kiptuare /cheotoare/
— копче су наши носили на одећи све док се нису појавила дугмета kiptuorĭ la țuaļe a purtat aĭ nuoștri pănă n-a ĭeșît bumbi [Por.]

копча (i. ž.) — kîtara /cataramă/
— ова копча није ни за шта, није држала два дана па се покидала kîtarama-sta nuĭe đi ńimika, n-a țînut duauă ḑîļe, șî s-a rupt

копча (i. ž.) — anță /geantă/
— „гјанца” се звала копча којом су жене спајале поле на крецану gĭanță s-a ḑîs la kuopśe ku kare muĭeriļi a prins puaļiļi la krețan [Por.]

кора (i. ž.) — skuarță /scoarță/
— свако дрво има кору, тању, дебљу, рапавију или глаткију tuot ļemnu are skuarță, măĭ supțîre, măĭ gruasă, măĭ aspură or măĭ ńaćidă

коританце (i. s.) — gîf /gâf/
— гиф је мало дрвено корито, у коме су се прале руке пре јела gîf ĭe postaviță mikă đi ļemn, în kare s-a spalat mîńiļi înainća prînḑuluĭ [GPek]

корито (i. ž.) — albĭe /albie/
— белило се зове једно дугачко и широко корито, издубљено у трупцу дрвета, у коме жене перу, или беле рубље albĭe sa kĭamă o karļiță lungă șî largă, skobită în tutuk đi ļiemn, în kare muĭeriļi spală, or albĭesk rufiļi

корито (i. ž.) — kopaĭe /copaie/
— дугуљасти дрвени суд, продубљен алатом vas lunguĭat dă ļemn, skobit ku alatu [Rom.]

корице (i. ž.) — postaviță /postăviță/
— корице су мали покретан суд, везан испод воденичног коша у који падају зрна мељаве postavița ĭe un vas mik miśkatuorĭ, ļegat supt kuoșu mori în kare pikă buobiļi mîśińișuluĭ

корњача (sint.) — bruaskăkuśovańe /broască țestoasă/
— корњача има чврст коштани оклоп који се тешко разбија bruaskă ku śovańe are śovańe đi uos tare, kare grĭeu sa sparźe

коров (i. m.) — dudîau /dudău/
— двориште се напунило корова, не можеш више да уђеш у њега oboru s-a înplut dă dudîau, nu mi puoț să ći măĭ baź în ĭal

корона (i. s.) — śarkîn /cearcăn/
— корона је круг који се ствара на небу око Сунца или Месеца śarkînuĭe śerk kare sa faśe pi śerĭ pi lînga Suare, or pi lînga Lună

кос (i. ž.) — erlă /mierlă/
— кос је црна птица са жутим кљуном mĭerla ĭe pasîrĭe ńagră, ku ćuok galbin [Por.]

кос (prid.) — kostîș /costiș/
— пласт је косо саденут, има да падне чим дуне неки јачи ветар klańa ĭe grîmađită kostîș, are să kadă kînd va baća vrun vînt măĭ tare [Por.]

коса (i. ž.) — kulmĭe /culme/
— коса је дугачак повијарац на брду, по коме води колски пут, и где људи имају куће и обрадиво земљиште kulmĭa ĭe koamă lungă pi śuakă, pi kare ĭastă drum đi kar, șî unđe lumĭa are kîăș șî moșîĭe lukratoare [Por.]

коса (i. m.) — ăr /păr/
— побелела му је коса на глави, оседео је ĭ-a albit păru đin kap, a înkarunțît

коса (i. ž.) — kua /coasă/
— коса је дугачко повијено сечиво, стављено на дрвено држаље, косиште, којим се коси трава kuasa ĭe un kuțît lung, înkîrļombat la vîr, pus în dîržaļe đi ļemn, ku kare sa kosîașće ĭarba

косач (i. m.) — kosîtuo /cositor/
— косач је чловек који коси ливаде са сеном kosîtuorĭ ĭe uom kare kosîașće ļivĭeḑîļi ku fîîn

косина (i. ž.) — ćeșîtu /teșitură/
— уместо да исече греду право, он ју је исекао укосо în luok sî taĭe bîrna đirĭept, ĭel ĭa fakut ćeșîtură [Crn.]

косина (i. ž.) — șkarpă /scarpă/
— оклизнуо се на снегу, и низ неку косину отишао у поток aluńikat pi zapadă, ș-a skapat pi o șkarpă în borugă [Por.]

косина (i. ž.) — kuastă /coastă/
— косина је падина косе kusta ĭe pođina alu kulmĭe

косити (gl. p. ref.) — kosî /cosi/
— сено се коси косом fînu sa kosîașće ku kuasa

коска (i. m.) — odolan /hodolan/
— на незнаном гробљу и сада се налазе људске кости la morminț-ăĭ pîrasîț ș-akuma sa gasîăsk odolańe omeńieșć

костобоља ? (i. ž.) — duruo /duroare/
— костобоља је болест која се лечила само лежањем duruorĭ ĭe buală kare s-a ļekuit numa ku ḑakutu [Por.]

кострешити се (gl. p. ref.) — spîrloșa /spârloșa/
— од хладноће човеку се најежи кожа đi frig la uom sa spîrloșaḑă pĭaļa [Por.]

котарица (i. ž.) — kutariță /cotăriţă/
— Цигани су у селу плели корпе са врбовим прућем țîgańi a împļećit kutariță ku nuĭaļe đi salkă

котац (i. m.) — koćeț /coteţ/
— котац за јагњад правио се у кутку колибе, и овчари су у време зиме живели заједно са јагњићима koćeț đi mńiĭ s-a fakut în kuotu koļibi, șî oĭari đi vrĭamĭa ĭerńi a trait la un luok ku mńiĭi

котлић (i. ž.) — feruaĭkă /ceaun/
— у котлићу на веригама изнад огништа, кува се најслађи качамак în feruaĭkă, atîrnată pi ḑalarĭ la kamin, sa fĭarbe măĭ dulśe koļiașă

котрљан (i. m.) — trikeļiś /sărăcica/
— котрљан је врста чкаља, расте по ливадама, и ако освоји ливаду, сено не може да се коси, и од те ливаде нема никакве вајде trikeļiśu ĭe un fĭeļ đi skaĭaće, krĭașće pin ļivĭeḑ, șî dakă kuprinđe ļivađa, fînu nu puaće să sa kosîaskă đi ĭel, șă đin ļivađa-ĭa nuĭe ńiś o dobîndă [Por.]

кочањ (i. m.) — tuļan /tulean/
— кочањ се зове оно што остане кад окруниш клип кукуруза tuļan sa kĭamă aĭa śe ramîńe kînd kuriț kukuruḑu đi buobe [Por.]

кочије (i. ž.) — kośiĭe /cocie/
— кочије су каруце са два точка, које вуче један коњ kośiĭa ĭe karuță ku doă ruoț, kare traźe un kal [Por.]

кочница (i. ž.) — ađikă /piedică/
— не можеш да идеш колима по нашим врлетима, ако немаш спремну неку кочницу nu kućeḑ sî mĭerź ku karu pi rîpiļi nuaștre, dakă n-aĭ sprimită vro pĭađikă

кош (i. ž.) — spiĭe /speie/
— спија је пљоснати кош са уским дном и широким отвором, израђен од липове коре, којим се хватају рибе у чкаљама реке spiĭe ĭe kuoș pļuskanat ku fundu îngust și ku gura largă, fakut đin skuarță đi ćiĭ, đi prins pĭeșć pi supt răđiń la rîu

кош (i. s.) — kuoș /coș/
— свака кућа има димњак кроз који излази дим tuota kasa are kuoș pin kare ĭasă fumu

кошница (i. m.) — stup /stup/
— кошница за пчеле била је исплетена од лијана, и облепљена блатом stup đi albiń a fuost înpļećit đi kurpiń, șî ļipit ku morśilă

кошуља (i. ž.) — kimĭașă /cămașă/
— кошуља је мушки хаљетак, облачи се преко голе коже и покрива горњи део тела kimĭașa ĭe țuală omeńiaskă, sa înbrakă pista pĭaļa guală, ș-astrukă parća trupuluĭ a đisupra

кошута (i. ž.) — śu /ciută/
— данас још ретко ко памти да су женку јелена стари ловци некада звали кошутом, сви је данас зову „јеленком”, према јелену akuma rar kare măĭ țîńe minće kă famiĭa śerbuluĭ vînatuori aĭ batrîń vrodată a kemato śută, tuoț astîḑ iĭ ḑîk śerbuaĭkă, dupa śerb

кошутац (i. m.) — kokoșăl /cocoșel/
— кошутац је шумски цвет који ниче у пролеће kokoșălu ĭe fluare padurĭaļńikă, kare đă primovara

крадљивац (prid.) — furatuor /furător/
— са ким је одрас’о, не чуди ме што је врстан крадљивац ku kare a kreskut, nu ma mir kî ĭe furatuorĭ đ-aĭ aļieș [Por.]

крадом (pril.) — furiș /furiș/
— његов пас је опасан, вуче се за човеком и уједа га крадом kîńiļi luĭ ĭe rîău, sa traźe dupa uom șă-l muśkă ku furiș

крађомнаћи (gl.) — furgasî /furgăsi/
— он је јако способан човек, може да ти крађинађе све што пожелиш, и од птице млеко ако ти затреба ĭel ĭe uom tare vikļan, puaće să-ț furgasîaskă śe guod vrĭeĭ, șî lapće đi pasîrĭe dakă-ț trîabe [Por.]

краста (i. ž.) — zgaĭbă /zgaibă/
— краста је покорица која се хвата на рани, када зараста zgaĭbă ĭe kuažă śe sa prinđe pi bubă kînd sa vinđikă [Por.]

красти (gl. p. ref.) — fura /fura/
— дошли су лопови, и украли ми све из куће a veńit uoțî, șî mĭ-a furat tuot đin kasă

кратак (prid.) — skurt /scurt/
— пожурите са послом, јер је сада дан кратак, брзо пада ноћ grabiț ku lukru, kă akuma ĭe ḑîua skurtă, ĭuta kađe nuapća

кратеж (i. m.) — skurtak /scurtac/
— слабо је растиње на пржољу, само понеки крљак ту и тамо rîa ĭe padurĭa pi arșîță, numa kîći un skurtak koļa-koļa

кратити (gl. p. ref.) — skurta /scurta/
— кренули су пречицом, да скрате пут a dat pista poćakă, să skurće drumu

краткоћа (i. ž.) — skurțîme /scurtime/
— са оваквим недостатком времена, не може се учинити ништа ku asta skurțîme đi vrĭame, nu sa puaće faśa ńimika [Por.]

краћи (prid.) — skurtuț /scurtuţ/
— само да је мало краћи, стао би у рупу numa să fiĭe kîta măĭ skurtuț, ar înkĭepa în gaură [Por.]

крв (i. m.) — sînźe /sânge/
— крв је црвена sînźiļi ĭe ruoșu

крвав (prid.) — krunt /crunt/
— разбио је главу, и дошао кући сав крвав a spart kapu, ș-a veńit la kasă tuot krunt [Por.]

крвав (prid.) — sînźeruos /sângeros/
— потукао се са неком децом, и дошао је кући сав крвав s-a batut ku ńiskaĭ kopiĭ, ș-a veńit la koļibă tuot sînźaruos [Por.]

крдо (i. s.) — kîrd /cârd/
— крдо оваца су овце које имамо у нашем тору kîrdu đi uoĭ sînt uoiļi kare ļi avĭem în strunga nuastră

крдо (i. ž.) — śuardă /ciurdă/
— крдо се најчешће каже за гомилу стоке која иде без реда śuardă sa ḑîśe măĭ đes la viće, kare mĭerg gramadă, fara rînd [Por.]

кревељење (i. ž.) — bîzgoĭa /bâzgoială/
— знао сам ја да ће ти изаћи на нос толико кревељење am șćut ĭuo kă o sî-ț ĭasă pi nas atîta bîzgoĭală [Por.]

кревет (i. s.) — pat /pat/
— стари Власи, који су живели у бурдељима, нису имали кревете, него су спавали на рогожини, простртој на голој земљи rumîńi aĭ batrîń, kare a trait pin borđeĭe, n-avut paturĭ, numa a durmit pi rugožînă, așćernută pi pomînt guol

крекетање (i. ž.) — rîkańa /răcăneală ?/
— лепо је имати кућу крај реке, али ноћу жабље крекетање траје непрекидно, па ти дође да полудиш frumos ĭe să aĭ kasă lînga rîu, ama nuapća rîkańala bruoșćilor țîńe una-ntruuna, pă-ț vińe să noroḑășć [Por.]

крекетати (gl.) — rîkańi /răcăni/
— жабе крекећу целе ноћи, не може се спавати од њих bruoșćiļi rîkańesk tuota nuapća, nu sa puaće durmi đi iĭ [Por.]

крекетуша (i. m.) — rîkańel /răcănel/
— крекетуша је мала зелена жаба која живи поред баре, и крекеће по цео дан rîkańel ĭe o bruaskă mikă șî vĭarđe, kare traĭașće pi lînga baltă șî rîkańașće tota ḑîua [Por.]

кресати (gl. p.) — darîma /dărâma/
— за кресање лисника треба оштро секирче đi darîmăt la frunḑă trîabĭe topuor askuțît [Crn.]

кресати (gl. p. ref.) — dîrîma /dărâma/
— кад будеш кресао лисник за стоку, немој сећи цела стабла kînd vi dîrîma la viće, nu taĭa la gruoș întrĭeź [Por.]

креста (i. ž.) — krĭastă /creastă/
— кресту има живина, највећу има петао, а имају је и кокошке, само пуно мању krĭastă au oarăļi, măĭ mare ĭe la kokuoș, da o au șă gaińiļi, numa ĭe mult măĭ mikă

крецан (i. s.) — krețan /creţan/
— крецан се појавио пре Првог светског рата krețanu a ĭeșît înainća lu rato-l đi-ntîń [Por.]

крив (pril.) — đevi /vinovat/
— гледао сам своја посла, и нисам ништа крив am katat trĭaba mĭa, șă nu mis đevină ńimika

крив (prid.) — strîmb /strâmb/
— овај стог је крив на једну страну, има да падне кад буде дунуо неки јачи ветар klańa-sta ĭe strîmbă într-o parće, are să kadă kînd va baća vrun vînt măĭ tare

кривак (i. s.) — kîraveĭ /cărăvei/
— кривак је комад криве гране, којим гађаш неку животињу, или било шта друго што те нападне kîraveĭu ĭe darap đi krĭangă strîmbă, ku kare daĭ dupa vro žuavină, or dupa alta śe sa slbuađe la ćińe [Por.]

кривак (i. ž.) — strîmbovĭelkă /strâmbovelcă ?/
— кривак кажемо за нешто што је ружно криво, што није ни за шта, може бити сломљена грана, или старија особа, искривљена од година strîmbovĭelkă ḑiśem la śua śe ĭe strîmb urît, șă nuĭe đi ńimik, puaće fi o krĭangă frîntă, or vro insă batrînă, strîmbată đi ań [Por.]

кривда (i. ž.) — strîmbataće /strâmbătate/
— многе је неправде претурио преко главе, и опет је остао на ногама mulće strîmbatăț a pitrekut pista kapu luĭ, șî ĭară a ramas în piśuare

кривити (gl. p. ref.) — strîmba /strâmba/
— ћускија се искривила, а ковач је загрејао на меху, и исправио rangu s-a strîmbat, da kovaśu l-a-ngalḑît la fuaļe, șî l-a-nđireptat

криво (pril.) — strîmb /strâmb/
— сведочио је криво, и отерао човека на робију, иако није био ништа крив a marturisît pi strîmb, ș-a mînat uomu la robiĭe dakă n-a fuost ńimik đivină

крилат (prid.) — arpiĭat /aripat/
— птица је крилата животиња (Танда, Црнајка) pasîrĭa ĭe žuavină arpiĭată [Por.]

крило (i. ž.) — aripă /aripă/
— млатара крилима baće đin ărpĭ

крило (i. ž.) — arpĭe /aripă/
— птица са поломљеним крилом (Танда, Црнајка) pasîrĭe ku arpĭa frîntă [Por.]

крило (i. ž.) — fofĭaḑă /fofeze/
— кад се прави тракалица у њиви да плаши птице, прво се прави вртешка са два крила kînd sa faśe trăkăĭtuarĭa în luok să spomînće păsîrļi, măĭ întîń iĭ sa faśe vîrćańița ku doă fofĭaḑă

крило (i. ž.) — pua /poală/
— држи дете у крилу, и љуља га да га успава țîńe kopilu în puală, șă-l ļagînă sî-l aduarmă

крин (i. s.) — zîmbak /zambac/
— крин је баштенско цвеће, са белим цветовима zîmbak ĭe fluare đin građină, ku fluorĭ albe [Por.]

кришка (i. ž.) — faļiĭe /felie/
— када се каша исцеди, тада исечемо сир на кришке, и положимо их у чабар dupa śe strîkurăm kașu, taĭem brînḑa-n faļiĭe, șă ļi puńem în śubăr [Por.]

кришкаст (prid.) — faļiuos /felios/
— кришкасто се каже за нешто што је направљено као кришка, а не би требало да буде такво faļiuos sa ḑîśe đi śeva śe ĭe fakut ka faļiĭa, da n-ar trăbuĭa să fiĭe așa [Por.]

кркати (gl. p. ref.) — înbuĭba /îmbuiba/
— ала незасита, накрка се храном и пићем док не пукне o ala flomînźuasă, sa înbuĭbĭaḑă ku mînkare șî bĭare pănă nu pokńașće

кркача (i. ž.) — gîrgă /cârcă/
— кад си био мали, носи сам те на кркачи kînd aĭ fuost mik, ć-am dus-n gîrgă [Por.]

крљушт (i. m.) — so /solz/
— крљушт је сјајна пљосната кошчица, којом је покривено рибље тело (Рудна Глава) solțu ĭe o ļaspiđe đi uos, mikă, luśituare, ku kare ĭe astrukat trupu pĭeșćilor

крмача (i. ž.) — puarkă /poarcă/
— крмача је женска свиња puarka ĭe puork muĭerĭesk [Por.]

крмача (i. ž.) — skrua /scroafă/
— имали су моји на селу две крмаче и једног вепра a avut aĭ miĭ în sat doă skruafe șî un maskur

крмељ (i. ž.) — urduare /urdoare/
— буди се ујутру са очима пуним крмеља sa pumeńașće đimińața ku uoki pļiń đi urduorĭ

крмељив (prid.) — urdoruos /urdoros/
— њихова деца сва су прљава, одрпана и крмељива kopiĭ luor sînt tuoț imuoș, rupćiguoș șî urdoruoș [Por.]

крњ (prid.) — śuont /ciont/
— давили се пси прекјуче, и отада је кучка остала куса s-a-ńekat kîńi laltîĭerĭ, șî đ-atunśa kațauă a ramas śuantă [Por.]

крњак (i. m.) — žńiap /jneap/
— дохвати један крњак, па почне да ме млати, па удри, па удри, док не падох сав крвав pusă mîna pi un žńiap, șî ma luvă pi dupa kap, șî dăĭ, șî dăĭ, pănă nu kaḑuĭ tuot sînźaruos [Por.]

кромпир (i. ž.) — bruobdă /cartof/
— година није била добра за кромпир, није родио нимало anu n-a fuost bun đi bruobđe, n-a rođit ńiśkît [Por.]

кромпир (i. m.) — krumpĭel /crumpănă/
— кромпир је јестива биљка која се сеје у башти krumpĭelu ĭe o bukată đi mînkare kare sa samînă în građină [Por.]

кромпириште (i. ž.) — krompirișće /crompiriște/
— мој чича је направио кромпириште иза колибе, нањушиле су га свиње и појеле сав кромпир muoșu mĭeu a fakut krompirișća dupa koļibă, a ulmato puorśi ș-a mînkat krumpiĭi tuoț [Por.]

кроп (i. s.) — krop /crop/
— кроп је стара реч, тако се звала врела вода којом су се испирали судови или одећа krop ĭe vuorbă batrînă, așa s-a kĭemat apa fĭartă, ku kare s-a ļimpeḑît vasurļi or țuaļiļi [GPek]

кротити (gl. p. ref.) — oćinśi /îmblânzi/
— када су заједно упрегнути во и крава, вола кроте тако што га вежу ланцем за јарам и руду; он је укроћен, вуче напоредо са кравом kînd trag în žug vaka ku buou, fînka ĭe buou măĭ tare, ăl oćiśașće: iĭ ļagă lanțu đi žug șî đi tînžală, șî ĭel ĭe oćiśit, traźe bîrabar ku vaka

крофна (i. m.) — guguńață /gogoașă/
— није имала мајка шта друго да нам спреми за доручак, него нам је испржила неке крофне n-avut muma alta să ńi fakă đi fruștuk, numa ń-a pîržît ńișći guguńeț [GPek]

крошња (i. ž.) — kruoșnă /croșnă/
— крошњу дрвета чине његове гране kruoșnă lu ļiemn sînt krĭanźiļi luĭ

крпа (i. ž.) — buļandră /buleandră/
— (фиг.) људи који ништа не вреде buļendre ďe oamiń

крпа (i. ž.) — pomńa /pomneată/
— помњата је бела крпа, на коју се излива вода за покојника pomńata ĭe pĭaćik dă pînḑă albă pră kare sa sloboađe apa dă al muort [Crn.]

крпара (i. s.) — biză /bizer/
— „бизер” је била једна прљава и поцепана крпа, окачена о стубац камина, којом се скидао котао са верига, којом се брисао пепео са лонаца, и друга прљавштина са судова bizărĭu a fuost o rîză imuasă, atîrnată-n kuń la stalpĭaće, ku kare s-a dubarît feruaĭka đi pi ḑalarĭ, ku kare s-a șćers uaļiļi đi śanușă, or alta imală đi pi vasurĭ [Por.]

крпељ женка (i. ž.) — kapușă /căpușă/
— „капуша” је женка крпеља, која сише крв, и надува се богзнаколико kapușa ĭe kîrśuabă muĭerĭaskă, kare suźe sînźe, șî sa unflă boznakît

крпељ ларва (i. ž.) — grapiță /grapiţă/
— грапица је ларва крпеља; када се насити крвљу, нарасте и претвара се у мужјака или женку крпеља grapița ĭe fluturu lu kapușă, dupa śe sa satură đi sînźe, krĭașće șî sa profaśe kîrśuabă, or kapușă

крпељ мужјак (i. ž.) — kîrśua /cârcioară/
— крчоба је мужјак крпеља, то је једна јако мала буба kîrśuabă ĭe kapușă voĭńiśiaskă, aĭa ĭe o guangă tare mikă [Pad.]

крпља (i. ž.) — vîrzua /vârzob/
— крпља се правила од дебљег лијана, који се лако савијао у круг и није се ломио, а изнутра је био оплетен тањим лијанима и ојачан концем vîrzuaba s-a fakut đin kurpin gruos kare s-a înkoveĭat ļesńe în śerk șî nu s-a frînt, da pi đinuntru a fuost înplețit ku kurpiń măĭ supțîrĭ șî întarit ku ață

крстити (се) (gl. p. ref.) — boťeza /boteza/
— крстили смо дете када је имало годину дана am boťezat kopilu kînd avut un an [Kmp.]

крстити (се) (gl. p. ref.) — bućeḑa /boteza/
— не знам како ћу крстити ово дете, јер је поп прескуп n-am bań, nu șću kom vuoĭ bućeḑa kopilo-sta, kă puopa ĭe prĭa skump [Por.]

кртина (i. ž.) — eśină /pecie/
— кртина је месо без костију и без сланине pĭeśină ĭe karńe fara ńiśun uos, șî fara slańină

круг (i. ž.) — totîrlă /totârlă/
— седи у хладу поред реке, и шара кругове у песку șađe la umbră lînga rîu, șă skrižăĭe la totîrļe pin pĭesîk

кружење (i. s.) — tîrkuol /târcol/
— кад се вратио са планине, ударио је около пећине с медведом, и стигао у село тек увече kînd s-a-ntuors đi la munće, a dat tîrkuol pi lînga pĭeșćira ku ursu, ș-ažuns tumu sara-n sat [Por.]

кружити (gl.) — tîrkuoļi /tîrcoli/
— пси као да су нешто предосетили, само круже око оваца, тамо, овамо kîńi parke a priśeput śuava, numa tîrkoļesk uoiļi, înkaś, înkolo [Por.]

кружно (pril.) — totîrļiuluĭ /rotund/
— поломила се осовина на врху падине, и точак је ишао обрћући се све до потока s-a frînt uosiĭa la vîru pođińi, șî ruata a mĭers totîrļiuluĭ pănă-n borugă [Por.]

крупа (i. m.) — țîrța /ţârţari ?/
— када пада крупа, на снегу се ствара кора, по којој деца могу да иду а да не пропадну kînd kad țîrțari, zapada sa korožîașće, șî kopiĭi puot să mĭargă pi ĭa, șă sî nu sa skufundă

крупица (i. s.) — krușăț /crușeţ/
— крупице камене соли за стоку куповали су у Кусјаку, селу поред Прахова на Дунаву krușîță đi sare đi viće a kumparat în Kusĭak, sat lînga Praova la Dunîrĭe

крупнозрнаст (prid.) — mazarat /măzărat/
— сир се соли са крупнозрнастом сољу brînḑa sa sarĭaḑă ku sare mazarată

крут (prid.) — bîćikuos /aspru/
— ово сукно је прилично круто śuariku-sta ĭe koźa bîćikuos

крушка (дрво) (i. m.) — ăr /păr/
— крушка је воћка која рађа крушке pîăru ĭe puom kare rođiașće ku pĭară

крушка (плод) (i. ž.) — pa /pară/
— крушка је слатко воће para ĭe puamă dulśe

крчаг (i. s.) — kîrśag /cârceag/
— крчаг је земљани суд за воду kîrśagu ĭe vas đi pomînt đi apă [Por.]

крчање (i. ž.) — gĭorțaĭa /ghiorţaială/
— нисам гладан, а спопало ме је крчање црева, можда је нека болест nu mis flomînd, da s-a pus o gĭorțaĭală pi mińe, puaće fi vro buală [Por.]

крчати (gl.) — gĭorțai /ghiorţai/
— има сат како нам крче црева од глади, а жене нема са ручком ĭastă un śas đi kînd ńi gĭorțuon mațîļi đi fuame, da muĭarĭa nuĭe ku prînḑu [Por.]

крчевина (i. s.) — țăļină /ţelină/
— имам једног радника, трси ми крчевину am un lukratuorĭ, îm tîrsîașće țăļina [Por.]

крш (mn. sparturĭ) — spartu /spărtură/
— после земљотреса, од кућа зиданих циуглом остао је само крш, а брвнарама није било ништа dupa trămurala pomîntuluĭ, đin kăș zîđiće ku tuglă, a ramas numa sparturĭ, da la bîrnarĭeț n-a fuost ńimika

крштен (prid.) — bućeḑat /botezat/
— шта ког врага ту радиш, је си ли ти крштен ? śe drak lukri aśiĭa, iș tu bućeḑat? [Por.]

крштење (i. s.) — boťez /botez/
— долазим са крштења vin ďi la boťez [Kmp.]

крштење (i. m.) — boće /botez/
— на крштењу кум даје детету име la boćeḑ našu puńe numiļi la kopil

крађомнађен (prid.) — furgasît /furgăsit/
— крађомнађен: за нешто што је украдено, а лопов каже да је негде нађено furgasît: đi śuava śe ĭe furat, da uoțu spuńe kă ĭe gasît vrunđeva [Por.]

крађа (i. ž.) — furatu /furătură/
— нас су учили родитељи да се не упуштамо у крађу, јер је то, поред лажи, најружнија ствар на свету pi nuoĭ ń-a-nvațat parințî să nu ńi lasăm la furatură, k-aĭa ĭe, pi lînga minśună, măĭ urît lukru pi lume [Por.]

кћи (pref.) — feĭ- /fie/
— нико код нас за своју ћерку не каже ни „фие” ни „феј”, него кажемо: „феј-мја” (кћи моја), „феј-та” (кћи твоја), „феĭ-са” (кћи његова) ńima la noĭ nu ḑîśe đi fata luĭ ńiś „fie” ńiś „feĭ”, numa ḑîśem: feĭ-mĭa (fata a mĭa), feĭ-ta (fata a tĭa), feĭ-sa (fata a luĭ) [Por.]

куван (prid.) — ert /fiert/
— пасуљ је скуван, склони га са ватре pasuĭu ĭe fĭert, traźel đi la fuok [Por.]

куварица (i. ž.) — găćituare /gătătoare/
— на даћи има по три куварице, може и више, али не сме да их буде паран број la pomană ĭastă kă ći triĭ găćituare, puaće șî măĭ mulće, ama nu kućaḑă să fiĭe parĭake [Por.]

куглица (i. m.) — boboluoș /boboloș/
— куглице су колачи који се праве од масти и теста boboluașă îs kolaśĭiei kare sî fak dîn untură șî aluvat

куд (predl.) — kotruo /cotro/
— видео сам их, али куда (=на коју страну) су отишли, не могу да кажем ĭa-m vaḑut, ama în kotruo s-a fi dus, nu puot să spun [Por.]

куда (pril.) — înkotruo /încotro/
— куда да бежим, на коју страну? înkotruo să fug, în śe parće?

кудељка (i. s.) — kair /caier/
— кудељка је свежањ вуне, опран и очешљан, спреман да се стави на преслицу и опреде kairu ĭe un zmuaćik đi lînă, skîrmanat șî spalat, sprimit đi pus în furkă sî sa tuarkă

кука (i. ž.) — ku /cucă/
— кука је све што има облик канџе, и може се окачити било шта о њу kuka ĭe tuot śi ĭe fakut ka gĭara, șî sa puaće atîrna fiĭe śe î-ńa

кука (i. s.) — kîrļig /cârlig/
— кука је клин за савијеним врхом kîrļigu ĭe kuń ku vîru strîmbat

кукавица (i. m.) — kuk /cuc/
— кукавица долази у пролеће, и када она почне да пева, зима је готова kuku vińe primovara, șî kînd ĭel înśape să kînće, ĭarna ĭe gata

кукати (gl. ref.) — vaĭta /văita/
— није слушао никог, урадио је то на своју руку, а сада се жали, сирома, и удара главом о зид n-askultat pi ńima, a fakut aĭa pi mîna luĭ, d-akuma sa vaĭta, saraku, șî baće ku kapu-n parĭaće [Por.]

кукурек (i. m.) — kutkurĭe /cucurig/
— кукурек први цвета у пролеће kutkurĭegĭu măĭ întîń înfluare primovara

кукурек (i. m.) — spînḑ /spînz/
— има више врста кукурека, једна, која је најјачи лек, зове се неплодни кукурек, јер нема цвета ĭastă măĭ mulće fĭalurĭ dă spînḑă, una, kare ĭe măĭ tare ļak, sa kĭamă spînḑ stărp, kă n-are fluare

кукурикати (gl.) — kukuriga /cucuriga/
— кад петао кукуриче на огради, а није подне, предсказује да ће доћи неки непознат човек у госте kînd kukurigîĭe kokuoșu pi gard, da nuĭe amńaḑîțu, faśe aratarĭe kă vińe vrun uom ńikunoskut în gostîĭe [Por.]

кукурику (uzv.) — kukurigu /cucurigu/
— сваког дана у подне, наш петао се пење на ограду, лупне два-три пута крилима и зхапева „кукурику! кукурику!” în tota ḑîua pi lînga amńaḑîț, kokuoșu nuostru sa suĭe pi gard, baće đin ăripĭ đi doa-triĭ uorĭ șă kîntă „kukurigu! kukurigu!” [Por.]

кукуруз (i. m.) — kukuru /cucuruz/
— пре кукуруза код нас се гајио просо înainća đi kukuruḑ, la nuoĭ s-a pus miĭu

кукуруз (i. m.) — porumb /porumb/
— кукурузна зрна се мељу и прави се кукурузно брашно boabiļi ďe porumb să mačină și să fače făină ďe porumb

кукута (i. s.) — buśińiș /buciniș/
— кукута има дугачке цеви, расте високо buśińișu are dudă marĭ, krĭașće înalt [Por.]

Кулма каџије (i. ž.) — Kulmeźiĭ /Culmegii/
— Кулмеждија је коса у Мајданпечким планинама између Прераста и садашњег рудника Kulmeźiĭa ĭe o kulmĭe în Munțîļi măĭdanuluĭ, întra Prerast șă rudńiku đ-akuma [Buf.]

кумица (i. ž.) — fi /fină/
— кумица је жена коју је крстио кум, или је кумчетова жена, или је близак кумчетов род fina ĭe famĭaĭe kare a bućeḑato nașu, or muĭarĭa lu finu, or ĭe ńam apruape alu finu mĭeu

кумче (i. m.) — fin /fin/
— ако је он мени кум, јер ме је крстио, ја сам њему кумче dakă mi ĭel naș, kî ma bućeḑat, ĭuo sînt luĭ fin

куна златица (i. ž.) — aĭkă /beică/
— куна је појела пилиће bĭaĭka a mînkat puĭi [Hom.]

куњати (gl. n.) — piroći /piroti/
— дошао је јутрос уморан и сломљен, јер је целу куњао на послу a veńit đesńață tîbarît șî frînt, kî tuata nuapća a piroćit la lukru [Por.]

купаст (nepr.) — kupiță /copiţă/
— калуп за шубаре је на врху купаст kalapuodu đi kaśuļ la vîr ĭe fakut kupiță [Por.]

купус (i. ž.) — varḑă /varză/
— купус је једна врста биљке коју човек сади у башти, и окопава је и залива док не сазри за јело varḑa ĭe un fĭeļ đi buĭađe, kare uomu o puńe-n građină, ș-o sapă, ș-o udă, pănă nu sa kuaśe đi mînkare

купусиште (mn. vîrḑariĭ) — vîrḑariĭe /vărzărie/
— купусиште је место где се сади купус vîrḑariĭa ĭe luok unđe sa puńe varḑa

курац (i. ž.) — pu /pulă/
— шта кој мој хоће? (u izr.) śe pula mĭa vrĭa?

курблање (i. ž.) — kurđisa /curdisală/
— без навијања тачно на време, зидни сат није радио добро: или је журио, или је каснио fara kurđisală adîns la vrĭame, śasu đin parĭaće n-a lukrat bun: or a grabit, or s-a amînatat [Por.]

курблати (gl. p.) — kurđisî /curdisi/
— „курдише” се нека направа која се покреће курблом sa kurđisîașće vro mîkaruă kare sa porńiașće ku mîńiĭu

курва (pej.) — pîrau /paraulă/
— параула је курветина, уличарка, без икаквог посла; иде од човека до човека pîraula ĭe kurveșćină, muĭare đi pi drumol mare; nare ńiś un lukru, mĭarźe đi la uom la uom [Por.]

курва (i. ž.) — amșîță /amșâţă/
— луња ко курва кроз село, с подигнутим репом îmblă ka amșîța prîn sat, ku kuada răđikată [Mlava]

курвештија (i. ž.) — fļuarță /fleoarţă/
— напустила је школу, и постала гола курвештија s-a lasat đi șkuală, șî s-a fakut o fļuarță guală

Куроња (i. m.) — Puļeća /Pulecea/
— Јанка Строглавог су још из детињства називали „Куроња”, јер је имао много већи курац него остали дечаци pi Ĭanku Stroglau đin kopilariĭe la poļikrit „Puļeća”, k-avut mult măĭ mare pulă đikît aĭlalț kopiĭi [Por.]

куршум (i. s.) — gļuo /glonţ/
— нанишанио је вука, опалио, и метак је погодио животињу право у главу a luvat lupu la uokĭ, a pokńit, șî gļuonțu a putrîvit lupu đirĭept în kap

кус (prid.) — kurt /curt/
— кад се некој животињи која са репом исече или скрати реп, за њу се каже да је куса kînd la vro žuavină ku kuadă sa taĭe kuadă, or sa skurtă, đi ĭa sa ḑîśe kî ĭe kurtă

кустура (i. s.) — kustu /custură/
— кустура је стар и зарђао нож kustură ĭe kuțît batrîn, ruźińit [Crn.]

кућа (i. ž.) — ka /casă/
— кућа је зидани објекат у коме живи човек kasă ĭe zîđitură în kare traĭașće uomu

кућаник (i. m.) — kasatuorńik /om de casă/
— ако муж није добар домаћин, кућа се брзо растура dakă soțu nuĭe kasatuorńik, kasa sa pîrasîașće ĭuta [Por.]

кућаница (i. ž.) — kasatuarńikă /muierea de casă/
— муж је путник и треба да се олакша где год може, а жена је кућаница и треба да држи врата затворена, да уђе најјачи uomu ĭe drumaș șî trăbe sî sa ușurĭaḑă unđe puaće, da muĭarĭa ĭe kasatuarńikă șî trăbe să țînă ușa înkisă, să tuńe al măĭ țapîn [GPek]

кућерак (i. ž.) — kośua /cocioabă/
— кућерак је мала кућа, склепана само да човек може живети, а да не буде напољу kośuabă ĭe kasă mikă, afumată numa đi sî puată uomu a trai, da să nu fiĭe afară [Por.]

куц (uzv.) — ćuok /cioc/
— куц-пуц! čuok-puok! [Por.]

кученце (i. m.) — bolđiu /boldei/
— болђеј је мали пас, кога држиш из љубави, да се играш с њим, и да ти лаје око куће bolđiu ĭe kîńe mik, ăl țîń đi drag, să ći žuoś ku ĭel, șă să-ț latre pi lînga kasă

кучина (i. m.) — kîlț /câlţi/
— када се радило са конопљом, код нас се све звало кучина док се није дошло до гребена, код њега се одвајало повесмо, а оно што је остајало, звало се и даље кучина kînd s-a lukrat ku kîńipa, la nuoĭ tuot s-a kĭemat kîlț pănă n-ažuns la drîgļiaće, la ĭel sa đisparțît fuĭuoru, da aĭa ś-aramas, s-a kĭemat ĭară kîlțî

кучка (i. ž.) — dulfă /dolcă/
— дулфа је једна врста кучке dulfă ĭe un fĭeļ đi kațauă

кучка (пеј.) (i. ž.) — bișća /căţea/
— оженио је једну кучку, курвештину без премца s-a-nsurat ku o bișćală, kurveșćină kare nare parĭake

како (pril.) — kum /cum/
— не знам како nu șću kum

канура (i. ž.) — muotkă /motcă/
— канура се прави на мотовилу muotka sa faśe pi rîškituorĭ
л


лабав (prid.) — afanat /afânat/
— конопац ми се олабавио на товару, стадох да га превежем sfuara mi s-a afanat la sarśină, statuĭ s-o proļeg [Por.]

лабав (prid.) — balțuit /bălţat/
— жице на далеководу су опуштене због топлоте žîțîļi đi struĭe pin bandĭerĭ sînt balțuiće đi kaldură

лабав (prid.) — đezļinat /dezlânat/
— када предеш, и када се конац не упреде довољно чврсто, тада жене кажу да је пређа лабава (Танда) kînd tuorś, șă nu răsuśeș firiļi kalumĭ, numa ramîn afanaće pi fus, muĭeriļi ḑîk kă a tuors đezļinat [Por.]

лабавити (gl. p. ref.) — afana /afâna/
— олабављује се конац на калему sa afańaḑă ața pi mosuor [Por.]

лабавити (gl.) — đezļina /dezlâna/
— баба је остарила, и све чешће јој се лабави пређа, не држи се на вретену (Танда) mama a-nbătrîńit, șî tuot măĭ đes iĭ sa đezļină tuorsu, nu sa țîńe pi fus

лабавити (gl. p. ref.) — bălțui /balţui/
— олабавио се конопац на товару, и сад ће џакови пасти са кола s-a bălțuit sfuara la tovar, ș-akușa saśi pikă đi pi kar [Por.]

лабрња (i. ž.) — fļuankă /fleancă/
— ућути већ једном, јер кад те звекнем по лабрњи, зубе ћеш у торби кући да носиш! măĭ taś odată, kă kînd îț dau una pista fļuankă, đințî-n trastă aĭ sî duś la kasă! [Por.]

лавор (i. m.) — ļegin /lighean/
— лавор са водом (с. Злот) ļeginu ku apă [Crn.]

лаган (prid.) — ușurĭel /ușurel/
— девојчица је мала, и лагана fata ĭe mikă, șî ușurikă

лагано (pril.) — anđeļiaće /îndelete/
— вози лагано, јер има леда на путу mînă anđeļiaće, kî ĭastă gĭață pi drum [Crn.]

лагано (pril.) — înśetuńel /încetinel/
— лако спава, колико год тихо да причамо, дете се буди и плаче duarme ușuor, kît đi înśetuńel să puvestîm, kopilu sa pumeńașće șî plînźe [Por.]

лагати (gl. p. ref.) — mințî /minţi/
— лаже па цепа minće đi uskă

лађа (i. s.) — vopuor /vapor/
— лађе су пловиле Дунавом, али њиме се возила само господа vopuarîļi a mĭers pi Dunîrĭe, ma ku ĭaļe s-a karat numa duomńi

лаж (i. ž.) — minśu /minciună/
— научили је родитељи од малена да не верује у момачке лажи a-nvațato parințî đi mikă să nu krĭadă în minśuna baĭețîluor

лажов (prid.) — minśinuos /mincinos/
— тај човек је велики лажов uomu-la ĭe tare minśinuos

лајати (gl.) — țălui /?/
— доста, немој више лајати на људе (Лесково) đestul, nu măĭ țălui la lume [GPek]

лак (prid.) — ușuor /ușor/
— данас никоме није лако astîḑ la ńima nuĭe ușuor

лако (pril.) — ļesńe /lesne/
— тврдоглав, нећеш лако с њим изаћи на крај tare đi kap, nuĭeș ļesńe ku ĭel în kîpatîń

лакомужна (samo u ž. r.) — mulgua /mulgătoare/
— наша крава је лакомужна, могу деца да је музу vaka nuastră ĭe mulguasă, puot kopiĭi s-o mulgă

лапавица (i. ž.) — țofaîa /lăpoviţă/
— када заједно падају снег и киша, настаје лапавица kînd înprauna ńinźe șî pluaĭe, sî faśe țofaĭală [Crn.]

лапрдање (i. ž.) — ļifuritu /lifuitură ?/
— читаву гомилу брбљарија можеш чути од њега o gramadă đi ļifuriturĭ aĭ s-auḑ đi la ĭel

лапрдање (i. ž.) — fļonkańiĭe /fleancănir/
— ретко ко ће моћи да поднесе лапрдање које излазе из њених устију rar kare va puća sî măĭ sufire fļonkańiĭe kare ĭasă đin gura iĭ [Por.]

лапрдати (gl.) — ļifuri /laf/
— брбља, јер му је такав говор ļifură, k-așa-ĭ vuorba

лапрдати (gl.) — fļonkańi /fleoncăni/
— немој ми лапрдати по васцели дан, јер сам сит свега nu-m fļonkańi tota ḑîua, kă mis satul đi tuaće [Por.]

ларма (i. s.) — rămît /ramăt/
— од јутрос се чује велика ларма код комшија, као да су опет започели свађу đi đesńață s-auđe mare rămît la veśiń, ka kînd ĭară s-a luvat la gîlśao [Por.]

ласица (i. ž.) — ńevastuĭkă /nevăstuică/
— ласица је мала животиња, много личи на веверицу ńevastuĭka ĭe o žuavină mikă, samînă mult la viveriță [Por.]

ластавица (i. ž.) — rînduri /rândunică/
— ластавица прави гнездо испод кућне стрехе rîndurika faśe kuĭb supt strĭeșîna kîășî [Por.]

левак (prid.) — stîngaś /stângaci/
— дете је леворуко, баца камен левом руком kopilu ĭe stîngaś, baće ku pĭatră ku mîna stîngă

левакиња (i. ž.) — stîngaśe /mamită/
— левакиња је овца која је изгубила млеко на једном вимену stîngaśe ĭe uaĭa kare a perdut o țîță ku lapće [GPek]

леви (prid.) — stîng /stâng/
— боли га лева нога ăl duare piśoro-l stîng

лево (pril.) — stînga /stânga/
— једно време је ишао право, а онда је скренуо лево într-o vrĭame a mĭerś đirĭept, pĭeurmă a dat la stînga

левча (i. s.) — au /bleau/
— левча спаја осовину кола и стубац на сандуку, ојачава кола када се превози велик и тежак терет (Јасиково) bļauka ļagă karu đi la osîĭe pănă la stupăț la kotur, înțîpeńașće karu kînd duś vrun tovar mare șî grĭeu [GPek]

легало (i. m.) — kobîrļeu /cobârlău/
— није имао кад да направи обор за свиње које је тек дотерао, па им је склепао легало уз ограду, да свиње буду затворене само преко ноћи n-avut kînd să fakă obuor dă puorś kare numa śe ĭ-a dus, numa a fakut un kobĭrļeu lîngă gard, să fiĭe puorśi înkiș numa prăsta noapće [Stig]

лед (i. ž.) — ață /ghiață/
— лед се прави од воде кад је мраз, и кад се вода много охлади gĭața sa faśe đin apă kînd ĭe źer, șă kînd apa mult sa raśiașće

лединаст (mn. țăļinuoș, țăļinuosă) — țăļinuos /ţelinos/
— на мом поседу, земљиште је лединасто în moșîĭa-mĭa, pomîntu ĭe țăļinuos [Por.]

лединиште (i. s.) — țăļińiș /ţeliniș/
— села су опустела, остале су голе ледине на све стране s-a pirasît saćiļi, a ramas țăļińiș guol în tuaće părțîļi [Por.]

леђа (i. m.) — șîaļe /șale/
— леђа су задња страна човековог трупа, од задњице до врата șîaļiļi ĭe duosu lu trupu uomuluĭ, đi la kur pănă la gît

лежај (i. s.) — așćernut /așternut/
— где те затекне ноћ, направиш лежај на голој земљи, и спаваш без бриге uń-će prinđe nuapća, îț faś așćernut pi pomîntol guol, șî duormĭ fara grižă

лежање (i. ž.) — ḑaśia /zaceală/
— са толиким излежавањем не прави се новац ku atîta ḑaśială nu sa fak bań

лежати (gl.) — ḑaśa /zăcea/
— немој ми ту лежати, устани јер је време за посао nu-m ḑaśa aśiĭa, skualîće kî ĭe vrĭamĭa đi lukru

лежати (gl.) — klośi /cloci/
— само кокошке и птице леже на јајима да се излегу пилићи numa gaińiļi șî păsîriļi klośesk pi uauă să skuată puĭ [Por.]

леј (i. m.) — ļau /leu/
— не вреди ни један леј nu vreaduĭe ńiś un ļau

леј (i. m.) — ļiu /leu/
— леји су новци донети из Влашке, али, према причању старих, са њима се трговало и овде, у Србији ļiĭ sînt bań duș đin Rumîńiĭe, ama, pin povĭeșćiļi lu aĭ batrîń, ku iĭ s-a kumparat ș-aiśa, în Sîrbiĭe

леја (i. s.) — strat /strat/
— леја је део баште у коме се сади лук, паприка, краставац stratu ĭe parća bașćeļi în kare sa sađașće śapa, piparka, krîstavĭețî [Por.]

лек (i. s.) — ļiak /leac/
— од падавице лека има само код врачара đi buala rîa ļiak ĭastă numa la vrîžîtuorĭ [Por.]

лековита биљка (i. ž.) — buruĭa /buruiană/
— којом си биљком излечио посекотину на руци ? ku śe buruĭană aĭ vinđakat taĭatura la mînă?

лемез (i. m.) — panžîn /păianjen/
— лемез за пласт прави се од две гране црног граба, очишћене од лишћа у уплетене врховима panžîn đi klańe sa faśe đin doa krĭeinź đi svińak, kurațaće đi frunḑă, șî înplećiće la vîr

лемити бакром (gl.) — arami /arămi/
— само су Цигани добро лемили бакраче numa țîgańi aramit bun kaldîărîļi [Por.]

леп (prid.) — frumuos /frumos/
— старија ћерка је лепа, средња лепша од ње, најмлађа је најлепша, јер је лепша од обе, али ова која има само седам година, чини ми се биће најлепша од свих fata mare ĭe frumuasă, a mîžlośină ĭe măĭ frumuasă đi kît ĭa, da a mikă șî măĭ frumuasă, kî ĭe măĭ frumuasă đi kît ĭaļe amîndoă, da asta śe are numa șapće ań, mi sa-m pare k-o sî fiĭe măĭ frumuasă pista tuoț

лепа Ката (sint.) — fluarĭa-turśiaskă /ruși-de-toamnă/
— лепа Ката расте у башти, цвета у јесен fluarĭa turśiaskă krĭașće în bașćauă, înfuare tuamna

лепет (оном.) (uzv.) — pîl! /pâl/
— птица ме је видела, па „пл-пл” крилима и оде pasîrĭa ma vaḑu, șî „pîl-pîl” đin îăripĭ șî sa dusă [Por.]

лепетати (gl. p.) — pîlpîi /pâlpâi/
— петао прво лепеће крилима, па онда пева kokuoșu întîń pîlpîĭe đin îăripĭ, pă atunśa kîntă

лепило (i. ž.) — ļipitu /lipitură/
— леп за кућу правио се од блата, помешаног са плевом ļipitură đi kasă s-a fakut đin morśilă, mistakată ku pļauă [Por.]

лепиња (i. s.) — gogoș /gogoașă/
— гогош је бесквасна лепиња, печена на табли шпорета, прави се од брашна са водом и сољу, без квасца, и меси се опраним рукама gogoșu ĭe pîńe aḑîmă, kuaptă pră tabla lu șporĭet, a sa faśe dîn fańină ku apă șî ku sare, fîr dă olațăl, șî sa mursîkă ku mîńiļi spalaće [Mlava]

лепити (gl. p. ref.) — ļipi /lipi/
— идем да му залепим један шамар ma duk să-ĭ ļipĭesk o palmă

лепљен (prid.) — ļipit /lipit/
— стара колиба, облепљена блатом koļibă batrînă, ļipită ku morśilă [Por.]

лепота (pril.) — frumoșață /frumuseţe/
— од њене лепоте врти ми се у глави đi frumoșața iĭ mi sa-nvîrćiașće-n kap

лепршати (gl. p. ref.) — flutura /flutura/
— барјак лепрша на ветру stagu flutură la vînt [Por.]

лептир (i. m.) — flutur /fluture/
— само једна врста лептира се претвара у губар numa o suartă đi fluturĭ sî profak omidă [Crn.]

лептир (i. ž.) — strî /strigă/
— стрига је врста великог лептира, којим су бабе плашиле малу децу када нису хтела увече на време да легну strîgă ĭe un fĭeļ đi flutur mare ku kare babiļi a spumîntat kopiĭi aĭ miś kînd sara n-a vrut la vrĭame sî sa kulśe

лептираст (prid.) — fluturuos /fluturos/
— купус се предуго кувао, сада је чорба сва лептираста на површини ḑama đi varḑă a fĭert prĭa mult, akuma ĭe tuată fluturuasă pi đi supra

леска (i. m.) — alun /alun/
— леска је лагано дрво, и од ње се праве штапови за поштапање, колинде за коледаре на Бадњи дан, и штапови који се на даћама намењују мртвима alunuĭe ļiemn ușuor, șî đin ĭel sa fak bîće đi rîḑîmat, koļinḑ đi koļindrĭeț la Aźun, șî bîće đi dat đi pomană l-aĭ muorț [Por.]

лескар (i. m.) — aluńiș /aluniș/
— у лескару је најлепше када има лешника în aluńișu ĭe mîĭ mîndru kînd ĭastă aluńe [Crn.]

Лесковљанин (i. m.) — Ļiskovĭan /liscovean ?/
— Лесковљани имају воз, којим могу да путују за Мајданпек, или Бор ļiskovĭeńi au vuoz, ku kare puot să drumîĭe đi Măĭdan, or đi Buor

Лесково (i. ž.) — Ļiskua /Liscoa ?/
— Лесково је мало, раштркано село, у долини Горњег Пека Ļiskuaua ĭe sat mik, răsfirat, în vaļa Pĭekuluĭ al đi Sus

летач (i. m.) — zburatuo /zburător/
— птица летачица pasîrĭe zburatuare

летети (gl. p.) — zbura /zbura/
— лети као птица zbuară ka pasîrĭa

летка (i. ž.) — ļetkă /letcă/
— летка је једна метална шипка која је тања према врху ļetka ĭe o brukă đi fĭer, kare sa supțîĭaḑă kîtra vîr

летња конопља (i. m.) — aldan /aldan/
— летња конопља се познаје по висини, виша је од јесење aldanu sî kunuașće pi nalțîmĭe, mîĭ nalt ĭe đi kĭt kîńipa

лето (i. s.) — urđińiș /urdiniș/
— лето је отвор на кошници, или сандуку, кроз који улазе и излазе пчеле urđińiș ĭe gaura la kuoșńiță, or la sanduk, pi kare tună șî ĭasă albińiļi [Por.]

лето (i. ž.) — va /vară/
— лето је годишење доба између пролећа и јесени vara ĭe vrĭamĭa în an întra primovară șî tuamnă

летос (pril.) — astava /astă-vară/
— летос се каже за прошло лето astavară sa ḑîśe la vara trĭekută [Por.]

летос (pril.) — asta-va /astă-vară/
— лагали су народ да ће довршити пу још летос, празне приче, уђосмо у зиму а од пута ништа a mințît lumĭa kă do fak drumu înga asta-vară, vuorbe guaļe, tunarăm în ĭarnă da đin drum ńimik [Por.]

лечен (prid.) — ļikuit /lecuit/
— без мита, не можеш бити добро лечен нигде fara mită, nup puoț fi ļikuit bun ńiśunđe [Por.]

лечење (i. ž.) — ļekuĭa /lecuială/
— са таквим лечењем неће дуго ku așa ļekuĭală n-o sî tragă mult

лечити (gl. p. ref.) — ļikui /lekui/
— лекари нису могли ништа, а врачара ме је излечиа на брзину n-a putut duokturi ńimika, da vrîžîtuarĭa ma ļikui đi pi fuga [Por.]

лечник (i. m.) — ļekuituo /lecuitori/
— ако човек нема дане, ни један лечник му не помаже dakă uomu n-are ḑîļe, ńiś un ļekuituorĭ nu-ĭ ažută [Por.]

лешина (i. ž.) — mortaśi /mortăcină/
— остала је псећа лешина на сред пута, не може се проћи од смрада a ramas o mortaśină kîńaskă în mižluoku drumuluĭ, nu sa puaće treśa đi putuare [Por.]

лешник (i. ž.) — alu /alună/
— лешник је семе леске aluna ĭe sîmburu lu alun [Por.]

ливадска биљка (i. ž.) — aluńa /alunele/
— ливада са овом биљком се не коси, јер је трава лоша ļivađa ku aluńauă nu sa kosîașće, kî ĭe ĭarba rîa

лизање (i. ž.) — ļinsuare /linsare/
— медведу је најслађе лизање кад лиже саће са медом lu urs ĭe măĭ dulśe ļinsuarĭa kînd ļinźe faguru đi mńare

лизати (gl. p. ref.) — ļinźa /linge/
— крава по тељењу прво олиже своје теле vaka dupa śe fată, ĭa măĭ întîń îș ļinźe vițălu

липа (i. m.) — ćeĭ /tei/
— од липовог дрвета резале су се даске за канате на колима, а липов цвет се бере за лечење болова у стомаку đin ļiemnu đi ćeĭ sa fakut blîăń đi loitre đi kar, da fluarĭa đi ćeĭ sî kuļaźe đi ļekuit durĭarĭarĭ la burtă

липа (i. s.) — ćiĭ /tei/
— липа лепо мирише ćiĭu mirusă frumuos

лисичарка (i. m.) — burĭaćegalbin /burete galbin/
— лисичарке су печурке жуте као восак burĭeț đ-aĭ galbiń sînt śupĭerś galbińe ka śara

лисичина (i. ž.) — gura-șărpilor /iarba-șarpelui/
— лисичина је висока биљка са плавим цветом, који личи на отворена змијска уста са избаченим језиком gura-șărpilor ĭe u buĭađe naltă, ku fluare vînîtă, kare samînă la gura șărpilor đeșkisă, ku ļimba skuasă [Por.]

лисник (i. s.) — frunḑa /frunzar/
— лисник је једна врста пласта, саденутог од грана са лишћем, окресаних са дрвећа, који се чува као зимница за стоку frunḑarĭu ĭe un fĭeļ đi klańe, grîmađită đin krĭanźe ku frunḑă, dîrîmaće đi pi ļiamńe, kare sa pazîașće să fiĭe ĭernaćik đi viće

лист (i. ž.) — fuaĭe /foaie/
— лист кукуру