 |
| SRPSKO-VLAŠKI FRAZEOLOŠKI REČNIK VORBARŃIŢA SÎRBO-RUMÎŃASKĂ |
| Lista primera iz vlaškog on-lajn
rečnika http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik |
Lista se generiše automatski, i obuhvata sve fraze koje su saradnici uneli kao primer upotrebe određene reči u selu u kome je reč zapisana. Primeri su zapisani fonetski, u potpunom skladu sa lokalnim izgovorom. Odakle koji primer potiče, može se videti pregledom reči u samome rečniku, ovde su reonske oznake iz tehničkih razloga izostavljene. Tekst nije lektorisan niti je u njemu vršena korektura, pa je moguće da sadrži i određene greške. Plavom bojom između kosih crta označen je rumunski književni oblik tekuće vlaške reči. Plavi upitnik između kosih crta govori da takva paralela zasad nije pronađena u dostupnim rumunskim rečnicima, koje redakcija koristi u radu na svome Vorbaru! Skraćenicama u uglastim zagradama [...] označene su oblasti u kojima je fraza zapisana: [Por.]=Poreč, [Crn.]=Crna Reka, i dr. |
| * |
Lista s-a faśe sîngură, şă kuprinđe tuaće vorbarńiţă kare sînt kuļasă đi la vorbituorĭ, ka un aratat kum s-a vorbĭaşće în satu-la în kare ĭe însamnată vuorba. Vorbarńiţî-ļi sînt skrisă aşa kum s-a vorbĭaşće în kutare sat. Kare đe unđe ĭe luvată, puaće să s-a vadă în Vorbarĭ, aiśa sămnu lu arit nuĭe pus. Skrisuarĭa nuĭe provaḑută, ńiś ogođită, şî puaće-fi kupinđe ńiskaĭ greşălurĭ. Ku farba vînîtă întra doă ţrte kostîşaće însamnată ĭe fuarma lu vuorbă rumîńaskă kare ĭe aflată în ļimba română. Sămnol đi întrabare vînît, întra doă ţrte kostîşaće, arată kă aşa barabarńiţă nuĭe înka gasîtă în kărţî romăneşti kare ļe avĭem îńdamînă. Ku vorbiļi skurtaće şî ingrađiće ku garduļeţ înkolţat [...], sînt însamnaće părţîļi în kare ĭe skrisă vorbarńiţa: [Por.]=Poreč, [Crn.]=Crna Reka, şî alće. |
| Autor projekta (koncept rečnika, ortografija i softver): Paun Es Durlić, dipl. etnolog Majdanpek, Srbija |
| http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm |
| Ova lista štampana: |
| 03.12.2024, 16:43:31 |
| FRAZE - VORBARŃIŢĂ |
| а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, џ, ш, | ||
| а | ||
а (predl.) — a /a/ — јео је, завршио је са јелом — a mînkat — завршио је посао — a gaćit lukru — пшеница је никла — grîu a rasarit — мој, који припада мени — a mĭeu — твој, који припада теби — a tĭeu [Por.] | ||
а (uzv.) — a /a/ — а?! шта кажеш? — a?! śe ḑîś?! — одазивање са „а” није уљудно — raspunsu ku „a” nuĭe omeńiesk [Por.] | ||
Абраш (antr.) — Abraș /Abraș/ — Абраш је био кнез у Прахову дванаест година — Abraș a fost kińez la Praova doĭspreče ań [Kmp.] | ||
Абрашевци (i. m.) — Abrașești /Abrașești/ — Властимир Абрашевић — Vlasťikă,Ťikă lu Abraș [Kmp.] | ||
авај (uzv.) — vaĭ /vai/ — тешко мени, тешко њему, тешко нама — vaĭ đi mińe; vaĭ đi ĭel; vaĭ đi nuoĭ — кукала му мајка — vaĭ đu muĭka luĭ [Por.] — јао мени, драга не долази (Сиге) — vaĭ đe mińe, daĭka nu vińe [Hom.] | ||
аван (i. ž.) — pivă /pivă/ — старински аван био је издубљен у пању од трешње — pivă đi bătrîńață a fuost skobită-n tutuk đi śerieș — у авану се правила храна за живину: маљем се туцале вреже, помешане са мало брашна, и давало се пилићима, кокошкама, пловкама — în pivă a fakut mînkare đi uară: ku maĭu s-a batut vrĭežî, mistakaț ku kîta fańină, șî s-a dat la puĭ, la gaiń, la rîață [Por.] | ||
август (i. ž.) — agustă /agust/ — ове године је у августу била велика суша, пресушила је и река у Великој долини — ano-sta, în agustă, a fuost sîăśită mare, a sakat șî rîu în Vaļa mare [Por.] | ||
август (i. m.) — gustarĭ /agust/ — пошто се у августу све проба, стари су осми месец звали и „пробало” — fînkă în agusta tuot sa gustă, aĭ batrîń a kĭemat luna đi uopt șî gustarĭ [Por.] | ||
авион (i. s.) — aviuon /avion/ — кад сам први пут видео ноћу да нешто иде преко неба и светлуца, мислио сам да је руски сателит, али сада знам да су то били некакви авиони — kînd măĭ întîń am vaḑut nuapća kă śuauă mĭarźe pi śĭerĭ șî ļikură, am ginđit kă ĭe satelitu rusăsk, dar akuma șćiu kă a fuost ńiskar aviuańe [Por.] | ||
авлија (i. ž.) — avļiĭe /avlie/ — на старом месту, где нам је била кућа, имали смо веће двориште — la loko-l batrîn, unđe ń-a fuost kasa, am avut măĭ mare avļiĭe — ограђено двориште се и код нас некада звало обор, па је био кућни обор, обор свињца, сточни обор — avļiĭa îngrađită s-a kĭemat șî la nuoĭ đemult obuor, ș-a fuost obuoru kășî, oboru puorśilor, obuoru vićilor [Por.] | ||
Аврам (i. m.) — Avram /Avram/ — Аврамови, који припадају Авраму, деца или потомци Аврама — alu Avram, alu Avramuță, alu Avraman — Аврамовићи, породични надимци (поļикре) — Avramuońi, Avramĭeșći, Avramițuońi, Avramițańi, Avramĭeluońi [Por.] | ||
Авраман (i. m.) — Avraman /Avraman/ — Авраман су звали старије дете од двојице са именом Аврам, или човека који је био из рода Аврамовића — Avraman ĭ-a ḑîs la-l mîĭ batrîń đin duoĭ kopiĭ ku nume Avram, or la uom kare ĭe đin fîmeļiĭa lu Avram, kare ĭe đi Avramuońi [Por.] | ||
Аврамеловци (i. m.) — Avrameluońi /Avrameloni/ — од Аврамеловића у Подгорцу остала је само једна кућа — đin Avrameluoń în Podguorț a ramas numa o kasă [Crn.] | ||
Аврамић (i. m.) — Avramuță /Avrămuţu/ — „Аврамуца” је надимак млађег Аврама од двојице дечака који се зову Аврам, или су тако од милоште тепали детету које је крштено као Аврам — Avramuță ĭe poļikra alu Avram măĭ mik đin duoĭ kopiĭ ku nume Avram, or ĭa ḑîs așa đi drag la kopil pi kare la bućeḑat Avram [Por.] | ||
Аврамовци (i. m.) — Avramuońi /Avramoaie/ — Аврамовци су се иселили из Курдумана, и сада живе поред сеоског пута — Avramuońi s-a mutat đin Kurduman, ș-akuma traĭesk lîngă drumu satuluĭ [Crn.] | ||
агет (uzv.) — agĭet /aghet/ — шта ли је „агјет” не знам, тако сам чуо од старих — śe va fi agĭet, nu șću, așa-m-uḑît đĭ l-aĭ batrîń [Por.] | ||
Адам (i. m.) — Adam /Adam/ — дали су име име Адам по имену прадеде — mĭ-a dat nume Adam dupa numiļi lu paradĭeda [Por.] | ||
Адамица (i. m.) — Adamuțu /Adamuţu/ — жена која побаци, намењује том детету на даћи називајући га Адамица, према имену старца Адама који је први живео у рају — muĭarĭa kare sa starpĭaḑă, iĭ dă la kopil dă pomană pră nume Adamuțu, dupa numiļi alu muoșu Adam dîn raĭ — ако се побачено дете препозна да је женско, онда се назива „јевичац”, према Адамовој баба Еви — dakă sa kunuașće lupadatu kî ĭe kopil muĭerĭesk, iĭ să ḑîśe „ĭevuțu”, dupa baba Ĭeva lu muoșu Adam [Mlava] | ||
Адамовићи (i. m.) — Adamuońi /Adamoiu/ — сви Адамовићи из Шарбановца обрађивали су земљу и радили у руднику — tuoț Adamuońi đin Șarbanuț a lukrat la pomînt șî-n maĭdan [Crn.] — влашко презиме Адамоњи забележено је и у Поречу — poļikră Adamuońi însamnată ĭe șî-n Porĭeśa [Por.] | ||
аероплан (i. s.) — ăroplan /aeroplan/ — за време Немаца једном је прошло толико аероплана, да се небо није видело од њих — đi vrĭamĭa đi mńamț, odată a trekut atîća ăroplańe, đi śĭerĭu nu s-a vaḑut đi iĭ — могао сам да се возим аеропланом, али од страха нисам смео — am putut sî ma kar ku ăroplanu, numa đi frikă n-am kućeḑat [Por.] | ||
ај (uzv.) — aĭ /ai/ — куку-леле! — aĭ șî vaĭ [Por.] | ||
ајман (i. m.) — aĭman /haimana/ — бараба од човека, да немаш посла са њим — un aĭman đi uom, sî n-aĭ trĭabă ku ĭel — напасник од детета, са свима се качи и са свима се бије — aĭman đi kopil, đi tuoț sa atîrnă șî ku tuoț sa baće — неотесани глупан, није могао да завршио ни четири разреда школе — aĭman ńidoturnat, n-a putut să gaćaskă ńiś șkuala mikă [Por.] | ||
акање (i. ž.) — trîpadare /trepădare/ — жена на селу је осуђена да зна само за трчкарања — muĭarĭa la sat ĭe blîstamată numa să șćiĭe đi trîpadărĭ [Por.] | ||
акати (gl. p. ref.) — trîpada /trepăda/ — не шаљи дете на толики пут, само ће се изакати бадава — nu trîmeća kopilu la atîta drum, kî sa trapîdă điźaba [Por.] | ||
ако (vez.) — dakă /dacă/ — ако не буде тако како ти кажеш, бићеш грешан до смрти — dakă nu va fi așa kum ḑîś tu, o să fiĭ pîkatuos pănă la muarće — ако је отац не буде пустио да се уда за тог момка, и ако и мајка буде на очевој страни, она ће на крају сигурно побећи, и опет ће бити по њеној вољи — dakă tatî-su nu va lasao sî sa mariće dupa baĭato-la, pî șî mumî-sa dakă va țîńa parća ku tatî-su, ĭa la urmă tot o să fugă, șî ĭar’ o să fiĭe pi plaku iĭ [Por.] | ||
ала (i. ž.) — ală /hală/ — људи су некад јако веровали да на земљи живе але, нека велика, зла и ружна бића — lumĭa vrodată tare a krĭeḑut kă pi pomînt traĭesk aļe, ńiska-ĭ insă marĭ, urîće șî rîaļe — причало се да је дошла нека ала од човека, толико јак да му нико није могао стати на пут — s-a puvestît k-a veńit vro ală đi uom, atîta đi tare đi ńima n-a putu să-ĭ șća-n drum — не ради ништа, а једе ко ала — nu lukră ńimika, da manînkă ka ala [Por.] | ||
алаветина (i. m.) — alaman /alaman/ — алавац, никад се не насити — alaman, ńiśkînd nu sa măĭ satură — Немци су били зли људи, али су имали неки ред, а Руси су биле пијане пустахије, које су се највише убијале међусобно — Mńamțî a fuost uamiń răĭ, ama ku rînd, da Rușî ńișći aļimań bĭețîĭuoș, măĭ mult s-a omorît iĭ đi iĭ [Por.] | ||
алат (i. s.) — alat /halat/ — свака кућа треба да има приручне алатке — tuata kasa trăbe să aĭbă alaturĭ đi-ndamînă — дете, чувај „алат” јер ће ти требати кад одрастеш — kopiļe, pazîăț „alatu”, kă o sî-ț trăbe kînd krĭeșć [Por.] | ||
алат (i. ž.) — matană /unealtă/ — мајстор је отишао љут, и оставио свој алат растурен на све стране — maĭsturu s-a dus mîńios, ș-a lasat matańiļi luĭ sprînžîće în tuaće părțîļi — каже мајстор да може да поправи, али није понео неку посебну алатку без које не може да ради — spuńe maĭsturu kă puaće să ogođaskă, ma n-a luvat vro matană adînsă fara kare nu puaće să lukre [Por.] | ||
Албуљешти (i. m.) — Albuļeșći /Albulești/ — Албулешти имају имовину у планини — Albuļeșći au imańe la munće [Crn.] | ||
Алифони (i. m.) — Aļifuońi /Alifoni/ — Алифони имају земљу и кућу у валакоњском Букову — Aļifuońi au pomînt șî kasă în Bukuva Vaļakuańi [Crn.] | ||
алка (i. z.) — alkă /halcă/ — дрвена алка — alkă đi ļiemn [Por.] | ||
алка (i. m.) — belśug /belciug/ — гвоздена алка — belśug đi fĭer — мој ланац за кола нема алку на крају — sanźiru mĭeu al đi kar, n-arĭe belśug la kapatîń — јуче сам свињама ставио брњицу, да не рију — ĭerĭ am pus belśug la puorś în nas, sî nu rîmuĭe — алка за вођење бикова — belśug đi purtat biśi [Crn.] — она свиња је набила њушку у ограду, и покидала брњицу — puorko-la a-nvîrat buotu-n gard, șî a rupt belśugu [Por.] | ||
алка (i. ž.) — ḑală /za/ — покидала се једна алка на ланцу, и ведро ја пало у бунар — s-a rupt o ḑală la sanźir, șî vadra a kaḑut în bunarĭ [Crn.] | ||
алка (i. ž.) — alkauă /halcaua/ — дрвеном алком се на грудима увезивали крајеви конопца, када се на леђима носио велики нарамак сена, сламе, лисника или вреже — ku alkaua đi ļiemn a ļegat la pĭept kîpatîńiļi lu sfuară, kînd în șîaļe s-a dus sarśină mare đi fîn, đi paĭe, đi frunḑă or đi vrĭež [Por.] | ||
алкица (i. ž.) — alkuță /hălcuţe/ — алкица је мала алка — alkuță ĭe alkă mikă [Por.] | ||
Алмаш (i. m.) — Almăș /Almăj/ — код нас су стари причали да су дошли из Алмаша, због стоке, јер је овде било доста празног места — la nuoĭ aĭ batrîń a puvăstuit k-a veńit dîn Almăș, prîntu viće, k-aiśa a fuost mult luok guol [Zvizd] | ||
алушине (i. ž.) — alaviĭe /alavie ?/ — толика најезда птица на виноград до сада још није била — atîta alaviĭe đi pîăsîrĭ în viĭe pîn akuma n-a mîĭ fuost [Crn.] | ||
аљудовачки (pril.) — ļidovĭesk /lidovesc/ — аљудовачка посла — lukru ļidovĭesk — аљудовачки атар није велики — kuprinsu ļidovĭesk nuĭe mare [Mlava] | ||
Аљудово (i. ž.) — Ļidоvă /Aljudovo/ — једни село зову Љидово, неки Љидво, коме како дође — uńi iĭ ḑîk la sat Ļidovă, uńi Ļidvă, kare lu kum iĭ vińe [Mlava] | ||
Аљудовчанин (i. m.) — ļidovĭan /lidovean ?/ — Аљудовчанин је становник Аљудова — ļidovĭan ĭe saćanu Ļidoveĭ [Mlava] | ||
Аљудовчанка (i. ž.) — ļidovĭană /lidoveană ?/ — Аљудовчанка је жена из Аљудова — ļidovĭană ĭe muĭare dăn Ļidovă [Mlava] | ||
ам (i. s.) — țapare /ţepar ?/ — цапаре је ам који много олакшава када се гура неки тежак терет — țaparĭa ĭe ma kare mult ușurĭaḑă kînd sa înpinźe vrun tovar grĭeu [Bran. | ||
ама (vez.) — ama /ama/ — иди на посао, али се лепо дотерај — du-će la lukru, ama ogođașći-će frumuos — видим ја шта си наумио, уради тако, али немој наудити ником — vîăd ĭuo śe aĭ đi gînd, fîă așa, ama nu faśa pakaće niś kuĭ [Crn.] — ама кад ти ја кажем, тако је — ama, kînd îț spun ĭuo, așa ĭe — ма, скраћени облик — ma — ма не може тако да буде, и готово — ma nu puaće așa să fiĭe, șî gata [Por.] | ||
аман (uzv.) — aman /aman/ — аман, бре, мани ме се, немој ме мучити — aman, brĭe, lasî-će đi mińe, nu ma nîkažî — шипак ће ти он вратити паре — aman îț măĭ întuarśe ĭel bańi — напустила га је жена, никад му се неће вратити — ĭa pļekat muĭarĭa, aman măĭ vińe la ĭel [Por.] | ||
амбар (i. s.) — ambarĭ /hambar/ — у амбару се држало зрневље: жито, овас, јечам, а кукуруз се држао у кошу — în ambarĭ s-a țînut marunțîș: grîu, ovîăsk, sakară, da kukuruḑu s-a țînut în kuoș [Por.] | ||
Ана (i. ž.) — Ana /Ana/ — Ана је било име које се често давало девојчицама — Ana a fost nume đes dat la fĭaće — из имена Ана настали су надимци Аница и Ануца — đin nume Ana a ĭeșît poļikre Ańița șî Anuța [Por.] | ||
Ангеловци (i. m.) — Angeluońi /Angheloiu/ — Ангеловци имају куће поред Бабајонског пута — Angeluońi au kîăș lîngă drumu Babi-Ĭuańi [Crn.] — Ангелони, фамилија Ангела Циганина, некадашњег ковача у Рудној Глави — Angeluońi, famiļa lu Angel Țîganu, kovaśu đi vrodată în Arnaglaua [Por.] | ||
андрамоља (i. ž.) — andarmală /andarmale/ — шупа је пуна андрамоља, ништа није за неку употребу — șupa pļină đi andarmaļe, ńimik nuĭe đi vro trĭabă [Por.] | ||
андрамоље (i. ž.) — andîrmuańe /andârmoane/ — не могу ништа да ти кажем о разбоју док га сам не видиш, јер има много андрмоља на њему — nu puot să-ț spun ńimik dă razbuoĭ pănă no-l vĭeḑ, kî are mulće andîrmuańe pră ĭeal [Stig] | ||
Андрејевци (i. m.) — Andriĭuońi /Andreianu/ — Андрејевци из наших села нису један род — Andriĭuońi đin saćiļi nuaștrĭe, nu sînt tot o rudă [Crn.] | ||
Андробићи (i. m.) — Androbĭeșći /Androbești/ — Андробићи су вредни људи, и живе у слози са свима — Androbĭeșći sînt vrĭańiś uamiń, șî traĭesk bińe ku tuoț [Crn.] | ||
Анђел (i. m.) — Angel /Anghel/ — чича Ангел је дуго живео — moșu Angel a trait mult [Por.] | ||
Анђел (ž.r. Anđeļiĭa) — Anđel /Angeliu/ — чича Анђел и баба Анђелија нису имали деце — moșu Anđel ku baba Anđeļiĭa n-avut kopiĭ [Por.] | ||
Анђелија (i. ž.) — Anđeļiĭa /Angelia/ — Анђелија је била млада жена када је остала удовица — Anđeļiĭa a fuost muĭare ćinîră kînd a ramas văduvă [Por.] | ||
Анђелијини (prid.) — Anđeļiĭuońi /Angelioni/ — кад су се доселили, Анђелијини су од села добили земљу у Баба-Јониној утрини — kînd a veńit, Anđeļiĭuońi đi la sat a kapatat imańe în utrina Babi-Ĭuańi [Crn.] | ||
Анђеловићи (i. m.) — Anđeluońi /Angelovici/ — било је три брата Анђеловића, и сви су радили у руднику — Anđeluońi a fuost triĭ fraț, șî tuoț a lukrat în maĭdan [Crn.] | ||
Аница (i. ž.) — Ańița /Aniţa/ — моју прабабу су крстили Ана, али су је од милоште звали Аница, и тако јој је остало до смрти — pi paramamî-mĭa a bućeḑato Ana, ma ĭ-a ḑîs đi milă Ańița, ș-așa ĭ-a ramas păn-la muarće [Por.] | ||
Анта (i. m.) — Anta /Antonie/ — Анта је надимак човека који је крштен као Антоније, а то име је код Влаха дошло посредством цркве — Anta ĭe poļikra lu uom kare ĭe la karće skris ka Antoniĭe, dar aăla nume la rumîń a veńit pista bisîarikă — Антонова жена зове се Антоница — muĭarĭa lu Anta sa kĭamă Antońasa [Por.] | ||
Антонијевци (i. m.) — Antońeșći /Antonești/ — Антини — alu Anta [Crn.] | ||
Ануца (i. ž.) — Anuță /Anuţă/ — девојчици крштеној именом Ана, могли су да тепају Аница или Ануца — pi fata kare a fuost bućeḑată Ana, a putut s-o poļikraḑă Ańița or Anuța — потомци Ануце звали су се Ануцони, од ког надимка је настало посрбљено презиме Ануцић — fir đi firu alu vro Anuță s-a kĭemat Anuțuońi, dupa śe poļikră s-a prizuvit la karće Anucić [Por.] | ||
Ануцој (i. m.) — Anuțoĭ /Anuţei/ — он је унук Петра Ануцоја — ĭel ĭestă ńepotu lu Pătru Anuțoĭu [Kmp.] | ||
апетит (i. ž.) — poptă /poftă/ — кад је јело слатко, једеш га са великим апетитом — kînd ĭe mînkarĭa dulśe, o manînś ku mare poptă — извољева, чека неки специјалтитет — (u izr.) așćată popće [Por.] | ||
апостол (i. m.) — apastuol /apostol/ — дванаест апостола — doĭsprîaśe apastuoļ [Por.] | ||
апотека (i. ž.) — apatĭekă /apotecă/ — идем у апотеку да купим лекове — ma duk în apatĭekă, să kumpîr ļakurĭ [Por.] | ||
април (i. m.) — priĭer /prier/ — месец април пада између марта и маја — luna priĭer kađe întra marta șî florarĭu [Por.] | ||
апсана (i. ž.) — apsană /pușcărie/ — затворили га мало у апсану, да дође памети — la înkis o țîră în apsană, să-ĭ vină minća [Por.] | ||
апсанџија (i. m.) — apsanźiu /apsangiu/ — подмитио је апсанџију да га пази мало боље — a dat mită la apsanźiu, să-l kaće kîta măĭ bun — ухватио га апсанџија, и отерао га у затвор — l-a prins apsanźiu, șî l-a mînat la-nkisuare [Por.] | ||
ар (i. m.) — ar /ar1/ — ар није стара мера за површину земљишта — aru nuĭe masură batrînă đi pomînt — некада се земља мерила даном орања, а ливада даном кошења — đemult pomînt sa mîsurat ku ḑîua đi arat, da ļivađa ku ḑîua đi kosît [Por.] | ||
Аранђел (i. m.) — Aranźel /arhanghel/ — човеку који лежи на самрти, Аранђел долази са три ножа, и вади му душу — la uom kare ḑaśe pi muarće, Aranźelu vińe ku triĭ kuțîće, șă-ĭ skuaće sufļitu — Свети Аранђео је слава многих Влаха; постоји летни и јесењи Аранђел ИИ. (антр.) л.и. Аранђел — Svići Aranźelu ĭe prazńiku alu mulț rumîń; ĭastă Aranźel đi vară, șî Aranźel đi tuamnă — има влашке деце којима је кум на крштењу дао име Аранђел, да их Аранђел чува, да их не узме младе — ĭastă kopiĭ la rumîń, lu kare nașu la boćeḑ ļ-a dat nume Aranźel, kî sî-ĭ pazaskă Aranźelu, să nu-ĭ ĭa ćińirĭ [Por.] | ||
арбија (i. m.) — razbik /răzbici/ — арбија је штап од сувог дрена којим се пробијала цев од зове за разбој, којим су деца пуцала из зовине пуцаљке, а некад су се њоме пушке набијале барутом — razbik ĭe bît đi kuorn uskat ku kare s-a fakut țăvi đi suok đi razbuoĭ, a pokńit kopiĭi ku priskopala, da đimult ku ĭa s-a unplut pușćiļi ku prau — пуцаљкина арбија имала је један граничник који јој није дао да упадне у цев пуцаљке — razbiku đi priskopală avut un umăruș kare nu ĭ-a dat să skîape îń țaua priskopĭeļi [Por.] | ||
арбија (i. ž.) — verźauă /vergea/ — харбија је био штап од дрвета или метала, којим се набијала старинска пушка кремењача — verźauă a fuost șî un bît đi ļemn or đi fĭer, ku kare s-a umplut pușćiļi aļi batrîńe la krĭamińe — у хајдучким песмама се певало: „узех пушку и арбију, па одох у ајдучију” — în kînćiśe oțășć s-a kîntat: „luvaĭ pușka șî verźaua, șî ma dusăĭ în aĭduśiĭe” [Por.] | ||
ардов (i. m.) — ardou /hârdău/ — добио сам батине једном, кад сам био мали, затошто сам ушао у ардов да се играм — am kîpatat bataĭe odată kînd am fuost mik, pintru śe m-am bagat în ardou sî ma źuok [Por.] — у ардову се чувала комина, у време када је казана за печење било мало — în ardou s-a țînut komina, în vrĭamĭa kînd kazańiļi a fuost rare [Crn.] | ||
аренда (i. ž.) — arendă /arendă/ — ради под закуп — lukră la arendă [Buf.] | ||
армија (i. ž.) — armată /armată/ — отишао у армију, регрутован — s-a dus în armată [Por.] | ||
арна (?) (i. ž.) — arnă /arnă/ — направио је човеку хаос у ковачници, и утекао без батина — a fakut la uom în kuzńiță arnă-barnă, ș-a skapat ńibatut [Por.] | ||
Арнаут (i.m.) — Arnaut /Arnăut/ — кад смо прелазили преко Албаније, тукли су нас глад, мраз и Арнаути — kînd am trekut pistă Albaniĭa, ń-a batut fuamĭa, źeru șî arnauțî [Crn.] — када се српска војска повлачила преко Албаније, нико није смео од Арнаута да украде нешто за јело, јер Арнаути нису давали ништа ни за паре, само су наши Власи то смели да ураде — kînd armata sîrbĭaskă s-a tras pista Albańiĭa, ńima n-a drîzńit sî fure śeva đi mînkare đi la arnauț, kî arnauțî nu ļ-a dat ńimika ńiś pi bań, numa rumîńi aĭ nuoștri a kućeḑat aĭa să fakă [Por.] | ||
арнаут (i. m.) — arnaut /arnaut ?/ — арнаут је била врста дебелолг кукуруза са двадесет и четири реда зрна на клипу — arnaut a fuost o fuarmă đe kukuruḑ gruos ku doaḑăś șî patru đi rîndurĭ đi buobe pi drugă — семе арнаута донели су наши војници из Албаније, када су је прешли у првом светском рату — samînța đi arnaut a dus aĭ nuoștri voĭńiś đin Albaniĭa, kînd a trĭekut pista ĭa în rato-l đin tîń — арнаут се није примио код нас, и људи су га напустили — arnautu nu s-a prins la nuoĭ, șî lumĭa s-a lasat đi ĭel [Por.] | ||
Арнаута (i. ž.) — Arnauta /Arnăută/ — бољевачка Арнаута је с пролећа мутна, а лети има мало воде — Arnauta buļuoțuluĭ pimovara ĭe turburĭe, da vară arĭe apă puțînă [Crn.] | ||
арника (i. ž.) — țîțauoĭi /ţiţa-oii/ — лист арнике је добар за болове у стомаку (Нересница) — frunḑa lu țîța uoĭi ĭe bună đi durĭare la burtă [Zvizd] — ова биљка се мешала са другим биљкама, којима су се на Ђурђевдан, пре прве муже, овцама мазале сисе (Кривељ, запис. Д. Драгић ) — țîța uoĭi s-a mistakat ku măĭ mulće ĭerburĭ, ku kare la Sînźuorḑ, înainća mulsuluĭ, s-a uns țîțîļi la uoĭ [Crn.] | ||
арпаџик (i. m.) — arpaźik /arpagic/ — арпаџик је најбоље да се сади ујесен, јер лук, када буде ницао, неће захватити суша — arpaźiku ĭe măĭ bun sĭ sa pună tuamna, kă śĭapa, kînd krĭașće n-o prinđe sîaśita [Por.] | ||
Арсеније (i. m.) — Arseńiĭe /Arsenie/ — потомци некога Арсенија живели су у Подгорцу — ńepuoțî alu vrun Arseńiĭe a trait în Podguorț [Crn.] | ||
Арсенијевци (i. m.) — Arsenuońi /Arsenovici/ — Арсенијевићи су једна од пет српских фамилија, које су живеле у Подгорцу — Arsenuońi sînt una đin śinś fameļiĭ sîrbĭeșć, karĭe a trait în Podguorț [Crn.] | ||
астал (i. m.) — astal /astal/ — седи за сто да вечерамо — șeḑ la astal să śinăm — стави качамак на сто — puńe koļașa pe astal [Crn.] — направио ми је столар један огроман сто, треба ми за славу — mĭ-a fakut tișleru un astaluoń boznakît, în trîabe đi prazńik — дрвени сто — astal đi ļiemn — кухињски сто — astal đi kuĭnă — дечји сто — astal đi kopiĭ — сто који се као део загробне опреме, намењује покојницима — astalu đi sufļit [Por.] | ||
астрагана (i. ž.) — astragană /astrahan/ — шубаре од астрагана најчешће су носили момци — kaśulă đi astragană măĭ mul a purtat baĭețî [Por.] | ||
ау (uzv.) — au /au2/ — јој, леле! — au, lălă! [Por.] | ||
ашов (i. m.) — așuou /așău/ — ашовом се копа, а лопатом се товари — ku așuou sa sapă, ku lopata sa înkarkă [Por.] — башта изриљана ашовом најбоље рађа — građina sapată ku arșuou mîĭ bińe rođașće [Crn.] | ||
| б | ||
баба (i. ž.) — babă /babă/ — много тога има да чујеш од једне бабе — mulće kare-śe aĭ s-auḑ đi la o babă [Crn.] — кад добијеш унуке, од жене постајеш баба — kînd kapiț ńepuoț, đin muĭare ći faś babă [Por.] — копча каиша има „бабу” и „деду” (мушки и женски део) — la kataramă ĭastă muoș șî babă [Crn.] — стара баба, старица — babă batrînă [Por.] | ||
баба (i. ž.) — mamă /bunica/ — ми кажемо баба мајчиној и очевој мајци — nuoĭ ḑîśem mamă la muma lu muma șî la muma lu tata — баба је свака жена која има унуке — baba ĭe tuata muĭarĭa kare are ńepuoț — моја бака је баба — mama mĭa ĭe babă — моја баба се звала Станка — pi mamî-mĭa a kemato Stanka [Por.] — баба је мајчина мајка, или очева мајка (Оснић) — mamă ĭe muma mumi, ore muma lu tata — баба Ната је Драгомирова баба и мајка његове мајке Келе (Кривељ) — baba Nata ĭe mama lu Drăgomir šî mumă lu mumă-sa Kăla [Crn.] — „бака” каже, у разговору, млађи свакој старијој жени — „mamă” ḑîśe, în taĭnă, al ćinîr la tuata famĭaĭa batrînă [Por.] ◊ — | ||
Баба-Јона (sint.) — Baba-Ĭuana /Baba-Iona/ — у Баба-Јони извире Баба-Јонинин поток — în Baba-Ĭuana izvuară Ogașu Babi-Ĭuańi [Crn.] | ||
бабалук (i. m.) — babaluk /băbăluc/ — баба ми је причала да смо ми, Трифуновићи, овде од старине — mama mĭ-a puvestît kî sînćem nuoĭ, Trifuļeșći, aiśa đin babaluk — то је тако остало код нас од давнина — aĭa așa a ramas la nuoĭ đin babaluk — не дам да се упропасти моја дедовина — nu dau să sa strîvĭaskă babaluku mĭeu [Por.] | ||
Бабе (i. ž.) — Babiļi /babele/ — Бабе су дванаест дана између Драгобана и Младенаца, када сваки дан означава по један месец у години — Babiļi sînt aļi doasprăśe ḑîļe întra Dragobĭaće șî Sîmț, kînd tota ḑîua însamnă kîć-o lună pi an — Драгобан је прва баба, и означавао је март, у време када је година почињала са тим месецом — Dragoban ĭe baba đintîń, ș-a-nsamnat pi marta, în vrĭamĭa kînd anu a-nśeput ku aĭa lună — поред „баба”, које представљају лоше дане, у току године има и „стараца”, који представљају добре дане — (ver.) pi lînga „babe”, kare sînt ḑîļe rîaļe, pi anu đi ḑîļe ĭastă șî „muoș”, kare sînt ḑîļe buńe [Por.] | ||
Бабејић (i. m.) — Babĭeĭ /Babei/ — Бабејићева песма, спевали су је лаутари на његов захтев; то је само арија, без речи — kînćiku lu Babĭeĭ a skuos lăutari pi porînka aluĭ; ala ĭe kînćik numa vĭarsîk, fara vuorbe [Por.] | ||
Бабини (antr.) — Babuońi /Băbeni/ — Гице Бабин — Gițe ăl Babi [Crn.] | ||
бабино уво (sint.) — urĭakĭa-babi /urechea-babei/ — са бабином увом девојке су румениле образ када је требало да оду на весеље — ku urĭakĭa-babi fĭaćiļi s-a rumeńit pi obraz kînd a trîbuit sî sa dukă la visaļiĭe [Por.] | ||
бабица (i. ž.) — babiță /babiţă ?/ — на даћу се ставља онолико бабица, колико је гостију позвано — pi pomană sa pun atîća babiță, kîț guoșć sînt kemaț [Buf.] | ||
бабица (i. ž.) — muașă /moașă/ — бабица је жена која порађа труднице — muașă ĭe muĭare kare nașće muĭerĭ greuańe — није могла да буде свака жена бабица, у селу је некад било свега две-три жене способне за такав посао — n-a putut să fiĭe tuata muĭare muașă, în sat đemult puaće-fi a fuost numa doă-triĭ sprimiće đ-așa lukru — свако је познавао своју бабицу, и поштовао је све до смрти — tot nat a șćut kare a fuost muașa luĭ, șa poștoito păna la muarće — бабица је детету секла пупак на палици јарма, да дете буде здраво — muașa a taĭat buriku la kopil pi rastău đi žug, să fiĭe kopilu sînatuos [Por.] | ||
бабускера (i. ž.) — arțuagă /arţăgos/ — има старих жена које су ружне ко смрт, а имају и ружну нарав, за њих се каже да су бабускере — ĭastă muĭerĭ batrîńe kare sînt urîće ka muarća, da au șî narau rău, đi ĭaļe sa ḑîśe kă sînt arțuaźe — прзница од човека, са сваким се качи — o arțuagă đi uom, la tuot nat îĭ sĭare-n kap — мрцина од човека, једва вуче дупе за собом — o îrțuagă đi uom, abĭa-ș traźe kuru dupa ĭel [Por.] | ||
бабушница (mn. babușńiț) — babușńiță /babușniţă/ — реч из бајалице, непознатог значења, за лечење крајника — vuorba dăn dăskînćik, ku însamnatu ńekunoskut, dăn dăskînćik dă lăturuoń [Zvizd] | ||
Багајовац (i. m.) — Bagaĭuovîț /Bagaiovâţ/ — Багајовац се налази у подножју Црвеног брда — Bagaĭuovîțu ĭe pi puaļiļi lu Tîlva Ruoșîĭe [Crn.] | ||
багрем (i. m.) — bagram /salcâm/ — багрем је тврдо дрво, добро за разне потребе — bagramu ĭe ļiemn tarĭe, bun đi mulće trabuĭaļe — багремов цвет је добар за пчела (медоносан) — fluarĭa đi bagram ĭe bună đi albiń [Crn.] | ||
багрем (i. m.) — druog /drog/ — процветао багрем, мирише на све стране — a-nflurit druogu, mirusă întoaťe părțîļi [Dun.] | ||
багрем (i. m.) — salkim /salcâm/ — багрем има беле цветове, са мирисом који те опија — salkimu are fluorĭ, ku miruos kare ći înbată [Por.] | ||
багрем (i. m.) — floran /floran/ — „флоран” се за багрем каже у Танди, Горњани, Тополници — floran sa ḑîśe la bagrĭem or salkim, în Tanda, Gorńiana, Topuoļńița [Por.], Tuopla, Lukĭa, Buśa; Lugńița șî-n Gînzîgrad [Crn.] [Por.] | ||
багремар (i. m.) — bagramĭarĭ /?/ — идемо за дрва у багремар — ńi duśem dupa ļamńe în bagramĭarĭ [Crn.] | ||
багремар (i. ž.) — florință /florinţă/ — пустих овце и у багремар, али нема ништа за пашу — slubaḑîĭ uoĭiļi șî pin florința-ĭa, ama nuĭe ńimik đi paskut [Por.] | ||
бадава (pril.) — đafĭeća /d'afetea/ — бадава сам му говорио, није схватиио ништа — đafĭeća ĭ-am vorbit, n-a luvat ńimika la kap [Por.] | ||
бадава (pril.) — điźaba /degeaba/ — бадава је ишао у школу — điźaba a mĭers la șkuală — ако продајеш, немој давати за бадава — dakă vinḑ, nu da điźaba — банбадава — điźaba źabuță [Por.] | ||
бадањ (i. s.) — buduruoĭ /buduroĭ/ — воденични бадањ био је направљен од горунове шупљике, коју је воденичар посебно тражио и налазио у шуми (Танда) — buduruoĭu la muară a fuost fakut đin butuarkă đi gorun, kare morarĭu adîns a katato ș-a gasîto pi padurĭe [Por.] — бадањ је било јако тешко наћи у шуми (Топла) — buduruoĭu a fuost tare grĭeu đi gasît în padurĭe [Crn.] | ||
бадељ (i. ž.) — fîsă /fîsă/ — бадељ је мала риба, живи у реци — fîsa ĭe un pĭașće mik, traĭașće în rîu [Por.] | ||
Бадњи дан (sint.) — Aźun /ajun/ — Бадњи дан је дан у очи Божића — Aźun ĭe ḑîua înainća lu Kraśun — увече на Бадњи дан деца иду у кољиндреце — sara la Aźun kopiĭ sa duk în koļindrĭeț [Por.] | ||
Бадрка (i. s.) — Badîrkă /Bădîrcea/ — Мартин Бадрка је био велики газда, имао је много оваца — Marćin Badîrkă a fuost gazdă mare, avut uoĭ mulće [Por.] | ||
Бадркићи (i. m.) — Badîrkuońi /Badircea/ — само су Бадркићи имали вршалицу — numa Badîrkuońi a avut mașînă đi traĭrat [Crn.] | ||
Баиновци (i. m.) — Baińeșći /Bainești/ — Баиновци из Шарбановца имају куће близу Тимока — Baińeșći đin Șarbanuț au kîăș apruapĭe đi Ćimuok [Crn.] | ||
бајалица (i. s.) — đeskînćik /descântec/ — љубавне басме имају најлепше речи — đeskînćiśiļi đi dragusta au măĭ frumuasă vuorbe — отишао је код врачаре да му баје против болова у стомаку — s-a dus la vrîžîtuare să-ĭ fakă đeskînćik đi durĭarĭe la burtă — има бајалица свих врста — ĭastă đeskînćiśe în tuaće fĭelurĭ — чиста магија — đeskînćik ku al kurat — зла магија, бајање уз помоћ зле силе — đeskînćik ku al rîău — најаче бајање је са злим силама, али то не сме свако да ради — măĭ tare ĭe đeskînćiku ku al rîău, ama aĭa nu kućaḑă tot nat să lukrĭe — (досл.) бајање за записано, тј. да се оствари записана судбина — đeskînćik đi skrisa — љубавна басма — đeskînćik đi dragusta — басме против привиђења — đeskînćik đi naluś [Por.] | ||
бајалица против грипа (i. ž.) — apukatură /apucatură/ — апукатура је бајалица против грипа — apukatură ĭe đeskînćik đi apukat [Por.] | ||
бајати (gl. p.) — đeskînta /descânta/ — иако су људи данас школованији, и има лекара на све стране, многи иду код врачара да им се баје за било шта — dakă ĭe lumĭa astîḑ măĭ șkolaită, șî ĭastă duokturĭ în tuaće pîărțîļi, mulț sa duk la vrîžîtuorĭ să ļi sa đeskînće đi fiĭe śe [Por.] | ||
бајбок (i. m.) — baĭbuok /?/ — у овом ћумезу нема места ни за три особе — în baĭbuoko-sta nuĭe luok mîĭ mult đi tri inș — набили га у затвор — l-a bagat în baĭbuok [Crn.] | ||
Бајкон (mn. Băĭkońi) — Băĭkon /băicon/ — Бајкони су један род у Прахову — Băĭkońi sîn o fămeļiĭe în Praova — бајкон је велики камен — băĭkon ĭe pĭatră mare — тежак као камен — (u izr.) greu ka băĭkonu [Kmp.] | ||
бајлак (i. s.) — baĭluog /bailag/ — бајлак је парче гуме које се ставља на точак бицикла, када му се поцепа спољашња гума — baĭluogu ĭe un pĭaćik đi gumă kare sa puńe la ruată kînd iĭ sa rupe guma đin afară — бајлак се прави од старе гуме за бицикл — baĭluogu sa faśe đin gumă batrînă alu ruată [Por.] | ||
бакар (i. ž.) — aramă /aramă/ — од бакра, бакарно — đi aramă — бакрач — kaldarĭe đi aramă — рудник бакра — rudńik đi aramă [Por.] | ||
бакља (i. ž.) — fakļiĭe /făclie/ — наши су бакље правили од трешњине коре — fakļiĭe aĭ nuoștri a fakut đin skuarță đi śerieș [Por.] | ||
бакрач (mn. kaldărĭ) — kaldare /caldare/ — котао је суд од бакра, или гвожђа, који се качио о вериге на камину, за кување воде — kaldarĭa ĭe vas đi aramă, or đi fĭer, kare s-a atîrnat pi ḑîaļe la kamin, đi fĭerta apa [Por.] | ||
бакрачар (i. m.) — kîldarar /căldărar/ — бакрачар је човек који израђује или поправља бакраче — kîldarar ĭe uom kare faśe or ogođașće la kaldîărĭ — бакрачари су код нас обично били Цигани, али је било и наших који су знали да крпе бакраче — kîldararĭ la nuoĭ măĭ mult a fuost țîgańi, ama a fuost șî đ-aĭ nuoștri kare a șćut să kîrpĭaskă la kaldărĭ [Por.] | ||
Бакуј (i. s.) — bakuĭ /băcui/ — Бакуј је био погрдни надимак за Буфане из Пемске — Bakuĭ ar fost poļikră đe bažokură la Bufań đen Pemska — називали су их Бакуи јер су их држали за просте људе — Bakuĭ ĭ-ar ḑîs kă ĭ-a țînut kă-s omiń proșć [Buf.] | ||
бакшиш (i. s.) — bakșîș /bacșiș/ — био је крчмар, али је бакшиш био слаб, јер људи нису имали пара — a fuost krśumarĭ, ama bakșîșu a fuost puțîn, kă lumĭa n-avut bań [Por.] | ||
Балабан (i. m.) — Bîlaban /balaban/ — од Балабана Адамовог данас су у селу Балабановићи, Поповићи, Катићи, Трифуновићи, Бугариновићи, Добрицановићи и други — đin Bîlaban alu Adam, astîḑ în sat sînt Bîlabańi, Popĭeșći, Katuońi, Trifuļeșći, Bugarĭeșći, Dobrițańi, șî alțî — остала је прича да је надимак „балабан” добио по томе што је био крупан и јак, и што није попуштао ником — a ramas povasta kă poļikra „bîlaban” a kîpatat kă a fuost uom mare, țapîn șî nu s-a dat la ńima [Por.] | ||
балав (prid.) — baluos /bălos/ — балав као бесан пас — baluos ka kîńiļi al turbat — одвратно као жива сланина — baluos ka slańina viĭe [Crn.] | ||
балавити (gl.) — înbaloșa /îmbăloșa/ — пољуби ме, и сву ме избалави — mă țukă, șî tuot mă înbăloșă [Por.] | ||
Баланешти (i. m.) — Balańeșći /Bălănești/ — Петар Балан (овић) је био сеоски биров (позивар, курир) — Truță Balan, a fuost birou satuluĭ — надимак „балан” добијао је човек који је био плавокос — poļikră „balan” ĭ-a pus la uom kare a fuost bîăl la fire [Por.] | ||
бале (i. ž.) — baļe /bale/ — овци кренуле бале из губице, угинуће — la uaĭe pļakară baļe đin gură, o să muară — пужеве бале — baļe đi kulkumĭek [Crn.] — вино кад се уквари, или празилук када иструли у земљи, праве бале — vinu kînd sa strîkă, or prazu kînd putraḑîșaće în pomînt, fak baļe [Por.] | ||
балега (i. ž.) — baļigă /baligă/ — говеђа балега — baļigă đi vakă — коњска балега — baļigă đi kal — говно од човека — baļigă đi uom — мекан као балега — muaļe ka baļiga [Crn.] | ||
балегар (i. m.) — baļigarĭ /băligar/ — балегар је мала, црна буба, позната по томе што скупља мрвице балеге, и идући уназад, прави од њих грудвице величине зечјег брабонка — baļagarĭu ĭe guangă mikă, ńagră, kunoskută kă adună skrume đi baļigă, șî mĭergînd înapuoĭ, ļi faśe buboloș ka kikirĭaḑa đi ĭepur [Por.] | ||
балегариште (i. s.) — bîļegarĭ /băligar/ — нисам пазио, и нагазио сам у неко балегариште, и сав сам се умазао — nu bagaĭ sama, kalkaĭ într-un bîļegarĭ, șî tuot ma imaĭ [Por.] | ||
балегати (gl.) — bîļega /băliga/ — на гумну, ишли су за коњем са лопатом, и чим коњ почне балегати, они брзо прихвате балегу лопатом (в. арĭе) — la are, a mĭers dupa kal ku lopata, șî kum kalu înśeapĭe a bîļega, iĭ ĭuta sprižuon baļiga ku lopata — дете, немој ми ту баљезгати глупости — kopiļe, nu-m bîļega la lauază aśi [Por.] | ||
Балић (i. m.) — Bala /Bala/ — чувао сам овце са Миланом Балом на Рудноглавском брду — am pazît uoĭļ ku Milan Bala pi śuaka Îrnaglîăvi [Por.] | ||
Балуцани (i. m.) — Baluțuońi /Băluţeanu/ — Балуцани имају велико стадо оваца на бачији — Baluțuońi au kîrd marĭe đi uoĭ la baśiĭe [Crn.] | ||
Баљан (i. m.) — Baļan /Balian/ — Баљани су у Мајданпек дошли из румунског Баната, а у Банат су се преселили из Крајове — Baļańi a vińit în Măĭdan đin Banatul rumîńesk, da în Banat s-ar mutat đin Kraĭova [Buf.] | ||
баљезгање (i. ž.) — balmažală /bălmăjală/ — из његовог трабуњања ништа нисам разумео — đin balmažala luĭ, ńimik n-am înțaļes — не слушам трабуњања политичара — nu askult balmažîălurļi politikanțîlor [Crn.] | ||
баљезгати (gl. p.) — balmažî /bălmăji/ — по ваздан говори којештарије — kît ĭe ḑîua numa balmažîașće — не баљезгај, пази шта говориш — nu balmažî, aĭ grižă śe vorbĭeșć [Crn.] | ||
бандаж (i. s.) — bandaș /bandaj/ — поцепала ми се гума на предњем точку, па сам морао да терам бицикл на бандажу све до куће — mi s-a rupt guma la ruata đi-nainće, ș-a-m fuost muara să mîn ruata pi bandaș pănă la kasă [Por.] | ||
бандера (i. m.) — bandierĭ /bandier/ — када је требало да доведемо струју до колиба на брду, свако је из своје шуме давао бандере колико је требало — kînd a trîbuit să duśem struĭa pănă la koļibĭ pi śuakă, tuot nat a dat đin padurĭa luĭ bandierĭe kîće a trîbuit [Por.] | ||
банка (монета) (i. ž.) — bankă /bancă/ — банком су стари звали једну врсту новца који је имао вредност десет, двадесет и тридесет динара — bankă ĭ-a ḑîs aĭ batrîń la un fĭeļ đi bań kare avut vrĭad ḑîaśe, doaḑăś șî triḑăś đi dinarĭ — новчић од десет динара звали се једном банком, од двадесет су звали две банке, а оног од тридесет динара, три банке — la banu đi ḑaśe dinarĭ ĭ-a ḑîs o bankă, la-l đi doaḑăś ĭ-a ḑîs doă bănś, da la-l đi triḑăś ĭ-a ḑîs triĭ bănś [GPek] — једна банка је била јак новац, јер је вредела десет динара, а дан копања био је три динара (Рудна Глава) — o bankă a fuost ban tare, kî ĭa avut ḑăśe dinarĭ, da ḑîua đi sapat a fuost triĭ dinarĭ [Por.] | ||
бања (i. ž.) — baĭe /baie/ — идем у бању да се лечим од болова у зглобовима — ma duk în baĭe sî ma ļekuĭ đi durĭerĭ în înkeĭaturĭ [Crn.] — како да не буде румена у лицу, када цело лето проводи по бањама — kum să nu fiĭe ruoșîĭe la firĭe, kînd tota vara petrĭaśe pin bîăĭ [Por.] — (топ.) Снеготинска бања код Голупца — Bańiĭa sńigoćinuluĭ, la Golumbăț [Bran. | ||
бапски (pril.) — babĭașće /băbește/ — иде као баба — mĭarźe babĭașće [Por.] | ||
бапски (prid.) — babĭesk /babesc/ — бапски се називало некад све оно што су знале само мудре старице, јер је њихово знање држало и небо и земљу — babĭesk s-a ḑîs vrodată la tuot aĭa ś-a șćut numa babiļi batrîńe vikļańe, kî șćirĭa luor a țînut șî śĭerĭu șî pomîntu — бапски календар, старински начин рачунања времена, посебно у односу на систем празника који се разликује од оног у календару српске православне цркве — kîļindarĭ babĭesk — по баском (календару), сада би био април — pi al babĭesk, akuma ar fi priru [Por.] | ||
бара (i. ž.) — baltă /baltă/ — зелена бара — baltă vĭarđe — у бари живи ђаво — în baltă traĭașće draku — кишна бара — baltă đin pluaĭe [Crn.] | ||
бара (i. m.) — lak /lac/ — краве поји на бари која никад не пресушује — vaśiļi adapă la un lak kare nu sakă ńiśkînd — кад је био у војсци, наишли су на неко језеро које су препловили на чамцима — kînd a fuost în armată, ažuns la vrun lak pista kare a trĭekut ku orańițîļi — под једном буквом на нашем имању, у каменом удубљењу, скупља се хладна вода, има је и лети и зими, јак извор пијаће воде за две-три суседне куче — supt un fag în moșîĭa nuastră, în adînkatură đi pĭatră s-a skure apă rîaśe, țîńe șă vara șă ĭarna, lak țapîn đi apă bautuare đi doă-triĭ kăș veśińe [Por.] | ||
бараба (i. s.) — barabă /?/ — бараба од човека, све је пропио и сада је остао на улици — o barabă đi uom, a dat tuot pi bĭare, ș-akuma a ramas pi drumo-l mare — удала се за неку барабу у Мајданпеку, који је дошао из белог света, без имовине, без ичега — s-a mîritat dupa o barabă la Măĭdan, a veńit đin lumĭa albă, fara moșîĭe, fara ńimika [Por.] | ||
барабар (pril.) — bîrabar /bărăbar/ — изједначено, једнако (по разним основама) — bîrabar una ku alta — одрасли су заједно — a krĭeskut bîrabar unu ku altu — ишли су путем заједно, напоредо — a mĭers bîrabar pi drum — не радимо исто, само смо једнаки са платом — nu lukrăm tot una, numa sînćem bîrabar ku plata [Por.] | ||
Барбулешти (i. m.) — Barbuļeșći /Bărbulești/ — Барбулешти из Малог Извора су људи од речи — Barbuļeșći đin Izvuoru al mik sînt uamiń đi vuorbă [Crn.] | ||
бардак (i. s.) — bardak /bardac/ — из бардака се најчешће пила ракија на славама, свадбама или даћама — đin bardak măĭ đes s-a baut rakiĭe pi la prazńiśe, pi la nunț, or pi la pomeń — бардак је ишао из руке у руку око стола, и свако је пио колико је хтео, јер чаша није било, или их није било довољно — bardaku a mĭers đin mînă-n mînă, pi lînga masă, șî tot nat a tras đin ĭel kît ĭ-a plakut, kă pară n-a fuost, or n-a fuost đi ažuns [Por.] | ||
баретина (i. s.) — baltuoń /băltoi/ — иза села има једна баруштина, добра је само за жабе — după sat esťe un baltuoń, bun numa ďe broșťi [Por.] | ||
барити (gl. p. ref.) — opari /opări/ — кувана јаја — uauă opariće — ошурио се врелом водом — s-a oparit ku apă fĭartă [Por.] | ||
барица (i. ž.) — baltuță /băltuţă/ — после кише остале су многе барице по њивама у равници — dupa pluaĭe a ramas mulće baltuță pi luokurĭ poļiažńiśe [Por.] | ||
барица (i. s.) — lakuļeț /lăculeț/ — после кише, на крављим траговима, куд год су ишле преко меког земљишта, свуда су остале барице са водом — dupa pluaĭe, în urmiļi vaśiluor, pi unđ-a mĭers pin pomîntarĭ muaļe, đ-arîndu a ramas lakuļeț ku apă [Por.] | ||
барица (i. s.) — lakuț /lăcuț/ — пресушиле реке, остале су само ту и тамо по неке барице, немамо где да напојимо стоку — a sakat rîurļi, a ramas koļa-koļa numa ńișći lakuță, n-avĭem unđe să adapăm vićiļi [Por.] | ||
барјак (i. m.) — stag /steag/ — свадбарски барјак је носио у руци један младић, јашући коња на челу свадбе — stagu nunțăsk l-a dus în mînă un danak, mĭergînd pi kal în frunća nunțî — на свадби са дрзарима, дрзари су јахали испред момка са барјаком — la nuntă ku dîrzarĭ, dîrzari a kîlarit înainća lu danaku ku stagu [Por.] | ||
барјактар (i. m.) — stagar /stegar/ — у време војске са коњицом, највиши, најлепши и најјачи војник међу коњаницима бирао се за барјактара — în vrĭamĭa lu armată ku kaĭ, al măĭ înalt, al măĭ frumos ș-al măĭ țapîn soldat întra kîlarĭeț s-a aļes să fîĭe stagar — велика част је била за некога да буде барјактар у војсци — mare mîndrîĭe a fuost đi kutare să fiĭe stagarĭ în armată — барјактар из војске носио је тај надимак и кад је дошао кући — stagarĭu đin armată a ramas ku așa poļikră șî kînd a veńit la kasă [Por.] | ||
Барнидео (i. m.) — Bîrńidău /?/ — ја сам Барниделац, живим на Барном делу — ĭuo sînt Bîrńiđan, traĭesk la Bîrńidău — тамо нема ничег, свуда пустош — a kolo nuĭe ńimik, tuot barnă [Por.] | ||
Басарабони (i. m.) — Basarabuońi /Basarabeanu/ — Јован, човек из фамилије Басараб (овић) — Vană Bîsarab (var. Bîsaraban), un uom đin famiļiĭa lu Bîsîrabuońi [Por.] | ||
Басатоњи (antr.) — Băsatuońi /Basa/ — Пајкићи су настали од Бастиних — Paĭkuońi sînt đe Băsatuońi [Crn.] | ||
басирање (i. m.) — banḑarit /?/ — уз басирање, боље играш — ku banḑarit, mîĭ bińe žuoś — немој да млатиш, видиш да ти се смеју — lasîće đi banḑarit, vĭeḑ kî sî rîd đi ćińe [Crn.] | ||
басирати (gl.) — bronkai /broncai ?/ — овом чичи нешто није по вољи, само гунђа по кући — la moșo-sta śeva nu-ĭ pi vuoĭe, numa bruankîĭe pin kasă [Por.] | ||
басирати (gl.) — banḑari /banzari ?/ — кад свирају двојица виолиниста, један свира коло, а други басира — kînd ĭastă duoĭ lautarĭ, unu ḑîśe đi žuok, da al alalt banḑarĭașće [Crn.] — Јанко и Дину су били лаутари, добар пар: Јанко је био примаш, а Дину је басирао за њим (Лесково) — Ĭanku ku Dinu a fuost lăutarĭ kunoskuț, parĭake bună: Ĭanku ĭe primaș, da Dinu băsărĭașće dupa ĭel [GPek] — растурили смо групу, јер он није могао добро да басира (Рудна Глава) — ń-am spart taĭfa, kî ĭel n-a putut să băsuĭaskă kum trîabe [Por.] | ||
баскија (i. ž.) — baskiĭe /ulucă/ — кућа од појанти — kasă đi baskiĭ — појанте од црног граба — baskiĭ đi svińak — појанте од церовине — baskiĭ đi śaruoń [Crn.] — за ограду ти требају по две баскије између стубова; постављају се водоравно, и за стуб се везују кланфама — đi gard ăț trîabe kîći duauă baskiĭ întra șćiumpĭ; sa pun poļiažńik, șî đi șćiump sa prind ku klanfe [Por.] | ||
Баста (antr.) — Băstă /Basta/ — Јован Баста и Милан Баста су браћа рођена — Ĭovan Băstă și Milan Băstă sint fraț buń [Crn.] | ||
Бастони (antr.) — Bastuońi /Basta/ — Бране Бастон је јако болестан — Brańe Bastuon ĭe rîău bolnau [Crn.] | ||
бата (i. m.) — śuĭkă /ciuică ?/ — „шујка” су говорили млађи брат или сестра старијем брату — śuĭkă a ḑîs fraćiļi au suora ćinîră la fraćiļi al bătrîn — реч „шујка” изгубила се кад су помрли наши дедови, на њено место дошла је „нана” — vuorba śuĭkă s-a pĭerdut kînd a murit dĭeḑî nuoștri, în luoku ĭeĭ a veńit nană — реч „шујка” ишла је у пару са „дојка”, како су браћа ословљавала старију сестру — vuorba śuĭkă în vrĭamĭa-ĭa a mĭers parĭake ku duoĭkă, kum a ḑîs frațĭ la suora măĭ mare [Mlava] — код нас нема речи „шујка” да се њоме ословљавају, али има Шујка као надимак: Јоца Шујкин, Шујкани, али шта она значи, не зна се (Топла) — la nuoĭ nuĭe vuorbă śuĭkă sî sa ńemuĭe ku ĭa, dar ĭastă Śuĭkă ka poļikra: Ĭoță lu Śuĭkă, Śuĭkońi, ama śe va însamna vuorba-ĭa, nu sa șćiĭe [Crn.] | ||
бата ? (i. m.) — nană /nană/ — и млађе сестре и млађа браћа ословљавају своју старију браћу са „нана” — șî suroriļi aļi măĭ ćińirĭe, șî frațî aĭ măĭ ćinîrĭ, ḑîk la frațî luor aĭ măĭ batrîń nană — када говоре брзо, или се мазе, не кажу „нана” него само „на”, и уместо нана Лазар, кажу на-Лазар, уместо нана Јанко, кажу на-Јанко, и тако остаје све до смрти — kînd vorbĭesk ĭuta or sa mîngîĭe, nu ḑîk „nană” numa „na”, șî în luok đi nana Lazîr ḑîk na-lazîr, în luok đi nana Ĭanku ḑîk na-Ĭanku, ș-așa ramîńe păn’ la muarće — моја сестра има два старија брата — suora mĭa are duoĭ nań — „нана” кажеш и страном човеку, ако је вршњак са твојим старијим братом (Танда) — nană sa ḑîśe șî la vrun uom strin, kare ĭe đ-o vrstă ku nana-l tĭeu [Por.] | ||
батак (i. m.) — kotoĭ /cotoi/ — од свег кокошјег меса, наслађи је печени батак — đin tota karńa đi gaină, măĭ dulśe ĭe kotoĭu fript [Por.] | ||
батокљун (i. m.) — botgruos /botgros/ — батокљун је мала птица, са кратким и дебелим кљуном (Танда) — botgruos ĭe o pasîrĭe mikă, ku ćiku skurt șă gruos [Por.] | ||
батргање (i. ž.) — balbańală /?/ — батргање по сметовима — balbańală pin namĭeț [Crn.] | ||
батргати се (gl.) — balbańi /vâlvâi/ — батрга се, радећи, да се спаси беде — sî balbańașće ku lukru, sî skîape đi la bĭață — отима се во, не да да га упрегнем — sî balbańeașće buou, nu sa dîă s-îl înžug — бори се са болешћу — sî balbańașće ku buala [Crn.] — повуче га вода, он се батргао мало, и оде на дно — ăl trasă, sa bîlbańi kîta, șî sa dusă la fund [Por.] | ||
батргати се (gl. ref.) — zbaća /zbate/ — кад су свињи зарили нож у врат, она се батргала снажно још неко време, али су је људи чврсто држали, и она је на крају, сирота, издахнула — kînd ĭ-a-nțapat kuțîtu-n gît, puorku sa măĭ zbatut tare într-un vrau, ama lumĭa l-a țînut țapîn, șî ĭel, saraku, la urmă a do murit — толико ми је јако лупало срце у грудима, да сам се уплашио да ће ми груди прснути — atîta đi tare mi s-a zbatut ińima-n pĭept, đi m-am spumîntat kă o să-m krîape pĭeptu [Por.] | ||
батрна (i. ž.) — batrîna /bătrâna ?/ — свако учење орских игара, почиње са колом „батрна ” — tuot învațatu la žuok, porńașće ku batrîna [Crn.] | ||
батута (i. ž.) — batuta /bătută/ — кад се игра „батута”, удара се снажно целим стопалима о тле — kînd sî žuakă batuta, sa baće țapîn în pomînt ku tîalpiļi întrĭeź [Tim.] | ||
бау (uzv.) — bau /bau/ — немој да вириш баби под крецан, тамо је бау — nu ći uĭta la babă supt krețan, kă akolo ĭe bau — ако не заспите одмах, доћи ће бау-бау на прозор да вас поједе — dakă n-adurmiț điluok, vińe bau-bau la ferĭastă, șî va manînkă [Por.] | ||
Бауца (i. ž.) — Bauță /Bauţă/ — Бауца је велики камењар на Малинику по коме не расте ништа — Bauța ĭe o pĭatra marĭe la Maļińik pi karĭe nu krĭașće ńimika [Crn.] | ||
бацање (i. ž.) — lupadare /lepădare/ — лето је било време за бацање шубара, али је опет било стараца који су их носили и по врућини — vara a fuost vrĭamĭa đi lupadarĭa kalabățîluor, ama ĭară a fuost muoș kare ļ-a dus șă pin zăpușală [Por.] | ||
бацити (gl. p. ref.) — lupada /lepăda/ — речи моје мајке нећу заборавити никад: видела сам да од вас неће бити ништа, јер бацате хлеба — vuorbiļi lu muma nu măĭ zauĭt ńiśkînd: am vaḑut kă đin vuoĭ n-o sî fiĭe ńimika, kă lupadaț pîńa — бацих са себе прљаву одећу, и уђох у реку да се окупам — lupadaĭ đi pi mińe țuaļiļi imuasă, șî tunaĭ în rîu sî ma skald [Por.] | ||
бач (i. m.) — baś /baci/ — бач је овчар који је саставио своје овце са овцама суседа и направио једно стадо, које проведе једно време током године на бачији — baś ĭe oĭarĭ kare a-npreunat uoĭļi luĭ ku uoĭļi alu veśiń într-o stînă, kare petrĭaśe o vrĭame pista an la baśiĭe — и чича Павле Благојев је бач са својим стадом у нашој бачији на Равној реци — șî muoșu Pau Blîgoĭan ĭe baś ku stîna-luĭ, în baśiĭa nuastră la Rîmnarĭeka [Por.] | ||
бачва (i. ž.) — baśivă /butoi/ — већа бачва запрема преко двадесет казана, а то је преко две хиљаде литара — baśivă mîĭ marĭe, kuprinđe pistă duauăḑîăś đi kazańe, da aĭa ĭe pistă duauă miĭ đi kiļ [Crn.] | ||
Бачевица (i. ž.) — Baśevița /Baceviţa/ — Бачевица је село које је некада било добро место за бачије — Baśevița ĭe sat kare vrodată a fuost bun luok đi baśiĭe [Crn.] | ||
Бачевичанин (i. m.) — Baśevĭan /Bacevean/ — ја сам Бачевичанин, човек из Бачевице — ĭuo mis Baśevĭan, uom dîn Baśevița [Crn.] | ||
бачија (i. ž.) — baśĭie /băcie/ — овог лета састављена је само једна бачија, и то од три куће — vara-sta s-a fakut numa o baśiĭe, șî aĭa dîn triĭ kîăș — моја бачија у Сигама налази се на Трујкином брду — baśiĭa-mĭa în Sîga ĭe la śuaka lu Truĭkă [Hom.] — када сам био мали, отац ме је дао да будем слуга на бачији — kînd am fuost mik, m-a dat tata să fiu slugă la baśiĭe — на бачији се мери млеко — la baśiĭe sa masură lapćiļi [Por.] | ||
Бачило (i. m.) — Baśilă /Băcilo/ — Бачило је надимак неког старог Рудноглавца, који је стално живео на бачији; по њему су његови потомци названи Бачилони (Бачиловићи) — Baśilă ĭe poļikra đi bîtrîńață alu vrun Arnaglavĭan, kare a trait tot la baśiĭe, dupa ĭel ruda аluĭ s-a poļikrit Bîśiluońi [Por.] | ||
Баџикони (i. m.) — Bađikuońi /Bădiceanu/ — Бађикићи из Валакоња су се преселили у Бољевац — Bađikuońi đin Vaļakuańa s-a mutat în Buļuoț [Crn.] | ||
баш (part.) — baș /baș/ — прошао је баш поред нас — a trĭekut baș pi lînga nuoĭ — баш кад он да утекне на врата, лопови упадну, и ухвате га — kînd ĭel baș să skîape pi ușă, uoțî tună, șă-l prind — није било баш тако — n-a fuost baș așa [Por.] | ||
башта (i. ž.) — građină /grădină/ — башта са цвећем — građină ku fluorĭ — ограђена башта — građină îngrađită [Por.] | ||
башта (i. ž.) — baśauă /grădină/ — у башти сам посадила купус, паприку, мало празилука, босиљак и хризантеме — în baśauă am pus varḑă, piparkă, kîta praz, busuĭuok șî fluorĭ đi tuamnă [Crn.] | ||
башта (i. ž.) — bașćauă /grădină/ — направио је башту поред реке, уз велику радост да неће бити муке са заливањем, али је избила поплава и однела све — a fakut bașćauă lînga rîu, ku mare drag kă n-o să fiĭe nakaz ku udatu, ama a veńit pouodu ș-a luvat tuot [Por.] | ||
башта (i. ž.) — bașťa /grădină/ — идем у башту да извадим лук — ma duk în bașťa să skot ťapă [Kmp.] | ||
баштинаш (i. m.) — moșćeńituorĭ /moștenitor/ — баштинаш је син који наслеђује имање од родитеља — moșćeńituorĭ ĭe fiu kare moșćeńeașće moșîĭa đi la parinće — ћерка је могла бити баштинашица само ако није имала браће — fata a putut să fiĭe moșćeńituare numa kînd n-avut fraț [Por.] | ||
баштован (i. m.) — baśelarĭ /grădinar/ — купих расад од баштована — kumparaĭ rasad đi la baśelarĭ — код баштована је поврће скупље — la baśelarĭ sînt bukaćili mîĭ skumpĭe [Crn.] | ||
бег (i. ž.) — fugă /fugă/ — ударио у бег од страха да ће га ухватити — a dat fuga đi frikă kă-l prind — кад су зачули псе, ухватили тутањ и он, и његов компањон — kînd auḑît kîńi kî latră, s-a pus pi fugă, șî ĭel, șî fîrtatî-su [Por.] | ||
Беглук (i. m.) — Begluk /Begluc/ — за време Турака, Беглук је био имовина некога Турчина, Будималаја — đi vrĭamĭ đi turś, moșîĭa la Begluk a fuost alu vrun turk Budimalaĭ [Por.] | ||
бегунац (i. m.) — fugarĭ /fugar/ — бегунац пред потером — fugarĭ đi puoćiră — био је избеглица за време немачке окупације — a fuost fugarĭ đi vrĭamĭa đi namț — дезертер из војске — fugarĭ đin vuoĭskă [Crn.] | ||
бедан (prid.) — bĭet /biet/ — јадан човек, умро је без свеће — bĭetu uom, a murit fîră lomanarĭe — јадним људима вукови су појели три овце — la bĭețî uamiń lupi a mînkat triĭ uoĭ [Crn.] | ||
бедан (prid.) — marak /marac/ — јадан-бедан — (u izr.) sarak-marak — Ти си сада, мајкино, јадан-бедан, а за две три године, кад одеш у другу државу, имаш да будеш само тако, мајкино, само тако! — Tu ǐeș akuma, maǐko, sarak-marak, da la doǐ, triǐ ań kînd ći duś đ-alta držao, aǐ să fiǐ ăć-așa, muǐkă, ăć-așa! [Por.] | ||
бежанија (i. ž.) — fugariĭe /fugarire/ — за време рата било је бежаније на све стране — đi vrĭamĭa đi rat a fuost fugariĭe mare în tuaće părțîļi [Por.] | ||
бежати (gl. n.) — fuźi /fugi/ — свако бежи од своје муке (на свој начин, из свог разлога) — tot nat fuźe đi nakazu luĭ — (узв.) бежи тамо! (склони се) — fuź înkoluo! — бежи као покисла мачка (кукавички) — fuźe ka mîța udă — бежи дигнута репа (поређење са говедом које бежи од обада) — fuźe ku kuada-n șîaļe — бежи па цепа — fuźe đi krapă [Por.] | ||
без (predl.) — fara /fără/ — без њега се може — fara ĭel sa puaće — без ичега, сиромах — fara ńimika — Нема погреба без смеха, нема свадбе без плача. — (izr.) Nuĭe muarće fara rîs, nuĭe nuntă fara plîns. [Por.] | ||
безизлаз (pril.) — altînoktruo /alt-încotro/ — немаш куда да бежиш — naĭ altînoktro sî fuź [Por.] | ||
безуб (prid.) — fuonf /fonf/ — деда је живео сто година, и умро је са свим зубима у глави, а данас млади људи остају безуби — dĭeda a trait o sută đi ań, ș-a murit ku tuoț đințî-n kap, d-akuma lumĭa ćinără ramîńe fuanfă — крезуб и има неки зуб, а безуб нема ниједан — șćirb măĭ are vrun đinće, da fuonfu n-are ńiś unu [Por.] | ||
Бекера (i. m.) — Bekĭeră /becher/ — најстарији Бекера за кога се зна је неки Петар Бекера; једни кажу да је дошао од Цинцара, други да је са Косова, а трећи да је избеглица однекуд из Румуније, ђаво ће га знати, он није могао на време да се ожени, оженио се касно, остао је дуго бећар, стар момак (теренски запис, Дурлић ) — măĭ batrîn Bekĭerĭ đi kare sa șćiĭe ĭe vrunu Pătru Bekĭerĭu; uńi spun k-a veńit đi pi la țînțarĭ, alțî kî ĭe đi pi la Kosova, atriĭļa, ĭară, kî ĭe fugarĭ đi pin Rumîńiĭe, draku va șći, șă ĭel n-a putut la vrĭame sî sa însuare, s-a nsurat amînat, a fuost mult bekĭar, baĭat batrîn [Por.] | ||
Бела вода (i. ž.) — Apaalbă /Apa albă/ — Бела вода је био поток, који је извирао на Кулма Хаџији, а уливао се са десне стране у Шашку код Стлпа — Apa albă a fuost ogaș kare avut izvuor la Kulmeźiĭ, ș-a tunat în Șașka đi đirĭapta, la Stîlp — где је некада текао поток Бела вода, сада је коп Рудника, поток се изгубио — unđe a mĭers vrodată Apa albă, akuma ĭe kuopu lu Rudńik, ogașu s-a pĭerdut — име „бела вода” Власи дају сваком потоку који на дну има бело камење — nume „apa albă” rumîńi dau la tuot ogașu kare la fund are pĭetre albe [Por.] | ||
бела врба (i. ž.) — salkă /salcă/ — бела врба расте поред воде — salka krĭașće pi lînga rîu — бела врба има велико, дебело и разгранато стабло, са јаким корењем — salka are ļemn mare, gruos, înkrengarat, ku rîdaśiń țapîńe — врбово дрво је меко, и од њега су се правила корита, ведрице, тањири — ļemnu sălśi ĭe muaļe, șă đin ĭel s-a fakut postăvi, gaļeț, bļidurĭ — врба је ђавоļе дрво, под њом у води живе ђаволи — (ver.) salka ĭe ļemnu drakuluĭ, supt ĭa, în apă, traĭesk draśi [Por.] | ||
бела рада (sint.) — pîńauoilor /părăluță/ — бела рада је ливадска биљка са белим цветом и жутим средиштем — pîńa uoilor ĭe buĭađe đi ļivađe, ku fluarĭa albă șî mižluoku galbin — од беле раде девојчие су плеле венац и носиле га на глави око Ђурђевдана — đin pîńa uoilor fĭaćiļi a-mpļećit kunună ș-a duso în kap pi la Sînźorḑ [Por.] | ||
белај (i. ž.) — beļauă /belea/ — задесила ме невоља, поломио сам руку — am dat đi beļauă, mĭ-am frĭnt mîna — много сам невоља претурио преко главе — mulće beļeurĭ am petrĭakut pistă kap [Crn.] — говорили су стари да ће нас стићи белај — a spus aĭ batrîń kă o să ńe ažungă beļauă — не иди тамо, јер је зајебано — nu ći duśa akolo, kî ĭe beļauă puļi — није било ништа синоћ са драганом, добила је менструацију, бадава сам отишао — n-a fuost ńimika astanuapće ku mîndra, kă sa pus beļauă pi ĭa, điźaba ma-m dus [Por.] | ||
белај (i. ž.) — beļa /belea/ — тешко ћемо се извући из беде — greu o sî ńe skoaťem ďe la beļa [Kmp.] | ||
беланце (i. m.) — albuș /albuș/ — у јајети има беланце и жуманце — în uou ĭastă albuș șă galbinuș [Crn.] | ||
бели граб (i. m.) — sfińak /sfineac/ — бели граб је сличан грабу, али је много тањи, добар за притке, за плетење ограде од прућа, за кочеве, а и добро гори у ватри — sfińaku ĭe ka karpinu, ama ĭe mult măĭ supțîrĭe, bun đi tîrș đi pasuĭ, đi împļećit gardu, đi parĭ, da șî bun arđe-n fuok [Por.] | ||
бели лук (i. m.) — aĭ /ai/ — посадио је пуну башту белог лука — a sămanat aĭ bașća pļină — ако смрди, мени се бели лук много свиђа — dakă puće, miĭe aĭu mult îm plaśe [Stig] | ||
бели лук (i. s.) — usturuoĭ /usturoi/ — бели лук је љут, и смрди да не можеш да стојиш поред некога ко га много једе — usturuoĭu ĭe ĭuće, șî puće đi nu puoț sî staĭ apruape đi vrunu kare-l manînkă mult — бели лук има чешњеве — usturuoĭu are kațăĭ — најслађе јело је млади лук са врућим качамаком, и јагњећим печењем — măĭ dulśe mînkare ĭe usturuoĭu ćinăr ku koļașă kaldă, șî karńe đi mńel — кад човек једе бели лук, он се заљути, а има једна врста која ти изгори уста као да једеш живу ватру — kînd uomu manînkă usturuoĭ, sa ĭuțîașće, da ĭastă un fĭeļ kare-ț arđe gura ka kînd manînś fuok viu [Por.] | ||
белило (i. ž.) — albĭală /albeală/ — жена ми никад не ставља пудер на лице — muĭarimĭa ńiśkînd nu puńe albĭală pi uokĭ [Por.] | ||
белина (i. ž.) — albĭață /albeaţă/ — обневидео је, замутио му се вид — iĭ s-a fakut albĭață în nainća uoki — севнуло је нешто бело, бљеснуло је — străluśi o albĭață — избила му је пена на уста, запенио је — faku albĭață-n gură — свакога јутра, све до изласка сунца, долином се вуче нека сумаглица — în tuota đimińața, pănă-n ĭeșît đi suare, sa traźe o albĭață pi vaļe [Por.] | ||
белити (gl. p. ref.) — albi /albi/ — жена бели платно (техником трљања и млаћења, или на вљавици) — muĭarĭa albĭașće pînḑa — одећа се зими бели на мразу, када се заледи после прања — rufiļi sa albĭesk ĭarna la źer, kînd îngĭață dupa spalat — конопља се бели помоћу пепела — kîńipa sa albĭașće ku śanușă — дан се бели, свиће — sa albĭașće ḑîua — постаје слабовид, слеп — albĭesk uoki, viđeriļi [Por.] | ||
белити (gl. p.) — beļi /beli/ — она је на реци од јутрос, бели платно — ĭa ĭe la rîu đi đesńață, beļiașće pînḑa — гули лесков штап (чисти га од коре), да би га на даћи неменио покојнику — beļiașće bîtu đi alun, să-l đa đi pomană la-l muort — гули липу да направи рикало — beļiașće ćiĭu, să fakă buśin — обељује стабла у шуми, означава међу — beļiașće ļiamńiļi-n padure, însamnă otaru — „гули” курац — beļiașće pula — џаба буљиш у ту жену, није она за тебе — đi źaba atîta beļieșć uoki-n muĭarĭa-ĭa, nuĭe ĭa đi ćińe — само слабиш вид са толиким читањем уз слабо светло — numa beļieșć uoki ku atîta śećit la viđiarĭe slabă [Por.] | ||
беличаст (prid.) — albiśuos /albicios/ — беличаста је свака јако светла боја: светло плава, светло зелена ... — albiśuasă ĭe tuata farba kare mult baće-n alb: vînît albiśuos, vĭarđe albiśuos ... [Por.] | ||
беличасто (prid.) — albuț /albuţ/ — стави мало беличасте у канту са плавом бојом, да се мало просветли, јер је та плава прејака — măĭ puńe kîta albuță în kanta-ĭa ku farbă vînîtă, sî sa đeșkidă kîta, kî ĭe vînîta-ĭa prĭa tare [Por.] | ||
Белкица (i. ž.) — Baluță /Băluţă/ — Белкица, умиљата овца са слатким млеком — Baluță, uaĭe blîndă ku lapće dulśe [Hom.] — Овчица Белкица с рокцем у зубима, (влашка варијанта румунске песме „Миориțа”) — Uoiță Balură, ku korńițu-n gură [Zvizd] | ||
белмуж (i. m.) — balmiș /balmoș/ — белмуж се једе док је врућ — balmișu sî manînkă pîn ĭe ferbinće [Crn.] | ||
белмуж (i. s.) — balmuș /balmuș/ — белмуж је била највећа пастирска посластица — balmușu a fuost măĭ mare dulśață pîkurarĭaskă [Por.] | ||
бело (prid.) — alb /alb/ — бела боја — farbă albă — бели свет — lumĭa albă — отишао у бели свет, не зна се где је — s-a dus în lumĭa albă — бела кошуља — kimĭașa albă — бела недеља, седмица у народном календару, пре почетка ускршњег поста — stamîna albă — бела помана, даћа која се покојницима приређуије током беле недеље, и на којој сви прилози морају бити бели (сир, јаја, пиринач, беле свеће) — pomana albă — бели вукови, митске животиње које су живеле у неко прадавно време; у изразу: „кîнд а траит лупи аĭ албĭ” означава временски период пре почетка рачунања времена — lupi aĭ albĭ [Por.] | ||
белутак (i. ž.) — bauță /beuţă/ — вода је пресушила, а у потоку су остали само облуци — apa a sakat, da-n ogaș a ramas numa bauț [Crn.] — кварц су ковачи туцали ситно и ту прашину посипали по усијаном гвожђу кад га је требало спојити са челиком (Танда) — pĭatră bauțî kovaśi a batut marunt șă prașo-la la prăsarat pi fĭer înśintat kînd a trăbuit să-l aduńe ku oțălu [Por.] | ||
бељика (i. m) — albĭaće /albeţ/ — бељика на краствцу — albĭaće la krastavĭaće [Crn.] — храст има бељику и језгро (?) (Танда) — gorunu are albățu șî roșățu [Por.] | ||
бео (prid.) — bîăl /băl/ — светло плав — vînît bîăl — светло жут — galbin bîăl — Баба Бела је била позната врачара — Baba Bîăla a fuost vrîžîtuare kunoskută — Божа Бели држао је кафану у Рудној Глави — Boža Beļa a țînut kafană în Arnaglaua — Петар Балић — Truță Bala [Por.] | ||
Београд (i. m.) — Biļigrad /Belgrad/ — био сам у Београду само једном — am fuost în Biļigrad numă odată — Београд је велика варош — Biļigradu ĭe oraș mare [Por.] | ||
беоњача (i. m) — albîăț /albul ochiului/ — закрвавила ти се беоњача — țĭ s-a sînźarat albîățu uokĭuluĭ [Crn.] | ||
берићет (i. m.) — berekĭet /berechet/ — ове године је род био добар — ćimpo-sta a fuost berekĭetu bun — не плашимо се глади, берићета има — nu ńi ćamĭem đi fuamiće, berekĭet ĭastă [Crn.] | ||
берићет (i. s.) — ponou /ponov/ — година је била сушна, и дала је слаб род — anu a fuost săkuos, șî a dat slab ponou — рад без користи — lukru fara ponou [GPek] | ||
бесмислица (i. ž.) — bazakuană /prostie ?/ — много сам се зачудио кад сам чуо ту бесмислицу — mult m-am mirat kînd am auḑît bazakuana-ĭa — од њега сам чуо многе глупости — đi la ĭel am auḑît mulće bazakuańe — лута по свету, и прави глупости — umblă pin lume, șî faśe bazakuańe [Crn.] | ||
бесниче (sint.) — guralupuluĭ /gura-lupului/ — бесниче је биљка са цветом који се људима чини да личи на разјапљена вучја уста — gura lupuluĭ ĭe buĭađe ku fluarĭe kare la lume iĭ sa-m pare kî samînă la gura lupuluĭ kaskată [Por.] | ||
бестрага (pril.) — bĭestrîga /bestrâga/ — отишао је бестрага, изгубио му се траг — s-a dus bĭestrîga, i-s-a pĭerdut đin urmă — где ли је, бестрага, отишао, те га нема целог дана? — unđe sa fi dus, bĭestrîga, đi nuĭe tuta ḑîua? — какав је то, бестрага, посао? — śe lukru ĭe aăla, bĭestrîga? [Por.] | ||
бећар (i. m.) — bekĭar /becher/ — био је болешљив, и није могао да се ожени, остао је, сирома, бећар, стари момак, и тако је и умро, неожењен — a fuost bulnaviśuos, șî n-a putut sî sa însuare, a ramas, saraku, bekĭar, baĭat batrîn, ș-așa șî a do murit, ńinsurat — није радио ништа, живео је као бекрија — n-a lukrat ńimika, a traĭit ka bekĭarĭu [Por.] | ||
бећар (i. m.) — flakău /flăcău/ — као кроз сан, сећамо се да се некад на игранкама певало: „Хај у коло, бећарине!” — ka pin vis, țîńem minće kî đemult s-a kîntat pi la visaļiĭ: „Aĭ la uară, măĭ flakăĭ!” [Por.] | ||
бешика (i. ž.) — bĭeșîkă /bășică/ — имао је камен у бешици — avut pĭatră-n bĭeșîkă — сасушена свињска бешика била је лопта којом су се деца некада играла — bĭeșîkă đi puork uskată a fuost luoptă ku kare s-a źukat kopiĭi vrodată — жуљала ме је ципела, и направили су ми се пликови на табану — ma batut papuku, șî mi s-a fakut bĭeșîś pi talpă [Por.] | ||
беzбројан (prid.) — ńinumarat /nenumărat/ ◊ — | ||
бзз (uzv.) — bîz! /bâz/ — пчела „бз” овамо, „бз” онамо, лети од цвета до цвета — albina „bîz” koļa, „bîz” koļa, zbuară đi la fluarĭe la fluarĭe [Por.] | ||
бибати се (gl. p. ref.) — bibăi /dârdâi/ — погледај како му се тресе сало на стомаку — kată kum iĭ bibăĭe slańină pră burtă [Hom.] — пихтије су добре када дрхтуре у тепсији — pipćiĭļi sînt buńe kînd sa bibîĭe în ćipsîĭe [Por.] | ||
биво (i. m.) — biul /bivol/ — биво мало једе, али је слаб за вучу — biulu puțîn manînkă, ama ĭe muaļe la tras — има врат као биво — arĭe gît ka biulu — где си запео као биво — unđe traź ka biulu [Crn.] | ||
Бигар (i. m.) — Bigăr /Bigăr/ — идем на Бигар по воду — ma duk la Bigăr dupa apă [Hom.] — у Малом Извору има три изворишта: Борђанов извор, Мрљишев извор, Драгојев извор — în Izvor-lu Mik ĭastă tri bigără: bigăr-lu Borđan, bigăr-lu Mrļiś, bigăr-lu Dragoĭ — сва три извора избијају из стене, и имају најбољу и најхладнију воду у селу — tuaće tri bigără izvuară đen kļanț, șî au maĭ bună, șî maĭ rîaśe apă în sat [Crn.] | ||
бик (i. m.) — bik /bic/ — бик је грло остављено за приплод, а во је уштројен и остављен за вучу — biku ĭe vită lasată đi pripluod, să gońaskă vaśiļi, da buou ĭe skopit șî lasat đi tras în žug — водени бик, букавац — (orn.) biku bĭelțî [Por.] | ||
билет (i. m.) — beļet /bilet/ — идем у месну канцеларију да извадим пасош за краву, јер је сутра терам на пијацу — ma duk să skuot beļetu la kînțalare, kă mîńe mîn vaka la pĭaț — ако немаш сточни пасош, не можеш да продаш стоку — dăkă n-aĭ beļeturĭ, nu puoț sî-ț vinḑ vićiļi [Hom.] | ||
Билизворца (i. ž.) — Biļizvuorța /Bilizvorţa/ — у Билизворци живе Дурлићи, Крачуновићи и Кришановићи — la Biļizvuorța traĭesk Durluońi, Kraśuńeșći șî Krișańi — у Билизворци има ракова — în Biļizvuorța ĭastă raś [Por.] | ||
било где (pril.) — fiĭeunđe /fieunde/ — било где да је скривен, жандарми ће га наћи — fiĭeunđe să fîĭe pitulat, žîndari ăl gasăsk [Por.] | ||
било кад (pril.) — fiĭekînd /fiecând/ — рекао сам му да дође било кад кад је њему згодно — ĭa-m spus să vină fiĭekînd kînd luĭ iĭ vińe [Por.] | ||
било како (pril.) — fiĭekum /fiecum/ — мајстор се прерачунао кад је мислио да је може смандрљати било како, и да оде — maĭsturu n-a fakut sokoată buna kînd a ginđit kă poaće o afuma fiĭekum, șî sî sa dukă [Por.] | ||
било ко (zam.) — fiĭekare /fiecare/ — ма нек дође било ко, није ме брига — ma sî vină fiĭekare, nu mi sa pasă [Por.] | ||
било ко (pril.) — fiĭeśińe /fiecine/ — да дође било ко, њу није брига што јој је кућа несређена — să vină fiĭeśińe, iĭ nu-ĭ sa pasă kă ĭe kasa ńisîruită [Por.] | ||
било шта (pril.) — fiĭeśe /fiece/ — не веруј у било шта, и добро ћеш проћи — nu kređa în fiĭeśe, șă o să će petrĭeś bun [Por.] | ||
биљка (i. ž.) — buĭađe /buiede/ — код нас људи сакупљају биље, суше га и продају задрузи — la nuoĭ lumĭa adună la buĭeḑ, ļi uskă șă ļi vind la zadrugă — једна биљка са црвеним цветом, изникла ми је под прозором — o buĭađe ku fluorĭ ruoșĭe mĭ-a dat supt ferĭastă — сомина је биљка која расте само на кршу, и не бере се руком, већ се скида пуцњем из пушке — somina ĭe buĭađe kare krĭașće numa pi kîrșe, șî nu sa kuļaźe ku mîna, numa sa baće đin pușka — Биљани петак, дан када се сакупља лековито биље — (kal.) Vińirĭa buĭeḑîlor [Por.] — нашао сам једну биљку, али не знам како се зове — am gasît o buĭađe, ama nu șćiu kum o kĭamă — ове биљке су добре да се ставе у јело (као зачин) — buĭeḑîļa-șća sînt buńe đi pus în mînkarĭe — ова биљка је добра за лечење — buĭađa-sta ĭe bună đi vinđakat [Crn.] | ||
Бинђеско (i. m.) — Binđesku /Bingescu/ — најстарији Бинђеско о коме се зна да је дошао из Бошњака, је Коста Бинђеско — al măĭ batrîn Binđesku đi kare sa șćiĭe kî ar vińit đin Bușńag, ĭe Kosta Binđesku [Buf.] | ||
бирати (gl.) — aļeźa /alega/ — не можемо бирати оно што нам се свиђа, већ узимамо оно што нам дају — nu pućem aļeźa aĭa śe ńi plaśe, numa luvăm aĭa śe ńi dau [Crn.] — не бирам, већ берем — nu aļeg, numa kuļeg [Por.] | ||
биров (i. m.) — birou /birău/ — све до после ослобођења (ИИ св. рат), постојао је сеоски биров, кад је требало због нечега да се људи окупе у селу, он се пењао на врх брда, и оданде рикао као бик на све четири стране — pănă dupa oslobođeńe, a fuost birou satuluĭ, kînd a trăbuit pintru śuava lumĭa sî sî aduńe-n sat, ĭel a ĭeșît în vîru śuośi, șî đ-akolo a zberat ka buou în tuaće patru părțîļi — бирова су разумели само они најближи, а остали оно што је ишло од уста до уста, с брда на брдо — pi birou la-nțaļes numa aăĭa kare a fuost apruape, da-ĭ-lalalț aĭa ś-a mĭers đi la gură la gură, đin śuakă-n śuakă [Por.] | ||
бирош (i. m.) — Biriș /biriș/ — Биришов — alu Biriș — Никола Биришов — Kuola lu Biriș [Por.] | ||
бисага (i. m.) — bisag /bisagă/ — у бисагама су носили свакакву робу, од одеће до хране; оне су имале преклопац, којим су се затварале, да се товар не би просуо — ku bisaźi a dus fiĭekare marfă, đi la înbrîkamînt, pănă la mînkare; ĭaļe avut kapak, ku kare s-a-nkis đisupra, sî nu sa vĭarsă tovaru — бисаге су биле израђене од козје длаке — bisaźiļi a fuost fakuće đi pîăr đi kapră [Por.] — чобани су у бисагама носили крупице соли када су овце напасали у планини — pakurari a dus în đisaź krușîțîļi đi sarĭe kînd s-a dus ku ouĭiļi la munće [Crn.] | ||
бисага (i. m.) — đisag /desag/ — напунио је бисаге житом, бацио их на коња, и однео на воденуцу — a umplut đisaźi ku grîu, ļ-a pus pi kal șî s-a dus ku ĭiĭ la muară [Por.] | ||
битанга (i. m.) — apaș /apaș/ — такву битангу још није видео свет до сада, лаже и краде ко нико — așa apaș n-a măĭ vaḑut lumĭa pănă akuma, minće șă fură ka ńima [Por.] | ||
бити (gl. n.) — fi /fi/ — буди шта хоћеш, али буди човек — fi śe vrĭeĭ, ama fi uom — може бити, или не бити — va fi, nu va fi — помислио сам: шта ће бити сада, али заћутах, не рекох ништа — ma ginđiĭ ĭuo: śe sî fiĭe akuma, ama takuĭ, nu spusăĭ ńimika — да ли је тако, или није тако, не могу знати — fi-va așa, or nu va fi, nu puot a șći — ти нећеш бити, а ја јесам — tu nu vi fi, da ĭuo sînt — ваљда није било да буде, није суђено — basanka n-a fuost să fiĭe, nuĭe ursat — није код куће, можда је некуд отишао — nuĭe la kasă, puaće fi dus vrunđeva — дошло би дете до сада, да је неко од старијих био са њим — va fi veńit kopilu pănă akuma, s-a fi fuost vrunu đ-aĭ batrîń ku ĭel — кад бејасмо млади, бесмо разуздани ко нико на свету — kînd ĭerarăm ćińirĭ, fusăsărăm zburdaț ka ńima pi lume [Por.] | ||
бити (се) (gl. p. ref.) — baća /bate/ — туче своје дете — baće kopilu luĭ — бије краву — baće vaka — гађа птице праћком — baće pîăsîrĭ ku prașća — забија стожер за пласт — baće țapă đi klańe — млати шљиве — baće pruńiļi — млати пасуљ да га одвоји од махуне — baće pasuĭu s-îl skuată đin postaĭka — кује врело гвожђе — baće fĭeru înśintat — пљеска рукама, аплаудира — baće đin palmĭe — игра свињицу — baće puarka — игра фудбал — baće luopta — игра ропоту (врста орске игре) — baće ruopîta — дува ветар — baće vîntu — пада слана — baće bruma — пада град — baće pĭatra — (досл.) „бије” пут за бадава: узалуд путује; путује само да му дупе види пут — baće drumu đi źaba — млати зубе језиком, а нико га не слуша — baće ļimba đi đinț, da ńima nu askultă — збија шале, исмејава — baće žuok [Crn.] — (клет.) убило га небо — bată-l śĭerĭu — (клет.) убио га господ бог — bată-l dumńeḑîu [Por.] | ||
бих (gl. pom.) — aș /aș/ — дошао бих, али ме не пуштају родитељи — aș veńi, ama nu ma lasă parințî — певао бих, кад би хтео ти, или би хтела она да певате са мном — aș kînta, kînd aĭ vrĭa tu, or ar vrĭa ĭa să kîntaț ku mińe [Por.] | ||
бих (gl. pom.) — raș /aș/ — ја бих хтео мирног коња, да ме носи полагано (из народне песме) — ĭuo raș vrĭa kal kuminśuor, să ma dukă miriuor [Mlava] | ||
бицикл (i. ž.) — ruată /bicicletă/ — бицикл се код нас у селу први пут видео за време рата, возили су га немачки војниțи — ruată la nuoĭ în sat măĭ întîń s-a vaḑut đi vrĭamĭa đi rat, a karato voĭńiśi ńemțășć — од наших, прве бицикле су куповали радници који су путовали у Мајданпек на посао — đin aĭnuoștri, ruoț a kumparat măĭ întîń lukratuori kare a drumait la Măĭdan la lukru [Por.] | ||
бич (i. m.) — biś /bici/ — везах каишић за штап, и направих бич — ļagaĭ kuralușa đi bĭt șî fakuĭ biś [Crn.] — кожни бич — biś đi kuažă — пламени бич (у бајалицама) — biś đi fuok [akc. | ||
Бкић (i. m.) — Bîkă /bîcă/ — Бкићи су потомци неког Марка Суроња, чији је унук, прича се, мајци тепао "бка" кад је био мали — Bîkuońi sînt fir đin vrun Marku Suruoń, alu kare ńepuot, śkă, ĭa ḑîs „bîkă” la mumî-sa kînd a fuost mik — опет други причају да је неки од старих Бкића викао "брк! брк!" док је музео овце, а како је стварно било, ђаво би га знао — ĭară alțî puvestîăsk kî vrunu đin Bîkuońi aĭ batrîń a kîpatat așa poļikră kî a zbĭerat „brk! brk!” pănă a muls uoĭļi, da kum a fi fuost adaverĭe, draku va șći — Јанко Бкић је био ожењен са Веселенком Бкић, која је била јака врачара — Ĭanku Bîkă a fuost însurat ku baba Visaļina Bîkuańe, kare a fuost tare vrîžîtuare [Por.] | ||
благо (i. ž.) — blagă /blagă/ — стока је велико благо за сељака — vićiļi sînt mare blagă đi saćień [Por.] | ||
благо (uzv.) — blagu /blagă/ — благо теби, са толико деце — blagu đi ćińe, ku atîța kopiĭ [Por.] | ||
Благовести (i. ž.) — Blîgoveșćana /Blagoveștenie/ — према поповском календару, тог дана је Божја Мати дознала да је трудна — pi kîļindarĭu popĭesk, în ḑîua-ĭa Maĭka Duomnuluĭ auḑît kî ĭe-nkarkată [Por.] | ||
Благојеви (i. m.) — Blaguĭuońi /Blagoi/ — Вануца, Здравко и Милан су били Благојеви синови, па их зато зову Благојеви — Vanuță, Zdrauku șî Milan a fuost kopiĭi lu Blagu, șî đi aĭa îĭ kĭamă Blaguĭuońi [Crn.] | ||
благословен (prid.) — blîgoslovit /blagoslovit/ — да буде лек благословен, од мене, и од Мајке Пречисте (у басми) — sî fiĭe ļaku blîgoslovit, đi la mińe, șî đi la Maĭka Prĭastîśe [Por.] | ||
благословити (gl. p.) — blîgoslovi /blagoslovi/ — благословио ме је да кренем на пут — ma blîgoslovi sî pļek la drum — благосиљао ме је богзна колико, због посла који сам свршио тако брзо — ma blîgoslovi boznakît pintru lukru śe l-am gaćit așa ĭuta [Por.] | ||
блажен (prid.) — blažîn /blajin/ — нежна као цвет — blažînă ka fluarĭa — девојка има нежан поглед, и благу нарав има — fata ĭe blažînă la katatură, șî narau blažîn arĭe — гледа нажно према мени — sî uĭtă blažîn kîtră mińe [Crn.] — ове године сам испекао благу ракију, нит прејаку, нит преслабу — ano-sta am fakut rakiĭe blažînă, ńiś prĭa tarĭe, ńiś prĭa muaļe [Por.] | ||
блатиште (i. s.) — morśilarĭ /mocirlari/ — вода се повукла, и остало је само једно огромно блатиште — s-a tras apa, ș-a ramas numa un morśilarĭ boznakît [Por.] | ||
блатњав (prid.) — morśiluos /mocirlos/ — пао је у бару, и дошао кучи сав блатњав — a kaḑut în baltă, ș-a veńit la kasă tuot morśiluos [Por.] | ||
блато (i. ž.) — morśilă /mocirlă/ — деца улазе обувена у кућу, и уносе блато на опанкама — kopiĭi tună în kasă înkalțaț, șî duk morśilă pi opinś — отац прави блато да облепи шталу — tata faśe morśilă đi ļipit ștala — некад су и куће биле облепљене блатом — đemult șî kășîļi a fuost ļipiće ku morśilă [Por.] | ||
блато (i. s.) — naroĭ /noroi/ — после кише направи се толико велико блато, да не можеш ићи — după ploaĭe sa faśe atîta naruoĭ đe mare, đe nu puoț mĭerźa [Crn.] | ||
блато (i. ž.) — imală /imală/ — прошао је кроз каљугу, и ушао у кућу са блатом на опанкама — a trekut pin morśilă, ș-a tunat în kasă ku imală pi opinś — радна одећа се пере да би се скинула прљавштина са њих — țuaļiļi lukratuare sa spală đi sî sa dubuare imala đi pi ĭaļe [Por.] | ||
блебетало (i. m.) — fļekarĭ /flecar/ — блебетало је особа која блебеће, која говори бљувотине — fļekarĭ ĭe însa kare fļekaćiașće, kare vorbĭașće la fļekariĭ [Por.] | ||
блебетати (gl.) — fļekaći /flecăti/ — блебеће онај који много прича, а ништа не каже — fļekaćașće aăla kare vorbĭașće mult, da ńimika nu spuńe [Por.] | ||
бленути (gl.) — bļezńi /bleojdi/ — не буљи толики у човекову жену, јер ће ти сломити кости — nu bļezńi atîta în muĭarĭa uomuluĭ, kă-ț frînźe uasîļi [Por.] | ||
блесав (prid.) — șukĭat /șucheat/ — блесав човек, простак, говори глупости, не зна за себе — uom șukĭat, prostavĭelă, vorbĭașće naĭurļa, nu șćiĭe đi ĭel [Por.] | ||
блесавко (i. ž.) — șukĭatură /șucheatură/ — ухватила се са неком блентом од момка, и побегла од родитеља — s-a luvat dupa o șukĭatură đi baĭat, ș-a fuźit đi la parinț [Por.] | ||
блесавко (i. ž.) — pļesńitură /plesnitură/ — блесавко је болестан човек, који није сасвим цео — pļesńitură ĭe uom bolnau, kare nuĭe do tuot [Por.] | ||
близак (prid.) — apropiĭat /apropiat/ — кола су била остављена близу увале, па су склизнула и претурила се — karu a fuost apropiĭat đi borugă, ș-aluńikat șî s-a răsturnat — у џаку је било приближно петедест кила — ăn sak a fuost apropiĭat śinḑăś đi kiļe [Por.] | ||
близанац (i. m.) — źemanar /gemănar/ — он и брат су близанци — ĭel ku fraći-su sînt źemanarĭ — тражили су два вола близнака, да изору бразду око села, да их сачува од болести — (mag.) ĭeĭ a katat aĭ duoĭ buoi źemanarĭ, să are o brazdă prîngă sat, să-ĭ pazaskă dă boală [Bran. | ||
Близна (i. ž.) — Bļizńa /Bliznă ?/ — Близнак, човек из Близне — Blizńan, uom đi la Bļizńe — Близна је и име једне кратке реке, коју чине Велика и Мала Близна — Bļizńa ĭe un nume șî alu un rîu skurt, kare-l fak Bļizńa mikă ku Bļizńa mare [Por.] | ||
близнак (prid.) — źamîn /geamăn/ — има два брата близнака — are doĭ fraț đi źamîn — и крава и овца могу да донесу близнаке — șî vaka șî uaĭa puaće să fĭaće źamîń [Por.] | ||
близнакиња (i. ž.) — źamînă /geamănă/ — породила се, добила близнакиње — s-a naskut, a kîpatat źamîńe — има две ћерке близнакиње — are doă fĭaće đi źamînă — толико личе, као да су близнакиње — atîta samîna, ka kînd sînt đi źamînă [Por.] | ||
Близнанац (i. ž.) — bļizńan /bliznean/ — Близнанац је човек који живи у Близни, највећем засеоку села Рудна Глава — bļizńan ĭe uom kare traĭașće în Bļizńe, al măĭ mare kotun a satuluĭ Arnaglaua [Por.] | ||
Близњанка (i. ž.) — bļizńană /blizneană/ — Близњанка је женска особа из Близне, највећег засеока влашког села Рудна Глава — bļizńană ĭe famĭaĭe muĭerĭaskă đi la Bļizńe, đin kotunu al măĭ mare a satuluĭ rumîńesk Arnaglaua [Por.] | ||
близу (pril.) — apruape /aproape/ — близу сто, око стотину — apruape la o sută — још ближи; најближи — șî măĭ apruapiĭe [Por.] | ||
близу (pril.) — uodma /odma/ — нову кућу су подигли одмах поред старе куће — kasa noă a fakuto uodma lînga kasa batrînă — поручили су му родитељи да одмах крене кући, али он није послушао — ĭ-a kriśit parințî sî pļaśe uodma la kasă, ama ĭel n-askultat [Por.] | ||
бљеснути (gl.) — străluśi /străluci/ — прво је бљеснула јака светлост, после тога одјекну језив пуцањ, као да се небо обурвава на земљу — măĭ întîń străluśi o viđarĭe tare, dupa aĭa răsună un puakńit fiorĭaļńik, ka kînd śerĭu sa suduame pi pomînt [Por.] | ||
бљувотина (i. ž.) — fļekariĭe /flecărie/ — од ње имаш да чујеш само голе бљувотине — đi la ĭa aĭ să auḑ numa fļekariĭ guaļe [Por.] | ||
бљуда (i. m.) — bļid /blid/ — олизао ми је све бљуде — mĭ-a ļins tuaće bļiduriļi [Hom.] — бљуда је најстарији суд код Влаха — bļid ĭe măĭ batrîn vas la rumîń — Цигани су израђивали бљуде, резали су их на стругу од буковог дрвета — țîgańi a fakut la bļiđe, ļ-a ras la traksă đin ļiemn đi fag — било је грнчара који су правили бљуде од земље — a fuost olarĭ kare a fakut bļidurĭ đi pomînt [Por.] | ||
бљутав (prid.) — bolobuok /inspid ?/ — бљутава вода — apă bolobuokă [Hom.] | ||
Бобови (antr.) — Buambă /boambă/ — Јована Бобова умрла је одавно — Ĭovana lu Buambă a murit đemult — од Бобових више нема никог у Малом Извору — đin aĭ-lu Buambă nu ma-ĭastă ńima-n Izvuoro-l Mik [Crn.] | ||
Бобој (i. m.) — Bobuoĭ /Boboia/ — Бобојевић је презиме потомака некога Бобоја — Boboĭuoń ĭe poļikra-lu ńepuoțî alu vrun Bobuoĭ — „ бобој” кажемо и за цвет који се зове бобочел (тер. запис у Црнајки) — bobuoĭ îĭ ḑîśem șî la o fluarĭe, kare sa kĭamă șî bobośĭel — има Бобојевића и у Рудној Глави, дошао је неки Мартин Ћопави из те фамилије, са међе Црнајке и Горњана, трампио је имање са неким са Мускидеуа у Близни (из родословне грађе, теренски рад, Дурлић) — astîḑ ĭastă Bobuoĭ șî-n Arnaglaua, a veńit înainća đi rat unu Marćin Șkĭopu đin ńamo-la, đin Țrnaĭka la otar ku Gorńana, a skimbat imańa ku vrunu đi la Muskidău în Bļizńe [Por.] | ||
Бобонешти (i. m.) — Bobońeșći /Bobonești/ — Бобонешти имају кућу поред Московског пута — Bobońeșći au kasă lîngă Drumu muskaļesk [Crn.] | ||
бог (i. m.) — dumńeḑîu /dumnezeu/ — омладина више не верује у бога — ćińerișu nu măĭ krĭađe-n dumńeḑîu [Por.] | ||
богаљ (prid.) — șovîrnuog /șovârnog/ — играо се бомбом која је остала иза рата, бомба је пукла, покидала му је ногу и он је све до смрти био богаљ — s-a žukat ku buamba ś-a ramas dupa rat, buamba a pokńit, ĭ-a rupt piśuoru șî ĭel pănă la muarće a fuost șovîrnuog [Por.] | ||
богат (prid.) — avut /avut/ — богат је човек који има велико имање — avut ĭe uom kare are moșîĭe mare [Por.] | ||
богат (prid.) — bogat /bogat/ — отац је био јако богат, али је син цело богатство дао на пиће — tatî-su a fuost uom tare bogat, ama fiu-su ĭ-a strîvit tota bogațîĭa pi bĭare [Por.] | ||
богдапрост (uzv.) — bogdapruost /bogdaproste/ — без „богдапроста” покојник на ономе свету не прима ништа од онога што му живи намењују на даћи — fara bogdapruost al muort pi lumĭa-ĭa nu primĭașće ńimika đin aĭa śe-ĭ dau aĭ viĭ đi pomană [Por.] | ||
богзнаколки (prid.) — boznakît /boznacât ?/ — дошао је један огроман човек — a veńit un uom, boznakît đi mare — дохватио је једну велику мотку, и почео да бије — a luvat o palugă boznakîtă, ș-a-nśeput sî bată — дуго га чекам (сам бог зна колико) — boznakît đi kînd ăl așćet [Por.] | ||
богме (i. m.) — ḑău /zău/ — бога ми, бре, тако је како ти рекох — ḑău, mă, așa ĭe kum îț spusăĭ — закуни се (да говориш истину) — ḑî ḑău — господбог &лт; дуомну — господ + ḑăу — бог — dumńeḑău [Por.] | ||
Боговина (i. ž.) — Bogovina /Bogovina/ — рудник у Боговини почео је са радом — maĭdanu în Bogovina a înśaput sî lukrĭe în anu 1903. [Crn.] | ||
Боговинац (i. m.) — Bogovĭan /Bogovean/ — јуче је био један Боговинац код нас, купио је вино за славу — ĭerĭ a fuost un Bogovĭan la nuoĭ, a kumparat vin đi prazńik [Crn.] | ||
Богојављање (i. ž.) — Boćaḑă /bobotează/ — на Богољављење после буђења, прво донесеш воду са извора — la Boćaḑă dupa śe ći skuoļ, măĭ întîń duś apă đi la fîntînă [Por.] | ||
богорадити (gl.) — boskorođi /boscorodi/ — српски поп богоради за свој рачун, наши људи га не разумеју ништа, и једва чекају да се сврши служба, да оду кући — puopa-l sîrbăsk boskorođiașće dă trĭaba luĭ, lumńa nuastră no-l înțaļiaźe ńimika, șî abĭa așćiată sî gaćiaskă služba șî sî sa dukă a kasă [Mlava] | ||
бодење (i. m.) — înpuns /înpuns/ — има тешких празника када није допуштено убадање иглом — ĭastă sîrbatuorĭ grĭaļe kînd nuĭe bun đi înpuns ku aku — гром спалио оне бикове, опет су започели бодење, укрстили рогове па се гањају низ поље — trasńirĭa boĭi-ĭa, ĭară s-a pus pi înpuns, s-a luvat la kuarńe pî sa mînă pi kîm [Por.] | ||
бодља (i. m.) — buold /bold/ — врх вретена за предење — buoldu fusuluĭ đi tuors — бад останца воденичног вретена је оштар, а останац је четворострано искован од челичне ћускије — buoldu lu kalkîńu muori ĭe askuțîț, da kalkîńu ĭe îń patru muke, fakut đin oțăl đi rang [Por.] | ||
бодља (i. s.) — țap /ţep/ — ишао сам бос преко поља, и нагазио сам на један шиљак — am mĭers đeskulț pista kîmp, șî m-am înbrukat într-un țap [Buf.] | ||
бодљаст (prid.) — boldoruos /boldoros ?/ — неравно орање, остале су крупне грудве иза плуга — arat boldoruos, a ramas gļiĭ marĭ dupa plug [Por.] | ||
бодљаст (дем.) (prid.) — boldorĭel /boldorel ?/ — једре дојке (метафора за девојачке груди) — țîțîșuare boldorĭaļe [Por.] | ||
бодљика (i. m.) — țîporaz /?/ — пожњели смо жито, остадоше само бодљике — sîśararîm grîu, ramasîră numa țîporază [Crn.] — нагазио сам на једну бодљику — ma-nbrukaĭ în tr-un țîporag [Por.] | ||
бодљика (i. s.) — țapuș /țepușă/ — бодљика је неки предмет са шиљатим врхом — țapuș ĭe un loman ku vîru askuțît [Por.] | ||
бодљикав (prid.) — țapuos /ţepos/ — имам семе пшенице, али га не бих сејао јер има дуге ости, па се тешко везује у снопове — am samînță đi grîu, ama nu l-aș samana kî ĭe prĭa țapuos ș-amunkă sî ļagă snuopi [Crn.] | ||
Божић (i. m.) — Kraśun /Crăciun/ — Божић је дан када се родио наш Бог — Kraśunu ĭe ḑîua kînd s-a naskut Dumńeḑîu al nuostru — на Божић људи устају у два ноћу, ложе ватру на камину и мешају качамак, пеку месо на ражњу и пуцају, свако из чега има — la Kraśun lumĭa sa skuală pi la duauă śasurĭ nuapća, fak fuoku la kamin șî mĭastîkă koļașa, frig karńe pi frigare șî pokńesk, kare đin śe are [Por.] | ||
божур (i. m.) — bužuor /bujor/ — процветао је пољски божур — a-nflurit bužuoru đi pi kîmp — црвен као божур — ruoșu ka bužuoru — божур из баште — bužuor đin građină [Crn.] | ||
Боја (i. m.) — Buoĭa /Boia/ — Бојини потомци зову се Бојони или Бојешти, а на српском Бојићи — ńepuoțî lu Buoĭa sa kĭamă Boĭuońi or Boĭeșći, da pi srbĭașće Boĭić [Crn.] | ||
Бојан (i. m.) — Boĭan /Boian/ — Бојан је било често име које су Васи давали својим воловима — Boĭan a fuost đes nume kare Rumîńi a dat la buoĭ luor [Por.] | ||
бојарски (pril.) — boĭerĭașće /boierește/ — момци су се обукли по богаташки — baĭațî s-a-nbrakat boĭerĭașće [Crn.] | ||
бојиште (i. ž.) — buoișće /boiște/ — када се бавиш црном магијом, и треба да извучеш ђаволе из воде да би их негде послао, ти одеш на реку и тражиш грану која бије по води, и код ње бајеш са црним ножем (Црнајка) — kînd lukri ku aĭ rîăĭ, șî trîabe să skuoț draśi đin apă đi să-ĭ trîmĭeț vrunđeva, tu će duś la rîu șî kaț krĭanga kare baće buoișća, șă la ĭa đeskînț ku kuțît ńegru — било које место где су деца играла „свињицу” или клис, звало се бојиште (Рудна Глава) — fiekare luok unđe kopiĭi a batut puarka, or k-a žukat kļisu, s-a kemat buoișće [Por.] | ||
Бојони (i. m.) — Boĭuońi /Boioni/ — Бојони из Подгорца са онима из Оснића, нису у сродству — Boĭuońi đin Podguorț ku aĭ đin Osńiśa, nu sînt rudă [Crn.] | ||
бокаст (prid.) — borkonat /borcănat/ — црево за заливање је задебљано на једном месту — mațu đi udat ĭe borkonat la un luok — задебљано дрво није за даске — ļiemnu borkonat nuĭe bun đi blîăń — мој пријатељ се прилично удебљао — furtatu mĭeu koźa s-a borkonat [Crn.] | ||
боквица (i. ž.) — ļimba uoi /limba-oii/ — боквица је биљка која расте по камењару — ļimba uoi ĭe buĭađe kare krĭașće pi pomînt petruos — овчји језик — ļimba uoi [Por.] | ||
боквица (i. ž.) — potlađină /pătlagină/ — боквица је јако добар лек за многе болести, а најбољи је за сврабеж — potlađina ĭe tare bun ļak đi mulće buaļe, da măĭ bun đi mînkarime [GPek] — живом боквицом превијали су болесне зглобове (Танда) — ku potlađina viĭe a învăluit înkeĭaturiļi kînd ĭ-a durut [Por.] | ||
боклук (i. s.) — bukļuk /bucluc/ — отчепили цу цев, и из ње је куљнула гомила прљавштине — đistupară țaua, șî đin ĭa bîșńi un bukļuk đi imală [Por.] | ||
бол (i. ž.) — durĭarĭe /durere/ — имам неки бол у стомаку, и морам да идем код лекара — am o durĭarĭe la burtă, șî muara sî ma duk la duoktur — тешку бол имам у души откако су ми деца отишла — o durĭarĭe grĭa am pi sufļit đi kînd mi s-a dus kopiĭi [Crn.] | ||
Болборош (i. m.) — Bolboroș /Bolboroș/ — Болборош је јак извор у коме вода кључа као кад се кува у лонцу — Bolboroș ĭe izvor tare, în kare bolborosășťe apa ka kînd fĭerbe în uoală [Kmp.] | ||
болботина (i. ž.) — bolboćină /bolbotină/ — као кроз сан памтим да су стари помињали некакву травку „болботину”, али нисам упамтио тачно која је — ka pin vis țîn minće kî vorbĭa aĭ batrîń đi vro ĭarbă bolboćină, ama n-am luvat la kap baš kare ĭe — ставила је у јело само неке травуљине — a pus în ļegume numa ńișći bolboćiń [Por.] | ||
болест (i. m.) — buală /boală/ — падавица, епилепсија — buala rîa — обољење зглобова, реума — buala în înkeĭaturĭ — болест у ногама — buală în piśuarĭe — болест на дојци — buală la țîță [Crn.] — „болест из лонца”, болест која потиче од лоших навика у исхрани — buală đin uală — тешка, неизлечива болест — buală grĭa [Por.] | ||
болест (i. ž.) — bećažîĭe /betegie/ — осећа болест у ногама — sîmće bećažîĭe în piśuarĭe — болест са посла у руднику — bećažîĭe đi la lukru în maĭdan [Crn.] | ||
болестан (prid.) — bolnau /bolnav/ — много је болестан — bolnau rîău — болестан, а ради — bolnau, da lukră — болесна од прошле године — bolnauă đi an — болестан од сушице — bolnau đi uskatură [Crn.] — лаже да је болестан, само да не ради — minće kî ĭe bolnau, numa să nu lukrĭe [Por.] — не могу да дођем, јер сам болестан (Мустапић) — nu poś să vin, kă mis bolnăv [Zvizd] | ||
болестан (prid.) — bećag /beteag/ — поштапа се јер га боли нога — mĭarźe în bît kî ĭe bećag đi un piśuor — муж ми је болестан, не може да ради — uomu mi bećag, nu puaće sî lukrĭe [Crn.] | ||
болети (gl. bezl.) — durĭa /durea/ — толико ме боли глава да не видим ништа — atîta ma duarĭe kapu đi nu vîăd ńimika [Crn.] — када сам радио у шуми, цепах дрва секиром по цео дан, па ме је болела цела снага дуго после тога — kînd am lukrat în padurĭe, sparźam la mĭetîrĭe ku sakurĭa ḑîua kît ĭe tuată, șî ma durĭa pućarĭa-ntrĭagă ku ḑîļiļi dupa śe gaćam lukru [Por.] — погинуо јој је син, и душа ју је болела годинама — ĭa pĭerit kopilu, ș-o durĭa sufļitu ań șî ań [Por.] — направићу му такву пакост, да ће га болети док буде жив ц. (фиг.) имати лажну бол — am sîĭ fak așa pakustă, đi o s-îl duară pîn va fi viu — ја му рекох, ако ме не послуша, боли ме ђока за његоов проблем — ĭuo-ĭ spusîăĭ, dakă nu m-askultă, ma duarĭe-n śokan đi nakazu luĭ [Crn.] | ||
болешљив (prid.) — bolnaviśuos /bolnăvicios/ — болешљив од рођења — bolnaviśuos đin kopilariĭe — болешљив, а не лечи се — bolnaviśuos, da nu sî ļekuĭe [Crn.] — немој се женити њоме, јер је једна болешљива мрцина — nu ći-nsura ku ĭa, kî ĭe o mrțuagă bulnaviśuasă [Por.] | ||
болештина (i. ž.) — boļeșńiță /boleșniţă/ — захватила је нека болештина све људе у селу — s-a pus o boļeșńiță pi tuată lumĭa în sat — ухватила нас је нека болештина, сви кашљемо — s-a pus o boļeșńiță pi nuoĭ, tuoț tușîm [Crn.] | ||
болештина (i. s.) — bićeșug /beteșug/ — за време рата, поред других мука, често су народ захватале и многе тешке болештине — đi vrĭamĭa đi rat, pi lînga alće nakazurĭ, đes s-a pus pi lumĭe șî mulće bićeșugurĭ grĭaļe — из болести у болест — đin bićeșug în bićeșug [Por.] | ||
боловати (gl. n.) — boļi /boli/ — болује од тешке болести — boļașće đi buală grĭa — болује од падавице, епилепсије — boļașće đi buala rîa — болује од грознице — boļașće đi frigurĭ — болује у кревету — boļașće în pat — болује од лењости — boļașće đi ļańe [Crn.] — он је почео боловати од када су га приморали да ради у води — ĭel a-nśeput a boļi, đi kînd la podmorît să lukrĭe în apă [Por.] | ||
бољар (i. m.) — boĭarĭ /boier/ — многи су Власи побегли из Влашке због бојарског зла — mulț rumîń a fuźit đin Rumîńiĭe, đi rău boĭerilor [Por.] | ||
бољарски (prid.) — boĭarĭesk /boieresc/ — причало се да су наши у Влашкој живели у земиницама, а да су бољарске куће биле саграђене од камена — s-a puvestît kă aĭ nuoștri în Rumîńiĭe a trait în borđiĭe, da kîășîļi boĭarĭeșć a fuost fakuće đin pĭatră [Crn.] | ||
Бољевац (i. m.) — Buļuoț /Bulioţ/ — Бољевац има око четири хиљаде становника — Buļuoțu arĭe vro patru miĭ đi inș [Crn.] | ||
Бољевчанин (i. m.) — Boļeviśan /Bolevicean ?/ — Бољевац је мала варош, јер у њему живи мало Бољевчана — Buļuoțu ĭe oraș mik, k-în ĭel traĭesk puțîń Boļeviśań [Crn.] | ||
Бољетин (i. m.) — Buļećin /Bulecin/ — у Бољетину живе две врсте Влаха, једни говоре на „прă”, а други на „пи” — in Buļećin traĭesk duauă fuarme dă rumîń, uńi vorbĭesk la „pră”, da uńi la „pi” — има и једна српска фамилија, досељена са Косова; сељани су збијали шале са њима да су „Турци са Косова” — ĭastă șî o fîmeļiĭe sîrbĭaskă, a veńit dă la Kosova; saćańi a batut žuok ku iĭ kî sînt „turś dă la Kosova” — мушкарци мештани зову се Бољетинци, а жене Бољетинке — voĭńiś saćańi sa kĭamă Buļećinț, da muĭerļi Buļećință — село је мало, сабијено је у једну дубоку, уску и дугу долину — satu ĭe mik, învîrat într-o vaļe adînkă, îngustă șî lungă — људи су се повукли овде са разних страна, јер је погодно за стоку — lumĭa s-a tras aiśa dîn mulće pîărț, kî ĭe bun dă viće — у Бљетину се и сада на Ђурђевдан прави по седам-осам бачија, као у стара времена (извор: Дурлић, теренски записи) — la Buļećin șî akuma la Sînźuorḑ sa fak kîći șapće-uopt baśiĭ, ka đi bătrîńață [Por.] | ||
бољка (i. ž.) — durimĭe /durime/ — спопала ме нека тешка бољка — s-a pus pi mińe o durimĭe grĭa [Por.] | ||
бољка чанга (i. ž.) — śangă /ceanga/ — која је бољка била чанга, данас готово нико не зна — śe buală a fuost śanga, astăḑ gata ńima nu șćiĭe [Por.] | ||
Бондок (i. m.) — Bonduok /bondoc/ — имам имање на Бондоку, место је добро и равно — am moșîĭe la Bonduok, luok ĭe bun șî poļažńik [Por.] | ||
бора (i. m.) — krieț /creţ/ — сукња са густим наборима звала се „крецан” — suknă ku krĭețurĭ đasă sa kĭemat „krețan” — када су се изгубили крецани, госпође су увеле некакве сукње са великим наборима, које су се звале „плисирке” — dupa śe s-a pĭerdut krețańi, duamńiļi a skuos ńișći sukńe ku krĭețurĭ marĭ, kare s-a kĭemat „plisirke” [Por.] | ||
бора (mn. zbîrśiturĭ) — zbîrśitură /zbârcitură/ — млада жена, а пуна бора око очију — muĭare ćinîră, da pļină đi zbîrśiturĭ pi lînga uokĭ — набор на сукњи звао се крец — zbîrśitură la krețan s-a kĭemat krĭeț [Por.] | ||
борба (i. ž.) — luptă /luptă/ — стари Власи су веровали да је борба рвањем света ствар, дата од бога — rumîńi aĭ batrîń a kreḑut kî ĭe lupta la trînćală lukru sfînt, dat đi la dumńeḑîu [Por.] | ||
бордо (prid.) — buordă /bordo/ — обојила сам пређу у тамноцрвено — am farbuit tuortu în buordă — волим да носим бордо кошуљу — mi drag sî puort kamașă în buordă [Crn.] — бордо, црвено као божур, тако је говорила баба за ту боју — buordă, ruoșu ka bužuoru, așa ḑîśa mama đi farba-ĭa [Por.] | ||
бордун (i. s.) — tîrauz /tiriuz/ — бордун је дугачка цев на гајдама, која уједначено бруји све време док гајдаш свира — tîrauz ĭe țaua lungă la karăbĭ, kare bîzuańe într-un fĭeļ đi tuata vrĭamĭa pănă kîrabașu kîntă [Por.] | ||
Борђани (i. m.) — Borđuońi /Bordeni/ — Павле Борђан — Pau Borđan [Crn.] | ||
борик (i. m.) — brađet /brădet/ — ишли смо у борову шуму по мертеке за кућу — am fuost în brađet dupa mrtaś đi kasă [Crn.] | ||
бориндеу (i. s.) — borîndîău /borândău/ — нема божићног ручка без бориндеуа — prînḑu kraśunuluĭ nu sî faśe fîră borîndău [Crn.] — бориндеу је зло за дупе (ако се претера) — burîndău faśe kuru rău [Por.] | ||
борити се (gl. p. ref.) — lupta /lupta/ — кад сам био са чобанима, обарасмо се цели дан — kînd am fuost ku pîkurari, ńi luptasîm ḑîua întrĭagă — хватали смо се у коштац, и борили се свом снагом док неко не би пао на леђа — ńi luvasîm la trînćală brață-n brață șă luptasîm ku pućarĭa tuată pănă vrunu nu kađa pi șîaļe [Por.] | ||
боровница (i. ž.) — kokĭază /coacăză/ — боровнице су у Мајданпеку расле на једном брду у близини насеља — kokĭază la Măĭdan a dat pi o śokă aprope đi oraș — боровница је дивља воћка, жбун са малим и црним бобицама — kokĭază ĭe pomă sîrbaćikă, o tufă ku boabe miś șî ńagre — кад се боровнице дозреле, буфанска деца су из боровњака излазила црна ко ђаволи — kînd s-ar kopt kokĭezîļi, kopiĭi bufańilor a ĭeșît đin kokazar ńegri ka draśi [Buf.] | ||
Боровњак (i. m.) — Kokazar /cocăzar/ — Коказар је било брдо у Мајданпеку, пуно боровница — Kokazar ar fost o śokă în Măĭdan, pļină đi kokĭază — Коказар се налазио тачно где је данас Дневни коп рудника — Kokazaru ar fost baș unđe ĭe akuma gaura kopuluĭ alu rudńik — брдо Коказар су скинулу рудари за време Тита кад су ширили Дневни коп да би лакше вадили руду — śoka Kokazaru ar skoborît rudari đi vrĭamĭa lu Tita kînd a larźit Kopu đi sî skotă ruda măĭ ușor [Buf.] | ||
боршч (i. s.) — buorś /borș/ — боршч је била чорба од шљива: кад шљиве провру у каци, узме се она комина и промеша се заједно са кошчицама и са свим, посоли се и једе са качамаком — buorśu a fuost ḑamă đi pruńe đi tuamnă: kînd fĭerb pruńiļi în śubăr, sa ĭa komina-ĭa sa mĭastîkă ku uasă ku tuot, sa sarĭaḑă, șî sa manînkă ku koļașa — из боршча се правило и сирће, којим су се киселили краставци, паприка или купус за зиму — đin buorś s-a fakut șă oțăt ku kare s-a akrit krîstavĭețî, piparka or varḑa đi ĭarnă [Por.] | ||
бос (prid.) — điskulț /desculţ/ — у време свињских опанака, људи су целог лета ишли боси — în vrĭamĭa lu opinś đi puork, tuata vara lumĭa a mĭers điskulță [Por.] | ||
Босани (i. m.) — Bosańi /Bosă/ — Драги Босан је био виолиниста — Dragu Bosan a fuost lautarĭ [Crn.] | ||
Босијокани (i. m.) — Busuĭokuońi /Busuioceanu/ — Босијокани из Букова су прекрштени на српском "Лазаревић" — Busuĭokuońi đin Bukuva sînt proboćeḑaț pi srbĭașće „Lazarević" [Crn.] | ||
босиљак (i. m.) — bîsîĭuok /busuioc/ — мајка бере босиљак — muma kuļaźe bîsîĭuok [Hom.] | ||
босиљак (i. s.) — busuĭuok /busuioc/ — струк босиљка — fir đi busuĭuok — босиљак је света биљка — busuĭuok ĭe buĭađe sfîntă — ни једна бајалица не може без босиљка — niś un đeskînćik nu puaće fara busuĭuok — врста босиљка — busuĭuoku ćimpuluĭ [Por.] — дивљи, „коњски” босиљак (Јасиково) — busuĭuoku kaluluĭ [GPek] | ||
Босиљка (i. ž.) — Busuĭuaka /Busuioaca/ — према биљци босиљка, некада су многим девојчицама кумови давали имена Босиљка — dupa buĭađe busuĭuok, đemult la mulće fĭaće nașî a dat nume Busuĭaka [Por.] | ||
Босиљка (i. ž.) — Bosîlka /Bosâlca/ — уместо „Бусујуаке”, посрбљени Власи су девојчицама давали имена „Босиљка”, али су је звали „Бослка” — în luok đi Busuĭaka, rumîńi sîrbizaț ĭ-a pus la fĭaće nume „Bosiljka”, da a strîgato „Bosîlka” [Por.] | ||
босоног (prid.) — điskulțat /desculţat/ — нећу да уђем јер сам бос, а прошао сам кроз неко блатиште, па се бојим да ћу ти испрљати под — nu vrĭeu să tun, kă mis điskulțat, d-am trĭekut pin ńișći morśilarĭ, șî ma ćĭem k-ăț im puodu — човек је бос када се изује — uomu ĭe điskulțat kînd sa điskulță [Por.] | ||
бости (gl. p. ref.) — înpunźe /împunge/ — во је питом, не боде, а проклети ован боде из потаје, с леђа — buou blînd, nu-npunźe, da pîrdańiku đi berbĭek înpunźe ku furișu, đi la șîaļe — некада су планинци имали велике бикове, и много је људи било избодено на смрт — đemult munćeńi a țînut buoĭ marĭ, șî mulț inș a fuost înpunș pănă la muarće — скројио је кожу за опанке, остало је само да избуши рупе — a kroit pĭaļa đi opinś, a ramas numa să înpungă găurļi — жали се да је нешто пробада у грудима, боли као да неко пробада ножем — sa vaĭtă kă o înpunźe śuava în pĭept, duare ka kînd vrunu înpunźe ku kuțîtu [Por.] | ||
бости (gl. p. ref.) — gļimpa /ghimpe/ — жали се да га пробада у грудима, боји се да му са срцем нешто није у реду — sa vaĭtă ka-l gļimpă-n pĭept, sa ćĭame kă śuava nu ĭe ku ińima kum trîabe [Por.] | ||
Боћон (i. m.) — Boćuon /Bocion/ — названи су Боћоњи јер су имали затупасто лице — ĭ-ar ḑîs Boćuoń kă ar fost fakuț pi bot — Боћон и Боћонка су отишли у Дебели Луг по сланину — Boćuon ku Boćuanka, s-ar dus dupa kļisă la Dăbiļug [Buf.] | ||
бр! (uzv.) — bîr /bîr/ — бр-бр! дођи, белка, дођи! — bîr-brr! na baluța, na! [Por.] | ||
брада (i. ž.) — barbă /barbă/ — шиљата брада — barbă askuțîtă — брада са рупицом — barba ku kroviț — обријана брада — barbă rasă — дуга брада — barbă lungă — ретка брада — barbă rară — седа брада — barbă albă — увијена брада — barbă rasuśită — брада секире, задњи део сечива секире — barba la sakurĭe [Crn.] — брада тестере, део тестере са рамом који је ближи руци — barba la firiz [Crn.] | ||
брадавица (i. m.) — ńiźel /negel/ — брадавица се најлакше лећи соком од траве која се зове руса — ńiźelu măĭ ļesńe sa ļekuĭe ku lapćiļi lu ĭarbă kare o kĭamă peśinźină [Por.] | ||
брадавица (i. s.) — sfîrk /sfârc/ — брадавица је врх женске дојке — sfîrk ĭe vîru țîțî muĭerĭeșć [Crn.] | ||
брадат (prid.) — barbuos /bărbos/ — брадат јер жали — barbuos kî žaļașće — брадат јер то жели — barbuos k-așa vrĭa [Crn.] | ||
брадва (i. ž.) — bardă /bardă/ — брадва је једноручна секира, посебно израђена за тесање дрвета — barda ĭe sakurĭe đ-o mînă, adîns fakută đi śopļit la ļiamńe [Por.] — са брадвом су се израђивале доге за буре (Корбово) — ku barda sa fača daoge la butoĭ [Dun.] | ||
бразда (i. ž.) — brĭazdă /brazdă/ — кад ореш стоком, и кад ти плуг искочи из бразде због тврде земље, онај непоорани део на дну бразде зове се јарац — kînd arĭ ku vićiļi, șî kînd plugu-ț sîare đin brĭazdă, kî ĭe pomîntu tare, loko-la ńiarat în fundu brîažđi, sa kĭamă pîrś — неко је прошао санкама кроз сметове, и оставио дубоке бразде за собом — a trĭekut kare a fi trĭekt ku saĭna pin namĭeț, ș-a ramas brîăžđ adînś dupa ĭel [Por.] | ||
бразда (i. ž.) — dîră /dâră/ — види се бразда на путу којим је вучено дрво — sî vĭađe dîră în drum pi unđe ĭe tras ļiemnu [Crn.] — прешао ми је закоченим колима преко пољане, и кочница је направила бразду дубоку као јаруга — mĭ-a trĭekut ku karu-npiđekat pista poĭană, șî piva a fakut o dîră adînkă ka boruga — удари наједном нека кишурина, лила је као из кабла, и само је направила дубоке јаруге у житу на присоју ц. црта, линија — đață đintr-odată un ploĭuoń, ka kînd tuorń ku gaļata, șî numa faku ńișći dîrĭe adînś pin grîo-la-n față — уместо да се лепо потпише, он је само повукао линију преко тог листа папира, и бацио га назад, поштару под ноге, као да је овај крив — în luok sî sa iskaļaskă frumuos, ĭel trasă o dîră pista fuaĭa-ĭa đi arćiĭe, ș-o lupadă înapuoĭ, la poștarĭ supt piśuarĭe, parke ĭe aăsta đevină [Por.] | ||
браздаст (prid.) — brĭezdat /brăzdat/ — колски пут на кулми је сав браздаст од воде која је текла после кише, као да је изоран плугом — drumu đi kar pi kulme ĭe tuot înbrĭezdat đi apă, kare a kurs dupa pluaĭe, parke ĭe arat ku plugu [Por.] | ||
браздати (gl. p.) — brăzdui /brăzdui/ — земља је тврда као камен, неће моћи лако да се избразда — pomîntu ĭe tare ka pĭatra, no sî sa puată brăzdui ļesńe [Por.] | ||
бранити (gl.) — apara /apăra/ — брани децу од паса — apîră kopiĭi đi kîń — брани се од зла — sî apîră đi rîaļe — браним се од неправде — ma apîr đi napastă [Crn.] — боже сачувај — duamńe apîră [Por.] | ||
бранити (gl.) — apăra /apăra/ — узалуд се брани, крив је од како се родио — đi źaba sa apîră, đe vină ĭe đi kînd s-a naskut [Por.] | ||
бранити (gl. p. ref.) — brańi /brăni/ — кад неко запотка ливаду, показује да забрањује да се стока напаса на његовом имању — kînd vrunu pośașće ļivađa, arată kă brańașće sî sa paskă uoiļi în moșîĭa luĭ — детету нису бранили ништа — la kopil nu ĭ-a brańit ńimika [Por.] | ||
Бранко (i. m.) — Branku /Brancu/ — име Бранко даје презиме Бранковић — nume Branku dă poļikră Brankuońi — прадеда ми се звао Јожа Бранков — pi paradĭeda la kĭemat Ĭuoža lu Branku [Por.] | ||
Бранкови (i. m.) — Brankuońi /Brancovici/ — Ђорђе Бранков је био добар фрулаш, и лепу је свирао „ропоту” — Giță lu Branku a fuost fluĭeraș bun, șî frumuos a ḑîs ruopîta [Crn.] | ||
брат (i. m.) — fraće /frate/ — брат је мушко дете, или од исте мајке, или истог оца — fraće ĭe kopil voĭńiśesk, or đintr-o mumă or đintr-un tată — рођени брат је онај који је рођен од исте мајке и истог оца — fraće bun ĭe ăla kare ĭe naskut đin o mumă șî đin un tată — полубрат је брат само по мајци, или по оцу — fraće dăorat ĭe fraće numa đi pi mumă or đi pi tată — старији брат се ословљава са бато — la fraći-ļa-l mare sa ḑiśe nană — побратим — (mag.) fraće đi kruśe [Por.] | ||
братанац (i. m.) — văr /văr/ — братанац је ујаков или стричев син — văr ĭe fiu lu uĭka, đi fraćiļi lu muma or alu tata — братанци другог колена — verĭ a duoĭļa — братанци трећег колена — verĭ a triĭļa — он је мој братанац, али ми не живимо најбоље због неких међа — ĭel ĭe văru mĭeu, ama nuoĭ nu do traim bińe pintru ńișći otară [Por.] | ||
братаница (i. ž.) — vară /vară/ — братаница је ујкова или стричева ћерка — vara mĭa fata uĭki, đi pi mumă or đi pi tată [Por.] | ||
братимити (gl. p. ref.) — înfrațî /înfrăți/ — толико су добро живели још од детињства, да су се на крају побратимили у цркви — atîta đi bun a traĭit iĭ duoĭ înga đi la kopilariĭe, đi la urmă sa do înfrațît în bisîarikă — браћа по крсту братиме се због неке болести код неког крста на гробљу, док им нека баба баје — (mag.) fraț đi pi kruśe s-a înfrațăsk pintru vro buală la vro kruśe la morminț đi kare sa ļagă, pănă vro babă ļi đeskîntă — из једног зрна жита, проклија више стабљика — (bot.) đintr-un buob đi grîu, înfrațăsk măĭ mulće firurĭ [Por.] | ||
братимити се (gl. p. ref.) — fîrtațî /fârtaţi/ — питао ме је да се побратимимо, али мени није било баш по вољи, па смо тако остали само два познаника — m-a-ntrabă sî ma fîrtațîăsk ku ĭel, ama miĭe nu-nd-o fi pi vuoĭe, ș-așa am ramas numa ka duoĭ kunoskuț [Por.] | ||
братимљење (i. ž.) — înfrațîĭe /înfrățire/ — нашла је мајка једног дечка из добре фамилије који хоће да се братими са мојим батом, па су отишли до гробља на братимљење — a gasît muma un kopil đin ńam bun kare vrĭa sî sa înfrațîaskă ku nana, șî s-a dus la înfrațîĭe la morminț [Por.] | ||
братић (i. m.) — frațîĭuor /frățior/ — братић је млађи брат, кад га помињемо из милоште и љубави — frațîĭuor ĭe fraćiļi al mik, kînd ăl pumeńim đin milă șî ku drag [Por.] | ||
братски (prid.) — frațăsk /frățesk/ — навикао је на братску помоћ, сам више не може живети — s-a-nvațat ku ažutuarĭa frațaskă, sîgnur nu măĭ puaće trai — код старих, лоповлук је био братски посао — la-ĭ batrîń furaluku a fuost lukru frațăsk — братске мутљавине ни ђаво не распетља — luazîļi frațășć nu măĭ đizvîrḑîașće ńiś draku [Por.] | ||
братски (pril.) — frațîașće /frătește/ — било би добро да те брат бије као човека а не братски, јер би ти тада нека коска остала читава — ar fi bun fraćiļi să ći bată ka pi uom, da nu frațîașće, k-atunśa îț vo măĭ rămîńa vrun uos întrĭeg — слагао је да ће је љубити братски, било је касно кад је схватила да лаже ко пас — a mințițo k-o țukă frațîașće, a fuost amînat kînd a-nțaļes kă minće ka kîńiļi [Por.] | ||
братство (i. ž.) — frațîĭe /frăție/ — братство је друштво браће, блиских рођака или добрих пријатеља који живе као браћа — frațîĭa ĭe adunatura frațîlor, alu ńam apruape, or alu prĭaćiń buń kare traĭesk ka frațî — било би лепо да сви људи живе у једном великим братству — ar fi bun tuota lumĭa să traĭaska într-o frațîĭe mare — Нека нам братство траје до века! — (zdrav.) Să fiĭe frațîĭe păn la veśiĭe! [Por.] | ||
брашнар (i. m.) — făinarĭ /făinar/ — брашнар је код наших старих била шупљика посебно исечена и изглачана за држање брашна — făinarĭu la nuoștri aĭ batrîń a fuost o butuarkă adîns taĭată șî ńićeḑată đi țînut fańina [Por.] | ||
брашнаст (prid.) — făńinat /făinat/ — пада неки брашнаст снег, као да се поцепао небески џак с брашном — kađe o zapadă făńinată, ka kînd s-a rupt saku śĭeruluĭ ku fańină [Por.] | ||
брашно (i. ž.) — fańină /fanină/ — брашно се меље у воденици од семена житарица — fańina sa maśină la muară đin buobe đi mărințîș — од тога како се намешта воденични камен, брашно може бити финије и крупније — đi kum sa ogođașće pĭatra muori, fańina puaće fi măĭ maruntă, or măĭ mare [Por.] | ||
брашњав (prid.) — fańinuos /făinos/ — сваки млинар је брашњав, јер ради са брашном — tuot morarĭu ĭe fańinuos, kă lukră ku fańina [Por.] | ||
брвнара (i. ž.) — bîrnarĭață /bârnăreaţă/ — кућа брвнара са тремом — kasă bîrnarĭață ku ćindă — брвнара са подрумом — brnarĭață ku podrum [Crn.] — наши стари су прво живели у земуницама, а касније су почелу да праве по неку брвнару, од по три-четири држаље у дужини и ширини — într-o vrĭame aĭ nuoștri a traĭit în borđiĭe, pi urmă a-nśeput să fakă kîć-o bîrnarĭață, đi triĭ-patru dîržaļe în lung șî-n lat — брвнаром се звала и колиба направљена од брвана, а и она која је била исплетена од прућа, и облепљена блатом (Горњане) — bîrnarĭață s-a kĭemat șî koļiba fakută đi bîrńe, da șî aĭa kare a fuost înpļećită ku nuĭaļe, șî ļipită ku morśilă [Por.] | ||
брвно (i. ž.) — punće /punte/ — брвно је свако дрво стављено преко воде, преко кога се може прећи пешице — punća ĭe tuot ļemnu pus pista apă, pista kare sa puaće trĭeśa pi piśuare [Por.] | ||
бргљез (i. m.) — țîkļiaće /ţiclete/ — бргљез је мала птица са дугим кљуном и плавим перјем, прави рупу у дрвету и у тој рупи прави гнездо — țîkļiaće ĭe pasîrĭe mikă, ku ćiku lung șî ku pĭańe vînîće, faśe gaură în ļiemn șî-n gaura-ĭa faśe kuĭb [Por.] | ||
брдар (i. m.) — spatar /spătar/ — брдо није могао да направи било ко, било је људи који се бавили само тиме; звали су се брдари, и продавали су брда идући од куће до куће — spata n-a șćut fiĭe kare să fakă, a fuost uamîń kare adîns a fakut numa la spĭaće; s-a kĭemat spatarĭ, șî a vindut spĭaćiļi mĭergînd ku ĭaļe đi la kasă la kasă [Por.] | ||
брдашце (i. ž.) — śokiță /ciochiţă ?/ — свуд равница докле поглед сеже, нигде ни брдашце да се види — đarîndu luok poļažńik kît vĭeḑ ku uoki, niś unđe ńiś o śokiță sî sa vadă [Por.] | ||
брдило (i. ž.) — brîglă /brâglă/ — у брдило разбоја уметнуто је брдо, кроз које пролази основа — în brîgļe alu razbuoĭ ĭe pusă spata, pin kare trĭaśe urḑala [Por.] | ||
брдо (i. ž.) — spată /spată/ — брдо је чешаљ са дреновим зупцима, танким и густим, кроз који пролазе нити основе, и који је стегнут брдилом да би могао да набија потку у основу — spată ĭe pĭapćin ku đinț đi kuorn, supțîrĭ șî đieș, pin kare trĭek źîțîļi lu urḑală, șî kare sînt strînsă-n brîgļe đi sî puată sî bată baćala în urḑală [Por.] — на ивицу брда стављена су две дашчице, направљене од полутки штапа шипурка, који је ножем преполовљен на двоје — pi marźina spĭeći sînt pusă doă kuorḑ, fakuće đin krĭangă đi skubikur, șî spartă ku kuțîtu în doă [GPek] | ||
брдо (i. ž.) — śuakă /cioacă/ — отишао је на брдо са стоком — s-a dus la śuakă ku vićiļi — селио се са бурдељем с брда на брдо, јер су наши људи на брдима живели — s-a mutat ku borđiĭu đin śuakă-n śuakă, kă lumĭa nuastră pi śuoś a trait — на брду — (u izr.) la śuakă — са брда — đi la śuakă — човек са брда, брђанин — uom đi la śuakă [Por.] | ||
брдовит (prid.) — đaluruos /deluros/ — у целом поречком крају земља је брдовита — în tuot țînutu porĭeśi pomîntu ĭe đaluruos [Por.] | ||
бре (uzv.) — bă /bă/ — куда да прођем данас, бре? — pă unđe să trĭek az, bă? [Rom.] | ||
бре (part.) — mă /mă/ — чујеш ти, бре, шта ти ја говорим, немој да се парвиш глув — auḑ tu, mă, śe-ț spun ĭuo, nu ći faśa surd — буди, бре, дете, мирно, да не добијеш батине — fi, mă, kopiļe mĭarńik, să nu kapiț bataĭe [Por.] | ||
брег (i. m.) — đal /deal/ — докле поглед допире, само брегови, равнице нема нигде ИИ. (у изр.) — kît vĭeḑ ku uoki, numa đalurĭ, nuĭe luok poļažńik ńiśunđe — на брдо, на горе, према врху брда; узбрдо — în đal — идем на горе, идем ка брду; идем на брдо — ma duk în đal — идем узбрдо, пењем се на брдо — mĭerg în đal — пење се на брдо; успиње се — sa suĭe-n đal — велика узбрдица — mare đal — узводно — la đal — када главна река у долини у којој је село, тече са запада на исток, онда речи „ла ђал” :„ка брду” и „зоврњит”: „залазак; запад” исто значе — kînd rîu în vaļa mare, în kare ĭe pus satu, mĭarźe đi la zovrńit kîtra rĭsarit, atunśa vorbiļi „la đal” ku „zovrńitu” sînt tot una [Por.] | ||
брежуљак (i. m.) — dîlm /dâlm/ — прешао је точак преко једне избочине, и кола су се преврнула — a trekut ruata pistă un dîlm, șî karu sî rasturnat [Crn.] — нанела је киша неко земљиште, и сада је колски пут пун избочина — a dus pluaĭa ńișći pomîntarĭ, ș-akuma ĭe kolovuozu pļin đi dîlmurĭ [Por.] | ||
брежуљак (i. s.) — đaluț /deluţ/ — моја кућа је испод једног брежуљка — kasa mĭa ĭe supt un đaluț [Crn.] | ||
брежуљак (i. m.) — vîrtak /vurtă ?/ — шта се чује на брежуљку? цврчи цврчак с чикорије (из петрекатуре) — śe s-auđe în al vîrtak? țîpă țîpîtuarĭa (dîn petrekatură) [Zvizd] | ||
Бреза (i. ž.) — Brĭeză /Breza/ — зовемо то место Бреза, јер је голет по коме расте само дрвеће које Срби зову бреза, а ми Власи мастак (теренски запис, Дурлић) — iĭ ḑîśem la loko-la Brĭeză, kî ĭe o golaĭe, unđe dau numa ļamńe kare sîrbi kĭamă breză, da nuoĭ rumîńi iĭ ḑîśem mastak [GPek] | ||
бреза (i. ž.) — brĭeză /breza/ — бреза је танко дрво, има белу кору са црним пегама — brĭeză ĭe ļiemn supțîrĭe, are skuarță albă ku pĭaće ńagre — стари Власи су ово дрво звали „мастак” — rumîńi aĭ batrîń aăla ļiemn a kĭemat mastak [Por.] | ||
бреза (i. m.) — mastak /mesteacăn/ — од брезе стари су правили поличицу на јарму, јер је лако а жилаво дрво (Танда) — đin mastak aĭ batrîń a fakut faulare la žug, kî ĭe ļiemn ușuor da žîlau — бреза расте на земљишу које је богато бакром — mastaku krĭașće unđe ĭe pomîntu gras ku aramă [Por.] | ||
Брезница (i. ž.) — Brĭezńița /Brezniţa/ — Брезница је влашко село, у близини Жагубице — Brĭezńița ĭe sat rumîńesk, apruape dă Žgobița [Hom.] | ||
Брезничанин (i. m.) — Brĭezńiśĭan /Breznicean/ — Брезничанин је човек који живи у Брезници, влашком селу у Хомољу — Brĭezńiśĭan ĭe uom kare traĭașće-n Brĭezńița, sat rumîńesk în Omuoļ [Hom.] | ||
брекиња (i. m.) — suorb /sorb/ — кад пресечеш брекињу, из ње цури течност црвена као крв — kînd taĭ suorbu, đin ĭel mĭarźe ḑama ruoșîĭe ka sînźiļi — од брекиње су Цигани направили клинове којима су Јевреји приковали бога за крст — (mitol.) đin suorb țîgańi a fakut kuńe, ku kare ĭemreĭi a prins pi dumńeḑîu pi kruśe — од брекиње је свети Ђорђе направио копље којим је пробо аждају која је хтела да прогута кћер неког цара — (mitol.) đin suorb a fakut sîn-Źuorḑu suļiță ku kare a-npuns ala ś-a vrut să îngită fata lu vrun împarat [Por.] | ||
бреме (i. m.) — sarśină /sarcină/ — „саршина” се код нас каже само за гомилу лисника, сена или сламе, која се скупи и веже конопцем, и носи кући као храна за стоку — sarśina la nuoĭ sa ḑîśe numa la gramadă đi frunḑă, đi fîn or đi paĭe, kare sa adună pi sfuară șî sa duśe la koļibă, ka mînkarĭa đi viće — савио се до земље, под великим бременом сена на леђима — s-a-nkoveĭat pănă-n pomînt, ku sarśina mare đi fîn în șîaļe [Por.] | ||
бренер (i. s.) — bĭek /bec/ — зачепио ми се бренер на карабитној лампи (Танда) — mi s-a astupat bĭeku la lampă đi kîrabit [Por.] | ||
бренер (i. s.) — bren /brener/ — кад се запуши бренер на лемпи, чисти се једном жичицом од челика, танком као длака с главе — kînd sa astupă brenu la lampă, sa kurîțâ ku o žîțîșuară đi oțăl, supțîrĭe ka păru đin kap — бренер на апарату за заваривање палио се шибицом (Црнајка) — brenu la aparat đi șfăĭsuit sa aprins ku mașîna [Por.] — нисам чуо ни за брен ни за бренер, јер ми у Плавни нисмо имали карабитне лампе (Плавна) — n-am uḑît ńiś đi bren ńiś đi brĭenîr, kî nuoĭ în Plamna n-am avut lîămpĭ đe kîrabit [Pad.] | ||
бресква, дрво (i. m.) — pĭarsîk /persic/ — наша стара бресква била је слабо дрво, ниско, танко, ако није имало довољно влаге, брзо се сушило — pĭarsîku al batrîn a fuost ļemn slab, mik, supțîre, dakă n-avut rîveńală đestulă, ĭut s-a uskat [Por.] | ||
бресква, плод (i. ž.) — pĭarsîkă /persică/ — плод наше старе брескве био је мали, жут и длакав, али сладак као мед — puama lu pĭarsîka nuastră a batrînă a fuost mikă, galbină șî flokuasă, ama dulśe ka mńarĭa [Por.] | ||
брест (i. m.) — ulm /ulm/ — брест је високо дрво са рапавом коровом, често се налазе како усамљен расте по ливадама, највише по долимама река — ulmu ĭe ļemn înalt, ku kuaža rîpuasă, đes sa gasîașće kum krĭașće sîngur în kîmpiĭe, măĭ mult pin văĭ pinga rîurĭ [Por.] | ||
Брестовац (i. m.) — Brestouț /Brestovăţ/ — имам сестру удату у Брестовцу, за једног Брестовљанина — am suoră mîritată în Brestouț, dupa un bristovĭan [Por.] | ||
Брестовљанин (i. m.) — Brestovĭan /Brestovean/ — Брестовац је поред Бора, па сви Брестовљани раде у Борском руднику — Brestuouțu ĭe lîngă Buor, șî tuoț Brestovĭańi lukră în maĭdanu Buoruluĭ [Crn.] | ||
брз (prid.) — gramńik /gramnic/ — није боловао ни дан, умро је напрасно — n-a ḑakut ńiś o ḑî, a murit gramńik [GPek] | ||
брз (prid.) — ĭut /iute/ — брз, бржи, најбржи — ĭut, măĭ ĭut, șîmăĭ ĭut — вредан човек је брз на послу — uomo-l vrĭańik ĭe ĭut la lukru — брз као муња — (izr.) ĭut ka sfulđiru — брз као мисао — (izr.) ĭut ka gîndu [Por.] | ||
брзак (i. ž.) — rîpeḑînă /repezină/ — на брзацима је вода плитка — la rîpeḑîń ĭe apa skundă — код брзака пређеш реку кад је водостај низак — la rîpeḑînă trĭeś rîu kînd ĭe apa mikă — на брзаку се хватала риба помоћу леса — la rîpeḑînă s-a prins pĭeșći ku ļasa [Por.] | ||
брзати (gl.) — pripi /pripi/ — никад немој брзати кад нешто радиш први пут — ńiśkînd nu pripi kînd lukri śeva măĭ întîĭ [Pad.] | ||
брзина (i. ž.) — ĭuțală /iuțeală/ — залетео се превише, и кад је достигао велику брзину, саплео се и пао — s-a rîpeḑît prĭamult, șî kînd a kîpatat ĭuțală mare, s-a-npiđekat ș-a kaḑut — стари Власи су много волели да једу љуто, можемо да кажемо да су расли са љутином — la rumîń-aĭ batrîń mult ļ-a plakut să manînśe ĭuće, pućem să ḑîśem kă a kreskut ku ĭuțală — љута паприка — piparkă ĭuće [Por.] | ||
брзо (pril.) — rîapiđe /repede/ — рекли су му да иде брзо, а он се вуче као магла — ĭ-a spus sî mĭargă rîapiđe, da ĭel sa traźe ka śĭața — један иде бзо, а други иде брже од њега — unu mĭarźe rîapiđe, da altu șî măĭ rîapiđe đikît ĭel [Por.] | ||
брзо (uzv.) — sîgo /iuta/ — брзо, брзо! — sîgo, sîgo! — хајде, брзо, брзо! што се вучеш као магла? — aĭde, sîgo, sîgo! śe ći traź ka śĭața? [Por.] | ||
брига (i. s.) — păs /păs/ — није ме брига хоће ли он доћи, или не — nu mi păs vrĭava ĭel să vină or nu [Stig] | ||
брига (i. ž.) — grižă /grijă/ — имао је детињство без и једне бриге — avut kopilariĭe fara ńiś o grižă — са толиким бригама на глави, не знам како не полуди — ku atića griž pi kap, nușću kum nu noroḑîașće — са великом пажњом треба да идеш кроз густу шуму, кад си сам — ku grižă mare trăbe sî mĭerź pin padure điasă, kînd iș sîngur [Por.] | ||
бријање (i. s.) — ras /ras/ — у војсци кад дође ред на бријање, бријају те без сапуна и хладном водом — în vuoĭskă kînd vińe rîndu đi ras, ći rad fara sapun șă ku apă rîaśe [Por.] | ||
бријати (gl. p. ref.) — rađe /rade/ — мушкарци су се некад бријали бријачем, а сада жилетом — barbațî đemult sa ras ku briśu, da akuma ku žîļetu — мушкарци у жалости нису се бријали до четрдесетнице — uamińi în žăļ nu s-a ras pănă la patruḑăśiļi — чича дере свињску кожу, јер намерава да нам направи опанке од ње — muoșu rađe pĭaļa đi puork, kă are đi gînd să ńi fakă opinś đin ĭa [Por.] | ||
бријач (i. m.) — briś /brici/ — посекао сам се бријачем — m-am taĭat ku briśu [Crn.] — отац се још брије бријечем, јер има оштру браду, и не може овим тракама, које су се појавиле данас — tata înga sa rađe ku briśu, kă are barbă tare, șî nu puaće ku trăśiļ-eșća kare a ĭeșît akuma [Por.] | ||
бринути (gl. p. ref.) — grižî /griji/ — много бринем зашто није дошао до сада — mult ma grižăsk đi śe n-a veńit pănă akuma — старци су остали сами, нема ко да се стара о њима — muoșî a ramas sîngurĭ, n-are kare să grižîaskă đi iĭ [Por.] | ||
бритва (i. m.) — brśag /briceag/ — бритва са рожнатим корицама — brśag ku plasîaļe đi kuorn — велика бритва — brśag marĭe — мала, дечја бритва — brśag mik, kopilarĭesk [Crn.] | ||
бритва (i. ž.) — briptă /briptă/ — додај ми бритву да исечем мало хлеба — dăm bripta să taĭ kîta pîńe [Hom.] | ||
бритва (i. s.) — bîrșag /briceag/ — бритва је нож који има корице, и који се склапа — bîrśagu ĭe kuțît kare are plasîaļe, șî sa înkĭaĭe [Por.] | ||
бритва (i. ž.) — sîmśauă /sîmcea/ — бритва алатљика је врста ножића са оштрим врхом, усађен у дрвену дршку, којим се буше рупе на фрули, опанкама, и на другим стварима за кучну употребу — sîmśaua ĭe un fĭeļ đi kuțîćel askuțît la vîr, șî-nțapat în plasîaļe đi ļemn, ku kare sa fak găurļi la fluir, la opinś, la măĭ mulće luază đi kasă [Por.] | ||
бритвар (i. m.) — brśegarĭ /cuţitar/ — на вашару сам видео бритваре из Ласова, Врбовца и једног из Леновца — la panađur am vaḑut brśegarĭ đin Lasuva, đin Grbuouț șî unu đin Ļenuouț [Crn.] | ||
бркање (i. ž.) — bîrkaĭală /bârcâială/ — завршили су претурање по тавану — gaćiră bîrkaĭala pin puod [Por.] | ||
бркати (gl.) — bîrkai /bârcâi/ — ко ми то све брка по торби ? — kare tuot îm bîrkîĭe miĭe pin trastă? [Por.] | ||
бркља (i. s.) — sărśińerĭ /sărciner/ — бркља је врста мердевена, направљена од стабла дрвета коме су окраћене гране, и по коме се пењеш када треба нешто да радиш на висини — sărśińerĭu ĭe un fĭeļ đi skară, fakut đintr-un ļiemn lu kare sînt skurtaće krenźiļi, pi kare ći suĭ kînd trăbe să lukri śuava sus — по бркљи се пењало на лисник, или на пласт да се узме сено за стоку, или на дрво на коме је било кокошје гнездо са јајима — pi sărśińerĭ s-a suit în frunḑarĭ, or pi klańe sî ĭa fîn đi viće, or în ļiemn unđ-a fuost kuĭbu gaińiluor ku uauă [Por.] | ||
Брлан (i. m.) — Bîrlan /Bîrleanu/ — Благоје Брлан је дошао из Дебелог Луга за зета у кућу у Рудној Глави — Blagoĭe Bîrlan a veńit źińirĭe în kasă đin Dîbiļug în Îrnaglaua — Брлани су добили надимак јер су имали много оваца, и терајући крдо кроз Дебели Луг, викали су „бр! бр!” из свег гласа, да би људи видели колике су они газде — Bîrlań a kîpatat poļikra kă avut uoĭ mulće, șă mînînd turmiļi pin Dîbiļug, a zberat đin tuată gura „brr! brr!”, sî vadă lumĭa kît sînt iĭ đi gazdă [GPek] | ||
брлог (i. m.) — brluog /bârlog/ — свине припремају лежај, иде лоше време — puorśi adună bîrluog, vińe vramĭe rîa — наишао сам на лисичји брлог — am dat pistă bîrluog đi vulpiĭe — цела кућа им је у нереду — kasa tuată ļi-n bîrluog — не може се ући од прљавштине — nu puoț sî ći baź đi brluog [Crn.] | ||
брлог (i. s.) — kîrtuog /cârtog/ — брлог је место где спавају пси, свиње, курјаци или медведи — kîrtuog ĭe luok unđe duorm kîńi, puorśi, lupi or urșî — отишао је у лов, и налетео на брлог дивљих свиња; више се уплашио он него свиње — s-a dus în vînat, ș-a dat pista kîrtuogu alu puorś-aĭ sîrbaćiś; măĭ mult sa spumîntat ĭel đikît puorśi [Por.] | ||
Брлога (i. ž.) — Bîrloaga /Bârloaga/ — Брложани нису Унгурјани, не говоре као Власи са планине — Bîrloğeńi nu sînt ungureń, nu vorbesk ka și rumâńi ďi la munťe — продао је имање једном Брложанину — a vindut moșiĭa la un Bîrloağan [Kmp.] | ||
брљ (i. ž.) — kăpiĭală /căpială/ — овца оболела од брља заостаје за стадом, пасе сама и често се окреће у месту — uaĭa bolnauă đe kăpiĭală uđașće đe kîrd, pașće sîngură șî đes sa suśașće în luok — стари су брљивим овцама отварали лобању бријачем, из мозга вадили неку бубу, рану мазали лојем и затварали је катраном — aĭ batrîń uaĭa kăpiĭată a taĭat ku briśu la kap, șî ĭ-a skuos đin kriĭir vro guangă, gaura a uns ku său ș-a-nkiso ku katran [GPek] | ||
брља (i. ž.) — pîrśuakă /poșircă/ — брља је ракија која није ни за шта, готово као пакота — pîrśuakă ĭe rakiĭa kare nuĭe ńiś đe o trĭabă, măĭdo ka șî pakuta [Por.] | ||
брљавити (gl. p. ref.) — kăpiĭa /căpia/ — неколико оваца је на бачији брзо побрљало, али ветеренира није било у околини, па су овце липсале — kîća uoĭ la baśiĭe a kăpiĭat ĭuta, ama n-a fost mărveńak apruape, șî uoĭļi a ļipsît [GPek] | ||
Брндушани (i. m.) — Brîndușuońi /Brîndușanu/ — Филип Брндушан из Валакоња, имао је много пчела кад је био млад — Firu Brîndușan đin Vaļakuańa, a avut mulț stupĭ kînd a fuost ćinîr [Crn.] | ||
Брнзани (i. m.) — Brînḑîĭuońi /Brînzan/ — куће Брнзијона налази се у кривини Тимока, на међи са Гамзиградом — kîășîļi Brînḑîĭuońilor sînt în konvĭeĭu Ćimuokuluĭ, la otar ku Gînzîgradu [Crn.] | ||
Брњица (i. ž.) — Bîrńița /Bârniţa/ — Брњица је влашко село, било је на обали Дунава, али када је Дунав преграђен, преселило се у долину реке која се исто зове Брњица. — Bîrńița ĭe sat rumîńesk, a fuost la marźina Dunări, da kînd a zătońit Dunărĭa, s-a mutat pră vaļa rîuluĭ kare-l kĭamă ĭară Bîrńița. [Bran. | ||
Бродица (i. ž.) — Bruođița /Brodina/ — данас сам био у Бродици, село на Пеку — az am fost în Bruođița, sat pă Pĭek [Rom.] | ||
број (i. s.) — numîr /număr/ — највећи број који је моја бака знала био је сто — măĭ mare numîr kare l-a șćut mamî-mĭa a fuost o sută — мали број, велики број — numîr mik, numîr mare — не зна колико година има на броју — nu țîńe minće kîț ań are la numîr [Por.] | ||
бројалица (i. ž.) — numaratură /numărătură/ ◊ — [Por.] | ||
бројати (gl. p. ref.) — numara /număra/ — на бачији су се овце бројале сваке вечери, у страху да вук није појео неку — la baśiĭe în tota sara s-a numarat uoiļi, đi frikă k-a mînkat lupi vruna — мало дана броји до краја — puțîńe ḑîļe numîră pănă la urmă [Por.] | ||
броћ (i. ž.) — turiță /turiţă/ — броћика расте по житу, има ситне чичкове којима се качи за одећу кад прођеш кроз њу — turița dă pin grîu, are skaĭeț marunț ku kare sa prinđe đi țuaļe kînd trĭeś pin ĭa [Por.] | ||
броћ (mn. porkiț) — porkiță /porchiţă/ — поркица и турица је иста биљка — porkiță ku turiță ĭe tuot o buĭađe [Por.] | ||
броћ (i. ž.) — roĭbă /roibă/ — броћ је биљка којом су се фарбала јаја за Ускрс — roĭbă ĭe buĭađe ku kare s-a fîrbuit uauļi la Pașć — јаја су се на Ускрс фарбала кореном броћа који се кувао у води, у коју се стављало и мало и стипсе да би се боја боље лепила за јаје — uauļi la Pașć s-a fîrbuit ku rîdaśina roĭbi kare s-a fĭert în apă, în kare s-a pus șă kîta ćipsă, sî sa ļipĭaskă farba măĭ bun đi uoj — из броћа се добијала боја јоргована — đin roĭbă fĭartă s-a kîpatat farbă rîgovană [GPek] | ||
бруј (uzv.) — vuv /vuv/ — чује се „брмб-брмб!” или „бру-бру!” кад подаље ради неки мотор, или кад деца окрећу брујалицу — s-auđe „vuv-vuv!” or „vu-vu!” kînd lukră vrun motuor măĭ đeparće, or kînd kopiĭi învîrćesk vuva [Por.] | ||
брујање (mn. vuvaĭaļe, vuvaĭelurĭ) — vuvaĭală /vuială/ — кад су пролазили аероплани, идући на руски фронт, небо беше црно а ми покривасмо уши да не оглувимо од њиховог брујања — kînd treśa aropļańiļi, dukîndu-să l frontu ku rușî, śerĭu ĭerĭa ńegrit da nuoĭ astupam urĭekiļi să nu surḑîm đi vuvaĭala lor [Por.] | ||
брујати (gl.) — vuvîi /vuvui/ — брује камиони кад пролазе путем, брује авиони кад лете небом, хуји ветар кад дува кроз дрвеће — vuvîĭe kamiuańiļi kînd trĭek pi drum, vuvîĭe aroplańiļi pi śĭerĭ, vuvîĭe vîntu kînd baće pin ļamńe — јечи долина — vuvîĭe vaļa [Por.] | ||
брус (i. ž.) — kuće /cute/ — брус за општрење косе појавио се овамо, куповали смо га по продавницама, некада се коса оштрила једним каменом који се звао „глађе” — kuća đ-askuțît kuasa a ĭeșît înkuaśa, am kumparato pin dugîăĭ, đimult s-a askuțît kuasa ku o pĭatră kare a kĭemato „glađe” [Por.] | ||
брус (i. m.) — brus /brus/ — брус за косу — brus đi kuasă — брусом се оштри све што има сечиво — ku brusu sa askuće tuot śe are taiș — ко се посрао овде насред стазе, и оставио ово говно тако да човек угази у њега, дабога му за подушје било — kare s-a fi kakat aiśa în mižluoku poćeśi, ș-a lasat bruso-la așa đi sî đa uomu în ĭel, dabugoda đi pomană sî-ĭ fiĭe — дечко се наљутио и надурен стоји крај софре, неће да једе с нама — kopilașu s-a mîńiĭat șî stă brus lînga masă, nu vrĭa sî manînśe ku nuoĭ [Por.] | ||
Брцани (i. m.) — Brțuońi /Bărţan/ — Јон, Траила Брцана син — Ĭuon, a lu Trailă Bîrță fiśuor [Crn.] | ||
бршљан (i. ž.) — ĭađiră /iedera/ — бршљан се пужее уз дрво, обавија се око њега, покрије га све до врха и дрво се на крају осуши, јер га бршљан једе — ĭađira krĭașće pi ļiemn, sa-nvăluĭe pi lînga ĭel, ăl kutruapîĭe păn la vîr, șî ļiemnu la urmă sa uskă, kî ĭađira ăl manînkă — бршљан је зелен и лети и зими — ĭađiră ĭe vĭarđe vara-ĭarna [Por.] | ||
буба (i. ž.) — guangă /goangă/ — од неког времена увече излазе неке црне бубе, ујутру их нема — đintr-o vrĭame sara ĭasă ńișći guonź ńagre, đimińața nus — воћке су пуне буба, отишао је чича да их задими — puomi sînt pļiń đi guonź, s-a dus muoș să-ĭ afume [Por.] | ||
бубамара (i. ž.) — skrisă /buburuză/ — бубамара је буба јаркоцрвена са црним пегама на крилима — skrisa ĭe o guangă ruoșîĭe ka fuoku, ku pĭaće ńagre pi ăripĭ — зове се „запис” јер младима лети са прста на страну на којој је особа суђена за брак — sa kĭamă „skrisa” kă la ćińeriș zbuară đi pi źeĭśt în parća-ĭa unđe-ļi skrisă însa đi kăsătorit [Por.] | ||
бубањ (i. ž.) — tuobă /tobă/ — мали бубањ — tuobă mikă — метални бубањ — tuobă đi fĭer — бубањ са чинелом — tuobă ku san [Crn.] | ||
бубац (i. ž.) — pipîtă /pipotă/ — бубац је желудац код птица и живине — pipîta ĭe rînḑa la păsîrĭ șî la uoră — модар од беса — (izr.) vînît ka pipîta [GPek] | ||
бубица (i. ž.) — păļiță /viciu, gărgăuni ?/ — каже се да неко има бубице кад говори глупости, или прави ујдурме, кад се понаша као да је ћакнут — sa dzâśe că vrunu are păļiț kînd vorbĭașće naĭurļa, or faśe nîsarîmbe, kînd sa puartă ka kînd ie ćokńit — човек са много бубица; ћакнут, блесав — uom ku mulće păļiță [Por.] | ||
бубрег (i. m.) — rarunkĭe /rărunche/ — човек има два бубрега — uomu are duoĭ rarunkĭ — свињски бубрег је најслађи кад се пече на жару — rarunkĭu puorkuluĭ ĭe măĭ dulśe kînd sa friźe pi karbuń [Por.] | ||
бубрити (gl. p. ref.) — boboći /boboti/ — држим овце на сунци, надам се да се неђе надувати — țîn uoĭļi la suare, ma nadăĭ kă nu sa va boboći [Por.] | ||
бубуљица (i. ž.) — bubă /bubă/ — девојчица је пуна бубуљица — fećița ĭe pļină dă bube — зрела бубуљица, пуна гноја и веома осетљива, (фиг.) (за дете) размаженко, плачљивко, који плаче за сваку ситницу, нарочито ако га неко, макар и овлаш, додирне — bubă kuaptă — дете има богиње — kopilu are bube — плих је бубуљица која избија деци на глави, и када сазри, она процури — bubă dulśe ĭe o bubă kare kriașće la kopiĭ pră kap, șî kînd sa kuaśe, ĭa kure [Hom.] — црни пришт — (med.) bubă ńagră — (досл.) „бела богиња”, врста богиња које се помињу у бајалицама — (mag.) bubă albă — колико је буба Бог створио на земљи, то нико не зна, а може бити ни он — kîće fĭelurĭ đi bube a dat Dumńeḑîu pi pomînt, ńima nu șćiĭe, da puaće-fi ńiś ĭel [Por.] | ||
бубуљичав (prid.) — bubuos /bubos/ — лепа девојка, али је сва бубуљичава по лицу — fată frumuasă, ma ĭe tuată bubuasă la firĭe — ова цепаница је сва квргава, није ни за шта, добра је само за ватру — țapańița-sta ĭe tuată bubuasă, nuĭe đi ńimika, bună ĭe numa đi fuok [Por.] | ||
бува (i. m.) — purik /purice/ — бува је мали инсект који сише крв човеку — puriku ĭe guangă mikă kare suźe sînźîļi la uom — буве имају и пси — puriś au șî kîńi [Por.] | ||
Бугарин (etn.) — bugarĭ /bulgar/ — Бугари живе у Бугарској, али Бугара има и у Србији — bugari traĭesk în Bugariĭe, ama bugarĭ ĭastă șî-n Srbiĭe [Crn.] — Срби су ратовали са Бугарима више пута — sîrbi a rătuit ku bugari đi măĭ mulće uorĭ [Por.] | ||
Бугарска (i. ž.) — Bugariĭa /Bulgaria/ — Бугарска је источно од нас — Bugariĭa ĭe la rasarit đispră nuoĭ — у Бугарској живи много Цинцара и Румуна — în Bugariĭe traĭesk mulț țînțarĭ șî rumîń [Crn.] | ||
бугарски (pril.) — bugarĭașće /bulgărește/ — слабо разумем кад говоре бугарски — puțîn înțaļeg kînd vorbĭesk bugarĭașće — бугарски знам мало, а немачки нимало — bugarĭașće șćiu kîta, da ńamțîașće niśkît [Crn.] — течно говори бугарски — vorbĭașće bugarĭașće ka pi ață [Por.] | ||
бугарски (prid.) — bugarĭesk /bulgăresc/ — тамо се виде бугарске планине, а онамо једно бугарско село — koluo sî vîăd munțî bugarĭeșć, da koluo un sat bugraĭesk [Crn.] — бугарско (коло), једна врста јако лепог кола код Влаха у Поречу — bugarĭaska, un fĭeļ đi uară, tare frumuasă, la rumîń în Porĭeśa [Por.] | ||
Бугарче (i. m.) — bugaraș /bulgăraș/ — Халовљани, Шипиковљани, Градсковљани и Великоизворци су Бугараши — Alovĭańi, Șpikovĭańi, Grațkovĭańi șî Izvorîańi sînt bugaraș [Crn.] — Бугараш је човек из Бугарске — bugaraș ĭe uom đin Bugariĭe [Por.] | ||
будала (i. ž.) — budală /budală/ — такву будалу као што је он, још нисам видео својим очима — așa budală kum ĭe ĭel, n-a măĭ vaḑut ĭuo ku uokĭi miĭ [Por.] | ||
будала (i. s.) — nîtafļață /nătăfleață/ — момак није ни за шта, јер је комплетна будала — baĭatu nuĭe ńiś đ-o trĭabă, kî ĭe o nîtafļață întrĭagă [Por.] | ||
будаласт (prid.) — budaluos /budalos/ — толико је будаласт кад се напије, да немаш шта друго, него да бежиш од њега — atîta ĭe đi budaluos kînd sa-nbată, đi n-aĭ altśe, numa să fuź đi ĭel [Por.] | ||
будаласт (prid.) — naroduos /nerodoi/ — леп у лицу, ал му нарав будаласта — la fire frumuos, la narau naroduos [Por.] | ||
будалетина (prid.) — tontalău /tontălâu/ — није простак ко што бива, него једна целцата будалетина — nuĭe prostavĭelă kum să fiĭe, numa un tontalău întrĭeg [Por.] | ||
будалина (i. s.) — motofļață /motoflete/ — видело се првог дана у школи да је дете велика будала — s-a vaḑut ḑiua đintîń la șkuală kî ĭe kopilu o motofļață mare [Por.] | ||
будан (prid.) — pumeńit /pomenit/ — лежи будан у кревету, не може дуго да заспи од бриге — ḑaśe pumeńit în pat, nu puaće mult s-aduarmă đi grižă — тетка је на даћи намењивала свима, али прабаба није поменута па је дошла тетки у сан љутита — ćeĭka a dat đi pomană la tuoț, ama paramama n-a fuost pumeńită ș-a veńit la ćeĭka-n vis mîńiuasă [Por.] | ||
будити (gl. p. ref.) — pumeńi /pomeni/ — отишао је да пробуди раднике, јер је свануло — s-a dus să pumeńaskă lukratuori, kî s-a varsat zuoriļi — дете се пробудило и плаче — kopilu s-a pumeńit șî plînźe — започесму причу, и поменусмо све наше старе — ńi luvarîm la taĭnă, șî pumeńirîm pi tuoț aĭ nuоștri aĭ batrîń — када човек штуца, неко га помиње, и ако погоди ко је, штуцање престаје — kînd uomu sugiță, vrunu ăl pumeńașće, șî dakă giśașće kare, sugițatu stă [Por.] | ||
Будурони (antr.) — Buduruońi /Buduroi/ — отац Душанке Будуројке био је из Валакоња — tată Dușanki Buduruańe a fost đen Vaļakuańa — Душанка Будуројева била је удата за Илију Бујића — Dușanka Buduruońe a fost maritată dupa Ļikă lu Buĭa [Crn.] | ||
буђење (i. ž.) — đișćeptarĭe /deșteptare/ — тешко ми пада буђење ујутру — grieu îm kađe đișćeptarĭa đimińața [Crn.] | ||
буђење (i. ž.) — pumeńală /pomenire/ — певају петлови, дошло је време за буђење — kîntă kokuoșî, ažuns vrĭamĭa đi pumeńală — после операције, имао је јако тешко буђење — dupa taĭatură avut pumeńală rău grĭa — само ме ти пробуди као прошле ноћи, па ће ти пресести такво буђење — numa pumeńa-ma tu ka nuapća trekută, ș-o sî țîșńaskă đin ćińe așa pumeńire [Por.] | ||
буздован (i. s.) — buzdugan /buzdugan/ — и потегне Милош буздован, и разбије Турчину главу (из нар. прип.) — șî traźe Miluș buzduganu, șî ăĭ sparźe kapu la turk — молио сам га да ми направи маљ, да набијем кочеве у огради, а он ми је направио неки буздован; идем да га њиме млатнем по глави — ma rugaĭ đi ĭel s-îm fakă un maĭ, să bat la parĭ în gard, da ĭel mĭ-a fakut un buzdugan, ma duk să dau pi kap ku ĭel — моје комшије су неки буздовани, не може (ш) (се) разговарати са њима — veśińi aĭ miĭ sînt ńișći buzdugań, nu măĭ puoț ć-a tăĭnuĭa ku iĭ — бежи тамо, селе, јер ће ми се дићи проклети буздован, па ће бити белаја! — fuź, soro, înkolo, kă mi sa skuală pîrdańiku đi buzdugan, șî o sî fiĭe beļauă! [Por.] | ||
Буја (i. m.) — Buĭa /Buia/ — од Бује су Бујешти или Бујони, на српском Бујић — đin Buĭa sînt Buĭeșći or Buĭuońi, da pi srbĭașće Buĭić [Crn.] | ||
Бујешти (i. m.) — Buĭeșći /Buia/ — сви Бујићи су се са појата преселили у село — tuoț Buĭeșći đi la koļibĭ s-a mutat în sat [Crn.] | ||
букавац (i. m.) — biku-bĭelțî /bou-de-baltă/ — букавац је била нека ала која је живела у Неготинској бари, и наши су се јако бојал, јер је она веома ружно рикала у барском честару — biku-bĭelțî a fuost o ală, kare a trait în Balta ńigoćinuluĭ, ș-aĭ nuoștri tare s-a ćemut đi ĭa, kî ĭa rău urît a zbĭerat în ćikarișu bĭelțî — букавац је нестао када су Неготинци осушили бару — biku-bĭelțî s-a pĭerdut kînd ńigoćințî a uskat balta [Por.] | ||
букарити се (gl. p. ref.) — bobośi /boboti/ — свиња се букари када тражи вепра — skruafa sa bobośiașće kînd kată maskur [Por.] | ||
букати (gl. ref.) — buankîńi /boncai/ — волови бучу кад се боду роговима и разривају земљу папцима — buoĭi sa buankîńe kînd sa bat în kuarńe șî rîșkîĭe pomîntu [Por.] | ||
буква (i. m.) — fag /fag/ — добра је шума, само букве расту у њој — padurĭa ĭe bună, numa faź dau pin ĭa [Por.] | ||
буквик (i. s.) — faźiet /făget/ — колико се очима види, само голи буквик — kît sa vĭađe ku uoki, numa faźiet guol — буквик је букова шума — faźiet ĭe padure đi fag — густи буквик — faźiet đies [Por.] | ||
буквић (i. ž.) — făgăńiță /făgulean/ — „фаганица” је једно буково стабло, младо, танко и високо — făgăńiță ĭe un ļiemn đi fag, ćinăr, supțîrĭe șî nalt [Por.] — „фаганица” је једна посебна врста беле букве, која је добра за даске, јер се лепо цепа, и нема чворове (Кладурово) — făgăńiță ĭe un fieļ dă fag alb, kare ĭe bun dă blîăń, kî sa sparźe frumuos șî n-are nuodurĭ pră ĭeal [Mlava] | ||
буклија (i. ž.) — pluoskă /ploscă/ — буклија је пљоснати дрвени или земљани суд за пиће, којим су се гости позивали на свадбу — pluoska ĭe vas đi bĭare pļoskanat, đi ļemn or pomînt, ku kare s-a kĭemat guoșći la nuntă — има више врста плоски: за ношење преко рамена, за ношење у руци, има и стаклених — ĭastă măĭ mulće fĭelurĭ đe pļuoșć: đi ļegat pista umăr, đi dus în mînă, ĭastă șă đe stîklă — младина буклија — pluoska guovi [Por.] | ||
Букова глава (i. ž.) — Bugoglauă /Bugoglaua/ — на Буковој глави живе Буковоглавци — la Bugoglaua traĭesk bugoglavĭeńi [Por.] | ||
буковача (i. m.) — balușăl /păstrăv de fag/ — буковача је гљива која ниче на букви — balușăl ĭe burĭaće kare krĭașće pi fag — има пролећна буковача и јесења буковача — ĭastă balușăl đi primovară șî balușăl đi tuamnă [Por.] | ||
Буково (i. ž.) — Bukuva /Bucuva/ — Оснићко Буково се другачије зове и Ново село — Bukuva Osńiśi altfĭaļ sî kĭamă șî Satu al nuou — у Валакоњском Букову има школа са дванаест ученика — în șkuolă đin Bukuva Vaļakuańi ĭastă duoĭsprĭaśe kopiĭ [Crn.] | ||
буктети (gl. n.) — bîlbîi /bâlbâi/ — ватра гори и букти — arđe fuoku șî bîlbîĭe — пламти поље, пламти шума, и нико неће моћи да угаси толики пожар — bîlbîĭe kîmpu, bîlbîĭe padurĭa, șî ńima n-o sî puată sî stîngă atîta fuok [Crn.] — букти на све стране — bîlbîĭe în tuaće părțîļi [Por.] | ||
Булаковци (antr.) — Bulakuońi /Bulacu/ — Булакони имају куће и имовину поред Тмока — Bulakuońi au kîăș șî imańe pi lîngă Ćimuok [Crn.] | ||
булуманџа (i. ž.) — bulumanźe /bulumac/ — булуманџа је салата од парадајза, краставаца, паприке, велог и црног лука, празилука и здробљеног сира — bulumanźe ĭe salată dă patlaźeańe, krastavĭeț, piparkă, usturuoĭ, śapă, praz șî brînḑă zdrumikată [Mlava] | ||
Булутани (antr.) — Bulutuońi /Bulutoni/ — Булутани, Булутић, велика фамилија у Нересници, досељена из Алмаша у румунском Банату — Bulutuońi, fîmeļiĭe mare în Eresnița, veńită dîn Almăș în Banatu rumîńesk [Zvizd] | ||
буљав (prid.) — bolboĭat /bolboĭát/ — буљавица — muĭerĭe bolboĭată [Dun.] | ||
буљина (i. ž.) — bumńiță /bufniţă/ — ноћу види као буљина — nuapća vĭađe ka bumńița — има округле очи као буљина — arĭe uokĭ totrlaț ka bumńița [Crn.] — буљина се гнезди у дупљи дрвета — bumńița faśe kuĭb în butuarkă [Por.] | ||
буљити (gl. p.) — boldăńi /boldânea/ — толико је разрогачио очи када ме је видео, да ми се учинило да ће му искочити из главе — atîta boldăńi uoki kînd ma vaḑu, đi ma spumîntaĭ kî o sî-ĭ ĭasă đin kap [Por.] | ||
бум (uzv.) — pok /poc/ — само пушка кад опали чује се „бум” или „бам” — numa pușka kînd pokńașće s-auđe „pok” or „pak” [Por.] | ||
бумбар (i. m.) — bumbarĭ /bondar/ — бумбар је длакав инсект, црн, ишаран жутим — bumbarĭ ĭe o guangă flokuasă, ńagră, pistriță ku galbin [GPek] | ||
бумбар (sint.) — albinăursaskă /bondar/ — бумбар је дивља буба, црна, длакава, и већа од домаће пчеле — albină ursaskă ĭe guangă sîrbaćikă, ńagră, flokuasă, șî măĭ mare đi kît albina domńaskă — бумбар прави гнездо под земљом — albină ursaskă faśe kuĭb pi supt pomînt — бумбар прави саће са слатким медом, као и домаћа пчела — albină ursaskă faśe fagurĭ ku mńare dulśe, ka șî albina domńaskă — мед бумбара био је велика чобанска посластица — mńarĭa lu albina ursaskă a fuost mare dulśață a păkurarilor — бумбар има жаоку којом уједа као оса, више пута, а бол је јачи од уједа домаћих пчела — albina ursaskă are ak ku kare muśkă ka vĭaspĭa, đi măĭ mulće uorĭ, da durĭarĭa ĭe măĭ tare đi kît alu albińiļi domńeșć — жаока бумбара не остаје у уједу, и он после уједа не умире као домаћа пчела — aku lu albină ursaskă nu ramîńe în muśkatură, șî ĭa dupa śe muśkă nu muare ka albina domńaskă — зове се медвеђа пчела јер су њен мед најчешће јели медвети, пошто им је гнездо било плитко укопано под земљом — o kĭamă albină ursaskă kă mńarĭa iĭ măĭ đes a mînkat urșî, fînkă kuĭbu ļ-a fuost skund sapat supt pomînt [GPek] — бумбар има жуту задњицу (Танда) — albina ursaskă are kuru galbin [Por.] | ||
бунар (i. m.) — bunarĭ /bunar/ — мајстори су ископали и озидали бунар дубине осам метара — maĭsturi a sapat ș-a zîđit bunarĭ adînk uopt mĭetîrĭe [Crn.] — на Вртечу у Близни има таквих бунара у кршу, као да их је ископао човек — la Vrtîăś în Bļizńe ĭastă așa bunarĭ în pĭatră, parke ĭa sapat uomu [Por.] | ||
бунарџија (i. m.) — fîntînar /fântânar/ — отац ми је био јак бунарџија, знали су га и изван Млаве — tata a fost fîntînar țapîn, l-a șćut șă-n lăturĭ dă Mlaoa — бунарџија је морао да зна да нађе воду па тек после тога да ископа бунар — fîntînarĭu a fuost muara să șćiĭe să gasaskă apa pă tuma prăurmă să săpe bunarĭu [Mlava] | ||
бунда (i. ž.) — bundă /bundă/ — стари нису знали за бунду, она се појавила скоро, први су је добили радници у руднику, као део зимске одеће — aĭ batrîń n-a șćut đi bundă, ĭa a ĭeșît înkuaśa, a kîpatato lukratuori pi la rudńik, ka înbrîkamînt đi ĭarnă [Por.] | ||
буника (sint.) — buĭađa naruadă /datură/ — зове се луда биљка јер јако отровна — sa kĭamă buĭađa naruadă kă ĭe tare veńinuasă — буника расте око свињца и родитељи уче децу да је не дирају јер могу да се отрују и да полуде, или да умру ако је једу — krĭașće pi lînga kuośina puorśilor, șă parințî învață kopiĭi să n-o dîraskă, kă puot sî sa otravĭaskă șî sî noroḑaskă, da puot șî sî muară dakă o manînkă — пушачи су млели лист бунике и мешали га са листовима дувана из баште и тако пушили — tutunźiĭi a frîmîntat frunḑiļi lu ĭarba naruadă ș-a mistakat ku frunḑăļi tutunuluĭ kare l-a krĭeskut pin građiń, ș-așa a tutuńit [Por.] | ||
бунџија (i. ž.) — rabĭelă /rebel/ — памтим добро, кад бисмо баби приговарали, она би нас грдила: „Бунџијо једна што си!” — țîn minće bińe kînd întorśam vuorba la mama, ĭa ńi žuđika: „Rabĭelo tu śi ĭeș!” [Por.] | ||
бургија (i. ž.) — burgiĭe /burghiu/ — дај ми бургију да избушим једну рупу у зиду — dăm burgiĭa să fak o gaură în parĭaće [Hom.] | ||
буре (i. m.) — butuoń /butoi/ — буре за вино — butuoń đi vin — буре за ракију — butuoń đi rakiu — бадањ, воденично буре — butuońu muori [Crn.] — бадањ су Власи некада израђивали од шупљег дебла, дужине преко шест-седам корака, и суженог при врху — butuońu muori rumîńi đemult a fakut đin butuarkă, lungă pista șasă-șapće pașurĭ, șă îngustă la vîr — шупље дрво исечено за бадањ, паљено је с унутрашње стране ватром од суварака — butuarka taĭată đi butuoń s-a ars bińe pi đinuntru, ku fuok đi tîrș uskaț — на ужи крај бадња набијала се врста ципуна која се зове каблина — în vîru butuońuluĭ a-nțapat un fĭeļ đi gaļiată kare sa kĭame śutură — каблина је имала отвор по мери, а у њу се набијали ципуни различитих отвора, према томе колико је вода била јака — śutura avut gaură la masură, da în ĭa sa bagat gaļeț măĭ strîmće or măĭ larź, pi kum a fuost apa đi tare [Por.] | ||
бурило (i. s.) — buriu /buriu/ — у бурило тече ракија са казана — în buriu kure rakiĭa la kazan [GPek] | ||
бурјан (i. m.) — buož /boz/ — бурјан је закрчио стазу — sa înkis poćaka đi buož — у Оснићу суви бурјан се сакупља за ватре на Велики четвртак — în Osńiśa buož uskaț sî kuļeg đi fokorĭaļe la Žuoĭ marĭ [Crn.] — од бурјана Буфани спремају пекмез — đin buož bufańi fak pekmĭez [Buf.] | ||
Буркешони (i. m.) — Burkeșuońi /Burcaș/ — најстарији Буркеш је дошао у Танду из Кључа, и направио земуницу на Краку окни, под Дели-Јованом — Burkeșo-l batrîn a veńit în Tanda đin Kļuś, ș-a fakut borđiĭ la Kraku uokńi, supt Guol — Буркешони имају много грана, које се презивају према његовим синовима или унуцима: од Стојана Буркеша су Стојановићи, од Нице Буркеша - Ницуловићи, од Живка Буркеша - Живковићи .. — Burkeșuońi au mulće krĭenź, kare s-a poļikrit dupa kopiĭi, or dupa ńepuoțî-luĭ: alu Stoĭan Burkeș, alu Ńițu Burkeș, alu Dumitru Burkeș, alu Žîuku Burkeș ... [Por.] | ||
бусен (i. ž.) — gļiĭe /glie/ — бусен је комад земље, узвучен заједно са травом — gļiĭa ĭe bukată đi pomînt, skuasă ku ĭarbă [Por.] | ||
бусен ? (i. ž.) — mîglă /mâglă/ — жбун је кад из једног места изникне више струкова једне биљке — mîglă ĭe kînd đintr-un luok rasăr măĭ mulće fire đ-o buĭađe [Por.] | ||
бускомелница (i. ž.) — buskomĭeļńiță /boscomelniţǎ/ — боскомелница је свећа, на којој је ноктом урезан одређен број рецки, јер на помани треба све да буде на броју — buskomĭeļńiță ie lumanarĭe numarată ku ungiĭa, kă la pomană trîabe să fiĭe tuot la număr [Por.] | ||
бућка (i. m.) — badîń /budăi/ — бућка је узан и дугачак суд, направљен само за вађење маслаца — badîńu ĭe vas strîmt șî lung, fakut numa đi skuos untu [Crn.] — у бадњу се вадио маслац — în badîń s-a batut untu [Por.] | ||
бућка (i. s.) — pućińiu /budăi/ — у бућку се бућкало млеко да се одвоји масло — în pućińiu s-a batut laptili sî sa aleğe untu [Tim.] | ||
бућкуриш (i. m.) — almiș-balmiș /ţalmeș-balmeș/ — мешао си, мешао и направио си нам бућкуриш за јело — mistakaș, mistakaș șî ńi fakuș almiș-balmiș đi mînkarĭe [Por.] | ||
буф (uzv.) — buf! /buf/ — кад је нешто јако надувано, и кад нагло испусти ваздух, чује се „буф” — kînd ĭe śeva tare înflat, șî kînd rasuflă đintr-odată, s-auđe „buf” [Por.] | ||
Буфан (i. m.) — Bufan /Bufen/ — Буфани су дошли из румунског Баната, највећи број из Бошњака, преко пута Голупца — Bufańi au vińit đen Banato-l rumîńesk, măĭ mulț đin Bușńag, în prĭežba Golîmbățuluĭ — Буфани мештане из околних села зову Гуге или Гоголани — Bufańi la saćań đin saće đi pi lînga Măĭdan, iĭ ḑîk Guźi or Gogolań [Buf.] | ||
Буцулешти (i. m.) — Buțuļeșći /Buţulică/ — Буцулешти славе заветину „Спасовданска недеља” — Buțuļeșći fak zavĭećină la Ńiđiĭa Ispasuluĭ [Crn.] | ||
Бучанин (i. m.) — Buśan /Bucean/ — Бучани су вредни људи — Buśeńi sînt uamiń vrĭańiś — жена из Бучја је Бучанка — muĭarĭa đin Buśa ĭe Buśană [Crn.] — Бучани је надимак фамилија у нашим селима, које су досељене из Бучја; у књиге су уписани са презименом Бучановић — Buśeń ĭe poļikră lu famiļiĭ kare sînt pin saćiļi nuaștre veńiț đin Buśa; la karće sînt skriș ku prezimiļi Bučanović [Por.] | ||
Бучје (i. ž.) — Buśa /Bucea/ — Бучје је влашко село, у подножју Великог крша — Buśa ĭe sat rumîńesk, supt puaļiļi lu Kîrșĭa mare [Crn.] | ||
буџак (i. ž.) — buźak /bugeac/ — дете, немој да улазиш у тај буџак тамо — kopiļe, nu ći baga-n buźako-la akolo — око његове куће само неки буџаци — pi lînga kasa luĭ numa ńișće buźakurĭ [Por.] | ||
| в | ||
вагир (i. ž.) — kobilkă /cobilcă/ — вагир за извлачење трупаца из шуме је четвртасто дрво са кукама на оба краја, за које се качи потегљица — kobilka đe tras la trușă în padurĭe ĭe un ļemn în patru muke, ku kîrļiźe l-amîndoă kîpatîńe đ-atîrnat tînžala — о вагир је закачена кука која вуче два клина што се забијају у трупац — đe kobilkă ĭe atîrnat un kîrļig kare traźe doă pĭańe śe sa-nțapă în truș [GPek] | ||
вадити (gl. p. ref.) — skoća /scoate/ — како ће се вадити из проблема у који се уплео, ни бог свети не може знати — kum sa va skoća đin nakaz în kare s-a-nvîrḑît, ńiś sfîntu dumńeḑîu nu puaće șćiĭa — није било тако давно, кад смо зубе вадили код ковача — n-a fuost atît đemult, kînd đințî am skuos la kovaś — немој се вадити лажима, кажи како је било — nu ći skoća ku minśuń, spuńe kum a fuost — три пута га је спасио смрти — đi triĭ uorĭ l-a skuos đi la muarće [Por.] | ||
вађење (i. s.) — skuos /scos/ — време је за вађење кромпира — vrĭamĭa ĭe đi skuos krumpiĭi — напустио је вађење дрва из потока, јер је успон много велики — s-a lasat đi skuos la ļamńe đin borugă, kî ĭe rîpa mult înaltă [Por.] | ||
вајкати се (gl. ref.) — văĭkara /văicăra/ — погинуо јој је син, и она је годинама само плакала дан и ноћ, вајкала се и кукала док није пресвисла од жалости — ĭa perit kopilu, șî ĭa ku ańi numa a plîns ḑîua-nuapća, s-a kîntat șî s-a văĭkarat pănă n-a murit đi pare rău — жена нариче због неке тешке жалости, лупа се у груди и чупа косу са главе — muĭarĭa sa văĭkarĭaḑă đi vrun pare rău mare, atunśa sa kîntă, sa baće-n pĭept șî rupe păru đin kap [Por.] | ||
валов (i. s.) — trĭap /treap/ — валов је подужи суд, издубљен у дрвету, или склепан од дасака, постављен у обору да свиње из њега једу помије — trĭap ĭe vas lung, skobit în ļemn, or înkeĭat đin blăń, pus ăn gîrļiu puorśilor să manînśe puorśi laturļi đin ĭel [Por.] | ||
Валчава (i. ž.) — Valśava /vâlcea/ — Валчава је речица у мајданпечким планинама, која извире испод Валчавског брда и у подножју Шербанове косе, с лева, улива се у Шашку — Valśava ĭe un rîuļeț în munțîļi măĭdanuluĭ, kare izvorĭaḑă supt Kulmĭa Valśeļi șî la puaļiļi lu Kraku Śerban, đi la stînga, tună-n Șașka [Por.] | ||
ваљавица (i. ž.) — voĭală /dârstă/ — овде, поред воденице, била нам је ваљавица, али кад су жене престале да ткају сукно, она је запустела — iśa, linga moară, ń-a fuost voĭala, ama kînd s-ă lăsat muĭeriļi să țîasă la śuariś, voĭala s-a părasît [Zvizd] — на ваљавици ваља се сукно после ткања, да буде дебље и гушће (Танда) — la vaĭală sa-nvaļesk śuariśi dupa țasut, să fiĭe măĭ gruoș șî măĭ đeș [Por.] | ||
ваљање (i. ž.) — tîvaļală /tăvăleală/ — ухватио их је муж усред ваљања по кревету — ĭ-a prins barbatu în mižluoku tîvaļeļi pin pat [Por.] | ||
ваљати (gl. p. ref.) — tîvaļi /tăvăli/ — чобани су се ваљали по трави, није остало ништа да се покоси — pîkurari s-a tivaļit pi ĭarbă, n-a ramas ńimik đi kosît [Por.] | ||
ваљда (pril.) — basama /basama/ — ваљда је тако дато од Бога — basama ĭe așa lasat đi la Dumńeḑîu — вероватно не долази јер је нечим заузет — basama nu vińe kî ĭe kuprins ku śuava [Por.] | ||
ваљда (pril.) — belśim /poate/ — удала се за сиромаха, ваљда јој је тако било суђено — s-a mîritat dupa un sarak, belśim așa ĭ-a fuost ursat [Por.] — идем на њиву, ваљда неће падати киша (Сиге) — ma duk la luok, bîlćim nu va ploĭa [Hom.] | ||
ваљда (pril.) — dor /doar/ — ваљда неће доћи да нас ухвати на гомили ? — dor nu va veńi să ńi prindă la gramadă? [Por.] | ||
ваљда (part.) — viśe /bănui ?/ — ваљда је тако, кад сви кажу да је тако — viśe așa ĭe, kînd spun tuoț kî ĭe așa — ваљда више није могла да трпи, зато је напустила мужа — viśe n-a măĭ putut să sufire, đ-aĭa a lasat uomu [Por.] | ||
ваљкасти црв (i. m.) — vlaș /vlaș/ — влаш је водени црв — vlaș ĭe vĭarme đin apă — једни кажу да је влаш кратак црв који личи на глисту — uńi spun kî ĭe vlașu vĭarme skurt șî samînă la rîmă — кад човеку поцрвене очи, ваде се ваљкасти црви из воде, ставе се на мараму и њоме болеснику превежу очи (Рудна Глава) — (med.) kînd la uom roșăsk uoki, sa skuot vlașî đin apă, sa pun pi kîrpă șî ku ĭa sa ļagă ăl bolnau pista uokĭ — влаши су бели црвићи који се излегу код човека у очима (Танда) — vlașî sînt vĭermuș albĭ kare sa fak la uom în uokĭ [Por.] | ||
вампир (i. m.) — moruoń /moroi/ — вампир је нека врста але, неки дух у који се претвара умрли човек, ако је учинио неки тежак грех док је био жив — moruońu ĭe un fĭeļ đi ală, vrun sufļit în kare sa profaśe uomo-l muort, dakă a fakut vrun pakat greu pănă a fuost viu — вампирово тело нема ни месо ни кости, него је неки дух, мекан као пихтије — trupu moruońuluĭ n-are ńiś karńe ńiś uasă, numa ĭe vrun sufļit muaļe ka pipćiĭu [Por.] | ||
вампирица (i. ž.) — moruaĭkă /moroaică/ — вампирица је женски вампир, али се помиње само у бајалицама као вампиров пар, других прича о њој нема — moruaĭka ĭe moruoń fămeĭesk, ama sa pumeńașće numa pin đeskînćiśe, ka parĭakĭa lu muruoń, alće povĭeșć đi ĭa nus [Por.] | ||
варалица (i. m.) — koțkarĭ /coțcar/ — био је велика варалица, али нико није могао да изађе на крај са њим — mare koțkarĭ a fuost, ama ńima n-a putut să ĭasă ku ĭel în kîpatîń — варалица је човек који има ђавољу нарав, не можеш никако докучити шта мисли — koțkarĭ ĭe uom kare are narau aldrakuluĭ, nu puoț ńiśkum să-l prinḑ śe ginđașće [Por.] | ||
варање (i. ž.) — koțkariĭe /coțcărie/ — од малих ногу се навукао на варање, а кад је одрасо, о његовим преварама прочуло се надалеко — đi mik s-a momit la koțkariĭe, da kînd a kreskut, đi koțkariĭļi luĭ s-aḑît đeparće [Por.] | ||
варати (gl. p. ref.) — koțkari /coțcări/ — био је припрост, и жена га је варала и вукла за нос како је хтела — a fuost pruost, muĭarĭa la koțkarit șî l-a tras đi nas kum a vrut — вара и лаже људе, од тога живи — koțkarĭașće lumĭa șă minće, đin aĭa traĭașće [Por.] | ||
Варвара (i. ž.) — Barbură /Barbură/ — Варвара је кокошињи празник — Barbură ĭe prazńiku alu gaiń [Hom.] — Барбура је света жена која земљи даје берићет — Barbura ĭe muĭare sfînțîtă, kare dă birekĭetu pomîntuluĭ — Барбура има две сестре, које се зову Варваре; прва пада дан пре Барбуре, а друга је дан после ње (Јасиково) — Barbura are doă suruorĭ, kare sa kĭamă Vîrvare; ĭastă doă Vîrvare: a đin tîń ĭe k-o ḑî nainća Barburi, a Vîrvarĭa a doĭļa ĭe k-o ḑî dupa ĭa [GPek] | ||
варничав (prid.) — skinćiĭuos /scânteios/ — рад на меху у ковачници је јако искричав — lukru la fuaļe în kovaśiĭe ĭe tare skinćiĭuos — седела је крај камина са искричавом ватром, искочила је варница и прогорела јој крецан — a șaḑut la kamin ku fuok skinćiĭuos, a sarit skinćiĭa șî ĭa ars krețanu [Por.] | ||
варничење (i. s.) — skîparat /scăpărare/ — беше мркли мрак, али се видело неко варничење, као кад неко покушава да кресивом запали лулу — fu ńagura bîznă, ama sa vaḑu un skîparat, kakînd dă vrunu ku amnarĭu să aprindă lula [Por.] | ||
варничити (gl.) — skîpara /scăpăra/ — каже се да нешто варничи кад искачу варнице, као кад крешеш кресивом — sa ḑîśe kă śuava skapîră kînd săr skinćiĭi, ka kînd skapirĭ ku amnarĭu — чича креше оцилом, мучи се да запали лулу, али му труд не ваља — muoșu skapîră ku amnarĭu, sa kinuĭe să aprindă lula, ama ĭaska nu-ĭ bună [Por.] | ||
варош (i. m.) — oraș /oraș/ — варош је место где је седиште жандара и суда, где има великих трговина и где се одржава велика пијаца — oraș ĭe luok unđe ĭe șađarĭa lu žîndarĭ ș-alu sud, șă unđe ĭastă dugăĭ marĭ șă unđe s-a țîńe piĭaț mare — варош је обухватала више села у једној области, и та област се звала срез — orașu a kuprins măĭ mulće saće đintr-un țînut, șî țînuto-la s-a kĭemat srez — поречка варош дуго је био Доњи Милановац, и сада га старији људи зову варош — orașu lu Poreśa mult a fuost Milanovțu, ș-akuma lumĭa a batrînă îĭ ḑîśe ’oraș’ — варош се зове и свако веће место, са много кућа збијених на једном месту, где људи не живе од сточарства или земљорадње, него имају неку службу — oraș sa ḑiśe șî la tot luok măĭ mare, ku kăș măĭ mulće șă adunaće la un luok, unđe lumĭa nu traĭașće đin oĭariĭe or đin munćit la pomînt, numa au vro službă — варош је велико село у коме живи велика господа чије жене не раде ништа — oraș ĭe sat mare, în kare traĭesk duomń marĭ alu kuĭ muĭerĭ nu lukră ńimika [Por.] | ||
ватра (i. s.) — fuok /foc/ — ватра се упалила — sa aprins fuoku — ватра гори пламеном — fuoku arđe ku bîlbataĭe — јака ватра — fuok tare — џарање ватре — ațîțîĭatu fuokuluĭ — угашена ватра — fuok stîns — потуљена ватра — fuok putoļit — огњиште, ложиште; камин — vatra fuokuluĭ — дете се прехладило, и добило температуру ИИ. топлота, врелина, спарина — kopilu a raśit, ș-a kîpatat fuok — гори сунце па пржи, толика је спарина напиљу да можеш хлеба да испечеш на камену ИИИ. паљба, плотун — arđe suariļi đi friźe, atîta ĭe fuok đi tare afară đi puoț sî friź pîńa pi pĭatră — опалили плотун из топа — a tras fuok đin tun [Por.] | ||
ватрица (i. s.) — fokuļeț /foculeţ/ — скупио сам мало гранчица и наложио једну ватрицу, само да се не смрзнем од хладноће — am adunat kîća krenguță ș-am fakut un fokuļeț, numa să nu-ngĭeț đi frig [Por.] | ||
вашар (i. m.) — bîlś /bâlci/ — овај вашар је био сасвим слаб, трговаца није било и нисам могао да продам теле како сам мислио; не знам како ћу доћи до пара да платим порез — bîlśo-sta a fuost slab đi tuot, ńigustuorĭ n-a fuost șî n-am putut să vind vițălu kum am ginđit; nu șću kum o sî vin la bań să plaćesk porĭezu — почеше да се свађају на сред села, а око њих људи се скупили као на вашару — sa luvară la sfadă în mižluoku satuluĭ, da pi lînga iĭ lumĭa s-a adunat ka la bîlśi — пролећни вашар — bîlś đi primovară — летњи вашар — bîlś đi vară — јесењи вашар — bîlś đi tuamnă [Por.] | ||
вашка (i. m.) — padukĭe /păduche/ — вашка је бубица која живи у човековој коси — padukiļi ĭe o gongiță kare traĭașće la uom în păr — људи су некад много патили од вашију — lumĭa đemult rău a pațît đi padukĭ — вашка се рађа из гњиде — padukiļi sa faśe đin ļinđină [Por.] | ||
вашљив (prid.) — pădukĭuos /păduchios/ — за време рата сви су људи били вашљиви — đi vrĭamĭa đi rat, tuata lumĭa a fuost pădukĭuasă [Por.] | ||
ведрина (i. ž.) — sańińață /senineață/ — ведрина је кад је небо чисто, без облака, дању или ноћу — sańińață ĭe kînd ĭe śerĭu ļimpiđe, fara nuvirĭ, ḑîua or nuapća [Por.] | ||
ведро (prid.) — sańin /senin/ — небо је ведро дању кад нема облака, а ноћу кад је месечина и кад се виде све звезде — śerĭu ĭe sańin ḑîua kînd nus nuvirĭ, da nuapća kînd ĭe lună șî sa văd tuaće stăļiļi — ударио гром из ведра неба — a trasńit đin sańin [Por.] | ||
ведро (i. ž.) — vadră /vadră/ — ведро је био дрвени суд за мерење млека на бачији — vadra a fuost vas đi ļemn đi măsurat lapćiļi la baśiĭe — запремина ведра мерила се окама — kuprinsu vedri s-a măsurat ku okaua — у Танди, ведро је био суд склопљен од дуга, а кабао суд издубљен у меком дрвету — în Tanda, vadra a fuost vas fakut đi dauoź, da gaļata vas skobit în ļemn muaļe [Por.] | ||
вез (i. m.) — braḑ /broderie/ — вез је украсна шара или цвет на ланеној кошуљи (Сиге) — braḑ îs puĭ or floriśĭaļe kusuće pră kimĭașă dă fuĭuor [Hom.] — вез је оно кад жена ушива покрстице по платну — braḑ ĭe aĭa kînd muĭarĭa kuasă muskiță pi pînḑă — „брадз”је тракаст украс који се везе на рукавима, на оковратнику, или на грудима (Близна) — braḑ ĭe șîru kare sa kuasă la mîńiś, or la guļir, or la pĭept [Por.] | ||
веза (i. ž.) — ļigatură /ligatură/ — правили су везу од лике, и њоме су везивали снопове жита — a fakut ļigatură đi ćiĭ, șî ku ĭa a ļegat snuopi đi grîu — псе су увече везивали ланцем, који су правили Цигани, јер је то била најјача веза — kîńi a ļegat sara ku lanțu, fakuț đi țîgań, kă aĭa a fuost ļigatură țapînă — баба је крила новац у једном повезу од старе мараме, али су га деца нашла и узела — baba a pitulat bańi într-o ļigatură đi kîrpă batrînă, ama kopiĭi a gasît șî ĭ-a luvat — она се заклела у децу да међу њима није било никакве везе — ĭa s-a źurat în kopiĭ kă întra iĭ n-a fuost ńiś o ļigatură [Por.] | ||
везати (gl. p. ref.) — ļega /lega/ — баба је везала џак слабим концем, па се жито просуло — baba a ļegat saku ku ață slabă, șî grîu s-a varsat — то треба везати чврсто, јако — aĭa trăbe ļegat strîns, țapîn — оно што није везано добро, развеже се брзо — aĭa śe nuĭe ļegat bun, sa đizļagă ĭuta [Por.] | ||
везачица (i. ž.) — ļigatuare /legătore ?/ — везачица је била направа специјално урађена за везивање снопова — ļigatuarĭa a fuost o mîkarauă adîns fakută đi ļegat la snuopĭ — неки су везачицу правили од дрвета, а неки од метаних цеви — uńi ļigatuarĭa fakut đi ļemn, da uńi đi țăvĭ đi fĭer [Por.] | ||
везивач (prid.) — ļegatuorĭ /legător/ — везивачи су најчешће били радници на жетви, који су за жетеоцима везивали снопље — ļegatuorĭ măĭ đes a fuost lukratuori la săśerat, kare a ļegat la snuopĭ dupa săśeratuorĭ [Por.] | ||
вејавица (i. s.) — spulbur /spulber/ — вејавица настаје када пада снег и дува ветар, па ветар тера пахуљице на све стране — spulburu sa faśe kînd ńinźe șă baće vîntu, pă vîntu mînă flotaśi în tuaće părțîļi — толико је напољу јака вејавица, да не можеш очи отворити — atîta ĭe afară spulburu đi tare, đi nu puoț uoki đeșkiđa — кад вејавица дуже траје, направе се велики сметови — kînd spulburu țîńe măĭ mult, sa fak namĭeț marĭ [Por.] | ||
вејалица (i. ž.) — vînturatuare /vânturătoare/ — вејалица је машина посебно направљена за вејање жита на вршидби — vînturatuarĭa a fuost mașînă adîns fakută đi vînturat grîu la trîĭerat [Por.] | ||
вејати (gl.) — viskuļi /viscoli/ — пада снег и дува ветар, лако може да настане мећава и да нас затрпају сметови — ńinźe șî baće vîntu, ļesńe puaće-fi kă sa viskuļaḑă zapada șî ńi kutrupĭesk namĭețî [GPek] — напољу јако веје (Шипиково) — afară rău viskuļe [Tim.] | ||
вејати (gl.) — spulbura /spulbera/ — веје снег — spulbură zapadă — по котлинама не веје као на брду, где је место отворено, и дува јак ветар са свих страна — pi boruź nu spulbură ka pi śuakă, unđe ĭe luoku đeșkis, șî baće vînt tare đin tuaće părțîļi [Por.] | ||
вејати (gl. p. ref.) — vîntura /vântura/ — жито се од неког времена вејало вејалицом, а пасуљ и даље решетом на ветру — grîu đintro vrĭame înkauśa s-a vînturat ku vînturatuarĭa, da pasuĭu tuot ku śuru la vînt — старчева соба треба да се проветри, јер смрди на мокраћу — suoba muoșuluĭ trăbe vînturată, kî puće la pișăț [Por.] | ||
век (i. s.) — vak /veac/ — век траје сто година — vaku țîńe o sută đi ań — то је било у прошлом веку — aĭa a fuost în vakol trĭekut — ништа не траје довека — ńimik nu țîńe pănă vaku șî aminu [Por.] | ||
вековати (gl.) — vakui /vecui/ — овде живим, овде век векујем — aiś traĭesk, aiś vaku vakuĭesk [Por.] | ||
велебиље (sint.) — ĭarba naruadă /mătrăgună/ — велебиље је јако отровна биљка — ĭarba naruadă ĭe buĭađe tare veńinuasă [Por.] | ||
велика игла (i. ž.) — andrĭeauă /andrea/ — „андреја” је велика игла са којом су се плеле дебеле чарапе и рукавице (Кривељ) — andrĭeauă ĭe ak mare ku kare s-a fakut la śarapĭ șî manușă gruasă [Crn.] — ја са великом иглом опшивам метле (Лазница) — ĭuo ku andrĭaua kuos la măturĭ [Hom.] | ||
Велика субота < — Sîmbîtaalbă /Sâmbâta albă/ — Бела субота код Влаха пада у суботу пре Ускрса, у српском календару се зове Велика субота — Sîmbîta albă la rumîń kađe în sîmbîtă înainća Pașćiluĭ, pi kîļindarĭu sîrbĭesk sa kĭamă „Velika subota” — на Белу суботу свети Илија прави план кад да бије градом оне које примети да раде тог дана — la Sîmbîta albă svić-Iļiĭa împarće pĭatra: faśe rînd kînd sî-ĭ bată pĭatra pi aăĭa kare iĭ vĭađe kă lukră-n ḑîua-ĭa — Бела субота је нерадни дан, празнује се због града, да град не бије летину — Sîmbîta albă ĭe sîrbatuare kare sa țîńe pintru pĭatră, să nu bată pĭatra ćimpu — на Белу суботу жене нису прале ни чешљале косу, да им коса не би оседела и опадала — la Sîmbîta albă muĭeriļi nu s-a spalat pi kap ńiś nu s-a pipćenat, să nu ļi înkărunțaskă șă să ļi piśe păru — у Танди је Беле субота последња субота пре Ђурђевдана — în Tanda Sîmbîta albă ĭe sîmbîta đe la urmă înainća lu Sînźuorḑ [Por.] | ||
велики (prid.) — mare /mare/ — одрастао човек, а прави глупости — uom mare, da faśe noroḑîĭ — велики човек, многа добра дела је учинио за народ — mare uom, mulće bunatățurĭ a fakut đi lume — толико великог човека још нисам видео: глава ко мерица, а ноге ко корито — atita uom đi mare n-a măĭ vaḑut, kapu ka mĭerńica, da piśuariļi ka karļița — велики човек има велику жену — uom mare are muĭare mare — велике је муке пропатио у свом животу — amarĭelurĭ marĭ a tras în traĭu luĭ — надошла је велика вода, и однела брвно — a veńit apa mare, ș-a luvat punća — ово је мој старији брат — asta ĭe fraćiļi mĭeu al mare [Por.] | ||
велики левак ? (i. m.) — ńiļiu /nelei/ — велики левак је направљен од дрвета у облику корита са цевком на дну, и служи да се у велико буре сипа вино или ракија — ńiļiu ĭe tolśerĭ mare đi ļemn, fakut ka postaua ku țauă la fund, șî ku ĭel sa împlă butuoĭ mare ku vin or ku rakiu [Por.] | ||
величина (i. ž.) — marime /mărime/ — толико је велики човек, да му не можеш измерити величину — (iron.) atîta uom đi mare đi nu-ĭ puoț măsura marimĭa — ово је превелико, смањи му величину, па да видимо шта ћемо — asta ĭe prĭa mare, mićikuļeḑî-ĭ marimĭa, șî sî veđem śe sî faśem [Por.] | ||
вена (i. ž.) — vînă /vână/ — кад се пресече вена, шикне крв на све стране — kînd sa taĭe vîna, bîșńașće sînźiļi în tuaće părțîļi — кад човек превише лежи, скрате му се жиле на ногама — kînd uomu prĭamult ḑaśe, îĭ sa skurtă vîńiļi la piśuare — планински венац, коса, повијарац — vîna munțî, vîna krakuluĭ — у великој суши усахне и матица реке — în săśită mare sakă șî vîna rîuluĭ [Por.] | ||
венац (i. ž.) — kunună /cunună/ — венац је плетеница од нечега у облику круга — kununa ĭe înpļećitură đin śuava, fakută ka śerku — венац белог или црног лука, окачен испод стреје да се суши — kunună đi usturuoĭ or đi śapă, atîrnată supt strĭeșînă sî sa ușće — девојачки венац, исплетен од цвећа узбраног на Ивањдан — kununa fĭaćilor, împļećită đin fluorĭ kuļasă la Sîmḑîĭana — кад се људи венчавају у цркви, поп им ставља металну круну на главу, која сија као да је од злата — kînd lumĭa sa kunună în bisîarikă, puopa ļi puńe kunună đi fĭer în kap, kare ļikură ka kînd ĭe đi aur [Por.] | ||
венути (gl.) — tînžî /tânji/ — могу да вену биљке и животиње, за људе нисам чуо да се каже — puot să tînžîaskă verđețurļi șî žuaviń-ļi, đi uamiń n-am auḑît sî sa ḑîkă — вене цвеће незаливено — tînžîăsk fluoriļi ńiudaće — вене и крава када је болесна и не једе, кад слаби — tînžîașće vaka kînd ĭe bolnauă șî nu manînkă, kînd slabĭașće — могу и млади да вену, када их мори нека тешка љубав — puot ș-aĭ ćińirĭ sî tînžîaskă, kînd iĭ pisaḑă au vro dragustă grĭa [Por.] | ||
венути (gl. p. ref.) — paļi /păli/ — кад кукуруз увене од суше, поврати се кад падне киша, а кад се осуши, не поврати се никад — kînd kukuruḑu sa paļașće đin sîaśită, sa-ntuarśe kînd dă pluaĭa, da kînd sa uskă, nu măĭ sa-ntuarśe ńiśkînd — биљка вене од сунца или од суше — buĭađa sa paļașće đi suare au đi sîaśită [Por.] | ||
венути (gl. p.) — vișćežî /veșteji/ — цвет вене кад га бије слана — fluarĭa vișćežîașće kînd o baće bruma — вене и девојка удавача кад се не уда на време — vișćežîașće șî fata mare kînd nu sa marită la vrĭame [Por.] | ||
венчати се (gl. p. ref.) — kăsători /căsători/ — кад се удала за првог мужа, није имала ни софру, ни кашику — kînd s-a kăsătorit ku uomu đintîń, n-avut ńiś masă, ńiś ļingură — има само једног сина, стигао за женидбу — are numa un fiśuor, ažuns đi kăsătorit [Por.] | ||
вео (i. s.) — sovuon /sovon/ — совон је бели вео са круном који је млада на свадби стављала на главу, и који је раширен падао низ леђа — sovuon ĭe val alb ku kunună, kare mirĭasa la nuntă l-a pus pi kap, șî ĭel a kaḑut răsfirat pi șîaļe [Por.] | ||
вепар (i. m.) — vĭer /vier/ — вепар је неуштројен прасац, остављен за приплод — vĭer ĭe puork ńiskopit, lasat đe prasîlă [Por.] | ||
вепар (i. m.) — maskur /mascur/ — маскур и вепар су исто, неушкопљено свињче, остављено за приплод — maskur ku vĭeru ĭe tot una, purśel ńiskopit, lasat đe priplod — тера крмачу код вепра — mînă skruafa la maskur [Por.] | ||
вериге (i. ž.) — ḑîaļe /zale/ — вериге су правили Цигани ковачи — ḑîaļiļi a fakut țîgańi ferari — о вериге је био окачен котао у који се кувао качамак — în ḑîaļe a fuost atîrnată feruaĭka în kare s-a fĭert koļașa [Por.] | ||
верижњача (i. s.) — ḑalarĭ /zalari/ — верижњача је била направљена од дебеле дренове гране — ḑalarĭu a fuost fakut đin krĭangă đi kuorn, gruasă — за верижњачу су биле окачене вериге, које су могле да се продужују или скраћују, према томе колико је суд морао бити удаљен од ватре — đi ḑalarĭ a fuost atîrnaće ḑîaļiļi, kare a putut sî sa skurćaḑă, or sî sa lunźaskă, kît a trîbuit vasu sî fiĭe rîđikat đi la fuok [Por.] | ||
верник (prid.) — kređințuos /credincios/ — само се о празницима скупаљаху верници код цркве, па и тада више је баба долазило да узму свету водицу — numa pi la ḑî marĭ sa aduna kređințuoșî pi la bisîarikă, da ș-atunśa măĭ mult babiļi veńa să ĭa moļidvă [Por.] | ||
веровање (i. ž.) — kređință /credință/ — било је некад старо веровање да је земља равна плоча — a fuost kređința batrînă đimult kî ĭe pomîntu ļaspiđe — веровање у бога се готово изгубило у народу, сада је највеће веровање у новац — kređință în dumńeḑîu gata s-a pĭerdut în lumĭe, akuma ĭe măĭ mare kređință în bań [Por.] | ||
веровати (gl. p.) — kređa /crede/ — човек треба да верује у нешто, не може се живети а да се ни у шта не верује — uomu trăbe să krĭadă în śuava, nu sa puaće traĭi să nu sa krĭadă în ńimika — немој веровати док не видиш својим очима — nu kređa pănă nu vĭeḑ ku uok tiĭ [Por.] | ||
Веселин (i. m.) — Visaļin /Veselin/ — Веселин је крштено име, дато мушком детету са жељом да му живот буде весео и безбрижан — Visaļin ĭe nume bućeḑat, dat la kopil voĭńiśesk ku duor să-ĭ fiĭe traĭu vĭasîl șî fara grižă [Por.] | ||
Веселинка (i. ž.) — Visaļina /Veselina/ — Веселинка је женско име, наслеђено од старих Влаха — Visaļina ĭe nume muĭerĭesk, moșćeńit đi la rumîńi aĭ batrîń [Por.] | ||
веселити (gl. p. ref.) — visaļi /veseli/ — примио је плату, и отишао да се провесели са друштвом — a primit plata șî s-a dus sî sa visaļaskă ku fîrtațî — својим шалама увесељавао нас је целу ноћ — ku glumiļi luĭ ń-a visaļit tuota nuapća [Por.] | ||
весеље (i. ž.) — visaļiĭe /veselie/ — весеље је кад се скупи много људи, и неко свира а људи играју — visaļiĭe ĭe kînd s-adună lumĭe multă, șî vruńi kîntă da lumĭa žuakă — без игранке нема весеља — fara žuok nuĭe visaļiĭe — иду на игранку — s-a duk la visaļiĭe — на весељу су сви добро расположени — la visaļiĭe tuoț sînt în vuoĭa bună [Por.] | ||
весео (prid.) — vĭasîl /vesel/ — за човека који је весео и говорљив, каже се да има добру нарав — đi uom kare ĭe vĭasîl șî vorbituorĭ, sa spuńe kă are narau bun — он је весео само кад мало попије — ĭel ĭe vĭasîl numa kînd bĭa kîta [Por.] | ||
весло (i. ž.) — vîslă /vâslă/ — рибар тера чамац веслима — peșkarĭu mînă luntriĭa ku vîsļiļi [Kmp.] | ||
вест (i. ž.) — șćire /știre/ — да знаш вести о њему — (folk.) să șćiĭ đi șćirĭa luĭ — није радио ништа без знања родитеља — n-a lukrat ńimika fara șćirĭa parințîlor [Por.] | ||
ветар (i. s.) — vînt /vânt/ — кад ветар дува, њише се грање на дрвету — kînd baće vîntu, sa klaćină krĭanźiļi în ļemn — ветар тера облаке — vîntu mînă nuviri — дува хладан ветар, пробија до костију — baće un vînt rîaśe, strabaće pănă la uos — има много врста ветрова, најчешћи су кошава, горњак, цигански и зли ветар — ĭastă mulće fĭelurĭ đi vînturĭ, măĭ đes sînt koșaua, gorńak, đi țîganu șî vînto-l rău — олуја је најјачи ветар — vižuļiĭa ĭe vînt măĭ tare [Por.] | ||
ветровит (prid.) — vînturuos /vânturos/ — старинско гумно било је прављено на ветровитом месту, јер се жито вејало на ветру — arĭa bîtrîńaskă s-a fakut la luok vînturuos, kă grîu s-a vînturat la vînt [Por.] | ||
већ (pril.) — viće /deja ?/ — кад сам ја већ одрасла као девојка, тај се обичај изгубио — ĭuo, viće, kînd am ažuns fată mare, aăla ađet s-a pĭerdut [GPek] | ||
вече (i. ž.) — čină /cină/ — вече је после заласка сунца — čina ĭe după če să duče soarele la skapît — љута жена, није спремила ништа за вечеру — muĭerĭa mîńioasă, n-a sprimit ńimik ďе čină — навече је вечера у очи славе — čina prazńikuluĭ ĭe seara în oki prazńikuluĭ [Kmp.] | ||
вече (i. ž.) — sară /seară/ — вече је последњи део дана, после ње наступа ноћ — sara ĭe parća ḑîļi đi la urmă, dupa ĭa tună nuapća — вече почиње кад зађе сунце — sara înśape kînd zovîrńe suariļi — добро вече — sara bună — синоћ — a sară — прексиноћ — alaltîsară [Por.] | ||
вечерас (pril.) — astară /astară/ — вечерас идемо на седељку — astară ńi duśem la șîḑîtuarĭe [Crn.] — видимо се вечерас, док се не смркне — ńi veđem astară, pănă nu ńigurĭaḑă [Por.] | ||
вечерас (pril.) — đisară /deseară/ — реч „ђисара” данас не значи ништа, само је део речи „анђисара” која је исто што и „вечерас” — vuorba đisară astăḑ nu însamnă ńimika, numa ĭe o parće đin vuorbă „înđisară” kare ĭe tot una ku „astară” [Por.] | ||
вечно (pril.) — veśiĭe /vecie/ — ко иза себе остави дело од велике користи за људе, живеће вечно у њиховом сећању — kare lasă dupa ĭel lukru ku mare dobîndă đi lume, o să traĭaskă đi veśiĭe în minća lor — верује се да човек кад умре не нестаје, него прелази у други свет где вечно живи у рају — (ver.) sa krĭađe kă uomu kînd muare nu sa pĭarđe, numa sa duśe pi alta lume unđe traĭașće đi veśiĭe în raĭ [Por.] | ||
вешала (i. ž.) — spînḑuratuare /spânzurătoare/ — четници су у сред села подигли вешала од три неотесане греде, и обесили Тику Страина јер их је напустио и отишао у партизане — flokańi a fakut în mižluoku satuluĭ spînḑuratuare đi triĭ bîrńe ńiśopļiće, ș-a spînḑurat pi Tuku Strain, kî s-a dus đi la iĭ la părtizań [Por.] | ||
вешање (i. s.) — spînḑurat /spânzurat/ — четници су окупили људе да гледају вешање једног партизана, не би ли се некако уплашили и одступили од Тита — flokańi adunat lumĭa la spînḑuratu lu un părtizan, nu sa va spumînta kumva, șî sî sa stokńaskă đi la Titu [Por.] | ||
вешовка (i. m.) — skalan /scălan/ — вешовка је веза између два клипа кукуруза, везана шашом један за други — skalan sa kĭamă duauă druź đi kukuruḑ ļegaće ku gižîļi una đi alta — кукуруз одабран за семе везивао се у вешовке и качио под надстрешницу да се боље суши — kukuruḑu aļes đi samînță s-a ļegat skalan șî s-a atîrnat supt strĭeșînă sî sa ușće măĭ bińe — деца висе на огради окачена ко грозд, и гледају фудбал — kopiĭ stau skalan atîrnaț pi gard, șî sa uĭtă la luoptă — обрао виноград, а деци није донео ни везицу грожђа — a kuļes viĭa, da n-a dus un skalan đi strugurĭ sî đa la kopiĭ [Por.] | ||
веzан (prid.) — ļegat /legat/ — крава пасе везана за колац — vaka pașće ļegată đi par — чврсто је везан, не може утећи — ļegat țapîn, nu puaće skapa — везан је од стране љубавнице, која га је зачарала са врачарама, да не може имати ништа са другим женама — ļegat ĭe đi ibuomńikă, kare ĭ-a fakut momuaće ku vrîžîtuoriļi, sî nu puată avĭa ńimika ku alće muĭerĭ [Por.] | ||
веzати (gl. p. ref.) — ļigutui /legatui/ — у години тријесчетвртој, кад је отишао наш нам краљу, мир да склопи и да веже — (stih) anu, anu triḑăś-ș-patru, kînd s-a dus a nuostru kraļe, paśa să ļigutuĭaska — нашег краља Александра убили су кад је отишао у стране државе да склопи мир — pi anuostru kraļe Aļiksandru la omorît kînd s-a dus în țăriļi strîńe să ļigutuĭaskă paśa [Por.] | ||
вж (uzv.) — vîž /vâj/ — чуо је, као кроз сан: вж! вж! али му није пало на памет да би то могао бити млаз воде — auḑît, ka pin vis: vîž! vîž! ama nu ĭ-a dat în gînd kă aĭa a putut să fiĭe vîžuoĭu api [Por.] | ||
ви (zam.) — vuoĭ /voi/ — ви и ми смо иста врста Влаха — vuoĭ șî nuoĭ sînćem tuot un fĭeļ đi rumîń — ја са вама не могу да изађем на крај — ĭuo ku vuoĭ nu puot să ĭes la kîpatîń — са вама — ku vuoĭ — за вас — đi vuoĭ — међу вама — pintra vuoĭ — о вама — đispre vuoĭ — због вас — pintru vuoĭ [Por.] | ||
вид (i. ž.) — viđare /vedere/ — очни вид — viđarĭa uokĭuluĭ — иако је стар, још увек има добар вид — dakă ĭe batrînă, înga are bună viđarĭe — тек кад је изашао из мрака на видело, видели су ко је — tuma kînd ĭeșî đin ńegura la viđare, vaḑură kare ĭe — светлост свеће се намењује покојницима, јер су они на оном свету стално у мраку — viđarĭa đi lumanarĭe sa dă đi pomană la-ĭ muorț, kă iĭ sînt piu lumĭa-ĭa tuot în ńagura — Сунце даје најјачу светлост — Suraiļi dă măĭ tare viđare [Por.] | ||
видети (gl. p. ref.) — veđa /vedea/ — баба је изгубила очи, не види више добро као раније — baba a pĭerdut uoki, nu măĭ vĭađe bun ka-ntîń — ако да бог, видимо се сутра — dakă va da buog, ńi veđem mîńe — човек који не види је слеп — uomu kare nu vĭađe, ĭe kĭuor — није имао ко да гледа ту децу, па су они отишли у бели свет — n-avut kare să vadă đi kopi-ĭa, șî iĭ s-a dus în lumĭa albă [Por.] | ||
видик (i. s.) — skapît /scapăt/ — изгубио се, зашао за хоризонт (нестао са видика) — s-a perdut, a dat dupa skapît [Por.] | ||
видра (i. ž.) — vidră /vidră/ — видра је дивља животиња која живи на обали воде, плива добро и храни се рибом — vidra ĭe žuavină sîrbaćikă kare traĭașće pi malu api, nuată bińe șî sa arańiașće ku pĭeșć — видра се лови због крзна, које је јако скупо јер се од њега праве господске бунде — vidra sa prinđe pintru pĭaļe, kare ĭe tare skumpă kî đin ĭa sa fak bunḑ domńeșć [Por.] | ||
виђен (prid.) — vaḑut /văzut/ — био је домаћин виђен у целој области, не само у свом селу — a fuost stapîn vaḑut în tuot țînutu, nu numa în satu luĭ — упознао се са једним познатим човеком — s-a kunoskut ku un uom vaḑut [Por.] | ||
Визак (i. m.) — Vizak /Vizac/ — Визак је део села Танде на међи са Горњаном, Луком и Бучјем — Vizaku ĭe o parće đi sat Tanda la otar ku Gorńana, Lukĭa șî Buśa — Визак је камени гребен у венцу крша — Vizaku ĭe o kuamă đi pĭatră în kununa đi kîrșĭe — постоји Велики и Мали визак — ĭastă Vizako-l mik șă Vizako-l mare — између два Визака има добро пасиште за стоку, па су ту напасали своја стада стари Танђани, Лучани и Бучјани — întra Vizaśe ĭastă pașćuńe bună đi viće, ș-aśiĭa a paskut turmiļi luor Tanđeńi, Lukĭeńi șă Buśeńi aĭ batrîń — у близини Визака је Стол, велики кршевити врх који се тако зове јер је спљоштен као сто — apruapĭe đe vizak ĭe Stuolu, vîr mare đe kîrșĭe kare sa kĭamă așa kă ĭe pļoșćenat ka astalu — нико у ова три суседна села не зна зашто се Визак тако зове — ńima ăn aļi triĭ saće înveśinaće nu șćiĭe đi śe Vizaku sa kĭamă așa — једни кажу да су видели старе српске карте на којима пише Двизак уместо Визака — uńi spun kă a vaḑut ńiskaĭ kărț batrîńe sîrbĭeșć pi kare skriĭe Dvizak în luok đi Vizak [Por.] | ||
вијугаво (pril.) — fuĭuagă /fuioagă/ — каже се да се нешто креће вијугаво кад се држи ред, али се не иде право, него тамо-амо — sa ḑîśe đi śuava kî mĭarźe fuĭuagă kînd sa țîńe șîr, da nu mĭerg đirĭept, numa înkolo-nkolo — стадо оваца, кад осети сланиште, или када сито јури на појило, јури наврат-нанос — stîna, kînd sîmće sanuńa, or kînd satulă traźe la apă, aļargă fuĭuagă — проклети мрави, улазе ми у кућу у колони — pîrdańiśiļi đi furńiś, ăm tună-n kasă fuĭoruagă [Por.] | ||
вијук (i. ž.) — tîrsaĭkă /târsoacă/ — вијук је трава која највише расте по камењару, и у шумама са ретким дрвећем — tîrsaĭkă ĭe ĭarbă kare dă măĭ mult pi kîrșuaće, șă pi supt ļamńe pin padure rară — вијук не смеју да пасу музлице до јагњења, јер остају јалове — tîrsaĭka nu kućaḑă să paskă uoiļi mulgatuare pănă nu fată, kă sa starpĭaḑă [Por.] | ||
вика (i. m.) — zbĭarît /zberet/ — велика се вика чује у долини, сигурно су неки суседи заподели свађу — mare zbĭarît s-auđe pi vaļe, sigurat ńiskaĭ veśiń s-a luvat la sfadă — ради у школи, а тешко подноси дечју грају — lukră la șkuală da rău sufîră zbĭarîtu kopiĭilor [Por.] | ||
викати (gl. p. ref.) — zbera /zbera/ — намерно виче да је чују сви — sa zbĭară adîns s-o audă tuoț — љутит, виче на децу — mîńiuos, zbĭară pi kopiĭ — јавља се гладна стока, време је да се пусти на пашу — zbĭară vićiļi đi fuame, vrĭamĭa ĭe sî sa slubuadă la pașuńe [Por.] | ||
вила (i. ž.) — ḑînă /zână/ — моја је девојка лепа као вила — fata mĭa ĭe frumuasă ka ḑîna — стара вила, мајка вила — ḑînă batrînă [Por.] | ||
вилин коњиц (i. m.) — kalupuopi /calul-popii/ — вилин коњиц је буба са дугим трупом, великом главом и двоструким крилима — kalu puopi ĭe o guangă ku trupu lung, ku kap mare șî ku duauă rîndurĭ đi ăripĭ — вилин коњиц живи само поред воде; његове ларве су испод камења, добар мамац за рибаре који пецају удицом — kalu puopi traĭașće numa pi lînga apă; vĭermi luĭ sînt pi supt pĭetre, bună momĭală đi pĭeșkarĭ kare prind ku ungița [Por.] | ||
вилина косица (sint.) — tuortu păsîrilor /torțel/ — вилина косица је биљка без корена, која се увија око стабла детелине, и живи на њен рачун — tuortu păsîrilor ĭe o buĭađe fara rîdaśină, kare sa suśașće pi bîtu dîtaļińi, șî traĭașće đi raśunu iĭ [Por.] | ||
вилино сито (sint.) — sîtaḑîńi /sita-zinelor/ — вилино сито је ниска бодљикава биљка, која расте по ободима ливада — sîta ḑîńi ĭe buĭađe așaḑată șî spinuasă, kare krĭașće pi marźina ļivĭeḑî — Власи верују да вилино сито расте на местима где играју виле — (ver.) rumîńi krĭed kî sîta ḑîńi dă la luokurĭ unđe žuakă ḑîńiļi [Por.] — трудница која жели да се лако породи, треба да пије воду у којој се кувало вилино сито (Снеготин) — (ver.) greuańa kare vrĭa să sa nașće ușuor, trăbe să bĭa apă în kare s-a fĭert sîta ḑîńi [Bran. | ||
вилица (i. ž.) — falkă /falcă/ — боли ми зуб, и натекла ми је вилица сва — ma duare đinćiļi, șî mi s-a-nflat falka tuată — нема ниједан зуб у вилици — n-are ńiś un đinće-n falkă [Por.] | ||
виљушка (mn. furkuļiț) — furkuļiță /furculiţă/ — некада није било виљушака за софром, људи су се служили руком — đemult n-a fuost furkuļiță la masă, lumĭa a luvat ku mîna [Por.] | ||
виме (i. ž.) — pulpĭe /pulpă/ — крава, овца и коза имају вимена у која се скупља млеко — vaka, uaĭa șî kapra au pulpĭe în kare sa adună lapćiļi — на вимену крава има четири, а овца и коза по две сисе — la pulpĭe vaka are patru, da uaĭa ku kapra kîći doă țîță — код краве су се направиле брадавице на вимену, чекамо врачару да дође да јој баје неопраном вуном — la vakă s-a fakut ńiźiĭ la pulpĭe, așćetăm să vină vrăžîtuarĭa să-ĭ đeskînće ku lînă ńispalată — лист потколенице је меснати део ноге од колена до глежња — pulpĭa piśuoruluĭ ĭe parća karnuoasă la piśuor đi la źanunkĭe pănă la nođiț [Por.] | ||
винка (i. s.) — fonfiu /fonfiu/ — винка је баштенско цвеће, са плавим цветовима и тврдим листовима као код бршљана — fonfiu ĭe fluare đin građină, ku fluorĭ vînîće șî ku frunḑă tare ka alu ĭađiră — сећам се да је много винке било поред ограде школског дворишта, а и певала се једна песма „Зелен листак од винчице”. — țîn minće kă a fuost mult foĭonfiu pi lînga gard întraușa șkuoļi, da șî sa kînta un kînćik „Frunḑă vĭarđe, foĭonfiu” [Por.] | ||
винка (i. ž.) — foĭenfiu /fonfiu/ — са винчицом бабе врачају — ku foĭenfiu babiļi dăskîntă [Zvizd] | ||
виноград (i. ž.) — viĭe /vie/ — Мунћани нису имали земљиште погодно за виноград — Munćeńi n-avut pomînt bun đi viĭe — где је било винограда, били су засађени ћибриком, сортом јако киселог грожђа — unđ-a fuost viĭ, đi bîtrîńață a fuost sađiț ku ćibrik, suartă đi strugurĭ tare akri [Por.] | ||
винска мушица (i. ž.) — vinariță /vinariță/ — винска мушица је ситна мува која долази на вино, или на све што је кисело — vînarița ĭe muskă mikă kare vińe la vin, or la tot śi ĭe akru [Por.] | ||
Винчило (i. m.) — Vinćilă /Vinţilă/ — Винчило је однекуда дошао, и са својима се населио на Пољани са тополама — Vinćilă a veńit đi vrunđeva șî ku aĭ luĭ s-a kîsîtorit la Poĭana ku pluopi [Por.] | ||
Винчиловићи (i. m.) — Vinćiluońi /Vinciloni/ — Винчиловићи су у Рудној Глави преко двеста година — Vinćiluońi sînt în Arnaglaua măĭ mult đi doăsuće đi ań — Коста Винчиловић лепо свира на виолини стара влашка кола — Kuosta Vinćilă frumuos kîntă-n laută žuokurĭ rumîńieșć đi bătrîńață [Por.] | ||
виола (i. ž.) — tămîńuară /tămâioară/ — виола расте на ливади, у шуми је нема; има само један цвет беле боје, или боје јоргована, искривљен са врхом на доле — tămîńuară dă pi ļivađe, pi padure nu sa află; are numa o fluare albă, or ka iļiļaku, întuarsă ka kîrļigu ku vîru-n žuos — виола најлепше мирише од свих пролећних цветова — tămîńuară măĭ frumuos mirusă đin tuaće fluoriļi în priomovara — бабе је радо намењују покојницима, позивајући их „да дођу у пролеће, по мирису виолином” — tămîńuară babiļi ku drag o dau đi pomană, șî kĭamă pi aĭ muorț „să vină la primovară, pi miruos đi tămîńuară” [Por.] | ||
виолина (i. ž.) — laută /lăută/ — виолина има четири жице, преко којих виолиниста превлачи гудалом — lauta are patru kuorḑ, pista kare lăutarĭu traźe ku arku — на виолини се најлепше свирају старинска кола — în laută măĭ frumuos sa kîntă źuokurļi aļi batrîńe [Por.] | ||
виолина (i. ž.) — laptă /lăută/ — још од малена ме је вукла љубав према виолини — înga dă mik m-a tras doru dupa laptă [Mlava] | ||
виолиниста (i. m.) — lăutar /lăutar/ — виолинисти су некад имали велику тражњу: без њих није прошло ни једно весеље, од седељке до велике свадбе — lăutari đemult avut mare katare: fara iĭ n-a trĭekut ńiś o visaļiĭe, đi la șîḑîtuare pănă la nuntă mare [Por.] | ||
виолиниста (i. m.) — laptar /lăutar/ — Милан Рашанчанин из Млаве би је најпознатији виолиниста, знали су га сви, од Стига до Хомоља — Milan Rașanțanu dîn Mlaoa a fuost măĭ kunoskut laptar, l-a șćut tuoț dăn Stig pănă-n Omuoļ [Por.] | ||
вир (i. ž.) — gîltînă /gâldău/ — вир на реци је најбоље место за купање, ако знаш да пливаш — gîltînă la rîu ĭe măĭ bun luok đi skaldat, dakă șćiĭ să nuoț — у дубоком виру има великих риба — în gîltînă adînkă ĭastă pĭeșć marĭ — удавио се у једној виретини — s-a-ńekat într-un gîltuop — пресушила је река, остали су само неки вирићи овде-онде, ни ноге не можеш да опереш у њима — a sakat rîu, a ramas numa ńișći gîltînuță koļa-koļa, ńiś piśuariļi nu puoț sî spĭeļ în ĭaļe [Por.] | ||
вир (i. m.) — bușćuruog /bușciorog ?/ — на Тимоку има много великих вирова, добрих за купање — la Ćimuok ĭastă mulće bușćuruogurĭ marĭ, buńe đi skaldat [Crn.] | ||
вир дубок (i. s.) — gîltuop /gâldău/ — велики и дубоки тишак у речној матици — gîltuop ĭe ćișnă mare șî adînkă [Por.] | ||
висибаба (i. m.) — giośel /ghiocel/ — висибаба прва цвета у пролеће, још док се не отопи снег — giośelu înfluare măĭ întîń primovara, înga pănă nu sa ĭa zapada [Por.] | ||
висина (i. ž.) — nalțîme /nalţime/ — то не паше, има малу висину — aĭa nu păsuĭe, are nalțîme mikă — висина сандука много је већа од дужине — nalțîmĭa sandukuluĭ mult ĭe măĭ mare đi kît larźimĭa — меримо висину деце — măsurăm nalțîmĭa kopiĭiluor [Por.] | ||
висок (prid.) — nalt /nalt/ — шума висока и густа — padure naltă șî điasă — има девојку, али је много вишља од њега, па нису добар пар — are fată, ama mult măĭ naltă đikît ĭel, șî nus parĭake bună — попео се на високо дрво, и пао — s-a suit pi ļiemn înalt, ș-a kaḑut — направили су висок мост, да га не однесе велико вода — a fakut puod înalt, sî no-l ĭa apa mare [Por.] | ||
витао (i. ž.) — vîrćańiță /vîrtelniță/ — витао је направа на коју жене стављају кануру кад хоће да намотају предиво на калем — vîrćańiță ĭe o mîkarao pi kare muĭeriļi pun muotka kînd vrĭeu sî umpļe mosoru ku tuorsu [Por.] | ||
влага (i. ž.) — suđală /umezală/ — кувала је веш и напунила собу са паром, не може да се дише од влаге — a fĭert skimburļi ș-a umplut suoba đi aburĭ, nu puoț să sufļi đi suđală [Por.] | ||
владар (i. m.) — amparat /împărat/ — кроз приче за децу више се помиње цар, а кроз лаутарске песме, император — pin povĭeșć kopilarĭeșć sa pumeńașće măĭ mult țaru, da pin kînćișe lăutarĭeșć, amparatu [Por.] | ||
влажан (prid.) — uđiluos /udilos/ — земља после кише је влажна — pomîntu dupa pluaĭe ĭe uđiluos — росна трава је влажна, и није добро седети на њој јер ти се прехладе бубрези — ĭarbă ku ruauă ĭe uđiluasă, șă nuĭe bun șađa pi ĭa kă-ț raśesk rarunki [Por.] | ||
власи (i. m.) — vlaś /vierme/ — на одеротини су се појавили црви — în žđerîtură a înpuĭat vlaś — у рани на крављој нози има црва — la taĭatura-ĭa la piśuoru vaśi ĭastă vlaś [Crn.] | ||
власи (i. ž.) — pĭerĭ /peri/ — власи су црви танки као влат косе — pĭerĭ sînt vĭermĭ, supțîrĭ ka păru đin kap [Por.] | ||
влачан (prid.) — skîrmanat /scărmănat/ — влачена вуна се провлачи кроз гебен да би се из ње извукли тврди праменови, да остане само мека вуна до које се прави кудељка — lînă skîrmanată sa traźe pin darak sî sa skuată đin ĭa bițurĭ aļi tarĭ, sî ramînă numa lîna muaļe, đin kare sa faśe kairu [Por.] | ||
влачег (i. ž.) — vulpĭe /?/ — влачег је ракљаста санка о коју се качи основа и вуче да се што чвршће снује на задње вратило разбоја — vulpĭa ĭe o saĭnă raklată đi kare sa atîrnă kuardă kînd sa traźe la învaļituare, sî sa pună strîns pi sulu đinapuoĭ — да би се основа што чвршће стегла на вратило, на влачег се ставља тешко камење, или седе одрасла деца — đi sî sa strîngă kuarda śe puaće măĭ tare, pi vulpĭe sa pun petruańe grĭaļe, or kă șăd kopiĭi măĭ maruț — у Танди се не пуштају деца да седе на влачегу јер се неће никад оженити — în Tanda nu sa lasă kopiĭi să șadă pi vulpĭe kă nu sa măĭ însuară [Por.] | ||
влачег (i. ž.) — kapră /?/ — оно што се у поречким селима зове лисица, саоница за извлачење основе за оснивање вратила разбоја, у половини Танде према Голу зове се коза — aĭa śe sa kĭmă în saćiļi poreśańe vulpĭe, o saĭnă đi tras kuarda kînd sa învaļiașće sulu, în žumataća Tănḑî kîtra Guol sa kĭamă kapră [Por.] | ||
влачење (i. s.) — skîrmanat /scărmănat/ — жене су напустле обичај влачења вуне — muĭeriļi a lasat ađetu đi skîrmanat la lînă — некада се влачење вуне радило са мобом — đemult skîrmanatu s-a fakut ku klakă [Por.] | ||
влачити (gl. p.) — skîrmana /scărmăna/ — после прања и сушења, вуну треба влачити, у најкраћем речено: вуна треба проћи коз женске руке, јер раније није било вуновлачара — dupa śe sa spală șî sa uskă, lîna trăbe skîrmana, đin skurt ḑîs: trăbe trekută pin mîńiļi muĭerilor, kî đemult n-a fuost mașînă đi miță — влачећи вуну, жене су је чистиле од крхотина које су се усукале у вуни , док су се овце провлачиле коз бујад и шипражје, а вода није могла да их спере — skîrmanînd lîna, muĭeriļi o kurîță đi lomańe kare s-a nîklait în lînă, pănă uoĭļi s-a tras pin buĭeḑare șî pin tufare, da apa n-a putut să ļi ļimpeḑaskă [Por.] | ||
во (i. m.) — buou /bou/ — во је бик коме су стуцана јаја, да не би могао да скаче на краве, већ да буде добар за рад — buou ĭe biku lu kare sînt batuće kuaĭļi, să nu sară pi vaś, numa să fiĭe bun đi lukru — јак као во — tare ka buou [Por.] | ||
вода (i. ž.) — apă /apă/ — дубока вода — apă adînkă — велика (надошла) вода — apă mare — тиха, мирна вода — apă ļină — плитка вода, плићак — apă skundă — топла вода — apă kaldă — прокувана вода — apă fĭartă — врела вода — apă fĭerbinće — млака вода — apă molkuță — устајала, бљутава вода — apă klośită, klośitură — слатка, зашећерена вода — apă dulśe — слана вода — apă sarată — кисела вода — apă akră — бистра вода — apă ļimpiđe — чиста вода — apă kurată — мутна вода — apă tulburĭe — бела вода (чест топоним) — apă albă — црна вода (због црног камења у кориту водотока) — apă ńagră — растока, вододелница — apă rîstośită — зајажена, заустављена вода; понорница — apă înfundată — скупа вода, вода из апотеке — apă skumpă — вода са састава двају потока (има магијску моћ, користи се у бајању) — apă întîńită — неначета вода, вода на извору, вода коју пре тог места није захватио и није пио нико (има магијску моћ, користи се у бајању) — apă ńinśepută — вода која се у водотоку окреће у месту; придаје јој се магијску моћ, и користи се у бајању за враћање чини — apă întuarsă — мртвачка вода, вода која се затекла у судовима при проласку погребне поворке поред куће (обавезно се баца) — apă morțuagă (morțîșuagă) — „ослобођена” вода, вода која се у посебном обреду изливања (либације) намењује покојницима — apă slubaḑîtă — оцеђена вода — apa stuarsă — кишница — apa đi pi strĭeș — ушће — gura api — низводно — pi apă la valje — узводно — pi apă la đal — однела вода — a luvat apa — удављен у води — îńekat în apă — отишло низ воду — sa dus pi apă — надошла вода — a veńit apa — водена матица; матица реке — matka api — безводан — fara apă [Por.] — вода која се узима са три извора и даје самртнику који тешко умире — apă mută — крштена вода, узима се на Богојављење и чува за лечење — apă boćeḑată — скупа вода, уноси се у домаћинство покојника током петровданског поста — apă skumpă [Crn.] — плитка вода (Кобиље) — apă spintă [Stig] | ||
воден (prid.) — apuos /apos/ — имам њиву поред реке, потпуно је водњикав, добар је само са купусиште — am un luok lînga rîu, apuos ku tuot, bun ĭe numa đi vîrḑariĭe [Por.] | ||
водени кос (i. m.) — paskarĭ /pescar/ — водени кос је код нас мала, црна птица која живи поред реке, стоји на камену, млати репом и храни се рибом — paskarĭ la nuoĭ ĭe o pasîrĭe mikă, ńiagră, kare traĭașće pi lînga rîu, stă pi pĭatră șî baće đin kuadă, șî sa arańiașće ku pĭeșć [Por.] | ||
водени црв ? (i. ž.) — gușă /gușă ?/ — водени црв је бео, дугачак и танак као влат косе — gușă ĭe vĭarme đin apă, alb, lung șî supțîre ka păru đin kap — где живи водени црв, вода је чиста — unđe traĭașće gușă, apa ĭe kurată — ако човек не пази и попије воденог црва, може да се разболи, па и да умре — dakă uomu nu bagă sama șă bĭa vro gușă, puaće sî sa bulnavĭaskă, pă șî sî muară — ко не води рачуна кад пије воду са шумског потока, и попије воденог црва, направи му се чвор на врату, који се зове гуша — (ver.) kare nu bagă sam kînd bĭa apă đin vrun ogaš đin padure, șî bĭa gușă, iĭ sa faśe nuod pi gît, kare sa kĭamă gușă [Por.] | ||
воденица (i. ž.) — muară /moară/ — људи нису могли да живе без воденице — lumĭa n-a putut să traĭaskă fara muară — воденица поточара — muară la apă — воденица на ветар; ветрењача — muară la vînt — док се нису направиле воденице поточаре, свака кућа је имала жрвањ, који су жене окретале руком — pănă nu s-a fakut muorĭ la apă, tuota kasa avut rîșńiță, kare a-nvîrćito muĭeriļi ku mîna — воденичар — morarĭ — ветрењача — muară la vînt — ред, распоред коришћења воденице — rînd la muară — деоничар који има удео у воденици — rîndaș la muară — када је бог дао човеку воденицу, први редаши су били ђаво, тодоровци, и врачаре које се баве црном магијом — (ver.) kînd dumńeḑîu a lasat muară la uom, rîndașî aĭ đintîń a fuost draku, sĭntuađiri, șî vrîžîtuoriļi kare fak ku al rîău [Por.] | ||
воденичар (i. m.) — morarĭ /morar/ — воденичар је човек који има воденицу, или који ради на воденици — morarĭu ĭe uom kare are muară, or kare lukră ku muara — воденичар који има познату воденицу, добија надимак „морар” који прелази и на његово потомство — morarĭ kare are muară kunoskută, kapîtă poļikră „morarĭ” kare trĭaśe șă pi ńepoțî luĭ [Por.] | ||
воденичарка (i. ž.) — morariță /morăriță/ — воденичарка је жена воденичара, која често са њим ради на воденици, или која је остала удовица па сама води бригу о воденици — morarița ĭe muĭarĭa morarĭuluĭ, kare đes lukra ku ĭel la muară, or a ramas văduva șî sîngură puartă griža đi muară [Por.] | ||
воденични точак (sint.) — ruatamuori /roata morii/ — воденични точак је сличан колском точку, само што уместо паока има крилца у облику кашике, углављене у главчину, кроз коју пролази воденично вретено — ruata muori ĭe ka ruata đi kar, numa śe în luok đi șpiță, are ăripĭ fakuće ka ļingura, șî-nțapaće în kîpațînă pin kare trĭaśe fusu muori — воденични точак је ојачан обручем, који држи крилца чврсто на главчини — ruata muori ĭe întarită ku śerk, kare țîńe ăripiļi strînsă în kîpațînă — у воденични точак бије млаз воде из бадња, и окреће вретено које врти горњи камен што меље — în ruata muori baće vîžuoĭu api đin butuoń, șî-nvîrćașće fusu muori, kare întuarśe pĭatră đi sus, śe maśină — није свеједно на коју страну се окреће витло, на воденицу чији се камен обрће у лево, долазе врачаре и узимају воду за враћање чини — nuĭe tuot una în śe parće sa-nvîrćașće ruata muori, la muară lu kare pĭatra sa-nvîrćașće în stînga, vin vrăžîtuoriļi șî ĭau apă đi-ntorsură — на многим водницама у време Тита воденично коло је израђено од гвожда — la mulće muorĭ în vrĭamĭa đi Tita ruata s-a fakut đi fĭer [Por.] | ||
водећи (prid.) — purtatuorĭ /purtător/ — пустили га да се пробије напред кроз смет, да буде водећи у групи деце која се преко планине враћа кући — l-a lasat să strabată î-nainće pin namĭaće, să fiĭe purtatuorĭ în śopîr đi kopiĭ kare pista munće s-a-ntuork la kasă [Por.] | ||
водити (gl. p. ref.) — purta /purta/ — не гледа своја посла, него води туђу бригу — nu kată lukru luĭ, numa puartă griža lu alțî — води краве за штрангу, иде са њима на пашу — puartă vaśiļi đi fuńe, sa duśe ku ĭaļe l-a paskut — добро води рачуна шта радиш — puartă griža bińe śe faś — кад идеш у госте на славу, не понашај се био како, него буди пристојан — kînd će duś în gostîĭe la prazńik, nu ći purta fiĭe kum, numa fi kum trăbe [Por.] | ||
водица (i. ž.) — apșuară /apșuară/ — водица је плитка, слаба или мала вода — apșuară ĭe apă mikă, slabă or puțînă — потекла је водица (=пукао водењак), брзо ће се породити — a ĭeșît apșuara, akuș sa nașće [Por.] | ||
водњикав (prid.) — apatuos /apătos/ — ова диња је водњикава, и није слатка — pĭapino-sta ĭe apatuos, șî nuĭe dulśe [Crn.] — дао ми је отац једну водњикаву њиву, могу само жабе да гајим у њој — mĭ-a dat tata un luok apatuos, numa puot bruoșćiļi să krĭesk în ĭel [Por.] | ||
вододерина (i. ž.) — borugă /borugă/ — киша је лила као из кабла, и ливаде на падинама пуне су вододерина — a ploĭat ka kînd aĭ turnat ku gaļata, șî ļivĭeḑîļi pi pođiń sînt pļińe đi boruź — мала доља — borugă mikă — дубодолина — borugă adănkă — после паше, чобанин тера овце на поток, да их напоји — dupa śe ļi pașće, pîkurarĭu mînă uoiļi la borugă să ļi adîape — вододерина којом тече воде, зове се поток — boruga pi kare kure apa, sa kĭamă ogaș [Por.] | ||
водопад (i. s.) — buobît /bobot/ — код нас на Шашци има два места са таквим називом: Велики бук, и Мали бук — la nuoĭ ĭastă pi Șașka duauă luokurĭ ku așa nume: Buobîto-l mik, șî Buobîto-l mare [Por.] | ||
водурина (i. ž.) — apuriĭe /apărie/ — водурина на све стране — apuriĭe în tuaće părțîļi — надошла је нека водурина, и однела нам кућу — veńi o apușînă ku tuot, șî ńi luvă kasa [Por.] | ||
вожња (i. ž.) — karatură /cărătură/ — обећао сам својој девојци три вожње на рингишпилу кад буде вашар, али њој припаде мука већ код прве, па је једва поднела само једну вожњу — am înbunat la fata mĭa triĭ karaturĭ pi kîrauș kînd o fi bîlśu, ma iĭ i kaḑu munkă la a đintîń, șî abĭa a sufarat numa o karatură — не могу да поднесем дугу вожњу аутомобилом — nu puot să sufîr kîratură lungă ku tumobilu [Por.] | ||
воз (i. s.) — trĭen /tren/ — реч трен као назив за воз сачувала се само у песмама које су певали виолинисти ∎ (фолк.) „трĭенуļе, покńиțа-р руата, śе маĭ ђиспарțîт ђи тата” с-а кîнтат îнтр-ун кîнћик ђи ћиńериșу каре ку вуозу с-а дус îн рат — „возу, нек ти пукне точак што си ме одвојио од оца” певало се у једној песми о младима који су возом отишли у рат — vorba trĭen ka numiļi lu vuoz, s-a pastrat numa pin kînśiśe kare a kîntat lîutari [Por.] | ||
возити (gl. p. ref.) — kara /căra/ — кћерка ми је јако плашљива, неће да се вози са било ким — fata mi tare frikuasă, nu vrĭa sî sa kare ku fiĭe kare — скоро је научио да вози, још увек не сме сам на дужи пут — đi kurînd sa-nvațat sî kare, înga nu kućaḑă sîngur la drum măĭ lung — омладина не само што вози брзо, него има их који возе мртви пијани — ćińerișu nu numa śe kară ĭuta, numa ĭastă kare kară bĭeț muorț — глупача, касно је увидела да је он воза како хоће — prostavĭela, amînat a vaḑut kî ĭel o kară kum vrĭa [Por.] | ||
војник (i. m.) — soldat /soldat/ — солдат је у лаутарским песмама био млад човек, узет од куће да служи војску — soldat a fuost pin kînćiśe lu lîutarĭ uom ćinîr, luvat đi la kasă să služaskă în armată [Por.] | ||
војска (i. ž.) — soldațîĭe /soldăție/ — реч солдатеска је код нас била позната само кроз песме старих лаутара — vuorba soldațîĭe la nuoĭ a fuost kunoskută numa pin kînćiśe lu lîutarĭ batrîń [Por.] | ||
војска (i. ž.) — kîtańiĭe /cătănie/ — кад су наши Власи живели у Банату, узимали су их Мађари у војску — kînd a trait rumîńi aĭ nuoștri pin Banat, ĭ-a luvat unguru ăn kîtańiĭe [Por.] | ||
воловска кола (sint.) — kar đi buoĭ /car de boi/ — некада није било куће без воловских кола, а сада ко их још има, офарбао их, окитио цвећем и држи их као украс у дворишту куће — đe mult n-a fuost kasă fara kar đi buoĭ, da akumă kare ăl măĭ are, la fîrbuit, la kićit ku fluorĭ șă-l țîńe đi frumoșață în avļiĭa kășî — запрежна кола заменио је трактор — karîļi đi buoĭ a skimbat trakturu — закачио неки пањ, и претурио кола пуна сена — atîrnat în vrun bușćan, ș-a rîsturnat karu pļin đi fîn [Por.] | ||
восак (i. ž.) — śară /ceară/ — восак се прави од пчелињих саћа — śara sa faśe đin fagurĭ đi mńarĭe — од воска се највише израђују свеће — đin śară măĭ mult sa fak lumanărĭ [Por.] | ||
восков мољац (i. ž.) — gasăļńiță /găselniţă/ — восков мољац је црв који се леже у воску, и може да уништи пчелиње легло — gasăļńița ĭe vĭarme kare sa faśe în śară, șî puaće să zatrĭaskă stupu [GPek] | ||
воштина (i. ž.) — boșćină /boștină/ — воска мало, а воштине много — śară puțînă, da boșćină multă [Crn.] | ||
воштинар (i. m.) — boșćinar /boștinar/ — дошли су воштинари да сакупе воштину — a veńit boșćinari s-aduńe boșćina [Crn.] | ||
врабац (i. m.) — bribĭaće /vrabie/ — врапчево пиле — puĭ dă bribĭaće [Hom.] — гађа врапце из праћке — baće bîrbĭețî ku șlaĭdîru [Por.] — када видите врапце да се ваљају по прашини, знајте да ће пасти киша — kînd veďeț brăbețî kă să tăvăļe pin țărină, să șťiț kă să puńe ploaĭa [Kmp.] | ||
враголаст (prid.) — aldrak /al drac/ — вражји посао — lukru aldrak — мани се ћорава посла — lasî-će đi lukru aldrak — тако ђаволасто дете до сада нисам видео — așa kopil aldrak n-a măĭ vaḑut pănă akuma — не држи га место, колико је несташан — nu măĭ stă-n luok, đi aldrak śi ĭe [Por.] | ||
враголаст (prid.) — drakuos /drăcos/ — кад је неко враголаст, све му иде на руку — kînd ĭe śińiva drakuos, tuot îĭ mĭarźe pi mînă — зна да дозове ђаволе, и да их натера да нечине неко зло — șćiĭe sî skuată draśi șî s-îĭ mîńe sî fakă vrun rîău [Crn.] | ||
вражбина (i. ž.) — momuată /vrăjitură/ — вражбина је нека пребајана ствар, бачена на пут којим пролазе пребајане особе, или окачена негде да се види као знак који треба да им донесе зло — momoată ĭe vro lomană đeskîntată șă lupadată în drum unđe trĭek aĭ đeskîntaț, or atîrnată vrunđeva sî sa vadă ka un sămn kare trăbe să ļi dukă rău [Por.] | ||
врана (i. ž.) — śuară /cioară/ — вране наносе велику штету у пољу — śuarîļi fak mare șćetă la kîmpiĭe — модроврана (Цорациас гаррулус) — śuară pîśuasă [Por.] | ||
вранилова трава (i. ž.) — ĭarbăńagră /iarbă neagră/ — вранилова трава јако лепо мирише — ĭarba ńagră mirusă tare frumuos [Por.] | ||
врањи лук (sint.) — śapaśuarilor /ceapa-ciorii/ — врањи лук је пролећно цвеће које расте по ливадама, има главицу и перје као баштенски црни лук — śapa śuarilor ĭe fluare đi primovară kare krĭașće pi ļivĭeḑ, are buată șî fuoĭ ka śapa đin građină — стари су плашили децу да не једу врањи лук јер ће им се удебљати језик — aĭ batrîń a spumîntat kopiĭi să nu manînśe śapa śuarilor kă ļi sa faśe ļimba buată — врањи лук ниче у исто време кад и трава — śapa śori dă odată ku ĭarba [Por.] | ||
врат (i. s.) — mn.gîturĭ /gât/ — свака животиња која има главу, има и врат — tuata žuavina kare are kap, are șî gît — имао је кратак и дебео врат, и говорио је промуклим гласом — avut gît skurt șî gruos, ș-a vorbit ku un glas rogoșît — рода има дугачак врат — stîrku are gît lung — ухватише се за гушу, и жестоко се потукоше ц. грло — sa luvară đi gît, șî sa batură pănă-pănă — ишао отворених устију, и упала му нека буба у грло д. део пениса иза главића — a mĭers ku gura kaskată, șî ĭ-a skapat vro guangă pi gît — каже се да све што има главу има и врат, пошто курац има главу, има и он, сирома, врат, али му стоји криво — sa ḑîśe kî tuot śe are kap are șî gît, fînka pula are kap, are șî ĭa, saraka, gît, ama-ĭ stă strîmb — курчев врат — gîtu puļi — стеже га у грлу, не може да гута — ăl strînźe-n gît, nu puaće să îngită — некада, када би детету натекли крајници, одвели би га код неке бабе да му их прстима изгњечи — vrodată, kînd la kopil s-a fi unflat în gît, s-a dus ku ĭel la vro babă sî-ĭ đa în gît — грло имају судови: флаша, крчаг и балон — gît au vasurļi: kila, kîrśagu șî baluonu [Por.] | ||
врата (i. ž.) — poartă /poartă/ — нашао је сва врата широм отворена — a gasît tuaće porțîļi đeșkisă la parĭaće [Por.] | ||
врата (i. ž.) — ușă /ușă/ — врата куће направљена су од дасака — ușa kășî ĭe fakută đi blăń [Por.] | ||
вратило (i. s.) — sul /sul/ — вратила разбоја праве су од лаког и чврстог дрвета, као што су липа или јавор — sulurļi la razbuoĭ sa fak đi ļiemn ușuor șî tare, kum ĭe ćiĭu or palćinu — после рата са Немцима, напуштало се ткање, јер су трговци по продавницама почели да доносе ролне са платном — dupa ratu ku ńamțî, s-a lasat đi țasut, kă dugaĭașî a-nśeput să dukă sulurĭ đi pînḑă — плачинте се развлаче на лопару, са дрвеном оклагијом — plaśințîļi sa-nćing pi fund ku sulu đi ļiemn [Por.] | ||
вратич (i. ž.) — vetriśe /vetrice/ — вратич је ретка биљка, тражи сиромашну земљу, у Танди расте само на два-три места; жена га стављају у китице када иду на гробље — vetriśu ĭe buĭađe rară, kată pomînt sarak, în Tanda krĭașće numa la doa-triĭ luokurĭ; muĭerļi vetriśa pun ăn kiț kînd sa duk la morminț [Por.] | ||
вратница (i. ž.) — vrakńiță /vraniţă/ — вратнице су мала врата, од неотесаних дасака, кроз која људи улазе у двориште — vrakńiță ĭe ușă mikă, fakută đin blăń ńiśopļiće, pin kare lumĭa tună-n traușă — вратнице су се затварале гужвом од лике, засуном или запонцем — vrakńița s-a înkis ku gužbă đi ćiĭ, ku popiku or ku kļanță [Por.] | ||
враћати (gl. p. ref.) — întuarśe /întoarce/ — све се враћа, младост никад — tuot sa întuarśe, ćińerĭața ńiśkînd — наљутио се на родитеље и кренуо у бели свет, рекао је да се ни мртав неће вратити кући — s-a mîńiĭat pi parinț, ș-a pļekat în lumĭa albă, a spus kă ńiś muort nu sa întuarśe la kasă — прави се мутав, хвали се да ми неће вратити новац — sa faśe șuop, sa labdă kă nu-m întuarśe bańi — ојела се осовина, и точак се окреће у месту — s-a mînkat fusu, șî ruata sa întuarśe în luok — заборавила баба да окрене проју у црепуљи, па је сва изгорела са једне стране — s-a zuĭtat baba să întuarkă malaĭu-n śirińe, șî tuot a ars pi o parće [Por.] | ||
врач (i. m.) — đeskîntatuorĭ /descântător/ — код Влаха има мушкараца врачева, али више има жена врачара, јер је то женски посао од како је света и века — la rumîń ĭastă uamiń đeskîntatuorĭ, ama sînt măĭ mulće muĭerĭ đeskîntatuare, kî aăla ĭe lukru muĭerĭesk đi kînd ĭe lumĭa șî pomîntu — најјачи врач у Поречу био је неки Петар Мали из Танде — măĭ tare đeskîntatuorĭ în Porĭeśa a fuost vrunu Pătro-l Mik đin Tanda [Por.] | ||
врачање (i. ž.) — farńiśiĭe /farniciie/ — у врачање сада верују само старије жене — în farńiśiĭe akuma krĭed numa muĭeriļi aļi batrîńe [Por.] | ||
врачара (i. ž.) — farńikă /farmică/ — врачара прави чини — farńikă faśe la farmiśe — доста су се изгубиле старе врачаре, које су лечиле људе бајањем и травама, ове које су се сада испилиле, више лажу људе него што нешто знају — kam s-a pĭerdut farńiśiļi aļi batrîńe, kare a ļikuit lumĭa ku đeskînćiśe șî ku buĭeḑ, așća śe s-a înpuĭat akuma măĭ mult mint lumĭa đikît să șćiu śieva [Por.] | ||
врачара (i. ž.) — vîržîtuare /vrăjitoare/ — врачара је жена која зна да баје — vîržîtuare ĭe muĭare kare șćiĭe să đeskînće — врачара бајалицама лечи болесне људе — vîržîtuare ku đeskînćiśiļi ļekuĭe lumĭa bolnauă — удавача која често обилази врачаре, тешко се удаје, јер људи мисле да с њом није нешто у реду — (ver.) fata mare kare s-auđe kă urđină la vîržîtuorĭ, grĭeu sa marită, kî lumĭa ginđașće kă śuava nuĭe bun ku ĭa [Por.] | ||
врачати (gl. p. ref.) — vražî /vrăji/ — обилазио је бабе и бабе да му врачају да се ожени, али узалуд — a urđinat đi la babă la baba să-ĭ vražîaskă sî sa-nsuare, ama điźaba [Por.] | ||
враџбина (i. ž.) — farmikă /farmec/ — направила му је врачара и неку враџбуну, да је баци на пут куд девојка иде на воду, и опет ништа: девојка га није заволела — ĭ-a fakut vrîžîtuarĭa șî vro farmikă, s-o labiđe în drumu fĭeći, pi unđe ĭa sa duśe la apă, șî ĭar’ ńimika, fata n-a prins drag đi ĭel — прави чини, мађије; врача — faśe farmiśe — баца чини — labdă farmiśe [Por.] | ||
врба црвена (i. ž.) — rakită /răchită/ — црвена врба је жбунаста биљка која расте на влажном месту, најчешће поред река — rakita ĭe ļemn tufăruos kare krĭașće la luok uđiluos, măĭ đes pi lînga rîurĭ — црвена врба има танке гране, које се лако савијају а не ломе — rakita are krĭenź supțîriśe, kare ļesńe sa-nkonvĭaĭe da nu sa frîng — од прућа црвене врбе плету се корпе — đi nuĭaļiļi lu rakită sa-nplećesk kutarițîļî [Por.] | ||
врбак (i. s.) — sălśińiș /sălciniș/ — врбак је место са много врба — sălśińiș ĭe luok ku mulće sălś — преко дана вршка је скривена у врбаку, а увече се ставља у реку да би се преко ноћи нахватала риба — pista ḑîuă vrșĭa ĭe pitulată în sălśińiș, da sara sa puńe în rîu sî să prindă pĭeșći pista nuapće [Por.] | ||
врбиште (i. zb.) — salkarĭ /sălcari/ — поред реке у целом току кроз наше село, само је голо врбиште — pi lînga tuot rîu kît țîńe pin satu nuostru, numa ĭe sălkarĭ guol [Por.] | ||
врг (i. m.) — truok /troc/ — бабе највише бају у вргу — babiļi măĭ mult đeskîntă-n truok — крај сваког извора у планини био је окачен по један врг, да имају путници чиме да пију воду — la tuota fîntîna în munće a fuost atîrnat kîći un truok, să aĭbe drumașî ku śe sî bĭa apă — ако ми разбијеш врг, ја ћу теби разбити тикву (главу) — dakă îm sparź truoku, ĭuo țîĭe-ț sparg truaka [Por.] | ||
вргањ (i. m.) — śupîrtan /ciopârtan/ — вргањ је печурка коју овце једу као велику посластицу — śupîrtan ĭe burĭaće pi kare uoiļi ăl manînkă ka o dulśață mare [Por.] | ||
вребање (i. s.) — aśirat /acerat/ — чича је био мајстор за вребање дивљих свиња — muoșu a fuost maĭstur đi aśirat la puorś sîrbaćiś — толико вребање, и на крају ништа — atîta aśirĭală, șî la urmă ńimika [Por.] | ||
вребање (i. m.) — agarat /agarat ?/ — погодно место за вребање дивљих свиња, које праве штету у њиви — luok bun đi agarat puorś-aĭ sîrbaćiś, kare fak șćetă în luok [Por.] | ||
вребати (gl. n.) — aśira /acira/ — вреба као мачка миша — aśiră ka mîțu șokîćiļi [Por.] | ||
вребати (gl.) — agîra /pândi/ — чекај погодан моменат да пређеш пут кад нема никога — agîră sî trĭeś drumu kînd nuĭe ńima — немој ме вребати, јер те видим — nu ma agîra, kî ći văd [Por.] | ||
вредан (prid.) — arńik /harnic/ — вредан човек, има напредак у послу — uom arńik, are spuorĭ la lukru [Por.] | ||
вредан (prid.) — batatarńik /abătător/ — вредан човек никад нема одмора — uomu al batatarńik ńiśkînd n-arĭe ođină [Crn.] — бататарник ће се снаћи у свакој ситуацији, ма колико тешке да буду (Рановац) — al batatarńik sa skuaće dă tuot luoku, fi ĭe kum dă grĭe să fiĭe [Mlava] | ||
вредан (prid.) — vrĭańik /vrednic/ — људи су некад били вреднији него што су данас, јер су све радили својим рукама — lumĭa đemult a fuost măĭ vrĭańikă đikît śe ĭe astîḑ, kî tuot a lukrat ku mîńiļi luor [Por.] | ||
вредност (i. s.) — vrĭad /valoare/ — нема никакву вредност — n-are ńiś un vrĭad — има велику вредност — are vrĭad mare — поскупео — (izr.) ĭ-a sarit vrĭadu [Por.] | ||
вредноћа (i. ž.) — vreńiśiĭe /vrednicie/ — снајкину вредноћу нико није запазио, а радила је сирота да се сва кидала — vreńiśiĭa nori n-a luvat ńima în samă, da a lukrat saraka đi s-a rupt tuată [Por.] | ||
врежа (i. m.) — kovrag /covrag/ — вреже имају бундеве и краставци — kovrag au duļețî, șî krîstavĭețî — најдужу врежу пуштају бундеве — măĭ lung kovrag slubuod duļețî [Por.] | ||
врелина (i. ž.) — arđimĭe /arzime ?/ — велика спарина, све се суши — arđimĭe mare, sa uskă tuot [Por.] | ||
врелина (i. ž.) — fĭerbințală /fierbinţeală/ — ми копамо у њиви, сунце пече а врелина је толико врелика да ти мозак кључа у глави — nuoĭ sapăm în luok, suarļi pripĭașće da fĭerbințala ĭe atîta đi marĭe đi-ț klośesk kriĭiri-n kap [Por.] | ||
време (i. m.) — ćimp /timp/ — време је добро, јер није превише кишовито — ćimpu ĭe bun, kî nuĭe prĭa ploĭuos — ако ће и ова година бити сушна као предходна, биће велика глад — dakă va fi șî ćimpo-sta uskaśiu ka al đi an, arĭe sî fiĭe marĭe fuamiće [Crn.] — догодине, у ово време, да се нађемо поново — la ćimp, în vrĭamĭa-sta, să ńi gasîm ĭară — лоша година, неродна — ćimp rîău, ńirođituorĭ — прошла су лета и лета отада — a trĭekut ćimpurĭ șî ćimpurĭ đ-atunśa — прошло лето (прошлог лета) — ćimpol trĭekut [Por.] | ||
време (pril.) — vrau /vraf ?/ — чекао га је једно време, али кад је видео да га нема, покупио је своје ствари и отишао — l-a așćetat un vrau, ama kînd a vaḑut kă nuĭe, ș-adunat partaļiļi șî s-a dus — одморили се неко добро време, и наставили са послом — a uđińit un vrau bun, șî s-a pus pi lukru — није остало много посла, још једном, и готово — n-a ramas mult đi lukru, măĭ un vrau, șî gata [Por.] | ||
време (i. ž.) — vrĭame /vreme/ ◊ — | ||
вренгија (i. ž.) — frengiĭe /frenghie/ — имам вренгију, али је кратка, не врши посао — am o frengiĭe, numa ĭe skurtă, nu faśe trĭaba [Por.] | ||
врео (prid.) — fĭerbinće /fierbinte/ — има коме прија врела чорба, мени не — ĭastă lu kare-ĭ plaśe ḑamă fĭerbinće, miĭe nu [Por.] | ||
вретенаст (prid.) — fusuļik /fusulic/ — има и он, сирома, једно усукано девојче, танано к’о сасушена даска, само што одећа не спадне са ње — are șî ĭel, saraku, o fećiță fusuļikă, supțîrikă ka blana uskată, numa śe nu pikă țuaļiļi đi pi ĭa [Por.] | ||
вретенасто (pril.) — fusuļiuluĭ /fusuliului/ — сва је вретенаста, танка, висока, без сиса и дупенцета — fakută fusuļiuluĭ, supțîrĭe, înaltă, fara țîță și fara kuriț — откиде се точак са осовином, и поче сам да се врти по путу, вретенасто, као да је ђаво ушао у њега — sa rupsă ruata ku uosiĭa ku tuot, șî înśepu sî sa-nvîrćiaskă sîngură pi drum, fusuļiuluĭ, ka kînd draku a tunat în ĭel [Por.] | ||
вретено (i. s.) — fus /fus/ — било шта што је направљено дугуљасто, што се сужава на крајевима а на средини је дебље — fiĭe śe śe ĭe fakut lunguĭat șî sa supțîrĭaḑă la kîpatîńe da la mîžluok ĭe măĭ gruos — било шта што се окреће као осовина — fiĭe śe śe sa învrćiașće ka uosiĭa — вретено за предење — fus đi tuors — воденичко вретено, осовина која покреће камен — fusu muori — осовина чигре, дечје играчке — fusu purikuluĭ, la žukariĭa kopilarĭaskă — земљина оса — fusu pomîntuluĭ — Цигани израђују вретена на стругу — țîgańi fak fusă la traksă — буди добра, јер ћу те набити на „вретенио” — fi bună, kî ći pun pi fus [Por.] | ||
вретенце (i. m.) — fusuļieț /fusuleţ/ — направио ми је чича једно вретенце, не могу да предем са њим, дала сам га унучици да се игра — mĭ-a fakut muoșu un fusuļieț, nu puot sî tuork ku ĭel, l-am dat la ńipoțikă sî sa žuaśe [Por.] | ||
вретенчина (i. m.) — fusulan /fusulan/ — донео ми је из шуме једну чворновату вретенчину, незнам шта да радим с њом — mĭ-adus đin padurĭe un fusulan nudoruos, nu șću śe sî fak ku ĭel [Por.] | ||
врети (gl. p. ref.) — ferbĭa /fierbe/ — хоће ли ова вода већ једном проврети, или не? — va ferbĭa apa-sta odată, or nu? — од сваке жене се најпре тражило да зна да „кува лонац” (=спрема кувану храну) — la tuata muĭarĭa măĭ întîń s-a katat să șćiĭe să fĭarbă uala — кипти сав од беса, само што не прсне — fĭarbe tuot đi mîńiĭe, numa śe nu krapă [Por.] | ||
врло (pril.) — tare /tare/ — ова девојка је врло лепа, лепше од ње нема у нашем селу — fata-sta ĭe tare frumuasă, măĭ frumuasă đi kît ĭa nuĭe în satu nuostru — радили су јако добро док је плата била добра — a lukrat tare bun pănă a fuost plata bună [Por.] | ||
врпца (i. ž.) — firoĭkă /firoică/ — „фиројка ” је врпца од упреденог конца, стављала се на тканице, о њу је била везана бритва, коју су бабе држале у кеси, а бритва је била кукаста, и уденута у овнујски рог — firoĭka ĭe ață rasuśită, s-a pus la braśire, dă ĭa a fuost ļegată bripta, kare babiļi a duso-n pungă la braśirĭ, a bripta a fuost kîrśură, șî pusă-n kuorn dă berbĭek [Mlava] | ||
врпца (i. ž.) — vrîșćină /bandă ?/ — „врстина” ĭе била кожна трака, уско сечена, којом се везивао свињски опанак, кад га је човек обувао — vrîșćină ĭe kurauă đi pĭaļe, taĭată îngust, ku kare s-a ļegat opinka đi puork kînd uomu s-a-nkalțat în ĭa [Por.] | ||
вртешка (i. ž.) — vîrńaĭe /vârtelniţă/ — поломила ми се елиса на вентилатору мотора — mi s-a frînt vîrńaĭa dă la ventilator dă la motuor — кад сам била млада, била сам чигра од жене — kînd am fuost ćińără, am fuost o vîrńaĭe dă muĭare — зна се шта тражи, када јурца као вртирепка тамо-вамо — sa șćiĭe śe kată, kînd aļargă ka vîrńaĭa dîn kolo-kolo [Zvizd] | ||
вртигуз (i. ž.) — fîrță /fârţă/ — не држи га место, таквог вртигуза од дечарца још нисам видео — nu-l măĭ țîńe luoku, așa fîrță đi kopilaš n-am măĭ vaḑut — иде кроз село ко вртирепка, па није чудо што се свако качи за њу — mĭarźe ka fîrța pin sat, șî nuĭe đi mirat śe sa atîrnă tot nat đi ĭa [Por.] | ||
вртлог (i. ž.) — viorńiță /vîrtej/ — виорница је врста вртлога који прави ветар на отвореном простору — viorńiță ĭe un fĭeļ đi vîrćež kare faśe vîntu la luok đeškis — виорница диже са земље све што је лако, и окреће га као вретено тамо-амо — viorńiță rađikă đi pi pomînt tuot śe ĭe ușuor șî-nvîrćašće ka pi fus înkuaś șă-nkolo — виорница настаје пред кишу — viorńiță sa faśe înainća pluoĭi — стари су веровали да виорницу праве шојмане — aĭ batrîń a kreḑut kă viorńița fak šoĭmańiļi — стари су се штитили од виорнице пљувањем и псовком: „пу-пу, усрале те мачке” — aĭ batrîń sa aparat đi viorńița șkipînd șă suduind: „pu-pu, kakaćar mîțî” [Por.] | ||
вртоглавица (i. ž.) — amețală /ameţeală/ — завртело ми се у глави кад сам је видео — ma prins amețala kînd am vaḑuto [Crn.] — не прија ми храна већ дуже време, и од глади ме каткад хвата вртоглавица — nu-m plaśe mînkarĭa kam lungă vrĭame, șă đi fuame ma prinđe kînd șî kînd amețala [Por.] | ||
вруће (i. s.) — zapuk /zăpuc/ ◊ — | ||
врућина (i. ž.) — zapușală /zăpușală/ — овог лета је превелика врућина, не може се дисати — vara-sta ĭe prĭa mare zapușală, nu sa puaće sufla [Por.] | ||
врх (i. s.) — vîrv /vârv/ — није довукао довољно стогова да садене пласт до врха — n-a tras porkoń dăstuĭ să fakă klańa păn la vîrv [Bran. | ||
врх (i. s.) — vîr /vârf/ — подигао је колибу на врху брда, да га не дави дим са камина — a fakut koļiba în vîru śuośi, să nol îńaśe fumu đi la kamin — оштар као врх игле — askuțît ka vîru akuluĭ — једну крешу лисник од врха дрвета, а паметни људи крешу од земље на горе — uńi darîmă frunḑa đi la vîru ļemnuluĭ, da-ĭ înțaļeș darîmă đi la pomînt în sus — попела су јој се деца на врх главе — iĭ s-a suit kopiĭi în vîru kapuluĭ [Por.] | ||
врцкање (i. ž.) — fîrțaĭală /fâţăială/ — врцкање се каже када неко мрда задњицом док седи, или када иде путем — fîrțaĭală sa ḑîśe kînd vrunu miśkă đin kur, kînd șîađe, or kînd mĭarźe pi drum — женско врцкање је мамац за човека, да изгуби главу, и да трчи за њом као луд — fîrțaĭala muĭeri ĭe momĭală đi uom, sî pĭardă kapu, șî să aļiarźe dupa ĭa ka naruodu [Por.] | ||
врцкати (gl.) — fîrțai /fârţăi/ — не врцкај ми се на столици, буди миран да могу да те ошишам — nu fîrțai pi skamn, stăĭ mĭarńik sî puot sî će tung — опет је она девојка пошла од родитеља, и врти гузу по долини — ĭară fata-ĭa a pļekat đi la parinț, șî fîrțîĭe pi vaļa mare [Por.] | ||
вршалица (i. s.) — gĭep /ghep/ — геп је једна врста вршалице коју је покретао коњ — gĭepu ĭe o fuarmă dă mașînă dă trăirat, kare a mînato kalu [Mlava] — геп је код нас био између вршидбе на гувну, са ветром, и вршидбе на вршалицама са мотором (Рудна Глава) — gĭepu a fuost la nuoĭ întra trăirat la arĭe ku vînt, șî trăirat la mașîń ku motuară [Por.] | ||
вршалица (sint.) — mașînăđitrăirat /mașină de treierat/ — вршалице су се код нас појавиле дуго после рата — mașîń đi trăirat ažuns la nuoĭ mult dupa rat — вршалице су биле велике и тешке, а наши планински путеви преуски за њих — mașîńiļi đi trăirat a fuost marĭ șî grĭaļe, da drumurļi nuaștre pi śuoś a fuost prĭa-ngușće đi ĭaļe — вршалицу је терао преко дугачког каиша један мотор на нафту, који се звао „аран” — mașîna đi trăirat a mînato pista o kurauă lungă un motuor la naft, kare l-a kĭemat „aran” [Por.] | ||
вршидба (gl. p.) — trăĭerat /treierat/ — само се кроз приле старих зна да је некада вршидба била са коњем на гувну — numa pin povĭeșć alu aĭ batrîń sa șćiĭe kă đimult trăĭeratu a fuost ku kalu la are — кад неког не држи место, него трчкара у кругу около, каже се да „вршља”, као стари који су ишли око гумна које је било округло — kînd pi vrunu n-o-l țîńe luoku, numa mĭarźe rotokol înkolo-nkoluo, sa ḑîśe kă „trăiră”, ka aĭ batrîń kare a mĭers pi lînga are kare a fuost totîrlată [Por.] | ||
вршити (gl. p.) — trăĭera /treiera/ — жито се дуго вршило коњима, док се нису појавиле вршалице — grîu đimult s-a trăĭerat ku kalu, pănă n-a ĭeșît mașîń đi trîĭerat — момак откад трчкара око девојчине колибе, али њој не пада на памет да изађе на састанак с њим — baĭatu đi kînd trăiră pi lînga koļiba fĭeći, ama iĭ nu-ĭ dă-n gînd să ĭasă la-ntîńală ku ĭel [Por.] | ||
вршник (i. m.) — țîăst /ţest/ — вршник се некада израђивао од земље — țîăstu đi bîtrîńață s-a fakut đi pomînt — вршник се покрива жеравицом — țîăstu sa astrukă ku spuḑă [Por.] — стави вршник на црепуљу — puńe tînaćaua pi śirińe [GPek] | ||
вршњак (i. m.) — vrîsńik /vârstnic/ — нас двојица смо исто годиште, он је мој вршњак — nuoĭ duoĭ sînćem đ-o samă, ĭel ĭe vrîsńiku mĭeu [Por.] | ||
вршоћа (i. s.) — vîrșuoća /iubit/ — вршоћа је лик из еротских прича — vîrșuoća ĭe insă đin povĭeșć đi rușîńe — вршоћа је јебач који може појебати било кога, а најчешће неку жену пред њеним мужем — vîrșuoća ĭe futaș kare puaće să fută pi fiĭe kare, da măĭ đes, vro muĭarĭe întra uomu iĭ [Por.] | ||
вуга (i. m.) — grĭangur /grangur/ — вуга је једна птичица са перјем жуитим као злато — grĭanguru ĭe o pasîrikă ku pĭańe galbińe ka auru — златна вуга је најлепша птица код нас, зато се каже за неког момка који је лепо обучен, да је обичен као златна вуга (Танда) — grĭanguru ĭe pasîrĭe măĭ frumuasă la nuoĭ, đ-aĭa sa ḑîśe đi vrun baĭat kare ĭe înbrakat frumuos kî ĭe înbrakat ka grĭanguru [Por.] | ||
вукодлак (i. m.) — vîrkolak /vârcolac/ — вукодлак је демон у који се претварају живи људи јако црвени у лицу, који често падају у занос, и тада једу Месец или Сунце — vîrkolak ĭe ală đintra-ĭ viĭ tare ruoș la fire, kare kad đes, ș-atunśa manînkă Luna or Suariļi — у влашким селима некада се знало ко је вукодлак што једе Месец или Сунце, и прави помрачење — în saćiļi rumîńeșć đemult s-a șćut kare ĭe vîrkolak, śe manînkă Luna or Suariļi, șî faśe ńigurĭață — у Рудној Глави најпознатији вукодлак је био неки Траило Догар, дебео ко свиња и црвен ко рак, који се хвалио да је такав од Сунчевог и Месечевог меса — în Arnaglaua măĭ kunoskut vîrkolak a fuost vrunu Trailă Dogarĭu, gras ka puorku șî ruoșu ka raku, kare s-a labdat kî ĭe așa đin karńa Luńi ș-a Suariluĭ [Por.] | ||
вулва (i. ž.) — bumburĭață /bumbăreaţă/ — у једној причи, свињар је овако терао крмачу у свињац: „Пољубим те у вагину, уђи ми у кочину!” — într-o povastă, porkarĭu așa a mînat skruafa în porkarĭață: „Țukuće-n bumburĭață, bagî-će în kośińață!” [Por.] | ||
вуна (i. ž.) — lînă /lână/ — највише вуне се добија када се шишају овце — măĭ multă lîna sa kapîtă kînd sa tung uoĭiļi — има бела вуна и црна вуна, по томе каква је овца — ĭastă lînă albă șî lînă ńagră, đi kum ĭe uaĭa — вуна се преде — lîna sa tuarśe [Por.] | ||
вући (gl. p. ref.) — traźe /trage/ — вуче се као магла — sa traźe ka śĭața — радници вуку дрва коњима из једне дубоке долине — lukratuori trag ļamńe ku kaĭi đintr-o vaļe adînkă [Por.] | ||
вуча (i. s.) — ĭardum /tragere/ — најсиромашнији младићи радили су на јардуму: вукли су конопцима лађе уз Дунав — aĭ măĭ saraś baĭeț a lukrat la ĭardum: a tras ku sfuara la vopuară pi Dunîrĭe la đal [Por.] | ||
вучење (i. s.) — tras /tras/ — у надвлачењу конопца нико није био јак као он — la tras la sfuară ńima n-a măĭ fuost tare ka ĭel [Por.] | ||
вучни трап (i. m.) — tîvaļiș /tăvaliș ?/ — са вучним трапом извлаче се дугачки трупци из шуме — ku tîvaļișu sa trag tutuśi aĭ lunź đin padure [Por.] | ||
| г | ||
гаванка (i. ž.) — gavană /găvan/ — гаванка је била велика дрвена кашика за мешање јела када се спремало за свадбе, славе или даће — gavana a fuost ļingură mare đi ļiemn, đi mistakat mînkarĭa kînd s-a sprimit pi la nunț, la prazńiśe or pi la pomeń — гаванка је била израђена од посебног дрвета, као што је јавор или клен, ређе од друге врсте дрвета — gavana a fuost fakută đin ļiemn adîns, kum ĭe palćinu, or źugastru, măĭ rar đin alće ļiamńe — гаванку су чобани носили окачену о појас, тада су је звали „чобанка” — pi gavana a duso pîkurari ļegată la brîu, atunśa ĭa ḑîs „śobană” [Por.] | ||
гавран (i. m.) — korkan /croncan/ — гавран је црна птица, као врана — korkanu ĭe pasîrĭe ńagră, ka śuara [Por.] | ||
гавран (i. m.) — korb /corb/ — гавран је црна птица, мужјак вране — korb ĭe pasîrĭe ńagră, soțu lu śoră [Buf.] | ||
гагрица (i. ž.) — gîrgariță /gărgăriţă/ — гагрица је црна буба која се излеже из зрна жита, пасуља или кукуруза, када је зрневље старо, када се не премеће и када је спарно време — gîrgarița ĭe guangă ńagră, sa faśe đin buob đi grîu, đi pasuĭ or đi kukuruḑ, kînd sînt buabiļi batrîńe, kînd nu-s proîmblaće șî kînd sa-nśintă đi kaldură — гагрица једе „срце” зрна, и оно није ни за шта, празна љуска — gîrgarița manînkă ińima buobuluĭ, șî ĭel nuĭe đi ńimika, giuakă guală — лека за гагрицу није било, пробали су стари и „брашном” од негашног креча, ниште није помагало, сем држања зрна на промајном месту, и често преметање (каз. Јанко Благојевић) — ļak đi gîrgariță n-a fuost, a śerkat aĭ batrîń șî ku fańină đi var ńistîmparat, ńimika n-ažutat, numa să-l țîn la luok vîntuos, șî đes să-l proîmbļi [GPek] | ||
гажен (prid.) — gazît /găzit/ — оставио је старца прегаженог на путу, и побегао у шуму — a lasat muoșu gazît în drum, ș-a fuźit în duos [Por.] | ||
газ (i. s.) — vad /vad/ — газ је место где пут прелази преко плитке воде, па не треба мост или брвно — vad ĭe luok unđe drumu trĭaśe pista apă skundă, șă nu trăbe puod or punće [Por.] | ||
газда (i. ž.) — gazdă /gazdă/ — газда је особа чија је имовина — gazdă ĭe insă alu kuĭ ĭe averĭă — старешина куће — gazda kășî — деца без старатеља — kopiĭ fara gazdă — богаташ — gazdă mare — брзо се обогатио — ĭut a ĭeșît sî fiĭe gazdă [Por.] | ||
газдарица (i. ž.) — gîzdariță /găzdăriță/ — газдарица је газдина жена — gîzdarița ĭe soțîĭa găžđi — свака кућа пада на жену, и она треба да буде способна домаћица — tota kasa kađe pi muĭare, șî ĭa trăbe să fiĭe gîzdariță sprimită [Por.] | ||
газдетина (i. m.) — gîzdoćin /găzdoi/ — велики газда, газдетина — gîzdoćin mare — газдетине се никад не насите богатства — gîzdoćińi nu sa măĭ satură đi bogațîĭe [Por.] | ||
газдинство (i. ž.) — gîzdariĭe /avere/ — макар колико било сељаково газдинство, од њега сељак данас не може живети — makra kît să fiĭe gîzdariĭa saćanuluĭ, đin ĭa saćanu astîḑ nu puaće trai — проћердао имовину на пијанство — a dat gîzdariĭa pi bĭețîĭe — његово газдовање није трајало дуго, сменили га млађи — gîzdariĭa luĭ n-a țînut mult, l-a skimbat aĭ măĭ ćińirĭ [Por.] | ||
газдовати (gl. p.) — găzdui /găzdui/ — прадеда је заузео имање на добром месту, управљао је добро са њим, и веома се обогатио — paradĭeda a kuprins moșîĭe la luok bun, ș-a găzduit bun ku ĭa, șî tare s-a-nbogațît — није способан свако да управља имањем — nuĭe dat lu tuot nat să găzduĭe ku moșîĭa [Por.] | ||
газити (gl. p. ref.) — kalka /călca/ — нагазила га је крава и отекла му нога, не може да хода — l-a kalkat vaka, șă-ĭ s-a unflat piśuoru, nu puaće să mĭargă [Por.] | ||
газити (gl. p. ref.) — gazî /găzi/ — шепа кад иде, јер ју је крава нагазила на ногу — mĭarźe șkĭuop k-a gazîto vaka pi piśuor — ако не пазиш, згазиће те, колико је луд — dakă nu baź sama, ći gazîașće, kît ĭe đi naruod [Por.] | ||
гајдаш (i. m.) — karabaș /cimpoier/ — гајдаш је човек који свира гајде — karabașu ĭe uom kare kîntă-n karăbĭ — некад је у сваком селу био по неки гајдаш, и са њима се проводило свако весеље, а сада су се готово сасвим изгубили — vrodată a fuost în tuot satu kîć-un kîrabaș, șî ku iĭ sa pitrekut tuaće visaļiĭļi, d-akuma s-a pĭerdut gata đi tuot [Por.] | ||
гајде (i. ž.) — karăbĭ /carabă/ — чича Петар свира у гајде — moșu Pîătru kîntă-n karăbĭ [Por.] | ||
гајка (i. ž.) — gaĭkă /gaică/ — сваки каиш на панталонама после копче има гајку која држи врх каиша да не спадне — tuota kuraua đi pîntaluoń dupa kîtaramă are gaĭkă kare țîńe vîru kurăļi să nu kadă-n źuos — кроз гајке на панталонама провлаћи се каиш, да држи панталоне чврсто уз тело — pin găĭśiļi la pîntaluoń sa traźe kuraua sî țînă pîntaluońi strînș la brîu trupuluĭ [Por.] | ||
гајтан (i. s.) — bîrnaș /bârnaș/ — брнаш је плетени гајтан за везивање чакшира — bîrnaș ĭe frîmbĭe inpļećită dă ļegat śuariśi [Hom.] — брнаш је уска и дуга плетеница од конца, којом су се правиле шаре на мушкој и женској одећи — bîrnașu ĭe o împļećitură đi ață, supțîrĭe șî lungă, ku kare s-a fakut rîurĭ pi la țuaļe omeńieșć șî muĭerĭeșć [Por.] | ||
гакати (gl.) — gîgai /gâgâi/ — гуска гаче када је гладна, или када се уплаши нечега — gîska gîgîĭe kînd ĭe flomîndă, or kînd sa spomîntă đi śeva [Por.] | ||
галама (i. ž.) — gargazală /gălăgie/ — скупише се сви, и почеше са галамом: причају и вичу сви у један глас, не може ни ђаво да их разуме — sa adunară tuoț, șă înśepură ku gargazală: vorbăsk șî sa zbĭară într-un glas, nu-ĭ înțaļaźe ńiś draku [Por.] — сигла је јефтина роба у продавницу, и скупила се маса људи — ažuns marfă ĭepćină la dućan, șî s-a fakut o gargazală đă uamiń [Mlava] | ||
Галбиновић (i. m.) — Gălbinuoń /Galbanaș/ — Галбоновићи у Близни су потомци неког Траила Галбиновића, који је доша из из Балта Верђе у Румунији — Gălbinuońi la Bļizńe sînt ńepuoț alu vrunu Trailă Galbin kare a veńit đin Balta Vĭarđe în Rumîńiĭe — прича се да су га назвали галбин („жућа”) јер је носио неке жуте дукате на шубари — sa puvestîașće kî la poļikrit galbin pintru śe a purtat ńiskaĭ galbiń la kaśulă [Por.] | ||
гангрена (i. s.) — bruont /cangrenă/ — убо се на зарђали ексер, и ногу му је захватила гангрена — s-a-nbrukat în piruoń ruźińit, șî piśuoru ĭ-a luvat bruont [Por.] — бронт је жива рана (Рашанац) — bruont ĭe karńe viĭe [Mlava] | ||
гангрена (i. s.) — bluont /cangrenă/ — оболео од гангрене — s-a bulnavit đe bluont [Por.] — гангрена је болест када ти трули месо (Кривељ) — bluontu ĭe buala kînd îț putraḑîașće karńa [Crn.] | ||
гангренозан (prid.) — brontavit /cangrenat/ — нога ми је била гангренозна, и доктори су ми је исекли од колена на доле — mi s-a brontavit piśuoru, șî duolturi mi la taĭat đi la źanunkĭe-n vaļe [Por.] | ||
гангренозан (prid.) — blontirit /cangrenat/ — чича је полудео: ради, а нога му је гангренозна — muoșu a noroḑît: lukră, da piśuoru iĭ blontirit [Crn.] — баба је остала ћопава, јер је имала гангренозну ногу, а није отишла лекару на време (Танда) — mama a ramas șkĭuapă, kă avut un piśuor blontirit, da nu s-a dus la duoktur la vrĭame | ||
гасити (gl. p. ref.) — stînźa /stinge/ — док смо ми спавали, ватра се угасила — pănă nuoĭ am durmit, fuoku s-a stîns — упаљена гума не гаси се лако — guma aprinsă nu sa stînźe ļesńe — угасише лампу, и легоше — stînsără lampa, șî sa kulkară [Por.] | ||
гаће (i. ž.) — izmĭană /izmană/ — стари Власи сељаци, као и Срби сељаци тога времена, нису носили гаће, ни мушкарци, ни жене — Rumîńi saćańi aĭ batrîń, ka șî Sîrbi saćańi đin vrĭamĭa-ĭa, n-a purtat izmĭańe, ńiś uamińi, ńiś muĭeriļi [Por.] | ||
гвожђар (i. m.) — fĭerarĭ /fierar/ — чича Јанко Гвожђар био је велики мајстор, тај што је видео очима могао је да направи од гвожђа — moșu Ĭanku Ferarĭu a fuost maĭstur mare, aăla ś-a vaḑut ku uoki a putut sî fakă đi fĭer [Por.] | ||
гвожђе (i. s.) — fĭer /fier/ — израђен од гвожђа; гвозден; металан — fakut đi fĭer — раоник — fĭer đi plug — јак, чврст као гвожђе — tare ka fĭeru — врело гвожђе — fĭer fĭerbinće [Por.] | ||
гвожђурија (zb.) — fĭerariĭe /fierărie/ — дошао је колима и покупио је сву своју гвожђурију из мога дворишта — a veńit ku karu ș-adunat fĭerariĭļi luĭ tuaće đin pîrvaļiĭa-mĭa [Por.] | ||
гвожђурина (i. ž.) — firoćină /fierotină/ — нађох на путу једну зарђалу гвожђурину, и понесох је да је сачувам, можда ће ми затребати за нешто — gasîĭ o firoćină ruźińită-n drum, ș-o luvaĭ ku mińe s-o pun bińe, îm va trîbui đi śuava — пуна је ковачница гвожђурије — pļină ĭe kuzńița đi firoćiń [Por.] | ||
где (pril.) — unđe /unde/ — где је био до сада, нико не зна — unđe a fuost pănă akuma, ńima nu șćiĭe — где може да чује, кад је глув? — unđe puaće să audă, kînd ĭe surd? — одакле дођоше ови црни облаци, кад беше ведро до малопре? — đi unđe veńiră nuviri-șća aĭ ńegri, kî fu sańin pănă đinuarļa? — одакле си дечко, из ког села? — đi unđe ĭeș kopiļe, đin śe sat? — дошао ниоткуда — a veńit ńiś đi unđe — показао је сведоцима одакле докле је његово имање — aratat la marturĭ đi unđe pănă unđe ĭe moșîĭa luĭ — само ђаво зна куда води ова прича, баш није добро никако — numa draku șćiĭe unđe mĭarźe asta povastă, baș nuĭe bun ńiśkum — где је сада, да му ја покажем — unđi ĭe akuma, să-ĭ arăt ĭuo [Por.] | ||
гдегод (pril.) — unđiguod /oriunde/ — ма гдегод се буде крио, ја ћу га свеједно наћи — unđiguod sa va pitula, ĭuo tuot ăl gasăsk [Por.] | ||
Герман (i. m.) — german /german/ — причаше прадеда да је то било у време рата са Германима — puvesta paradĭeda kă aĭa a fuost în vrĭamĭa đi razbălu ku germîńi [Por.] | ||
Герман (i. ž.) — German /Gherman/ — у старини је било Влаха са именом Герман, од којих су данас Германовићи — đi bîtrńață a fuost rumîń ku nume German, đin iĭ sînt astîḑ Germańeșći — Мика Германовић је син Михајла Германовића, они су германовићка лоза од старина — Mika Germîn ĭe kopilu lu Meilă Germîn, iî sînt țîka germańaskă đin babaluk [Por.] | ||
Гижани (i. m.) — Gižańi /Ghijani/ — Миле Гижан живи у селу, има два сина — Mile Gižan traĭașće-n sat, are duoĭ kopiĭ [Por.] | ||
Гица Катаница (sint.) — GițăKîtańiță /Ghiță Cătănuță/ — Гица Катаница је лик из старе влашке баладе, који се рвао са Флором Флорићем, хајдучким харамбашом — Giță Kîtańiță ĭe insă đin kînćik bătrîńesk alu rumîń, kare s-a luptat ku Florĭa Florirol, arambașa uoțîlor — Гице Катаница је био исрторијска личност, рођен је у селу Курјачи, у општини Велико Градиште — Giță Kîtańîța a fuost uom viu, naskut în sat Kurĭače, în komuna lu Građișće — Гице је био војник код Миленка Стојковића, у устанку против Турака који је подигао Карађорђе — Giță a fuost katană la Milenko Stojković, în razbălu ku turśi kare a rîđikatu Karađorđe [Por.] | ||
гјорц (uzv.) — gĭorț /ghior/ — „гјорц-гјорц” крче празна црева кад си гладан — „gĭorț-gĭorț” fak mațîļi guaļe kînd iș flomînd [Por.] | ||
глава (i. s.) — kap /cap/ — одмерио га је пажљиво од главе до пете, и кад је схватио да је јачи, окренуо се и отишао — la prefirat bińe đi la kap pănă la piśuare, șî kînd a bagat sama kî ĭe măĭ tare, s-a-ntuors șî s-a dus — на даћи се чело стола оставља празно, јер ту седи покојник кад дође на поману — la pomană kapu mĭesî sa lasă guol, kă a kolo șađe al muort kare vińe la pomană — кад човек призива неко зло, каже се да ради себо о глави — kînd uomu kobĭașće la vrun rău, sa spuńe kî-ĭ s-a fakut đi kap — тешко памти — grĭeu ĭa la kap [Por.] | ||
главица (i. ž.) — tîlvă /tâlv/ — нема главице брда да се не верује да на њој играју виле — (ver.) nu ĭe tîlvă să nu sa krĭadă kă pi ĭa źuakă ḑîńiļi [Por.] | ||
главчина (i. m.) — buśim /bucium/ — главчина је део колског точка, или воденичног кола — buśim ĭe kăpățîna la rotă đi kar, or la rota đi moră [Buf.] — бучим је део дрвета који остаје уз корен када се стабло посече (Јасиково) — buśimu ĭe bușćanu kare ramîńe în pomînt kînd taĭ ļemnu đen piśuare [GPek] | ||
главчина (i. ž.) — kîpațînă /căpățînă/ — главчина на колском точку — kîpațîna la ruata đi kar — главчина на воденичном витлу — kîpațîna la ruata muori [Por.] — главица купуса — kîpațîna đi varḑă — тупоглавац је дете које је тврдоглаво и тешко схвата — kîpațînă ĭe kopil kare ĭe tare đi kap, șă grĭeu înțaļaźe [Por.] | ||
глад (i. ž.) — fuame /foame/ — велика је глад у сиромаха — mare ĭe fuamĭa la-l sarak — умирем од глади — muor đi fuame [Por.] | ||
гладан (prid.) — flomînd /flămând/ — сиромах је гладан свега — saraku ĭe flomînd đi tuaće — у гладног су велике очи — la-l flomînd sînt uoki marĭ — гладан као вук — flomînd ka lupu [Por.] | ||
гладан (prid.) — ńemînkat /nemâncat/ — сиромах, често легне гладан — sărak, đes să kulkă ńemînkat [Crn.] | ||
гладило (i. ž.) — glađe /cute/ — гладилом се оштрила коса, ножеви, бријачи и друго — ku glađe s-a askuțît kuasa, kuțîćiļi, briśu șî alta — камен за гладило мушкарци су налазили у стенама, био је тамноплаве боје — pĭatra đi glađe a gasîto uamińi pin stîăń, a fuost vînîtă-n kisă [Por.] | ||
гладиола (i. ž.) — săśeruaĭkă /seceruie/ — гладиола има влашко име везано за срп јер цвета у време жетве — săśeruaĭkă pi rumîńașće are nume ļegat đi sîaśira kă înfluare pi vrĭamĭa lu sîśarat [Por.] | ||
гладна година (i. s.) — foameluk /foameluc/ — причали су стари, да кад наступи велика суша, држи седам година непрекидно, за њом иде гладна година кад људи немају други шта да једну, него само церову кору — a puvestît aĭ batrîń kă kînd tună sîaśita mare, țîńe șapće ań una-ntruuna, șî dupa ĭa tună foameluku đi lumĭa nare alta-śe mînka, numa skuarță đi śaruoń [Por.] | ||
гладна јама (i. m.) — flămînd /flămânzare/ — гладна јама је једно удубљење на леђима које има крава, во, коњ, овца и коза — flămîndu ĭe un krîu la șăļe kare-l are vaka, bou, kalu, uaĭa șî kapra — кад је стока гладна или болесна, онда је гладна јама увучена, као да је слепљена за стомак — kînd ĭe vita flămîndă or bolnavă, flămîndu ĭe adînk, ka kînd ĭe ļipit đi burtă [Por.] | ||
гладница (i. m.) — flomînźuos /flămânjuos/ — ако се сплетеш са њима, има само кућа да ти се напуни гладница — dakă ći înkurś ku iĭ, numa are kasa sî țî sa umpļe đi flomînźuoș [Por.] | ||
гладовање (i. ž.) — flomînḑîĭe /flămânzie/ — велико гладовање су људи трпели за време Турака; оно што су и имали за јело, људи нису смели да држе у кући, него су крили по шуми, или су закопавали у земљу — mare flomînḑîĭe lumĭa a sufarat đi vrĭamĭa đi turś; aĭa șî ś-avut đi mînkare, lumĭa n-a kućeḑat să țînă în kasă, numa a pitulat pin padure, or kă a-ngropat pin pomînt [Por.] | ||
гладовати (gl.) — fomĭa /foma/ — тежак је био пост када је требало гладовати у време косидбе — grĭeu a fuost puostu kînd a trăbuit fomĭa în vrĭamĭa đi kosît — није гладовао свако за време рата — n-a fomit tuot nat đi vrĭamĭa đi rat [GPek] | ||
гладовати (gl.) — flomînḑî /flămânzi/ — он је гладовао колико је гладовао, на крају је умро од глади — ĭel flomînḑî kît flomînḑî, la urmă sa rapusă đi fuame — да гладује не знам колико, опет ће бити дебео ко свиња — sî flomînḑaskă nu șću kît, ĭară o să fiĭe gras ka puorku [Por.] | ||
глас (i. s.) — glas /glas/ — верује се да се глас песме за покојником пробија на онај свет, и да га покојник чује — sa krĭađe kă glasu kînćikuluĭ dupa-l muort strabaće pi lumĭa-ĭa, șa-l muort ăl auđe — дубок глас — glas adînk — са гласом до неба, са сузом до земље (из бајалице) — ku glas mare pănă-n śierĭ, ku lăkrîmĭ pănă-npomînt (đin šeskînćik) [Por.] | ||
гласање (i. ž.) — glasańe /glasare/ — на гласању после рата било је много крађе — la glasańe dupa rat a fuost mult furaluk [Por.] | ||
гласати (gl. p. ref.) — glăsui /glăsui/ — после рата сви смо гласали за Тита, јер нас није терао на казан као Стаљин Русе — dupa rat tuoț nuoĭ am glăsuit đi Tita, kî ĭel nu ń-a mînat la kazan ka Staļin pi Rușî [Por.] | ||
гласина (i. s.) — auḑîtură /bârfeală/ — не слушај гласине, гледај своја посла — nu askulta la auḑîturĭ, katîț trĭaba-tĭa [Por.] | ||
гласина (i. ž.) — vorbitură /vorbitură/ — вуку се за њом ружне гласине, откако јој је муж одсутан — sa trag ńișće vorbiturĭ urîće dupa ĭa, đi kînd iĭ uomu dus [Por.] | ||
глеђ (i. s.) — smîlț /smalț/ — глеђ је сјајни премаз превучен преко металних судова — smîlț ĭe mînžîtura ļikuruasă trasă pista vas đi fĭer — кад се негде чукне метални суд, на том месту му отпанде глеђ — kînd sa ćokńașće vrunđiva vasu đi fĭer, la loko-la iĭ pikă smîlțu — и стари гртнчари су знали за глеђ, јер су њиме украшавали своје земљано посуђе — șî olari aĭ batrîń a șćut đi smîlț, kă ku ĭel a-nfrumoșat vasurļi đe pomînt [Por.] | ||
глежањ (i. s.) — nođiț /nodiţ/ — глежањ је зглоб који повезује стопало са цеваницом ноге — nođițu ĭe înkeĭatură kare ļagă talpa ku fluiru piśuoruluĭ — угануо је ногу у глежњу — a skļinćit piśuoru đin nođiț [Por.] | ||
глиста (i. ž.) — rîmă /râmă/ — глисте настају у влажној земљи, а из земље излазе после кише — rîmiļi sa fak în pomînt apuos, da đin pomînt ĭasă dupa pluaĭe [Por.] | ||
гломазан (prid.) — bonkonuos /boancă/ — гломазне, тешке чизме — śižme bonkonuasă — оставила га је девојка и три дана је нерасположен — l-a lasat fata, șă triĭ ḑîļe stă bonkonuos — дошли су из далека, са намером да спавају код њега, али он беше јако нељубазан, и отера их са кућног прага — veńira dăn dăparće, ku gîndu să doarmă la ĭeal, a ĭeal fu tare bonkonuos, șă-ĭ dudăi dă pră pragu kășî [Hom.] | ||
глув (prid.) — surd /surd/ — глув је човек који не чује добро — surd ĭe uom kare n-auđe bińe — то дете је, сирома, глуво од рођења — kopilo-la ĭe, saraku, surd đi la nașćire [Por.] | ||
глуверда (i. m.) — surdavĭelă /surdavelă/ — тешка глуверда, није што не чује, него што се прави да не чује — surdavĭelă grĭa, nuĭe kă n-auđe, numa sa faśe kă n-auđe [Por.] | ||
глувило (i. ž.) — surḑală /surzeală/ — баба се разболела од глувила две године пре чиче, али је негово глувило било много теже — baba s-a bulnavit đi surḑală ku duoĭ ań măĭ întîń đikît muoșu, ama surḑala luĭ a fuost măĭ grĭa [Por.] | ||
глуп (prid.) — șuop /nătang ?/ — прави се глуп, да мисле људи да није знао шта ради (Рудна Глава) — sa faśe șuop, sî ginđaskă lumĭa kî n-a șćut śe faśe — не прави се глуп, јер те добро знам — nu ći faśa șuop, kă će șćiu bińe — глупа жена, сто пута да јој кажеш, неће схватити (Црнајка) — o muĭare șuapă, đe o sută đi uorĭ să-ĭ spuń, nu măĭ ĭa la kap — „шоп” је тврдоглав човек који не слуша никога (Танда) — șuop ĭe uom tare đe kap kare n-askultă đe ńima [Por.] — „шоп” је тврдоглав човек (Кривељ) — șuop ĭe uom tare đe kap — „шоп” је приглуп човек (Оснић) — șuop ĭe uom pruost la kap [Crn.] — „шоп” би код нас на српском значило „шашав” (Радујевац) — șop la noĭ pe sîrbĭeșťe ar fi „șașăv” [Kmp.] | ||
глуп (prid.) — tuont /tont/ — био је глуп на мајку и тврдоглав на оца, и зато му није ишла школа — a fuost tuont la mumî-sa șî tare đi kap la tatî-su, șî đ-aĭa nu ĭ-a mĭers șkuala — глупачо! — (u izr.) tuanto! — он је једна потпуна будала (= велика будала) — (u izr.) ĭel ĭe un tontalău ku tuot [Por.] | ||
глупав (prid.) — lozît /lozât/ — не чуди се, чича годинама живи тако потпуно сенилан — nu ći mira, muoșu ku ańi traĭașće așa lozît đi tuot — није за мога сина ваша тупава кћи — nuĭe đi kopilu mĭeu fata vuastră lozîtă [Por.] | ||
глупавити (gl.) — lozî /lozi/ — баба је почела да лапи, више не зна шта говори — baba a-nśeput să lozîaskă, nu măĭ șćiĭe śe vorbĭașće — не боји се никога, иде селом и сплеткари — nu sa ćiame đi ńima, mĭarźe pin sat șî lozîașće [Por.] | ||
глупан (i. ž.) — țoapă /ţoapă/ — тежак глупан, из њега излазе само простоте и бљувотине — țoapă grĭa, đin ĭel ĭasă num prostîĭ șî gruzaviĭ [Por.] | ||
глупандер (i. s.) — tăpălagă /prostalău ?/ — тепелага је јако прост човек и будала — tăpălagă ĭe uom tare prost șî narod [Pad.] | ||
глуперда (i. ž.) — tontoakă /tontălău/ — само се прави да је тешка глуперда, која не разуме ништа — numa să fače o tontoakă grea, kare nu înțeleğe nimik [Tim.] | ||
глупост (prid.) — aĭurļa /aiurea/ — говори глупаво — vorbĭașće aĭurļa [Hom.] | ||
глупост (i. ž.) — luază /loază/ — лупа глупости — vorbĭașče la luază — грозне глупости — luază đi gruază — толике глупост се причају о њој по селу, а она не да две паре — atîća luază sa puvestăsk đi ĭa pin sat, da ĭa nu dă doă parîaļe — подрум је пун старудија, кад ми једном дође, све ћу их бацити у поток — podrumu s-a umplut đi luază, kînd îm vińe odată, pi tuaće ļi labîd în borugă — чуча Илија је био добар ковач, после рата власт га је унајмила да прави делове за плуг — muoșu Ļikă a fuost kovaś bun, dupa rat la luvat partizańi sî fakă la luază đi plug — није отишао на воденицу, јер му се поломио неки део на колима — nu s-a dus la muară, kî-ĭ s-a frînt vro luază la kar [Por.] | ||
глупост (i. s.) — alalău /hălălaie/ — лаже кучка, није било тако, прича глупост — minće kațaua, n-a fuost așa, vorbĭașće alalău [Por.] | ||
гљива (i. m.) — burĭaće /burete/ — код нас у шуми има много печурака — la nuoĭ pră duos ĭastă mulț burĭeț — беле млечне печурке су укусне, ако се прже са јајима у тугању — burĭețî aĭ ĭuț îs buń dăkă să frig în ćigańe ku uavă — буковача расте на букви — burĭețî aĭ ńegri krĭesk pră fag [Hom.] — печурка ниче на дрвету, а гљива на земљи — burĭaćiļi dă pi ļemn, da śuparka pi kîmp [Por.] | ||
гнездашце (i. s.) — kuĭbiț /cuibiţ/ — направила птичица гнездашце под надстрешницом старе куће — a fakut pîsarika un kuĭbiț supt streșînă la kasa batrînă [Por.] | ||
гнездити (gl. p. ref.) — kuĭbari /cuibări/ — птице се гнезде у пролеће — păsîrļi sa kuĭbarĭesk primovara — голубови се гнезде у дупљи — golîmbi sa kuĭbarĭesk în butuarkă — када се гнезде, птице раде упарено — kînd sa kuĭbarĭaḑă, păsîrļi lukră înparekĭaće — насадити квочку носиљу — (u izr.) kuĭbari gaina outuare [Por.] | ||
гнездо (i. s.) — kuĭb /cuib/ — гнездо је птичја кућа — kuĭbu ĭe kasa păsîrilor — свака птица прави гнезди на свој начин, једне на гранама, друге у шупљикама, треће у бусенима по ливадама, четврте по рупама у кршевима — tuata pasîrĭa faśe kuĭb đi trĭaba iĭ, uńiļi pi krĭeînź, alćiļi pin butuorś, a triļa pin mușuruaĭe pi ļivĭeḑ, a patruļa pin kuoś pi kîrșuaće — рода се гнезди на врху димњака, а ластавица под надстрешницом — stîrku sa kuĭbarĭaḑă în vîru kuoșuluĭ, da rîndurika supt streșînă — птице у гнезду носе јаја, легу их неко време, а на крају се из њих излегу пилићи — păsîrļi uauă-n kuĭb, ļi klośesk vro vrĭame, șî la urmă skuot puĭi — кокошје гнездо — kuĭbu gaińilor — љубавно гнездо — kuĭb ibomńiśiesk [Por.] | ||
гној (i. ž.) — koptură /coptură/ — кад плик на кожи сазри, напуни се гнојем — kînd buba pi pĭaļe sa kuaśe, sa umpļe đi koptură [Por.] | ||
гњецав (prid.) — kļiuos /cleios/ — гњецаво је нешто што је меко и лепи се за прсте — śeva ĭe kļiuos kînd ĭe muaļe șî sa ļipĭașće đi źeĭśće — гњецав је хлеб кад је недопечен — kļiuasă ĭe pîńa kînd ĭe ńikuaptă [Por.] | ||
гњида (i. ž.) — ļinđină /lindină/ — кад је човек вашљив, коса му је пуна гњида — kînd ĭe uomu pădukĭuos, păru-ĭ pļin đi ļinđiń [Por.] | ||
гњио (prid.) — pîșkovit /pâșcăvit/ — отишао је на пијац са гњилим воћем, и није продао ништа — s-a dus ku puame pîșkoviće la piĭaț, șă n-a vindut ńimika [Por.] | ||
гњити (gl. p. ref.) — pîșkovi /pâșcăvi/ — воће угњили и смекша кад предуго зри на дрвету — puamiļi sa pîșkovĭesk kînd sa muaĭe kî sa kuok prĭamult în ļemn — шљивар је пун гњилих шљива, јер није имао ко да их сакупи — pruńi sînt pļiń đi pruńe pîșkoviće, kă n-avut kare să ļi aduńe [Por.] | ||
говедарац (i. m.) — vakarĭ /procoruș/ — говедарац је мал речна риба, слична кркуши — vakarĭu ĭe pĭașće mik đi pi rîu, samînă ku kîrkușa [Por.] | ||
говно (i. m.) — kakat /căcat/ — једе говна (лаже) — manînkă kakat — велико говно је тај човек — mare kakat ĭe uomo-la — смрди на говно — puće la kakat [Por.] | ||
говорити (gl. p. ref.) — vorbi /vorbi/ — завежи уста, немој говорити што не треба — ļagă-ț gura, nu vorbi śe nu trîabe — не знам зашто ме толико оговора, када му нисам учинио ништа — nu șću đi śe atîta ma vorbĭașće đi rău, kî nu ĭ-am fakut ńimika [Por.] | ||
говорљив (prid.) — vorbituorĭ /vorbitor/ — чича је говорљив и причљив човек, а баба је намћор и ћуталица — muoșu ĭe uom vorbituorĭ șî povĭestîtuorĭ, da baba ĭe ponćură șî takută — од девојке се тражи не само да буде лепа и вредна, него и весела и речита — la fată sa kată nu numa să fiĭe frumuasă șî vrĭańikă, numa șî vĭasîlă șî vorbituarĭe [Por.] | ||
говорник (i. m.) — vorbituorĭ /vorbitor/ — скупила се гомила говорника и сви причају у један глас, ни ђаво их не разуме — s-a adunat o granadă đi vorbituorĭ, șî tuoț vorbĭesk într-un glas, ńiś draku nu-ĭ înțaļiaźe — говорника колико хоћеш, а радника нема ни једног — vorbituorĭ kîț vrĭeĭ, da lukratuorĭ nuĭe ńiś unu [Por.] | ||
год (part.) — guod /ori - ?/ — какогод — kumguod — когод — kareguod — кадгод — kîndguod — штогод — śiguod — гдегод — unđiguod [Por.] | ||
година (mn. ań) — an /an/ — ова година — ano-sta — година дана — anu đi ḑîļe — протекла година — anu trĭekut — на годину, за годину (дана) — la anu — има године, поживеће још — măĭ are ań — смањио се преостали број година, приближила се смрт — s-a înpuțînat ańi — година у којој касни зрење пољопривредних култура — an tîrḑîu — протекле су године и године, прошло је много времена — a trĭekut ań șî ań — годишњи помен, даћа на годишњици смрти — pomana la anu — пола године — žumataće đi an — истекла је година, навршила се — a ĭeșît anu — на крају године — la svîrșîtu anuluĭ — нова година — anol nou — то је било прошле године — aĭa a fuost an — до пре неку годину беше свима добро — (u izr.) pănă măĭ đ-a-l an fusă lu tuoț bińe [Por.] | ||
годиште (i. ž.) — vrîstă /vârstă/ — нас два смо исто годиште — nuoĭ duoĭ sînćem đ-o vrîstă [Por.] | ||
годови (i. ž.) — ańi /inele anuale/ — бројимо године дрвета са његовог пања — numarăm ańi lu ļiemn đi pi bușćanu luĭ [Por.] | ||
гозба (i. ž.) — gostîĭe /gostie/ — гозба је обичај да се скупљају званице код некога који слави славу, прави свадбу, или игранку са јелом и весељем — gostîĭa ĭe ađet kînd s-adună lumĭa kĭemată la vrunu kare faśe prazńik, nuntă or źuok ku mînkare șî visaļiĭe — свадбена гозба трајала је три дана — gostîĭa la nuntă a țînut triĭ ḑîļe [Por.] | ||
гојазан (prid.) — gras /gras/ — гојазан човек је у истовремено и трбушаст — uom gras ĭe totodată șî burtanuos — толико је дебео да се не може сагнути да се обује — atîta ĭe đi gras, đi nu puaće sî sa apļaśe sî sa-nkalță — има две дебеле свиње, једну ће заклати за Игњатијевдан — are duoĭ puorś graș, unu-l taĭe đi Iginat [Por.] | ||
гојазан (prid.) — durdulău /durduliu/ — некад ниси могао видети гојазног човека, а сада су готово сва деца гојазна — đemult n-aĭ vaḑut uom gras, d-akuma șă kopiĭi gata tuoț sînt durdulăĭ [Por.] | ||
голаћ (prid.) — golaș /golaș/ — голаћ је псето без длака и толико мршаво да му се виде ребра — golaș ĭe kîńe fara păr ș-atît đi uskat đi-ĭ sa văd uasîļi — узели се у опкладу у жгољаво псето — s-a luvat la ramaș pi un kîńe golaș [Por.] | ||
голет (i. ž.) — golaĭe /goliște/ — лоше земљиште, само голет без шуме и траве — pomînt rău, numa golaĭe fara padure șî fara ĭarbă [Por.] | ||
голет (i. m.) — rușć /rușchiu/ — голет је падина без растиња — rușć ĭe pomînt stîrminuos fara verđață [Por.] | ||
голицање (i. ž.) — gîḑîlatură /gâdilătură/ — многе стидљиве девојке не трпе голицање — mulće fĭaće rușînuasă nu sufîră gîḑîlatură [Por.] | ||
голицати (gl. p. ref.) — gîḑîla /gâdila/ — кад те голица момак, као да пролазе мрави кроз то место које је он додиривао руком — kînd ći gîḑîlă baĭatu, ka kînd trĭek furńiśiļi pin luoko-la unđe ĭel ć-a dîrît ku mîna — има особа које не подносе да их голицаш — ĭastă insă kare nu sufîră s-o gîḑîļ [Por.] | ||
голицљив (prid.) — gîḑîluos /gâdilicios/ — вешт момак лако открива места где је девојка голицљива, и ако хоће да је разгали, он ће је голицати баш тамо — baĭat vikļan ļesńe gasîașće luokurĭ la fată unđe ĭe ĭa gîđiluasă, șă dakă vrĭa s-o fakă în vuoĭa bună, ĭel o gîḑîlă baș a koluo [Por.] | ||
голоног (prid.) — golokrak /cu picioarele goale/ — голоног је свако који нема панталоне или сукњу на себи — golokrak ĭe tot nata kare n-are pîntaluoń or suknă pi ĭel — кад смо били мала деца, целог лета смо ишли голонози — kînd am fuost kopiĭ miś, tota vara am mĭers golokraś [Por.] | ||
голуб (i. m.) — golîmb /hulub/ — дивљи голуб — golîmb sîrbaćik — некада је шума била пун голубова, сада су се проредили, виде се само у планини — đemult a fuost pļină padurĭa đi golîmbĭ, akuma s-a rarit, sa vîăd numa pi la munće — голуб и голубица праве гнездо у дупљи — golîmbu ku golîmbița fak kuĭb în butuarkă [Por.] — код нас је било „вучјих” голубова, тако названи јер су се оглашавали са „ун-луп” (досл.) „један-вук”, и голубова гушана (Јасиково) — a fuost la nuoĭ golîmbĭ lupĭeșć, kĭemaț așa kî a kîntat „un-lup! un-lup!", șî golîmbĭ popĭeșć, guļeraț [GPek] | ||
гоља (i. m.) — golan /golan/ — гоља је човек сиромах, без ичега — golan ĭe uom sarak, fara ńimik — удала се за неког гољу са планине — s-a mîritat dupa vrun golan đi la munće [Por.] | ||
гоља (prid.) — goļișman /sărăcan/ — гоља је онај који је толики сиромах, да нема ни одећу да се обуче, него иде одрпан — goļișman ĭe aăla kare ĭe atîta đi sarak, đi n-are ńiś țuaļe đi-nbrakat, numa mĭarźe rupćiguos [Por.] | ||
гомила (i. s.) — ogluoń /grămadă/ — оставили гомилу дрва на сред пута — a lasat ogluoń dă ļeamńe-n mižluoku drumuluĭ — лежи као клада у хладу, не излази на сунце да ради — stă ogluoń la umbră, nu ĭasă la suare să lukrĭe — болестан, лежи као клада у кревету — bolnăv, ḑaśe ogluoń pră pat [Mlava] | ||
гомила (i. ž.) — gramadă /grămadă/ — док лупнеш о длан, скупи се гомила људи — pănă daĭ đin palme, sa adună o gramadă đi lume — чича је отишао да спали оне гомиле трња, које је са ливаде отрсио прекјуче — muoșu s-a dus đinuapće, să đa fuok la gramĭeḑîļe-ļa đi spiń, kare đi pi ļivađe ļ-a tîrsît alaltîĭerĭ — гомила сена, која се прави од навиљака, код нас се зове стог — gramada đi fîn, kare sa faśe đin kupițîaļe, la nuoĭ sa kĭamă porkuoń [Por.] | ||
гомилати (gl. p. ref.) — grîmađi /grămadi/ — чобани као да су полудели од јутрос, само се гомилају једни на друге — pîkurari parke a nuroḑît đi đesńață, numa sa grimađiesk uńi pi alțî — време је да почнемо денути пласт, јер ће нас ухватити мрак — vrĭamĭa să înśepiem grîmađi klańa, kă ńi prinđe murgu — пласт не може сам да се садене, док не пљунеш у шаке — klańa nu puaće sîngură sî sa grîmađiaskă, pănă nu șkipĭ în pălmĭ [Por.] | ||
гомилица (i. ž.) — grameźuară /grămăjoară/ — сакупио камење са ливаде, и направио низ гомилица око ње, да обележи међу — adunat đi pi ļivađe petruańiļi, ș-a fakut grameźuare în șîr pi lînga ĭa, să însămńe otaru [Por.] | ||
гонити (gl. p. ref.) — gońi /goni/ — лош кнез је био, гањао је људе као волове — rău kińez a fuost, a gońit lumĭa ka pi buoĭ — дошло је време да се јуница тера код бика — (vet.) a veńit vrĭamĭa žuńinka sî sa gońaskă la bik [Por.] | ||
гоњен (prid.) — gońit /gonit/ — хајка је терала вукове цео дан, и на крају су вукови тако гоњени прешли преко залеђеног Дунава у Влашку — urkașî a mînat lupi tota ḑîua, șî la urmă lupi așa gońiț a trekut pista Dunîre îngețată în Rumîńiĭe [Por.] | ||
гоњење (i. ž.) — guană /goană/ — никакво гањање радника није било, а они се жале да су терани као курјаци — ńiś o guană ku lukratuori n-a fuost, da iĭ sa vaĭtă kă sînt mînaț ka lupi — код краве се јавило гоњење — (vet.) s-a pus guana pi vakă — дај гас, потерај, покрени, убрзај! — (u izr.) dăĭ guană! [Por.] | ||
гоњење (i. ž.) — gońală /goneală/ — краве наскачу једна на другу, време је да иду на гоњење код бика — vaśiļi săr una pe alta, vrĭamĭa ĭe sî sa dukă la bik la gońală [Por.] | ||
горак (prid.) — amarît /amărât/ — ракија са укусом пелина — rakiu amarît ku peļin — живот ми је мучан — viîața mi amarîtă [Crn.] | ||
горе (pril.) — sus /sus/ — звезде су горе, на небу — stîaļiļi sînt sus, pi śierĭ — горњи, одозгоре, који је изнад, са горње стране — đi sus — лети изнад тла, на висини; високо — zbuara pi sus — иде не гледајући никог; иде дигнута носа — (fig.) mĭarźe pi sus | ||
горети (gl.) — arđe /arde/ — кад срце почне горети, не гаси се водом — kînd ińima înśĭape a arđe, nu sa stîmpără ku apă — ошамари га! (ошамарити ) — arđeĭ palmă! — сунце пече, жеже — arđe suariļi — ватра гори без пламена, тиња — arđe fuoku ku stînsu [Por.] | ||
горњак (i. m.) — gorńak /gorneac/ — горњак је ветар јак и хладан, који дува са севера — gorńaku ĭe vînt tare șî răśe kare baće đi la mńaḑa nopțî [Por.] | ||
горњак ? (i. s.) — mîńikarĭ /mânecar/ — горњак је кратак женски хаљетак са дугим рукавима без крагне, који се закопчава на грудима — mîńekarĭ ĭe țuală skurtă muĭerĭaskă ku mîńiś lunź, făra guļir, śe sa-nkĭaptură la pĭept — горњак се израђује од конопље, јер се носи кад је хладно преко кошуље, а испод прслука — mîńikarĭu sa faśe đe pînḑă đe kîńipă, kă sa puartă kînd ĭe frig pista kimĭașă da supt băĭbarak [Por.] | ||
горчина (i. m.) — amar /amar/ — горчина у млеку је из траве коју су пасле овце — amaru-n lapće ĭe đin ĭarbă, kare a paskuto uoiļi — отишао сам пун горчине — am pļakat ku amaru-n mińe [Crn.] — живео сам само с болом и горчином — an traĭit numa ku durĭerĭ șî amară [Por.] | ||
горчина (i. ž.) — amarĭală /amăreală/ — мој живот је сама горчина — traĭu mĭeu ĭe amarĭală guală [Por.] | ||
господин (i. m.) — duomn /domn/ — прави се господин, а он је обичан гоља — sî faśe duomn, da ĭel ĭe golan pruost [Crn.] — иако је био сељак, држао се господски, и само је са господом седео за столом — dakă a fuost saćan, s-a țînut maruos, șî numa ku duomńi a șaḑut la masă [Por.] | ||
господине (у изр.) (zam.) — dumitaļe /dumitale/ — Некада, када су се сретала два путника, један би рекао: — „Добар пут!”, а други је одговарао са: „Захваљујем, господине!” — đimult, kînd s-a-ntîlńit duoĭ drumaș, unu a ḑîs: „Bună kaļa!”, d-alalalt s-a raspuns ku: „Mulțamĭesk, dumitaļe!” [Crn.] | ||
госпођа (i. ž.) — duamnă /doamnă/ — види како се обукла, као госпођа из града — uĭtîće kum s-a înbrakat, ka duamnă đin varuș [Crn.] — прође као госпођа са уздигнутом главом, никога није погледала — trĭeku ka duamna ku kapu pi sus, la ńima nu sa uĭtă [akc. | ||
гост (i. m.) — meselnik /meselnic/ — меселник је особа која долази на славу, и као гост седи за трпезом — meselnik ĭe insă kare vińe la prazńek, și șeďe ka gostu dupa masă [Kmp.] | ||
гост (i. m.) — guost /gost/ — гост је особа која долази позвана на неку свечаност — guost ĭe insă kare vińe kemată la vro gostîĭe — само на славу је добро да дође названи гост, јер се верује да њега доводи слава, и знак је да слава помаже тој кући — numa la prazńik ĭe bun să vină guost ńikemat, kă sa krĭađe kă pi ĭel ăl duśe prazńiku, șî ĭe aratare kă prazńiku ažută lu kasa-ĭa — метанисање на слави почиње са „Праштајте, гости за софром!” — înkinaśuńa la prazńik înśape ku „Ĭertaț, guoșć la masă!” [Por.] | ||
гостити (gl. p. ref.) — gostî /ospăta ?/ — угости се човек кад га домаћин куће позове на неку светковину, па га поји и храни — sa gostîașće uomu kănd stapînu kășî ăl kĭamă la vro gostîĭe, șî-ĭ dă bĭare șî mînkare — планинци су радо гостили непознате путнике, јер се веровали да они могу бити бог који се маскирао да види какво је поштење међу људима — munćeńi ku drag a gostît drumașî ńikunoskuț, kă s-a kreḑut kă iĭ puot să fiĭe dumńeḑîu profakut să vadă kum ĭe omeńiĭa-n lumĭe [Por.] | ||
гостопримљив (prid.) — kîfadarńik /cafadar/ — гостопримљив је био човек који је радо примао госте у кућу, и свакога је нудио да једе и пије — kîfadarńik a fuost uom kare a primit lumĭa-n kasă ku drag, șă pi tuot nat ambiĭat să bĭa șî să mănînśe [Zvizd] | ||
готов (nepr.) — gata /gata/ — косидба је готова, сада се бацамо на жетву — kosîtu ĭe gata, akuma ńi puńem pi sîśarat — ја сам спреман, али се жена још није очешљала — ĭo mis gata, numa muĭarĭa nu sa măĭ pipćenat [Por.] | ||
готовински (pril.) — bańiuluĭ /pe bani/ — за робу, или готовинск и — pi marfă, ore bańiuluĭ — готовински, или у размену (разменом, трампом) — bańiuluĭ, ore-n skimb [Crn.] | ||
готовити (gl. p. ref.) — gaći /găti/ — мајка има велики посао, спрема (јела) за славу — muma are lukru mare, gaćiașće đi prazńik — ако не буде скоро свршио с тим послом, неће бити добро за нас — dakă nu va gaći îndată ku lukro-la, n-o sî fiĭe bun đi nuoĭ — није му помого нико, и он је сам завршио посао — nu ĭ-ažutat ńima, șî ĭel sîngur a gaćit lukru [Por.] — кад је он дошао, није био сав конак завршен (Манастирица, Млава) — kînd ĭeal a veńit, n-a fuost tuot konaku gatat — није никакав љубавник, пребрзо свршава — nuĭe ńiś un ibuomńik, prĭaĭuta gaćiașće — кад легне пијан на жену, не свршава целе ноћи — kînd sa puńe bat pi muĭarĭe, nu gaćiașće tuota nuapća [Por.] | ||
готовљење (i. ž.) — gaćală /găteală/ — даћа тражи велико готовљење (јела) — pomana kată mare gaćală [Por.] | ||
граб (i. m.) — karpin /carpen/ — граб је јако дрво, добро за израду држаља и алата који имају дрвене делове, и јако је добро дрво за ложење ватре — karpin ĭe ļemn tare, bun đi fakut držăļe, alaturĭ kare au dĭelurĭ đi ļemn, șî tare bun ļiemn ĭe đi fakut fuoku [GPek] | ||
грабик (i. m.) — kărpińiș /cărpeniș/ — кад нас је отац делио, мени од шуме запао само неки грабик на Великој Падини — kînd ń-a-mparțît tata, miĭe đin padure mĭ-a kaḑun numa ńișći kărpińiș la Pođina Mare [Por.] | ||
грабић (i. m.) — karpińel /cărpinel/ — кад се прави прут за терање стоке, најбоље је да је одсечеш од гранчице неког младог грабића, јер је лака, танка и жилава — kînd sa faśe žuardă đi mînat vićiļi, măĭ bună ĭe s-o taĭ đin vro krĭanguță đi karpińel ćinîr, kî ĭa ĭe ușuară, supțîrĭe șî žîlao [Por.] | ||
град (i. ž.) — pĭatră /grindină/ — град који бије с неба је залеђена киша — pĭatra śe baće đin śerĭ ĭe pluaĭa-ngețată — кад бије град, ломи све на земљи — kînd baće pĭatra, frînźe tot pi pomînt [Por.] | ||
градина (i. ž.) — grăďină /grădină/ — деца отишла од куће, у градини није посађено ништа — s-a dus kopiĭi ďe a kas, n-a pus ńimik în graďină [Kmp.] — градина је башта поред куће, ограђена због стоке и свиња — građina ĭe bașćauă lînga kasă, îngrađită pintru viće șî puorś [Por.] | ||
градиште (i. ž.) — śetaće /cetate/ — свако место где се виде рушевине неког старог града, људи зову „градиште” — tuot luok unđe sa văd sudumiturļi alu vrun oraș batrîn, lumĭa kĭamă „śetaće” — у Горњем Поречу има око четири-пет „градишта”, и за свако је везана по нека прича о старим Латинима — în Poreśa đi Sus ĭastă vro patru-śinś „śetăț”, șî gata đi tuaće ĭe ļegată vro povastă đi latîń-aĭ batrîń [Por.] | ||
грам. члан (part.) — al /al/ — црни, онај који је црн — al ńegru — мој, моје, које припада мени — al mĭeu — наши, који припадају нама — aĭ nuoștri — трећи, онај који је трећи по реду — al triĭļa — наш, наше — a nuostru — други (по реду) — a doĭļa — по трећи пут вам кажем — a triĭļa uorĭ va spun [Por.] | ||
грана (i. ž.) — krĭangă /creangă/ — грана расте из трупла дрвета — krĭanga krĭașće đin tulpina ļiemnuluĭ — суварак, сува грана — krĭangă uskată — танка грана — krĭangă supțîrĭe [Por.] | ||
граничити се (gl. p. ref.) — otarî /otări/ — били су блиски суседи, граничили су се имањем — a fuost veśin apruape, s-a otarît ku moșîĭa [Por.] | ||
грање (i. ž.) — krengarime /crengarie/ — шума је пуна грања, не може се више нико пробити до потока — duosu s-a umplut đi krengarime, nu sa măĭ strabaće ńima pănă la ogaș [Por.] | ||
граораст (prid.) — porîmbak /porumbac/ — граорасто је бело са црним или сивим пегама — porîmbak ĭe alb ku pĭaće ńagre or sure — грахорка — gaină porîmbakă [Por.] | ||
грах (i. m.) — țîrțarĭ /ţârţar/ — грне граха, ручак за све — o uală đi țîrțarĭ, prînḑ đi tuoț [Crn.] | ||
грахорка (sint.) — gainăporîmbakă /găină/ — грахорке су наши стари држали јер су биле добре носиље — gaiń proîmbaśe aĭnoștri aĭ batrîń a țînut kă a fuost tare ovatuare [Por.] | ||
грбав (prid.) — gîržab /gârjob/ — грбав је човек који је од неке болести добио грбу на леђима, па се накривио на једну страну — gîržab ĭe uom kare đin vro buală ĭ-a krĭeskut șauă-n șîaļe, șî ĭel s-a-ngržobat într-o parće [GPek] | ||
грдити (gl. p. ref.) — žuđeka /judeca/ — грдили је и родитељи и пријатељи, али је она била тврдоглава, и није слушала никога — a žuđekato șî parințî da șî prĭaćińi, ama ĭa a fuost tare đi kap, șă n-askultat pi ńima — некада, за било коју сумњу, човек је ишао код кнеза да му се суди пред сведоцима, да се види да ли је крив или не — đimult, pintru śe gođe napastă, uomu s-a dus la kińezu să-l žuđiśe întra marturĭ, să sa vadă fiva đevină or nu [Por.] | ||
гребање (i. ž.) — dîrpońală /dârponeală ?/ — на тавану сечује неко гребање — s-auđe-n puod o dîrpońală — одрао сам се од чешања, и опет ме сврби — ma rupsăĭ đi dîrpońală, șî ĭară ma manînkă [Por.] | ||
гребање (i. m.) — zgîrîĭat /sgâriat/ — дете није мануло гребање ексером, иако је добило батине од оца — kopilu nu s-a lasat đi zgîrîĭat ku piruońu, dakă a kîpatat bataĭe đi la ta-su [Por.] | ||
гребати (gl.) — dîrpońa /dârponia/ — није затегао точак добро, па сад он само струже када дотакне сандук на колима — n-a strîns ruata kalumĭa, ș-akuma ĭa numa dîrpuańe kînd ažunźe đi kuotur la kar — што се чешеш толико, да ниси шугав? — śe ći dîrpuoń atîta, sî nu fiĭ rîńuos? [Por.] | ||
гребати (gl. p. ref.) — zgîrîĭa /zgâria/ — мачак гребе ноктима кад је љут — mîțu zgîrîĭe ku ungiļi kînd ĭe mîńiĭuos [Por.] | ||
гребен (i. m.) — darak /darac/ — гребен има четири реда металних зубаца: два густа, и два ретка — daraku arĭe patru rîndurĭ đi đinț đi fĭer: duauă đasă, șî duauă rarĭ [Crn.] — са гребеном се чешља вуна: најпре је влачиш руком, а онда је провучеш кроз гребен — ku daraku sa diraśiașće lîna: măĭ întîń o skarmiń ku mîna, pĭeurmă o traź pin darak [Por.] | ||
гребен (i. m.) — drîgļiaće /drâglu/ — кроз гребен се провлачи конопља, и добија се повесмо — pin drîgļiaće sa traźe kîńipa, șî sa faśe fuĭuor [Por.] | ||
гребенање (i. m.) — daraśit /dărăcire/ — јуче сам целога дана била код једне пријатељице на чешљању вуне — ĭerĭ tuota ḑîua am fuost la o prĭaćină la daraśit [Crn.] | ||
гребенање (i. m.) — drîglat /?/ — имала сам три жене на гребенању, и завршила сам посао брзо — am avut triĭ muĭerĭ la drîglat, ș-am fîrșît lukru ĭut [akc. | ||
гребенар (i. м.) — daraśituorĭ /dărăcitor/ — са пет гребенарки, завршавам чешљање вуне за један дан — ku śinś daraśituarĭe, fîrșîăsk daraśitu đi într-o ḑî [Crn.] | ||
гребенати (gl. p.) — daraśi /dărăci/ — чешљам вуну, да бих прела за поњаве — daraśesk lîna, kî sî tuork đi pîăturĭ [Crn.] | ||
гребенати (gl. nesvrš.) — drîgla /drâgla/ — гребенала сам конопљу, јер намеравам да ткам за џакове — drîglaĭ kîńipa, kî am đi gînd sî țîăs đi saś [Crn.] | ||
гребенати (gl. p.) — dîraśi /dărăci/ — вуна се чешља гребеном — lîna sa dîraśașće ku daraku [Por.] | ||
гребенац (i. ž.) — gibură /ghibur/ — гребенац је прамен вуне који је остао на гребену после гребенања — gibura ĭe zmuaćiku dă lînă kare a ramas pră darak dupa dîraśit [Mlava] — гребенац се не баца: чува се и ставља у јастуке, зими у опанке између прстију да не зебу, или у дечје лутке од крпа (Танда) — gibura nu sa labdă: sa pastrĭaḑă, șî sa puńe în kîpatîń, ĭarna întra źeĭśće în opinś să nu źeźire, or în papușă kopilarĭeșć đi trĭanță [Por.] | ||
греда (i. ž.) — bîrnă /bârnă/ — истесао сам једну греду за ћуприју — śopļiĭ o bîrnă đi punće [Crn.] — кућа од брвана, брвнара — kasă đi bîrńe, bîrnarĭață [Por.] | ||
греда (i. ž.) — grindă /grindă/ — греда је дугачко дрвено стабло, отесано равномерно са четири стране — grindă ĭe o bîrnă lungă đi ļiemn, śopļită-n patru mukĭe la masură — плафон на колибама био је иузграђен од паралелних греда, између који су били подваљци — grinda la koļibĭ a fost fakută đin grinḑ, pusă bîrabar una ku alta, da întra ĭaļe a fuost pusă valurĭ — на плафону је било много које-чега: кука слободних за каћење торби или корпи, мотки за вешање свечаног одела — la grindă a fuost mulće kare-śe: kîrļiźe slobîđe, đ-atîrnat trășćiļi or kutarițîļi, pražîń đ-atîrnat skimburļi — дете је израсло до плафона — kopilu a krĭeskut pănă-n grindă [Por.] | ||
греда (i. ž.) — vurgină /vîrghină/ — вургина се добија од дужег дрвета, који се секиром исцепа на три-четири цепанице, од којих се прави ограда око куће, или сеник око стога — vurgină sa faśe đin ļiemn lung, kare-l sparź ku sakurĭa în triĭ-patru țapăńiț, șî ku ĭaļe faś gard pi lînga koļibă, or țark pi lînga klańe [GPek] | ||
гредељ (i. s.) — grinđiĭ /grindei/ — гредељ је део ораћег плуга — grinđiĭ ĭe un parśel alu plugu đi arat — на дрвеним плуговима, какви су били старински, гредељ је био од дрвета — la plugu đi ļemn, kum a fuost đi bîtrîńață, grinđiĭu a fuost đi ļemn [Por.] | ||
грејање (i. ž.) — îngalḑîtură /încălzitură/ — са сировим дрвима не може се гворити о добром грејању — ku ļamńe vĭerḑ nu sa puaće vorbi đi vro îngalḑîtură bună [Por.] | ||
Грекуловци (i. m.) — Grekuońi /Greconi/ — Павле Грекулов и његови Грекуловци су велика фамилија — Pau lu Grĭeku ku Grĭekuońi aĭ luĭ, ńam mare [Crn.] — Грци, из Грчке — grĭeś, đin Greśiĭa [Por.] | ||
грепсти (gl. p. ref.) — îngimpa /înghimpa/ — дете се прехладило, жали се да га нешто гребе у грлу — kopilu a raśit, sa vaĭtă kă-l îngimpă śuava în gît [Por.] | ||
грех (i. s.) — pakat /păcat/ — грех је кад човек учини нешто због чега се губи образ — pakat ĭe kînd uomu faśe suava pintru śe sa pĭarđe obrazu — грех је кад учиниш зло некоме — pakat ĭe kînd faś rău la vrunu [Por.] | ||
грешан (prid.) — graśin /păcătos/ — не боји се толико грешна да на оном свету може отићи у пакао — nu sa ćiame atîta đi graśină, kî pi lumĭa-ĭa puaće să kadă în ĭad — био је проклет од судбине још у часу кад се родио — a fuost graśin đi la ursa înga în śasu kînd s-a naskut — моји су били сиромашни, па сам имао мучно детињство — aĭ miĭ a fuost saraś, ș-am avut o kopilariĭe graśină [Por.] | ||
грешан (prid.) — pîkatuos /păcătos/ — грешан је човек који чини грехове — pîkatuos ĭe uom kare faśe pakaturĭ — попови плаше људе да грешан човек на ономе свету иде у пакао — pupi spomîntă lumĭa kă uamiń pîkatuoș pi lumĭa-ĭa sa duk în ĭad [Por.] | ||
грешити (gl.) — graśina /grăcina/ — људи не би толико грешили, када би сви веровали у бога — lumĭa n-ar graśina atîta kînd ar kređa tuoț în dumńeḑîu [Por.] | ||
грешити (gl. n.) — greșî /greși/ — није научио добро да пише, још увек греши овде-онде — nu s-a învațat bińe să skriĭe, înga greșîașće koļa-koļa — иако види да много греши, он хоће да се ожени њоме, и готово — dakă vĭađe kă mult greșîașće, ĭel vrĭa sî sa însuare ku ĭa, șî gata — верник не сме да греши, јер је његов грех тежи од грехова других — kređințuosu nu kućaḑă să greșaskă, kă a luĭ pakat ĭe măĭ grĭeu đi kît pakatu alu aĭlalalț [Por.] | ||
грешка (i. ž.) — greșală /greșală/ — велику грешку је направио кад је напустио школу — mare greșală a fakut kînd s-a lasat đi șkuală — био је млад и луд, и ишао је из грешке у грешку — a fuost ćinîr șî naruod, ș-a mĭers đin greșală în greșală — кад лажеш, крадеш и псујеш, или имаш везу са туђом женом, то није грешка него грех — kînd minț, furĭ șă înžurĭ, or ći țîń ku muĭarĭa lu tuoĭa, aĭa nuĭe greșală numa pakat — ниједан посао није без грешке — ńiś un lukru nuĭe fara greșală [Por.] | ||
грешник (i. m.) — greșăļńik /greșelnic/ — ко убије човека, велики је грешник — kare omuară uomu ĭe mare greșăļńik [Por.] | ||
грешник (i. m.) — pîkatuos /păcătos/ — грешник је човек који има грехове, који чини зла људима — pîkatuosu ĭe uom kare are pakaće, kare faśe rîaļe la lume [Por.] | ||
грива (i. ž.) — kuamă /coamă/ — коњ поскочи да ме збаци, а ја га ухватих за гриву, и остадох у седлу — kalu sari sî ma labiđe, da ĭuo-l prinsăĭ đi kuamă, șî rîmasăĭ în șauă — то је био велики пожар, избио је чак на гребен Визака — ala a fuost pîržuol mare, a ĭeșît tumu la kuama Vizakuluĭ — када се кућа заврши, на њено сљеме каче се дарови — kînd sa gaćiașće kasa, pi kuama iĭ sa pun darurĭ — остала је грива непокошене траве између косаца, идем да је покосим — a ramas o kuamă ńikosîtă întra kosîtuorĭ, ma duk s-o do kosîăsk [Por.] | ||
гривна (i. ž.) — brațarĭe /brăţare/ — метална гривна држи косу на држаљи — brațarĭa țîńe kuasa-n držală — испала је обујмица на столици дрвених кола — a pikat brațarĭa la kapatîńu lu skamnu karuluĭ [Crn.] — гривна је гвоздена чаура којом се везују два дела нечега — brațarĭa ĭe o buśauă đi fĭer ku kare sa ļagă doă parśaļe alu śeva [Por.] — има лепе украсе на зубуну — arĭe brațărĭ mîndrĭe la zabun [Crn.] | ||
гринђиј (i. s.) — grinđiĭ /masa moaşei ?/ — док дете није навршило три године, Власи су му приређивали обичај који се звао ’гринђиј’ — pănă kopilu n-a-npļińit triĭ ań, rumîńi la Sînvasîĭ ĭ-a țînut ađet kare la kĭemat grinđiĭ — на гринђиј је долазила бабица са торбом у коју је доносила печено пиле, колаче и друге посластице — la grinđiĭ a veńit muașa ku trasta în kare a dus un puĭ fript, kolaś șî alće dulśețurĭ — средиште обичаја био је кад је бабица стављала детенце на торбу и дизала га до таванске греде, молећи се да расте и живи у здрављу док не оседи — mižluoku ađetuluĭ a fuost kînd muașa a pus kopilașu pi trastă șă đi triĭ uorĭ la rîđikat pănă la grinda puoduluĭ, rugîndu-sa să krĭaskă șî să traĭaskă în sînataće pănă nu-nkarunțașće [Por.] | ||
грип (i. ž.) — apukatură /apucătură/ — прехладио сам се и пробија ме зној, као да ће ме ухватити грип — am raśit șî ma trĭaśe apa, ka kînd o sî sa pună apukatu pi mińe — под грипом су се подразумевале разне болести, не само оне настале од прехлада — apukatu sa ḑîs la măĭ mulće buaļe, nu numa la buaļe dusă đin raśală — ухватио га је грип (или нека друга болест, која је пропраћена дрхтавицом и температуром) — l-a prins apukatu, s-a pus apukatura pi ĭel — бајалица против грипа — đeskînćik đi apukatu, đi apukatură [Por.] | ||
гркаво (pril.) — gîngońașće /gângonește ?/ — кад се свира фрула и пева из грла, каже се да свира гркаво — kînd sa ḑîśe dăn fluer, șă sa kîntă dăn gît, sa ḑîśe kă kîntă gîngońașće [Mlava] | ||
грлица (i. ž.) — turturĭauă /turturea/ — грлица се на влашком зове „туртурјауа” зато што пева само на један начин: „турр-турр” — turturĭauă pi rumîńașće sa kĭamă așa, kă kîntă numa într-un fĭeļ: „turrr-turrr” [Por.] | ||
грло (i. ž.) — îngițîtuare /înghițitoare/ — грло су врата ждрела — îngițîtuarĭa ĭe ușa gîtuluĭ — на непцима грла налази се ресица — la puodu îngițîtuori ĭe ļimburușu [Por.] | ||
грљење (i. ž.) — îmbrațîșare /îmbrățișare/ — ако им буде по вољи грљење, родитељи их неће моћи спречити — dakă ļi va fi pi vuoĭe îmbrațîșarĭa, parințî n-o sî-ĭ puată opri [Por.] | ||
грмети (gl. p.) — durai /hurui/ — грми на небу — durîĭe-n śĭerĭ — грми и сева на све стране, чекамо са страхом да видимо где ће да удари гром — durîĭe șî sfulđiră în tuaće părțîļi, așćetăm ku frikă să veđem unđe o să trasńaskă [Por.] — на западу се наоблачило и грми, терај овце у тор да их не ухвати киша — la zavĭrńit a nuvarat șî dudîĭe în śerĭ, mînă uoiļi în strungă sî nu ļi prindă pluaĭa [Crn.] | ||
грмљавина (i. ž.) — duraĭală /duruială/ — грмљавина непрекидно траје, а кише још нема — duraĭala țîńe una-ntruuna, da pluaĭa înga nuĭe [Por.] | ||
грмљавина (i. ž.) — trăsńitură /trăsnitură/ — највеће грмљавине су око Светог Илије, јер он управља громовима — măĭ marĭ trăsńiturĭ sînt pi lînga Svići Iļiĭa, kă ĭel lukră ku trăsńićiļi [Por.] | ||
грмуша (i. ž.) — skrofiță /scrofiţă/ — грмуша је налик на врапца, али је лепша птица, има складније тело — skrofița kam aduśe ku bîrbĭaćiļi, ama ĭe măĭ frumuasă pasîrĭe, are trup măĭ fakut [Por.] | ||
грне (i. ž.) — uală /oală/ — грне је глинени суд за кување на ватри, широког трбуха и уског отвора, са једном дршком са стране за држање — uala ĭe vas đi pomînt đi fĭert la fuok, larg la burtă șă strîmt la gură, ku o manușă đ-oparće đi țînut — у грнету се кува чорба — în uală sa fĭarbe ļegumĭa [Por.] | ||
грнчар (i. m.) — olar /olar/ — грнчар је човек који прави и продаје судове од земље — olarĭu ĭe uom kare faśe șî vinđe vasurĭ đi pomînt — грнчар који је живео дуго и био познат, оставио је надимак „олар” своме потомству — olar kare a trait mult ș-a fuost kunoskut, a lasat poļikră „olar” la ńepuoțî luĭ [Por.] | ||
гро (i. s.) — tuoĭ /toi/ — дошао непозван у јеку посла, кад је посао био у највећем, и наљутио се што нико није обратио пажњу на њега — a veńit ńikemat în tuoĭu lukruluĭ, kînd lukru a fuost măĭ mare, șî s-a mîńiĭat kă ńima nu l-a luvat în samă — падала је киша и подигао се ниво воде — a ploĭat șî s-a rîđikat tuoĭu api — Немци су навалили на наше свом снагом, али нису успели да се пробију — mńamțî s-a pus pĭ-aĭ nuoștri ku tuoĭu-n trjeg, ama n-a putut sa strabată [Por.] | ||
гроб (i. m.) — mormînt /mormânt/ — отишла је сестра да окади мајчин гроб — s-a dus sorîmĭa să tamîńe mormîntu mumi — сеоско гробље је на једном брду на источној страни села — mormințî satuluĭ sînt pi o śuakă đi la vaļ’ đi sat [Por.] — у Звижду сви имају гробље око куће, сахрањују мртве на своме имању — în Zvižd tuoț au mormînće prînga kasă, îngruapă pr-aĭ muorț în moșîĭa luor [Zvizd] | ||
гробар (i. m.) — gropar /gropar/ — гробар је човек који на гробљу копа гроб за умрлог човека — gropar ĭe uom kare la morminț sapă gruapa đi uomo-l muort [Por.] | ||
гробље (i. ž.) — gropișće /gropiște/ — гробље је место где се закопавају мртви — gropișće ĭe luok unđe sa-ngruapă aĭ muorț [Por.] | ||
гробље (i. s.) — morminț /cimitir/ — гробље је место где су покопани мртви — mormințî sînt luok unđe sînt îngropaț aĭ muorț — на сваки празник иду жене на гробље, да прекаде мртве — la tuata sîrbatuarĭa s-a duk muĭeriļi la morminț sî tamîńe pĭ-a-ĭ muorț [Por.] | ||
грозан (prid.) — grozau /grozav/ — јако грозан посао има, мисли да га напусти — rău grozau lukru are, sa gînđiașće sî sa lasă — тако одвратни момци неће се оженити никад — așa grozavĭ baĭeț nu sa măĭ însuară ńiśkînd [Por.] | ||
грозд (i. m.) — strugur /strugure/ — Власи Мунћани нису имали добро грожђе, па су морали да иду у Крајину по вино за славу — rumîńi Munćeńi n-avut strugurĭ buń, ș-a fuost muara sî sa dukă la Kraĭna dupa vin đi prazńik — била је на неким местима сорта грожђа са малим зрнима, тврдим и киселим, стари су је звали ћибрик — a fuost pi la uńi luokurĭ o suartă đi strugurĭ ku buobe miś, tarĭ șă akri, a kĭemato aĭ batrîń ćibrik [Por.] | ||
грозница (i. ž.) — frigurĭ /friguri/ — јако се прехгладио, добио је грозницу: само кука да му је хладно, цвокоће, зноји се и има високу температуру — a raśit rău, șî sa pus frigur-ļi pi ĭel: numa sa vaĭtă k-ăĭ frig, iĭ trămură đințî-n gură, ăl trîaśe apa, are fuok mare [Por.] | ||
грозота (i. ž.) — gruzaviĭe /grozăvie/ — не зна шта је било у јелу те га је спопала таква мучнина да само повраћа — nu șćiĭe ś-a fuost în mînkare pă sa pus pi ĭel o gruzaviĭe grĭa đi numa varsă — оженио се једном грозотом од девојке — s-a-nsurat k-o gruzaviĭe đi fată [Por.] | ||
грозота (i. ž.) — gruază /groază/ — толико смрди у кокошарнику, да повраћаш од мучнине кад одеш да узмеш неко јаје — atîta puće în kurĭańik, đi vĭerș đi gruază, kînd će duś să ĭaĭ vrun uou — кад их видиш какви су, бежиш од њихове грозоте па цепаш — kînd iĭ vĭeḑ kum sînt, fuź đi gruaza luor đi rupĭ [Por.] | ||
гроктати (gl.) — gîrći /gârtoni/ — свиње грокћу највише када су гладне — puorśi gîrćiesk măĭ mult kînd sînt flomînḑ [Por.] | ||
гром (i. s.) — trăsńit /trăsnet/ — кад сева, грми и пада киша, човек никад да се не склања под усамљено дрво у пољу, јер оно најјаче вуче гром — kînd sfulđiră, durîĭe șî pluaĭe, ńiśkînd uomu să nu sa pituļe supt ļemn sînguraćik în kîmp, kî ĭel măĭ tare traźe trîasńitu [Por.] | ||
громовник (i. m.) — trăsńituorĭ /trăsnitor/ — громовник је свети Илија, јер он, веле, управља громом: одређује где ће да загррми и кога ће гром да удари — trăsńituorĭ ĭe svići Iļiĭa, kă ĭel, śikă, lukră ku trăsńitu: rînduĭe unđe sî trasńaskă șî pi kare [Por.] | ||
груб (prid.) — dobļenguos /grosolan ?/ — прави се да је велики столар, а шта год уради, све је грубо, ружно и ни за какву вајду — sa faśe tișler mare, da śe guod lukră, tuot ĭe dobļenguos, urît, șî ńiś đ-o trĭabă [Por.] | ||
грудва (i. s.) — buș /cocoloș/ — буш је велика грудва меког снега, која настаје када се узме мала грудва и ваља се с врха брда на доле, и нарасте богзна колико, скупљајући успут лепљиви снег — bușu ĭe kokoluoș mare đe zapadă muaļe, kare sa faśe kînd sa ĭa kokoluoș mik șă sa tîvaļeașće đin vîru śuośi-n vaļe, șî ĭel krĭașće boznakît, adunînd pi drum zapadă ļipiśuasă — пошто иза „буша” остаје огољен терен, некада су се тако чистиле ливаде од снега, да би овце могле да дођу до траве још док се снег не отопи — fînkă dupa buș ramîńe luoku đizgoļit, đemult așa s-a kurațat ļivĭeḑîļi đe zapadă, đi sî puată uoĭļi să ažungă la ĭarbă, înga pănă nu sa topĭașće zapada — донео је деди повећи комад труда — a dus la muoș koźa mare buș đi ĭaskă [Por.] | ||
грудваст (prid.) — gļiuos /glios/ — земља је грудваста, пуна големих грудви, њива се не може сејати — pomîntu ĭe gļiuos, pļin đi gļiĭ marĭ, luoku nu sa puaće sîmana [Por.] | ||
грудвица (i. m.) — boboruonț /boboronţ ?/ — брашно у џаковима се претворило у грудвице — fańina în saś s-a fakut boboruanță — ове куглице се зову драмлије — boboruanțîļ-așća sî kĭamă dramiĭ — детету је је на лакту искочила гука као лешник — la kopil a ĭeșît în kuot un boboruonț kît aluna [Crn.] | ||
грудвица (i. ž.) — pļană /pleană/ — грудвица брашна која остаје на рукама жене што меси, зове се пљана — kukoluoș đi faină kare ramîńe pi mîna muĭeri śe plămăđașće, sa kĭamă pļană — племице су комадићи теста који остају у наћвама са брашном после мешења — pļemiță sînt parśeluță đe plămad kare ramîn ăn postao đe faină dupa plămăđit [Por.] | ||
груди (i. s.) — pĭept /piept/ — груди су предња страна човековог трупа, од грла до пупка — pĭeptu ĭe parća đinainće alu trupu uomuluĭ, đi la gît pănă la burik — боле ме груди — (izr.) ma duare în pĭept — стеже ме у грудима — (izr.) ma astupă în pĭept — пробада ме у грудима — ma îngaură în pĭept — жена на грудима има сисе — muĭarĭa la pĭept are țîță [Por.] | ||
грудува (i. s.) — kokoluoș /cocoloș/ — сгрушало се млеко, пуно је грудвица — s-a-ngroșat lapćiļi, pļin ĭe đi kokoluașă — деца зими праве грудве од снега, и бију се њима по цео дан — kopiĭi ĭarna fak kokoluașă đi zapadă, șî s-a bat ku ĭaļe tuota ḑîua — чобани су се скупили на једно место, започели рвање и као клубе се ваљају по пашњаку — păkurari s-adunat la un lok, s-a luvat la trînćală șî sa tîvaļesk kokoluoș pi pașuńe [Por.] | ||
грумен (i. m.) — grunđin /grunz/ — овце су олизале камен соли, остало је само неко грумење од њега — uoĭļi a ļins krușîțu đi sare, a ramas numa ńiśći grunđiń đin ĭel — купио јој је момак на вашару коцку шећера, и она је, сирота, сва срећна пристала да се уда за њега — ĭ-a kumparat la bîlś baĭatu un grunđin đi miriśikă, șî ĭa, saraka, đi drag ĭ-a-nbunat sî sa mariće dupa ĭel [Por.] | ||
грумен (i. m.) — grăunťe /grăunte/ — чен белог лука — grăunťe ďe usturoĭ — грудва земље — grăunťe ďe pămînt — крупица соли — grăunťe ďe sare [Kmp.] | ||
група (i. ž.) — taĭfă /taifă/ — тајфа је група људи, окупљена око неког одређеног посла — taĭfă s-a kĭamă un numîr đi inș, adunaț pi-nga vrun lukru adîns — хајдучке дружине — taĭfe oțășć — дувачки оркестар — taĭfa bandașîlor — група људи — taĭfă đi inș [Por.] | ||
грушавина (i. ž.) — kurastă /curastă/ — кад се крава отели, прво млеко се зове грушавина, оно се не једе јер треба теле да га пије као највећи лек за своје здравље — kînd fată vaka, lapćiļi đintîń sa kĭamă kurastă, ĭel nu sa manînkă, kî trĭabă să-l bĭa vițălu ka un ļak măĭ mare đi sînataća luĭ [Por.] | ||
грч (i. s.) — zgîrś /cârcel/ — пливао је уморан и ухватио га грч, да је вода била дубља, удавио би се сигурно — a notat ustańit, șî la prins zgîrśu, sa fi fuost apa măĭ adînkă, sa fi îńekat sigurat [Por.] | ||
губер (i. m.) — strań /strani/ — губер је израђен од вуне, ткају га бабе „на штапу” — strańu ĭe fakut dă lînă, ăl țîasă babiļi pră bît — девојка је пала, обузета ветром, и лежала је на губеру, док смо ми играле око ње да је повратимо (Бусур) — fata a kaḑut, luvată dă vînturĭ, ș-a ḑakut pră strań pănă noĭ am źukat pră lînga ĭa s-o pumeńim — даће су се некада постављале на земљи, на губеру (Рашанац) — pomeńiļi dă bătrîńață s-a-nćins źuos, pră strań [Mlava] | ||
губити (gl. p. ref.) — pĭarđe /pierde/ — јако добар пастир не губи из вида овце преко целог дана — tare bun păkurarĭ nu pĭarđe uoiļi đin uokĭ pista tota ḑîua — чича је излапео, понекад се толико губи да ништа не зна о себи — muoșu a fîntîrezît, kîć-o dată atîta sa pĭarđe đi nu șćiĭe ńimika đi ĭel [Por.] | ||
губљење (i. ž.) — pĭerđală /pierdere/ — кад тераш стоку издалека на вашар, имаш велико губљење на мери, јер стока слаби кад дуго хода — kînd mîń vićiļi đinđeparće la bîlś, aĭ mare pĭerđală la kîntarĭ, kî ĭaļe slabĭesk kînd mĭerg mult [Por.] | ||
Гугуљан (i. m.) — Guguļan /Gugulean/ — за нас у Млави, Гугуљан је Влах који живи у планини са стоком — dă nuoĭ dîn Mlaoa, Guguļan ĭe rumîn kare traĭașće-n munće ku vićiļi — Гугуљани су заузели планине од Ждрела па до Тимока — Guguļiańi a kuprins munțîļi dă la Ždrĭela pănă la Ćimuok [Mlava] | ||
гугутати (gl.) — grînguri /gânguri/ — дете гугуче пре него што научи да говори — kopilu grîngurĭașće pănă nu sa-nvață să vorbĭaskă — за птицу кажемо да цвркуће, а за мало дете кажемо да гугуче — đi pasîrĭe ḑîśem kă ćirikîĭe, da đi kopil mik ḑîśem kă grîngurĭașće [Por.] | ||
гугутка (i. m.) — kukumau /guguștiuc/ — кад гугутка пева у близини куће, слути пустош у тој кући — kînd kukumau kîntă apruape đi kasă, kobĭașće la pustînataća kășî [Por.] | ||
гужва (i. ž.) — bîksală /îmbîcseală/ — на вашару је била велика гужва — la panađur a fuost marĭe bîksală — тескоба да не можеш да дишеш — bîksală đi nu puoț sî sufļi [Crn.] — нећу више да идем на игранке, сит сам гужви — nu măĭ ma duk la źuok, mis satul đi bîksîturĭ [Por.] | ||
гужва (i. ž.) — gužbă /gujbă/ — гужва је уплетена лијана којом су се везивале ограде — gužbă ĭe înpļećitură đi kurpiń ku kare s-a ļegat gardu — гужва уплетена од лијана била је некада врста руде, веза између дрвенога плуга и јарма, који су вукли волови — gužba îmļećită đi kurpiń vrodată a fuost un fĭeļ đi proțap, ļegatura întra plugu đi ļiemn șî źugu, kare l-a tras buoĭi [Por.] | ||
гужва (i. s.) — țambalău /tămbălău/ — неке пијанице су се потукле на вашару, једни су скочили да их раздвоје, други да се бију, па се створила општа гужва коју су жандари једва растурили (Танда) — ńișći bĭețîuoș la bîlś s-a luvat la bataĭe, uńi a sarit să-ĭ đispartă, alțî sî sa bată, șî s-a fakut un țambalău ku tuot đi žîndari abĭa la spart — синоћ су се на игранци посвађали неки момци, направили су гужву и покварили весеље (Тополница) — asară la uoră s-a luvat la gîlśao ńișće baĭaț, a fakut tămbalău ș-a strîkat visaļiĭa [Por.] | ||
гуз (i. ž.) — bukă /bucă/ — пала је и повредила гузу — a kaḑut ș-a vîtamat buka kuruluĭ — изје’ш ми гузицу — manînkăm buka kuruluĭ — колико је девојка лепа, дође ти да је пољубиш у гузу — kît ĭe fata đi frumuasă, ăț vińe s-o țuś în buka kuruluĭ — гуза стражњице — (u izr.) buśu kuruluĭ — реч „бука”, у вези са храном, се изгубила, остао је једино њен корен у речи „букатурă” — vuorba bukă, ļegată đi mînkare, s-a pĭerdut, a ramas numa rîdaśina iĭ în vuorbă bukatură [Por.] | ||
гузат (prid.) — kurimanuos /curimănos/ — трбат и гузат, боже сачува каква наказа — burtanuos șî kurimanuos, duamńe pazîașće śe rîtatură — дебелогуза је јер не ради ништа, само седи и ждере — kurimanuasă ĭe kă nu lukră ńimika, numa șîađe șî manînkă [Por.] | ||
гука (i. s.) — gîlkă /gâlcă/ — баба је била гушата, имала је велику гуку на врату — baba a fuost gușată, avut o gîlkă mare la gît — детету су натекли крајници — s-a umflat la kopil gîlśiļi — даска није ни за шта, пуна је неравнина — blana nuĭe đi ńimika, pļină đi gîlś — искочио мехур на точку бицикла, треба да му ставим закрпу — s-a fakut o gîlkă la guma đi ruată, trîabe să-ĭ pun un baĭluog [Por.] | ||
гука (i. ž.) — modîlkă /modâlcă/ — кад се дете прехлади, натекну му крајници, направи му се нека гука у грлу, и оно тешко дише — kînd kopilu raśiașće, iĭ sa înflă lăturuońi, iĭ sa faśe o modîlkă în gît șî ĭel suflă grĭeu [Zvizd] | ||
гукав (prid.) — gîlkuos /gâlcos/ — упалила ми се кожа, и на неким местима сам сав гукав — mi sa aprins pĭaļa, șă mis tuot gîlkuos pi la uńiluokurĭ — нека врста букве је толико чворновата, да је ни ђаво не исцепа — un fĭeļ đi fag ĭe atîta đi gîlkuos, đi ńiś draku no-l măĭ sparźe [Por.] | ||
гумно (i. ž.) — arĭe /arie/ — гумно је место где се помоћу коња и ветра вршило и вејало жито — arĭe ĭe luok unđe sa trăirat șî s-a vînturat grîu ku kalu șî ku vîntu [Por.] | ||
гундељ (i. m.) — gîndak /gândac/ — плави гундељ живи под кором белог јасена, њиме су стари лечили полне болести: сифилис, трипер и неки „шенгер” који је био најгори — gîndaku al vînît traĭașće supt skuarța lu frasîno-l alb, ku ĭel aĭ batrîń a ļekuit buaļiļi ibomńiśieșć: frĭenga, konkau șî vrun șenger kare a fuost măĭ rău [Por.] | ||
гунђајући (pril.) — bombońind /bombonind/ — прође поред нас гунђајући — treku pi lîngă nuoĭ bombońind [Crn.] | ||
гунђање (i. ž.) — bombońală /bombăneală/ — велико гунђање у народу, због муке и тешкоћа — mare bombońală-n lume, đi nakaz șî greotaće [Crn.] | ||
гунђати (gl. p. ref.) — bombońi /bombani/ — гунђа, јер је љут на свакога — bombońașće, kî ĭe mîńiĭuos pi tuoț [Crn.] — не ради ништа, само гунђа по цео дан (Рдуна Глава) — nu lukră ńimika, numa boambîńe tuota ḑîua [Por.] | ||
гурање (i. ž.) — împinsuare /împinsătură/ — не може се ући тамо без гурања из све снаге — nu sa puaće tuna akoluo fara împinsuare đin tuata pućarĭa [Por.] | ||
гурати (gl. p. ref.) — împinźe /împinge/ — има јако тежак посао, у руднику гура вагоне пуне руде — are lukru tare grĭeu, la rudnik împinźe la vaguańe pļińe đi rudă [Por.] | ||
гусан (i. m.) — gîsak /gânsac/ — имам пет гусака и једног гусана — am śinś gîșć șî un gîsak [Por.] | ||
гусеница (i. ž.) — omidă /omidă/ — гусеница је длакави црв, који настаје из лептирових јаја, а једе лишће дрвећа толико брзо да сатире целу шуму — omida ĭe vĭarme flokuos, kare sa faśe đin uauļi fluturluĭ, da manînkă frunḑa đin ļemn atîta đi ĭuta đi zatrĭașće padurĭa-ntrĭagă [Por.] | ||
гуска (i. ž.) — gîskă /gâscă/ — гуске држе они који су у близини реке — gîșć țîn aăĭa kare sînt apruape đi rîu — гуска гаче — gîska gîgîĭe — гуска има дуг врат и бело перје — gîska are gît lung, șî pĭańe albe [Por.] | ||
густ (prid.) — vîrtuos /vârtos/ — мешај добро качамак, да не буде превише тврд — mĭastîkă bińe koļașa, să nu fiĭe prĭa vîrtuasă — овчје млеко је у јесен густо — lapćiļi uoilor tuamna ĭe vîrtuos — каже се за краву, овцу или козу, да је тешкомузна, када има мали отвор на вимену, и тешко се музе — sa ḑîśe đi vakă, uaĭe or kapră, kî ĭe vîrtuasă, kînd are mik svîrk la țîță, șî grĭeu sa mulźe [Por.] | ||
густа каша (i. ž.) — groșală /grosoală/ — каша се прави од куваног млека и брашна — groșala sa faśe đin lapće fĭert ku fańină đi kukuruḑ — каша од млека и брашна је јака храна и велика посластица за псе који чувају стоку у планини — groșală ĭe mînkare țapînă șî dulśață mare đi kîń kare pazîăsk uoiļi la munće [Por.] | ||
гутање (mn. îngițîturĭ) — îngițît /înghițit/ — кад човека боли грло, њему је гутање јако болно — kînd pi uom ăl duare în gît, luĭ ĭe îngițîtu tare dureruos [Por.] | ||
гутати (gl. p. ref.) — îngițî /înghiți/ — кад се добро сажваће у устима, храна се прогута — dupa śe sa mĭastîkă bun în gură, mînkara sa îngiće — смук може да прогута целог миша — balauru puaće să îngită șokîćiļi întrĭeg [Por.] | ||
гутљај (i. ž.) — îngițîtură /înghițitură/ — боли га грло, и сваки гутљај пролази са боловима — ăl duare gîtu, șă tuata îngițîtura trĭaśe ku durerĭ [Por.] | ||
гушобоља (i. ž.) — gîrliță /gârliţă/ — „грлица” је свињска болест — gîrliță ĭe buală porśaskă — свиња оболела од „грлице” не једе, не креће се, пада, има температуру, тешко дише, кркља, и на крају липше — puorku bolnau đi gîrliță nu manînkă, nu măĭ mĭarźe, kađe žuos, are fuok, suflă grĭeu, fîrfuanje, șî la urmă ļipsîașće — болесне свиње лечиле су се посебном травом, која се звала „трава за грлицу” — puorśi bolnavi s-a ļikuit ku o buĭađe adînsă, kare a kĭemato „buĭađe đi gîrliță” [GPek] | ||
гуштер (i. s.) — șopîrlă /șopârlă/ — има две врсте гуштера, једна браонкаста, живи по камењарима, а друга, зелена, више се налази по буџацима — ĭastă duauă fĭelurĭ đi șopîrļe, una murgă, traĭașće pin luokurĭ petruasă, da alaltă, vĭarđe, măĭ mult sa gasîașće pin buĭeḑarĭ [Por.] | ||
| д | ||
да (pril.) — da /da/ — да, тако је како ти кажеш — da, așa ĭe kum tu ḑîś — да или не — da or ba [Por.] | ||
да (vez.) — sî /să/ — дошла бих ја, али мајка неће да ме пусти — aș veńi ĭuo, numa nu vrĭa muma sî ma lasă — нека каже ко шта хоће, она не да ни две паре на њихове приче — sî spună kare śe vrĭa, ĭa nu dă ńiś doă parîaļe pi povĭeșćiļi luor — молио је да се пресели из тог села, није хтела ни да чује — a rugato sî sa muće đin sato-la, n-a vrut ńiś s-audă [Por.] | ||
давање (i. ž.) — darĭe /dare/ — са толиким давањем, не може се изаћи на крај — ku atîta darĭe, nu sî puće ĭeșî la kapatîń [Crn.] — давање и немање су брат и сестра — darĭe ku narĭe sînt fraće ku suora [Por.] | ||
давити (gl. p. ref.) — ńeka /neca/ — сви се чуде како се удавио у плиткој води — tuoț sa miră kum s-a îńekat în apă skundă — не гутај тако халапљиво крупне залога, јер ћеш се задавити — nu-ndopa așa ĭuta bukatură mare, kă ći îńeś — кад се пси кољу са вуковима, они хватају једни друге зубима за гушу — kînd sa îńakă kîńi ku lupi, iĭ prind uńi pi alțî ku đințî đi gît [Por.] | ||
давно (pril.) — đimult /demult/ — некада су људи живели у земуници — đimult lumĭa a trait în borđeĭ [Crn.] — (комп.) давно, давније, најдавније — đimult, măĭ đimult, șî măĭ đimult [Por.] | ||
давно (pril.) — đemult /demult/ — то је било давно, нико више и не памти — aĭa a fuost đemult, ńima ńiś nu măĭ țîńe minće — давно, давније, још давније — (komp.) đemult, măĭ đemult, șî măĭ đemult [Por.] | ||
дада (i. ž.) — dadă /dadă/ — био дечак, била девојчица, старију сестру треба да ословљава са „дада” — fiva kopil, fiva fată, la suora măĭ batrînă trîabe sî ḑîkă „dadă” — дада Марија је моја старија сестра — dada Mariĭa ĭe suora-mĭa măĭ mare — да(да) Лена је била две године старија од мене — da-Ļena a fuos’ ku doĭ ań măĭ mare đi kît mińe [Por.] | ||
дадаори (i. m.) — dadauorĭ /?/ — ово коло се игра у свим селима, али се зове и „трамуриша” — ura-sta s-a žukat în tuaće saćiļi, ama sî kĭamă șî tramuriśa [Crn.] | ||
даждевњак (i. ž.) — solomîzdră /solomâzdră/ — даждевњак је животиња налик на гуштера, али је црна са жутим пегама; јавља се после кише поред потока — solomîzdra ĭe o žuavină ka șopîrla, ama ńagră ku pĭaće galbińe; ĭasă dupa pluaĭe pi lînga boruź [Por.] | ||
дакако (pril.) — dakum /dacum/ — како да не — dakum đi nu — Идеш сутра на посао? - Идем, наравно. — Ći duś mîńe la lukru? - Ma duk, dakum. [Por.] | ||
дакле (pril.) — đikă /adică/ — ти се, даклем, не слажеш са нама — tu, đikă, nu ći ogođeșć ku nuoĭ [Por.] | ||
дал (part.) — dar /dar/ — дал је тако, дал није тако, нико не може знати — dar va fi așa, dar nu va fi, ńima nu puaće să șćiĭe — па како може другачије да га уради, кад не зна? — dar kum puaće altfĭeļ să-l fakă, kînd nu șćiĭe? — да ли он то зна, или не, то ћемо видети — dar șćiĭe ĭel aĭa, or nu, aĭa o să veđiem — зар ти ниси могао сам да видиш да то не иде на добро? — dar nu putuș tu sîngur sî vĭeḑ kî aĭa nu mĭarźe la bun? [Por.] | ||
далек (pril.) — ďeparťe /departe/ — издалека — ďin ďeparťe [Kmp.] | ||
далеко (pril.) — điparće /departe/ — Ниш је далеко, а Београд је још даље — điparće ĭe Ńișu, da Beļigradu ĭe șîmîĭ điparće [Crn.] — маните се лакрдија, јер су отишле предалеко — lasațî-va đi lukrușală, kî s-a dus prîa đeparće — (досл.) отишао далеко (фиг.) успео у животу — s-a dus đeparće [Por.] | ||
дан (i. ž.) — ḑîuă /ziuă/ — иде јесен, дан је све краћи — vińe tuamna, ḑîua ĭe tuot mîĭ mikă — сутра је празник, не ради се — mîńe ĭe ḑîuă marĭe, nu să lukră — посејао сам пшенице око три дана орања — am pus grîu vro tri ḑîļe đi aratură — до Ниша има два дана хода — pînă-n Ńiș ĭastă duauă ḑîļe đi mĭers [Crn.] — радио је даноноћно, и на крају опет ништа — a lukrat ḑîua-nuapća, șî la urmă ĭar’ ńimika [Por.] | ||
дан (mn. ḑîļe) — ḑî /zi/ — од тада има дан и више (=више од једног дана) — đ-autunśa ĭastă o ḑî șî măĭ bińe — један радни дан — o ḑî đi lukru — један дан кошења — o ḑî đi kosît — нека дође кад буде нерадан дан — să vină kînd va fi vro ḑî mare — преко дана — pista ḑî [Por.] | ||
данас (pril.) — astîḑ /astăzi/ — на данашњи дан — în ḑîua đi astîḑ — данас-сутра — astîḑ-mîńe — од данас до сутра — đi astăḑ pănă mîńe [Por.] | ||
данас (pril.) — astăz /astăzi/ — данас је лепо време — astîḑ ĭe vrĭamĭă bună [Por.] | ||
данга (i. ž.) — dangă /danga/ — линија повучена оловком — dangă trasă ku pļeĭvazu — зарежи ножем једну линију на тој дасци, означи где треба да је пресечем — fă o dangă ku kuțîtu pi blana-ĭa, însamnă unđe trîabe s-o taĭ — причало се да су Турци жигосали људе усијаним гвожђем — s-a puvestît kă turśi a tras dangă la uamiń ku fĭer ruoșu — видех својим очима: пролете змај небом, и остаде ватрени траг иза њега — vaḑuĭ ku uoki miĭ: trĭeku un zmău pi śĭerĭ, șî ramasă o dangă đi fuok în urma-luĭ [Por.] | ||
дангуба (i. ž.) — dangubă /?/ — седење са вама је само једна велика дангуба, одо’ ја кући — șađarĭa ku vuoĭ ĭe numa o dangubă marĭe, ma dusăĭ ĭuo akas [Crn.] — дангуба, не ради ништа, живи на туђој грбачи — dangubă, nu lukră ńimika, traĭașće pi șîaļiļi alu tuoĭa [Por.] | ||
дангубити (gl.) — dangubi /?/ — не дангуби око тога што не знаш да урадиш, зови мајстора — nu dangubi pi lîngă aĭa śe nu șćiĭ faśa, kĭamă maĭsturu [Crn.] — цео дан дангуби по селу — tuota ḑîua dangubĭașće pin sat [Por.] | ||
дар (i. m.) — dar /dar/ — некада давно млада је на свадби свекру поклањала кожух као дар — đimult la nuntă guoviĭa lu taĭkî-su a dat kožuok đi dar [Por.] — има дара за певање — arĭe dar đi kîntat [Crn.] | ||
дарежљив (prid.) — darńik /darnic/ — он ће ти дати, само ако има, јер је дарежљив човек — ĭel îț dîă, numa dakă arĭe, kî ĭe uom darńik [Crn.] — радодајка — muĭare darńikă [Por.] | ||
дарежљивост (i. ž.) — darńiśiĭe /dărnicie/ — као да је оболео од дарежљивости, све би дао из куће — parke ĭe bolnau đi darńiśiĭe, tuot ar da đin kasă [Por.] | ||
даривати (gl. p. ref.) — darui /dărui/ — млада на свадби дарује кума и куму — guoviĭa la nuntă dăruĭe nașu șî nașîța [Crn.] — младине дарове на свадби, носили су људи који су били позвани само за то, и они су се звали „дрзари” — darurļi alu guove la nuntă a dus uamiń kĭemaț adîns đ-așa lukru, șî pi iĭ ĭa kĭemat dîrzarĭ [Por.] | ||
дарован (prid.) — daruit /dăruit/ — и кумче је било даровано од стране кума — șî finu a fuost daruit đin parća nașuluĭ — надарен је за певање, нико није у селу бољи од њега — daruit ĭe đi kîntat, ńima nuĭe-n sat mîĭ bun đi-kît ĭel [Crn.] | ||
дарован (prid.) — dăruit /dăruit/ — даровани људи иду натоварени поклонима — lumĭa dăruită mĭarźe-nkarkată ku darurĭ [Por.] | ||
даровање (i. ž.) — dăruĭală /dăruiala/ — закаснио сам за даровање младе на свадби, и она са наљутила на мене — m-am amînatat đi dăruĭala guovi la nuntă, șî ĭa s-a mîńiĭat pi mińe [Por.] | ||
даровати (gl. p.) — dărui /dărui/ — снајка дарује свекрву кад први пут улази у кућу — nuora dîăruĭe pi suakrî-sa kînd tună măĭ întîń în kasă [Por.] | ||
даска (i. ž.) — blană /blană/ — храстове даске — blăń dă gorun [Hom.] — раван као даска — ńaćid ka blana — отишли су на стругару да режу даске — s-a dus la firizană să taĭe la blăń — теше даску секиром — śopļașće blana ku sakurĭa [Por.] | ||
дати (gl.) — da /da/ — не дај му новац, јер ће га дати на пиће — nu-ĭ da bań, k-îĭ dîă pi bĭare — сетио се (пало му је на памет) — ĭ-a dat în gînd — наљутио, више не свраћа код мене — s-a mîńiĭat, nu măĭ dîă pi la mińe — крава не прихвата јарам — vaka nu sa dîă la źug — ја сам ишао горњом страном, а он доњом — ĭuo am dat pi đin đal, da ĭel pi đin vaļe — држ’ се добро, не дај се — țîńće bińe, nu ći da — тврдоглав, не слуша никог — tare đi kap, nu sa dîă la ńima — кад ти ударим шамар, видећеш зелене звезде — kînd îț dau o palmă, vĭeḑ stîaļe vĭerḑ [Por.] | ||
даћа (i. ž.) — țară /ţeară ?/ — „цара” је даћа која се намењује покојнику на дан када га укопају — țara ĭe pomană kare sa dîă la-l muort în ḑîua-ĭa kînd ăl îngruapă [Por.] | ||
даћа (i. ž.) — pomană /pomană/ — даћа је обичај који се држи седам година после смрти човека — pomana ĭe ađet kare sa țîńe șapće ań dupa muarća uomuluĭ — помана садржи хлебове и колаче израђене посебно за одређеног покојника, и одређују се према томе ко је био он и како и када је умро — pomana kuprinđe pîń șî kolaś fakuț adîns đi pomana muortuluĭ, șî sa ļagă đi ĭel đispre aĭa śi ĭe ĭel șă kum șî kînd a murit — има једна врста колача која се зове закони — ĭastă un fĭeļ đi kolaś kare sa kĭamă zakuańe [Por.] | ||
даћа (i. s.) — kumînd /comând/ — кумнд је даћа за живе — kumînd ĭe pomana d-aĭ viĭ [Bran. | ||
даћар (i. m.) — pomenaș /pomenaș ?/ — даћар је онај који је позван да дође на даћу — pomenaș ĭa ăla kare ĭe kĭemat să vińă la pomană [Mlava] | ||
дах (i. s.) — sufļit /suflet/ — трчао је, док није остао без даха — aļergat, pănă nu ĭ-a ĭeșît sufļitu — на помани се намењује покојнику по имену, и његовој души — la pomană, sa dă la al muort i nume, șă la sufļitu luĭ — кад човек има грехове, на самрти тешко испушта душу — kînd uomu are pakaće, la muarće grĭeu iĭ ĭasă sufļitu [Por.] | ||
дахтање (i. ž.) — gîfaĭală /gâfâială/ — од велике врућине њему је отежао корак, а на узбрдици ухватило га је и неко тешко дахтање — đin zăpușală mare, luĭ iĭ s-a-ngreonat pașu, da la pripur l-a prins ș-o gîfaĭală grĭa [Por.] | ||
дахтање (i. s.) — ikńet /icnet/ — на пландишту пуном оваца, чује се само овче дахтање — la ḑîkatuarĭe pļină đi uoĭ, s-auđe numa ikńetu uoiluor [Por.] | ||
дахтати (gl.) — gîfăi /gâfâi/ — дахће се каже за човека или животињу који тешко дишу — gîfîĭe sa ḑîśe đi uom or đi žuavină kare suflă grĭeu — дахће јер се угојио као свиња — gîfîĭe kă s-a-ngrașat ka puorku [Por.] | ||
дахтати (gl.) — ikńi /icni/ — овце дахћу кад је велика врућина — uoĭļi ikńesk kînd ĭe mare zîpușală [Por.] | ||
дација (i. ž.) — dațîĭe /dare/ — продао сам краве да платим дажбине држави — am vindut vaśiļi sî plaćesk dațîĭa la držauă [Crn.] | ||
дашчица (i. ž.) — blanuță /blănuță/ — разбила се лада у којој је држао неке своје стварчице, остале су само дашчице од ње — s-a spart lada în kare a țînut ńișći lomańe aluĭ, a ramas numa blanuțîļi đi-ńa [Por.] | ||
два (br.) — duoĭ /doi/ — човек има два ока у глави и две руке у раменима — uomu arĭe duoĭ uokĭ în kap, șî duauă mîń în umirĭ — два одсто, два процента — duoĭ đin sută [Crn.] — два дечака иду улицом и гледају две девојке — doĭ kopiĭ mĭerg pe drum și să uĭtă la doo feťe [Kmp.] | ||
двадесет (br.) — duauăḑîăś /douăzeci/ — кад сам напунио двадесет година, отишао сам у војску — kînd am înpļińit duauăḑîăś đi ań, m-am dus în vuoĭskă [Crn.] | ||
двадесет (br.) — doaḑăś /douăzeci/ — двадесет, двадесет и један, двадесет и два ... — doaḑăś, doaḑăś șî unu, doaḑăś șî duoĭ ... [akc. — двадесет година сам чекао да дође — duaḑăś đi ań am așćetat să vină [Por.] | ||
двадесети (br.) — doaḑăśiļa /douăzecilea/ — родио сам се двадесетог фебруара — m-am fakut în a doaḑăśiļa ḑî în fîurarĭ [Por.] | ||
дванаест (br.) — duoĭsprĭaśe /doisprezece/ — дванест месеци има у једној години — duauăsprĭaśe luń ĭastă pi un an [Crn.] — дванаест жена копа на њиви — doăsprîaśe muĭerĭ sapă-n luok [Por.] | ||
дванаести (br.) — duoĭsprîaśiļa /doisprecelea/ — дође некако и дванаестги месец, завршиће се ваљда и ова година једном — do veńi kumva ș-a doĭsprîaśiļa lună, sa do va înkeĭa șî anu-sta odată [Por.] | ||
дванести (br.) — duoĭsprĭaśeļa /doisprezecelea/ — децембар је дванаести месец у години — luna marĭe ĭe duauăsprĭaśeļa lună-n an [Crn.] | ||
двапут (pril.) — dîdauorĭ /de două ori/ — разумном детету довољно је да кажеш једанпут-двапут, и оно ће запамтити — la kopil înțaļes đestul să-ĭ ḑîś odată-dîdauorĭ, șî ĭel îa la kap [Por.] | ||
двеста (br.) — doăsuće /două sute/ — двеста је кад се саберу сто и сто — doăsuće sînt kînd sa adună o sută șî o sută [Por.] | ||
двоколица (i. ž.) — kalamantă /trasură/ — каламанта је врста двоколице, за превоз лакшег терета — kalamantă ĭe un fĭeļ dă karuță ku doă ruoț, dă dus tovar măĭ ușuor — каламанта има једну осовину са два точка, и отворен сандук, закривљен као млад месец — kalamanta are o osiĭe ku doă ruaće, șî kotur dășkis, înkonveĭat ka luna ćinără [Mlava] | ||
двориште (i. ž.) — pîrvaļiĭe /curte/ — двориште је простор испред куће, ограђен или неограђен — pîrvaļiĭe ĭe luok đinainća kășî, îngrađit, or ńingrađit [Por.] | ||
двориште (i. s.) — obuor /obor/ — обор је двориште куће, ограђено оградом од прућа или од коља — obuoru ĭe aritu kășî, îngrađit ku gard dă nuĭaļe, or dă parĭ [Hom.] — обор је ограђено место за држање свиња, краве се држе у штали, а овце у стаји — obuoru ĭe luok îngrađit đi țînut puorśi, vaśiļi sa țîn în ștală, da uoiļi în strungă [Por.] | ||
де (vez.) — đe /de/ — де, бре, није то тако како се прича — đe, mă, nuĭe aĭa așa kum sa puvestîașće — те креће, те не креће, не зна ни он сам шта да ради, сирома ц. и, или — đe pļakă, đe nu pļakă, nu șćiĭe ńiś ĭel śe sî fakă, saraku — и да хоће, и да неће, једнако му дође — đe va vrĭa, đe nu va vrĭa, tuot una-ĭ vińe [Por.] | ||
Дебели Луг (i. m.) — Dăbiļug /Dăbiliug ?/ — Дебели Луг је село у Горњем Пеку, у близини мајданпечког рудника — Dăbiļugu ĭe sat în Pĭekol đi Sus, apruape đi rudńiku măĭdanuluĭ — на задњем попису ( — în popiso-l đi la urmă (în anu 2011), satu avut 405 đi inș, ka sîrbĭ sa skris iĭ 221, da ka rumîń 99, 80 đi inș n-a spus śe sînt [GPek] | ||
дебелина (i. ž.) — grasîme /grăsime/ — одвојио је на страну месо без сланине — a pus în lăturĭ karńa fara grasîme [Por.] | ||
Дебелолужанин (i. m.) — Dăbļiźan /Dăbligean ?/ — готово сви Дебелолужани су за време Тита радили у руднику, и имали добре плате — gata tuoț Dăbļiźeńi đi vrĭamĭa lu Tita a lukrat în rudńik, ș-avut plăț buńe — Дебелолужанка — Dăbļiźană, Dăbļiźankă [GPek] | ||
дебељуца (i. m.) — grăsulan /grăsulean/ — има двоје деце, обоје дебељуце — are duoĭ kopiĭ, amînduoĭ grăsulań [Por.] | ||
дебео (prid.) — gruos /gros/ — дебело дрво — ļiemn gruos — дебела даска — blană gruasă — дебео конац — ață gruasă — густо млеко — lapće gruos — дубок и рапав глас — glas gruos șî spîrćiguos — тврдоглав; туп — gruos đi kap — тврд на образу — gruos đi obraz — има дебео новчаник — gruos la pungă [Por.] | ||
дебљи крај (i. m.) — botur /butur/ — скрати дрво на дебљем крају за једно две шаке — skurtă ļiemnu la botur đi vro duauă palmĭe — наши штапови су на дебљем крају готово једнаки — bîćiļi nuaștre la botur sînt gata tot una [Crn.] — дрво, штап, грана или тако нешто дугуљасто, има два краја: један је тањи или оштрији, и тај се зове „врх”, а други је дебљи или тупљи, и тај се део зове „ботур” — ļiemnu, bîtu, krĭangă șî așa śeva śi ĭe lunguĭat, are duauă kîpatîńe: unu ĭe măĭ supțîrĭe, or măĭ askuțît, șî ĭel sa kĭamă vîr, da alalalt ĭe măĭ gruos, or măĭ tîmpit, șî la aăla sa ḑîśe botur [Por.] | ||
дебљина (i. ž.) — grosîme /grosime/ — причало се да је некада у шуми било букви толике дебљине, да их нису могли петоро људи обухватити — s-a puvestît kă-n padure vrodată a fuost faź ku atîta grosîmĭe đi n-a putut śinś inș să-ĭ kuprindă [Por.] | ||
деведесет (br.) — noaḑăś /nouăzeci/ — кад имаш деведесет, треба ти још десет па да имаш сто — kînd aĭ noaḑăś, ăț trîabe măĭ ḑîaśe đe sî aĭ o sută — угојена свиња имала је деведесет кила — puorko-l gras avut noaḑăś đi kiļe [Por.] | ||
деведесети (br.) — noaḑăśiļa /nouăzecilea/ — чича је ушао у деведесете — muoșu a tunat în noaḑăśiļa [Por.] | ||
девет (br.) — nuauă /nouă/ — сада је девет и по сати — akuma ĭe nuauă śasurĭ, șî žumataće — жена носи девет месеци — muĭarĭa puartă nuauă luń [Por.] | ||
девети (br.) — nuauļa /nouălea/ — врачара је рекла да треба да ми баје девет пута, ако девето бајање не помогне, лека неће бити — vrîžîuarĭa a spus kă trăbe să-m đeskînće ši nuauă uorĭ, dakă n-ažută đeskînćiku a nuauļa, ļiak n-o sî fiĭe [Por.] | ||
деветнаест (br.) — noasprîaśe /nouăsprece/ — са деветнаест година отишао је у стране земље — đi noasprîaśe ań s-a dus pin țîăriļe strińe — број деветнаест је за један мањи од броја двадесет — numîru noasprîaśe ĭe đi unu măĭ mik đikît număru doaḑîăś [Por.] | ||
деветнаести (br.) — noasprîaśiļa /nauăsprecelea/ — данас је деветнаести март, још дан-два и улазимо у пролеће — astîḑ ĭe noasprîaśiļa în marțîșuor, măĭ o ḑî-duauă șî tunăm în primovară — бројао сам овце, и кад сам прешао деветнаесту, уместо да кажем двадесет, ја се забројах и заборавих колико их је било — numaraĭ uoiļi, kînd trĭekuĭ pĭ-a noasprîaśiļa, în luok să ḑîk doaḑîăś, sminćiĭ đin număr, șî ma zuĭtaĭ kîć-a fuost [Por.] | ||
девица (i. ž.) — fećiuară /fecioară/ — невина девојка, још увек не зна шта су мушка посла — fată fećiuară, înga nu șćiĭe śi ĭe lukru voĭńiśesk [Por.] | ||
девојачки (prid.) — fećesk /fetesc/ — био је добар виолиниста који је знао многе девојачке песме — a fuost bun lăutarĭ kare a șćut mulće kînćiśe fećeșć — девојачка љубав је најдубља — dragu fećesk ĭe măĭ adînk [Por.] | ||
девојка (i. ž.) — fată /fată/ — девојка је неудата женска особа — fată ĭe famĭaĭe ńimăritată — млада девојка — fată ćinîră — баба девојка; уседелица — fată batrînă — лепа девојка — fată frumuasă [Por.] | ||
девојче (uzv.) — fa /fa/ — „фа” може да каже било ко женској особи, само ако су баш добри пријатељи, и ако међу њима нема никакве љутње — „fa” puaće să ḑîkă fiĭekare la o famĭaĭe, numa dakă sînt baș prĭaćiń buń, șî nuĭe ńiś-o mîńiĭe întra iĭ — девојче, Марија, чујеш ли ти мене, бре, или се правиш глува? — fa, Mariĭo, m-auḑ tu, ba, or ći faś surdă? — „фа” показује велику блискост између две жене — „fa” arată mare dragusta întra duauă muĭerĭ [Por.] | ||
девојчица (i. ž.) — fećiță /fetiţă/ — девојчица је мала девојка, дете — fećița ĭe fată mikă, kopil — девојчице су стасале за школу — fećițîļi ažuns đi șkuală — прође једно момче, с девојчетом испод руке — trĭeku un baĭețîăl ku fećița đi supt mînă — имам девојче са слатким усташцем — am o fećiță ku dulśe guriță [Por.] | ||
девојчурак (i. ž.) — fataluankă /fătăloancă/ — израсла је довојчица, сада је прави девојчурак — a krĭeskut fećița, akuma ĭe o fataluankă întrĭagă [Por.] | ||
дедовина (i. ž.) — moșîĭe /moșie/ — дедовина је човекова својина, коју је наследио од предака — moșîĭa ĭe averĭa uomuluĭ kare a moșćeńito đi la stramoșî luĭ — некад се водило рачуна да се од дедовине не изгуби ни бразда земље — đimult s-a purtat griža să nu sa pĭardă đin moșîĭe ńiś o brĭazdă đi pomînt [Por.] | ||
Дели Јован (i. m.) — Guol /Gol/ — Дели Јован је велика планина, међа између Неготинске Крајине и Пореча — Guolu ĭe munće mare, otar întra Kraĭna șî Porĭeśa — под Дели Јованом су два влашка села: Танда и Црнајка — supt Guol sînt duauă saće rumîńeșć: Tanda șî Țîrnaĭka — Дели Јован је на хрбату голет, без икакве вегетације — Guolu pi kuamă ĭe o golaĭe, fara ńiś un fĭeļ đi verđeț — баба је говорила: имам осамдесет година, и откад памтим, ми Црнајчани ово брдо зовемо „Гол”, сада чујем да га неки зову Дели-Јован — mama spuńa: am opḑăś đe ań, șî đi kînd țîn minće, nuoĭ Țrnaśeńi śuaka-sta kĭemăm Guol, akuma aud kă uńi iĭ ḑîk Dăļi-Ĭovan [Por.] | ||
делилац (i. m.) — împarțîtuorĭ /împărțitor/ — делилац је онај који нешто дели — împarțîtuorĭ ĭe aăla kare împarće śuava — верује се да сваки човек има неко биће које му на рођењу дели судбину какву ће имату кроз живот — sa krĭađe kî tuot uomu are vro insă kare la nașćire iĭ împarće śe ursă o să aĭbă în traĭu luĭ — у рају постоји делилац који прима помане, и дели их коме су намењене — în raĭ ĭastă împarțîtuorĭ kare primĭașće pomĭeńiļi, șî ļe-nparće lu kuĭ sînt nîmeńiće [Por.] | ||
делити (gl. nesvrš.) — parțî /părți/ — ретко ко каже делити, чешће се каже поделити — rar kare ḑîśe parțî, măĭ đes sa ḑîśe împarțî [Por.] | ||
делити (gl. p. ref.) — împarțî /împărți/ — дели се нешто кад од целине правиш делове — sa împarće śuava kînd đin îtrĭeg faś parśaļe [Por.] | ||
дељење (i. ž.) — împarțîre /împărțire/ — отац их је окупио да направи деобу имања — tatî-su ĭ-adunat să fakă împarțîre la moșîĭe [Por.] | ||
дељати (gl. p.) — mezdri /mezdri/ — деда од јутрос ради са макљом, деље држаља за мотике и секире — moșu lukră ku mezdrĭala đi đesńață, mezdrĭașće dîržălurĭ đi sîape šă đi sakurĭ — Тито је уништио козе јер су брстиле шуму — Tita a zatrit kaprîļi, kă a mezdrit padurĭ [Por.] | ||
демон кише (sint.) — vîlva pluoi /vâlva ploi/ — кишни демон је здухаћ који води кишне облаке, он јаше на врху највећег облака за којим се вуку остали облаци, и одређује где ће да пада киша, каква киша, и колико дуго — vîlva pluoĭi ĭe însă kare puartă nuviri ku pluaĭe, ĭa ĭe înkăļikată pi vîru nuvăruluĭ al măĭ mare, dupa kare sa trag nuviri aĭ-lalalț, șî rînduĭe unđe să pluaĭe, śe fĭeļ đi pluaĭe, șî kîtă vrĭame — у Танди последњи здухаћ је био Јован Демијан, који је, кад би се приближила неке тешка киша, излазио у поље и из све снаге викао, певао, играо и ваљао се, и тако је људима јављао да буду спремни јер иде катастрофа — în Tanda vîlva pluoi a đi la urmă a fuost Ĭovan Dămiĭan, kare, kînd sa fi apropiĭat vrun ploĭuoń grĭeu, a ĭeșît în mižluoku kîmpuluĭ șă đin tuota pućerĭa a zberat, a kîntat, a žukat, s-a tîvaļit, ș-așa a kriśit la lumĭe să fiĭe sprimită kă vińe prăpadu [Por.] | ||
дењење (i. s.) — grîmađit /grămădire/ — имао сам много сена, а на дењењу су ми помагали само отац и мајка — am avut fîn mult, da la grîmađit mĭ-ažutat numa tata ku muma [Por.] | ||
десет (br.) — ḑîaśe /zece/ — на рукама имаш десет прстију, па нису сви једнаки — la mîń aĭ ḑîaśe źaĭśće, șî nu sînt tot una [Crn.] — око десет сати терали смо овце на пландиште — pi la ḑîaśe śiasurĭ am mînat uoĭļi la ḑîkatuare [Por.] | ||
десети (br.) — ḑîaśeļa /zecelea/ — десетог дана набасасмо на једну кућу — a ḑîaśeļa ḑîuă buturirîm la o kasă [Crn.] — десети пут сам ти поновио, а ти још ниси схватио — a ḑîăśiļa uorĭ ț-am prospus, da tu înga n-aĭ luvat la kap [Por.] | ||
десити се (gl.) — întîmpla /întâmpla/ — изненада је нестао, шта ли се десило са њим, нико не зна — đintr-odată s-a pĭerdut, śe s-a fi întîmplat ku ĭel, ńima nu șćiĭe — шта се збива у вашем селу па се људи пуни мржње бију сваки дан? — śe sa întîmplă-n satu vuostru pă lumĭa pļină đi mîrză sa baće în tuota ḑîua? [Por.] | ||
десни (i. ž.) — źinźiĭe /gingie/ — зуби се клате, а десни крваре — đințî sa klaćină, da źinźiĭi sînźarĭaḑă [Por.] | ||
десно (pril.) — đirĭapta /dreapta/ — на десно, удесно — la đirĭapta — сдесна, са десне стране — đi đirĭapta — десна страна (фиг. праведна страна) — parća đirĭaptă — идеш све на десно, док не наиђеш на један поток — mĭerź tot la đirĭapta, pănă nu daĭ pista un ogaș — одузела му се десна рука и десна нога, шлогиран лежи у кревету — iĭ s-a luvat mîna đirĭaptă, șî piśuoro-l đirĭept, uloźit ḑaśe în pat [Por.] | ||
дете (i. m.) — kopil /copil/ — имао је са првом женом троје деце — avut ku muĭarĭa đintîń triĭ kopiĭ — мала деца — kopiĭ miś — копиљаци, ванбрачна деца — kopiĭ đin fluorĭ — сахранила је двоје рођене деце — a-ngropat duoĭ kopiĭ đi la ińima — одрасла деца — kopiĭ krĭeskuț [Por.] | ||
дете (i. ž.) — gluată /gloată/ — са првом женом није имао децу, а са другом има четворо — ku muĭarĭa đi-ntîń n-avut gluaće, da ku adăurată are patru — чуди се како јој деца нису помрла од глади за време рата — sa miră kum gluaćiļi nu ĭ-a murit đi fuame đi vrĭamĭa đi rat [Por.] — чича је у Црној Гори убио неког Турчина, покупио чељад и реко Мораве побегао у Млаву (Манастирица, Млава) — muoșu în Țîrna Gora a omorît pră vrun turk, îș a luvat gluaćiļi șă prăsta Muraua a fuźit în Mlaua [Mlava] | ||
детелина (i. ž.) — deteļină /lucernă/ — покосио сам хектар детелине, и идем да је превезем — am kosît un ĭektîr đi deteļină, șî ma duko s-o kar [Crn.] — када ти крава утекне у детелину, и напаса се док се не насити, надува се и може да липше, ако не стигнеш на време да јој набијеш калем у дупе, да се издува — kînd îț skapă vaka-n dîtaļină, șî manînkă pănă sa satură, sa înflă șî puaće sî muoră, dakă n-aźunź la vrĭame să-ĭ baź mosuoru-n kur, sî rasufļe [Por.] | ||
детињаст (prid.) — kopilarĭesk /copliăresc/ — клис је детињаста игра, није за маторе људе — kļisu ĭe žuakă kopilarĭaskă, nuĭe đi uamiń batrîń [Por.] | ||
детињачки (pril.) — kopilarĭașće /copilărește/ — игра у колу некако детињачки, па се зато ниједна девојка не хвата до њега — žuakă în uară kumva kopilarĭașće, șî đi aĭa ńiś o fată nu sa prinđe lînga ĭel [Por.] | ||
детињство (i. ž.) — kopilariĭe /copilărie/ — детињство брзо пролази, али се дуго памти — kopilariĭa trĭaśe ĭuta, ama mult sa țîńe-n gînd — матора дртина, а прави детињарије — uarkă batrînă, da faśe la kopilariĭe [Por.] | ||
детлић (i. ž.) — vîrdare /verdare/ — детлић је птица која се креће по дрвету горе-доле и куцка кљуном по деблу тражећи црве — vîrdarĭa ĭe pasîre kare mĭarźe pi ļiemn însus-înźuos șî ćokńașće ku ćiku în butuarkă katînd la vĭermĭ — детлић се гнезди у дупљи — vîrdarĭa sa kuĭbĭaḑă în butuarkă — детлић је птица чукачица — vîrdarĭa ĭe pasîrĭe ćokńituare [Por.] | ||
децембар (i. s.) — andrĭauă /andrea/ — „андреја” је последњи месец у години, њиме се завршавала година у бапском календару — andrĭaua ĭe luna đi la urmă în an, ku ĭa s-a-nkĭeptorat anu pi kîļindarĭu ăl babĭesk — „андрејом” су се називале и две недеље у последњем месецу у години, када су се парили вукови — andrĭaua đe mult s-a kĭemat șă doă stamîń pi luna đi la urmă în an kînd s-a vișńit lupi [Por.] | ||
децембар (i. m.) — lunarĭ /lunar/ — данас се ретко ко међу старијима сећа да се последњи месец бапског календара, поред „андреје”, звао и „лунар” — astîḑ rar đin-tra-ĭ batrîń kare măĭ țîńe minće kă luna đi la urmă pi kîļindarĭo-l babĭesk s-a kĭemat, pi lînga andrĭauă, șî lunarĭ — почео је децембар, завршава се година — a tunat lunarĭu, sa-nkĭaptură anu [Por.] | ||
дечја глиста (i. m.) — ļimbrik /limbric/ — дечја глиста личи на дугачку глисту, имају је мала деца — ļimbriku samînă la rîmă lungă, ăl au kopiĭi aĭ miś [Por.] | ||
дечурлија (i. zb.) — kopilamă /copilamă ?/ — често код нас најсиромашнији имају гомилу дечурлије — đes la nuoĭ aĭ măĭ saraś au o gramadă đi kopilamă [Por.] | ||
дивизма (sint.) — kuadavaśi /coada-vacii/ — крављи реп — kuada vaśi — дивизма је висока биљка, са жутим цветом — kuada vaśi ĭe buĭađe înaltă, ku fluorĭ galbińe — са дивизмом су стари ловили рибу за славу, кад им је требала већа количина рибе — ku kuada vaśi aĭ batrîń a prins pĭeșć đi pazńik, kînd ļ-a tîbuit pĭeșć măj mulț — дивизму без корена стављали су у џак, и мотком је млатили преко тог џака, узводно од места где је било доста рибе — kuada vaśi fara rîdaśiń a puso în vrun sak, șa batuto pista sako-la ku buata, măĭ la đal đi luoku ku pĭeșć mulț — рибе које су се нагутале воде са млеком дивизме, превртале су се на леђа, и пливале површином реке као да су отроване — pĭeșći kare a-ngițît apa ku lapćiļi đi kuada vaśi, numa sa-ntuors pi șîaļe, ș-a mĭers pi rîu ka kînd sînt otraviț [Por.] | ||
дивља гуска (i. ž.) — gîrlugă /gârliţă/ — „грлуга” је птица, дивља гуска (Рудна Глава) — gîrlugă ĭe pasîrĭe, gîskă sîrbaćikă — прође јато дивљих гусака, иде лоше време (Танда) — trĭeku un șuk đi gîrluźi, vińe vrĭamĭa rîa [Por.] — лете „грлуге” небом, беже од лошег времена (Бучје) — trĭek gîrluźiļi pi sus, fug đi vrĭamĭa rîa [Crn.] | ||
дивља јабука (i. ž.) — korikuvă /coricova/ — некада су људи киселили туршију сирћетом од дивљих јабука — đimult lumĭa a akrit turșîĭa ku oțîăt đi korikuvĭe [Crn.] | ||
дивља мрква (sint.) — rușîńa fĭeći /rușinea fetei/ — дивља мрква је бели цвет са црном тачком у средини, која се зове „стид” — rușîńa fĭeći ĭe fluare albă ku un pik ńegru în mižluok, kare sa kĭamă „rușîńe” — стари су се шалили да се „стид” на цвету смањује како време пролази, и да ће кад буде нестао сасвим, девојке ићи гологузе — (folk.) aĭ batrîń s-a glumit kă kum trĭaśe vrĭamĭa, așa „rușîńa” pi fluare sa mićikuļaḑă, șî kînd sa vo perđa đi tuot, fĭaćiļi o sî mĭargă ku kuru guol [Por.] | ||
дивља свиња (sint.) — puorksîrbaćik /porc sălbátic/ — наше планине су пуне дивљих свиња — muńțîļi nuaștre sînt pļińe đi puorś sîrbaćiś [Por.] | ||
дивље грожђе (i. ž.) — guridă /aguridă/ — гурида је врста дивљег грожђа, која расте по шуми, има мала плава зрнца, која су толико кисела кад сазру да ти се уста сва стегну од киселости — gurida ĭe un fĭeļ đi viĭe sîrbaćikă, kare dă pi duos, are buobe miś vînîće, kare kînd sa kuok sînt atîta akre đi gura sa strînźe đi tuot đi akrĭală [Por.] | ||
дивљи (prid.) — sîrbaćik /sălbatic/ — вук и медвед су дивље животиње, јер живе у шуми — lupu șî ursu sînt žuavińe sîrbaćiśe, kî traĭesk în padure [Por.] | ||
дивљи грашак (i. ž.) — maḑîre /mazere/ — дивљи грашак има ружичасте цветове, препознају се са даљине: стоје нанизани по пет-шест као минђуше, а када сазри, дивљи грашак прави махуне — maḑîrĭa are fluorĭ bilovinś, sa kunuosk đin đeparće: stau înșîraće kîći patru-śinś ka marźeļiļi, da kînd sa kuaśe, maḑîrĭa faśe postăĭś [Por.] | ||
дивљи лук (i. m.) — aĭuș /aiuș/ — дивљи лук расте у виноградима, и на влажним местима — aĭușu krĭașće în viĭ, șî pi luokurĭ uđiluasă [Crn.] | ||
дивљина (i. ž.) — sîrbaśiĭe /sălbăticie/ — причали стари да кад су дошли овде да се населе, није било никог нигде, само дивљина на све стране — a puvestît aĭ batrîń kă kînd a veńit aiśa sî sa kăsătorĭaskă, n-a fuost ńima pusta, numa sîrbaśiĭe în tuaće părțĭļi [Por.] | ||
дивно (prid.) — mîndru /mândru/ — мајка је ткала дивне ћилимове, али деца нису била вољна да их сачувају — muma a țasut mîndre đi păturĭ, ama la kopiĭi n-a fuost pi vuoĭe să ļi pazîaskă — девојка има дивног момка — fata mare are mîndru đi baĭat [Por.] | ||
дивота (i. ž.) — mîndrĭață /mândreață/ — лепота девојка — mîndrĭață đi fată — сунце излази, птице певају, шума мирише, дивота једна на све стране — suarļi rasîare, păsîrļi kîntă, padurĭa mirusă, mîndrĭață odată în tuaće părțîļi — невиђена лепота; прекрасно — mîndrĭață ńivaḑută — дивота једна, опет је побегао из школе — mîndrĭață đi lukru, ĭară a fuźit đi la șkuală [Por.] | ||
дизати (се) (gl. p. ref.) — arďika /ridica/ — кад легне, тешко се диже — kînd sa kulkă, greu s-arďikă [Kmp.] | ||
дика (i. ž.) — điđikă /mândrie ?/ — нека су ти на понос таква деца — să-ț fiĭe đi điđikă așa kopiĭ — празна хвала (кад се од хвале нема користи) — điđikă guală [Por.] | ||
дим (i. ž.) — mn.fumurĭ /fum/ — дим настаје из неког сагоревања — fumu sa faśe đin vro arsură — има неког код куће, јер излази дим кроз оџак — ĭastă la kasă śińiva, kă mĭarźe fumu pi kuoș — дај и мени да повучем један дим из луле — dăm șî miĭe, să trag un fum đin lulă — бели дим, црни дим — fum alb, fum ńiegru — тера чезе са коњима да се прашина диже за њима — mînă karuța ku kaĭ, đi fumu sa rađikă dupa iĭ [Por.] | ||
димити (gl.) — afuma /afuma/ — дими као локомотива — afumă ka mașîna đi vuoz — дими месо да се не поквари — afumă karńa sî nu să strîśe — задимљује воћке да их заштити од слане — afumă puomi đi brumă [Crn.] — нисам пушач, палим (цигару) само понекад — nu mis tutunźiu, afum numa kînd șî kînd [Por.] | ||
Димитрије (i. m.) — Dumitru /Dumitru/ — Димитријев — alu Dumitru [Por.] | ||
Димитрика (i. m.) — Dumitrikă /Dumitrică/ — чичу Думитра од малена су звали Думитрика, и такав надимак му је ослао до смрти; прешао је на његову децу, коју људи зову „Думитрикићи” — la moșu Dumitru đi mik ĭa ḑîs Dumitrikă, ș-așa poļikră ĭ-a ramas pănă la muarće; a trekut șî pi fiśuori luĭ, pi kare lumĭa iĭ kĭamă „Dumitrikońi” [Por.] | ||
димљен (prid.) — afumat /afumat/ — димљено месо — karńe afumată — соба је пуна дима — suobă ĭe pļină đi fum [Crn.] — није га закрпио добро, само га је замазао калајем — nu l-a kîrpit kalumĭa, numa l-a afumat ku kalaĭu [Por.] | ||
димњача (i. ž.) — fumărikă /fumărică/ — димњача је биљка са љубичастим цветом, који има врх као да је задимљен — fumărika ĭe buĭađe ku fluare bilovinkă, kare are vîr ka kînd ĭe afumat [Por.] | ||
димчина (i. ž.) — fumariĭe /fumărie/ — пуше сви као Турци, напуни се соба димчине да не можеш да дишеш — tutuńesk tuoț ka turśi, sa umplu suoba đi fumariĭe đi nu puoț să sifļi [Por.] | ||
динар (i. m.) — dinarĭ /dinar/ — није скупо, кошта ме само динар и десет пара — nuĭe skump, ma koștuaĭe numa un dinarĭ șî ḑîaśe parîaļe — ради, јер се без динара не може — lukră, kă fara dinarĭ nu sa puaće — без динара у џепу — fara dinarĭ în pîzanarĭ [Por.] | ||
диња (i. m.) — pĭepin /pepene/ — диња је дулек са рапавом кором и жутим месом, слатким као мед — pĭepinu ĭe un duļaće ku kuaža rîpată șî ku mńeḑu galbin, dulśe ka mńarĭa [Por.] | ||
дирати (gl.) — dîrî /atinge/ — не дирај осињак, јер ће те ујести осе — nu dîrî vesparĭu, kî ći muśkă vĭaspiļi [Crn.] — не ометај човека, пусти га да ради — nu dîrî uomu, lasă-l sî lukrĭe [Por.] — не задиркуј ме, јер не могу да поднесем твој безобразлук — nu ma dîrî, kî nu puot sî rîăbd ńiomeńiĭa-tîa [Crn.] — оно дете као да је полудело, не учи ништа, само дира девојчице у школи — kopilo-la ka kînd a noroḑît, nu-n vață ńimik, numa dîrîașće fĭaćiļi la șkuală — он ме је изазвао, па смо се потукли — ĭel ma dîrît, șî ń-am luvat la bataĭe [Por.] | ||
дисати (gl. p. ref.) — sufla /sufla/ — погледао сам га добро: не дише, пресече ме страх да је умро — ma uĭtaĭ bińe la ĭel: nu suflă, ma taĭe frika k-a murit — чича неће дуго, из дана у дан све теже дише — nu țîńe muoșu mult, đi ḑî în ḑî tuot măĭ grĭeu suflă — од малена сам почео да дувам у трубу — đi mik am înśeput să suflu în bandă — дуни у ту свећу, угаси је јер је време за спавање — suflă în lumanarĭe, stînźo kî ĭe vrĭamĭa đi kulkarĭe [Por.] | ||
длакав (prid.) — flokuos /flocos/ — данашње момке не разликујеш од девојака, јер су сви космати, и они носе дугу косу — baĭețî đi astîḑ nu-ĭ razńeșć đin fĭaće, kî tuoț sînt flokuoș, șî iĭ puartă păru lung [Por.] — олињала овца је она којој је опала вуна, па су остали само праменови овде-онде (Дебели Луг) — uaĭe flokuasă ĭe aĭa la kare ĭa pikat lîna, ș-a ramas numa fluoś koļa-koļa [GPek] | ||
длакав (prid.) — lînuos /lânos/ — длакава овца, има доста вуне — uaĭa lînuasă, are lînă multă [Por.] | ||
длакави шаш (i. ž.) — skradă /scradă/ — длакави шаш је трава која расте између каменова по кршу и по шуми у планини, и тамо где она расте терају се овце на пашу — skradă ĭe ĭarbă kare dîă pintra pĭetre pi kîrșĭe șî pin padure la munće, ș-akolo unđe ĭastă skradă sa mînă uoĭļi la pașuńe [GPek] | ||
Длбокићи (i. m.) — Dîlbośeșći /Dîlbea ?/ — већина Длбокића имају куће у селу, а раде у руднику — mîĭ mulț Dîlbośeșć au kîăș în sat, da lukră în maĭdan [Crn.] | ||
длето (i. ž.) — daltă /daltă/ — длетом се дуби рупа у дасци — ku dalta sa faśe skobitură în blană [Crn.] — длето ми се отупело, треба да га наоштрим — dalta mi s-a-ntîmpit, trîabe s-o askut — дрвено длето — daltă đi ļiemn — гвоздено длето — daltă đi fĭer [Por.] | ||
длето (i. s.) — gin /ghin/ — „гин” је метална дубилица, са полумесечастим сечивом — ginu ĭe o skuabă đi fĭer, ku taișu înkîrśurat ka luna ćinără — „гином” се радило на ведрици за млеко, на ципуну за воденицу — ku ginu s-a lukrat la gaļiată đi lapće, șî la gaļețuaĭka đi muară [Pom.] | ||
дно (i. m.) — fund /fund/ — дно лонца — fundu uaļi — о јелу: загорело јело, ухватило се за дно посуде — s-a prins đi fund — поклопи кофу, да не падне труње у воду — puńe fundu pi kuafă, sî nu piśe luomurĭ în apă — хлеб се меси на лопару, и њиме се уноси у пећницу — pîńa sa plumađiașće pi fund, șî ku ĭel sa bagă-n koptuorĭ — врачара баца зрна на лопару — vrîžîtuarĭa dă ku bobiļi pi fund — клизао се на леду на задњици, па је поцепао панталоне на туру — s-a karat pi gĭață pi kur, ș-a rupt śuariśi la fund — дно дубодолине, потока, реке — fundu boruźi, ogașuluĭ, rîuluĭ — пао је на дно, нико га више не ферма ни за шта — a kaḑut la fund, ńima nu-l măĭ fuarmîĭe đi ńimika — са толиким гресима, ни на дну пакла неће бити места за њега — ku atîta pakaće, ńiś la fundu ĭaduluĭ n-o sî fiĭe luok đi ĭel [Por.] | ||
до- (pref.) — do- /do-/ — неким речима се ставља „до” испред, кад се жели рећи да је радња, после дужег времена, готова — la ńișće vuorbe sa puńe „do” đinainće, kînd vrĭa sî sa spună kî ĭe vrun lukru, dupa multă vrĭame, gata — чекали су цео дан да дође, на крају је он коначно стигао, али увече, када више није било никог — doveńi (do + veńi): așćetară tuota ḑîua să vină, la urmă ĭel doveńi, ama sara, kînd n-a măĭ fuost ńima — такве речи су: дорадити, допевати, доставити, допунити, достићи (доспети), дотући, и друге — așa vuorbe sînt: dofaśa (do + faśa, „doraditi”), dokînta (do + kînta, „dopevati”), dopuńa (do + puńa, „dostaviti”), dopļińi (do + [în]pļińi, „dopuniti”, „napuniti”), doaźunźa (do + aźunźa, „dostići”, „dospeti”), dostorî (do + storî, „dotući”, „zatreti”, „uništiti”), șî alćiļi [Por.] | ||
добар (prid.) — bun /bun/ — добар дан — buna ḑîua — добро вече — buna sara — плодна земља — bun pomînt — добар човек, добричина — uom bun — срећан рад, да си жив и здрав — bun lukru, să fĭ sînatos [Hom.] — добар и луд су браћа — (izr.) bun ku al naruod sînt fraț — пријатно (изр. за столом, пре почетка обеда) — puoptă bună — рођени брат — fraće bun — рођена сестра — suoră bună — нашао сам га добро расположеног — ăl gasîĭ în vuoĭa bună [Por.] — добро, онда смо се договорили — bun, atunśa ń-am vorbit — па, добро, кад ти кажеш, нека буде тако — pă, bun, kînd ḑîś tu, aĭ să fiĭe așa — добро, добро, не треба двапут да ми кажеш — bun, bun, nu trăbe să-m spuń đi dîdauorĭ [Por.] | ||
добар (prid.) — faĭn /fain/ — ручаше добро, и прилегоше да мало одспавају — prînḑîră faĭn, șî sa kulkară sî duarmă o țîră — људи сасвим добри — faĭń uamiń đi tuot — ово одело ми стоји добро — țuala-sta îm stă faĭn [Por.] | ||
добијен (prid.) — dobînđit /dobândit/ — овај грип је болест добијена прехладом — apukatura-sta ĭe buală dobînđită đin raśială — њихово богатство добијено је крађом — bogațîĭa-luor ĭe dobînđită ku furaluku [Por.] | ||
добитак (i. ž.) — dobîndă /dobândă/ — од тога посла немаш никакву корист — đin aăla lukru n-aĭ ńiś o dobîndă [Por.] | ||
добитак (i. ž.) — kîpatare /căpătare/ — узалуд чека, од тога неће бити никакав добитак — điźaba așćată, đin aĭa n-o să fiĭe ńiś o kîpatare [Por.] | ||
добитак (i. s.) — kășćig /căștig/ — вашар је био слаб, и није имао никакав добитак од препродаје стоке — bîlśu a fuost slab, șă n-avut ńiś un kășćig đin provinḑarĭa vićiluor — радио је бадава, без икакве користи — a lukrat điźaba, fara ńiśun kășćig [Por.] | ||
добити (gl.) — dobînđi /dobândi/ — лукав човек, не можеш га лако придобити — uom vikļan, nu-l puoț ļesńe dobînđi [Por.] | ||
добити (gl. p. ref.) — kîpata /căpăta/ — што је тражио, то је и добио — ś-a katat, a kîpatat — болест је добио на послу — buala a kîpatato la lukru — на крају, добише новац који су тражили — la urmă, do kîpatară bańi kare a katat — бежи, да не добијеш и ти батине — fuź, să nu kapiț șă tu bataĭe — пензију прима на време — penzîĭa kapîtă la vrĭame [Por.] | ||
добошар (i. m.) — tobașîarĭ /toboșar/ — Јанко Андријев из Оснића и Мартин из Бачевице, били су наши најбољи бубњари — Ĭanku lu Andriĭ đin Osńiśa șî Marćin đin Baśevița, a fuost anuoștri mîĭ buń tobașîarĭ [Crn.] | ||
Добрица (i. m.) — Dobriță /Dobriţă/ — име Добрица било је код Влаха и некада, а има га и сада — nume Dobriță la rumîń a fuost șî đemult, da ĭastă ș-akuma — потомци човека по имену Добрица зову се Добрицони или Добрицани, а на српском су Добрицановић — firu lu uom ku nume Dobriță sa kĭamă Dobrițuońi, or Dobrițańi, da pi sîrbĭașće Dobricanović [Por.] | ||
Добрицани (i. m.) — Dobrițuońi /Dobriţoiu/ — Добрицани су грана Балабана, старе рудноглавске фамилије, која је дошла из Бошњака у румунском Банату — Dobrițańi sînt o krĭangă đin Bîlabańi, famiļiĭe batrînă în Arnaglaua, veńită đin luok Bușńak în Banatu-l rumîńesk — Бошњак је данас Молдава на обали Дунава, преко пута Голупца — Boșńaku ĭe astîḑ Moldova la marźina Dunîri, în prĭežba lu Golumbăț [Por.] | ||
добро (i. n.) — bińe /bine/ — добро си му рекао, али ниси имао коме — bińe ĭaĭ spus, ama n-aĭ avut la kare — учинио је велику ствар (добро дело) — a fakut mare bińe — чувај добро невиност — pazîa bińe fećinźiĭa — добро обрати пажњу — bagă sama bińe [Por.] | ||
добро (i. ž.) — bunataće /bunătate/ — добричина — bunataće đi uom — хтео је да му продам моју имовину за две паре ИИ. вар. буну — a vrut să-ĭ vind ĭuo bunataća a mĭa pi duauă parîaļe — Не враћам (=одбацујем) добро моје стоке (из бајалице) — Nu întuork bunu la stuaka mĭa — добрица — uom buńeț — Не враћам (=одбацујем) добра моје куће (из исте бајалице) ИИИ. (рел.) доброчинство, добро дело — Nu întuork buńețurļi la kasa mĭa — живео је као светац, веровао је у бога, и његов је живот био пун доброчинстава — a trait ka sfîntu, a kreḑut în dumńeḑîu, șă traĭu luĭ a fuost pļin đi bunatățurĭ [Por.] | ||
добро (pril.) — kalumĭa /ca lumea/ — он ради добро, немам шта да кажем; немам примедбе — ĭel lukră kalumĭa, n-am śe sî ḑîk — добар, поштен човек — uom kalumĭa — није закрпио котао добро, пропушта воду — n-a kîrpit kaldarĭa kalumĭa, slubuađe apă [Por.] | ||
добро (pril.) — faĭn /fain/ — све је било добро, провели смо се врло лепо — tuot a fuost faĭn, ń-am pitrekut rău frumuous — направили су добар качамак, вечерали лепо, и легли да спавају — a fakut koļașă bună, a śinat faĭn, șî s-a kulkat să duarmă [Por.] | ||
Добро Поље (i. ž.) — Dobropuoļa /Dobropolie/ — они су се некада давно доселили од Пожаревца — ĭeĭ s-a năsăļit dă vrodată dî la Požarevăț [Crn.] | ||
добродошао (prid.) — bińeveńit /binevenit/ — поручио ти је мој отац да више ниси добродошао у нашу кућу — ț-a kriśit tatî-mĭu kă nu iș măĭ bińeveńit în kasa nuastră [Por.] | ||
доброта (i. ž.) — buńață /buneaţă/ — свет се искварио, људи су изгубили доброту — s-a strîkat lumĭa, uamińi a pĭerdut buńața — човек треба да ради за добробит своје куће — uomu trăbe să lukre đi buńețu kășî luĭ — за свако доброчинство бог ти се захваљује — đi tuata buńață dumńeḑîu îț mulțamĭașće [Por.] | ||
довршен (prid.) — dogaćit /dogacit/ — жетва је, богу хвала, довршена, и сада имамо дан-два за одмор — săśiratu ĭe, mulțam la dumńeḑîu, dogaćit, ș-akuma avĭem o ḑî-duauă đi ođińit [Por.] | ||
довршити (gl.) — dostorî /dostorî/ — пробао је да бубе уништи отровом, није успео, али је имао велику срећу да удари мраз, па их је мраз докрајчио — a śerkat sî storaskă guonźiļi ku otrauă, n-a putut, ama avut naruok mare k-a dat źeru, șî źeru ļa dostorît đi tuot [GPek] | ||
довршити (gl. p.) — dogaći /dogaci/ — баш сам се намучио са орањем, али сам га довршио јуче — baș ma nîkažîĭ ku aratu, ama-l dogaćiĭ ĭerĭ [Por.] | ||
Догаревић < — Dogarĭu /Dogariu/ — Догаревићи у Рудној Глави су директни потомци неког Петра Догара — Dogarĭeșći-n Arnaglaua sînt fir đi fir alu vrunu Pîătru Dogarĭu [Por.] | ||
додати (gl.) — adauga /adăuga/ — надовезати конац на конац — a adauga fir la fir [Hom.] | ||
додиривати (gl. p.) — aćinźa /atinge/ — на слави је обичај да се свећом додирне таванска греда — la prazńik ĭe ađet sî sa aćingă grinda ku lomanarĭa [Crn.] | ||
додирнут (prid.) — aćins /atins/ — додирнути јеж скупи се у клупко — ariśu aćins sî faśe gĭem — ова песма у срце ме дирнула — kînćiko-sta ińima mĭ-aćins [Crn.] | ||
додола (i. ž.) — paparudă /paparudă/ — додоле су биле цигански обичај који се приређивао лети, кад је владала велика суша — paparudă a fuost ađet țîgańesk, kare s-a țînut vara kînd a fuost săśită mare — додоле је играла група Циганки, идући од врата до врата — paparudă a žukat śopîr đi țîgănś, mĭergînd đi la ușă la ușă — док су играле додолу, Циганке су певале, а наше жене су сипале на њих воду из ведрице — pănă a źukat paparuda, țîgănśiļi a kîntat, da muĭeriļi nuaștre a tuarnat apă pi ĭaļe đin gaļiată [Por.] | ||
дођош (i. m.) — vinoćik /persoană care vine/ — мало је старинаца, сви су дошљаци са разних страна — rar kare sînt đin babaluk, tuoț sînt vinoćiś đin tuaće părțîļi — казиваху стари да су дошљаке звали и винчило, винчиловићи — spuńa aĭ batrîń kî la vinoćiśi ļ-a ḑîs șî vinćilă, vinćiluońi [Por.] | ||
дозивати (gl. p. ref.) — strîga /striga/ — дозивао је из свег гласа, али га нико није чуо од ветра — a strîgat kît a putut măĭ tare, ama ńima nu l-a auḑît đi vînt — сви га у селу зову Петар, а он је крштен као Јанко — tuoț în sat ăl strîgă Pîătru, da ĭel ĭe la karće Ĭanku — није хтела да је ико назива курвом, па се вратила мајци — n-a vrut ńima s-o strîźe kî ĭe kurvă, șî s-a-ntuors la mumî-sa — баба није трпела никог да је зове „баба” — baba n-a sufarat pi ńima s-o strîźe „babă” [Por.] | ||
док (predl.) — pănă /pănă/ — док се не скупе сви, нећемо почети са ручком — pănă nu sa adună tuoț, nu înśepĭem ku prînḑu — рекла је да док се он не мане пића, она се не враћа кући — a spus kă pănă ĭel nu sa lasă đi bĭare, ĭa nu sa-ntuarśe la kasă — рекли су им до када треба да чекају, и послали их кући — ļ-a spus pănă kînd să așćaće, șî ĭ-a trîmĭes la kasă — нису знали докле смеју да иду — n-a șćut pănă unđe kućaḑă să mĭargă — кад су видели како се очешљала, пукли су од смеха — kînd a vaḑuto kum s-a pipćenat, s-a rîs pănă-pănă — убили се од посла, без икакве користи — a lukrat pănă-pănă, fara ńiś o dobîndă [Por.] | ||
доказ (i. ž.) — dovadă /dovadă/ — имам доказ, јер је човек видео твоје овце у мојој башти — am dovadă, kî uomu a vaḑut uoĭļi tîaļe în građină mĭa [Crn.] | ||
доказати (gl. p.) — dovađi /dovedi/ — на суђењу ћеш доказати моју кривицу, а сада иди својим путем — la žuđakat vi dovađi vina mîa, da akuma du-će pi drumu tîău [Crn.] | ||
долап (i. m.) — dalap /dulap/ — у долапу су држане панице, кашике, заструзи и храна која није потрошена — în dalap s-a pus strîăkinļi, ļingurļi, zastruźiļi șî mînkarĭa śe a ramas [Crn.] — на обали Тимока је било онолико долапа, колико и башти — pi marźina Ćimuokuluĭ a fuost dalapurĭ kîće șî baśaļe [Crn.] — долап, точак на водени погон, који је преко каиша покретао стругару или воденицу — dolap, ruată la apă, kare pista kurauă a mînat stružńița, or muara [Por.] | ||
доле (pril.) — žuos /jos/ — није добро у јесен да се седи доле, на голој земљи, јер је земља влажна па се човек лако прехлади — nuĭe bun tuamna sî sa șadă žuos, pi pomînt guol, kî ĭe pomîntu uđiluos șă uomu raśeșćă ļesńe — посечено дрво пало је на земљу — ļemnu taĭat a kaḑut žuos [Por.] | ||
долина (i. ž.) — vaļe /vale/ — долина је удубљење између два брда — vaļa ĭe adînśimĭa întra doa śuoś — дубодолина — vaļa adînkă — мала долина — vaļa mikă — велика долина: долина са реком која протиче кроз село (чест топоним) — vaļa mare: vaļa ku rîu kare trĭaśe pin sat (nume đies) — суводолина, долина којом је некада текла вода — vaļa sakă, vaļa pin kare vrodată a mĭers apa — долински — (u izr.) đi vaļe — по долини; долином; у долину/долини — (u izr.) pi vaļe — решио је да сиђе са брда, да живи у долини — a rașît sî dubuară đi la śuakă, să traĭaskă pi vaļe — низводно — (u izr.) la vaļe — кад главна река тече кроз села ка истоку, онда наши речима „ла ваље” означавају и исток — kînd rî-o-l mare mĭarźe pin saće kîtra rîsarit, atunśa aĭ nuoștri ku vuorba „la vaļe” însamnă șî rîsaritu — низбрдо; на доле — (u izr.) în vaļe [Por.] | ||
домазлук (i. m.) — dîmîzluk /tamazlâc/ — ово прасе не кољем, остављам га за домазлук — purśelo-sta nu-l taĭ, ăl las đi dîmîzluk [Por.] — ако хоћеш, даћу ти једног овнића за домазлук — dakă vrĭeĭ, sî-ț dau un berbeśel đi tamazlîk [Crn.] — домазлук је све оно најбоље што имаш од приплода, са чиме кућа напредује (Јасиково) — dămăzluku ĭe măĭ bun śe aĭ în viće, ku śe kasa dîă înainće [GPek] | ||
домаћи (prid.) — dumĭastîk /domestic/ — домаћа свиња једе кукуруз кад јој дајеш, а дивља само кад нађе — puorku al dumĭastîk manînkă kukuruḑ kînd îĭ daĭ, da al salbaćik numa kînd gasîașće — у свим селима има домаћих крушака, а и дивљих има још увек овде-онде — în tuaće saće ĭastă pĭară dumĭastîśe, da șî pĭară porśeșć sa mîĭ gasîăsk unđe-unđe — домаћа животиња (Кривељ) — žuavină dumĭastîkă [Crn.] | ||
домаћин (i. m.) — stapîn /stăpîn/ — отац му је био угледни домаћин, а он је пијандура и распикућа — tatî-su a fuost stapîn kunoskut, da ĭel ĭe bĭețîuos șî strîvĭeļńik [Por.] | ||
домаћица (i. ž.) — stapîńasă /stăpâneasă/ — домаћица је жена домаћина, а може бити и домаћин куће кад је удовица — stapîńasa ĭe muĭarĭa stapînuluĭ, da puaće-fi șî gazda kășî kînd ĭe văduvă [Por.] | ||
домаzет (sint.) — źińirĭe în kasă /ginere în casă/ — зет у кући је зет који је напустио родитељску кућу, и прешао да живи у жениној кући — źińirĭe-n kasă ĭe źińirĭe kare a pļekat đinkasa prințîlor ș-a trĭekut să traĭaskă în kasa muĭeri — за зета у кући иде момак који има много браће, или је сиромашан, а иде у кућу у којој родитељи немају синове него само ћерке — đi źińirĭe-n kasă s-a duśe baĭatu kare are mulț fraț, or kare ĭe sarak, da sa duśe-n kasă unđe parințî n-au fiśuorĭ numa fĭaće — зет у кући прима тастову славу, а временом и његово презиме — źińirĭe-n kasă ĭa prazńiku lu suokrî-su, da ku vrĭame, kapîtă șî poļikra dupa suokrî-su — зет у кући, (је) ко мачка под столом — (izr.) źińirĭe-n kasă, ka mîțu supt masă [Por.] | ||
донет (prid.) — adus /adus/ — вода донета са кладенца — apa adusă đi la fîntînă [Crn.] — слично са нечим, које личи на неког, нешто — adus ku śeva [Por.] | ||
доносити (gl.) — aduśa /aduce/ — доносим кључ с места — aduk kĭaĭa đin luok — (фиг.) присећати се; долазити к памети — aduśe minća [Crn.] — дете, призови се к памети, јер нећеш добро проћи — kopiļe, sî-ț aduś minća la luok, kî n-o sî će petrĭeś bun — личи једно на друго; слаже се једно с другим — aduśe unu ku altu — у песми треба да се слажу речи и мелодија — în kînćik trîabe sî sa adukă vuorbiļi ku vĭarsîku [Por.] | ||
допадати се (gl.) — plaśa /plăcea/ — млада снаја се бојала да се свекрви неће допасти храна коју она спрема — nora ćinîră s-a ćemut kă lu suakrî-sa nu-ĭ va plaśa mînkarĭa ś-o gaćașće ĭa — то што је он урадио са новцем, није било по вољи ником — aĭa ś-a fakut ĭel ku bańi, nu ĭ-a plakut la ńima [Por.] | ||
допадљив (prid.) — plakuț /plăcuț/ — син ми је одрасо момак, на вашару је упознао девојку из села, јако симпатичног лица, и веома згодног стаса — fiu mĭ-a kreskut baĭat, la bîlś s-a kunoskut k-o fată đin sat, tare plakuță la firĭe șă prĭa sumĭarńikă la stat — тако слатке девојчице до сада још није бо у нашем селу — așa fećiță plakuță pănă akuma n-a măĭ fuost în satu a nuostru [Por.] | ||
допећи (gl. p. ref.) — raskuaśe /răscoace/ — хлеб се није добро испекао, и баба га је оставила под црепуљом да се допече — pîńa nu s-a kuopt bun, șă baba a lasato supt śirińe sî sa raskuakă [Por.] | ||
доплатити (gl.) — doplaći /doplăti/ — доплатио сам све што ми је остало до прошлога пута — doplaćiĭ tuot śe mĭ-a măĭ ramas đi rîndol đintîń [Por.] | ||
доплаћен (prid.) — doplaćit /doplătit/ — много ми је лашке када видим да је дуг исплаћен у целости — mul mi ĭe măĭ ușuor kînd vîăd kî ĭ-e dîtoriĭa doplaćită întrĭeg [Por.] | ||
Допоњи (i. m.) — Dopuońi /Dop/ — Допоњи су имали воденицу покривену каменим плочама — Dopuońi a avut muară astrukată ku ļespiḑ đi pĭatră [Crn.] | ||
дорат (i. m.) — duorśa /dorcea ?/ — дорат је врста коња, али они који су их имали, тако су их звали и по имену (Лесково) — duorśa ĭe un feļ đi kal, ama aăĭa kare ĭ-avut, așa șî ļ-a ḑîs pi nume [GPek] — имао сам два пса на бачији, један се звао Дорча а други Мурџа (Танда) — am avut duoĭ kîń la baśiĭe, unu la kĭemat Duorśa, da unu Murźa [Por.] | ||
Дорћони (i. m.) — Dorćuońi /Dorcescu/ — Драго Дорчин је радио у Борском руднику — Dragu lu Duorća a lukrat în maĭdan la Buor [Crn.] | ||
доручак (i. s.) — prînḑîșuor /prânzișor/ — доручак се јео рано ујутру код куће, док није отишао свако за својим послом — prînḑîșuoru s-a mînkat đimińața đinuapće la kasă, pănă nu s-a dus tot nat dupa lukru luĭ [Por.] | ||
доручак (i. s.) — fruștuk /fruștuk/ — реч фруштук је нова, донели су је сељаци који су били запослени, јер само на послу се добијала пауза за доручак — vuorba fruștuk ĭe nuauă, a duso saćańi kare a fuost prinș la lukru, kă numa la lukru a kîpatat ođină đi fruștuk — нашти стари први јутарњи оброк нису звали фруштук, него ручкић — aĭ nuoștri aĭ batrîń mînkarĭa a đintîń đimińața n-a kĭemat fruștuk, numa prînḑîșuor [Por.] | ||
доручковати (gl. p.) — fruștukui /fruștuca/ — време је доручку, треба да доручкујемо што пре, јер ћемо умрети од глади, а они су можда доручковали па их није брига — vrĭamĭa đi fruștuk, trăbe să fruștukuim măĭ îndată, kă murim đi fuame, da iĭ puaće kă a fruștukuit șă nu ļi sa pasă [Por.] | ||
Дорча (i. m.) — Duorća /Dorca/ — од имена Дорча настао је породични надимак Дорчони (Оснић) — đin nume Duorća s-a fakut poļikra lu ńam Dorćuońi [Crn.] | ||
досада (i. ž.) — dosadă /dosadă/ — опрости ми, можда сам ти био досадан — ĭartă-ma, puaće fi îț fakuĭ dosadă [akc. | ||
досадан (prid.) — dosađieļńik /?/ — стража је досадан посао, брзо те успава — straža ĭe lukru dosađeļńik, ći aduormĭe ĭuta — досадан човек — uom dosađieļńik [Por.] | ||
досадити (gl. p. ref.) — dosađi /dosădi/ — пођи, немој више досађивати човеку — pļakă, nu măĭ dosađi uomu [Por.] | ||
досадник (i. m.) — dosadńik /?/ — оставила га је девојка јер је велики досадник — la lasat fata kî ĭe mare dosadńik [Por.] | ||
досетљив (prid.) — nădăĭeļńik /nădăielnic/ — у причама се помиње неки Досетљиви Стојан који је знао све и био мудар човек — pin povĭeșć sa pumeńașće vrun Stoĭan Nădăĭeļńiku kare a șćut tuot ș-a fuist uom vikļan [Por.] | ||
досника ? (i. m.) — duosńikă /dosnică/ — „досника”, шумска биљка са лишћем окренутим леђно једно према другом, била је позната само врачарама — duosńikă, buĭađe padurĭaļnikă ku frunḑă întuarsă ku duosu una kîtra alta, a fuost kunoskută numa lu vrăžîtuorĭ — врачаре су веровале да таква биљка, са лишћем окренутим „леђа у леђа”, може да натера зло да окрене леђа болеснику, и да га остави здравог — vrîžîtuorļi a kreḑut kă așa buĭaḑe, ku frunḑă întuarsă „șăļe-n șăļe” puaće să mîńe rău să-ntuarkă șăļiļi la-l bolnau, șî să-l lasă sînatuos [Por.] | ||
доспео (prid.) — doaźuns /doaźuns/ — кукуруз је коначно дозрео за бербу — kukuruḑu ĭe doaźuns đi kuļes — деца су коначно стасала за школу — kopiĭi sînt doaźunș đi șkuală [Por.] | ||
доста (prid.) — đestul /destul/ — радио је доста, отишао је на одмор — a lukrat đestul, s-a dus la ođină [Por.] | ||
доста (pril.) — đistul /destul/ — довљно је било једном да ми каже — đistul a fuost odată să-ĭ spună ◊ вар. ђестул — [Por.] | ||
достигнут (prid.) — aźuns /ajuns/ — сустигли су их разбојници на путу, и убили — ĭa aźuns uoțî pi drum, șî ĭa omorît — био је вредан, и достигао је да буде на високом положају — a fuost vrĭańik, șî aźuns să fiĭe la luok mare — имам довољно пара да то купим — am bań đi aźuns să kumpîr aĭa — девојка је зрела за удају — fata aźuns đi mîritat — кукуруз је зрео за бербу — kukuruḑu aźuns đi kuļes — тесто је стигло за мешење — aluvatu aźuns đi plumađit — дете је стигло из школе — aźuns kopilu đi la șkuală — оболео је од падавице — la aźuns buala rîa — нешто га је спопало — la aźuns śe l-aźuns [Por.] | ||
достићи (gl.) — doaźunźa /ajunge/ — тешко ће он достићи оно до чега сам стигао ја — amunka ĭel doaźunźe la aĭa la ś-am aźuns ĭuo [Por.] | ||
доступно (pril.) — îndamînă /îndemână/ — кад човек живи у планини, треба увек да држи нож или секиру на дохват руке — kînd uomu traĭașće la munće, trăbe să țînă întođeuna kuțît or sakure îndamînă — убио се тражећи, али није нашао, вероватно је суђено да њему не буде доступно — s-a omorît katînd, șî n-a gasît, basama a ursat să nu-ĭ fiĭe luĭ îndamînă — није му био нож при руци, а заклао би га ко свињу — nu ĭ-a fuost kuțîtu îndamînă, da la fi taĭat ka pi puork [Por.] | ||
доћи (gl.) — veńi /veni/ — ускоро ће нам доћи мајка, доноси нам храну — akuș ńi vińe muma, ńi duśe mĭnkare — отац је одавно дошао, али је легао јер је уморан — tata đemult a veńit, numa s-a kulkat kî ĭe ustańit —ово не долази на место (=не уклапа се), треба још да се обрађује — asta nu vińe la luok, măĭ trăbe lukrat — не иду једно с другим, нису пар — nu vin unu ku altu, nu sînt parĭake — оно што су њих двојица урадили пијани, пред светом, не иде никако да раде одрасли људи — aĭa ś-a fakut iĭ duoĭ bĭeț, întra lume, nu vińe ńiśkum să fakă lumĭa krĭeskută — рекао му је путник нешто, али он није разумео шта то значи — ĭ-a spus drumașu śeva, ama ĭel n-a-nțaļes kum vińe aĭa [Por.] | ||
доцније (pril.) — piurmă /pormă/ — наврати касније до мене — dăĭ piurmă pi la mińe — у почетку није хтео, али после, кад је видео шта је, он је дошао сам — măĭ întîń n-avrut, ama piurmă, kînd vaḑu śi ĭe, ĭel a veńit sîngur [Por.] | ||
дошљак (i. m.) — veńit /venit/ — није од старина у селу, његови су дошљаци — nuĭe đin babaluk în sat, a luĭ sînt veńiț — наши Власи су готово сви дошљаци из Влашке — Rumîńi nuoștri sînt gata tuoț veńiț đin Rumîńiĭe [Por.] | ||
дошљакиња (i. ž.) — vinoćikă /persoană care vine/ — оженио се дошљакињом из другог села — s-a-nsuart k-o vinoćikă đin alt sat [Por.] | ||
драг (i. m.) — drîgalaș /drăgălaș/ — полудела је, иде јавно са својим љубавником руку под руку — a noroḑît, mĭarźe a ĭevi ku drîgalașu-ĭeĭ đi supt mînă [Por.] | ||
драга (i. ž.) — mîndră /mândră/ — велики љубавник је био, у сваком селу је имао по једну љубавницу — mare ibomńik a fuost, în tuot satu avut kîć-o mîndră — рекао јој је отворено: мила моја, драга моја вољена, мишта од наше љубави — ĭ-a spus đeșkis: mîndra mĭa, draga mĭa ĭubită, ńimika đin dragu nuostru [Por.] | ||
драги (i. m.) — naĭkă /naică/ — дошао јој је драги, са цветом на шеширу — ĭ-a veńit naĭka ku fluarĭa la pălariĭe — у свим влашким песмама, љубавник се назива ’најка’ — în tuaće kînćiśe rumîńeșć, la ibomńik sa ḑîśe naĭka — драганче — (demin.) naĭkuță — драгана — naĭkuța [Por.] | ||
Драго (i. m.) — Dragu /Dragu/ — Драгов — alu Dragu — Драго Петра Балића имао је добро имање на Рудноглавском брду — Dragu lu Truță Bala avut moșîĭe bună la Śuaka Arnaglăvi [Por.] | ||
Драгобан (i. ž.) — Ćirikuavĭe /Dragobete/ — Ћирикова је један дан у марту, тада је птичја свадба — Ćirikuavĭa ĭe o ḑîvă în marta, atunśa ĭe nunta păsîrilor — тада живину не вабиш на зрна, него је пушташ да се скупља сама — atunśa gaińiļi nu strîź la buobe, numa ļe laș sî sa aduńe sîngure [Zvizd] | ||
Драгобан (i. m.) — Dragobĭaće /Dragobete/ — Драгобан је птичји дан, тада се спарују птице и стављају сламку на сламку, праве гнездо — Dragobĭaće ĭe ḑîua păsîrilor, atunśa sa-npreună păsîriļi șî pun paĭu unu pi altu, fak kuĭb — са Драгобаном почињу дванаест баба у марту — ku Dragobĭaće înśep aļi doasprăśe babe în marta [Por.] | ||
Драгобан (i. ž.) — Ćirikuva /Dragobete/ — Ћирикува је празник великих птица, и пада у среду Шарене недеље, која је пре седмице са Пихтијним задушницама — Ćirikuva ĭe ḑîua śuarîlor aļi marĭ, șî sî kađe mńerkurĭ pi Saptamîna pistriță, karĭe ĭe înainća saptamîńi ku Muoșî đi pipćeĭ — од свих села у Црној Реци, Ћирикува се празнује само у Оснићу — đin tuaće saćiļi pi Vaļa Ćimuokuluĭ, Ćirikuva sî sarbĭaḑă numa în Osńiśa [Crn.] | ||
драгољуб (i. m.) — drăgoļub /călţunaș/ — драгољуб има црвен цвет, то је код нас старо цвеће, гајено у башти — drăgoļubu are fluare ruoșîĭe, la nuoĭ ĭe fluare batrînă, pusă-n građină [Por.] | ||
Драгуловићи (i. m.) — Draguļeșći /Drăgulescu/ — Драгуловићи који су имали кућу поред Шарбановачке реке, били су ковачи — Draguļeșći ku kasa lîngă rîu Șarbanuțuluĭ, a lukrat la fĭer [Crn.] | ||
Драгутин (i. m.) — Drîgoćin /Drăgotin/ — Драгутин као врста мушког имена, ушао је међу Влахе код су се изгубила стара влашка имена као што су била Јон и Флорја — Drîgoćin ka un fĭeļ îi nume barbațăsk a tunat în Rumîń dupa śe s-a pĭerdut numiļi rumîńeșć aļi batrîńe kum a fuost Ĭuon șî Fluorĭa [Por.] | ||
дражити (gl. p. ref.) — întărîta /întărâta/ — не дражи псето, јер ако скочи на тебе, нећу те моћи одбранити — nu întărîta kîńiļi, kă dakă sîare la ćińe, n-o sî ći puot apîra — само га је радражио, и отишао — numa la întărîtat, șî s-a dus [Por.] | ||
драм (i. s.) — drĭam /dram/ — заборавили су сви шта је драм (Клокочевац) — s-a zuĭtat tuoț śi ĭe drĭam [Por.] | ||
драмлија (i. ž.) — dramiĭe /alic/ — са мало драмлија не можеш погодити птицу у лету — ku puțîńe dramiĭ, nu puoț lovi pasîrĭa în zbuor [Crn.] | ||
драње (i. ž.) — župuĭală /jupuială/ — неће завршити драње скоро, јер има много заклане стоке — n-o sî gaćaska župuĭala îndată, kă a taĭat mulće viće — кад су се ваљале каменчине по воћњаку — kînd s-a tîvaļit bikuań-aĭ marĭ pin puomĭ, unđe guod atîrnat puomi, a ramas urmă đi župuĭală [Por.] | ||
драти (gl. p. ref.) — župui /jupui/ — кад се коље нека животиња ради меса, она се прво одере, скине јој се кожа — kînd sa taĭe vro žuavină pintru karńe, ĭa măĭ întîń sa župuaĭe, îĭ sa dubuare pĭaļa — липа или врба се гуле од коре, да остане само бељика за обраду — čiĭu or salka sa župuaĭe đi kuažă, să ramînă numa albățu đi lukru [Por.] | ||
дрвен (prid.) — ļemnuos /lemnos/ — дрвено је све што је направљено од дрвета — ļemnuos ĭe tuos śi ĭe fakut đi ļemn [Por.] | ||
дрвенарија (i. ž.) — ļemnariĭe /lemnărie/ — на стругари, дрвенарија разбацана на све стране — la firizană, ļemnariĭe sprînžîtă în tuaće părțîļi [Por.] | ||
дрвљаник (i. s.) — tutuk /tutuc ?/ — дрва донета из шуме за огрев, цепају се секиром на дрвљанику, подаље од куће — ļiamńiļi đi fuok dusă đin duos, sa sparg ku sakurĭa la tutuk, în lăturĭ đi kasă — дрвљаник може бити и под шупом, ко је има, јер тада киша или снег не квасе дрва — tutuk puaće fi șî supt șupă, kare o are, kă atunśa pluaĭa or zapada nu udă ļiamńiļi [Por.] | ||
дрво (i. s.) — ļemn /lemn/ — дрво расте у шуми — ļemnu krĭașće în padure — зелено дрво — ļemn vĭarđe — суво дрво — ļemn uskat — високо дрво — ļemn înalt — сељак се зими греје на дрва — saćanu ĭarna sa-ngalḑîașće ku ļamńe — од дрвета, дрвен — đi ļemn — огревно дрво — ļemn đi fuok [Por.] | ||
дрвосеча (i. m.) — toporaș /topraș/ — топораш је човек који је радио са секирчетом, са секиром — toporaș ĭe uom kare a lukrat ku toporu, ku sakurĭa — реч се изгубила из говора, остала је једино у бајалицама, и то ретко — s-a pĭerdut vuorba đin taĭnă, a ramas numa pin đeskînćiśe, șî aĭa rar [Por.] | ||
дрдавка (коло) (i. s.) — dîrdaku /dârdacu ?/ — најлепше, а и нејчешће, дрдавку је играо неки чича Брлан, па су га зато назвали „Брланово коло” — măĭ frumuos, da șî măĭ đies, dîrdaku a žukat vrun muoșu Bîrlan, șî đi aĭa la poļikrit „źuoku lu Bîrlan” [Por.] | ||
дрен (i. s.) — kuorn /corn/ — дрен је мало, жилаво, чворновато и јако дрво — kuorn ĭe ļemn mik, žîlau, nodoruos șî tare [Por.] | ||
дрењина (i. ž.) — kuarnă /coarnă/ — дрењина је плод дрена — kuarna ĭe puama kuornuluĭ — од дрењине жене праве слатко — đin kuarńe muĭeriļi fak dulśață [Por.] | ||
дреш (i. s.) — drĭeș /batoză/ — дреш је велика вршалица коју је покретао мотор преко дугачког каиша, а када су се појавили трактори, покретао је трактор — drĭeșu ĭe mașînă đi trăirat mare, kare a mînato motuoru pista o kurao lungă, da kînd s-a ivit traktur-ļi, a mînato trakturu — дреш је тражио широке колске путеве, и много радника — drĭeșu a katat drumurĭ đi kar larźe, șî mulț lukratuorĭ [Por.] | ||
држава (i. ž.) — țară /ţară/ — за шест година прошао сам кроз три рата, преко три државе, и вратио се одакле сам кренуо — đi șasă ań am trekut triĭ raturĭ, pistă triĭ țîărĭ, ș-am ažuns đi unđe am pļakat [Crn.] — туђа земља, друга држава; иностранство — țară strină — Влашка — Țara rumîńaskă [Por.] | ||
држаље (i. ž.) — dîržală /dârjală/ — држаље је глатко и танко дрво на које је насађена нека алатка која се држи рукама док се њоме ради, као што је секира, коса, мотика, трнокоп — dîržala ĭe ļemn ńićeḑat șî supțîĭat în kare ĭe pus vrun alat śe sa țîńe-n mîń kînd sa lukră ku ĭel, kum ĭe sakurĭa, kuasa, sapa, tîrnakuopu — држаље се прави од лаганог и јаког дрвета, највише од јасена и багрема — dîržala sa faśe đin ļemn ușuor șî tare, măĭ mult đi frasîn șî bagrĭem [Por.] | ||
држати (gl.) — țîńa /ţinea/ — жена је држала узде, а муж је подметнутим раменом придржавао кола да се не претуре — muĭarĭa a țînut frîu, da uomu ku umîru supus a țînut karu sî nu să rastuarńe — Војин Думан има жену из Валакоња — Vuoĭna Duman țîńe muĭarĭe đin Vaļakuańa — задржао ме у разговору до заласка сунца — ma țînu la vuorbă pînă-n zavrńitu suariluĭ — пси су ме пратили док не пређох кривину — sî țînură kîńi đi mińe pîn nu trekuĭ konvĭeĭu — мој прадеда је памтио много прича — tata-muoș a țînut minće mulće povĭeșć — мајка ме бранила кад је отац хтео да ме бије 7. пратити некога или нешто погледом — muma mi-a țînut parće kînd a vrut tata sî ma bată — прати је погледом док пролазила путем 8. чувати — țîńe uoki la ĭa pînă trăśe pi drum — чува старе обичаје — țîńe dăćinļi aļi batrîńe [Crn.] — враголаст човек је био, имао је много љубавница — aldrakuluĭ uom a fuost, s-a țînut ku mulće muĭerĭ — људи сматрају да су се многи обичаји изгубили јер је стара вера ослабила — lumĭa țîńe kî mulće ađeturĭ sa pĭerdut kă kređința a batrînă a slabit [Por.] | ||
држећи (prid.) — țînatuorĭ /ţânator ?/ — још је он држећи, иако има много година — înkă ĭe ĭel țînatuorĭ, dakă arĭe mulț ań [Crn.] | ||
дрзак (prid.) — dîrž /dârz/ — превише је дрзак, јер ради оно што други не сме — prĭa mult ĭe dîrž, kî lukră aĭa śe alțî nu kućaḑă [Crn.] | ||
дрзар (i. m.) — dîrzarĭ /dârzar/ — дрзар је јахао коња, и носио младину спрему — dîrzarĭu a mĭers kalîărĭ pi kal ș-adus dîrzîļi guovi [Crn.] — није могла да буде свадба без дрзара, они су ишли на коњима испред свадбара — n-a putut să fiĭe nuntă fara dîrzarĭ, iĭ a mĭers pi kaĭ înainća lu nuntașî — дрзар не само што је преносио дарове, него их је он и показивао, да виде људи у селу колико је млада спремна — dîrzarĭu nu numa śe adus dîrzîļi, numa ĭel șî ļ-aratat, sî vadă lumĭa-n sat kît ĭe mirĭasa đi sprimită [Por.] — према броју дрзара видело се колико је млада богата — dupa numîru lu dîrzarĭ s-a vaḑut kît ĭe guovĭa găzdoćină — дрзари су се држали још неко време после Ослобођења, али су се после наовамо изгубили (Јаисиково) — dîrzari sa măĭ țînut într-o vrĭame șî dupa Oslobođeńe, ama pĭe urmă înkuaśa s-a pĭerdut [GPek] | ||
дрипац (i. ž.) — dîrpĭelă /dârpelă ?/ — дрипац, лажов и лоповчина, такав је он — dîrpĭelă, minśinuos șî oțoman, așa ĭe ĭel [Por.] | ||
дрљаво (pril.) — grapiș /grăpiș/ — каже се да неко иде дрљаво, кад се вуче на стомаку, ослоњен само на лактове — sa ḑîśe kă vrunu mĭarźe grapiș, kînd sa traźe pi burtă, sprižińit numa în kuaće [Por.] | ||
дрљање (i. s.) — grapat /grăpat/ — после изоравања њиве, на ред долази дрљање — dupa śe sa ară luoku, vińe la rînd grapatu — дрљање је кад се после орања, ситни земља дрљачом — grapatu ĭe kînd dupa arat, sa-nmarunțîașće pomîntu ku grapa [Por.] | ||
дрљати (gl. p. ref.) — grapa /grăpa/ — сељак дрља њиву дрљачом после орања, да буде лакше за сејање — saćanu grapă luoku ku grapa dupa arat, să mărunțaskă pomîntu, să fiĭe măĭ ļesńe đi sîmanat [Por.] | ||
дрљача (i. s.) — grapă /grapă/ — дрљачом се дрљала њива после орања — ku grapa s-a grapat luoku dupa arat [Por.] | ||
Дрмбаковци (i. m.) — Drîmbakuońi /Drîmbăreanu/ — Дрмбаковци су на ивици села, према Краварнику — Drîmbakuońi sînt în marźina satuluĭ, kîtră Kravarńik [Crn.] | ||
дрн! (uzv.) — drîn! /drân! ?/ — „дрн!” и „дрр!” није исто: „дрр!” даје шкрипу, звук ружан и непријатан за уши, а „дрн!” је лепши, отворенији, звучнији глас ... — „drîn!” șî „drr!” nuĭe tuot una: đin „drr!”, or kă „dîrr!” ĭasă dîrpońală, glas urît șî grĭeu đi urĭekĭ, da „drîn” ĭe măĭ frumuos, măĭ đeșkis, rasună ... [Por.] | ||
дрндало (i. m.) — drînd /drând ?/ — дрндало се прави од тврдог дрвета, да се не би поломило — drîndu sî faśe đin ļiemn tarĭe, đi sî nu să frîngă [Crn.] — дрндалом се тресе вуна, да изађе из ње труње, прљавштина која се ухватила за овчје руно док је овца пасла — ku drîndu sa skutură lîna, să ĭasă đin ĭa luomurĭ, imală kare s-a prins pi lîna uoĭi pănă uaĭa a paskut — ако хоћеш да правиш качамак, треба ти кукурузно брашно, котао, качамало, лук и лопар — dakă vrĭeĭ sî faś koļașă, îț trîabe fańină đi kukuruḑ, feruaĭkă, koļeșîărĭ, drînd șî fund [Por.] — свира у дромбуље (Плавна) — kîntă-n drînd [Pad.] | ||
дрндар (i. m.) — drîndarĭ /?/ — дрндара је било некад, сада су се изгубили — drîndarĭ a fuost đe mult, akuma s-a pĭerdut [Por.] — дрндари су ишли од куће до куће са дрндалом на леђима, и дрндали људима вуну — drîndari a mĭers đi la kasă la kasă, ku drndu-n șîaļe, șa drîndait lîna la uamiń — дрндари су се проредили када су се појавили гребени, а нестали су сасвим када су почеле да се дижу вуновлачаре (Јасиково) — drîndari s-a rarit kînd a ĭeșît daraśiļi, da đi tuot s-a pĭerdut kînd a-nśeput sî sa fakă mașîń đi miță [GPek] | ||
Дрндаревићи (i. m.) — Drîndarĭeșći /Drîndarești/ — имовина Дрндаревића захвата извор Дрндаревог потока — imańa lu Drîndarĭeșći kuprinđe izvuoru alu Ogașu Drîndarĭesk [Crn.] | ||
дрндати (gl. p.) — drîndai /?/ — сабијена вуна се растреса да би се разбиле грудве — lîna pođită sî drîndîĭe đi sî să rupă kokoluașîļi [Crn.] — не дрндај, јер те више нико не слуша — nu drîndai, kî nu ći măĭ askultă ńima — не зна да свира, само бадава дрнда ону виолину, од њега никад свирач неће бити — nu șćiĭe sî kînće, numa drîndîĭe lauta-ĭa đi źaba, đin ĭel kîntatuorĭ n-o sî fiĭe ńiśkînd [Por.] | ||
дробити (gl. p.) — đimika /dumică/ — кад се сетим како сам на бачији дробио качамак у зделу са млеком, стомак ме заболи — kînd îm dă-n gînd kum la baśiĭe đimikam koļașe-n bļidu ku lapće, la burtă ma duare [Por.] | ||
дрозд (i. m.) — sturḑ /sturz/ — дрозд је шарена птица, са сивим кљуном, нешто већа од коса — sturḑu ĭe pasîrĭe porîmbakă, ku ćiku sur, kîta măĭ mare đikît mĭerla [Por.] | ||
дромбуља (i. m.) — drîmb /drâmbă/ — дромбуљу стављаш између усана, дуваш, а палцем окидаш његов језичак — drîmbu puń întra buḑă, sufļi, da ku źaĭśtu al marĭe daĭ în ļimba luĭ [akc. | ||
дромбуљање (i. ž.) — drîmbońală /drâmboneală ?/ — од некуда се чује неко дромбуљање — đi vrunđiva s-auđe o drîmbońală — ништа је не разумем, само дромбуља замном — n-o-nțaļeg ńimika, numa drîmbuańe dupa mińe [Crn.] — ућити, дођавола, већ једном, немој да дромбуљаш толико, слушају те пролазници, и смеју ти се — astupî-će, drakuluĭ, odată, nu măĭ zdrîmbońa atîta, ći askultă drumașî, șî sa rîd đi ćińe [Por.] | ||
дромбуљати (ĭuo drîmbuon, îel drîmbuańe) — drîmbońi /drâmboi/ — набавио сам дромбуљу, и учим да дромбуљам — am gasît un drîmb, șî ma-nvîăț sî drîmbuon ku ĭel [Crn.] | ||
дроњав (prid.) — țurfuruos /zdrenţăros/ — и сада иде сав дроњав, иако ради, и има одакле да себи направи људску одећу — ș-akuma ĭasă-n lume tuot țurfuruos, dakă lukră, ș-are đin śe s-îș fakă țuaļe uomeńeșć [Por.] | ||
дроњав (prid.) — zdrențuruos /zdrenăros/ — дроњав човек је онај који иде у поцепаној одећи — uom zdrențuruos ĭe aăla kare mĭarźe ku țuaļe rupće [Por.] | ||
дроњав (prid.) — rupćiguos /rupcigos/ — одрпан је човек који носи поцепану одећу — rupćiguos ĭe uom kare puartă țuaļe rupće — призетио си код неких сиромаха, који немају ни кучета ни мачета — s-a dus źińirĭe-n kasă la ńișći rupćiguoș, fara mîț șî fara kîńe [Por.] | ||
дроњак (i. ž.) — buarfă /boarfă/ — нећу да обучем овај дроњак од кошуље — nu înbrak buarfa-sta đi klțan [Crn.] — боранија је пуна отпадака (лике) — pasuĭu al vĭarđe ĭe pļin đi buarfe [Crn.] — борфа је код нас назив за семе и остало, што се налази у тиквама, бундевама, дулецима (Танда) — buarfe la nuoĭ sa kĭamă samînțîĭa-ĭa ș-alalalt, śe ĭastă în dovļeće [Por.] | ||
дроњак (i. ž.) — țurfură /zdreanţă/ — гледај, у какве се дроњке обукла, како је није стид? — će uĭtă, în śe țurfurĭ sa îmbrakat, kum nu-ĭ rușîńe? — толико сам био сиромашан, да сам иашао само у неким дроњцима, сакупљеним са ђубришта — atîta đi sarak am fuost, đ-a-nmĭers numa-n ńișći țurfurĭe, adunaće đi pin gunuaĭe [Por.] | ||
дроњак (i. m.) — drîsman /drâsman ?/ — био сам сиромах, нисам имао одело, носио сам неке поцепане дроњке — am fuost sarak, n-am avut țuaļe, am purtat ńișći drîsmańe rupće — дрсман се звала једна врста танког платна, које се ткало тако ретко да си могао кроз њега прст да провучеш, од кога су се шиле летње мушке панталоне, да би мушкарцима било свеже док раде (Рудна Глава) — drîsman s-a ḑîs la un fĭeļ đi pînḑă supțîrĭe, kare s-a țasut atîta đi rat đ-aĭ putut pin ĭa să trĭeś ku źeĭśtu, đin kare s-a kusut nadraź đi uamiń đi vară, đi să ļi fiĭe la uamiń rakuare pănă lukră — сашила ми је жена превелику кошуљу, стоји на мени као сламарица (Танда) — mĭ-a kusut muĭarĭa un drîsman đi kimĭașă, stă pi mińe ka slamńaku [Por.] | ||
дроњак (i. ž.) — poduabă /podoabă/ — види се да је сиромах, јер иде обучен само у некакве дроњке (Рудна Глава) — sa vĭađe kî ĭe sarak, kî mĭarźe înbrakat numa în ńișći poduabe — „подоба” је старо одело, бачено на таван (Танда) — poduabă ĭe țuală batrînă, lupadată pi puod [Por.] | ||
дроњак (i. ž.) — zdrĭanță /zdreanță/ — дроњак је део поцепане одеће — zdrĭanța ĭe un parśel đin țuală ruptă — некад се одело носило све док се није претворило у дроњке — đemult s-a purtat țuala tuot pănă nu s-a fakut zdrĭanță [Por.] | ||
дроњак (i. ž.) — torofļoanță /torofelac/ — сав је одрпан, вуку се за њим само неки дроњци — tuot rupt, sa trag dupa ĭel numa ńișći torofļoanță — кад се зачињава јело и умућено јаје сипа у врелу чорбу, јаје се запари и чорба се напуни са дроњцима — kînd sa đirĭaźe ļegumĭa șî sa tuarnă uou batut în ḑamă fĭartă, uou sa prîvarĭașće șî ḑama sa umpļe đi torofļoanță [Por.] | ||
дроњчић (i. ž.) — tramă /stramă/ — трама је комадић конца, или дроњак са неке старе одеће — tramă ĭe un krîmput đi ață, or o ruptură đin vro țuală batrînă [Por.] | ||
дроца (i. ž.) — fļintă /flintă/ — дроца је жена која је пошла од мужа, иде као уличарка, не води рачуна о облачењу, нити шта говори, или с ким спава — fļintă ĭe muĭarĭa kare a pļekat đi la uom, șî mĭarźe ka uļimișńița, nu puartă griža kum ĭe-nbrakată, ńiś śe vorbĭașće, or ku kare duarme [Por.] — дроца је џукела од жене (Манастирица, Млава) — fļintă ĭe o žîguare dă muĭare [Mlava] — флинта је жена која нема реда, која много блебеће, и оговара људе без икаквог разлога (Јасиково) — fļinta ĭe muĭare fara rînd, kare fļikaćiașće mult, șî vorbĭașće lumĭa đe rău fara ńiśkotrĭabă [GPek] | ||
дрпати (gl.) — drpeļi /jerpeli/ — одрао га до коске — la drpeļit păn’ la uos [Por.] | ||
дрпити (gl. p.) — dîrpeļi /dârpeli/ — одраше ме лопови, не оставише ми ништа — ma dîrpeļiră oțomańi, nu-m lasară ńimika [Por.] | ||
дрр! (uzv.) — drr! /?/ — чујем кат-кад у ковачници: "дрр! дрр!" - шта ли дрља, ђаво ће га знати, страх ме је да одем и видим шта је — aud kînd șî kînd în kuzńiță: „drr! drr!” - śe va dîrai, draku va șći, mi frikă sî ma duk sî vîăd śiĭe [Por.] | ||
дртина (i. ž.) — dîrkĭelă /dârchelă/ — није ми жао што сам га продао касапину, тај коњ је био матора мрцина — nu-m pare rău kă l-am vindut la kasapu, kalu-la a fuost o dîrkĭelă batrînă — баба је вредна, а деда је дртина од човека — baba ĭe vrĭańika, da muoșu ĭe o dîrkĭelă đi uom [Pom.] | ||
друг (i. m.) — păĭtaș /păitaș/ — отишао је са једним другом у риболов — s-a dus ku-n păĭtaș în pĭeșkariĭe — били су добри другари — a fuost buń păĭtaș [Bran. | ||
другарица (i. ž.) — păĭtașîță /păitașiţe/ — биле су добре пријатељице од детињства, до смрти — a fuost buńe păĭtașîță đi la kopilariĭe, pănă la muarće [Bran. | ||
другачије (pril.) — altkum /altkum/ — другачије је некада било — altkum a fuost vrodată [Crn.] — ако знаш другачије, уради, ако не: ћути — dakă șćiĭ altkum, fă, dakă nu: taś [Por.] | ||
другачије (pril.) — altfĭeļ /altfel/ — другачији (по изгледу или начину настанка) — fakut altfĭeļ — на други начин, другачије — în altfĭeļ [Por.] — они су друга врста људи — ĭeĭ sînt altfĭaļ đi lume — друга врста грожђа — altfĭaļ đi strugurĭ [Crn.] | ||
другачије (pril.) — aĭmintrĭa /altmintrelea/ — не личи на ово, другачије је направљен — nu samînă ku asta, aĭmintrĭa ĭe fakut [Por.] | ||
другде (pril.) — altunđe /altundeva/ — овде није као другде — aiśa nuĭe ka altunđe [Por.] | ||
другде (pril.) — altunđeva /altundeva/ — Турци су га тражили на појати, али он је био скривен негде другде, па се извукао жив — turśi la katat la koļibă, dar ĭel a fuost pitualat altunđeva, ș-a skapat viu [Por.] | ||
други (prid.) — alt /alt/ — други човек, другачији, није исти као што је био раније — alt uom — друге ствари, друге сплетке — (vulg.) alće puļe — ово-оно — una-alta — и једно и друго, и ово и оно — șî una șî alta [Por.] | ||
други (pril.) — adăurat /adăurat/ — са другим мужем живела сам добро — ku uomo-l adăurat am trait bun — полубрат, полусестра — fraće, sora dăorată [Por.] | ||
други (br.) — duoĭļa /doilea/ — по други пут су моме оцу оперисали око — a duoĭļa uară lu tata a operesît uokĭu [Crn.] — (за сродство) треће колено — vĭerĭ a duoĭļa — ја и Јанко смо треће колено — ĭuo ku Ĭanku sînćem vĭerĭ a duoĭļa [Por.] | ||
други пут (pril.) — altadată /altădată/ — пусти, завршићемо посао други пут — lasă, gaćim lukru altadată [Por.] | ||
други пут (pril.) — altauară /altăoară/ — доћи ће други пут да заврши посао — vińe đi altauară să gaćaskă lukru — говорим ти по други пут да није добро то што радиш — îț spun đi altauară kî nuĭe bun aĭa śe faś [Por.] | ||
друго (prid.) — alalt /alalt/ — друго време је било тад — alaltă vrĭame a fuost atunśa — за други посао се не хвата, само седи и пије — đ-alalt lukru nu sa prinđe, numa șîađe șî bĭa — то си ми рекао, кажи ми друго шта има ново код вас? — aĭa mĭ-aĭ spus, spuńem alalt śeva śe ma ĭastă nou pi la vuoĭ? [Por.] | ||
друго (prid.) — alalalt /alălalt/ — развела се и преудала, и са другим човеком је живела добро — s-a đisparțît șî s-a promîritrat, șî ku alalalt uom a trait bińe — убијао је људе, и чинио много којих других зала — a omorît lumĭa, șî a fakut mulće đ-alalalće rîaļe [Por.] | ||
друго нешто (zam. neodr.) — altśeva /altceva/ — мислио је на нешто друго — a ginđit la altśeva [Por.] | ||
другом приликом (pril.) — altkînd /altcândva/ — завршимо посао сада, у другој прилици не зна се шта ће бити — gaćim lukru akuma, kî altkînd nu sa șćiĭe śe o să fiĭe [Por.] | ||
друкчије (pril.) — altkumva /alcumva/ — ја сам очекивао да ће овај проблем бити друкчије решен, а не овако — ĭuo am așćetat să fiĭe trĭaba-sta altkumva rașîtă, da nu așa [Por.] | ||
друм (i. s.) — drum /drum/ — одавде до Бољевца пут је широк и прав — đ-aiś pîn în Buļuoț drumu ĭe larg șĭ đirĭept [Crn.] — велики пут, јавни пут, главна саобраћајница — drumo-l mare — скита као кучка, и олајава ме јавно (=оговара) — mĭarźe ka kațaua, șî ma latră pi drumo-l mare — живи као бескућник, скитница — traĭașće pi drumo-l mare — мали пут, споредни пут, путељак, стаза; пречица — drumo-l mik — кад су се вратили са вашара, ударили су пречицом, па су зато брзо стигли — kînd s-a întuors đi la bîlś, a dat pi drumo-l mik, șî đ-aĭa aźuns ĭuta — прав пут ц. — drum înćins — колски пут д. — drum đi kar — сточни пут, пут којим иде стока на пашу или појило — drum đi viće [Por.] | ||
друм (i. s.) — șļau /șleau/ — сав се одрао кроз густу шуму, док није изашао на пут — s-a rupt tuot pin padure đasă, pănă n-a ĭeșît la șļau — долином Шашке пролази пут из Мајданпека за Рудну Главу — pi vaļa Șășki trĭaśe șļau đi la Măĭdan kîtra Ărnaglaua — дуго се иде колским путем преко Вујанове косе док се не сиђе на главни пут (Тополница) — mut sa mĭarźe pe drum đe kar pista Kraku Vuĭeńi, pănă nu sa kubuare la șļau [Por.] | ||
друштво (i. ž.) — soțîĭe /societate/ — ишао је са њом ради друштва, да не иде сама кроз шуму — a mĭers ku ĭa đi soțîĭe, să nu mĭargă sîngură pin padure — на послу је имао добро друштво — la lukru avut soțîĭe bună — друштво је покварило дете — soțîĭa a strîkat kopilu [Por.] | ||
дрхтање (i. ž.) — dîrdaĭală /dârdâială/ — прехладио се, и ухватило га је неко дрхтање да се сав тресао, као да га је неко дрмао рукама — s-a pus frigu pi ĭel, șî la prins o dîrdaĭală đ-a trîmurat tuot ka kînd la zgîndîrat śińiva ku mîńiļi — дрдавку су играли само они који су умели да док играју изведу дрхтање целог тела, и то дуго да издрже — dîrdaku a žukat numa aăĭa kare a șćut să fakă pănă žuakă dîrdaĭală đin tuotă pućarĭa, șî s-o țînă mult [Por.] | ||
дрхтати (gl.) — dîrdai /dârdâi/ — мост подрхтава док камиони пролазе преко њега — puodu dîrdîĭe pînă kamiĭuańiļi trĭek pista ĭel [Crn.] — ушао ми је мраз у кости, сав се тресем од хладноће — mi s-a bagat źeru-m uasă, dîrdîĭ tuot đi frig [Por.] | ||
дубац (i. ž.) — skuabă /scoabă/ — дубац је врста ножа за дубљење у дрвету, закривљеног сечива, са оштрицом само на страни којом се сече — skuaba ĭe un fĭeļ đi kuțît đi skobit la ļemn, ku taișu înkoveĭat, ș-askuțît numa pi parća-ĭa ku kare sa taĭe — има више врста дубаца српастог облика, јер има и различтиих послова који се њиме раде — ĭastă mulće fĭelurĭ đi skuabe, fakuće ka sîaśira, fînka ĭastă mulće lukrurĭ kare sa lukră ku ĭa [Por.] | ||
дубина (i. ž.) — adînśime /adâncime/ — дубина реке — adînśimĭa rîuluĭ [Por.] | ||
дубити (gl.) — adînśi /adînci/ — треба продубити овај канал — trîabe adînśi ĭaruga-sta — почео сам да продубљујем јаругу, али немам добру мотику — m-am pus să adînk ĭaruga, numa n-am sapă bună — киша продубљује вододерину — pluaĭa adînkĭaḑă boruga [Por.] | ||
дубити (gl. p. ref.) — skobi /scobi/ — Циганин дуби кашику у меком дрвету — țîganu skobĭașće ļingura în ļemn muaļe — некада је свако имао свој штапић којим је после јела чачкао зибе — đimult tot nat avut bîtu luĭ ku kare dupa mînkare a skobit đințî [Por.] | ||
дубодолина (i. ž.) — funduańe /fundoaie/ — отишао је са стоком у дубодолину, неће доћи скоро — s-a dus ku vićiļi la funduańe, nu vińe îndată — Дубодолина, заселак Горњане, дубока и дугачка котлина, затворена кршем, на међи између Горњана и Бучја — Funduańe, kotunu Gorńeńi, vaļe adînkă, lungă șă înkisă întra kîrșuaće, la otar întra Gorńana șî Buśa [Por.] | ||
дубок (prid.) — adînk /adânc/ — дубока вода — apă adînkă — густа и велика шума — padurĭe adînkă — дубока долина — vaļe adînkă — дубок сан — suomn adînk [Por.] | ||
дубрава (i. ž.) — dumbrauă /dumbravă/ — шума која је остала цела, која није сечена, густа шума са дрвећем које није превише високо — kuodru kare stă întrĭeg, nuĭe taĭat đin ĭel, padure đasă, ku ļiamńe nu prĭa marĭ — има једна Дубрава у Горњани и једна у Лазници — ĭastă o Dumbrauă la Gorńana șî una la Lazńița [Por.] | ||
дуван (i. m.) — tutun /tutun/ — раније су људи садили дуван у својим баштама, и дуван није био отров као што је сада — đemult lumĭa a sađit tutun în građina lor, șî tutunu n-a fuost otrauă kum ĭe akuma — дуван је ђаволова биљка — tutunu ĭe buĭađa drakuluĭ — наши стари пушили су дуван од кадифице, тај дуван је био јак и љут — a nuoștri aĭ batrîń a tutuńit tutun đin fluarĭa mare, ala tutun a fuost tare șî ĭuće [Por.] | ||
дуг (i. ž.) — datoriĭe /datorie/ — дуг отежава живот јер се не заборавља — datoriĭa îngreońaḑă viĭața, kî nu să muĭtă [Crn.] — тешко се живи, никако да утекнемо од проклетих дугова — grĭeu sa traĭașće, ńiśkum să skapăm đi pîrdańiśiļi đi dîtoriĭ — не дугујеш ти мени ништа — nu iș tu miĭe datuorĭ ńimika [Por.] | ||
дуг (prid.) — duļiźak /?/ — кад нема дрва, ложи се „дуга” ватра (тј. ватра која тихо сагорева и која ће дуго да траје ) — kînd nus ļiamńe, fuoku sa faśe ku duļiźaku [Por.] | ||
дуг (prid.) — lung /lung/ — чека нас дуг пут — ń-așćiată drum lung — лети је дан дуг — vara ĭe ḑîua lungă — носи дугу косу — puartă pîăru lung — дуг, подужи, дужи, још дужи, најдужи (дужи од свега) — (komp.) lung, lunguț, măĭ lung, șî măĭ lung, măĭ lung đin tuot — жена са дугачким језиком — muĭare ku ļimbă lungă [Por.] | ||
дуга (i. ž.) — dauagă /doagă/ — ово буре је направљено од храстових дуга — butuońo-sta ĭe fakut đin dauoź đi gorun [Crn.] — човек који је израђивао дуге, звао се „догар” — uomu kare a lukrat la dauoź la kĭemat „dogarĭ” [Por.] | ||
дуга (i. s.) — kurkubău /curcubău/ — дуга се јавља само после кише — kurkubău ĭasă numa dupa pluaĭe — дуга има две главе, и са обе пије воду са два потока или две реке — kurkubău are doă kapiće, șî ku amîndoă bĭa apă đin doă ogașă or doă rîurĭ — дуга има девет боја: плаву, љубичасту, светло жуту, тамно жуту, светло зелену, тамно зелену, црвену, светло црвену и тамно црвену — kurkubău are noă fărburĭ: vînît, bilovink, galbin băl, galbin înkis, vĭarđe băl, vĭarđe înkis, ruoșu, ruoșu măĭ băl șî ruoșu înkis [Por.] | ||
дугајлија (i. m.) — lunguļiaće /lungulete/ — пошла је са једним дугајлијом од момка, високим и танким као мотка — a pļekat ku un lunguļiaće đi baĭat, nalt șî supțîrĭe ka pražîna [Por.] | ||
дугајлија (i. s.) — talalînkă /talangă ?/ — дугајлија је човек висок и мршав — talalînkă ĭe om înalt șî uskat — нису сви људи дугајлије, има међу нама и дебелих — nus toț omińi talalînś, ĭastă întra noĭ șî đ-aĭ graș — ушао је у кафану један дугајлија, нико није знао одакле је дошао — a tunat în mĭană o talalînkă ńekunoskută, ńima n-a șćut đe unđe ar vińit [Buf.] | ||
Дуги (i. m.) — Lungu /Lungu/ — Траило Дуги је лепо свирао фрулу — Trailă Lungu frumuos a kîntat în fluir — надимак „Дуги” преноси се на његову децу и временом се цела фамилија назове „Дугић”, на крају овај надимак уђе и у књиге као презиме „Лунгуловић” — poļikra Lungu sa puńe șî pi kopiĭi luļ șî vrĭame đi vrĭame ruda-ntrĭagă sa poļikrĭaḑă Lunguońi, la urmă poļikra-sta tună șîn kîărț ka prezimiļi „Lungulović” [Por.] | ||
дугме (i. m.) — bumb /bumb/ — откопчава дугме на кошуљи, јер му је врућина — dîșkĭaptură bumbu la kamașă, kă-ĭ zapuk [Hom.] — наши стари нису знали за дугме, закопчавали су се копчама — aĭ nuoștri ĭa batrîń n-a șćut đi bumb, s-a-nkiptorat ku kiptuorĭ — жуто дугме — bumb galbin [Por.] | ||
дуговати (gl.) — datori /datori/ — радије гладуј, само немој ником дуговати ништа — măĭ îndată fomĭaḑă, numa nu dîtori la ńima ńimika [Por.] | ||
дугуљаст (prid.) — lunguț /lunguţ/ — одломио је један подужи прутић са дрвета, и навалио батинама на оно детенце — a frînt un bît lunguț đin đin ļiemn, șî s-a pus ku bataĭa pi kopilașo-la [Por.] | ||
дуд (i. m.) — dud /dud/ — калемио сам дуд, и видео сам да се примио а. — am oltańit un dud, ș-am vaḑut kî s-a prins — бели дуд — dud đ-aĭ albĭ (Morus alba) — имам у дворишту бели дуд, стар колико и ја — am în obuor un dud đ-aĭ albĭ, batrîn ka mińe — црни дуд — dud đ-aĭ ńegi (Morus nigra) — није дудово дрво црно, него оно рађа црне дудиње — nuĭe ļiemnu duduluĭ ńegru, numa ĭel faśe duđe ńagrĭe [Crn.] | ||
дудиња (i. ž.) — dudă /dudă/ — сакупио сам један чабар дудиња за ракију — am adunat un śubîăr đi duđe đi rakiĭe [Crn.] — има две врсте дудиња, беле и црне, ја више волим црне — ĭastă duauă fuarme đi duđe, albe șî ńagrĭe, miĭe măĭ mult îm plak aļi ńiagre [Por.] | ||
дудурајка (i. ž.) — duduraĭkă /dudă ?/ — девојке су правиле дудурајке од маслачка, и дувале су у њих када су желеле да момци чују где су, и да дођу на састанак — fĭaćiļi marĭ a fakut dudurăĭś đin laptukă, ș-a sufļat în ĭaļe kînd a vrut s-îĭ audă baĭețî unđe sînt, șî sî vină sî sa gasîaskă — дудурајке су биле направљене од две маслачкове цевчице, једне краће и једне дуже, зато су имале два гласа, нижи и виши — dudurîăĭśiļi a fuost fakuće đin duauă duđe đi laptukă, una măĭ skurtă, una măĭ lungă, đ-aĭa avut duauă glasurĭ, măĭ supțîrĭe șî măĭ gruos — девојке које су били спремније, могле су на дудурајци да изведу лепу мелодију, која је одјекивала преко долина, и чула се надалеко (Рудна Глава) — fĭaćiļi kare a fuost măĭ sprimiće, a putut în duduraĭkă sî fakă kînćik frumuos, kare a rîsunat pista vîăĭ, șî s-a-uḑît đeparće — правиле су се дудурајке и од зове, јер маслачак са ливаде није трајао дуго (Танда) — s-a fakut dudurăĭśiļi șî đin țauă đi suok, kî laptuka pi ļivađe n-a țînut mult [Por.] | ||
дужан (prid.) — datuorĭ /dator/ — дужан сам новац, јер сам узео на зајам — sînt datuorĭ bań, k-am luvat înprumut [Crn.] — дужан сам чича Павлу један дан кошења — mis datuorĭ la muoșu Pau o ḑîuă đi kosît — Балићима смо дужни да им одемо на свадбу са печеницом, јер су и они код нас дошли са печеним прасетом — la Baluońi sînćem datuorĭ sî ńi duśem la nuntă ku pripașu, kî șî iĭ la nuoĭ a veńit ku purśelu fript [Por.] — деца су дужна да брину о родитељима, када ови остаре — kopiĭi sînt datuorĭ sî vadă đi parinț, kînd ĭeĭ înbatrîńesk [Crn.] — нисам никоме ништа дужан — nu mis datuorĭ la ńima ńimik [Por.] | ||
дужина (i. ž.) — lunźime /lungime/ — по дужини, пут преко брда је краћи — la lunźime, drumu pista śuakă ĭe măĭ skurt — измерио је дужину кораком — a masurat lunźimĭa ku pașu — дужина живота се повећала — lunźimĭa viĭețî s-a marit — торбу правиш да јој буде једнака дужина и ширина — trasta faś să-ĭ fiĭe tuot una lunźimĭa ku lațîmĭa [Por.] | ||
дужник (i. m.) — datuorńik /datornic/ — кад зајмиш, врати по договору, да никоме не будеш дужник — kînd ĭaĭ înprumut, întuarśe la vuorbă, să nu fiĭ datuorńik la ńima [Por.] | ||
дукат (i. m.) — galbin /galben/ — дукат је био вредан новац, са ликом Фрање Јосифа — galbinu a fuost ban skump, ku kapu lu Frańa Ĭosif — ко је имао много дуката, носио је главу у торбу у страху од хајдука — kare avut mulț galbiń a purtat kapu-n trastă đi frika uoțîlor [GPek] | ||
дулек (i. m.) — dovļaće /dovleac/ — родили дулеци, по три на једној врежи — a rođit dovļețî, kîće tri la un vrĭež [Crn.] — има две врсте дулека: свињски и турски; са свињским дулецима товиш свиње, а турске, који су бели и дугуљасти, једу и људи — ĭastă duauă fuarme đi duļeț: porśĭeșć, șî turśĭeșć; ku aĭ porśĭeșć îngraș puorśi, da aĭ turśĭeșć, kare sînt albĭ, lunguĭaț, manînkă șî lumĭa — једна врста дулека је и диња, али она је код нас ретко успевала (Рудна Глава) — un fĭeļ đi duļeț ĭe șî pĭapinu, ama ĭel la nuoĭ rar s-a prins [Por.] | ||
Думановци (i. m.) — Dumuońi /Duman/ — Сава Думанов је био кондуктер на аутобусу рудника у Лубници — Sava lu Duman a fuost kondukter la autobusu maĭdanuluĭ đin Lugńița [Crn.] | ||
Думитрашко (i. m.) — Dumitrașku /Dumitrașcu/ — Думитрашков — alu Dumitrașku [akc. | ||
Думитрашкови (i. m.) — Dumitrașkuońi /Dumitrășcanu/ — излио се Тимок све до кућа Думитрашкових — a ĭeșît Ćimuoku pîn la kîășîļi lu Dumitrașkońi [Crn.] | ||
Дунав (i. ž.) — Dunurĭe /Dunăre/ — кад су људи ишли на рад у Румунију, Дунав су прелазили бродом — kînd s-a dus lumĭa la lukru în Rumîńiĭe, pistă Dunurĭe a trekut ku vapuoru [Crn.] — Дунав, мутна вода — Dunîrĭe, apă tulburĭe — наши стари, када су бежали из Влашке, прелазили су Дунав пливајући са тиквама око појаса — aĭ nuoștri aĭ batrîń, kînd a fuźit đin Țara rumîńaskă, a trĭekut Dunîrĭa, notînd ku truaśiļi la brîu [Por.] | ||
дуња (воћка) (i. m.) — gutîn /gutui/ — имам једну дуњу у дворишту, посађену још од прадеде — am un gutîn în traiușa kășî, sađit înga đi paradĭeda — калемљења дуња рађа велике дуње, готово кило по нека дуња — gutîn oltańit rođașće gutîńe marĭ, apruape la o kilă kîć-o gutîne | ||
дуња (плод) (i. ž.) — gutînă /gutuie/ — дуња је плод воћке дуње, жуте је боје налик на крушку — gutîna ĭe puama lu gutîn, galbină șî fakută ka para [Por.] | ||
дупе (i. s.) — kur /cur/ — пао на дупе — a kaḑut în kur — боли га дупе, не мари што га људи оговарају — ăl duare-n kur, nu marĭașće kî ăl vorbĭașće lumĭa đi rău — не стиди се што му деца иду гологуза — nu-ĭ rușîńe kî kopiĭi mĭerg ku kuru guol — честа псовка код нас је „јебем га у дупе да га јебем” — înžuramînt đes la nuoĭ ĭe „futul în kur să-l fut” [Por.] | ||
дупенце (i. s.) — kuriț /curiț ?/ — девојка има мало и згодно дупенце, и намерно њиме меша пред момцима да би ови пулудели, гледајући за њом — fata are kuriț mik șî sumĭarńik, șî adîns fîrțuańe ku ĭel înainća baĭețîlor, đi iĭ sî noroḑaskă, uĭtîndu-să dupa ĭa — у дупенце ли га јебем, блесаво — (pej.) futu-me-l în kuriț, đi naruod [Por.] | ||
Дупиш (i. m.) — Fundîrĭ /Fundir/ — Дупиш је најмлађе дете у једној бајци о мајци која је имала много деце која су сва пошла у свет, а Дупиш је, кад је одрасо, кренуо за њима да их тражи — Fundîrĭu ĭe kopilu al măĭ mik đintr-o povastă ku muĭarĭe kare avut mulț kopiĭ, șî iĭ a pļekat în lume, da Fundîru, kînd a krĭeskut, a pļekat să-ĭ kaće [Por.] | ||
дупиште (i. m.) — kuriman /curiman/ — толико се угојила да једва носи дупиште, нема столице на коју може сести, а да је не сломи — atîta s-a îngrașat đi abĭa îș duśe kurimanu, nuĭe skamn pi kare puaće șađa, da să no-l frîngă [Por.] | ||
дупља (i. ž.) — butuarkă /butoarcă/ — сакрио је паре у шупљем стаблу — a pitulat bańi în butuarkă [Hom.] — у дупљи стабла живи змај са својом змајевицом — (ver.) în butuarkă traĭașće zmău ku zmauaĭka-luĭ — одавно су нестали голубови који су живели по дупљама — đemult s-a pĭerdut golîmbi ś-a trait pin butuorś [Por.] | ||
дур! (uzv.) — dur! /dur!/ — дур! дур! по небу, и на крају ништа, не паде ни капка кише — dur! dur! pi śĭerĭ, șî la urmă ńimika, nu pikă ńiś un struop đi pluaĭe — слушај: чује се кад-кад „дур!” по тавану, сигурно су се опет намножили оне пацовчине — askultă: sa uđe kînd șî kînd „dur!” pin puod, sigurat ĭară s-a-npuĭat șobolama-ĭa [Por.] — брже, кљусине! — dur, îrțuaźilor! [Crn.] | ||
дура (uzv.) — dura! /dura ?/ — када коњ иде лагано, а ти хоћеш да га потераш, удариш га узенгијама по стомаку, и викнеш му: „Дура! Дура!” — kînd kalu mĭarźe-n śiet, da tu vrĭeĭ să-l ĭuțășć, tu iĭ daĭ ku zengiĭļi în burtă, șî-ĭ zbĭerĭ: „Dura! Dura!” [GPek] | ||
дурити се (gl. p. ref.) — buzumfla /bosumfla/ — кад бејах мали, знао сам се дурити за било шта — kînd ĭeram mik, am șćut ma buzumfla đi fiĭe śe [Por.] | ||
дурити се (ĭuo ma înbufńeḑ, ĭel sa înbufńaḑă) — înbufna /îmbufna/ — кад се љути, сав се надури — kînd sa mîńiĭe, sa înbufnaḑă tuot [Por.] | ||
дурити се (gl. ref.) — țîmboĭa /îmbufna/ — ружну нарав има дете које се дури за било та што му није по вољи — urît narau are kopilu kare sa țîmbuaĭe đî fiĭe śe śe nu-ĭ pi vuoĭe [Por.] | ||
Дурлић (i. m.) — Durļa /Durlea/ — најстарији Дурлић је дошао из Речице у румунском Банату — Durļa al măĭ batrîn a veńit đin Raśița-n Banato-l rumîńesk — из Баната, Дурлић је дошао у Србију, населио се у Бучје под Столом — đin Banat, Durļa a veńit în Sîrbiĭe, s-a kăsătorit în Buśa supt Stuol — из Бучја, Дурлићеви потомци су због турскога зла пребегли у Лесково, а када су се тамо временом намножили, неки су отишли у оближња села — đin Buśa, đi rîău lu turś, ńepuoțî luĭ a fuźit în Ļiskuauă, đ-akolo, kînd s-a mulțît, uńi s-a mutat pin saćiļi đin okuol [Por.] | ||
дурујан! (uzv.) — duruĭan /duruian ?/ — „ђиха, ђиха, ђихана” кажеш када ставиш мало дете на колена, и цупкаш га као да јаше коња — „duru, duru, duruĭan” ḑîś kînd puń kopilo-l mik pi źanunkĭe, șă-l țupîĭ ka kînd kîlarĭașće kalu [Por.] | ||
дућан (i. m.) — dukĭan /dugheană/ — био сам у дућану и купио себи кошуљу, а жени платно за сукњу — kumparaĭ în dukĭan un kîlțan đi mińe, da đi muĭarĭe pînḑă đi krețan [Crn.] | ||
дућанџија (i. m.) — dukĭanźiu /dughengiu/ — дућанџија не отвара сутра дућан, јер је празник — dukĭanźiu nu đișkiđe mĭńe dukĭanu, kî ĭe ḑî marĭe [Crn.] | ||
душица (i. s.) — sufļețăl /suflețel/ — ох, душице моја, не могу живети без тебе — au, sufļețălu mĭeu, nu puot trai fara ćińe [Por.] | ||
душман (prid.) — dușman /dușman/ — душман не заборавља и не прашта никада — al dușman nu zauĭtă șî nu prostîașće ńiś kînd [Crn.] — душманин, псето од човека, никад се не зна шта ти мисли — dușman, kîńe đi uom, ńiśkînd nu sa șćiĭe śe-ț ginđașće [Por.] | ||
душманинов (prid.) — dușmańesk /dușmănesc/ — погодио га је душманинов метак — la lovit plumbu dușmańesk [Crn.] — ово је душманинов нож, онога крвника који је клао људе за време рата — asta ĭe kuțît dușmańesk, alu dușmanu-la kare a taĭat lumĭa đi vrĭamĭa đi rat [Por.] | ||
душманлук (i. ž.) — dușmańiĭe /dușmănie/ — сви су душмани и неразумни, и зато су ушли у велико непријатељство — tuoț sînt dușmań șî ńințaļeș, șî đi aĭa s-a bagat în dușmańiĭe marĭe [Crn.] — велики је душманлук ушао у људе, брат се с братом више не подноси — a tunat mare dușmańiĭe-n lume, fraț ku fraț nu sa măĭ sufîră [Por.] | ||
душмански (pril.) — dușmańașće /dușmănește/ — удари га једном душмански, и обори га на земљу — đață odată dușmańașće, ș-îl trînći la pomînt [Crn.] | ||
душмански (prid.) — dușmanuos /dușmănos/ — жена душманка, ћути, гледа испод ока ко кучка, ако јој се и омакне нека реч, то је прави отров — muĭare dușmanuosă, taśe, sa uĭtă kĭuorđiș ka kațaua, dakă-ĭ va skapa vro vuorbă, ĭa ĭe veńin guol [Por.] | ||
душник (i. ž.) — birigĭată /beregată/ — ишчупао му гркљан — ĭ-a skuos birigĭata — упала му мрвица у душник, замало да се задави — ĭ-a skapat skruma pi birigĭată, đin kît sî sa îńaśe [Por.] | ||
| ђ | ||
ђаво (i. m.) — drak /drac/ — нека иде дођавола — sî sa dukă drakuluĭ, or: dukî-să drakuluĭ — к врагу — la draku — исти је ђаво — tuot un drak — несташан, тражи ђавола (=казну) — ńistașńik, kată pi draku [Por.] — стари Буфани у Мајданпеку ђавола су звали „Марко”, па су клели: „Марко те однео”, „иди к Марку” — Bufańi aĭ batrîń la Măĭdan la draku ĭ-a ḑîs „Marku”, ș-a blîstamat: „ĭa-će Marku”, „du-će la Marku” [Buf.] | ||
ђаво (i. ž.) — naĭba /naiba/ — каже се „најба” да не поменеш ђавола по имену, јер ђаво кад чује своје име, долази и прави ти зло — sa ḑîśe naĭba să nu-l pumeńeșć pe draku pe nume, kî draku kînd auđe numiļi luĭ, vińe șî-ț faśe răļe — буди добар, да те не однесе ђаво — fi bun, să nu će ĭa naĭba [Buf.] | ||
ђаво (i. s.) — soće /sotea/ — соћа је ђаво, спалио га тамјан — soća ĭe draku, uśigăl tamîĭa — колико је та девојка ружна, ни ђаво је неће узети за жену (Танда) — kît ĭe fata-ĭa đe urîtă, ńiś soća n-o ĭa đe muĭare — код њега није само један ђаво, него гомила ђавола, ’бем их у колено (Црнајка) — la ĭel nuĭe numa o soće, numa o gramadă đe suoć, futuĭ în źanunkîe [Por.] | ||
ђаво (i. m.) — tartur /tartor/ — тартор није обичан ђаво, он је ђавољи старешина — tartur nuĭe drak kum sî fiĭe numa ĭe drakol mare [Por.] | ||
ђаволаст (prid.) — điolak /ghiolac/ — дете је ђаволасто од како се родило — kopilu ĭe điolak đi kînd s-a fakut [Por.] | ||
ђаволија (i. ž.) — drakovină /drăcovină ?/ — наше дете је опет направило неки несташлук — kopilu nuostru ĭar a fakut vro drakovină [Crn.] — лагао је људе, правио им је разне смицалице, и на крају су га отерали с посла — a mințît lumĭa, ļ-a fakut kîće drîkoviń, șî la urmă l-a dudait đi la lukru [Por.] | ||
ђаволија (i. m.) — draśină /dracină ?/ — седи бадава и само смишља ђаволије — șîađe đi źaba, șî numa skuaće la draśiń [GPek] | ||
ђаволисати (gl.) — drakui /drăcui/ — немој ме ђаволисати за бадава, јер нисам крив — nu ma drakui đi źaba, kă nu sînt đevină [Por.] | ||
ђаволица (i. ž.) — drakuaĭkă /drăcoaică/ — ђаво и његова жена — draku ku drakuaĭka — жена способна за све, права ђаволица — muĭare sprimită đi tuaće, o drakuaĭkă-n piśuare [Por.] | ||
ђаволица (i. ž.) — tărturuaĭka /tartorița/ — ђаволица је партнерка ђаволова, обоје праве ђаволије сваке врсте — tărturuaĭka ĭe parĭakĭa lu tartur, amînduoĭ fak drăkoviń în tuaće fĭelurĭ [Por.] | ||
ђаволски (pril.) — draśașće /drăcește/ — развалио је ограду само да прође, јер је навикао да све ради ђаволски — a spart gardu muma sî trĭakă, kî ĭe-nvațat tuot sî lukrĭe draśașće [Crn.] | ||
ђавољи (prid.) — draśesk /drăcesc/ — крађа је ђавољи посао — furu ĭe lukru draśesk [Crn.] — ђавоља нарав (суманут човек) — narau draśesk [Por.] | ||
Ђеђу (i. m.) — Đeđu /Gegiu/ — у старирнској песми, Ђеђу је најстарији зет краља Жигмана — în kînćik batrîńesk, Đeđu ĭe źińere al măĭ mare alu Žîgman kraļu [Crn.] | ||
Ђеко (i. m.) — Đeku /Gecu/ — познавао сам добро Ђека Тодорана — l-am kunoskut bińe pi Đieku Todoran [Por.] | ||
Ђена (i. m.) — Đenă /Genă/ — Ђена Спатар је био у рату са Немцима — Đenă Spatarĭu a fuost în rat ku Ńamțî [Por.] | ||
ђиповина (i. ž.) — sađină /sadină/ — ђиповина је јако добра трава за напасање стоке, која је једе у сласт, посебно краве — sađină ĭe tare bună ĭarbă đi paskut vićiļi, kare o manînkă ku dulśață, adîns vaśiļi [Por.] | ||
ђока (i. s.) — ńetku /sulă/ — радио као коњ дању-ноћу, а на крају добио „ђоку” — a lukrat ka kalu ḑîua-nuapća, da la urmă a kîpatat pi ńetku — што год му човек каже, прави се да не чује, или га боли „стојко” — śe gođe uomu iĭ spuńe, sa faśe kă n-auđe, or ăl duare ńetku [Por.] | ||
ђока (i. ž.) — muakă /moacă/ — е, ђока ће га ухватити, брз је као муња — e, muaka ăl măĭ prinđe, ĭut ĭe ka sfulđeru — ево ти курац! — ăći-ț muaka! [Por.] | ||
ђокица (i. s.) — ravĭež /rebej/ — ђокица је културан назив за дечји курчић — ravĭež ĭe nume blînd đi puļița kopiluluĭ — чувајте се девојчице, јер је нашем дечкићу порастао ђокица — pazîțî-va fećițîlor, kî la kopilașu nuostru ĭ-a krĭeskut ravĭežu — испао му ђокица из гаћа — ĭ-a skapat ravĭežu đin izmĭańe [Por.] | ||
Ђорђе (i. m.) — Gĭorge /Gheorghe/ — први зет ми се звао Ђорђе, умро је, сирома, млад — pi źińir-mĭu al đintîń l-a kĭemat Gĭorge, s-a rapus, saraku, ćinîr [Por.] | ||
ђубре (i. s.) — gunuoĭ /gunoi/ ◊ — | ||
ђубриво (i. m.) — băļegarĭ /bălegar/ — настојали су да стадо буде код њих, у њиховој стаји, због стајског ђубрива — a tras să fiĭe stîna la ĭeĭ, în tîrla lor, đin kauza băļegarĭuluĭ [Dun.] | ||
ђубриво (i. zb.) — tuor /îngrășământ/ — стајско ђуброво се прави у стаји где спава стока — tuoru sa faśe unđe duorm vićiļi — ђубриво се скупља на једно место у дворишту куће, и разноси се колима по њиви кад дође време орања — tuoru s-adună la un luok în traușa kășî, șî sa traźe ku karu pi luok kînd vińe vrĭamĭa đi arat [Por.] | ||
ђубрити (gl. p.) — torî /fertiliza/ — ђубретом, које се скупља из штале са говедима, ђубре се њиве — ku tuor, kare sa adună đin ștala ku viće, sa torîăsk luokurļi [Por.] | ||
ђубровник (i. s.) — đibruomńik /făraș/ — отац је радио у руднику, и оданде је донео један ђубровник за кућу — tata a lukrat la rudńik, șî đ-akolo a dus un đibruomńik đi kasă [Por.] | ||
Ђујко (i. m.) — Đuĭkă /Giuică/ — Јанко Ђујка је био сеоски кнез, и виђен човек — Ĭanku Đuĭkă a fuost kińez în sat, șî uom vaḑut [Crn.] | ||
Ђујкони (i. m.) — Đuĭkuońi /Giuiconi/ — Ђујкони су вредни, и чувају много крава музара — Đuĭkuońi sînt vrĭańiș, șî pazîăsk mulće vaś ku lapće [Crn.] | ||
ђурђевак (i. ž.) — đurđiță /lăcrimioară/ — ђурђевак је шумско цвеће које ниче у пролеће, и има ситне беле цветове, налик на звончиче — đurđița ĭe fluare padurĭană kare dă în primovară, șî are fluorĭ albe, marunće șî fakuće ka klopațăļiļi [Por.] | ||
ђурђевак (i. s.) — mărgăritar /mărgărit/ — у Прахову су на Ђурђевдан девојке брале ђурђевак и плеле венце — în Praova la sveći Gĭorge feťiļi kuļeđa mărgăritar și faťa kunuń [Kmp.] | ||
Ђурђевдан (i. m.) — Sînźuorḑ /sânjorz/ — Ђурђевдан је сточарски празник, кад се праве бачије — Sînźuorḑu ĭe sîmtu lu oĭarĭ, kînd s-a fak baśiĭļi [Por.] | ||
Ђурђиц (i. ž.) — Źoroșćița /Joroștiţa ?/ — Ђурђиț ĭе слава нашег имања од старина — Źoroșćița ĭe prazńiku lu moșîĭa noastră dăn babaluk — на слави мој отац још увек клечи на земљи када метанише у углу собе, иза врата — la prazńik tatî-mĭu îngă sa înśinpĭașće pră pomînt, kînd sa-nkină în kuot, dupa ușă [Mlava] | ||
| е | ||
е (uzv.) — e /e/ — само „е”, или „еее”, каже се када се чудиш нечему, када ти је жао због нечег лошег што си чуо, када си нестрпљив или љут — numa „e”, or „eee”, sa ḑîśe kînd će mirĭ đi śauva, kînd îț pare rău k-aĭ auḑît vrun rîău, kînd iș ńisufarat or mîńiuos — еее, децо, ништа неће бити од вас, јер спавате до подне — eee, kopiĭ, ńimik n-o sî fiĭe đin vuoĭ, kă durmiț pănă-n amńaḑîț — кад желиш да (се) питаш, јер не верујеш сасвим у оно што си чуо — kînd vrĭeĭ s-întrîăbĭ, kî nu baș do krĭeḑ în aĭa ś-aĭ-uḑît — е, кажи још једном, па да поверујем својим ушима — e, măĭ ḑî odată, pă sî krĭed în urĭekiļi mĭaļe — када зовеш неког, или тражиш да се окрене према теби — kînd kĭem pi vrunu, or kaț sî sa-ntuarkă kîtra ćińe — е, чујеш ли шта ти говорим, или да ти развучем једну шамарчину — e, auḑ tu śe-ț vorbĭesk, or sî-ț trag o palmă — кад почнеш реченицу, а ниси баш сигуран шта треба да кажеш — kînd înśĭepĭ vuorba, da nu iș baș đi tuot sigirat śe trîabe să spuń — е, па ја сам толико знао, толико сам вам казао — e, pă ĭuo atîta am șćut, atîta v-am spus [Por.] | ||
евењка (i. ž.) — vîzlă /vâslă/ — евењка је кита сплетених гроздова, обешена под стрехом да се суши за зиму — vîzlă ĭeste viță de viĭe ku strugurĭ la ĭa, atîrnată la streșină să să usuče de ĭarnă [Tim.] | ||
евењка (i. s.) — ivenk /vâslă/ — евењка је гранчица са два-три грозда, одсечена из чокота и стављена под стреху да се суши за зиму — ivenk sa kĭamă krĭenguța đi viĭe ku doĭ-triĭ strugurĭ, taĭată đin bușćan șî atîrnată supt strĭeșînă sî sa ușće đi ĭarnă [Por.] | ||
ево (part.) — ăće /iată/ — ево ме, долазим — ăće-ma, vin — ено, оно тамо треба померити на друго место — ăće, aĭa kolo trăbe mutat în alt luok — ето, видео си сада својим оћима — ăći, vaḑuș akuma ku uoki tiĭ [Por.] | ||
ево (part.) — ătă /iată/ — ево га човек, долази на врата — ătă-l uomu, vińe la ușă [Mlava] | ||
ево ме (uzv.) — ăma /ăma/ — ево ме, стигох — ăma, veńiĭ [Por.] | ||
ево смо (uzv.) — ăńi /iată-ne/ — ево смо, стугосмо некако — ăńi, doveńirăm kumva — ево смо, па чините са нама шта вам је воља — ăńi, pă faśeț ku nuoĭ śe vi vuoĭa [Por.] | ||
ејакулирати (gl.) — borî /borî/ — није пазио и свршио је у њу, и она је, сирота, остала трудна — n-a pazît ș-a borît î-ńa, șî ĭa, saraka, a pļekat greuańe — бем ли га, да га јебем — borîlaș să-l borăsk — буди добар, јеботе — fi bun, borîćaș — јебо те! јебем те! — borîmĭar în ćińe — немој ме псовати, молим те, јер нисам крив — nu ma borî, ma ruog đi ćińe, kă nu mis đivină [Por.] | ||
ено (zam.) — ńa /na/ — ено тамо, онамо — ńa kolo [Pom.] | ||
ено (demin.) — ă /ă/ — ево (ено, ето) тамо — ă, kolo — ооо, колико је велики!? — ăăă, kît ĭe đi marĭe!? [Por.] | ||
ено (zam.) — ńe /ne/ — ено тамо, испод оног дрвета — ńe kolore, supt ļiemno-la — ево овде, где стојимо сада — ńe aiśa, unđe stăm akuma [Zvizd] | ||
ено (uzv.) — ĭakă /iacă/ — буди добар, јер ено, долази ти мати, па ћеш добити батине — fi bun, kă ĭakă vińe mum-ta, șî kapiț bataĭe [Crn.] — ево овако, тако — (u izr.) ĭak-așa — сада лаже, а знам добро да смо се договорили ево овако да буде (Рудна Глава) — akuma minće, da șćiu bińe kî ń-am vorbit ĭak-așa să fiĭe [Por.] | ||
ено га (demin.) — ăl /ăl/ — ено га тамо, крије се — ăl kolo, stă pitulat — ено га, одлете! — ăl, zbură! [Por.] | ||
Ердељ (i. m.) — Arđal /Ardeal/ — надимак нам је „Арђелани” јер су наши стари дошли из Арђала (=Ердеља) — poļikra ńi Arđelańi, kă aĭnuoștri aĭ batrîń, a veńit đin Arđal [Por.] | ||
| ж | ||
жаба (i. ž.) — bruaskă /broască/ — искочиле му очи као жаби — ĭ-a ĭeșît uoki ka la bruaskă — корњача (Тестудине) — bruaskă ku śuvań [Hom.] — жабац — broskan — шумска жаба, жаба која не живи у води — bruaska đi pi padure — крастава жаба — bruaska rîpată — крекетуша — rîkańel [Por.] — да панталоне нису имале клин између ногавица, човек не би могао да хода у њима (Танда) — śuariśi sî n-a fi avut bruaskă întra kraś, n-a fi putut uomu sî pașiaskă ku iĭ [Por.] | ||
жаба (i. m.) — botrak /brotac/ — плива као мала жаба (Сиге, Магудица) — nuată ka un botrak [Hom.] — бротак је водена жаба — brotak ĭe bruaskă đi apă — бротак је жаба мужјак — brotaku ĭe bruaskă voĭńiśaskă [Por.] — бротак је скакутава жаба — brotaku ĭe bruaskă sărituare [GPek] | ||
жабац (i. m.) — broskan /broscan/ — када има жабе мора да буде и жабац, а по чему се препознају, ђаво из баре ће знати — kînd ĭastă bruaskă, muara să fiĭe șî broskan, da pi śe sa va kunoșća, draku đin baltă va șći [Por.] | ||
жабљак (i. ž.) — bruoskariĭe /broscărie/ — направила се у њиви огромна баруштина, биће ми њива само један жабљак са зеленим жабама уместо кукуруза — s-a fakut în luok un baltuoń ku tuot, o să-m fiĭe luoku numa o bruoskariĭe ku bruoșć đ-aļi vĭerḑ, în luok đi kukuruḑ [Por.] | ||
жага (i. ž.) — žagă /joagăr/ — жага је велика дворучна тестера, са два пара зубаца: један пар сече, а други вади струготину — žagă ĭe firiz mare đi doă mîń, ku doă parĭekĭ đi đinț: o parĭake taĭe, da una skuaće rugumatura — жагом тестеришу две особе, њоме се секу дебели трупци — ku žagă lukră duoĭ inș, ku ĭa sa taĭe ļiamńe gruasă — жага се код нас појавила после рата са Немцима, најпре у руднику у Мајданпеку, где смо са њом спремали подграђу за окна — žagă la nuoĭ a ĭeșît dupa ratu-sta ku mńamț, măĭ întîń la rudńik în Măĭdan, unđe ku ĭa am sprimit građe đi uokńe — док смо радили у руднику, жагу смо звали „американер” — pănă am lukrat la rudńik, la žagă ĭ-am ḑîs „amerikaner” [Por.] | ||
жагља (i. ž.) — žîglă /jâglă/ — на јарму има две жагље — la źug ĭastă duauă žîgļe — жагља има две рупе при врху, којима се шири и скупља јарам, да би се подесио према врату животиње — žîglă are duauă gîăurĭ la vîr, ku kare sa larźiașće or sa skurtă źugu, sî sa adukă dupa kum ĭe gîtu lu viće [Por.] | ||
жалити (gl. p. ref.) — žaļi /jeli/ — ја жалим цео свет, како лоше живи данас — ĭuo žaļesk lumĭa tuată, kum đi rău traĭesk astăḑ — само се мајци можеш жалити кад ти је тешко — numa la muma ći puoț žaļi kînd țî grĭeu — носи црнину јер јој је мајка скоро умрла, па треба да је жали годину дана — (ver.) puartă ńegru kî ĭ-a murit muma đi kurînd, șî trăbe s-o žaļaskă pănă la anu — док се није појавило ношење црнине, за умрлим рођаком се у жалости носио само флор: једно парче црне тканине — pănă nu s-a skuos sî sa puarće ńegru, dupa ńam muort đi žăļ s-a purtat numa žăļu: un parśel đi kîrpă ńagră [Por.] | ||
жалост (i. s.) — žăļ /jale/ — велика жалост, погинуо млад момак — žăļ mare, a perit baĭat ćinîr — жал за њим се ни дан-данас није угасио — žăļu dupa ĭel ńiś în ḑî đi astîḑ nu s-a stîmparat — жалост пече у срцу — žăļu arđe în ińimă [Por.] | ||
жаљење (i. s.) — žaļit /jelit/ — најтеже жаљење је за умрлим човеком — măĭ grĭeu žaļitu ĭe dupa uomo-l muort — жаљење за покојником траје годину дана, толико жали и покојник на оном свету — žaļitu dupa al muort, kînd ĭe ńam apruape, țîńe un an đi ḑîļe, atîta žaļașće șă al muort pi lumĭa-ĭa — знак жаљење је црно, данас се облачи црно одело, а некад се носио само комад црне тканине, који се звао флор — sămnu žaļituluĭ ĭe ńegru, astîḑ să înbrakă în țuaļe ńagre, da đemult s-a dus numa un pĭaćik ńegru, kare s-a kĭemat žăļ — док траје жаљење, човек носи црнину, и не иде на весеља — kît țîńe žaļitu, uomu puartă ńegru, șă nu sa duśe la visaļiĭ [Por.] | ||
жап (uzv.) — žap /jap/ — жап! жап! се чује кад бију човека штапом по леђима — žap! žap! s-auđe kînd ăl bat pi uom ku bîtu pi șîaļe [Por.] | ||
жар (i. zb.) — žîgaraĭ /jegăráĭ/ — кад изгоре дрва, на камину остаје само жар — dupa śe trĭek ļamńiļi, în kamin ramîńe numa žîgaraĭu [Por.] | ||
жарење (i. ž.) — usturatură /usturătură/ — жарење је осећај на кожи кад човек ожари коприва — usturatură ĭe sîmțală pi pĭaļe kînd pi uom ăl muśkă urḑîka [Por.] | ||
жбан (i. s.) — źuban /butoi/ — жбан је дрвени суд од дога, у који тече ракија на казану — źubanuĭe vas đi ļiemn, fakut đin dauoź, în kare kure rakiu la kazan [Por.] | ||
жбун (i. ž.) — tufă /tufă/ — жбун је густо растиње, израсло на једном месту — tufă ĭe buĭeḑarĭ đes, krĭeskut la un luok — жбун је најчешће растиње од исте врсте биљака — tufă ĭe măĭ đes buĭeḑarĭ đi un fĭeļ đi buĭađe [Por.] | ||
жбунаст (prid.) — tufuos /tufos/ — жбунаста је она биљка која је ниска а има грање као жбун — tufuasă ĭe aĭa buĭađe kare ĭe mikă da are krĭenź ka tufa [Por.] | ||
жбуниште (i. s.) — tufiș /tufiș/ — зеце је утекао керовима кад је ушао у једно жбуниште — ĭepuru a skapat đi kopuoĭ kînd s-a bagat într-un tufiș [Por.] | ||
жбунчина (i. m.) — tufan /tufan/ — израсла је папрат у бари у праву жбунчину, коза је могла на њега да се пентра — a krĭeskut papura în baltă în tufan ku tuot, kapra a putut sî sa suĭe pi ĭa [Por.] | ||
жбуњарка (i. ž.) — tufarĭață /tufăreață ?/ — жбуњарка је био склон за стоку, направљен од жбуња и грања — tufarĭață a fuost plastă đi viće, fakută đin tufe șî krengaramă [Por.] | ||
жбуње (i. zb.) — tufarĭ /tufar/ — жбуње је место пуно жбунова — tufarĭ ĭe luok pļin đi tufe [Por.] | ||
жвакати (gl. p.) — mistaka /mesteca/ — ко има зубе, треба да жваће сваки залогај јако добро — kare are đinț trăbe tuota bukatura să mĭastîśe tare bińe — човек жваће а говеда преживају — uomu mĭastîka da vita rugumă [Por.] | ||
жвала (i. ž.) — zabală /zabală/ — жвале су везане за узде, и стављају се коњу у уста, да би коњ могао да се води — zabaļiļi sînt ļegaće đi uzgiń, șî sa pun la kal în gură, đi sî puată kalu sî sa puarće [Por.] | ||
жгаравица (i. ž.) — žîguĭală /jeguială/ — када те после неког јела или пића пече у грудима, каже се да те дави горушица — kînd dupa vro mînkare or bĭare će arđe-n pĭept, sa ḑîśe kă ć-astupă žîguĭala [Por.] | ||
жгољав (prid.) — žîžgan /jâjgan ?/ — жгољав човек је мршав, усукан као мотка и често болешљив — uom žîžgan ĭe slab, uskat ka žîpu, șî đes bolnaviśuos [Por.] | ||
ждрепчаник (i. s.) — ferkeđeu /ferchedeu/ — једна кратка мотка, постављена на предњој страни каруца, за коју се везује коњски ам — o dorîngă skurtă pusă la karuță đinainće, đi kare sa prinđe amu kaluluĭ — ждрепчаник се качи на ам и кад коњ вуче плуг, или када извлачиш трупце из шуме — ferkeđeu sa atîrnă la am șî kînd kalu traźe-n plug, or kînd skuoț la tutuśe đin padure [Por.] | ||
жедан (prid.) — satuos /setos/ — косци се жале да су жедни, а нико није отишао по воду — kosîtuori sa vaĭtă kă sînt satuoș, da ńima nu s-a dus dupa apă [Por.] | ||
жеднети (gl.) — însîtoșa /însetoșa/ — јео је слани сир, и кад је почео жеднети, крчаг воде га није заситио — a mînkat brînḑă sarată, șî kînd a-nśeput însîtoșa, un krśag đi apă nu la sîturat — најтеже је кад стока ожедни, а потоци пресушили — măĭ rău ĭe kînd însîtoșaḑă vićiļi, da ogașîļi a sakat [Por.] | ||
жеђ (i. ž.) — sîaće /sete/ — тешко је кад човека спопадне жеђ, а воде нема нигде — rău ĭe kînd sa puńe sîăća pi uom, da apă nuĭe ńiśunđe — жеђ се гаси хладном водом — sîăća sa stîmpîră ku apă rîaśe — умире од жеђи — muare đi sîaće [Por.] | ||
жеђање (i. ž.) — sîtoșală /însetoșare/ — само стоку у планини да не захвати неко велико жеђање, тога су се највише бојали — numa vićiļii la munće să nu prindă vro sîtoșală mare, đ-aĭa s-a ćemut măĭ mult [Por.] | ||
Железник (i. m.) — Žaļežńik /Jalejnic/ — Железник је име једног напуштеног рударског места у општини Кучево — Žaļežńik ĭe numiļi lu un sat pîrasît rudarĭesk, în komuna Kućeva [Zvizd] | ||
желети (gl. p.) — dori /dori/ — у сиромаштву само можеш желети оно што ти треба, а да добијеш, тешко — la sîraśiĭe numa puoț dori aĭa śie vrĭeĭ tu, da sî kapiț, amunka — драги, много те желим — draguțuļe, mult ći dorĭesk — чезнем да још једном одем са овцама у планину — ma traźe duoru sî ma duk măĭ odată ku uoĭļi la munće — много сам жалио за мајком кад је умрла — mult am dorit dupa muma kînd a murit — жалим за младошћу, јер сам је страћио узалуд — dorĭesk dupa ćińerĭață, k-am strîvito điźaba — жудња за љубавницом је највећа бол — duor đi ibomńikă ĭe măĭ mare durĭarĭe [Por.] | ||
желети (gl. p.) — popći /pofti/ — кад одем код мајке, највише желим да ми испече плачинте — kînd ma duk la mumă, măĭ mult popćesk să-m frigă plaśinț — питала нас је шта желимо за вечеру, али нас је било стид да кажемо — ń-a-ntrabat śe popćim đi śină, ama noă ń-a fuost rușîńe să spuńem [Por.] | ||
желудац (i. m.) — burtan /burtan/ — он је син Јанка Трбоње — ĭel ĭe fiu lu Ĭanku Burtan [Por.] | ||
желудац (i. m.) — tîrban /târban/ — нарас’о му је стомак к’о у краве, јер му се проширио желудац, сирома, нема меру у јелу — ĭ-a krĭeskut burta ka la vakă, kî-ĭ s-a larźit tîrbanu, saraku, n-are marźină la mînkare [Por.] | ||
жеља (i. s.) — duor /dor/ — умрећу од чежње за њим — am sî muor đi duoru luĭ [Crn.] — (досл.) песме туге (муз.) љубавне песме, севдалинке — kînćiśe đi duor — (досл.) „лака жеља”, (фиг.), лажна љубав — duor ușuor — (досл.) љубав Слепца Мартина (=никаква љубав, празна љубав, љубав наслепо, без покрића) — duoru lu Marćin Kĭuoru [Por.] | ||
жеља (i. ž.) — dorință /dorinţă/ — имам јаку жељу да га још једном пољубим — am o dorință tare să-l măĭ țuk odată — сажеже ме чежња за умрлом кћерком — ma arsă dorința dupa feĭmĭa murită [Por.] | ||
жељан (prid.) — duorńik /dornic/ — жељан сам хлеба из црепуље — mis duorńik đi pîńe đin śirińe — чини ми се да сам највећи жељник хладне воде са извора испод букве — mi sa-m pare kî sînt măĭ mare duorńik pi pomînt đi apă rîaśe đin fîntînă đi supt fag [Por.] | ||
жељен (prid.) — dorit /dorit/ — нисам био жељен ни од мајке, ни од оца (=нису ме желели ни мајка, ни отац) — n-am fuost dorit ńiś đi muma, ńiś đi tata — буди жељен издалека кол’ко хоћеш, ако она није у твом загрљају, сагориш од жеље — fi dorit đin đeparće kît sî vrĭeĭ, dakă ĭa nuĭe-n brața-tĭa, ći arḑ đi duor [Por.] | ||
жељица (i. s.) — doruț /doruţ/ — (у изр.) жељо-жељице, жељо жељена — duor-doruțuļe — жељица је мала жеља, ал’ пече као и велика — doruțu ĭe duor mik, ama arđe ka ș-al mare [Por.] | ||
жена (i. ž.) — famĭaĭe /femeie/ — кад видиш на путу особу у сукњи, а не знаш ни ко је ни шта је, кажеш да видиш једну женску особу — kînd vĭeḑ pi drum o insă-n suknă, da nu șćiĭ kare ĭe șî śi ĭe, spuń kî vĭeḑ o famĭaĭe — женска особа, млада и неудата, зове се девојка — famĭaĭe ćinîră, ńimîritată sa kĭamă fată — удата женска особа је жена — famĭaĭe mîritată ĭe muĭarĭe — стара жена зове се баба — famĭaĭe batrînă sa kĭamă babă [Por.] | ||
жена (i. ž.) — muĭarĭe /muiere/ — ово је моја жена, ожењен сам њоме преко двадесет година — asta ĭe muĭarĭa a mĭa, sînt însurat ku ĭa pista doaḑăś đi ań — не ради ништа, само трчи за женама — nu lukră ńimika, numa aļargă dupa muĭerĭ [Por.] | ||
жена (i. ž.) — muĭare /muiere/ — село је пуно неудатих жена — satu ĭe pļin đi muĭerĭ ńimîritaće — бог је створио човека, а жену ђаво — uomu a dat dumńeḑîu, da muĭarĭa draku — гомила жена оде на гробље — o gramadă đi muĭerĭ sa dusîră la morminț — ово је моја жена — asta ĭe muĭarĭa mĭa — туђа жена је увек боља од наше — muĭarĭa lu tuoĭa ĭe întođiuna măĭ bună đikît anuastră — трудница — muĭare greuańe, muĭare înkarkată [Por.] | ||
жена (i. ž.) — soțîĭe /soție/ — чича је имао две жене, прва му је умрла, па се оженио другом женом — muoșu avut duauă soțîĭ, a đintîń ĭ-a murit, șî s-a-nsurat ku alta muĭarĭe [Por.] | ||
женити (gl. p. ref.) — însura /însura/ — боје се родитељи да се син неће оженити никад, јер не мари за девојке — sa ćem parințî kă kopilu nu sa va însura ńiśkînd, kă nu marĭașće đi fĭaće — толико воли ту девојку, да ће се сигурно њоме оженити — atîta ăl traźe ińima la fata-ĭa đi sigurat o sî sa însuare ku ĭa [Por.] | ||
женица (i. ž.) — muĭerușkă /muierușcă/ — оженио се и он, сирома, узео једну женицу без родитеља — s-a-nsurat șî ĭel, saraku, a luvat o muĭerșkă fara parinț [Por.] | ||
женскарош (i. s.) — koțuabă /coţoabă/ — ко би рекао за њега да ће бити тако велики женскарош — kare a fi ḑîs đi ĭel kă o să fiĭe așa koțuabă đi mare [Por.] | ||
женскаст (prid.) — muĭerĭeļńik /muierelnic ?/ — женскаст је човек који ради женске послове: пере судове, спрема храну, штрика чарапе ... — muĭerĭeļńik ĭe uom kare lukră lukrurĭ muĭerĭeșć: spală vasurļi, vaśe đi mînkare, faśe la śarapĭ ... [Por.] | ||
женскасто (pril.) — famĭeĭașće /femeiește/ — сирома, не само да нема ниједан мушки знак, него и некако говори женскасто — saraku, nu kî nare ńiś un sîămn voĭńiśiesk, numa șî vorbĭașće kumva famĭeĭașće [Por.] | ||
женски (prid.) — famĭeĭesk /femeiesc/ — женска ношња — puort famĭeĭesk — женски посао — lukru famĭeĭesk — женски род — ruda famĭeĭeskă — меснтруација — trĭaba famĭeĭeskă — женска (лака) памет — gîndu famĭeĭesk (muĭerĭesk) [Por.] | ||
женски (prid.) — muĭerĭesk /muieresc/ — женска марама — kîrpă muĭerĭaskă — женски посао — lukru muĭerĭesk — женске песме — kînćiśe muĭerĭeșć — старинска женска ношња — puort muĭerĭesk đi batrîńață [Por.] | ||
женски (pril.) — muĭerĭașće /muierește/ — пева женски, као жена, са танушним гласом — kîntă muĭerĭașće, ka muĭarĭa, ku glas supțîrĭel [Por.] | ||
женско (prid.) — muĭerĭesk /muieresc/ — волео је да облачи женску одећу — ĭ-a fuost drag să-nbraśe țuaļe muĭerĭeșć — женски обичај — ađet muĭerĭesk — женска ношња — puort muĭerĭesk — женска посла — lukru muĭerĭesk [Por.] | ||
жеравица (i. s.) — žăgĭ /jeghi/ — није се ватра угасила сасвим, остале су жеравице по пепелу — nu s-a stîns fuoku đi tuot, a măĭ ramas žăgĭ pin śanușă [Por.] | ||
жетва (i. s.) — sîśarat /secerat/ — жетва је рад на њиви са житом, кад се зрело жито сече српом — sîśaratu ĭe lukru în luoku ku grîu, kînd grîu kuopt sa taĭe ku sîaśira — од жита, посеченог српом, жетелац прави мале гомиле које се зову полог — ku paiļi đi grîu, taĭaće ku sîaśira, săśeratuorĭu faśe grameźuare kare sa kĭamă poluog — пологе за жетеоцима сакупља везивач, који их везује у снопове — poluaźiļi dupa săśiratuorĭ, adună ļegatuorĭu, kare iĭ ļagă în snopĭ — снопови на жетви везују се ликом или лијаном, ножно или везачицом, и слажу се у крстине — snuopi la sîśarat sa ļagă ku ćiĭ or kurpiń, la piśuor or ku ļigatuarĭa, șî sa grîmađesk în krstină — кад се снопље скупи у крстине, жетва је готова — kînd snuopi sa adună în krstiń, sîśaratu ĭe gata [Por.] | ||
жетелац (i. m.) — sîśeratuorĭ /secerător/ — жетелац је особа која жање — sîśeratuorĭ ĭe insă kare sîaśiră [Por.] | ||
жети (gl. p.) — sîśara /secera/ — било би добро кад би се њива пожњела до вечерас — ar fi bun kînd sa-r sîśara luoku pănă astară — жито је пало од ветра, јако се тешко жање — grîu ĭe kaḑut đi vînt, rău grĭeu sa sîăśiră [Por.] | ||
жива (i. s.) — arźintviu /argint-viu/ — са живом раде само врачаре — ku arźint viu lukră numa vrîžîtuoriļi — врачара која је знала да „убије” живу, сматрала се јаком врачаром — vrîžîtuarĭa kare a șćut să „omuare” arźintol viu, s-a țînut kî ĭe tare vrîžîtuare [Por.] | ||
живети (gl. p. ref.) — trai /trăi/ — не зна се колико ћемо још живети — nu sa șćiĭe kît v-om măĭ trai — волео је и он живот, али се разболео и није живео дуго — ĭa fuost șă luĭ drag đi traĭ, ama s-a bulnavit șă n-a trait mult — спанђао се са његовом женом, и били су тајно у вези једно три године, док их нису ухватили на гомили — s-a luvat ku muĭari-sa, ș-a trait vro triĭ ań pitulaț, pănă nu ĭ-a prins la gramadă — петнаест година живео је у селу, а после је све до смрти живео на планини, са стоком — śinsprîaśe ań a trait în sat, da pĭe urmă pănă la muarće a trait la munće, ku vićiļi [Por.] | ||
живина (i. ž.) — uară /oară/ — храни живину — dă la uară [Bran. — пуно је двориште живине — pļină traușa đi uară [Por.] | ||
живица (i. s.) — săś /seci/ — живица је ограда од грања и трња, у коју се пуштају јагањци да пасу сами, без чобанина — săśu ĭe gard đi tîrș șî đi spiń, în kare s-a slubuod mńiĭi sî paskă sîngurĭ, fara păkurarĭ [Por.] | ||
живот (i. m.) — traĭ /trai/ — један живот имамо, треба да га чувамо — un traĭ avĭem, trăbe să-l pastrăm [Por.] | ||
жигање (i. ž.) — žîgńală /jignire/ — жали се да осећа неко жигање у грудима — sa vaĭtă kă sîmće vro žîgńală în pĭept [Por.] | ||
жигнути (gl. p. ref.) — žîgńi /jigni/ — жали се да га жига нека бол преко леђа, откад је товарио кола са дрвима — s-a vaĭtă kă-l žîgńașće vro durĭare pista șîaļe, đi kînd a-nkarkat karu ku ļiamńe — стабло које хоћеш да обележиш за неку потребу, само мало обелиш секиром с једне стране — ļemnu kare vreĭ să însămń đi vro trĭabă, numa ăl žîgńeșć kîta ku sakurĭa đintro parće [Por.] | ||
жигосати (gl.) — adînźi /jegui/ — немој ударати жиг док ја не стигнем — nu adînźi, pănă nu aźung ĭo [Por.] | ||
жиличаст (prid.) — ațuos /aţos/ — месо пуно жила — karńe ațuasă [Por.] | ||
Жинарец (i. m.) — Źinarĭeț /Jinareţ/ — Жинарец је огранак који почиње код Прераста, и од ушћа потока Ваља прераст у Шашку држи све до Бунара на Кулма калџији — Źinarĭeț ĭe un krak kare țîńe đi la Prerast, unđe sa-npreună Șașka ku Vaļa prerastuluĭ, pănă la Bunarĭ pi Kulmeźiĭe — нико из околине Жинареца не зна зашто се он тако зове — ńima đin aritu Źinarĭețuluĭ nu șćiĭe đi śe ĭel sa kĭamă așa [Buf.] | ||
жир (i. ž.) — gindă /ghindă/ — жир имају храст, цер, буква — gindă au gorunu, śaruońu, fagu — некада су се свиње терале у шуму на планини, да се хране жиром — đemult s-a mînat puorśi în padure la munće, sî sa arańiaskă ku gindă [Por.] | ||
жир (i. s.) — žîr /jâr/ — некад је било шуме колико хоћеш, и сва је била пуна жира — đemult a fuost duos kît vrĭeĭ, șî tuot pļin đi žîr — жиром су се храниле свиње, а и људи су га јели кад би их савладала глад — ku žîru s-a arańit puorśi, da șî lumĭa la mînkat kînd ĭ-a razbit fuamića [Por.] | ||
житиште (i. ž.) — grîńe /grâne/ — житиште је њива под житарицом — grîńe ĭe luok sîmanat ku mărunțîș [Por.] | ||
жито (i. s.) — grîu /grâu/ — од жита се прави хлеб — đin grîu sa faśe pîńe — зрно жита — buob đi grîu — клас жита — spik đi grîu — пшенично брашно — fańină đi grîu — семе жита — samînță đi grîu — жито се гајило само за славске хлебове — grîu s-a sîmanat numa pintru pîńe đi prazńik — стара сорта жита у Танди се звала румунка — suarta batrînă đi grîu la Tanda s-a kemat rumînka [Por.] — жито је код нас млада житарица, у Јасиково је стигло тек после Првог светског рата (Јасиково) — grîu ĭe la nuoĭ ćinîr marunțîș, în Isîkuava ažuns tuma dupa rato-l đintîń [GPek] | ||
жлеб (i. s.) — žgĭab /jghiab/ — жлеб се прави у дрвету када се у њему ископа уздужно удубљење — žgĭab sa faśe în ļemn kînd sa skobĭașće adînkatură lungă în ĭel — у валову дубоко издубљеном у деблу дрвета поји се стока — în žgĭab skobît adînk în ļemn gruos sa adapă vićiļi [Por.] | ||
жљеб (i. z.) — ćakmă /jgheab/ — жљеб у диреку дубио се алатом званим „просек” — ćakma-n puop s-a skobit ku alat karĭe s-a kĭemat „pruosîk” — чатмара — kasă în ćakme [Crn.] | ||
жљеб (i. m.) — garđin /gardin/ — утор на бурети је жљеб обележен подутором, и ископан специјалном рендом — garđin la butuoń ĭe žgĭab, însamnat ku garđinarĭu, șî skobit ku rĭenda adînsă — гарђин на жбану је празан простор од горњег данца до врхова дога — garđin la źuban ĭe luoko-l guol đi la fundo-l đisupra pănă la vîru daoźilor — кад је комина добра, пече се доста ракије која прелије жбан, па се каже да је испечено два или три „гарђина” ракије — kînd ĭe komina bună, sa faśe rakiĭe multă đi trĭaśe pista źuban șă umpļe garđinu, atunśa sa ḑîśe kă s-a fript doă or kă triĭ garđińe đi rakiĭe — говори без мере (без „ограде” на устима) — vorbĭașće fara garđin la gură [Por.] | ||
жмурке (i. s.) — žumit /jumit/ — кад сам била мала, највише смо играли жмурке — kînd am fuost mikă, măĭ mult ń-am žukat la žumit [Por.] | ||
жрвањ (i. ž.) — rîșńiță /râșniță/ — док се нису појавиле воденице, свака кућа је имала жрвањ којим су се млеле житарице — pănă nu s-a fakut muorĭ la apă, tota kasa avut rîșńită, ku kare s-a mîśinat mîrunțîșu — жрвањ се окретао руком — rîșńița s-a-nvîrćit ku mîna [Por.] | ||
жуборити (gl. p.) — śurai /ciurui/ — жубори киша, жубори поток у шуми — śurîĭe pluaĭa, śurîĭe ogașu în padure [Por.] | ||
жуманце (i. m.) — galbinuș /gălbinuș/ — жуманце је жути део јајета, други је беланце — galbinușu ĭe parśelol galbin đin uou, alalt ĭe albușu [Por.] | ||
журба (i. m.) — grab /grabă/ — код богаташа све се радило у журби — l-aĭ găzdoćiń tuot s-a lukrat ku grab — кад брзаш у послу изађе ти на нос, јер нешто испустиш, па те тера да га радиш наново — kînd lukri đin grab îț ĭasă pi nas, kî śuava-ț skapă, șă ći mînă să-l faś pĭadauară — није ми хитно; не жури ми се — (u izr.) nu mi đi grab [Por.] | ||
журба (i. s.) — zuort /zor/ — рад у журби — lukru ku zuort — запели су из све снаге, али опет нису свршили посао — a dat mare zuort, ama ĭară n-a gaćit lukru — нико не зна каква је невоља снашла људе када су дошли Немци — ńima nu șćiĭe śe zuort a dat pista lumĭe kînd a veńit mńamțî — поручио је да не може доћи, јер има неку фрку — a kriśit kă nu puaće să vină, kă are vrun zuort [Por.] | ||
журба (i. ž.) — pripă /pripă/ — уместо да ради полако и да размишља, он је радио у журби, и сасвим је погрешио — în lok să lukre înśet șî să ginđeaskă bińe, ĭel a lukrat ku pripă, șî a greșît đe tot — ниједан посао није добар кад се ради у журби — ńiśun lukru nuĭe bun kînd să lukră ku pripă [Pad.] | ||
журити (gl. p. ref.) — grabi /grăbi/ — не жури толико, има доста времена — nu grabi atîta, ĭastă vrĭame đestulă — журим да стигнем за ручак — ma grabĭesk să ažung đi prînḑ [Por.] | ||
жут (prid.) — galbin /galbin/ — жута боја — farbă galbină — светло жуто — galbin đeškis — тамно жуто — galbin înkis — жуто и плаво дају зелено — galbin ku vînît dau vĭarđe — обојено у жуто — fîrbuit ku galbin — жут у лицу као восак — galbin la fire ka śiara — копају за дукатима — sapă dupa galbiń — сија као дукат — ļikură ka galbinu [Por.] | ||
жута шумарица (i. ž.) — pașćiță /păștiţă/ — на Ускрс домаћин се умије, и оде да узме цвет јабуке, једну коприву, цвет дрена и један цвет који се зове жута шумарица — la Pașći domaćinu să spală pe okĭ șî să duśe șî ĭa o floarĭe đe măr, ș-o urḑîkă, șî floarĭe đe kuorn, ș-o buruĭană, pașćiță o kĭamă — и узме једно црвено јаје и стави га у паницу и сипа мало вина, и све то згњечи да се у паници направи каша — șî ĭa un ou roșu șî puńe aśi în strakină, șî puńe kîta vin, șă mursîkă, șî tokĭaḑă tot, sî să fakă papară în strakină — после тога стави једно црвено јаје у недра, узме секиру и оде на ливаду, стави секиру на земљу, стане на њу ногама, окрене се ка истоку и прекрсти — dupa aĭa puńe un ou roșu în sîn, ĭa sakurĭa șî sa duśe în livađe, puńe sakurĭa žos, stă pe ĭa ku piśoarļi, sa întoarśe kătră răsărit șî faśe kruśe — и крене један корак напред десном ногом, и опет се прекрсти, и тако три пута — șî pļakă un paș înainće ku piśoru ăl đirept șî ĭar faśe kruśe, đe tri orĭ așa [Crn.] | ||
жутети (gl. nesvrš.) — gîlbińi /gălbini/ — лишће у јесен жути и црвени, и пада с дрвета на земљу — frunḑa tuamna gălbińașće șî roșașće, șî pikă đin ļemn pi pomînt — мајка, кад чу да јој је погинуо син, занеми, поче да бледи, и паде на земљу — muma, kînd auḑî kî ĭ-a perit kopilu, înkrîmeńi, înśepu să gălbińaskă, șî kaḑu pi pomînt [Por.] | ||
жутица (i. ž.) — gălbinare /gălbinare/ — жутица је болест од које човеку најпре пожуте беоњаче — gălbinare ĭe buală đi kare la uom măĭ întîń îngalbińiașće albușu uokĭuluĭ [Por.] | ||
жућкаст (prid.) — gălbinaćik /gălbenatici/ — жућкаст нује чисто жуто, него жуто загасито — gălbinaćik nuĭe galbin đeșkis, numa galbin stîns [Por.] | ||
жуч (i. ž.) — fĭare /fiere/ — горко као жуч — amară ka fĭarĭ — пук’о му је жуч — ĭ-a krapat fĭarĭa — кад кољеш свињу, жуч се баца јер је горка — kînd taĭ puorku, fĭarĭa sa lapîdă, kî ĭe amară [Por.] | ||
| з | ||
забавити се (gl. ref.) — zîbovi /zăbovi/ — задражао се са пајташима у кафани, и закаснио на посао — s-a zîbovit ku fîrtațî pin kafană, șî sa amînatat la lukru [Por.] | ||
забат (i. ž.) — frînțuańe /frontoane/ — на забату се остављају две четвртасте рупе, или једна у облику крста, кроз које се таван проветрава — la frunțuańa kîășî sa lasă duauă gîăurĭ în patru kuolțurĭ, or una înkruśată, pi kare sa rasuflă puodu [Por.] | ||
забленут (prid.) — bļezńit /bleojdit/ — стоји на сред колибе, забленут у огњиште, а ватра на огњишту угасила се давно — stă-n mižluoku koļibi, ku uoki bļezńiț în vatra fuokuluĭ, da fuoku-n vatră s-a stîns đemult [Por.] | ||
заборав (i. ž.) — zuĭtare /zăuitare/ — после седам година, покојник прелази у заборав, сви га забораве — dupa șapće ań, al muort trĭaśe în zuĭtare, tuoț ăl zauĭtă [Crn.] | ||
заборавити (gl. p. ref.) — zuĭta /zăuita/ — то што је било, треба заборавити — aĭa ś-a fuost, trăbe zuĭta — злочин се не забораваља лако, или брзо — răotaća nu sa zauĭta ļesńe, or ĭuta [Por.] | ||
заборавко (i. s.) — zuĭtatură /zăuitatură/ — родила га је мајка као тешког заборавка, зато му школа није ишла — la fakut muĭkî-sa ka o zuĭtatură grĭa, đ-aĭa șkuala nu ĭ-a mĭers [Por.] | ||
заборављати (gl.) — stîrļezî /uita/ — баба је почела још од младости да заборавља — baba a-nśeput înga dă-n ćińerĭață să stîrļezîaskă [Bran. | ||
заборављен (prid.) — zuĭtat /zăuitat/ — многи стари обичаји су данас заборављени — mulće ađeturĭ batrîńe sînt astîḑ zuĭtaće [Por.] | ||
забрадача (mn. propuađe) — propuadă /broboadă/ — забрадача је била уско и дуго платно, пребачено преко чепеца и плетера, и везано испод браде — propuada a fuost o pînḑă-n gustă șî lunguĭată, lupadată pista śapsă șî pļećirĭ șî ļegată supt barbă — пропода је у Млави назив за четвртасту мараму којом се жене забрађују — propuada ĭe în Mlaua kîrpă în patru kuolțurĭ, ku kare muĭeriļi sa-npurpađesk — превез је био троугласти пешкирић који је млада носила на свадби, спуштеног преко чела до носа, да јој се очи не виде — propuadă s-a ḑîs la un peșkirĭel în triĭ kuornurĭ la vîr, kare a dus guovĭa la nuntă, slubaḑît pista frunće pănă la nas, să nu-ĭ sa vadă uoki [Por.] | ||
забрадити (gl. p. ref.) — împurpađi /îmbrobodi/ — жене се забрађују марамом, јер је ружно да иду гологлаве — muĭeriļi s-a împurpađesk ku kîrpa, kî ĭe urît sî mĭargă ku kapu guol [Por.] | ||
забрађен (prid.) — împurpađit /îmbrobodit/ — забрађена жена познаје се по марами којом је покрила косу, да се не види — muĭare împurpađită sa kunuașće pi kîrpă ku kare astrukat păru, să nu sa vadă — жене се забрађују на више начина, према томе како везују крајеве мараме: испод браде, на темену или на потиљку позади — muĭeriļi sa împurpađesk în măĭ mulće fĭelur, pi kum ļagă kuarńiļi kîrpi: supt barbă, la ćiame or la śafă đinapuoĭ [Por.] | ||
забран (i. ž.) — brańișće /braniște/ — тужио сам га, јер ми је направио велику штету у забрану — l-am dat la sud, kî mĭ-a fakut mare șćetă-n brańișće [Por.] | ||
забринут (prid.) — îngrižît /îngrijit/ — младићи су отишли у рат, а стари су остали сами код куће, јако забринути на шта ће изаћи тај белај — s-a dus ćińerișu în rat, aĭ batrîń a ramas sîngurĭ la kasă, tare îngrižîț la śe o să ĭasă beļaua-ĭa [Por.] | ||
забринути (gl. p. ref.) — îngrižî /îngrijî/ — толико се забринула за синовљево здравље, да се разболела — atîta s-a îngrižît pintru sînataća kopiluluĭ, đi s-a bulnavit [Por.] | ||
завејан (prid.) — nămĭețît /nămețît/ — једне зиме, толико је падао снег дан-ноћ, да је и колиба била завејана све до димњака — într-o ĭarnă, atîta a ńins ḑîua-nuapća, đe șî koļiba ń-a fuost nămĭețîtă pănă-n kuoș [Por.] | ||
завеса (i. ž.) — feruankă /firang/ — на бурдељима није било прозора, па зато наши стари нису знали за завесе — đemult n-a fuost ferĭeșć la borđiĭe, đ-aĭa aĭ nuoștri n-așćut đi feruanke [Por.] | ||
завој (i. s.) — zavuoĭ /zăvoi/ — завој је равница у којој река прави окуку, и где има мало дрвећа — zavuoĭ ĭe luok poļažńik în kare rîu faśe koveĭ, șî unđe ĭastă kîća ļamńe — највише сам волео лети да чувам краве у завоју, док краве пасу, ја се купам или ловим рибу — măĭ drag mĭ-a fuost vara să pazăsk faśiļi pi zavuoĭ, pănă vaśiļi pask, ĭo ma skald or prind la pĭeșć [Por.] | ||
заврљати (gl.) — azvîrļi /azvârli/ — заврљачи то у поток — azvîrļașće aĭa în borugă — ја могу далеко да заврљам камен — ĭuo puot đeparće să azvîrļesk pĭatra [Por.] | ||
заврљач (prid.) — azvîrļituorĭ /azvârlitor/ — од свих чобана, ја сам био најбољи заврљач са праћком — đin tuoț pîkurarĭ ĭuo am fuost măĭ bun azvîrļituorĭ ku șlaĭdîru [Por.] | ||
заврљотина (i. ž.) — azvîrļitură /azvârlitură/ — заврљачено — lupadat ku azvîrļitu, lupadat đ-azvrļeća [Por.] | ||
завртати (gl. p. ref.) — sumĭeta /sumete/ — ја ћу застати да заврнем ногавице, да се не укаљам кад прођем кроз блато — ĭuo o să stau, să sumĭet śuariśi pi đe la vaļe, să nu ma im kînd trĭek pin morśilarĭ — помогни детету да завеже опуту на опанку, да се не вуче за њим — ažutăĭ la kopil să sumĭată urḑala la opinś, să nu sa tragă dupa ĭel — обећао је да ће доћи да ми помогне да сучемо класје, да правимо гужву за везивање снопова — mĭ-a-nbunat kă vińe sî mĭ-ažuće să sumĭetăm spiśiļi la fuńe đe grîu đe ļegat snuopi [Por.] | ||
завршен (prid.) — ispravit /isprăvit/ — посао још није завршен, а они су отишли кући — lukru înga nuĭe ispravit, da îĭ s-a dus la kasă — шивење је завршено, остала су само дугмад да се пришију — kusîtura ispravită, a ramas numa bumbi sî sa prindă — пребринуо бригу — (izr.) a ispravit griža [Por.] | ||
завршен (prid.) — fîrșît /fârșât/ — копање је завршено, сада почињемо са кошењем — sapatu ĭe fîrșît, akuma ńi puńem pi kosît [Por.] | ||
завршен (prid.) — gaćit /gătit/ — чека га свршен посао — ăl așćată lukru gaćit — јело је одавно било зготовљено, али он није дошао на време, па се јело охладило — mînkarĭa a fuost đemult gaćită, ama ĭel n-a veńit la vrĭame, șî mînkarĭa s-a raśit [Por.] | ||
завршен (prid.) — gatat /gătat/ — завршен воденични конак, са воденичаровом собом где се ложила ватра, називао се оџаклија — konaku muori gatat, ku suoba lu morarĭ unđe r-a fakut vatra fuokuluĭ, a i s-a ḑîs ođekļiĭe [Mlava] | ||
завршен (prid.) — sfîrșît /sfârșit/ — дошао је на готов посао — a veńit la lukru sfîrșît — копао је целог дана и увече долази кући исцрпљен, са душом у носу — a sapat tota ḑîua șî sara vińe la kasă sfîrșît, ku o mînă đi sufļit [Por.] | ||
завршити (gl. p. ref.) — ispravi /isprăvi/ — долазим, чим завршим са послом — vin, kum ispravĭesk ku lukru — завршили смо посао, сада одмарамо — am ispravit lukru, akuma uđinăm [Por.] | ||
завршити (gl. p.) — fîrșî /fârșî/ — кад завршим копање код мене, доћи ћу да ти да помогнем да завршиш и ти — dupa śe fîrșîăsk sapatu la mińe, vin sî ț-ažut șî fîrșîșć șî tu — брзо је протекао месец — đi pi fuga s-a fîrșît luna — чуди ме кад је он довршио тај литар ракије, јер је јуче у флаши било више од пола — ma mir kînd a fîrșît ĭel kil-aĭa ku rakiu, kă ĭerĭ în kilă a fuost măĭ mult đi žumataće — пресече га страх, кад ноћу пролази поред гробља — ăl fîrșîașće frika, kînd triĭaśe nuapća pi lînga morminț [Por.] | ||
завршити (gl. p. ref.) — ogoi /ogoi/ — да му нису помогли суседи, посао не би скоро завршио — să nu ĭ-a fi aźutat veśińi, lukru n-a fi ogoit îndată — ове године брзо је завршио са косидбом — ano-sta ĭuta a ogoit ku kosîtu — намирио је стоку, и прилегао да се одмори — a ogoit vićiļi, șî s-a dat pi o parće să uđińaskă — брзо се љути, а тешко смирује — sa mîńiĭe ĭuta, da grĭeu sa ogoaĭe — упокојила се баба — sa ogoit baba [Por.] | ||
загасит (prid.) — pîśuos /pucios/ — голубије плаво — vînît pîśuos — модроврана — śuară pîśuasă — гнездо модровране јако смрди, зато се говорило да је модроврана смрдљива птица — kuĭbu lu śuară pîśuasă rău puće, đ-aĭa s-a ḑîs kî ĭe pasîrĭe pîśuasă [Por.] | ||
загонетање (i. ž.) — giśitură /ghicire/ — најлепше загонетање било је зими на седељкама, на којима су били помешани млади и стари — măĭ frumuasă giśitură a fuost ĭarna la șîḑîtuorĭ, unđe a fuost mistakaț aĭ ćińirĭ ku aĭ batrîń [Por.] | ||
загонетка (i. ž.) — giśituare /ghicitoare/ — загонетка је једна всрта лажи: једно кажеш, а на друго мислиш — giśituarĭa ĭe un fĭeļ đi minśună: una spuń, da la alta ći ginđeșć — има жена гаталица, које само гледају у зрна, у карте или у шољицу кафе, а има жена врачара које врачају да излече болесне људе — ĭastă muĭerĭ giśituorĭ, kare numa sa uĭtă în buobe, în kărț, or în paru ku kafă, da ĭastă muĭerĭ vrăžîtuorĭ kare đeskîntă đi sî ļekuĭe lumĭa bolnauă [Por.] | ||
загонетка (i. ž.) — śumalkă /cimilitură/ — највише смеха је на седељкама било када су се хватали загонетки — măĭ mare rîs la șăḑîtuorĭ a fuost kînd s-a luvat la śumĭelś [GPek] — не могу да схватим ову загонетку, а и друге загонетке тешко схватам (Нересница) — nu puot sî-nțaļeg śumĭelśu-sta, da șî alće śumĭelśe grĭeu înțaļeg [Zvizd] | ||
загорчати (gl. p. ref.) — amarî /amărî/ — неко је ставио у чорбу некакве травке, и она је загорчала — a pus kare a pus în ḑamă ńișći buĭeḑ, șî ĭa sa amarî — живот ми је загорчао својим пијанством — traĭu mĭ-a amarît ku bĭețîĭa a luĭ [Por.] | ||
загрејан (prid.) — îngalḑît /încălzit/ — није добро да пустиш дете, загрејано поред ватре, да изађе напоље, јер ће се разболети — nuĭe bun să laș kopilu, îngalḑît lînga fuok, să ĭasă afară, kî sa bulnavĭașće — био сам ја јако загрејан за њу, али ме је прошло кад сам видео с ким имам посла — am fuost ĭuo mult îngalḑît đi ĭa, ama m-a trekut kînd am vaḑut ku kare am trĭabă [Por.] | ||
загрејати (gl. p. ref.) — îngalḑî /încălzi/ — наложила је ватру на камину, и добро загрејала оџак, јер долазе деца споља смрзнута од хладноће — a fakut fuoku la kamin, ș-a îngalḑît oźaku bińe kă vin kopiĭi đ-a fară îngețaț đi frig — јако се загрејао да се запосли и пресели у град — tare sa îngalḑît sî sa prindă la lukru șî sî sa muće în oraș [Por.] | ||
загристи (gl. p.) — îmbuka /îmbuca/ — човек загризе кад зарије зубе у залогај хране — uomu îmbukă kînd înțapă đințî-n bukatură đi mînkare [Por.] | ||
загрлити (gl. p. ref.) — îmbrațîșa /îmbrățișa/ — нису се видели дуго, и кад су се срели, тако су се јако загрлили да су им кости пуцале — nu s-a vaḑut mult, șî kînd s-a-ntîńit, așa đi tare s-a îmbrațîșat đi uasîļi ļ-a pokńit [Por.] | ||
загрљајче (i. ž.) — brățîșuară /brăţișoare/ — (досл.) дођи драгом у „нарученце”, (фиг.) дођи да те нежно загрлим — vinu la naĭka-n brățîșuară [Por.] | ||
загрљен (prid.) — îmbrațîșat /îmbrățișat/ — прво су се тукли, а после су дишли кући загрљени као браћа — măĭ întîń s-a batut, da piurmă a veńit la kasă îmbrațîșaț ka frațî [Por.] | ||
задах (i. ž.) — duguĭală /duhoare/ — из његовог одела шири се задах као да је спавао у штали — đin țuaļiļi luĭ mĭarźe duguĭală ka kînd a durmit în ștală — вино из бачве има непријатан мирис — vinu đin baśivă arĭe dug urît [Crn.] | ||
задах (i. s.) — damf /damf/ — из подрума долази смрдљиви задах, мора да се нешто усмрдело — đin podrum vińe un damf puturuos, sigurat śuava sa-npuțît [Por.] | ||
задиркивати (gl. p. ref.) — andîra /întărâtă/ — оно дете ме задиркује — kopilo-la sî andîră đi mińe — не провоцирај — nu ći andara — изазива ђавола — andîră pi draku [Crn.] — нећу га више задиркитвати — nu măĭ ma andăr đi ĭel [Por.] | ||
задржавати (gl. p. ref.) — zăđina /zădina/ — немој ме задржавати, јер журим — nu ma zăđina, kă grabĭesk — не знам зашто ли се он толико задржао у селу — nu șću đi śe s-a fi zăđinat ĭel atîta-n sat — други пут ме немој задржати толико, молим те — đ-adauară nu ma zađina atîta, ma ruog đi ćińe [Por.] | ||
задушнице (i. m.) — muoșî /moși/ — задушнице су дан мртвих — muoșî sînt ḑîua muorțîlor — Власи, према бапском календару, знају за четири задушнице у току године — rumîńi, dupa kăļindaru babĭesk, kunuosk patru muoș pi anu đi ḑîļe — влашке задушнице су: пихтијне, русалне, јагодне и житне — muoșî rumîńilor sînt: muoșî đi pipćiĭ, đi Rusaļe, đi fraź, șî đi grîu — задушнице су добри дани у години, а бабе су зли дани — (ver.) muoșî sînt ḑîļe buńe în an, da babiļi sînt ḑîļe rîaļe [Por.] | ||
зазубица (i. ž.) — zîmbră /zâmbre/ — израслица је говеђа болест, кад говеду израсту неке мале ресе на уснама, па говедо не може ни да пасе, ни да пије воду — zîmbră ĭe buala vićilor, kînd la vită krĭesk ńișći rînḑă miś pi buḑa, șî ĭa nu puaće sî paskă ńiś sî bĭa apă — израслице се код говеда лече маказама: како оне расту, тако их човек сече — (med.) zîmbrîļi la vită sa ļekuĭe ku fuarfiśiļi: kum ĭaļe krĭesk, așa uomu ļi taĭe [Por.] | ||
зајам (i. s.) — împrumut /împrumut/ — не може се живети без зајмова, јер је све скупо, а плате су мале — nu sa puaće traĭi fara împrumuturĭ, kî ĭe tuot skump, da plățîļi sînt miś — често је узимао зајам од мене, вели, само да прехрани децу — đes a luvat împrumut đi la mińe, śikă, numa să arańaskă kopiĭi [Por.] | ||
заједно (pril.) — đampreuna /dimpreună/ — пошли смо заједно на вашар, тамо смо се раздвојили и вратили се кући свако за себе — am pļekat đampreuna la bîlś, akolo ń-am đisparțît șî ń-am întuors la kasă tot nat đi trĭaba luĭ [Por.] | ||
заједно (pril.) — înpreuna /împreună/ — лепо је кад људи раде за село све заједно — frumuos ĭe kînd lumĭa lukră đi sat tuot înpreuna — крали су заједно, а сада пребацују кривицу један на другога — a furat înpreuna, d-akum unu labdă vina unu la altu [Por.] | ||
зајмити (gl. p. ref.) — împrumuta /împrumuta/ — позајмљују се најчешће паре, али се може зајмити и помоћ у послу, гошћење на свадби, и друго — sa împrumută măĭ đes bańi, da sa puaće împrumuta șî ažutarĭa la lukru, gostîĭa la nuntă, șî alta — онај ко узима зајам, дужан је да га врати по договору — aăla kare ĭa înprimut, datuorĭ ĭe să-l întuarkă pi vuorbă [Por.] | ||
заклан (prid.) — źungĭat /junghiat/ — такав злобник је одавно требало да буде заклан — așa uom znobiu dămult ar trăbuĭa să fiĭe źungĭat [Mlava] | ||
заклати (gl. p. ref.) — źungĭa /junghia/ — ухватих Бугарина, мајчицу му, и требаше га лепо заклати, али ми моји не дадоше — prinsăĭ Bugarĭu, fata mîn-sa, șă-l trăbui źungĭa frumuos, ama-ĭ miĭ nu-m đațără [Mlava] | ||
заклетва (i. s.) — źuramînt /juramânt/ — заклео се у цркви, уз свећу — a fakut źuramînt în bisărikă, la lumanare — кривоклетство — (u izr.) źuramînt pi strîmb [Por.] | ||
закљињати (gl. p. ref.) — źura /jura/ — немој се криво клети, јер ти неће помоћи — nu ći źura pi strîmb, kă nu-ț aźută — људи који не верују у Бога, куну се у било шта, најчешће у Бога у кога не верују — uamińi kare nu krĭed în Dumńeḑîu, sa źuară în fiĭe śe, măĭ đes în Dumńeḑîu în kare nu krĭed — заклео се да ће га ухватити кад-тад — s-a źurat k-o să-l prindă, kînd va fi [Por.] | ||
закопан (prid.) — îngropat /îngropat/ — стари, који су имали паре, држали су их закопане у земљи — aĭ batrîń, kare avut bań, ĭ-a țînut îngropaț în pomînt — ништа од човека нема, само трули закопан у земљи — ńimik đin uom nuĭe, numa putraḑîașće îngropat în pomînt [Por.] | ||
закопати (gl. p. ref.) — îngropa /îngropa/ — кад неког удари гром, треба брзо да га свуку и да га закопају у земљу — kînd pi vrunu ăl lovĭașće trîasńitu, trăbe ĭuta să-l đizbraśe, șî să-l îngruape în pomînt — нису имали кад ни да закопају мртве, него су их тако оставили на ратном пољу — n-avut kînd ńiś să-ĭ îngruape pi aĭ muorț, numa așa ĭ-a lasat, pi kîmpiĭa ratuluĭ [Por.] | ||
закочен (prid.) — împiđekat /împiedicat/ — кола су нам била само закочена ланцем преко шине, јер лочку тада још нисмо имали — karu ń-a fuost numa împiđekat ku lanțu pista șînă, kă pivă atunśa înga n-am avut — коњ сапет конопцем, везаним на предњим ногама, не може отићи далеко — kalu împiđekat ku sfuara ļegată la piśuariļi đinainće, nu sa puaće duśa đeparće [Por.] | ||
закочити (gl. p. ref.) — împiđeka /împiedica/ — није пазио, саплео се о неки корен и пао носем у коприве — n-a bagat sama, s-a împiđekat în tro rîdaśină ș-a kaḑut ku nasu în urḑîś — ако се кола не могу добро закочити, не сме се њиме кренути низ низбрдицу — dakă nu sa puaće karu împiđeka bińe, nu sa kućaḑă pļeka ku ĭel pi pripur în vaļe — дечаци саплићу девојчице, само да им се смеју како падају у прашину — kopiĭi dau pĭađikă la fĭaće, numa sî sa rîdă đi ĭaļe kum kad în prașînă [Por.] | ||
закрпа (i. s.) — pĭaćik /petic/ — био је толико сиромашан да је његово одело било само закрпа на закрпу — a fuost atîta đi sarak đi țuaļiļi luĭ a fuost numa pĭaćik pi pĭaćik [Por.] | ||
залазак (i. s.) — skăpatat /scăpătat/ — Сунце је на заласку, скоро ће вечера — Soariļi ĭe la skăpatat, akușa ĭe čina — залазак сунца — skăpatatu soarluĭ — стигао је на раскршће, и отишао на запад — ažuns la raskruče, și s-a dus la skăpatat [Kmp.] | ||
залазити (gl. n.) — skapăta /scăpăta/ — хоће ли заћи Сунце већ једном, да полегамо — va skăpăta Soariļi vrodată, să ńi kulkăm [Kmp.] | ||
заледити (gl.) — îngeța /ingheța/ — напољу је стегао мраз, ноћас ће се све заледити — afară a strîns źeru, la nuapće tuot are s-îngĭață — остало је мокро рубље на огради, ударио је мраз и рубље се толико следило да се претворило у камен — a ramas skimburļi uđe pi gard, a dat źeru ș-atîta skimburļi a-ngețat đi s-a fakut pĭatră — кад је видео да га јури секиром, њему се срце следило од страха — kînd a vaḑut kă aļargă ku sakurĭa dupa ĭel, luĭ a-ngețat ińima đi frikă [Por.] | ||
залеђен (prid.) — îngețat /înghețat/ — прешли су са стоком преко залеђене реке, само су пазили да не налете на танак лед — a trekut ku vićiļi pista rîu îngețat, numa a bagat sama să nu đa pista gĭață supțîre — влашки језик је на самрти, кад га млади говоре, као да су им уста залеђена, а срце празно — ļimba rumîńaskă ḑaśe pi moarće, kînd ćińerișu dă s-o vorbĭaskă, parke ļi gura îngețată, da ińima guală [Por.] | ||
заливен (prid.) — udat /udat/ — башта није биле заливена данима, па се осушила — bašćaua n-a fuost udată ku ḑîļiļi, șî s-a uskat — са наквашеном ликом везивало се снопље — ku ćiĭu udat s-a ļegat snuopi [Por.] | ||
залогај (i. ž.) — îmbukatură /îmbucătură/ — узео је превелики залогај, и задавио се њиме — a luvat îmbukatură prĭa mare, șî sa-ńekat ku ĭa [Por.] | ||
заљубљив (prid.) — dragustuos /drăgăstos/ — веома је заљубљив, и кад види лепу жену, оставља све и полази за њом — mult ĭe dragustuos, șî kînd vĭađe muĭarĭe frumuasă, sî lasă đi tuot șî pļakă dupa ĭa [Crn.] — тако драгог момка још нисмо имали у нашем селу — așa baĭat dragustuos n-am măĭ avut în satu nuostru [Por.] | ||
заљутити (gl. p. ref.) — piparka /pipărca/ — у бајалици: паприком их заљутих, црним глогом их избодох — în đeskînćik: ku piparka-ĭ piparkaĭ, ku glogin ńegru i-nbrukaĭ [Por.] | ||
замаглити (gl. p. ref.) — înśețoșa /încețoșa/ — прозорско стакло замагљује се од паре која долази из кухиње — stîkla la ferĭastă sa înśețoșaḑă đi aburĭ kare vińe đin kuĭnă [Por.] | ||
замагљен (prid.) — aburit /aburit/ — стакло на прозору је замагљено, не види се кроз њега ништа — stîkla la ferĭastă ĭe aburită, nu sa vĭađe pin ĭa ńimika — није осушила рубље, него га је оставила влажног у корпи — n-a uskat rufiļi, numa ļ-a lasat aburiće în kutariță [Por.] | ||
замагљен (prid.) — înśețoșat /încețoșat/ — прозори су сви били замагљени од паре, ништа се није видело кроз њих — ferĭeșćiļi tuaće a fuost înśețoșaće đi aburĭ, nu s-a vaḑut ńimika pin ĭaļe [Por.] | ||
замагљивање (i. ž.) — înśețoșală /încețoșare/ — замагљивање је кад пада магла, и не види се ништа пред очима — înśețoșală ĭe kînd sa puńe śața, șî nu sa vĭađe ńimika înainća uokiluĭ [Por.] | ||
замазан (prid.) — sufļikat /suflecat/ — нашли су да му је рад површан, и нису му платили ништа — a gasît kă ĭe lukru luĭ sufļikat, șî nu ĭ-a plaćit ńimika [Por.] | ||
замазати (ĭuo sufļik, ĭel sufļikă) — sufļika /sufleca ?/ — офрљаш неки посао кад журиш, па га не урадиш добро него га само замажеш — sufļiś vrun lukru kînd grabĭeșć, șă no-l faś kalumĭa, numa ăl afumĭ [Por.] | ||
замастити (gl. p. ref.) — nîklai /năclăi/ — напунио ми се плуг блатњаве земље, ни отигом ? се не може скинути — s-a nîklait plugu đi morśilă gruasă, ńiś ku pana nu sa puaće kurață [Por.] | ||
замишљен (prid.) — magńit /măgnituta/ — иде сам и замишљен, сигурно има неку велику бригу на уму — mĭarźe sîngur trist șî magńit, sigurat are vro grižă mare pi kap [Por.] | ||
замуљити (gl. p. ref.) — nîmoļi /nămoli/ — поплава је нанела земљиште, и толико је замуљила њиву да се кукуруз, који је тек изникао, више не види — pouodu a dus pomîntarĭ, ș-atîta ń-a nîmoļit luoku đi kukuruḑu, kare numa ś-a krĭeskut, nu sa măĭ vĭađe [Por.] | ||
занемети (gl. p.) — amuțî /amuţi/ — кад се сретао с вуковима у планини, човек је од страха занемео, о остајао скањемен у месту — kînd s-a-ntîńit ku lupi-n munće, uomu đi frikă amuțît, ș-a ramas înkrîmeńit în luok [Por.] | ||
занет (prid.) — kișnat /chisnovat/ — видиш да је занет, зато те не чује — vĭeḑ kî ĭe kișnat, đ-aĭa nu ć-auđe — трубачи свирају, одјекује долина, а он игра занет, не види никога — bandașî kîntă, rasună vaļa, da ĭel źuakă kișnat, nu vĭađe pi ńima [Por.] | ||
зао (prid.) — ńibun /nebun/ — зао човек са злом женом — uom ńibun ku muĭare ńibună [Por.] | ||
заоблити се (gl. p. ref.) — boboloșa /boboloșa ?/ — некада су ловци секли маказама олово на траке, и правили драмлије тако што су их заобљавали ваљањем по вршнику — đemult vînatuori a taĭat ku fuarfiśiļi žuorḑ đi plumb, șî a boboloșat drîmiĭiļi pi țîăst [Por.] | ||
заобљен (prid.) — boboșat /boboșat/ — види, дете је доста буцмасто — kată, kopilu ĭe koźa boboșat — пази, тамо је зид испупчен — aĭ grižă, koluo ĭe parĭaćiļi boboșat [Crn.] | ||
заова (i. ž.) — soriță /soriță/ — сорицом је снаја звала заову, ако је била млађа од ње — soriță ĭ-a ḑîs nora la suora barbatuluĭ, dakă a fuost măĭ mikă đikît ĭa [Por.] | ||
заокупљати (се) (gl. p. ref.) — akupa /ocupa/ — проблем заокупља наше мисли — nakazu akupe gîndurļi nuaștre — свиња, заузе ми место — puork, akupi luoku mĭeu [Crn.] — нисам га видео одавно, чиме ли се он сада занима, не знам — nu l-am vaḑut đemult, ku śe sa va akupa ĭel akuma, nu șću [Por.] | ||
заокупљен (prid.) — akupit /ocupat/ — заузет послом — akupit ku lukru — не чује, јер је заокупљен тешким мислима — n-auđe, kî ĭe akupit ku gîndurĭ grĭaļe [Crn.] — дошао бих, али сам преокупиран великом бригом — aș veńi, numa sînt akupit ku mare grižă [Por.] | ||
запад (i. m.) — apus /apus/ — сунце је на западу — soarili ĭe la apus — дошао је човек са запада — a veńit un uom ďi la apus [Dun.] — журио сам да стигнем кући до заласка сунца (Танда) — am grabit s-ažung la koļibă pănă la apus đe suare [Por.] | ||
запаљење (i. ž.) — obrinśală /obrinteală/ — кад се загади рана и то место отекне и поцрвени, каже се да је човек добио запаљење — kînd sa spurkă taĭatura șî loko-la sa umflă șî roșiașće, sa spuńe kă uomu a kîpatat obrinśală [Por.] | ||
запара (i. ž.) — fertuare /fiertoare/ — како је почео дан, види се да ће бити велика запара, нећемо моћи да радимо у пољу — kum înśapu ḑîua, sa vĭađe kă o să fiĭe mare fertuare, n-o să pućem să lukram în kîmp [Por.] | ||
запарити (gl. p. ref.) — prîvari /inchega ?/ — кад се зачини јело, и ако се умућено јаје улије у врелу чорбу, јаје се запари и у чорби се направе дроњци — kînd sa đirĭaźe uala, șă dakă sa puńe uou batut în ḑamă ferbinće, uou sa prîvarĭașće șî-n ḑamă sa fak torofļoanță [Por.] | ||
запис (i. ž.) — skripsuare /scris/ — написао је писмо у потаји и послао га преко чобана одметницима у шуму, да беже јер иде бугарска потера да их убије — a fakut vro skripsuare ku furiș, ș-a trîmĭeso pi pîkurarĭ la uoț în padurĭe, să fugă kă vin potîrńiśi bugarilor să-ĭ omuară [Por.] | ||
запорањ (i. ž.) — kļanță /clanţă/ — запорањ је некада прављен од дрвета, а сада се прави више од метала — kļanța a fuost fakută đi ļiemn, da akuma măĭ mult sa faśe đi fĭer — запонцем се затварају вратнице на дворишној огради — ku kļanța sa înkiđe vrakńița la gardu lu traușă — човек јој лепо каже да завеже губицу, а она га и даље олајава, на крају доби једну преко губице, и ућута одмах — uomu iĭ spuńe frumos să ļiaźe kļanța, ĭa tuot ăl latră, la urmă do kîpată una pista kļanță, șî taku điluok [Por.] | ||
започет (prid.) — apukat /apucat/ — ова јабука је начета од црва — mara-sta ĭe apukată đi vĭerm [Por.] | ||
започет (prid.) — înśeput /început/ — много започетих послова је стало због несташице новца — mulće lukrurĭ înśepuće s-a oprit pintru ńistoțală đi bań [Por.] | ||
запретак (i. ž.) — spuḑă /spuză/ — запретак је врућ пепео са живом жеравицом — spuḑă ĭe śenușă kaldă ku karbuń viĭ — у запретку се пеку кромпири — în spuḑă sa frig krîmpiĭi — у пролеће долази јато човорака, више пута креће се преко неба као облак који вија ветар — primovara vin grauri spuḑă, đi mulće uorĭ mĭerg pi śierĭ ka nuvîru kare-l învăluĭe vîntu — гомила људи — spuḑă đi lume — јато птица — spuḑă đi păsîrĭ — гомила шљива пало је на земљу — spuḑă đi prunje a kaḑut pi žuos [Por.] | ||
запросити (gl. p. ref.) — împețî /împeți/ — забављала се дуго са једним момком, и кад је требало да је запроси, нека њена пријатељица бацила је чини, и он се предомислио, сирома — a trait mult ku un baĭat, șî kînd a trăbuit s-o-mpețaskă, vro varuĭka aiĭ ĭ-a fakut momuaće, șî ĭel s-a pișmańit,, saraku — кад се просила девојка, момкови родитељи су је даривали новцем, које је девојка враћала ако се веридба раскидала — kînd s-a-mpețîț fata, parințî baĭatuluĭ a dăruito ku bań, kare ĭ-a-ntuors dakă împețîĭa s-a rupt [Por.] | ||
запршка (i. ž.) — pîržîtură /prăjitură/ — запршком се готови јело — ku pîržîtura sa gaćașće ļegumĭa — запршка се прави од лука, брашна и алеве паприке — pîržîtura sa faśe đin śapă, fańină șî piparkă aļină [Por.] | ||
запустити (gl. p. ref.) — pustîńi /pustii/ — запустити се каже за нешто што остаје пусто, где више нема ничег — pustîńi sa ḑîśe dă śeva śe ramîńe pustîń, unđe nu maĭastă ńimik [Zvizd] | ||
запушач (i. s.) — astupuș /astupuș/ — донео ми је само два запушача — mĭ-a dus numa duauă astupușurĭ — отпао је запушач са флаше, и пиће се просуло — a kaḑut astupușu đi la kilă, șî bĭarĭa s-a varsat [Por.] | ||
зараван (i. s.) — tapșan /tapșan/ — ишли су дуго уз брдо и стигли до једне заравни, где су се добро одморили — a mĭers mult în đal ș-ažuns la un tapșan, unđe a uđińit kalumĭa [Por.] | ||
зарђао (prid.) — ruźińit /ruginit/ — кад је орао, закачио је плугом гомилу зарђале гвожђурије — kînd a arat, a atîrnat ku plugu gramadă đi bronțoviń ruźińiće [Por.] | ||
засађен (prid.) — sađit /sădit/ — ове године нисмо имали бели лук засађен у нашој башти, јер га нико у кући не једе — ano-sta n-am avut usturuoĭ sađit în bașćaua nuastră, kă ńima-n kasă nu-l manînkă — засађено, баштенско цвеће — fluorĭ sađiće [Por.] | ||
засебно (pril.) — arazna /arazna/ — стављен на страну, да се не изгуби, и наслоњен на зид, да не кисне — pus đ-arazna, să nu sa pĭardă, șî rîḑîmat đi parĭaće, să nu sa pluaĭe [Por.] | ||
засејан (prid.) — sîmanat /însămînțat/ — има једну парцелу посејану ражом, а три велике њиве су посејане житом — are o șļingă sîmanată ku sakară, da triĭ luokurĭ marĭ sînt sîmanaće ku grîu [Por.] | ||
заселак (i. m.) — kotun /cotun/ — дођоше на вашар Кучујдани, са засеоком својим целим — veńiră la bîlś Kuśuĭdańi ku kotunu lor întrĭeg — ми кад говоримо о котуну, помислимо на планинце који живе у некој удољи између брда (Рудна Глава) — nuoĭ kînd vorbim đi kotun, ńi ginđim la munćeń kare traĭesk pi vro vaļe întra śuoś — котун је један угао села — kotunu ĭe un kuot đi sat — ћошак имају и њива, и ливада (Танда) — kotun are șî luoku, șî ļivađa [Por.] | ||
заспати (gl. p. ref.) — adurmi /adormi/ — човек се успава слушајући тебе — uomu aduarmĭe askultînd la ćińe — мајка успављује дете — muma aduarme kopilu [Crn.] — немој ми заспати одевен, јер ћу те пробудити батинама — nu-m adurmi înbrakat, kă ći pumeńesk ku bataĭe [Por.] | ||
застати (gl. p. ref.) — konćina /concină/ — ваљда ће и ова киша мало застати, само да не покиснемо до куће као пацови — va konćina pluaĭa-sta kîta, numa să nu ńi udăm pănă la kasă ka șobuoļi [Por.] | ||
застати (ĭuo prorup, ĭel prorupe) — prorupe /prorupe/ — киша лије као из кабла, али само мало да застане, ми ћемо брзо отрчати кући — pluaĭe ka kînd tuorń ku gaļată, ma să prorupă numa kîta, nuoĭ ĭuta o să aļergăm la kasă — вода је пробила, и не иде више јаругом у комшијску башту, него се излива у поток — a prorupt apa, șă nu măĭ mĭarźe pi ĭаrugă în građina lu veśin, numa kure în ogaș | ||
застранити (gl. p. ref.) — đizmĭaćiśi /dezmetici/ — не разумем зашто он толико застрањује са тим својим пијанчењем — nu înțaļeg đi śe ĭel așa sa đizmĭaćiśiașće ku bĭețîluko-la luĭ [Por.] | ||
застрашен (prid.) — înfrikoșat /înfricoșat/ — учинило ми се да се чује нешто са горбља, и ја сам прошао поред нега стегнута срца, сав преплашен — mi sa-mparu kî s-auḑî śuaua đin morminț, șî ĭuo trĭekuĭ pi lînga iĭ ku o mînă đi ińimă, tuot înfrikoșat [Por.] | ||
застрашити (gl. p. ref.) — înfrikoșa /înfricoșa/ — немој ме плашити причама о мртвима, јер се и живих веома, веома плашим — nu ma înfrikoșa ku povĭeșć đ-aĭ muorț, kî mi frikă șî đ-aĭ viĭ pănă-pănă [Por.] | ||
заструг (i. m.) — zastrug /zăstrugă/ — заструг је дрвени суд, који су израђивали Цигани на стругу, и у који се држала со — zastrug ĭe vas đi ļemn, kare l-a fakut țîgańi la strug, ș-în kare s-a țînut sarĭa [Por.] | ||
заструг (i. ž.) — kovățao /covată/ — знаш шта је заструг, то су израђивали и отац, и деда, и правили су корита од дрвета — şćîĭ śi ĭe zăstrugă, kovățăĭ, aĭa a lukrat şî tata, şî dĭeda, ş-a făkut kopăĭ dă ļemn [Rom.] — ковицао је мали заструг, за со (Танда) — kovițao ĭe zastrug mik, đi sare [Por.] | ||
затвор (i. ž.) — apsă /pușcărie/ — био је на робији због крађе — a fuost în apsă pintru furaluk [Por.] | ||
затвор (i. ž.) — înkisuare /închisoare/ — ухватили га у крађи, и провео је три године у затвору због тога — la prins în fur, ș-a fuost trîĭ ań la înkisuare pintru aĭa — прокопала је река теснац да не можеш ни пешице проћи обалом — a sapat rîu ș-a fakut o înkisuare đi nu măĭ trĭeś ńiś pi piśuare pi marźină [Por.] | ||
затвор (i. ž.) — zaprĭală /zăpreală/ — затвор је болест кад човек не може да врши нужду — zaprĭală ĭe buală kînd uomu nu puaće sî sa dukă pintru ĭel — од затвора не обољевају само људи, него и стока — đi zaprĭală nu sa bulnavĭesk numa uamińi, numa șă vićiļi — затвор се лечио расолом, или сапуницом — zaprĭala s-a ļikuit ku ḑamă đi varḑă, or ku spumă đi sapun [Por.] | ||
затворен (prid.) — înkis /închis/ — запоткао поље, затворио пут — a pośit kîmpu, a înkis drumu — затворио врата коцем, остала је кућа пуста — a înkis ușa ku paru, a ramas koļiba pustîńe — тамноплав, тамноцрвен — vînît înkis, ruoșu înkis — не знам на кога личи тако ћутљива и затворена — nu șću la kare va sîmana așa înkisă șă ponćură [Por.] | ||
затворити (gl. p. ref.) — înkiđa /închide/ — отишао је одавно да затвори стоку, и нема га да се врати — s-a dus đemult să înkidă vićiļi, șî nuĭe sî sa-ntuarkă — жена лајавица, уста не затвара — muĭare lîtratuare, nu măĭ înkiđe gura — бело се брзо прља, ставља се у њу мало црне да се затамни — alba ĭuta sa imă, sa puńe în ĭa kîta ńegru sî sa înkidă [Por.] | ||
затворити (gl. p. ref.) — zapri /zăpri/ — овце се најчешће затворе кад пасу детелину — uoiļi s-a zaprĭesk măĭ đes kînd pask dîtaļină [Por.] | ||
затор (i. s.) — zatuor /zător/ — крмачино виме има сису и затор, у који се скупља млеко — pulpĭa skruofi are țîță șî zatuor, în kare s-adună lapćiļi — крмача добија заторе кад треба да се опраси — skruafa slubuađe zatuară kînd trăbă sî fĭaće — ако крмача има дванаест затора, а опраси тринаесторо прасади, тринаесто прасе липсава од глади јер нема свој затор — dakă skruafa are doasprîaśe zatuară, da fată trisprîaśe purśiĭ, al đi trisprîaśe muare đi fuame kî n-are zatuor [Por.] | ||
зауставити (gl. p. ref.) — opri /opri/ — заустави кола да изађемо, јер смо стигли — oprĭașće karu sî ĭeșîm, k-am ažuns — кад буде почео да пије, три дана неће престајати — kînd sa va puńa pi bĭare, triĭ ḑîļe n-o sî sa oprĭașkă — чича је отишао да заустави воденицу, јер је вода пресушила — muoșu s-a dus să oprĭaskă muara, kă apa a sakat — задржао се с њим у разговору, и закаснио за посао — s-a oprit ku ĭel în taĭnă, șî s-a amînatat đi lukru — задржао сам дете од школе, јер немо ко да ми чува стоку — am oprit kopilu đi la șkuală, kă n-are kare să-m pazîaskă vićiļi [Por.] | ||
зафрљан (prid.) — azvîrļit /azvârlit/ — ко ли је заврљачио ово чак овде ? — kare a fi azvîrļit asta tumu aiśa? [Por.] | ||
захвалност (i. ž.) — mulțamire /mulțumire/ — на крају су показали велику захвалност за све што смо учинили за њих — la urmă aratat mare mulțamire pintru tuot ś-am fakut đi iĭ [Por.] | ||
захваљивати (gl.) — mulțami /mulțumi/ — клања се и захваљује славском свецу за здравље свих укућана — sa-nkină șî mulțamĭașće la sfîntu prazńikuluĭ pintru sînataća alu tuoț đin kasă — научила ме је мајка да кажем „хвала” сваком ко ми учини неко добро — ma-nvațat muma să ḑîk „mulțamĭesk” la tot nat kare-m faśe vro bunataće [Por.] | ||
захват (i. ž.) — postată /postată/ — кад се копа пасуљ или се жање жито, постата је захват који радници одрађују у један мах — kînd sa sapă pasuĭu or sa săśiră grîu, postata ĭe un kuprins đi lukru kare ăl ĭau lukratuori đintr-un mau — копали су жестоко цео дана, али им је опет остао један део њиве недовршен — a sapat țapîn tota ḑîua, ama ĭară ļ-a ramas o postată đi luok ńigaćită — кукурудз се не окопава на постате, него на редове, а башта на леје — kukuruḑu nu sa sapă la postată numa la rîndurĭ, da bașćaua la straturĭ [Por.] | ||
зацрњење (i. ž.) — ńegritură /negritură/ — по зиду крај камина избило је овде-онде неко зацрњење, као да није добро окречен зид који је био пун гарежи — pi parĭaće lînga kamin a ĭeșît koļa-koļa o ńegritură, kakînd nuĭe văruit bińe parĭaćiļi kare a fuost pļin đi fuńiźină [Por.] | ||
зачепити (gl. p. ref.) — astupa /astupa/ — зачепи рту рупу, да више не цури — astupă gaora-ĭa, să nu măĭ kure [Kmp.] — зачепи, човече, не лај више, јер ћеш добити преко њушке — astupîće, uomuļe, nu măĭ latra, kî kapiț pista fļit [Por.] | ||
зачепљен (prid.) — astupat /astupat/ — димњак пун чађи — kuoșu astupat đi fuńiźină — поток затрпан муљем — ogașu astupat đi namuol — стеже га у грудима, тешко дише — astupat ĭn pĭept, grĭeu suflă — ућуткана жена, питома ко јагње — muĭarĭa astupată, blîndă ka mńelu [Por.] | ||
зачинити (ĭuo đirĭeg, ĭel đirĭaźe) — đirĭeźe /drege/ — чорба се зачињава умућеним јајетом и сирћетом — ḑama sa đirĭaźe ku uou batut șă ku oțăt — када се зачињава чорба, ако се умућено јаје сипа у врелу чорбу, јаје се запари и у чорби се направе дроњци — kînd sa đirĭaźe ḑama, dakă uou batut sa tuarnă îń ḑamă ferbinće, uou sa prîvarĭașće ș-în ḑamă s-a fak torofloanță — да се не би запарило јаје кад се зачињава чорба, лонац се скида са ватре, да се охлади — sî nu sa prîvarĭskă uou kînd sa đirĭaźe ḑama, măĭ întîń uala sa ĭa đi pi fuok, sî sa raśiaskă [Por.] | ||
заштићен (prid.) — zapatuit /protectat ?/ — не плашим се зиме, заштитио сам кућу: целу сам је облепио споља — nu ma ćem đi ĭarnă, am zapatuit kasa: tuată am ĺipito pi đin afară — узвишење је обезбеђено каменим зидом, да се више не урушава на пут — dîlmu ĭe zapatuit ku zîd đi pĭatră, đi sî nu sa mîĭ suduamă în drum [Crn.] | ||
збег (i. s.) — zbăg /refugiu/ — збег је група људи која за време ратова бежи у шуму, да се сакрије од непријатељског зла — zbăgu ĭe gramada đi lumĭe kare đi vrĭamĭa đi raturĭ fuźe-n padure, sî sa pituļe đi rău dușmańilor — збег се зове и скровито место, где се људи крију за време рата — zbăg sa kĭamă șî luok pitulat unđe lumĭa sa pitulă đi vrĭamĭa đi rat [Por.] | ||
збијати (се) (gl. p. ref.) — bîksî /bâcsi/ — збијте се још мало, да стану сви — bîksîțî-vă mîĭ kîta, sî-nkĭapĭe tuoț [Crn.] — зашто ли се толико збијају, када има место за све — đi śe sa va bîksî atîta, kînd ĭastă luok đi tuoț [Por.] | ||
збијен (prid.) — bîksît /bâcsit/ — сено се није покварило јер је било добро сабијено — fînu nu s-a strîkat, k-a fuost bîksît bińe [Crn.] — били су јако стиснути колима, и њему је пало тешко — a fuost tare bîksîț în kar, șî luĭ ĭ-a kaḑut grĭeu | ||
због (predl.) — pintru /pentru/ — због чега, или због кога је он учинио такву лудост, нико данас не зна — pintru śe or pintru kare ĭel a fakut așa noroḑîĭe, ńima astîḑ nu șćiĭe — почео је млад да ради због новца, мислио је отац да ће то бити добро за њега — a-nśeput ćinîr să lukre pintru bań, a ginđit tatî-su k-o să fiĭe bun đi ĭel — учинио је добро и за мене, и за тебе — a fakut bun șî pintru mińe, șî pintru ćińe [Por.] | ||
збратимљен (prid.) — înfrațît /înfrățit/ — живели су јако добро, тако збратимљени још од детињства — a traĭit tare bun, așa înfrațîț înga đi la kopilariĭe [Por.] | ||
збрисати (gl. p.) — tuļi /tuli/ — од страха је потрчао уз брдо, и збрисао преко косе као преплашени зец — đi frikă, o luvă kraku-n đal, șă o tuļi pista dungă ka ĭepuru înfrikoșat [Por.] | ||
збрн! (uzv.) — zbîrn /zbârn/ — изађе стршљен из шупљике, и „збрн!” право код мене у косу — un gîrgauńe ĭeșî đin butuarkă, șî „zbîrn!” đirĭept la mińe în păr — отпала шина на колима, и само „тандр! тандр!” за нама — s-a đisprins șîna la kar, șî numa „zbîrn! zbîrn!” dupa nuoĭ — лудак, потегао праћку на мене и камен „фиууу!” поред мога ува — naruodu, trasă đin șlaĭdîr kîtra mińe, șî pĭatră „zbîrrrn!” la mińe pi lînga urĭake [Por.] | ||
збрчкати се (gl. p. ref.) — zbîrśi /zbârci/ — у старости човеку се збрчка кожа на лицу — la bîtrîńață la uom sa zbîrśașće pĭaļa pi față [Por.] | ||
збуњен (prid.) — buzmeńit /buzumienit/ — пио је превише, па је сада мамуран — a baut prîamult, ș-akuma ĭe buzmeńit — зашто си се збунио? — śe ć-aĭ buzmeńit? — збунио сам се када сам их видео — m-am buzmeńit kînd ĭ-am vaḑut [Hom.] | ||
звезда (i. ž.) — stauă /stea/ — звезда је мала светлећа тачка на ноћном небу — staua ĭe un pik đi viđarĭe pi śĭeru nopțăśk — звезде на небу немају броја — stîăļiļi pi śĭerĭ n-au numîr — од звезда, Власи су познавали Велика и мала кола, Квочку с пилићима - Плејаде, сазвежђе Орион, и звезде Вечерњачу, Даницу и Свињарицу, и Кумову сламу — đin stîaļe, rumîńi a kunoskut Karo-l mik șă-l mare, Kloța ku puĭi, Toldăĭe șî Luśafurĭ đi sara, đi zuorĭ Porkarușa șî Pozdărĭ — светлије звезде Власи су називали ’лучафур’ — la stăļe măĭ viđeruasă rumîńi ĭ-a ḑîs luśafur [Por.] | ||
звезда репатица (sint.) — stauăkukuadă /cometă/ — кад се на небу јави звезда репатица, биће рата скоро, и то велики рат са са великим страдањем — (ver.) kînd pi śerĭ să ivĭașće staua ku kuadă, o să fiĭe rat îndată, ș-aĭa rat mare ku mare storăńe [Por.] | ||
звецкање (i. ž.) — țîraĭală /ţârâială/ — звецкање се чује када пада крупа, када бије град, или када се проспу зрна из џака — țîraĭală s-auđe kînd kad țîrțari, kînd baće pĭatra, or kînd sa varsă buobiļi đin sak [akc. | ||
звецкати (gl. p.) — țîrai /ţârâi/ — да пазиш добро: када буде нешто звецкало у кошу, да знаш да се одвезао џак са зрневљем — sî baź sama: kînd va țîrai śuava pin kuoș, să șćiĭ kă s-a varsat saku ku buobiļi — бије град па цепа, само звецка по крову — baće pĭatra đi rupĭe, numa țîrîĭe pi puod [Por.] | ||
звиждати (gl.) — fluĭera /fluiera/ — оно детенце по цео дан дува у неку цевку, вуче га срце да буде фрулаш к’о његов деда — kopilaș-o-la tuota ḑîua fluiră într-o dudă, ăl traźe ińima să fiĭe fluĭeraș ka dĭedî-su [Por.] | ||
звоно (i. s.) — izvuon /izvon/ — звоно је месингана клепетуша, која се качи стоци око врата — izvuon ĭe kluopît đi aramă, kare sa atîrnă la viće la gît — звоно је од месинга, а клепетуша од гвожда — izvuonu ĭe đi aramă, da kluopîtu đi fĭer [Por.] | ||
звоно (i. s.) — kluopît /clopot/ — звоно је метални левак са језичком, који се каче стоци око врата, да лупа да би се чуло где стока пасе — klopîtu ĭe un tolśerĭ đi fĭer ku un bobik mik, kare sa atîrnă la viće la gît, sî bată đi sî sa audă unđe vićilļi pask [Por.] | ||
звончић (i. s.) — klopoțăl /clopoțel/ — воловима и овновима стављају се велика звона, а јагњићима се стављају мали звончићи, да могу да их носе — la buoĭ șî la berbĭeś sa pun klopîće marĭ, da la mńiĭ sa pun klopoțăļe miś, să puată să ļi dukă [Por.] | ||
зврк (i. ž.) — vuvă /vuvă/ — зврк је дечја играчка, направљена од дрвеног точкића кроз који је провучен конац, па кад тај конац стежеш и опушташ, точкић се окреће и бруји — vuvă ĭe žukariĭa kopilarĭaskă, fakută đintr-o ruată đi ļemn ku găurĭ, pin kare ĭe trasă ața, șî kînd strînź șî slubuoḑ ața-ĭa, roćița sa-nvîrćașće șî vuvîĭe [Por.] | ||
згадити (gl. p. ref.) — gruzavi /grozăvi/ — кад је видео бубу у чорби, згадило му се јело — kînd a vaḑut guanga-n ḑamă, iĭ s-a gruzavit mînkarĭa — кад су се узели, нису волели једно друго, а сада кажу да им се згађује живот из дана у дан — kînd s-a luvat, nu ļ-a fuost drag unu đi altu, da akuma spun kă ļi sa gruzavĭașće traĭu đin ḑî în ḑî [Por.] | ||
згариште (i. ž.) — arđală /ardere/ — има неко згариште у пољу, сигурно је неко ложио ватру — ĭastă o arđală în poĭană, sigurat vrunu a fakut fuoku — припекло сунце, и од врелине не можеш да дишеш — pripĭașće suariļi, șî đi arđală nu puoț să sufļi [Por.] | ||
згариште (i. ž.) — pîrļitură /pârlitură/ — шума је пуна згаришта — padurĭa pļińa đi pîrļiturĭ [Por.] | ||
зглоб (i. ž.) — kișiță /chișiţă/ — угануо сам ногу из зглоба — am skļinćit piśuoru đin kișiță [Por.] | ||
зглоб (i. ž.) — înkeĭatură /incheietură/ — зглоб је место где се код животиња спајају кости — înkeĭatură ĭe luok unđe la žuaviń sa-nkĭaĭe uasîļi — ручни зглоб — înkeĭatură la mînă — ножни зглоб — înkeĭatură la piśuor — данце на каци разлепило се на саставу дасака — fundu la kadă s-a đizlipit la înkeĭatură blăńilor [Por.] | ||
згрбавити (се) (gl. p. ref.) — đeșala /deșela/ — отац нам се погрбио, носећи џакове на кркачи — tata ńi s-a đeșalat, dukînd saśi-n gîrgă [Por.] | ||
згрозити (gl. p. ref.) — îngrozî /îngrozi/ — жали се да јој се смучио живот у планини, усамљена са стоком лети-зими — sa vaĭtă kă-ĭ s-a îngrozît traĭu în munće, sîngurikă ku vićiļi vara-ĭarna — згрозио се, слушајући његове лажи — sa îngrozî, askultînd minśuńiļu luĭ [Por.] | ||
згромити (gl. p.) — trasńi /trăsni/ — кад сева, негде удара гром — kînd sfulđiră, vrunđeva trasńiașće — гром најчешће удара у високо дрво које је усамљено у пољу — măĭ đes trasńiașće în ļemn mare, kare ĭe sîngur în kîmp [Por.] | ||
згромљен (prid.) — trasńit /trăsnit/ — побегао је уплашен од грмљавине под неко дрво, и тамо га нашли згромљеног, мртвог — a fuźit frikoșat đi duraĭală supt vrun ļemn, ș-akolo la gasît trasńit, muort — ишли момак и девојка по киши загрљени и ударио их гром: девојка је пала згромљена и издахнула, а њему није било ништа — a mĭers pin pluaĭe baĭatu ku fata đi dupa kap șî ĭa trasńit: fata a kaḑut trasńită șî ĭ-a ĭeșît sufļitu, da luĭ n-a fuost ńimika [Por.] | ||
згрчити (gl. p. ref.) — zgîrśi /zgârci/ — згрчила су ми се црева од глади — mi s-a zgîrśit mațîļi đi fuame — згрчио се од хладноће, и сав се тресе — s-a zgîrśit đi frig, șî trămură tuot [Por.] | ||
згура (i. ž.) — zgură /zgură/ — када се ложи ватра дрвеним угљем из рудника, у чунку или шпорету нахвата се много згуре — dupa śe faś fuoku ku ćumuru dîn maĭdan, să faśe multă zgură în ćionk or în șporiĭet — згура није као гар, она је црна и лепљива као смола — zgura nuĭe ka fuńiźina, ĭa ĭe ka smuala ńiagră șî ļipiśuasă — када се чунак тресе, гар излази јер је лаган, а згура остаје, па чунак треба да се чисти неким штапом — kînd să skutură ćuonku, fuńiźina ĭasă kî ĭe ușuară, dar zgura uđiașće, șî ćuonku trăabuĭe ćistît k-un bît [Hom.] — жена је заборавила тигањ на ватри, и тигањ је загорео — muĭarĭa a zuĭtat ćigańa pi fuok, șî s-a prins zgură pi fund [Por.] | ||
згура (i. s.) — skrum /scrum/ — опет је изгорео хлеб, остала је само згура од њега — ĭară a ars pîńa, a ramas numa skrum đin ĭa [Por.] | ||
згуснути се (gl. p. ref.) — îngroșa /îngroșa/ — овчије млеко с јесени је јако згрушено, много је слатко за јело, али није за сир — lapćiļi đi uaĭe tuamna ĭe tare îngroșat, mult ĭe dulśe đi mînkare, ama nuĭe đi brînḑă — знак повучен штапом по земљи треба подебљати, јер се не види добро куда треба прокопати пут — sămnu tras ku bîtu pi pomînt trăbe îngroșat, kă nu sa vĭađe kalumĭa unđe trăbe strîbatut drumu — претерало се у шегачењу са њим, јако се наљутио, на крају ће се и потући — s-a îngroșat gluma ku ĭel, s-a mîńiĭat rău, o sî sa bată pănă la urmă [Por.] | ||
здела (i. ž.) — strakină /străchină/ — паница је била посуда за јело од земље, а после рата наовамо појавиле се и панице од плека — strakina a fuost vas đi mînkare đi pomînt, da đi dupa rat înkoaśa a ĭeșît șă străkiń đi pļek — пре паница, које су израђивали грнчари и продавали по вашарима, Власи су јели искључиво из дрвених бљуда, које су израђивали сами — înainća lu străkiń, kare ļ-a fakut olari, șî ļ-a vindut pi la bîlśurĭ, rumîńi a mînkat numa đin bļidurĭ đi ļemn, kare ĭ-a fakut sîngurĭ [Por.] | ||
здепаста (prid.) — dundă /îndesată/ — здепасто девојче, угојило се ко прасе — o dundă đi fată, s-angrașat ka purśelu — здепаста је особа мала и дебела, ретко се кад тако говорило за мушкарце — dundă ĭe insă mikă șî grasă, rar s-a ḑîs așa đi uamiń [Por.] | ||
здрав (prid.) — sînatuos /sănătos/ — кад је човек здрав, не треба му више ништа друго — kînd ĭe uomu sînatuos, nu-ĭ mă-ĭ trăbe alta ńimika [Por.] | ||
здравац (i. s.) — pribuoĭ /priboi/ — посадио сам здравац у башти због мириса и украса — am pus pribuoĭ în građină dă miruos șî dă frumoșață [Hom] — здравац је прва зелена биљка која ниче у пролеће; бабе га беру да би га намениле покојницима, јер су они жељни мирисног цвећа (Рудна Глава) — pribuoĭu ĭe buĭađa vĭarđe kare măĭ întîń dă primovara; babiļi ăl kuļieg să-l đa đi pomană l-aĭ muorț, kă iĭ sînt duorńiś đi fluorĭ mirosîaļe [Por.] — здравац се бере само због лепог мириса (Топла) — pribuoĭu sa kuļiaźe numa pintru mirus frumuos [Crn.] | ||
здравље (i. ž.) — sînataće /sănătate/ — здравље је кад човека не боли ништа — sînataće ĭe kînd pi uom nu-l duare ńimika — здравље се желело увек кад су се људи растајали: „Ајд’, уздравље!”, „Остај ми у здрављу!” — sînataća s-a dorit întođeuna kînd sa đisparțît lumĭa: „Aĭ, ku sînataće!”, „Ramîń ku sînataće!” [Por.] | ||
здухаћ (i. ž.) — vîlvă /vâlvă/ — влва је моћно људско биће које се, кад је невреме, диже са земље, лети небом и води облаке са кишом и градом — vîlvă ĭe o insă omeńiaskă pućarńikă kare, kînd ĭe nuverĭală, sa rađikă đi pi pomînt, zbuară pi śierĭ șî puartă nuviri ku pluaĭe șă ku pĭatră — у влву се претварају обични живи људи, сељаци, кад треба да се заштити село од неке катастрофе, као што је град, провала облака или поплава — în vîlvă sa profak uamiń viĭ, saćańi aļieș đi șoĭmań, kînd trăbe să apire satu đi vro furtună, kum ĭe pĭatra, ploĭuoń or pouod — ко ће из села да буде влва, одређивале су шојманке у часу рођења; све изабране, шојманке су училе како да брину о добробити људи: једне, како да брину о њиховом здрављу кроз бајалице и мелеме, а друге како да лете небом и са сеоског атара отерају тешке облаке, који прете да униште њихову имовину — kare đintr-un sat o să fiĭe vîlvă, a ursat șoĭmańiļi înga în śasu nașćiri; pi tuoț aĭ aļieș șoĭmankiļi ĭ-a-nvațat să grižaskă đi bunataća lumi: pi uńi kum să grižaskă đi sînataća luor, ku đeskînćiśe șî miļiemńe, da pĭ-aĭ-lalț kum sî zbuare pi śierĭ șă đi pi țînutu satuluĭ sî stokńiaskă nuvirĭ grĭeĭ, kare vor să fakă prăpad la moșîĭa luor — док је заузет летењем по небу, човек који се преобратио у влву, лежи на земљи тамо где је пао кад је примио позив, лежи без свести, обамро; за таквог се каже да је обузет шојманкама, и нико не сме да га помера или буди док се сам не поврати или умре тако обузет, ако у небеској борби изгуби живот — pănă ĭe kuprinș ku zburatu pi śierĭ, uomu kare s-a profakut în vîlvă, ḑaśe pi pomînt a koluo unđ-a kaḑut kînd la prins vĭasta, ḑaśe amurțîț, duș; đ-așa sa ḑîśe kî ĭe luvaț đi șoĭmańe, șă ńima nu kućaḑă să-l dîrîaskă or să-l pumeńiaskă pănă sîngur nu sa-ntuarśe, or kă muare așa dus, dakă în bataĭa-ĭa pi śĭerĭ pĭare — свако село је имало своје влве, и свима су биле познате по имену, али неке од њих су држале српску страну и браниле село свом снагом, а неке су прешле на бугарску страну и настојале да селу нанесу штету, опет свом снагом — tuot satu avut vîlviļi luĭ, șă lu tuoț a fuost kunoskuće pi nume, ama uńiļi đin ĭaļe a țînut parća sîrbĭaska, ș-aparat satu ku tuota pućarĭa, da uniļi a tras în parća bugarĭaskă, ș-a vrut să-ăl zatrĭaskă, ĭară ku tuota pućarĭa — последњи здухаћ Рудне Главе био Стран Баба Маријин, живео је дуго и у време Тита, имао је колибу на Краку Драгој, изнад које је био један брежуљак; кад га спопадну шојманке, он се попне на тај брег и виче, а испод брда отвара се као левак рудноглавска долина, и кад крене киша са олујом, са севањем и трештањем громова, ветар кида и по неку реч из Страинове вике, па смо сви могли чути његове урлике „Васионоооо, мајко мојаааа”... „Мајко, мајкоооо” ... „Ја летим преко тебе јашући бурееее”... „Ја водим облаке за собом!” На крају му је то буре дошло главе, јер је умро од алкохола ② демонска сила уопште — vîlva đi la urmă a Îrnaglăvi a fuost Strain A Babi Mariĭi, a trait mult șă đi vrĭamĭa lu Titu, avut koļibă la Kraku lu Draguoĭ, ku un dîlm đînđal đi koļibă; kînd ăl prind șoĭmańiļi, ĭel sa suĭe pi dîlmo-la șă zbĭară, da supt śuakă sa đeșkiđe vaļa îrnaglăvi ka tolśierĭu, șî kînd sa puńe pluaĭa ku vižuļiĭe, ku sfulđirĭe șă ku trîasńiturĭ, vîntu rupe șî kîć-o vuorbă đin zbĭaritu lu Strain, șă tuoț la-m putut auḑa kum urlă „Vasionoooooooo, muma mĭaaaa!”... „Mumoooo, mumo!” ... „Ĭo zbuor pin ćińe înkăļikat pi butuooooń!”... „Ĭuo trag nuviri dupa mińeee!” ... La urmă, butuońo-la ĭa do dat đi kap, kă a murit đi bĭare — под називом „влве” нису обухваћена само бића која воде облаке (здухаћи), него готово све силе за које су стари Власи веровали да постоје, било на небу, на земљи или под земљом, на овом свету или на оном, а које некако личи на људско биће, само се вила у влашком веровању није мешала са здухаћем, вила је одувек у том веровању имала своје посебно место — supt nume „vîlvă” nu sînt kuprinsă numa insă kare puartă nuviri, numa gata tuaće sîļiļi đi kare Rumîńi aĭ batrîń a krĭeḑut kă ĭastă pi lumĭe, fiva pi śierĭ, pi pomînt or pi supt pomînt, pi lumĭa-sta or pi lumĭa-ĭa, da aduk kumva ku insa uomuluĭ, numa ḑîna în kreḑamîntu rumîńilor n-a fuost mistakată ku vîlva pluoi, ḑînă întođiuna avut luok adîns în kreḑuto-la [Por.] | ||
зеба (i. ž.) — śinśidă /cincidă/ — зеба је птица која најлепше пева — śinśidă ĭe pasîrĭa kare kîntă măĭ frumuos — код нас је шума пуна зеба, ноћу не можемо заспати од њихове песме — padurĭa la nuoĭ ĭe pļină đi śinśiḑ, nuapća nu pućem adurmi đi kînćiku luor [Por.] | ||
зебраст (prid.) — ĭordaș /iordaș/ — код нас се само за мачке или овце каже да су пругасте, за друге животиње нисам чуо — la nuoĭ numa đi mîț or đi uoĭ sa ḑîśe kî sînt ĭordașă, đi alta žuavină n-am auḑît [Por.] | ||
зелембаћ (i. ž.) — gușćiră /gușter/ — зелембаћ је врста гуштера, зелене је боје, живи по ливадама и буџацима; храни се бубама, које хвата дугачким језиком (Танда) — gușćira ĭe un fĭeļ đi șopîrlă; vĭarđe ĭe, traĭașće pi ļivĭeḑ șî pin buźakurĭ; manînkă guonź, kare ļi prinđe ku o ļimbă lungă — са неким делом зелембаћа стари су правили сириште: убијали су гуштер, узимали од њега шта су узимали, мешали са трњинама и јагњећим сириштем, и тиме подливали млеко — ku vrun parśel đin gușćiră a fakut aĭ batrîń kĭag: a omorît șopîrla, a luvat ś-a luvat đi la ĭa, a mistakat ku porîmb șî ku rînḑă đi mńiel, șă ku aĭa a-nkĭegat lapćiļi [Por.] | ||
зелени детлић (i. ž.) — verḑuaĭkă /ciocănitoare verde/ — зелени детлић је врста детлића, само је већи и има зелено перје (Танда) — verḑuaĭkă ĭe un fĭeļ đi vîrdarĭe, numa ĭe măĭ mare șî are pĭańe vĭerḑ — нисам чуо за реч „вердзајка”, а има код нас три врсте детлића: шарени детлић, црни детлић и зелени детлић (Рудна Глава) — n-am uḑît đi vuorbă „verḑuaĭkă”, da ĭastă la nuoĭ triĭ fĭelurĭ đi vîrdărĭ: vîrdare pistriță, vîrdare ńagră șî vîrdare vĭarđe [Por.] | ||
зеље (i. m.) — dragavĭeĭ /dragavei/ — кад стигне зеље, идемо у поље да га беремо — kînd ažunźe dragavĭeĭu, ńi duśem pi kîmp s-îl kuļaźem [Crn.] | ||
земља (i. s.) — pomînt /pământ/ — у Крајини је земља добра и родна, а код нас само камење и кршеви — la Kraĭna ĭe pomînt bun, rođituorĭ, da la nuoĭ numa petruańe șî kîrșuaće — кад су се оделили, млађи је добио више имовине, јер је остао са родитељима да живи — kînd s-a-nparțît, ăl mik a kîpatat măĭ mult pomînt, kă a ramas ku parințî sî traĭaskă — такав лоповлук као код нас, нема нигде на свету — așa furaluk ka la nuoĭ, nu m-a-ĭastă pi pomînt [Por.] | ||
земља (i. ž.) — țarînă /ţărână/ — кад загрћеш кукуруз, нагомилај земљу око корена — kînd faś mușuruoń la kukuruḑ, gramađașće țarînă la radaśină [Crn.] — када се покојник спушта у гроб, баца се мало земље на његов сандук, и каже се нека му буде лака земља — kînd sa-ngruapă al muort, sa lapîdă kîta pomînt pi ļagînu luĭ, șî sa ḑîśe să-ĭ fiĭe țarîna ușuară [Por.] | ||
земљовит (prid.) — pomîntuos /pămîntos/ — земљовито је место са плодном земљом — pomîntuos ĭe luok ku pomînt rođituorĭ [Por.] | ||
земљорадник (i. m.) — pomînćan /pământean/ — наши стари нису били неки земљорадници, живели су у планини, заузети стоком, највише овчарством — aĭ nuoștri aĭ batrîń n-a fuost ńiskaĭ pomînćeń, a trait la munće, kuprinș ku viće, măĭ mult ku oĭariĭa — била је јако лепа и тражили су је момци из града, али она се на крају удала за једног сељака — a fuost tare frumuasă ș-a katato baĭețî đin oraș, ama ĭa la urmă s-a mîritat dupa un pomînćan [Por.] | ||
земљорадња (i. ž.) — munkă /muncă/ — земљорадња је рад у пољу, орање, сејање, жетва, и друго — munkă ĭe lukru la kîmp, aratu, sîmanatu, sîśaratu, șî alta [Por.] | ||
земљурина (i. m.) — pomîntarĭ /pământar/ — ушао је са прљавим опанкама, и напунио камин земљурином — a tunat ku opinśiļi imuasă, ș-a umplut oźaku đi pomîntarĭ [Por.] | ||
земуница (i. s.) — borđeĭ /bordei/ — земуница није имала ниједан прозор — borđeĭu n-avut ńiś o ferĭastă [Crn.] | ||
зет (i. m.) — ğińere /ginere/ — зет у кући, домазет — ğińere în kasă [Kmp.] | ||
зет (i. m.) — źińirĭe /ginere/ — зет је ћеркин или сестрин муж — źińirĭe ĭe barbatu alu fată or alu suoră [Por.] | ||
зец (i. m.) — ĭepur /iepure/ — зец је дивља животиња, са дугим ушима и кратким репом — ĭepur ĭe žuavină sîrbaćikă, ku urĭekiļi lunź da ku kuada skurtă — зечје месо је слатко, а зеца су стари Власи ловили најчешће само са омчом, није им требала пушка — karńa ĭepuruluĭ ĭe dulśe, da ĭepuru rumîńi aĭ batrîń a prins măĭ mult ku lațu, nu ļ-a trîbuit pușka [Por.] | ||
зечар (i. m.) — ĭepuraș /iepuraș/ — зечар је ловац који лови зечеве — ĭepurașu ĭe vînatuorĭ kare prinđe la ĭepurĭ [Por.] | ||
зечарити (gl.) — ĭepuri /iepuri/ — стари ловци кад су ишли у лов на зечеве, говорили су да иду да зечаре — vînatuori aĭ batrîń kînd s-a dus să prindă la ĭepurĭ, a spis kă sa duk să ĭepurĭaskă [Por.] | ||
зечеће (pril.) — ĭepuriuluĭ /iepurește/ — научио је да плива само зечећи, јер му је псеће пливање било тешко — s-a-nvațat să nuaće numa ĭepuriuluĭ, kă notatu kîńiuluĭ ĭ-a fuost grĭeu [Por.] | ||
зечији (prid.) — ĭepurĭesk /iepuresc/ — била је велика радост ловаца што су керови коначно наишли на зечији траг — a fuost mare dragu vînatorilor kă kopuoĭi a do dat pista urmă ĭepurĭaskă — од кад није ишао у зечарење, керови су заборавили зечји мирис — đi kînd nu s-a dus în ĭepuriĭe, kopuoĭi a zuĭtat miruosu ĭepurĭesk [Por.] | ||
зечић (i. m.) — ĭepurĭel /iepurel/ — чувајући стоку, пастир је налетео на зечје легло, само са два-три зечића, малих као песница — pazînd vićiļi, păkurarĭu a dat pista un kuĭb ĭepurĭesk, numa ku doĭ-triĭ ĭepurĭeĭ miś ka pumnu [Por.] | ||
зечица (i. ž.) — ĭepuruaĭkă /iepuroaică/ — зечица је женка зеца — ĭepuruaĭka ĭe famiĭa lu ĭepur [Por.] | ||
зиданица ? (i. ž.) — zîdańiță /baniţă/ — зиданица је била дрвени суд од шупљике дрвета, направљен да се у њему чува зрневље — zîdańiță a fuost vas đin obadă đi butuarkă, fakut đi pazît marunțîșu — зиданица је имала дно од округле даске, причвршћене за њу дрвеним чавлима — zîdańița avut fund đi blană rotată, prins đi ĭa ku kuńe đe ļemn — данце зиданице било је пробушено на средини — fundu zîdańițî a fuost îngăurit la mižluok — у рупу на дну зиданице била је изнутра убодена рачка са три рога, израђена од сувог дрена — î-n gaură la fundu zîdańițî a fuost înțapată đinuntru o furkă ku triĭ kuarńe, fakută đin kuorn uskat — тророга рачка уметнута у зиданицу изнутра разређивала је зрневље да се не упали од влаге — furka ku tri kuarńe înțapată đinuntru în zîdańiță a rarit buobiļi să nu sa izgorĭaskă đi vlagă [Por.] — зиданица је код нас био суд у коме се држало сирће, сличан жбану, са великим отвором да је сирће могло да се захвати чашом (Топла) — zîdańiță la nuoĭ s-a kĭemat vas đi ļemn în kare s-a țînut oțătu, fakut ka źubanu, ku gaură largă đ-aputut oțătu sî sa ĭa ku śuoĭu [Crn.] | ||
зијавац (i. ž.) — śovika /ciovică/ — зијавац је једна непозната птица коју су бабе измислиле, само да плаше немирну децу са њом — śovika ĭe o pasîrĭe ńikunoskută, kare a izaflato babiļi, numa sî spomînće ku ĭa kopiĭi aĭ ńimĭarńiś — птицу нико није видео, али има оних који су је чули: пева ружно, и кркља као човек у самртном ропцу — pasîrĭa ńima n-a vaḑuto, ama ĭastă kare audîto: kîntă urît, șî kîrkîĭe ka kînd uomu traźe sî muară — баба нас је увече плашила да ћутимо, јер ће доћи зијавац да нас поједе — mama ńe spumînta sara să taśem, kă vińe śovika să ńi manînśe [Por.] | ||
зијавко (i. ž.) — zgîĭe /zgâie/ — зијавко је припрост човек који слуша отворених уста, јер не разуме ништа — zgîĭe ĭe uom kam pruost kare askultă ku gura kaskată, kă nu înțaļaźe ńimika [Por.] | ||
зима (i. ž.) — ĭarnă /iarnă/ — зима је хладно време, са много снега, између јесени и пролећа — ĭarna ĭe vrĭamĭa friguruasă, ku zapadă multă, întra tuamnă șî primovară — зима је време са великим снегом, јер снег пада готово сваког дана — ĭarna ĭe vrĭamĭa ku zapadă mare, kă ńinźe gata în tuota ḑîua — зиме су се највише бојали стари сточари, јер су моги да остану без хране за стоку, кад је зима трајала дуго — đi ĭarnă măĭ mult s-a ćemut oĭeri aĭ batrîń, k-a putut să ramînă fara ĭernaćik, kînd a fuost ĭarna lungă — дуга зима — ĭarnă lungă — тешка зима — ĭarnă grĭa [Por.] | ||
зимница (i. s.) — ĭernaćik /iernatic2/ — зимница је сточна храна спремљена за зиму: сено, лисник, тулузина — ĭernaćik ĭe mînkarĭa đi viće, sprimită đi ĭarnă: fîn, frunḑă, tuļeń — зиме су биле дуге и хладне, и стари су се највише бојали да неће бити довољно зимнице, и да ће стока полипсати од глади — ĭerńiļi a fuost đemult lunź șî grĭaļe, ș-aĭ batrîń măĭ mult s-a ćemut kî n-o să fiĭe ĭernaćik đestul, ș-o sî muară vićiļi đi fuame [Por.] | ||
зимовати (gl.) — ĭerna /ierna/ — не може се више зимовати у мајданпечким планинама, јер шумари више не дају да се стока изводи на брст — nu măĭ sa puaće ĭerna ku vićiļi în Munțîļi măĭdanuluĭ, kă nu măĭ lasă șumarĭu să sa skuata vićiļi la mugur [Por.] | ||
зимовка (i. m.) — lugaś /lugaci/ — зимовка је лепа птичица, црнога кљуна и са цвеним перјем на грудима и око врата — lugaśu ĭe o pîsarikă frumuasă, ku ćuok skurt, șî ku pĭańe ruoșe pi pĭept șî la gît [Por.] | ||
зимогрожљив (prid.) — friguruos /friguros/ — када бих се поново женио, само бих гледао да та жена не буде зимогрожљива као што ми је ова садашња — kînd m-aș însura pĭ-adauară, numa m-aș uĭta muĭarĭa-ĭa să nu fiĭe friguruasă kum mi ĭe asta đ-akuma — све је добро у новој кући, само је дневна соба хладњикава, тражи да ложиш ватру непрекидно — tuot ĭe bun în kasa noă, numa ĭe soba mare friguruasă, kată să faś fuok una într-una [Por.] | ||
зимски (prid.) — ĭernaćik /iernatic1/ — ове године је много раније наступило зимско време — ano-sta mult măĭ întîń s-a pus vrĭamĭa ĭernaćikă [Por.] | ||
зимус (pril.) — astaĭarnă /astă-iarnă/ — зимус је био велики мраз — astaĭarnă a fuost źer mare [Por.] | ||
зимус (pril.) — asta-ĭarnă /astă-iarnă/ — много су се напатили брђани зимус, затрпани снегом до појаса, дуго нико није могао да се пробије до њих — mult a pațît munćeńi asta-ĭarnă, kutrupiț ku namĭeț pănă-n brîu, mult ńima n-a putut sî strabată pănă la iĭ [Por.] | ||
зихерица (i. ž.) — șpilkă /spilcă/ — „шпилка” је врста прибадаче, копча којом се прибадају марама, шал, крецан — șpilkă ĭe un fĭeļ đe ļegatură, o kuopśe ku kare sa prinđe kîrpa, șalu, krețanu [Pad.] | ||
златар (i. m.) — aurar /aurar/ — идем код златара да ми поправи прстен — ma duk la aurarĭ s-îm ogođaskă ińelu [Por.] | ||
злато (i. s.) — aur /aur/ — дао јој је прстен од злата — ĭ-a dat ińel ďe aur [Kmp.] — начињен од злата — fakut đin aur — златна јабука — mară đi aur [Por.] | ||
зло (i. s.) — rău /rău/ — велико зло му се десило — mare rău a dat pista ĭel — рат је највеће зло које може да буде на свету — razbălu ĭe măĭ mare rău kare puaće să fiĭe pi lume — Бугари су код нас учинили велика зверства за време Првог светског рата — bugari la nuoĭ a fakut mare rîaļe đi vrĭamĭa đi rato-l đin tîń [Por.] | ||
злоба (i. ž.) — znuabă /zloabă/ — Бугари су чинили велика зла за време рата, а нико им није судио због тога — bugari a fakut mare znuabe dă vrĭamĭa dă rat, da ńima nu ĭ-a suđit prăntu aĭa — није човек како треба, само прави смицалице, друго не зна — nuĭe uom kum trăbe, numa faśe la znuabe, alta nu șćiĭe [Mlava] — ђаволасто дете, одрасло је, а није се мануло несташлука (Танда) — aldrakuluĭ kopilo-sta, a krĭeskut, da nu sa măĭ lasă đi znuabe [Por.] | ||
злобан (prid.) — znobiu /zlobiu/ — ма немој ми причати о њему, таквог злобника не желим да видим очима — ma nu-m puvestă dă ĭel, așa uom znobiu nu vreau să văd ku uoki [Mlava] | ||
злобнички (pril.) — znobiuluĭ /zlobiu/ — нико их није учио, они све раде злобнички јер су тако рођени — nu ĭ-anvaț ńima, iĭ lukre tuot znobiuluĭ kî așa sînt fakuț [Mlava] | ||
зловољан (prid.) — arțaguos /arţăgos/ — кавгаџија, напасник; свађалица — uom arțaguos [Por.] | ||
зловољност (i. s.) — arțag /arţag/ — таква зловољност у људима није била још од рата са Немцима — așa arțag n-a fuost în lumĭe đi dupa ratu ku mńamțî [Por.] | ||
змај (sint.) — alzburatuorĭ /zburător/ — видео сам својим очима, синоћ, у сумрак, прође небом дугуљаста светлост, и сетих се како ми је баба причала да тако лети змај — am vaḑut ku uoki miĭ: asară, pin kapu murguluĭ, trĭeku pista śerĭ o viđiarĭe lunguĭată, șî-m đață-n gînd kum mama mĭ-a puvestît kî așa zbuară al zburatuorĭ [Por.] | ||
змај (i. m.) — zmău /zmeu/ — змај је светлост која лети преко неба — zmău ĭe o viđarĭe kare zbuară pista śerĭ — змај улази кроз оџак у кућу у којој живи млада удовица, претвара се у мушкарца и узима је за љубавницу — zmău tună pi kuoș în kasă unđe traĭașće vro văduvă ćinîră, sa profaśe voĭńik ș-o ia đi ibomńikă [Por.] | ||
змија (i. ž.) — nopîrkă /napîrcă/ — змија отровница — nopîrkă veńinuasă — змија шарка — nopîrkă ku obrańe — кућна змија — ala kășî — водена змија, белоушка — nopîrkă đi apă — поскок — nopîrkă moțată, puĭkă moțată — у марту се уместо „змија” каже „оне дуге” — în marta în luok đi „nopîrkă” sa ḑîśe „đ-aļi lunź” — најстрожији змијски празник је Преображење, тада не сме ни конац да се увеже у страху од њих — măĭ grĭa sîrbatuare alu nopîrś ĭe Pobražîmĭa, atunśa nu kućaḑă ńiś ața sî sa ļiaźe đi rău luor — леска је змијски кум, и кад је удариш лесковим штапом, она умре од стида — alunu ĭe nașu nopîrśilor, șî kînd o lovĭeșć ku bîtu đ-alun, nopîrka muare đi rușîńe [Por.] | ||
змијарник (i. ž.) — șărpariĭe /șerpărie/ — змијарник је место где се гнезди и живи много змија — șărpariĭa ĭe luok unđe sa kuĭbĭaḑă șî traĭesk nopîrś mulće [Por.] | ||
знак (i. s.) — sămn /semn/ — није добар знак кад имаш јаке болове у стомаку, и држе те данима непрекидно — nuĭe sămn bun kînd aĭ durĭerĭ grĭaļe la burtă, șă ći țîn ku ḑîļiļi una-ntruuna — лош знак — sămn rău — договорен знак — sămn vorbit — човек треба веома добро да пази на знакове, јер знак може бити неко предсказање — uomu trăbe să baźe sama prĭabińe la sîamńe, kă sămnu puaće-fi vro aratare — има многих што верују у знакове који се јављају у сновима, као у истинита предсказања — ĭastă mulț śe krĭed în sîamńe kare sa arată în visurĭ, ka-n aratărĭ adîvaraće — има знак на стомаку од рођења — are sămn la burtă đi la nașćire [Por.] | ||
знати (gl. p. ref.) — șći /ști/ — ко може знати кад је настало наше село — kare va puaće șći kînd ĭe fakut satu nuostru — ја знам, ти знаш, он зна — ĭuo șćiu, tu șćiĭ, ĭel șćiĭe — ми знамо, ви знате, они знају — nuoĭ șćim, vuoĭ șćiț, iĭ șćiu — ја сам знао, ти си знао, он је знао — ĭuo am șćut, tu aĭ șćut, ĭel a șćut — ми смо знали, ви сте знали, они су знали — nuoĭ am șćut, vuoĭ aț șćut, iĭ a șćut — ја ћу знати, ти ћеш знати, он ће знати — ĭuo o să șćiu, tu o să șćiĭ, ĭel o să șćiĭe — ми ћемо знати, ви ћете знати, они ће знати — nuoĭ o să șćim, vuoĭ o să șćiț, iĭ o să șćiĭe — ђаво ће знати шта је међу њима — draku va șći śi ĭe întra iĭ [Por.] | ||
зобница (i. ž.) — zobară /zobară/ — зобница је торба у коју се ставаља зоб, и качи се коњу на главу да коњ из ње једе зоб — zobară ĭe o trastă în kare sa puńe zuob, șî sa atîrna la kal la kap sî manînśe kalu đin ĭa [Por.] | ||
зобница (i. ž.) — zomńiță /zomniţă/ — торба из које се коњ храни зобом — trasta đin kare sa arańiașće kalu ku zuob [Por.] | ||
зова (i. m.) — suok /soc/ — од зове се прави јако сладак сок — đin suok sa faśe suok tare dulśe — грана зове има меку срж која се лако вади, па зато деца од зове праве разне играчке: фрулице, пуцаљке, штрцаљке — krĭanga đi suok are moduvă muaļe kare sa skuaće ļesńe, șî đ-aĭa kopiĭi fak đin suok mulće žukariĭ : fluir, priskopală, țîșńituare [Por.] | ||
зорт (i. ž.) — isă /isa/ — да ударимо још један зорт, па да одемо на одмор — sî-ĭ măĭ dăm o isă, pă sî ńi duśem la ođină [Por.] | ||
зорт (i. ž.) — dura /zor/ — дошла је свекрва и на зорт ме је потерала на посао, иако сам била болесна да сам једва стајала на ногама — a veńit suakra șî m-a luvat ku dura la lukru, dakă mis bolnauă đ-abĭa stau în piśuare [Por.] | ||
зрак (i. ž.) — raḑă /rază/ — сунчев зрак — raḑă đi suare [Por.] | ||
зрикавац (i. m.) — griĭir /grier/ — лети зрикавци зричу целе ноћи — vara griĭiri kîntă tuata nuapća [Por.] | ||
зрнаст (prid.) — samînțuos /sămânțos/ — зрнаст је плод који има или много семена, или му је семе велико — samînțuasă ĭe bukată kare are or mulće samînță, or sînt samînțîļi aiĭ marĭ [Por.] | ||
зрнат (prid.) — bobat /bobat ?/ — пшеница је ове године била лепа и зрната — ćimpo-sta grîu a fuost mîndru șî bobat [Crn.] | ||
зрно (i. m.) — buob /bob/ — зрно жита — buob dă grîu [Hom.] — моја баба зна да гледа у зрна — baba mĭa șćiĭe să đa ku buabiļi [Por.] | ||
зуб (i. m.) — đinće /dinte/ — зуби велики, мали, ситни — đințî aĭ marĭ, aĭ miś, aĭ marunț — зубобоља — durĭarĭa đințîlor — зупци тестере — đințî firizuluĭ [Por.] | ||
зубун (i. s.) — zubun /zăbun/ — зубун је горњи хаљетак који се носио преко друге одеће, скројен од дебљег сукна, са кратким рукавима, или без рукава — zubun a fuost țuală śe s-a purtat đisupra, pista alalće țuaļe, fakut đi śuarik gruos, ku mîńiś skurće, or fara mîńiś — зубун су носили и мушкарци и жене — zubunu a purtat șî muĭeriļi, șî uamińi — зубун се изобичајио измедју два рата, када га је заменио капут — zubunu s-a pĭerdut întra raturĭ, kînd l-a skimbat burka [Por.] | ||
зујање (onom.) — bîzońală /bâzâială/ — уплашио се од зујања стршљена — s-a spumîntat đi bîzońala lu gîrgauń — чује се зујање гајди — s-auđe bîzońala karăbilor — дете, доста с брбљањем, или говори разумно, или ћути — kopiļe, đestul ku bîzońală, vorbĭa înțaļes, or taś [Por.] | ||
зујати (gl.) — bîzai /bâzâi/ — зуји мува, пчела, стршљен и комарац — bîzîĭe bîza, albina, gargauńiļi, muska șî țînțarĭu — нема друга посла, него зуји (глувара) по селу — n-are alt lukru, numa bîzîĭe pin sat [Crn.] — дете, немој ми ту зујати као мува — kopiļe, nu-m bîzîi pĭ-aśiĭa, ka muska [Por.] | ||
зунзара (i. ž.) — bîzaĭkă /bâzaică/ — улете кроз прозор нека зунзара, нека зелена буба, и уплашише ми се деца, мислила су да је неки вампир — tună pi ferĭastă o bîzaĭkă, o guangă vĭarđe, șî mi sa spumîntară kopiĭi, a ginđit kî ĭe vrun strîguoń [Por.] | ||
зуц (uzv.) — kîrk /cârc/ — кад је у кућу долазио неко непознат, деца су се повлачила у угао, и ни „зуц” се није смело чути од њих — kînd în kasă a veńit vrunu ńikunoskut, kopiĭi s-a tras în kuot, șî ńiś „kîrk” n-a kućeḑat sî s-audă đi la iĭ [Por.] | ||
загребенци (i. m.) — zgribĭenț /zgrebenţ/ — загребенац је отпад са кучине који остаје на гребену, добар је за процеђивање ракије кад се пече на казану — zgribĭențu ĭe otpadu dî la kîlț śe uđașće-n darak, bun dă străkurat rakiĭa kînd sa friźe la kazan — од њега се правила и основа за поњаву — dăn ĭel sa fakut șă baćală dă kuśimă [Mlava] | ||
запах (i. ž.) — vapaĭe /văpaie/ — кад ветар увија пламен ватре, тебе запахне јара — kînd vîntu învăluĭe para fuokulu, pista ćińe vińe vapaĭe — запах јаре те дави, понекад не можеш да дишеш, а ни да чујеш некога ко би се нашао иза запаха са оне стране — vapaĭa fuokuluĭ ći-ńakă, kîćodată nu puoț să sufļi, da ńiś s-auḑ pi vrunu kare sa va gasî dupa vapaĭe đinkoluo [Por.] | ||
заустављен (prid.) — oprit /oprit/ — воденица стоји заустављена три дана, јер нема воде — muara stă oprită triĭ ḑîļe, kă nuĭe apă — деца прекинута у школовању остају слепа код очију — kopiĭi opriț đi la șkuală ramîn kĭuorĭ la uokĭ — јагњићи су прекинути у сисању, не сишу више (одвојени су од оваца) — mńiĭi sînt opriț đi supt, nu măĭ sug — не подносим да будем превише задржан на путу сами ради празног разговора — nu sufăr să fiu prĭa mult oprit pi drum numa la taĭnă guală [Por.] | ||
| и | ||
и (vez.) — șî /și/ — и ми и ви смо сељаци, земљорадници — șî nuoĭ, șî vuoĭ sînćem saćań, pomînćeń — рекао му је да престане са лудостима, и то му је рако сто пута — ĭ-a spus sî sa lasă đi noroḑîĭ, șî aĭa ĭ-a spus đi o sută đi uorĭ [Por.] | ||
Ивањдан (i. ž.) — Sîmḑîĭańiļi /Sânziană/ — верује се да на Ивањдан трава престаје да расте, зато људи иду да беру разно биље — (ver.) sa krĭađe kî la Sîmḑîĭańiļi ĭarba stă, nu măĭ krĭașće, đ-aĭa lumĭa sa duśe să kuļagă buĭeḑ în tuaće fĭelurĭ — од биља убраног на Ивањдан праве се венци којима се ките вратнице на огради дворишта, за здравље укућана — đin buĭeḑîļi kuļasă la Sîmḑîĭańiļi sa fak kunuńe ku kare sa kićesk vrăkńițîļi, sî fiĭe în sînataća kăsîtuorilor [Por.] | ||
ивањски цвет (i. ž.) — sîmḑîĭană /sânziană/ — ивањско цвеће брале су девојке на Ивандан; у бербу су ишле рано ујутру, на ште срца, и поред ивањског цвећа брале су и друго лековито биље: камилицу, кантарион, мајчину душицу — sîmḑîĭańiļi a kuļes fĭaćiļi marĭ la Sîmḑîĭană; s-a dus în kuļes đinuapće, pi ińima guală, șă pi lînga sîmḑîĭană, a kuļes ș-alalće buĭeḑ buńe đi ļiak: romańiță, măturĭaļe, podubiță — од ивањског цвећа девојке су плеле венце и стављале их на прочеље куће, да донесу задрвље и срећу укућанима, а берићет њиховом имању — đin sîmḑîĭańe fĭaćiļi a-nplećit kunuń, șă ļ-a pus đisupra đi ușă, să dukă sînataće șî naruok la kasă, da birekĭet la moșîĭe [Por.] | ||
ивер (i. ž.) — așkie /așchie/ — чича је тесао, и ударио га ивер у око — moșu a čoplit, și ĭ-a dat așkia în okĭ [Kmp.] | ||
ивер (i. ž.) — țîndîră /ţandără/ — док сам дељао дршку за секиру, одбио се један ивер и ударио ме у чело, умало да ми избије око — pănă am śopļit kuadă đi sakurĭe, sari o țîndîră, șî ma lovi în frunće, đin kîta s-îm skuată uokĭu — откачи му се један ивер, и оде — îĭ sari o țîndîră, șî să dusă — Маринковићи воде порекло од Војњешћи — Marinkuońi au o țandîră đin Voĭńeșći [Crn.] — скупљам треске да наложим ватру — adun țîăndre sî fak fuoku [Por.] | ||
ивер (i. ž.) — ășke /așchie/ — кад су се тесале греде које су се стављале у раку, тада се иверје палило и намењивало покојнику — kînd s-a ćopļit la muort stingiĭi đe s-a pus la groapă, atunća a dat fok la ășki și ļ-a dat đe pomană [Tim.] | ||
ивер (i. ž.) — ĭașkĭe /așchie/ — иверје се највише прави када се теше, сече, шиљи или цепа неко дрво — ĭeșkĭ măĭ mult sa fak kînd sa śopļașće, sa taĭe, sa askuće or sa sparźe vrun ļemn — сувом треском се брзо потпаљује ватра — ku ĭașkĭe uskată ĭuta sa ațîțîĭe fuoku [Por.] | ||
игла (i. m.) — ak /ac/ — игла за шивење — ak đi kusut — игла за шиваћу машину — ak đi mașînă — игла за зашивање џакова — ak đi kusut la saś — штројачка игла — ak đi ștroit — ветеринарска игла за лечење говеда од надутости, трокар — ak đi înpuns vićiļi kînd sî unflă — пушчана игла — ak la pușkă — ледена игла, леденица — ak đi gĭață [Crn.] — укосница — ak đi pîăr [Por.] — зихернадла (Шевица) — ak înkeptorat [Zvizd] | ||
Игњатијевдан (i. m.) — Iginat /Ignat/ — Игњатијев дан у наше време пада другог дана Нове Године — Iginatu în vrĭamĭa nuastră kađe a duoĭļa ḑî dupa Anol Nou — на Игњатијевдан од кад је света Власи кољу свињу — la Iginat đi kînd lumĭa rumîńi taĭe puorku [Por.] | ||
игра (i. s.) — źuok /joc/ — пастирима дан брзо прође, ако имају друштво за игру — ḑîua la pîkurarĭ trĭaśe ĭuta, dakă au fîrtaț đi źuok — одрасла девојка не пропушта игранке, јер треба да нађе мужа за удају — pi fata mare n-o trĭek źuokurļi, kă trăbe sî gasaskă soț đi mîritat — пушка није за игру, јер може да опали сама — pușka nuĭe đi źuok, kă puaće să pokńaskă sîngură — дечја игра — źuok kopilarĭesk — четворка је најчешће коло које се игра на весељима — đi patru ĭe măĭ đes źuok kare sa źuakă pi la visaļiĭ — старинско коло — źuok đi bîtrĭńață — влашко коло — źuok rumîńesk — тера шегу, прави шале на рачун комшија — mînă źuok, faśe źuokurĭ ku veśińi — није се исмевао никог, јер је ружно — nu sa batut źuok đi ńima, k-a fuost rușîńe [Por.] | ||
играти (gl. p. ref.) — źuka /juca/ — док су овце на пландишту, чобани се безбрижно играју — pănă sînt uoiļi în ḑîkatuare, pîkurari sa źuakă fara grižă — момак и девојка играју у колу — baĭatu ku fata źuakă-n uară [Por.] | ||
играч (i. m.) — źukatuorĭ /jucător/ — било је мало деце на брду, често ни за свињицу није било довољно играча — a fuost kopiĭ puțîń pi śuakă, đes ńiś đi puarkă n-a fuost źukatuorĭ đ-aźuns — Ђинка Циганин био је јак играч на картама — Đinkă țîganu a fuost tare źukatuorĭ la kărț — не да да му коло промакне на весељу, јер је добар играч и игра јако лепо, милина је да га гледаш — nu lasă uara să-l trĭakă la visaļiĭe, kî ĭe bun źukatuorĭ, șî źuakă tare frumuos, mîndrĭață sî će uĭț la ĭel [Por.] | ||
играчка (i. ž.) — źukariĭe /jucărie/ — имао је сиромашно детињство, без иједне играчке — avut kopilariĭe sarakă, fara ńiś o źukariĭe — израђује играчке за децу — faśe la źukariĭ đi kopiĭ — наљутила се, и рекла му је да више не жели да буде играчка у његовим рукама — s-a mîńiĭat șî ĭ-a spus kă nu măĭ vrĭa să fiĭe źukariĭa în mîńiļi luĭ [Por.] | ||
идиот (i. m.) — dîrkă /dârcă ?/ — идиот од човека, не слаже се ни с ким, не подноси никог, намћор, човек који има лошу и тешку нарав — o dîrkă đi uom, nu sa dă ku ńima, nu sufîră pi ńima, ponćur, uom ku narau rău șî grĭeu [Por.] — могао си да обучеш нешто, да се не смрзаваш — aĭ putut sî ĭaĭ vro dîrkă pi ćińe, sî nu-ngeț đi frig — слуга узе своју одећу и оде од нас — sluga-ș luvîă dîrśiļi, șî să dusă đi la nuoĭ [Crn.] | ||
из (predl.) — đin /din/ — изашао је из куће, и отишао — a ĭeșît đin kasă, șî s-a dus — са оне стране долазе црни облаци — đin parća-ĭa vin nuvirĭ ńegri [Crn.] | ||
из (predl.) — dim /din/ — од свих ствари за пољопривреду, које смо сакупили по селу за музеј, најлепши је српарник израђен од меког дрвета, јер њега нема нико други у нашој земљи — dim toate mărfiļi de lukrat în kîmp, če le-am adunat pin sat de muzeĭ, măĭ frumos ĭe săčeraru făkut dim lemn moale, kă pe ĭel no-l are nima altu în țara nostă — видео је својим очима како излази из њене куће — a vazut ku oĭki luĭ, kum ĭasă dim kasa i [Tim.] | ||
изабран (prid.) — aļes /ales/ — што сте хтели, то сте изабрали — śe aț vrut, aĭa aț aļes [Crn.] — челници који су сада изабрани да нам воде село, нису ни за шта — fruntașî śe-s aļeș akuma sî ńi puarće satu, nus đi ńimika [Por.] — за велику главу, посебна капа — đi kap marĭe, kaśulă aļasă [Crn.] — посебан, врстан, истакнут човек — uom aļes — најбољи од свих — măĭ aļes đin tuoț [Por.] — кажи ми јасно шта хоћеш — spuńe-m aļes śe vrĭeĭ [Crn.] — не говориш разговетно, нисам те разумео ништа — nu vorbĭeșć aļes, nu ć-am înțaļes ńimika [Por.] | ||
изакан (prid.) — trîpadat /trepădat/ — сав сам сломљен и изакан од толико трчања тамо-вамо — sînt tuot frînt șî trîpadat đin atîća aļergaturĭ înkuaś-nkoluo [Por.] | ||
избацити (gl. p.) — arunka /arunca/ — добацују одело Сунцу (у влашком обреду мартурија, в. мартуриĭе) — arunkă țuaļiļi la Suare — не шали се, човече, него се напни колико год можеш да држиш то дрво, да не падне на нас (Танда) — nu țîńa lukru-șală, uomuļe, numa arunkî-će kît guođe puoț să țîń ļiemnu-la, să nu kadă pi nuoĭ [Por.] — вере се уз дрво као змија (Житковица) — sa arunkă pră ļeamn kamguđe șîarpiļi [Bran. | ||
избити (gl.) — izbînđi /izbândi/ — ово дете је испало налик на рођеног деду — kopilo-sta a izbînđit la dĭedî-su înpiśuare — дођох пуног срца, јер је све испало као у сну — veńiĭ ku ińima pļină, kă tuot a izbînđit ka-n vis [Por.] | ||
избор (i. ž) — aļeźarĭe /alegere/ — велико пробирање, празно наручје — aļeźarĭe multă, brațîļi guaļe [Crn.] | ||
избор (i. s.) — aļes /alies/ — какав год избор да буде, исто нам је — śe gud aļes să fiĭe, tot așa ńi — добар продавац, код њега можеш по избору да купиш — bun dugaĭaș, la ĭel puoț pi aļes să kumpirĭ [Por.] | ||
избор (i. ž.) — aļiaźirĭe /alegere/ — не добијаш ништа ако у животу очекујеш неки велики избор, то што ти да бог, то ти је — nu kapiț ńimika dakă-n traĭ așćeț vro aļaźire mare, aĭa śe-ț dă dumńiḑîu, aĭa țî — некада смо излазили на гласање, а сада су стигли некакви избори, веле „демокраțîĭа”, бираш кога хоћеш, а код погледаш, видиш да можеш само ђавола да изабереш — đemult am ĭeșît la glasańe, d-akumă ažuns ńiskaĭ aļiaźirĭ, śkă „demokratija”, aļieź pi kare vrĭeĭ, da kînd kaț, vĭeḑ kî puoț numa pi draku să-l aļeź [Por.] | ||
избочина (i. ž.) — țîfnă /ţâfnă/ — из оне узвишице је моја кућа — dupa țîfna-ĭa ĭe kasa mĭa [Crn.] — „цифна” се каже за шиљак брежуљка који се јавља на саставу два потока — țîfnă sa ḑîśe la țărmur askuțît unđe sa-npreună doă ogașurĭ — када видиш велики усамљени камен на пољани, кажеш: „Ево једне ’цифне’ на сред пољане!” (Јасиково) — kînd vĭeḑ o pĭatră mare sîngură pi kîmp, ḑîś: „Ăće o țîfnă-n mižluoku kîmpuluĭ!" [GPek] — хваташ се носом за земљу док изађеш уз стримину на горе (Танда, Рудна Глава) — ći prinḑ ku nasu đi pomînt pănă ĭeș pi țîfnă-n sus [Por.] — „цифна” је човек који се љути за било шта — țîfnă ĭe uom kare sa mîńiĭe đi fiĭe-śe [GPek] | ||
избројан (prid.) — numarat /numărat/ — дао ми је један повез са избројаним новцем, да га чувам док се он не врати — mĭ-a dat o ļegatură ku bań numaraț, să-ĭ pazăsk pănă ĭel sa-ntuarśe — њему су дани избројани — luĭ sînt ḑîļiļi numaraće [Por.] | ||
извађен (prid.) — skuos /scos/ — имао је четири извађена зуба, све код сеоског ковача — avut patru đinț skuoș, tot la kovaśu satuluĭ [Por.] | ||
извор (i. ž.) — fîntînă /fântână/ — када у шуми наиђеш на извор воде, па га очистиш од труња, па му направиш мало удубљење на дну да може да се сакупи вода за пиће, то је кладенац — kînd în padure daĭ pista izvuor đi apă, șă-l ćistășć đi luomurĭ, șă-ĭ faś la fund kîta kroviț đi s-aduńe apa đi baut, aĭe ĭe fîntînă — друга врста извора је кад оградиш извор, кад га озидаш и ставиш точур, то му дође нека врста чесме — alta fuarmă đi fîntînă ĭe kînd îngrađieșć izvuoru, ăl zîđeșć șă-ĭ puń śuśur, aĭa vińe un fieļ đi śieșmă [Por.] | ||
извор (i. s.) — șîpît /șipot/ — на Буковој Глави има јак извор, и због тога се то место зове Шопот — la Bugoglaua ĭastă un șîpît țapîn, șî đi aĭa loko-la sa kĭamă Șopît [Por.] | ||
изворчић (i. ž.) — fîntîńuară /fîntînioară/ — засад сам уредио само један кладенчић у шуми где сам са стоком, јер ми је извор слаб — đ-akuma am fakut numa o fîntîńuară-n padurĭe unđe sînt ku vićiļi, kă izvuoru mi slab [ă] + | ||
изгонац (i. ž.) — zgorńaĭkă /zgornire/ — изгонац се звао качамак којим се са свадбе терао кум који је седео предуго и није хтео да пође, иако су сви свадбени обичаји били свршени — zgorńaĭkă s-a kĭemat koļașa ku kare la nuntă a dudait nașu ś-a șaḑut prĭamult șă n-a vrut să pļaśe, dakă s-a gaćit tuaće ađeturļi nunțășć [Por.] | ||
изгорелина (i. ž.) — arsură /arsură/ — изгорелина је место где је горела ватра — arsura ĭe luok unđe a ars fuoku — не могу више да дишем од јаке сунчеве жеге — nu măĭ puot să suflu đi arsura suariluĭ a tare [Por.] | ||
изгорен (од пламењаче) (prid.) — băstruit /?/ — купус изгорен од пламењаче — varḑă băstruită [Hom.] | ||
изгорео (prid.) — ars /ars/ — ошинуо га речима — la ars ku vuorba [Por.] | ||
изгорети (од пламењач (gl.) — băstrui /?/ — лишће на стабљикама парадајза изгорело је од пламењаче — frunḑa pră firĭ de potlaźĭań s-a bastruit [Hom.] | ||
изгубљен (prid.) — pĭerdut /perdut/ — време изгубљено узалуд — vrĭame pĭerdută điźaba — изгубљен човек — uom pĭerdut — чобанин је заспао, а овце су се изгубиле у шуми — pîkurarĭu adurmit, da uoĭļi s-a pĭerdut în padurĭe [Por.] | ||
изгуран (prid.) — împins /împins/ — оставили су покварена кола само мало гурнута с пута у страну — a lasat karu strîkat numa kîta împins đin drum înlăturĭ [Por.] | ||
издалека (pril.) — lungu /lungu/ — прати је поиздаље (у потаји), да види с ким се састаје — a luvato ku lungu, să vadă ku kare sa-npreună — некада је газда терао слугу непрестано, као курјака — đemult gazda a mînat sluga ku lungu, ka pi lup [Por.] | ||
изданак (i. m.) — lastarĭ /lăstar/ ◊ — | ||
издигнуће (i. s.) — moțîkluoĭ /ridicătură/ — пут није раван, није добро набијен, остало је много испупчења — drumu nuĭe putrîvit, nu l-a batut bun, a ramas pļin đi moțîkluaĭe [Por.] | ||
издубљен (prid.) — skobit /scobit/ — рупа је издубљена у меком дрвету — gaura ĭe skobită în ļemn muaļe — сестрина преслица је сва изрезрбарена цвећем и птицама — furka a suorî-sî ĭe tuată skobită ku fluorĭ șî păsîrĭ [Por.] | ||
издужен (prid.) — lunguĭat /lunguieţ/ — пас се издужио у хладовини — kîńiļi s-a lunguĭat la umbră — што лежиш у кревету тако испружен, да не може више нико да легне? — śe staĭ pi pat așa lunguĭat, đi nu puaće ńima sî sa măĭ kulśe? [Por.] | ||
издужити (gl. p. ref.) — lunźi /lungi/ — издужио ми се каиш, пашће ми панталоне — mi sa lunźi kuraua, o să-m piśe pîntaluońi — ако је један конопац кратак, вежеш два, па их продужиш да имаш дужину колико ти треба — dakă ĭe o sfuară skurtă, ļeź duauă, șă ļi lunźieșć sî aĭ lunźime kît îț trăbe — продужио се дан, сад је много дужи него зими — s-a lunźit ḑîua, akuma ĭe mult măĭ lung đi kît ĭarna — ако водиш рачуна о исхрани, продужићеш себи живот — dakă puorț griža đi mînkare, ăț lunźieșć traĭu — продужила му се рука, до гомила са новцем — i s-a lunźit mîna, pănă la gramada ku bań — не издужуј језик за људима (=не оговарај), јер ће неко да ти га скрати — nu lunźi ļimba dupa lume, kî ț-o skurtă vrunu [Por.] | ||
изједначавање (i. ž.) — bîrbarĭală /nivelare/ — овај пут је пун рупа, треба му једно јако поравнавање — drumo-sta ĭe pļin đi găurĭ, iĭ trîabe o bîrbarĭală țapînă [Por.] | ||
изједначавати (gl. p. ref.) — bîrbari /bărăbari/ — поравнава пут — bîrbarĭașće drumu — надошла је река, и вода се поравнала са обалом — a veńit rîu, șî apa s-a bîrbarit ku marźina [Por.] | ||
изједначен (prid.) — bîrbarit /nivelat/ — на сваки начин је изједначен са мном — în tuot fĭeļu ĭe bîrbarit ku mińe — поравнали су пут на коси — a bîrbarit drumu pi kulmĭe [Por.] | ||
изјелица (i. m.) — gostuoń /?/ — изјелица је човек који долази на свадбу непозван, само да једе и да пије — gostuońu ĭe uom kare vińe la nuntă ńikemat, numa sî manînśe șî sî bĭa [GPek] | ||
изјелица (i. m.) — ļingău /lingău/ — изјелица је човек који много и алаво једе, нарочито на туђим гозбама, на које долази незван — ļingău ĭe uom kare manînkă mult șă alaviśuos, măĭ đes pi la gostîĭe strińe, la kare vińe ńikemat [Por.] | ||
излапео (prid.) — stîrļuoz /uitat/ — не можеш са бабом да причаш ни о чему, јер је сасвим излапела, и то поодавно — nu puoț ku mama să povăstuĭ dă ńimika, kî ĭe stîrļuază dă tuot, șă aĭa măĭ dămult [Bran. | ||
излокати (gl.) — skobîlțî /scobîlțî/ — провала облака је излокала пут, остале су само неке рупчаге да се не може проћи колима — sudomu a skobîlțît drumu, ș-a ramas numa ńișći găuruańe đi nu sa puaće treśa ku karu [Por.] | ||
измаглица (i. ž.) — bură /bură/ — ситна кишица — pluaĭe marunțîkă — по овој измаглици ниси ни мокар ни сув — pin bura-sta nuĭeș ńiś ud ńiś uskat [Crn.] — бура је једна врста магле са кишицом — bură ĭe un fĭeļ đi śĭață ku ploiță [Por.] | ||
изместити (gl. p. ref.) — đizloka /disloca/ — нешто се „измешта” кад испадне из лежишта — śeva sa đizluokîe kînd ĭasă đin luok [Por.] | ||
измештен (prid.) — đizlokat /dislocat/ — измештен, није на месту где сам га ставио — đizlokat, nuĭe la luok unđe l-am pus [Por.] | ||
измусти (gl. p. ref.) — țîrkońa /ţârcâi/ — крава, овца или коза се измузује кад је болесна, и не може добро да се музе, него само помало — vaka, uaĭa or kapra sa țîrkuańe kînd ĭe bolnauă, șî nu sa puaće mulźa kalumĭa, numa kîćikîta — отишла бака да музне краву, јер детенце тражи млекце — s-a dus baba să țîrkuańe vaka, kî kopilașu kată lapćișuor [Por.] | ||
изнад (pril.) — đisupra /desupra/ — камен ми прође тик изнад главе, замало да ме погоди — pĭatra-n trĭeku pi đisupra đi kap, đinkît sî ma lovĭaskă — горња страна — parća đisupra [Por.] | ||
изненадити (gl. p. ref.) — zapsî /zăpsi/ — жалио се да га је сусед изненадио неспремног — s-a vaĭtat kă veśinu l-a zapsît ńisprimit [Zvizd] | ||
изнова (pril.) — điznou /deznou ?/ — ништа не ваља, треба све наново урадити — ńimik nuĭe bun, trăbe tuot fakut điznou [e] + | ||
изнутра (pril.) — đinuntru /dinăuntru/ — ушао је у буре да га очисти изнутра — a tunat în butuoń, să-l kurîță đinuntru [Por.] | ||
изоран (prid.) — arat /аrаt/ — њива је једва изорана са два пара волова — luoku ĭe abĭa arat ku duauă parĭekĭ đi buoĭ [Crn.] | ||
изрека (i. ž.) — ḑîkală /zicală/ — да ти ја кажем једну мудрост, брајко, а ти да је добро упамтиш — să-ț spun ĭuo o ḑîkală, fîrtaće, da tu s-o ĭaĭ la kap bińe — изрека је старинска реч, знање мудрих људи из прошлих времена — ḑîkală ĭe vuorba đi batrîńață, șćirĭa lu lumĭa vikļană đin vrĭemuriļi trĭekuiće [Por.] | ||
изувати (gl. p. ref.) — điskulța /desculţa/ — немој се изувати, јер ово није господска кућа — nu ći điskulța, kî asta nuĭe kasă domńaskă — обувати — supr. înkalța [Por.] | ||
изуједан (prid.) — mînkat /mâncat/ — дете је дошло сво изуједано од бува — kopilu a veńit tuot mînkat đi puriś — крушке су попадале, нагрижене од птица — pĭarîļi a kaḑut, mînkaće đi păsîrĭ [Por.] | ||
или (vez.) — or /ori/ — идеш, или не идеш? — ći duś, or nu ći duś? — довршаваш посао, или батаљујеш? — do faś lukru, or ći laș? [Por.] — баба је мајчина или очева мајка (Оснић) — mama ĭe muma mumi, ore muma lu tata [Crn.] | ||
или (vez.) — au /au/ — овако или онако — așa au așa — долазиш, или не долазиш, свеједно ми је — viń, au nu viń, tot una mi [Buf.] — не знам да ле је глув, или не чује, или је нешто друго (Танда) — nu șću dar va fi surd, au n-auđe, or ĭe altśeva [Por.] | ||
имати (gl.) — avĭa /avea/ — имати или немати, све једно је — avĭa - nu avĭa, tuot una ĭe — нема с ким — n-are (=nu are) ku kare — колико година може имати та бакица, баш је стара — kîț ań va puća avĭa babuța-ĭa, baș ĭe batrînă [Por.] | ||
име (i. s.) — nume /nume/ — не дам ником да ради било шта у моје име — nu las pi ńima să lukre fiĭe śe în numiļi mĭeu — крштено име — nume bućeḑat — име уписано у матичну књигу — nume la karće [Por.] | ||
имењак (i. m.) — ćiz /tiz/ — мој имењак је добио позив за суд — ćizu a mĭeu a kapatat poziu đi sud [Crn.] — а бре имењаче, тако ти говориш о мени? — a brĭe ćuzuļe, așa tu vorbĭeșć đi mińe? [Por.] | ||
имитација (i. ž.) — kimîtă /imita/ — није израдила детету оделце по мери, него неку имитацију од одела, као за дечју лутку — n-a fakut la kopil țuală kum trăbe, numa o kimîtă đi țuală, ka đi papușă kopilarĭaskă — оставио пиће, сад је само имитација пијанице — s-a lasat đi bĭare, akuma numa ĭe o kimîtă đi bĭețîuos [Por.] | ||
имовина (i. ž.) — avuțîĭe /avuţie/ — има мали посед — are avuțîĭe puțînă [Por.] | ||
интерниран (prid.) — antaļirit /internat/ — интернирали су га Бугари, и умро је у логору — la antaļirit Bugari, ș-a murit în lager [Por.] | ||
интернирати (gl. p.) — antaļira /interna/ — Немци су интернирали невине људе, само због партизана — Ńamțî antaļirat lumĭa far đi vină, numa pintru partizań [Por.] | ||
инфицирати (gl. ref.) — obrinći /obrinti/ — кад се посекотина загади прљавштином, и то место поцрвени и отекне, каже се да се запалило — kînd taĭatura sa spurkă ku imală, șî loko-la roșașće șî sa umflă, sa spuńe kî sa obrinśașće [Por.] | ||
иње (i. ž.) — kiđe /chidă/ — иње је водена пара смрзнута на гранама дрвећа, у време сувомразице — kiđe sînt aburĭ đi apă îngețaț pi krĭanźiļi ļemnuluĭ, kînd dă źer uskat — иње се хвата на дрвеће са оне стране са које дува ветар — kiđe sa prinđe pi ļemn đin parća-ĭa đin kare baće vîntu — иње је врста слане — kiđe ĭe un fĭeļ đi brumă [Por.] | ||
иње (i. ž.) — ińiĭe /inie/ — кад је слаб мраз, нахвата се на води само мало иња, танко ко папир — kînd ĭe źer slab, sa prinđe pră apă numa kîta ińiĭe, ka arćiĭa dă supțire [Mlava] | ||
иње (i. ž.) — ińiĭe /inie/ — кад је слаб мраз, нахвата се на земљи само мало иња, танко ко папир — kînd ĭe źer slab, sa prinđe pră pomînt numa kîta ińiĭe, ka arćiĭa dă supțîre [Mlava] | ||
исецкан (prid.) — śukîrćit /ciocîrtit/ — платио сам му да ми воћке лепо обреже, а он их је само исфронцлао, и зато му нисам платио ништа — ĭ-am plaćit să-m raćaḑă puomi frumos, da ĭel numa î-a śukîrćit, șî đ-aĭa nu îa-m plaćit ńimika [Por.] | ||
искежен (prid.) — bîzgoĭat /bâzgoiat/ — када би знао колико си ружан, тако избечен пред огледалом, ти би се мануо комедија — kînd aĭ șći kît iș đi urît, așa bîzgoĭat la ogļindă, tu ć-aĭ lasa đi komĭenḑ — одрасла је у господској кући, и сада може да се пренемаже колико хоће — a krĭeskut în kasă domńaskă, ș-akuma puaće sî sa bîzguaĭe kît vrĭa [Por.] | ||
исклијати (gl. p. ref.) — înkolțî /încolți/ — кад буде исклијало жито, видеће се какав ће род бити — kînd va înkolțî grîu, o sî sa vadă śe birekĭet o să fiĭe — кромпир је проклијао у трапу — krumpiĭi a înkolțît în gruapă [Por.] | ||
искљуцан (prid.) — ćikait /ciugulit/ — свињска кожа, коју је отац разапео на огради, сва је искљуцана од птица — pĭaļa đi puork, ś-a-nćinso tata pi gard, tuată ĭe ćikaită đi pîăsîrĭ — орах је до врха искљуцан од детлића — nuku ĭe pîn le vîr ćikait đi vîrdîărĭ [Crn.] | ||
искљуцан (prid.) — śuguļit /ciugulit/ — тако од птица искљуцану њиву још нико није видео — așa luok tuot śuguļit đi păsîrĭ n-a măĭ vaḑut ńima [Por.] | ||
искобељати се (gl. p. ref.) — điskobeļi /decebăli/ — ако се упетљаш с њима, нећеш се лако искобељати из њихових канџи — dakă ći-nkîlśeșć ku îĭ, nu ći măĭ điskobeļieșć ļesńe đin gĭarîļi luor — био сам презадужен, али сам се некако искобељао из дугова — fusăĭ datuorĭ pista masură, ama kumva ma điskobeļiĭ đin dîtoriĭ [Por.] | ||
искомадан (prid.) — krîmpoțît /crâmpoțit/ — стижу гости, а печење није искомадано — ažung guoșći, da śinsta nuĭe krîmpoțîtă [Por.] | ||
ископан (prid.) — dăzgropat /dezgropat/ — ископано је оно што је извађено из земље — dăzgropat ĭe aĭa śi ĭă skuos dăn pomînt [Hom.] | ||
ископати (gl. p.) — dăzgropa /dezgropa/ ◊ — | ||
искосити (gl. p.) — ćeșî /teși/ — штап за пиштаљку од врбе може се исећи равно, или искосити — bîtu đi piskuańe đi salkă sî puaće raćeḑa, ore ćeșî [Crn.] | ||
искосити (gl. p. ref.) — kostîșa /costișa/ — искосио је стуб превише, ограда ће стајати накриво — a kostîșat șćumpu prĭa mult, gardu o să șća strîmbaćik [Por.] | ||
искошен (prid.) — ćeșît /teșit/ — кад калемиш, рез на пелцеру треба да буде искошен — kînd oltańeșć, raćeḑu la pĭelț trîabĭe sî fiĭe ćešît [Crn.] — када жене праве „фифу”, секу отворени крај цевчице укосо, а други оставе да буде затворен (Јасиково) — kînd muĭerļi fak fifă, taĭe țaua la un kîpatîń ćeșît, da alalt ăl lasă astupat [GPek] | ||
искошен (prid.) — kostîșat /costișat/ — рез је искошен, а требало је да буде прав — taĭatura ĭe kostîșată, da a trăbuit să fiĭe đirĭaptă [Por.] | ||
искра (i. ž.) — skinćiĭe /scânteie/ — кад је велики пожар, и гори грмље у шуми, варнице искачу из пламена ватре сви до неба — kînd ĭe pîržuol mare, șî arđe tufarișu-n duos, săr skinćiĭi đin para fuokuluĭ pănă-n śerĭ — кад пушач креше оцилом, труд се пали од искрица из кремена — kînd tutunźiu skapîre ku amnarĭu, ĭaska sa aprinđe đin skinćiĭiļi lu krĭamińe [Por.] | ||
искривити (gl. p. ref.) — înkonveĭa /încoveia/ — стар човек искриви се због старости — uom batrîn sa înkonveĭe đi bătrîńață — кује гвожђе да га савије за плуг — baće la fĭer să-l înkonveĭe đi plug [Por.] | ||
искривљен (prid.) — înkonveĭat /încovoiat/ — брвно преко реке се искривило јер је направљено од сировог дрвета — punća pista rîu ĭe înkonveĭată kî ĭe fakută đi ļemn zîmosăk [Por.] | ||
исмејавати (gl.) — bažukuri /batjocori/ — деца га исмејавају у школи, јер има вашке — kopiĭi îl bažukurĭesk la șkuală kî arĭe padukĭ [Crn.] | ||
испаравати (gl. p. ref.) — aburi /aburi/ — вода кључа и испарава — apa fĭarbe șî aburĭașće — пирнуо је неки ветрић, и запахнуо нас је пијатан мирис цвећа из баште — batu un vîntuț, șî ńe aburi un miruos frumuos đi la fluorĭ đin građină [Por.] | ||
испарење (i. ž.) — aburĭală /abureală/ — разболео се на послу од неког тешког испарења — s-a bulnavit la lukru đin vro aburĭală grĭa [Por.] | ||
испарина (i. ž.) — aburiĭe /aburire/ — после топле летње кише, из земље излази много паре — dupa pluaĭe kaldă vara, đin pomînt ĭasă multă aburiĭe — где се кува јело, настаје велика испарина, и на стакло се хвата магла — unđe sa fĭerb uaļiļi, dakă nu sa đeșkid ferĭeșćiļi, sa faśe mare aburirĭe, șî pi stîklă sa prinđe śĭață [Por.] | ||
испаша (i. s.) — apruor /amproor/ — отишао је са овцама на испашу, да их добро напасе за мерење млека на бачији — s-a dus ku uoĭļi la apruor, să ļi paskă bińe đi măsurat lapćiļi la baśiĭe [Por.] | ||
испаша (i. ž.) — pașćuńe /păștiune/ — испаша је место где пасу овце — pașćuńe ĭe luok unđe pask uoĭļi — у планинама, на којима су живели стари Власи по досељавању у Србију, ретко је било пашњака, овце су се напасале по шумама — pi munț, unđ-a trait rumîń-aĭ batrîń kînd s-a kăsătorit în Sîrbiĭe, rar a fuost pașćuńe, uoiļi s-a paskut pin padurĭ — пашњаци за стоку правили су се паљевином — pașćuńe đi viće s-a fakut ku pîržuol — стари су говорили да нема пашњака без пожара — aĭ batrîń a vorbit kă nuĭe pașćuńe fara pîržuol [Por.] | ||
испаша (i. s.) — izlaz /izlaz/ — испаша је место где пасе стока — izlaz ĭe luok unđe pask vićiļi — кад су се стари Власи насељавали овде, гледалиу су да буде вода близу, и да буде довљно испаше за стоку — rumîńi aĭ batrîń kînd sa kăsătorit aiśa, s-a uĭtat să fiĭe apa apruape, șă să fiĭe đestul izlaz đi viće [Por.] | ||
испијен (prid.) — supt /supt/ — испијен од сушице, сенка од човека — supt đi uskatura, umbră đi uom [Por.] | ||
испирати (gl. p. ref.) — kropîĭa /cropia ?/ — испирају се судови или одећа, било врелом, било хладном водом, свеједно — sa kropîĭe vasurļi or țuaļiļi, fiva ku apă fĭartă, fiva ku apă rîaśe, totuna — отишли су на реку да испирају рубље — s-a dus la rîu să kropiĭaskă rufiļi [GPek] | ||
исповедање (i. ž.) — spoveđeńe /spovedanie/ — отишао у цркву на исповедање — s-a dus în bîsîarikă la spoveđeńe — ни на исповеди је није одао — ńiś la spoveđeńe n-a spuso [Por.] | ||
исповедати (gl. p. ref.) — spoveđi /spovedi/ — кад се исповедиш, добијеш опроштај грехова — kînd ći spoveđeșć, kapiț ĭertare đi pakaće — ко је верник, треба да држи постове, и да иде у цркву да се исповеда — kare ĭe kređințuos, trăbe sî țînă posturļi, șî sî sa dukă-n bisîarikă sî sa spoveđaskă — ко се никада није исповедио, кад оде на онај свет, свети Петар га набије на дно пакла — kare nu s-a spoveđit ńiśkînd, kînd sa duśe pi lumĭa-ĭa, svići Pĭetre ăl bagă la fundu ĭaduluĭ [Por.] | ||
исповеђен (prid.) — spoveđit /spovedit/ — дошао је поп на време, и старац је умро исповеђен — a veńit puopa la vrĭame, șî muoșu a murit spoveđit — ко умре исповеђен, иде у рај јер је ослобођен грехова — kare muare spoveđit, ĭel sa duśe-n raĭ kî ĭe ușurat đi pakaće [Por.] | ||
испод (predl.) — supt /subt/ — нашли су га мртвог пијаног испод моста — l-a gasît bat muort supt puod — ружно је да се гледа двојчицама под сукњу — rușîńe ĭe sî sa uĭće la fĭaće supt suknă [Por.] | ||
испод ока (pril.) — kĭorđiș /chiordiș/ — испод ока гледа онај ко у човека гледа крајичком ока, јер жели да му нанесе неко зло — kĭorđiș sa uĭtă aăla kare la uom sa uĭtă ku kuada uokĭuluĭ, kă vrĭa să-ĭ fakă vrun rău [Por.] | ||
испомагање (i. m.) — ažuturat /ajutora/ — испомагање није позајмица у послу — ažuturatu nuĭe lukru ĭnprumut [Crn.] | ||
исправити (gl. p. ref.) — înđirĭepta /îndrepta/ — када изађе из клисуре, поток се исправља, и тако тече право све до реке у долини — kînd ĭasă đin kļanță, ogașu sa-nđirĭaptă, ș-așa țîńe đirĭept pănă la rîu în vaļe — исправи се, немој ићи погрбљен као старац — înđirĭaptî-će, nu mĭerźa kokoșat ka muoșo-l batrîn [Por.] | ||
исправљен (prid.) — înđirĭeptat /îndreptat/ — стари пут је био пун кривина, нови је исправљен, милина је да возиш кола по њему — drumo-l batrîn a fuost pļin đi kovĭaĭe, al nuou ĭe înđirĭeptat, mîndriĭe ĭe să mîń karu pi ĭel [Por.] | ||
испраћај (i. ž.) — petrekatură /petrecătură/ — у Титово време кад су младићи одлазили у војску, прављени су велики испраћаји са трубачима — đi vrĭamĭa lu Tita kînd s-a dus baĭațî-n vuoĭskă, s-a fakut marĭ petrekaturĭ ku bandașî — песма, коју су певале четири жене кад се пратио покојник, изгубила се код Влаха готово свуда — petrekatura, kare a kîntato patru muĭerĭ kînd s-a pitrekut muortu, s-a pĭerdut gata đ-a rîndu la rumîń [Por.] | ||
испрегнут (prid.) — đižugat /dejugat/ — крава је испрегнута, и сада одмара — vaka ĭe đižugată, ș-akuma ođińiașće [Crn.] — оставио је испрегнуте волове на ивици њиве, и они су ушли у кукуруз — a lasat buoĭi đižugaț în marźina luokuluĭ, șî iĭ s-a bagat în kukuruḑ [Por.] | ||
испрегнути (gl. p.) — đižuga /dejuga/ — испрегни волове да се одморе, и дај им мало јарме — đižugă buoĭi sî ođińaskă, șî dîăļe kîta uruĭală [Crn.] | ||
испрезање (i. ž.) — đižugarĭe /dejugare/ — можемо повући још коју бразду на њиви, док не дође време за испрезање — pućem sî mîĭ traźem kîćiva brĭažđe pin luok, pînă nu vińe vrĭamĭa đi đižugarĭe [Crn.] | ||
испружен (prid.) — înćins /întins/ — нашли су смука, дебелог ко рука, лежи испружен под степеништем, нису га убили јер је то дух куће — a gasît balauru, gros ka mînă, ḑaśe înćins supt skărĭ, nu l-a omorît kă aĭa ĭe vilva kășî — посао није био нов него само настављен онај од претходног дана (Танда) — lukru n-a fuost nou numa înćins aăla đin ḑîua đi-ntîń [Por.] | ||
испумпати (се) (gl. p. ref.) — đizumfla /dezumfla/ — извадих зуб, и оток на образу је брзо спласнуо — skosăĭ đinćiļi, șî mi sa đizumflă obrazu ĭuta [Por.] | ||
испупчен (prid.) — bobonat /bobonat/ — корњачин оклоп је испупчен — śovańa bruoșći ĭe bobonată [Por.] | ||
испупчен (prid.) — sînait /bombat/ — доњи воденични камен треба да буде испупчен, трбушаст, са издигнутом средином — pĭatra muori a dă źuos trăbe să fiĭe sînaită, kosomită, ku mižluoku bokat în sus [Zvizd] | ||
испуштати (gl.) — răsufla /răsufla/ — мех испушта, сигурно има рупу негде — fuaļiļi rasuflă, sigurat are gaură vrunđiva [Por.] | ||
истањен (prid.) — țuguĭat /ţuguiat/ — нешто је „цугујат” када је на неком месту тањи, када није свуда једнак (Близна) — śeva ĭe țuguĭat kînd ĭe la vrun luok supțîĭat, kînd nuĭe tuot una đarîndu [Por.] | ||
истањен (prid.) — supțîĭat /subţiat/ — шина на задњем точку је истањена, само што спадне — șîna la ruată đin urmă ĭe supțîĭată, numa śe nu pikă — сипала воду у млеко и толико га разредила да није за јело — a pus apă-n lapće șî atîta la supțîĭat đi nuĭe đi mînkare [Por.] | ||
истерати (gl. p. ref.) — zgorńi /zgorni/ — време је да се истерају овце на пашу — vrĭamĭa sî sa zgorńaskă uoĭļi la pașćuńe [Por.] | ||
истеривање (i. m.) — dudaĭală /duduială/ — да знаш да истеривање болести лековима није увек успешно — sî șćiĭ kî dudaĭala buaļi ku ļekurĭ nuĭe în tuot đi una ku ļak [Crn.] | ||
истимарен (prid.) — ćesalat /ţesălat/ — коњ је истимарен, можеш да га узјашеш и кренеш на пут — kalu ĭe ćesalat, puoț sî-l înkaļiś șî să pļeś la drum [Crn.] | ||
истина (i. ž.) — adavĭeră /adevăr/ — човек од речи, истинољубив, коме се може веровати — uom đi adavĭeră — учини му по вољи, да се не наљути — făĭ đi adavĭeră, să nu sa mîńiĭe [Por.] | ||
истинит (prid.) — adăvarat /adevărat/ — кунем се да сам говорио истинито — ma žuor k-am vorbit adăvarat — хајде сада да попричамо отворено, да се не лажемо — aĭde akuma sî povestîm adăvarat, sî nu ńi mințîm [Crn.] — желим да ти кажем нешто у поверењу (Танда) — vreu să-ț spun śeva adăvărat [Por.] | ||
истинољубив (prid.) — đadavĭeră /deadevăr/ — од кад га знам, Петру је човек праведан, никога није слагао никад, никога није оставио у невољи ... — đi kînd ăl șćiu, Pîătru ĭe uom đadavĭeră, n-a mințît pi ńima ńiśkînd, pi ńima n-a lasat la ńevuoĭe ... [Por.] | ||
исто (pril.) — tuot /tot/ — Власи и данас исто праве помане као и њихови преци — Rumîńi șî astîḑ tuot fak pomĭeń kum a fakut stramuoșî luor — на коју год страну да крену, њему је било исто — în kare guod parće să pļaśe, luĭ a fuost tot una — потпуно, у целости; свом снагом, са свих страна — (u izr.) ku tuot, đi tuot — надошла је вода свом снагом, и однела им куће — a veńit apa ku tuot, șî ļ-a luvat kășîļi — прешли су Дунав са свиме што су имали — a trekut pista Dunîre ku tuot ś-avut [Por.] | ||
истовар (i. s.) — điskarkat /descărcat/ — превлачима камен за кућу, па имам много радника на истовару — trag pĭatra đi kasă, șî am mulț lukratuori la điskarkat [Por.] | ||
истоварен (prid.) — điskarkat /descărcat/ — истоварена кола могу да пређу преко дрвеног моста — karîļi điskarkaće puot sî trĭakă pi puodu đi ļiemn [Por.] | ||
истоваривање (i. ž.) — điskarkatură /descărcătură/ — имамо још два-три истоваривања песка, и посао за данас је готов — măĭ avĭem vro duauă-triĭ điskarkaturĭ đi pĭesîk, șî lukru đi astîḑ ĭe gata — оставио је истовар на сред пута — a lasat điskarkatura-n mižluoku drumuluĭ [Por.] | ||
истоваривач (i. m.) — điskărkatuorĭ /descărcător/ — десет година сам радио са лопатом, био сам истоваривач на железничкој станици — ḑîaśe ań am lukrat ku lopata, am fuost điskărkatuorĭ la stańița đi vuoz [Por.] | ||
истоварити (gl. p. ref.) — điskarka /descărca/ — немој истоварити кола док неко не дође да ти помогне — nu điskarka karu pănă nu vińe śińeva sî-ț ažuće [Por.] | ||
истовремено (pril.) — totodată /totodată/ — пошли су истовремено од куће, после се један уморио, и вратио назад — a pļekat totodată đi la kasă, pĭeurmă unu a tîbarît, șî s-a-ntuors înapuoĭ [Por.] | ||
исток (i. ž.) — rîsarit /răsărit/ — Сунце, откад је света и века, излази на истоку — Suarļi, đi kînd ĭe lumĭă șî pomîntu, ĭasă đi la rîsarit [Por.] | ||
истрљан (prid.) — frekat /frecat/ — ова дашчица није довољно истрљана, још није глатка како треба — blanuța-sta nuĭe frekată đestul, înga nuĭe ńiaćidă kum trîabe [Por.] | ||
истучен (prid.) — batut /bătut/ — не знам докле да поднесем да ми деца долазе тучена из школе — nu șću pănă kînd să sufîr să-m vină kopiĭi batuț đi la șkuală — кочеви у винограду су добро набијени — parĭ la viĭe sînt batuț bińe [Crn.] — со стуцана у авану — sarĭa batută-n pivă — ово ткање је прекруто — țasuto-sta ĭe prĭa batut [Por.] | ||
исцепан (prid.) — rupt /rupt/ — одећа на њој била је сва поцепана — țuaļiļi pi ĭa a fuost tuaće rupće — отац јој је цепао школске књиге и у њих увијао дуван — tatî-su ĭ-a rupt kărțîļi șkolarĭeșć, ș-a-nvăluĭit tutun î-ńaļe — насилно — (izr.) ku ruptu — бежи, па цепа — (izr.) fuźe đi rupe — кад људи иду у групи, без реда, каже се да иду у нереду — (izr.) kînd lumĭa mĭarźe în gramadă, fara rînd, sa ḑîśe kă mĭerg rupt ńiproažuns — кида се од посла — s-a rupe ku lukru [Por.] | ||
исцепотина (i. ž.) — ruptură /ruptură/ — исцепотина је место где се нешто прекинуло, па је остала рупа, празнина — ruptura ĭe luok unđe śuava s-a rupt, ș-a ramas gaură, luok guol — пут је после кише пун рупа — drumu dupa pluaĭe ĭe pļin đi rupturĭ — иде цело лето, сирома, поцепан, само у неком дроњку од одеће — mĭarźe, saraku, tota vara rupt, numa într-o ruptură đi țuală [Por.] | ||
ићи (gl. ref.) — mĭerźa /merge/ — немој ићи тако брзо, јер не могу да те стигнем — nu mĭerźa așa đi ĭut, kă nu puot să ć-aźung — крећи се како можеш, кад више не можеш, потражи хлад и седни — mĭerź kum puoț, kînd nu măĭ puoț, kată umbră șă șîăḑ [Por.] | ||
иш! (uzv.) — îś /hâș/ — са ’иш’ Власиу терају живину — ku ’îś’ rumîńi dudîĭe gaińiļi — иш, изјео вас кобац! — îś, mînkav-ar uļu! [Por.] | ||
ишчепркан (prid.) — rîkait /râcâit/ — ораница са семењем сва ми је рашчепркана од врана — aratura ku samînțîșu đi tuot ĭe rîkait đi śuară [Por.] | ||
иzветрити (gl.) — fîntîrezî /evapora/ — оставио је балон отчепљен, и вино је изветрело, постао је млака вода без икаквог укуса — a lasat baluonu đistupat, șă vinu a fîntîrezît, s-a fakut apă molkuță far ńiśun gust — човек у старости губи памћење, и излапи начисто — uomu kînd înbîtrîńașće, pĭarđe minća șă fîntîrîzîașće đi tuot [Por.] | ||
иzдат (i. s.) — izdat /izdat/ — издат је болест срца, кад човека цепне у грудима, и он умре напрасно — izdatu ĭe buala ińimi, kînd pi uom ăl lovĭașče-n pĭept, șî ĭel krapă đintr-odată — бајалица од издата почиње са „беж издате проклети” — đeskînćiku đi izdat înśape ku „fuź izdaće, blîstamaće” [Por.] | ||
| ј | ||
ја (zam.) — ĭuo /io/ — ја један сам не могу ништа, али ако се скупимо ми сви, можемо лако да изађено с њима на крај — ĭuo unu sîngur nu puot ńimik, ama dakă ńi adunăm nuoĭ tuoț, pućem ļesńe să ĭeșîm ku iĭ în kîpatîń — ја, ти, он и она живимо у овом селу одавно — ĭuo, tu, ļel șî ĭa traim în satu-sta đemult [Por.] | ||
јавно (pril.) — aĭevi /aieve/ — не крије се више, почео је да краде јавно (Рудна Глава) — nu sa măĭ pitulă, a-nśepu să fure aĭevi — сањао сам, али као да је стварно (Танда) — am visat, ama parke ĭe aĭevĭa [Por.] | ||
јавор (i. m.) — palćin /paltin/ — од јавора Власи су израђивали вратила за разбој, а њихови пастири велике кашике које су носили о појасу — đin palćin rumîńi a fakut sulurĭ đi razbuoĭ da pîkurari a luor ļingurĭ marĭ kare ļ-a purtat la brîu [Por.] — јавор је добар за било шта (Рановац) — palćinuĭe bun dă or śe [Mlava] | ||
јаворик (i. s.) — palćińiș /păltiniș/ — јаворик је место где расту јавори, или шума са много јавора — palćińiș ĭe luok unđe dau palćińi, or duos ku palćiń mulț [Por.] | ||
јаглика (i. ž.) — igļiśauă /aglică/ — јаглика прва ниче у пролеће — igļiśaua dă primovara măĭ întîń — јаглика је леп цвет, и по њој су давали и имена девојчицама, Јаглика — igļiśauă ĭe fluare frumuasă, șî dupa ĭa a dat șî numĭe pi la fĭaće, Igļika [Por.] | ||
Јаглика (i. ž.) — Igļika /Iglica/ — код нас има једна жена која се зове Иглика, име дато према цвету јаглике; крштено име јој је Јаглика — la nuoĭ ĭastă o muĭarĭe ku nume Igļika, dat dupa fluare igļiśauă; la karće ĭe skrisă Jaglika [Por.] | ||
јагњед (sint.) — pluopńegru /plop negru/ — црна топола је дрво јако добро за израду корита, софри, столица, сланика — pluop ńegru ĭe ļemn tare bun đi fakut postăv, mĭasă, skamńe, zastruź [Por.] | ||
јагњило (i. ž.) — fîtaśuńe /fătăciune/ — јагњило се звало место где су се јагњиле овце — fîtaśuńe s-a kĭemat luoku unđe a fatat uoiļi — Фатачуне је звано место у долини Љубове у Црнајки, где су се јагњиле овце Јанковића, на источној страни Кулме Мике, на међи са Жарком Војводаном — Fîtaśuńe ĭe luok kĭemat pi vaļa Ļubovi în Țîrnaĭka, unđe a fatat uoĭiļi Ĭankońilor, pi kuasta răsărićană lu Kulmĭa Mikă, la otar ku Žarku Voĭvodan [Por.] | ||
јагода, пољска (i. ž.) — komșună /căpșună/ — „комшуна” је јагода која расте на ливади — komșună ĭe frag kare dă pi ļivađe [Por.] | ||
јагода, шумска (i. m.) — fragă /frag/ — деца у пролеће иду у шуму да беру јагоде, и док беру, стављају по неку јагоду у уста — kopiĭi primovara sa duk în padure, să kuļagă fraź, șî pănă kuļeg, bagă kîć-o fragă-n gură [Por.] | ||
јадан (prid.) — sîrîkaśuos /sărăcăcios/ — удала се, сирота, а момак јој је јадан да јаднији не може бити — s-a mîritat, sîrmana, da baĭatu ĭe sîrîkaśuos đi nu măĭ puać’ să fiĭe [Por.] | ||
јаз (i. s.) — ĭaz /iaz/ — јаз је преграда на реци, од које се одваја јаруга којом тече вода за воденицу — ĭaz ĭe primĭeḑ la rîu đi la kare sa đisparće o ĭarugă śe duśe apă la muară — воденични јаз — ĭazu muori [Por.] | ||
јазавац (i. m.) — vĭeḑur /viezure/ — јазавац је дивља животиња која живи у планини, скривена у јазбини коју сам копа под земљом — vĭeḑuru ĭe žuavină sîrbaćikă kare traĭașće la munće, pitulat în viḑurină kare sîngur o sapă supt pomînt — јазавац преспава зиму као и медвед — vĭeḑuru duarme pista ĭarnă ka guđe ursu — ловци хватају јазавца највише због његове масти, која је лек за многе тешке болести — vînatuori măĭ mult prind vĭeḑuru pintru untura luĭ, kare ĭe tare miļemn đi mulće buaļe grĭaļe — ловци имају керове нарочито однеговане за хватање јазаваца — vînatuori au kopuoĭ adîns fakuț đi prins la vĭeḑurĭ — ловци најчешће истерују јазавца из јазбине димом — vînatuori măĭ đes skuot vĭeḑuru đin viḑurină ku fumu [Por.] | ||
јазбина (i. ž.) — viḑurină /vizurină/ — јазбина је рупа у земљи, коју копа једна врста дивљих животиња, као што је јазавац и лисица, и у којој се легу — viḑurină ĭe gaură în pomînt, kare o sapă un fĭeļ đi žuaviń sîrbaćiśe, kum ĭe vĭeḑuru șî vulpĭa, șî-n kare ĭaļe sa kuĭbĭaḑă — животиња се из јазбине истерује димом, или керовима јамарима, посебно дресираним за такав лов — žuavina đin viḑurină sa skuaće ku fum, or ku kopuoĭ bolđiu, adîns sprimiț đ-așa urk [Por.] | ||
јаје (i. s.) — uou /ou/ — све птице носе јаја — tuaće păsîrļi fak uauă — кокошја јаја су добра за јело — uauļi gaińi îs buńe đi mînkare — кокоșиĭе ĭаĭе има љуску, беланац и жумуанац — uou gaińi are giuakă, albușu șî gîlbinușu — на Велики Петак се фарбају јаја за Ускрс — la Vińirĭa mare sa fărbuĭe uauļi đi Pașć — јаја се леже, и из њих се легу пилићи — uauļi sa klośesk, șî đin ĭaļe ĭasă puĭ — на Ускрс се људи туцају фарбаним јајима — la Pașć lumĭa sa baće ku uauļi fărbuiće — птице носе јаја у гнезду — păsîrļi uauă-n kuĭb [Por.] | ||
јајолик (prid.) — gogonat /gogonat/ — људска глава није округла, него јајолика — kapu uomuluĭ nuĭe totîrlat, numa gogonat — дно бакрача је сферично, није равно, него има мали трбух — fundu kaldîări ĭe gogonat, nuĭe ńiaćid, numa are kîta burtă [Por.] | ||
јак (prid.) — tare /tare/ — он је био јак и снажан, нико није могао да га обори на рвању — ĭel a fuoust tare șî țapîn, ńima n-a putut să-l trînćaskă la luptă — дивао је јак ветар, скинуо нам цреп са куће — a batut vînt tare, ń-a luvat kîramida đi pi kasă — из свињца долази јак смрад — đin kuośînă vińe putuare tare — није дуго падала киша, земља је тврда и још није за орање — n-a ploĭat đemult, pomîntu ĭe tare șî înga nuĭe đi arat — тврдоглав — (fig.) tare đi kap — моралан, исправан, неповодљив — tare la înźirĭ — јак, јачи, најјачи — (komp.) tare, măĭ tare, șî măĭ tare [Por.] | ||
јак (prid.) — voĭńik /voinic/ — ◊ — [Por.] | ||
јалов (prid.) — stărp /sterp/ — жена без деце је јалова, земља без рода је јалова, воћка без плода је такође јалова — muĭarĭa fara kopiĭ ĭe starpă, pomînt fara ruod ĭe stărp, puom fara puamĭe ĭe ĭară stărp — најчешће се каже за овцу и краву да су јалове — măĭ đes sa ḑîśe đi uaĭe șî đi vakă kî sînt stîarpe [Por.] | ||
јаловац ? (prid.) — rînkaś /râncaci/ — јаловац је во или ован само са једним тестисом — rînkaś ĭe bou or berbĭek ku un kuoĭ [Por.] | ||
јаловити (gl. p. ref.) — starpi /stârpi/ — има једна врста траве, расте по кршевима, коју овце не смеју да једу, јер ће се све изјаловити — ĭastă un fĭeļ đi ĭarbă, krĭașće pi kîrșuaće, kare uoĭļu nu kućaḑă s-o manînśe, kî starpĭaḑă tuaće — има жена које побацују од бога, а има које побацују саме, од своје воље — ĭastă muĭerĭ kare starpĭaḑă đi la dumńeḑîu, da ĭastă kare sa starpĭaḑă sîngure, đi vuoĭa luor [Por.] | ||
јаловица (i. ž.) — stărpitură /sterpătură/ — у стаду је имао само четири јаловице — în stînă avut numa patru stărpiturĭ [Por.] | ||
јама (i. s.) — prauț /pravăț/ — јама је дубока рупа у земљи, пробијена вертикално — prauț ĭe o gruapă adînkă-n pomînt, strîbatută đirĭept în vaļe — јаме су копали стари рудари, и из ње су вадили руду са витлом — prauțurĭ a sapat rudari aĭ batrîń, șa đin prauț a skuos rudă ku sulu [Por.] | ||
јануар (i. m.) — kîļindarĭ /cărindar/ — јануар је месец на почетку године, њиме почиње нова година — kîļindarĭu ĭe luna la kapu anuluĭĭ, ku ĭel înśiape ano-l nou — јануар је месец снежан и хладан — kîļindarĭu ĭe lună zapaduasă șî friguruasă [Por.] | ||
јарам (i. s.) — źug /jug/ — јарам се израђује од јасеновог дрвета — źugu sa faśe đin tutuk đi frasîn — јарам треба да уме да направи сваки домаћин, јер се некада говорило: „ко не зна ни јарам да направи, бадава живи на земљи” — źugu trîabe să șćiĭe să fakă tot stapînu kîășî, kî s-a ḑîs đimult: „kare nu șćiĭe ńiś źugu sî fakă, đi źaba traĭașće pi pomînt” — у јарам се прежу краве и волови — în źug sa înźugă vaśiļi șî buoĭi [Por.] | ||
јарац (i. m.) — țap /ţap/ — ова реч се код нас чује у песмама, није наша јер ми јарца зовемо „прч”; можда нам је дошла из Крајине, јер Царани тако зову јарца (каз. из Танде у Горњем Поречу) — asta vuorbă s-auđe la nuoĭ pin kînćiśe, nuĭe a nuastră, kî nuoĭ la țap iĭ ḑîśem pîrś; puaće fi kă ń-a veńit đi la Kraĭna, țarańi așa kĭamă pîrśu [Por.] | ||
јарац (i. m.) — pîrś /pârci/ — имам седам коза, али ми је јарац једна мрцина, неће бити јарића ове године — am șapće kapre, ama mi pîrśu o mîrțuagă, n-o să fiĭe ĭeḑ ano-sta [Por.] | ||
јаре (i. m.) — ĭed /ied/ — имам два јарета, не да су лепи, него су прелепи — am duoĭ ĭeḑ, nu sînt iĭ măĭ mîndri kîta, numa mîndri rău — кад мушко јаре одрасте, зове се јарац, а од женског настаје коза — ĭedu kînd krĭașće sa kĭamă pîrś, da đin ĭadă krĭașće kapră [Por.] — јаре од годину дана зове се „фатуј” (Речица, Пожаревац) — ĭedu đi un an dă ḑîļe sa kĭamă fatuĭ [Stig] | ||
јарица (i. ž.) — ĭadă /iadă/ — окозиле су ми се козе, али нису донеле ни једну јарицу, сви младунци су јарићи — a fatat kapriļi, ama n-a fakut ńiś o ĭadă, tuoț puĭ sînt ĭeḑ [Por.] | ||
јарма (i. ž.) — uruĭală /uruială/ — јарма је храна за стоку која се прави од зрнастих намирница, и која се меље на воденици са дигнутим каменом, да испадне крупно — uruĭala ĭe mînkarĭa đi viće kare sa faśe đin tuot śi ĭe bobat, șî śe sa măśină la muară ku pĭatră rîđikată, sî ĭasă măĭ mare — јарма се меље у воденици — uruĭala sa maśînă la muară [Por.] | ||
јаруга (i. ž.) — ĭarugă /ierugă/ — јаруга је канал којим иде вода од јаза до воденице — ĭaruga ĭe kanalu pi kare mĭarźe apa đi la ĭaz pănă la muară [Por.] | ||
јасен (i. m.) — frasîn /frasin/ — има две врсте јасена, према томе каква је средина стабла: бели и црвени, али онај са црвеним средиштем зовемо црни јасен — ĭastă duauă fĭelurĭ đi frasîn, dupa kum ĭe mńieḑu: alb șî ruoșu, ama l-al ku mńeḑu ruoșu iĭ ḑîśem frasîn ńiegru — јасен је жилаво дрво, од њега се правила држаља за косу — frasînuĭe ļiemn žîlau, đin ĭel sa fakut dîržală đi kuasă — даска од јасеновог дрвета — blană đi frasîn [Por.] | ||
јасење (i. s.) — frăsîńiș /frăsiniș/ — место где расте само јасен, зове се јасење — luok unđe dîă numa frasîńi, sa kĭamă frăsîńiș [Por.] | ||
јасика (sint.) — pluoptrămuratuorĭ /plop tremurător/ — јасика је врста тополе којој лишће трепери и на најмањем ветру — pluop trămuratuorĭ ĭe un fĭeļ đi pluop, la kare frunḑa trămură șî la vîntol măĭ slab [GPek] | ||
Јасиковљанин (i. m.) — Isîkovĭan /Isâcovean ?/ — упознао сам једног младог Јасиковљанина у возу за Мајданпек — m-am kunoskut ku un Isîkovĭan ćinîr pi vuoz đi Măĭdan — Јасиковљанка — Isîkovĭană — имам снајку Јасиковљанку — am nuoră Isîkovĭană [GPek] | ||
Јасиково (i. ž.) — Isîkuva /Isâcova ?/ — Јасиково је раштркано село — Isîkuva ĭe sat răsfirat — на задњем попису ( — la popiso-l đi la urmă (în anu 2011), satu avut 582 đi inș, đin iĭ sîrbĭ 185, da rumîń 363, 34 đi inș n-a spus śe sînt — село је раскршће путева од Мајданпека за Влаоле, и Лазницу у Хомољу — satu ĭe raspînćiku drumuluĭ đi la Măĭdan la Vlauļa, șî đi Lazńița în Omuoļ — име села је српско, дато према дрвету „јасика”, на влашком „плоп тремуратор” — numiļi satuluĭ ĭe srbĭesk, dat dupa ļiemn „ĭasika”, pu rumîńașće „pluop trămuratuorĭ” [GPek] | ||
јастук (i. s.) — kîpatîń /căpătâi/ — најстарији јастук код Влаха кад су живели у земуницама, био је трупац — măĭ batrîn kîpatîń la Rumîń kînd a trait în borđiĭe, a fuost tutuku — кад су у колибама почели да праве кревете, Власи су јастуке пунили комушином — kînd în koļibĭ a-nśeput să fakă paturĭ, Rumîńi kîpatîńiļi a umplut ku gižă — понови како је било, али почни од почетка — prospuńe kum a fuost, ama înśape đi la kîpatîń — толико је жена тврдоглава, да са њом нико не може изаћи на крај — atîta ĭe muĭarĭa tare đi kap, đi ku ĭa ńima nu puaće ĭeșî la kîpatîń — кад је стигао на крај пута, скренуо је лево — kînd ažunsă la kîpatîńu drumuluĭ, sa batu la stînga [Por.] | ||
јатаган (i. s.) — bosîndak /bosândac/ — или ћеш да ућутиш, или ћеш да „гуцнеш” јатаган — o’ sî taś dîn gură, or sî gușć dîn bosîndak [Mlava] | ||
јато (i. s.) — pîlk /pâlc/ — полетело је јато врана, и спустило се на ораницу — a zburat un pîlk đi śuara, șî sa slubaḑî în aratură [Por.] | ||
јаукати (gl. ref.) — văĭera /văiera/ — данас да јаучеш гласом до неба, нико те не чује — astîḑ să ći văĭerĭ ku glasu pănă-n śierĭ, ńima nu ć-auđe [Por.] | ||
јахач (i. m.) — kîlarĭaće /călăreț/ — јахачи су били само људи који су имали коње — kîlarĭețî a fuost numa uamiń kare avut kaĭ — жена која је јахала коња звала се јахачица — muĭarĭa kare a mĭers pi kal, s-a kĭemat kîlarĭață [Por.] | ||
јачати (gl. p. ref.) — înțîpeńi /înțăpeni/ — ручај добро, да можеш ојачати за косидбу, јер је кошење тежак посао — prînḑă bińe, sî puoț a-nțîpeńi đi kosît, kî ĭe kosîtu lukru grĭeu — стајао је много на мразу, и толико се укрутио да не може дисати — a statut mult la źier, ș-a-nțîpeńit atîta đi nu puaće sufla — узми ћускију и набиј земљу око стуба да се учврсти ограда, да више не пада када се свиње буду чешале о њу — ĭa rangu, șî baće pomîntu pi lînga șćump sî sa înțîpeńaskă gardu, sî nu măĭ kadă kînd sa va frĭeka puorśi đi ĭel [Por.] | ||
јачати (gl. p. ref.) — întari /întări/ — човек који се креће и ради, јача снагу и продужава живот — uomu kare îmblă șî lukră, întarĭașće pućarĭa șă lunźașće traĭu — земља се стврдњава, ако не пада киша — pomîntu sa întarĭașće dakă nu pluaĭe — потврђује дату реч — (izr.) întarĭașće vuorba [Por.] | ||
јачина (i. ž.) — țîpeńiĭe /ţepenie/ — жена нема снагу у рукама као мушкарац, и не може маљем да набија кочеве у огради; то је мушки посао — muĭarĭa n-are țîpeńiĭe în mîń ka uomu, șî nu puaće să bată la parĭ în gard ku boruosu; aăla ĭe lukru voĭńiśiesk — стожер није добро набијен и нема никакву чврстину; пласт има брзо да падне — țapa nuĭe batută bińe, șî nare ńiś o țîpeńiĭe, are klańa ĭuta sî kadă [Por.] | ||
јашући (prid.) — înkăļikat /încălecat/ — иде брдом јашући коња, са цветом иза увета као момчић — mĭarźe pista kulmĭe înkăļikat pi kal, ku fluarĭa dupa urĭake ka baĭețălu [Por.] | ||
јебан (prid.) — futut /futut/ — јебану и пребијену, оставише је сироту поред пута — futută șî batută, o lasară saraka lînga drum — посао ми је био зајебан и тежак, па сам га напустио — lukru mĭ-a fuost futut șî grĭeu, șî m-am lasat đi ĭel [Por.] | ||
јебање (i. s.) — futaĭ /futai/ — причасмо и причасмо, ал’ кад поче прича о јебању, она ућута — tăĭnuirăm șî tăĭnuirăm, ama kînd înśepu vuorba đi futaĭ, ĭa taku [Por.] | ||
јебати (gl. p. ref.) — fuće /fute/ — ’бем ти муку у дупе — futuĭ nakazu-n kur — јеби кол’ко можеш, кад више не можеш, окачи курац о клин, и ћути — fuće kît puoț, kînd nu măĭ puoț, atîrnă-ț pula-n kuń, șî taś [Por.] | ||
јебач (i. m.) — futaș /futaș/ — он је дуго година био мој јебач, али ја га нисам открила ником — ĭel a fuost futașu mĭeu mulț ań, da ĭuo nu l-am spus la ńima — добар јебач и са завезаним панталонама осваја најбољу женску — futaș bun șî kî pîntaluońi ļegaț prinđe muĭarĭa măĭ bună [Por.] | ||
јебачина (i. ž.) — fućeriĭe /futerie/ — не занимају ме њихове јебачине, ко кога јебе, њихова је ствар — nu mi sa pasă đi fućeriĭiļi luor, kare pi kare fuće trĭaba luor [Por.] | ||
јебачина (i. m.) — futaluk /futăluc/ — јебачина је велико јебање, с курцем и без курца — futaluk ĭe futaĭ đ-al mare, șî ku pula, șî fara pulă — данашња политика је једна велика прљавштина — politika đi astîḑ ĭe un futaluk mare [Por.] | ||
јебачица (i. ž.) — futașîță /futașâţă/ — дуго сам удовац, и умирем од жеље за једном младом јебачицом — sînt văduvuoń mulț ań, șî muor đi duor dupa o futașîță ćinîră [Por.] | ||
јебаштво (i. ž.) — fućerĭe /futere/ — слаб је у јебаштву — slab ĭe la fućerĭe [Por.] | ||
јебежљив (prid.) — futaĭuos /futaios/ — јебежљивог мужа не држи место, њему није довољна само једна жена — barbatol futaĭuos no-l țîńe luoku, luĭ nu-ĭ đestul numa o muĭarĭe [Por.] | ||
јебежљивко (i. m.) — futanźiu /futangiu/ — сви наши стари су били јаки јебежљивци, чим су имали по десеторо-једанаесторо деце — tuoț aĭ nuoștri aĭ batrîń a fuost futanźiĭ țapiń, kînd avut kîći ḑîaśe-unsprîaśe kopiĭ [Por.] | ||
јебено (pril.) — futașîuluĭ /futașiului/ — онај зидар ради јебено: само ти маже очи слатким речима, а зид оде дођавола — zîdarĭo-la lukră đ-a futașîuluĭ: numa-ț mînžîașće uoki ku vuorbe dulśe, da zîdu sa duśe drakuluĭ [Por.] | ||
јебиветар (i. m.) — fućevînt /futevânt/ — девојка к’о вила, а удала се за неког јебиветра из града, само да утекне од мотике — fată ka ḑîna, da s-a mîritat dupa un fućevînt đin oraș, numa sî skîape đi la sapă [Por.] | ||
јебига (uzv.) — fut /fut/ — е, јебига, није то тако како ти мислиш — e, fut, nuĭe aĭa așa kum ginđeșć tu — јебемга, да га јебем — futol-fut — (досл.) „јебем ситно” (кад је тема расправе нека ситница, кад се нешто негира, одбацује јер се дискусија сматра сувишном) — fut-marunt [Por.] | ||
јебуља (i. ž.) — fućelkă /futelcă/ — јебуља је жена јебежљива, сева јој курац из очију, а она се прави невина — fućelkă ĭe muĭere fućeluasă, iĭ skapîră pula đin uokĭ, da ĭa sa faśe sumĭarńikă [GPek] | ||
јебуљав (prid.) — fućićuos /futetos/ — довео је једну успаљеницу из белог света, једну кобилу јебуљаву без пара у нашем крају — a dus o pļuadă đin lumĭa albă, o ĭapă fućićuasă fara parĭake în aritu nuostru [Por.] | ||
јеванђеље (i. ž.) — evangeļe /evangelie/ — спавао је са јеванђељем под јастуком — a durmit ku evangeļa supt kîpatîń [Por.] | ||
један (br.) — ăńi /unu/ — један, у једној дечјој игри — ăńi, unu în o žukariĭe kopilarĭaskă [Por.] | ||
један (br.) — unu /unu/ — кад се броји, почиње се од један — kînd sa numîră, sa înśiape đi la unu — ја бројим: један, два, три, а ви на „три” да полетите, да вас више не видим очима — ĭuo număr: unu, duoĭ, triĭ, da vuoĭ la „triĭ” să zburaț, să nu va măĭ vîăd ku uoki [Por.] | ||
једанаест (br.) — unsprîaśe /unsprece/ — број једанаест је за један већи од десет — numîru unsprîaśe ĭe đi unu măĭ mare đikît ḑîaśe [Por.] | ||
једанаести (br.) — unsprîaśiļa /unsprezecelea/ — једанаести стоји у реду између десетог и дванаестог — al unsprîaśiļa stă în rînd întra al ḑîaśiļa șî al doĭsprîaśiļa [Por.] | ||
једва (pril.) — abĭa /abia/ — једва изађозмо из блатишта — abĭa ĭeșîrîm đin morśilarĭ [Por.] | ||
једва (pril.) — đebĭa /de-abia/ — ђа ’вамо, ђа тамо, и једва некако утекосмо од њега — đa-nkuaś, đa-nkolo, șî đebĭa do skaparăm đi ĭel [Por.] | ||
једнако (pril.) — întruuna /întruna/ — од кад јој је умрла мајка, једнако плаче дању, ноћу — đi kînd iĭ s-a rapus mumî-sa, plînźe întruuna ḑîua, nuapća — овај комад са том даском иду уједно (чине целину) — parśelo-sta ku blana-ĭa mĭerg întruuna [Por.] | ||
једно (pril.) — una /una/ — само једно да му кажем у очи, па нек буде шта буде — numa una să-ĭ spun în uoki, pă să fiĭe śe va fi — греде су једнаке дужине — grinḑîļi sînt tuot una đi lunź — деца су једнако лоша у школи — kopiĭi sînt tuot una đi rîăĭ la șkuală — стално се препиру ко је више крив — una sa pîrăsk kare ĭe măĭ đivină [Por.] | ||
једноданац (prid.) — ḑîvaćik /ziuatic/ — они који су рођени истог дана у недељи, везани су истом судбином — ăĭa kare sînt naskuț tuot într-o ḑîuă în stamînă, sînt ļegaț tuot k-o ursă — ако умре твој једноданац, он може да те повуче са собом, онда мораш да одеш код неке врачаре да те одвеже од њега — dakă muare ḑîvaćiku tĭeu, ĭel puaće să ći tragă ku ĭel, ș-atunśa će duś la vro vrîžîtuare să ći đizļaźe đi ĭel [Por.] | ||
једном (pril.) — odată /odată/ — он трпи, трпи, али једном кад буде пукао, биће велики белај — ĭel sufîră, sufîră, ama odată kînd va pokńi, o să fiĭe beļauă mare — бежи он сада, али ће га једном већ неко ухватити — fuźe ĭel akuma, ama odată tuot vrunu o să-l prindă — разумном човеку једанпута кажеш, а њему да кажеш сто пута, ништа не вреди — la uom înțaļies odată iĭ spuń, da luĭ s-îĭ spuń đi osută đi uorĭ, ńimika nu vrĭeduĭe — ја и она смо рођени истовремено, и зато смо заједно ишли у школу — ĭuo ku ĭa ńis fakuț tuot odată, șî đ-aĭa tuot odată am mĭers la șkuală [Por.] | ||
јеж (i. m.) — ariș /aric/ — јеж и јежица спавају у лишћу — ariśu ku ariśuaĭka duorm în frunḑă [Por.] | ||
јеж (i. m.) — arič /arici/ — кад деца пљескају рукама, јеж се скупи у клубе — kînd kopii bat ďin palme, ariču sa fače gem [Kmp.] | ||
језа (i. ž.) — fiuorĭ /fior/ — обузима ме језа — ma ĭau fiuoriļi — толико сам се уплашио, да ме је ухватила језа од страха — atîta ma spumîntaĭ, đi ma luvară fiuoriļi đi frikă — смртна језа — fiuorĭ đi muarće [Por.] | ||
језик (i. ž.) — ļimbă /limbă/ — језик је дугуљасто парче меса, које се креће по устима, и помаже човеку да говори разговетно — ļimbă ĭe un parśel đi karńe, lunguĭat, kare îmblă pin gură, ș-ažută la uom să vorbĭaskă înțaļes — језичак на копчи каиша, на старинским кључевима за колибе и воденице, на кукама металних ланаца, и др. — ļimbă la kîtaramă, la kĭaĭa đi bîtrîńață đi koļibă șî đi muară, la kîrļig đi lanț đi fĭer, șî alta — боквица (Плантаго мајор) — ļimba-uoi — у туђини, брзо заборавиш и матерњи језик — în strinataće, zauĭț ĭuta șî ļimba mumi — наш језик се зове, од кад је света и века, влашки језик — ļimba nuastră sa kĭamă, đi kînd ĭe vaku șî aminu, ļimba rumîńaskă — језик је жив само док се њиме говори — ļimba ĭe viĭe numa păn’ sa vorbĭașće ku ĭa — наши Власи су посрали свој језик, сраме се да га говоре, па су пустили да га прегази српски језик — rumîńi aĭ nuoștri s-a kakat pi ļimbă, ļi rușîńe s-o vorbĭaskă, ș-a lasato s-o pisaḑă ļimba sîrbĭaskă [Por.] | ||
јела (i. m.) — brad /brad/ — јелове даске — blăń dă brad — јела је зелена и лети и зими — bradu ĭe viarđe șî ĭarna șî vara [Hom.] — јелова даска лепо мирише — blana đi brad frumuos mirusă — у Поречју шуме са јеловим дрветом није било, кад би се на Дели Јовану нашла по нека усамљена јела, старци су говорили да је њено семе донела са Карпата птица у кљуну — în Porĭeśa padure ku ļemn brad n-a fuost, kînd pi la Guol a dat vrun brad sîngur, aĭ batrîń a spus kă samînța ĭ-a dus pasîrĭa-n ćik đi la Munț-aĭ Albĭ — иако у Поречу није било јеле, а многе жене нису ни знале које је то дрво, бабе су шљиви коју су китиле у погребном обреду, певале „Браде, браде, брат нам буди!” — (rel.) dakă în Porĭeśa n-a fuost brad, da mulće muĭerĭ ńiś n-a șćut śe fĭeļ đi ļemn ĭe, babîļi kînd a kićit prunu la îngropamînt, ĭ-a kîntat „Brađe, brađe, fim fraće!” [Por.] | ||
јелен (i. m.) — śerb /cerb/ — јелен је дивља животиња са великим и разгранатим роговима — śerb ĭe žuavină sîrbaćikă ku kuarńe marĭ șî krengaraće — јелен је јака и лепа животиња, и Власи су некада често давали његово име својој деци: Шербан (=Јеленко) — śerbu ĭe žuavină țapînă șî frumuasă, șî rumîńi đemult đes a dat nume pi ĭel la kopiĭi luor: Śerban — женка јелена зове се кошута — fameĭa śerbuluĭ sa kĭamă śută [Por.] | ||
јеленак (i. m.) — buobabi /boul-babei/ — јеленак је буба са роговима — buobabi ĭe o guangă ku kuarńe [Por.] | ||
јело (i. ž.) — mînkare /mâncare/ — чича само седи и чека да му баба спреми нешто за јело — muoșu numa șîađe ș-așćată baba să-ĭ fakă śuava đi mînkare — била је велика глад, нису имали ништа друго за јело, него су јели церову кору — a fuost fuamiće mare, n-avut alta đi mînkare, numa a mînkat kuažă đi śaruoń — ова печурка је добра за јело — śuparka-sta ĭe bună đi mînkare — дошло је време обеда, а жена није зготовила ручак — a veńit vrĭamĭa đi mînkare, da muĭarĭa n-a gaćit prînḑu [Por.] | ||
јело (i. ž.) — dămînkare /demâncare/ — крене дете са очевим јелом преко једне ливаде, и угази у овчји траг — pļakă kopilu ku dămînkarĭa lu tată-su pista o poĭană, șî kalkă în urma dî uaĭe [Crn.] | ||
јемство (i. s.) — ĭemț /acord/ — није узео посао под јемством, па да ради као во целог дана — n-a luvat lukru la ĭemț, pă să lukre ka bou tota ḑîua [Por.] | ||
јендомесечнк (prid.) — lunaćik /lunatic/ — једномесечник је особа рођена истог месеца са мном — lunaćik ĭe insă naskută tuot într-o lună ku mińe — једномесечници су везани истом судбином — lunaćiśi sînt ļegaț ku o skrisă [Por.] | ||
јер (vez.) — kă /că/ — не могу да дођем, јер сам заузет послом — nu puot să vin, kă mis kuprins ku lukru — дођи брзо, јер ти је мајка тешко болесна — vunu ĭuta, kă mum-ta țî rău bolnavă — притиснули га сасвим, а он, јадан; те оће бити, те неће бити, на крају је признао све — ăl luvară đin skurt, da ĭel, saraku: kă v-o fi, kă nu v-o fi, șî la urmă do spusă tuot — чуди ме како не видиш да он лаже — ma mir kum nu vĭeḑ tu kă ĭel minće — чуо сам да ти ниси био тамо — am uḑît kî tu n-aĭ fuost akoluo [Por.] | ||
јесенас (pril.) — astatuamnă /astă-toamnă/ — јесенас ми се удала кћерка, и направио сам велику свадбу — astatuamnă mi s-a mîritat fata, șî am fakut nuntă mare [Por.] | ||
јесенас (pril.) — asta-tuamnă /astă-toamnă/ — јесенас су вашари били сасвим слаби, нити се ишта продавало, нити се куповало — asta-tuamnă fură bîlśur-ļi slabe đi tuot, ńiś nu s-a vindut ńimik, ńiś nu s-a kumparat [Por.] | ||
јесте (uzv.) — ĭastă /iaste/ — да ли јесте тако како се прича, или није, не могу да знам — dar ĭastă așa, kum sa puvestîașće, or nuĭe, nu puot să șćiu — јесте да је човек на свом месту, али му то није требало — ĭastă kî ĭe uom đi trĭabă, ama aĭa nu ĭa trăbuit — има ли у његовим речима мало истине, или је све гола лаж — ĭastă-n vuorbiļi luĭ kîta adaverĭe, or ĭe tuot minśună guală — има ли хлеба за све, или да донесемо још — ĭastă pîńe đi tuoț, or sî măĭ duśem șîmăĭ — има отада више од десет година — ĭastă đ-atunśa măĭ mult đi ḑîaśe ań [Por.] | ||
јести (gl. p. ref.) — mînka /mânca/ — тера га газда к’о курјака, а шта ће јести, не зна — ăl mînă gazda ka pi lup, da śe va mînka, nu șćiĭe — ојела се осовина на колима, отањила се и сломила на сред пута — s-a mînkat uosiĭa la kar, s-a supțîĭat șî s-a frînt în mižluoku drumuluĭ — сврби га кожа, чеше се, сирома, као да има шугу — ăl manînkă pĭaļa, sa skarpină, saraku, ka kînd are rîńe — жали се да ће јој муж са својим пијанством појести душу — sa vaĭtă kă barbatî-su ku bețîĭa luĭ o sî-ĭ manînśe sufļitu [Por.] | ||
јетра (i. m.) — fikat /ficiat/ — црна џигерица, јетра — fikaț-aĭ ńegri — бела џигерица, плућа — fikaț-aĭ albĭ — јетра је код човека под десним ребром — fikațî la uom sînt supt kuasta đirĭaptă — за јетру је залепљена жуч — đi fikaț ĭe ļipită fĭarĭa [Por.] | ||
јетрва (i. ž.) — ļeĭkă /leică/ — жене удате за браћу ословљавају се са „лејка” (Рудна Глава, Танда) — muĭerĭ mîritaće dupa fraț, una la alta ḑîk ļeĭkă [Por.] | ||
јефтин (prid.) — ĭepćin /ieftin/ — јефтино је све што не кошта много — ĭepćin ĭe tuot śe nu koștuaĭe mult — прошао је јефтино, јер су сведоци лагали на суду — a trekut ĭepćin kă marturi a mințît la sud [Por.] | ||
јефтиноћа (i. ž.) — ĭepćińiĭe /ieftinie/ — јефтиноћа се изгубила из нашег живота, само је живот остао јефтин — ĭepćińiĭa s-a pĭerdut đin traĭu nuostru, numa traĭu a ramas ĭepćin [Por.] | ||
јечати (gl. p.) — suna /suna/ — свирају трубачи на свадби, јечи цела долина — kîntă bandașî la nuntă, sună tuota vaļa — одзвањају звона на стадима, јече брда а мени срце игра од радости — sa-ngînă klopîțîļi la stînă, sună śuośiļi da miĭe ińima žuakă đi drag [Por.] | ||
јечати (gl.) — źeme /geme/ — сваког јутра у свануће јечи долина од кукурикања петлова — în tuata đimińața în varsat đi zuorĭ, źiame vaļa đi kîntatu kokoșîlor — јечи шума и долина, а од животиња стење само крава кад се тели — źame padurĭa șî vaļa, da đin žuaviń źeme numa vaka kînd fată [Por.] | ||
јешан (prid.) — mînkatuorĭ /mâncător/ — дете је јешно, а девојчица није — kopilu ĭe mînkatuorĭ, da fata nuĭe [Por.] | ||
јеzичак (i. ž.) — ļimbuță /limbuță/ — драганче има слатко језиче — daĭkuța are dulśe ļimbuță [Por.] | ||
јова (i. m.) — ańin /anin/ — памтим из детињства једну велику јову, беше усамљена сред ливаде, висока и разграната, са крошњом одигнутом од земље, под којом је била дебела хладовина — țîn minće đin kopilariĭe un ańin mare, ĭerĭa sîngur în mižluoku ļivĭeḑî, nalt șî krĭengarat, ku puaļiļi rîđikaće đi la pomînt, supt kare a fuost umbra gruasă [Por.] — изворно влашко име црноречког села Валакоње: „Долина јове” — Vaļa ku ańinu [Crn.] | ||
јововина (i. s.) — ańińiș /aniniș/ — јововина је место где има доста јове — ańińiș ĭe luok unđe ĭastă mulț ańiń [Por.] | ||
јогурт (i. ž.) — ḑară /zară/ — јогурт се прави од скуваног млека, у које се додају три капи сирћета, и пустиш га да стоји два дана на топлом; једе се са удробљеном пројом, лети када се ради по великој врућини — ḑară sa faśe đin lapće fĭert, în kare puń triĭ pikurĭ đi akrĭală, șă-l laș duauă ḑîļe să șća la kaldură; sa manînkă ku đimikat đi malaĭ, vara kînd sa lukră pin zîpușală mare — млаћеница се добија када се кисело млеко помеша са сурутком, и њоме се прави чорба од штира, која је много слатка (Рудна Глава) — ḑară sa faśe kînd sa mĭastîkă lapće akru ku ḑăr, șî ku ĭa sa faśe ḑamă đi șćir, kare ĭe dulśe đi tuot — „дзара” и „дзеру” је код нас једно исто (сурутка) (Танда) — ḑară ku ḑăru la nuoĭ ĭe tuot una [Por.] | ||
јоргован (i. m.) — iļiļak /liliac/ — жене су отишле да беру јоргован — muĭerļi s-a dus să kuļagă iļiļak — деца су отишла у пећину, да хватају слепе мишеве — kopiĭi s-a dus în pĭeșćiră, să prindă iļiļaś [Por.] | ||
још (pril.) — înka /încă/ — још једном — înka odată — дођи још једном, ако смеш — măĭ vinu înka odată, dakă kućeḑ — од лекара још увек ништа (никаквих вести) — đi la doktur înka ńimika — нек иду дођавола, још га нису убили!? — dukî-sa drakuluĭ, înka nu la omorît? — зар још — (u izr.) duor înka [Por.] | ||
југ (i. m.) — ĭug /iug/ — југ је топао ветар, топи снег, али доноси и болести — ĭugu ĭe vînt kald, topĭașće zapada, da duśe șî buaļe — југ је на оној страни света где је Сунце у подне — ĭugu ĭe în parća-ĭa unđe ĭe Suariļi la amńaḑîț [Por.] | ||
Јуда (i. m.) — ĭuda /iuda/ — терао га је јуда да скине красту са ране на нози, рана се запалила и на крају су му доктори исекли ногу — l-a mînat ĭuda să rupă zgaĭba đi pi rană la piśuor, rana s-a-ntîrîtat șî la urmă doltori ĭ-a taĭat piśuoru [Por.] | ||
јули (i. ž.) — pasuļiță /iulie/ — пасуљица је био седми месец у години, време кад је дозревао пасуљ — pasuļița a fuost luna a șapćiļa pi an, ćimpu kînd sa kuopt pasuĭu [Por.] | ||
јуне (i. m.) — žunk /junc/ — јуне је млади вочић који још није наскакао краве — žunku ĭe boișuor ćinîr, kare n-a măĭ sarit pi vaś [Por.] | ||
јуни (i. m.) — śeriśerĭ /cireșar/ — јуни је шести месец у години, а влашки назив долази од трешње које тада дозревају — śeriśerĭ ĭe luna đi șasă pi an, da numiļi rumîńesk vińe đi la śerĭașă kare atunśa s-a kuok [Por.] | ||
јуница (i. ž.) — žuńinkă /juninca/ — јуница је говече које се још није телило — žuńinkă ĭe vițaoă kare înga n-a fatat [Por.] | ||
јуница (i. ž.) — źuńinkă /junincă/ — јуница је младо теле, старости од једно две године — źuńinkă ĭe vițao ćinîră, đi batrînă pănă pi la vro duoĭ ań [Por.] | ||
јуница (i. ž.) — vițauă /vițea/ — јуница је женско теле — vițauă ĭe vițăl muĭerĭesk [Por.] | ||
јурити (gl.) — fugari /fugări/ — не јури мачку из куће забадава — nu fugari mîțu dăn kasă dăźaba [Stig] | ||
јурњава (i. ž.) — vuraĭală /alungare ?/ — код богаташа се сваки посао радио у јурњави, није се седело ни трен — la gîzdoćiń tuot lukru s-a lukrat ku vuraĭală, nu s-a șaḑut ńiś un pik — вршидба је велика јурњава — trăiratu ĭe mare vuraĭală [Por.] | ||
јутро (i. ž.) — đimińață /dimineaţă/ — јутро је време од свитања до доручка, до око девет сати — đimińața ĭe vrĭamĭa đin krapat đi ḑî, pîn la prînḑu al mik, pănă pi la nuauă śasurĭ [Crn.] — свануо је дан, биће лепо јутро — a krapat ḑîua, o să fiĭe o đimińață frumuasă [Por.] | ||
јутрос (pril.) — đasńață /d-azneaţă/ — јутрос нисам могао да једем, па сам сада гладан — đasńață n-am putut sî manînk, ș-akuma mis flomînd [Crn.] — јутрос сам закаснио на посао (Лесково, Јасиково) — đasńață m-am amînatat la lukru [GPek] | ||
јутрос (pril.) — đesńață /d‑azneață/ — и јутрос, и јуче ујутру, пустио сам овце на пашу јако рано — șî đesńață, șî ĭerĭ đimińață, am slubaḑît uoĭļi la pașuńe rău đinuapće [Por.] | ||
јутрос (pril.) — dăzńață /d‑azneață/ — ја те јутрос видех, кад сам пролазио путем, а ти мене ниси — ĭo dăzńață će văzuĭ, kînd am trekut pă drum, da tu pă mińe nu [Rom.] | ||
јуче (pril.) — ĭerĭ /ieri/ — јуче, дан пре данашњег дана — ĭerĭ, o ḑîuă înainća ḑî đi astîḑ — отишао је јуче, и још се није вратио — s-a dus ĭerĭ, șî înga nu s-a-ntuors [Por.] | ||
јуче ујутру (sint.) — ĭerĭđimińață /ieri-dimineáță/ — то, што ти причаш, било је јуче ујутру — aĭa, śe puvestășć tu, a fuost ĭerĭ đimińață [Por.] | ||
| к | ||
кабао (i. ž.) — gaļiată /găleată/ — кабао је дрвени суд издубјен у меком дрвету, у коме се на обрамици носила вода, у коме се музле овце или се сирило млеко на бачији — gaļiata ĭe vas skobit în ļiemn muaļe, în kare s-a dus apă pi kobilkă, în kare s-a muls uoiļi or s-a-nkĭegat lapćiļi la baśiĭe — каблина, дрвена цев на крају воденичког бадља, кроз коју вода пада на витло — gaļiată la butuońu đi muară — ципун, цифун шупља дрвена цев на доњем делу воденичног бадља, која се умеће у каблину када треба да се умањи проток воде на воденично витло — (zast.) (demin.) gaļețuĭkă, gaļiată mikă la butuońu đi muară, kare sa baće-n gaļiată kînd trîabe sî sa mićikuļiaḑă apa śe kađe pi ruata muori [Por.] | ||
каблина (i. ž.) — śutură /ciutură/ — каблина је издубљени дрвени левак, који се набија у воденични бадањ, и за њега се причвршћује ексерима — śutură ĭe tolśerĭ skobit în ļemn, kare sa bagă-n gura butuońuluĭ la muară, șî sa prinđe đi ĭel ku piruańe — у каблину на врху бадња набија се ципун, кроз који млаз воде пада на воденички точак — în śutură la gura butuońuluĭ sa-nțapă gaļețuĭka, pin kare baće vîžuoĭu api în ruata muori — каблина се не мења, а ципуна има разних врста и мењају се према јачини воде — śutura nu sa skimbă, da gaļețuĭś ĭastă în măĭ mulće fĭelurĭ, șî sa skimbă pi kum ĭe tarimĭa api [Por.] | ||
кавал (i. m.) — țăuok /căval ?/ — кавал је фрула без чепа — țăuok ĭe fluĭer fara duop — кавал има осам рупа, шест са горње стране, као код фруле, седма је с доње стране за палац, а осма је опет са доње стране, али на крају, за мали прст — țăuoku are uopt găurĭ, șasă dă parća dă sus, ka la fluĭer, a șapćiļa ĭe dă źuos la đeađito-l mare, a dă uopt ĭară dă źuos, la urmă, dă đeađito-l mik [Mlava] | ||
кад (pril.) — kînd /când/ — кад сам чуо како су могли да страдају, страх ме је пресекао — kînd am uḑît kum a putut să pĭară, frika ma taĭat — отишли су давно, нико не зна кад ли ће доћи — s-a dus đemult, ńima nu șćiĭe kînd va veńi — разговараћемо кад буде дошао отац — ńi vorbim kînd o veńi tata — чује се кад-кад и ветар кад бије кроз грање — sa-uđe kînd-kînd șî vîntu kînd baće pin krianźe — с времена на време, понекад — kînd șî kînd [Por.] | ||
кадгод (pril.) — kîndguod /oricând/ — кадгод се сетим мајке, дође ми да плачем — kîndguod îm dă-n gînd đi mumă, îm vińe sî ma plîng [Por.] | ||
кадионица (i. s.) — tîmîńerĭ /tămâier/ — кадионицом жене каде све што је везано за мртве — ku tîmîńerĭu muĭeriļi tîmîńesk tuot śi ĭe ļegat đ-aĭ muorț — старинска кадионица била је комад разбијене ћерамиде — tamîńerĭu đi bîtrîńață a fuost în krîmput đi kîramidă spartă — у кадионицу се ставе два-три упаљена угарка, а на њих једно зрно тамјана — în tamîńerĭ sa pun duoĭ-triĭ karbuń aprinș, da pi iĭ un buob đi tamîńe [Por.] | ||
кадити (gl. p. ref.) — tîmîńa /tămâia/ — кади се све што је везано за мртве — sa tamîńe tuot śi ĭe ļegat đ-aĭ muorț — на даћи се кади уназад: с десна улево, да се поконици врате са оног света — la pomană sa tamîńe înapuoĭ: đi la đirĭapta la stînga, sî sa-nuarkă ăĭ muorț đi pi lumĭa-ĭa — на слави кади се унапред: с лева на десно, да све живо крене у напредак — la prazńik sa tamîńe înainće: đi la stînga la đirĭapta, si đa tuot viu înainće [Por.] | ||
кадифица (sint.) — fluarĭamare /crăiță/ — кадифица је баштенско цвеће, гаји се само ради ношења на гробље — fluarĭa mare ĭe fluare đin građină, sa puńe numa pintru dus la morminț — кадифица се бере и качи са корењем на горе да се осуши, да би се могла носити и зими на гробље — fluarĭa mare sa kuļaźe șî sa atîrnă ku rîdaśina-n sus sî sa ușće, sî puată duśa șî ĭarna la morminț — кадифица има мирис који не може свако да поднесе, такви остављају аманет да им се не носи на гробље кад буду умрли — fluarĭa mare are un miruos kare nu puaće tot nat să-l sufire, așa lumĭe lasă rugamînt să nu ļi sa dukă la morminț kînd va muri [Por.] | ||
кажа (i. s.) — ḑîsa /zisa/ — да ти кажем једну старинску мудрост, и да је добро упамтиш — să-ț spun o ḑîsă batrînă, șî s-o ĭaĭ la kap [Por.] | ||
казаница (i. ž.) — kîzańiĭe /căzănărie/ — казаница је била зграда у дворишту богаташких кућа, у којој су се чувале каце са комином, и са казаном у време кад је казан био зидан — kîzańiĭa a fuost pi la gîzdoćiń konak în aritu kăşî, unđe s-a ţînut kăḑîļi ku kuomînă, ku kazanu kînd kazańiļi a fuost zîđiće [Por.] | ||
казати (gl. p. ref.) — spuńa /spune/ — поручио нам је да више не жели да нам каже ништа, пошто нам је испричао све што зна — ń-a kriśit kă nu măĭ vrĭa să ńi spună ńimika, fînka ń-a spus tuot śe șćiĭe — кажи шта имаш, и бриши — spuńe śe aĭ, șă fuź — молила ме је да је не одам да сам је видео како се љуби са другима — s-a rugat đi mińe sî n-o spun k-am vaḑuto kum sa țukă ku alțî — оговара — spuńe mulće [Por.] | ||
казивање (i. s.) — spus /spus/ — према причи онога човека кога су срели, сад би требало да скрену лево — pi spusu lu omo-la kare-l întîńiră, akuma ar trăbuĭa să-ntuarkă la stînga — изабрао је девојку по препоруци једнога пријатеља из тога села — aļes fata pi spusu lu un praćin đin sato-la — та прича није за свакога — spuso-la nuĭe đi tot nat [Por.] | ||
казивати (gl.) — ḑîśa /zice/ — не можеш казати да ти нисам помогао — nu puoț ḑîśa kî nu ț-am ažutat [Crn.] — поручила је мајка да дођете сутра на даћу — a ḑîs muma sî veńiț mîńe la pomană [Por.] — Рака из Лукова је јако лепо свирао трубу — Raka đin Lukuva tare frumuos a ḑîs în bandă [Crn.] — Власи су раније много биље свирали фрулу него данас (Рановац) — rumîńi dă mult măĭ bun a ḑîs dîn fluĭer dăkît astăḑ [Mlava] | ||
каиш (i. ž.) — kurauă /curea/ — кожни каиш — kurauă đi pĭaļe — гумени каиш — kurauă đi gumă — данас се панталоне вежу каишем, а некад су се везивале гајтаном — akuma pîntaluońi sa ļagă ku kuraua, da đemult s-a ļegat ku bîrnaș [Por.] | ||
кајас (i. m.) — uzgin /dizghin/ — кајасима се води коњ кад се јаше, или кад је упрегнут у кочије — ku uzgiń sa puartă kalu kînd sa kîlarĭașće, or kînd ĭe prins la kośiĭe [Por.] | ||
кајмак (i. ž.) — smîntînă /smântână/ — кајмак је слатка покорица која се ствара на млеку, остављено у неком суду дуже да одстоји — smîntînă ĭe o kuažă dulśe kare sa faśe pi lapće, lasat în vrun vas să šća măĭ mult [Por.] | ||
кајсија (дрво) (i. m.) — žordaļiu /zărzălui/ — кајсија је ниска воћка са белим цветом и жутим плодом — žordaļiu ĭe puom mik, ku fluorĭ albe șî puamă galbină — кајсија је воћка која се код нас полако губи, још се може наћи ту и тамо, али све ређе — žordaļiu ĭe puom kare la nuoĭ sa pĭarđe mirekuț, sa măĭ gasîașće unđe-unđe, al tuot măĭ rar [Por.] | ||
кајсија (плод) (i. ž.) — žordaļiĭe /zărzălie/ — кајсија је слатко воће, са жутом и глатком кором — žordaļiĭa ĭe puamă dulśe, ku kuaža galbină șî ńaćidă [Por.] | ||
какогод (pril.) — kumguod /oricum/ — какогод да урадиш, њему није по вољи — kumguod daĭ să faś, luĭ nuĭe pi vuoĭe [Por.] | ||
каламанак (i. s.) — kamănak /comănac/ — каламанак је врста поповске капе — kamănak ĭe un fĭeļ ďe kăčulă popĭaskă [Kmp.] | ||
калауза (i. ž.) — kalauză /călăuză/ — жене које спремају поману прво месе седам хлепћића који се зову калаузе, и намењују их покојнику да види да је почело спремање његове даће — găćituariļi kînd s-apuka să gaćaskă đe pomană, măĭ întîń fak șapće turćiță kare sa kĭamă kalauză, șă ļi dau la morto-la să vadă k-a-nśeput sî sa gaćiaskă pomana luĭ — хлебови калаузе немају на себи никакве симболе — kolaśi kalauzurļi n-au ńiś un sămn pi ĭaļe [Por.] | ||
калемити (gl. p) — oltańi /altoi/ — некада је био обичај да се калеме воћке поред пута, да путници намене воће души калемара — đemult a fuost ađet sî sa oltańaskă puomi pi lînga drum, sî đa drumașî đi pomană puamiļi la sufļitu lu oltanđiu — због сличности у начину превијања прста на руци и калема на воћки — a oltańit źeĭśtu [Por.] | ||
калуп (i. s.) — kalapuod /calapod/ — калуп за шубаре био је направљен од дрвета — kalapuod đi kaśuļe a fuost fakut đi ļiemn [Por.] — калапод је калуп који стављен на оглављу испод капе, на старој женској ношњи у Млави — kalapuod, kalup pus în kap supt śapsă, la portol batrîn, muĭeresk în Mlaoa [Mlava] | ||
калчина (i. s.) — kalțuoń /colţun/ — калчина је врста чарапе од сукна, које су жене обувале пре него што су се појавиле чарапе — kalțuoń ĭе un fĭeļ đi śarap fakut đin śuarik, kare a-nkalțat muĭeriļi pănă nu s-a skuos śarapi — калчину су жене обувале преко сукнене доколенице — kalțuońu muĭeriļi a-nkalțat pista śuarik — калчина и доколеница имале су исти крој, само што је калчина била краћа — kalțuońu ku śuariku avut kruoĭ într-un fĭeļ, numa śe kalțuońu a fuost măĭ skurt [Por.] | ||
каљуга (i. ž.) — mîrkulă /mârculă/ — каљуга је јако прљава плитка бара — mîrkulă ĭe baltă skundă, tare imuasă — говеђе појило претворило се у каљугу — laku vićilor s-a fakut mîrkulă — место где се каљају свиње, зове се каљуга — luoku unđe sa morśiļiesk puorśi sa kĭamă mîrkulă [Por.] | ||
камара (i. m.) — bankĭet /?/ — имам један „банкет” цигала, треба ми још три за кућу (Лесково) — am un bankĭet đi țîglă, măĭ întrîabe triĭ đi kasă [GPek] | ||
камен (i. ž.) — arđauă /argeao ?/ — на камену су најчешће чобани пекли лепиње, а и људи када су живели у збеговима — pi arđauă măĭ mult păkurari a kuopt ļipiĭe, da șî lumĭa kînd a trait pin zbăgurĭ [Por.] | ||
камен (i. ž.) — pĭatră /piatră/ — земља је за обраду, а камен је кост земље — pomîntu ĭe đi lukrat, da pĭatra ĭe uosu pomîntuluĭ — ситан камен — pĭatră maruntă — кречњак — pĭatră đi var — плави камен (бакар сулфат) — pĭatră vînîtă — драги камен — pĭatră skumpă — воденични камен — pĭatră đi muară — речни камен — pĭatră đin rîu [Por.] | ||
Камена капија (i. ž.) — Pĭatra-npreunată /Poarta de piatră/ — Камена капија је влашки назив Прераста у близини Мајданпека — Pĭatra-npreunată ĭe numiļi rumîńesk alu Prerast lînga Măĭdan [Por.] | ||
каменит (prid.) — petruos /petros/ — каменито место, пуно камења — luok petruos, pļin đi pĭatră — каменити поток, чест назив за потоке са каменитим коритом — ogaș petruos, đes nume đi ogașă ku fundu petruos [Por.] | ||
каменчина (i. s.) — borțuoń /borţoi/ — док су они ишли путем, нека деца су их из шуме напала камењем — pănă iĭ a mĭers pi drum, ńiskaĭ kopiĭ đin tufă s-a pus ku borțuańe pi iĭ [Por.] | ||
каменчина (i. m.) — baĭkuoń /băicon/ — тукли су их ноћу неки непознати каменчугама, само да их протерају са имања — ĭ-a batut kare ĭ-a fi batut ku baĭkuańe nuapća, numa să-ĭ dudîĭe đi la moșîĭe [Por.] | ||
каменчина (mn. petruańe) — petruoń /petroni/ — каменчина је велики камен — petruoń ĭe pĭatră mare — сав се покидао утоварујући кола са камењем — s-a rupt tuot înkarkînd karu ku petruańe — ливада је пуна камења — pļină ļivađa đi petruańe [Por.] | ||
каменчић (i. ž.) — petriśikă /petricică/ — кад се ишло код врачаре за бајање од „сувог сунца”, носило се девет каменчића од девет изворчића — kînd s-a dus la vrîžîtuare sî sa đeskînće đi „suare săk”, bolnavu ĭ-a dus noă petriśiaļe đi la noă izvorĭaļe [Por.] | ||
каменчуга (i. m.) — bolovan /bolovan/ — кола са сеном нису могла да прођу, од каменчуга на путу — n-a putut să trĭakă ku karu ku făn, dă bolovań pră drum [Hom.] | ||
камењар (i. m.) — bauțarĭ /teren stâncos/ — камењар није ничији, јер на њему ништа не рађа — bauțarĭu nuĭe ńiś akuĭ, kî pi ĭel nu rođașće ńimika [Crn.] | ||
камењар (i. zb.) — pĭetriș /pietriș/ — камењар је место пуно камења — pĭetriș ĭe luok pļin đi pĭatră [Por.] | ||
камилавка (i. m.) — kăok /cauc/ — кад су партизани дошли на власт, скинули су попу камилавку с главе, и бацили у блато — kînd au vińit părtizańi, a skoborît kăoku đi la popa đin kap, șă l-a lăpădat în morśilă [Buf.] | ||
камилица (i. ž.) — romańiță /romaniţă/ — од романице се кува чај којим се испирају жене, даје се деци која су љигава за храну, и пије се онако, за опште здравље — đin romańiță sa fĭarbe ćiaĭ ku kare sa spală muĭeriļi, sa dă la kopiĭi aĭ miś kare sînt ļigăĭ đi mînkarĭe, șî sa bĭa așa, đi sînataća întrĭagă [Por.] | ||
камин (i. m.) — kameńeće /căminete/ — у старој кући имао сам камин — în kasa bătîrnă am avut kameńeće [Pad.] | ||
каната (i. ž.) — targă /targă/ — каната је странице од дасака на сандуку воловских кола — targa ĭe o stramiță đi blăń la sanduku karuluĭ đi buoĭ — сандук запрежних кола има две канате — sanduku karuluĭ are doă tărź — има једна врста носила, посебно направљена за зидаре, на којима могу две особе носити велику гомилу цигле или камена — ĭastă șî un fĭeļ đi targă, adîns fakută đi zîdarĭ, pi kare duoĭ inș puot duśa o gramadă đi tuglă or đi pĭatră [Por.] | ||
канта (i. ž.) — baklă /găleată/ — дај ми канту уља — dăm o baklă đi olaĭ [Por.] | ||
кантарион (i. m.) — kîntariuon /sunătoare/ — кантарион расте на присоју, има жути цвет; много се бере и суши, лек је за многе болести — kîntariuonu krĭașće pi față, are fluare galbină; mult sa kuļaźe șî sa uskă, ļiak đi mulće bualje [Por.] | ||
канџа (i. ž.) — gĭară /gheară/ — каднжа је једна врста нокта који имају птице и неке дивље животиње на ногама, и који заривају у ухваћени плен — gĭara ĭe un fĭeļ đi ungĭe kare o au păsîrļi șî ńișći fĭeļ đi žuaviń sîrbaćiśe la piśuare, kare înțapă în žuavina vînată [Por.] | ||
као (predl.) — ka /ca/ — причало се да је прадеда био велик и јак као медвед — s-a puvestît kă paradĭeda a fuost mare șî tare ka ursu — вришти као да га штројиш — sa kîntă ka kînd ăl skopĭeșć — (киша) лије као из кабла — pluaĭe ka đin gaļiată — брз као мисао, јак као земља — ĭut ka gîndu, tare ka pomîntu [Por.] | ||
као (pril.) — prekum /precum/ — као што се види, посао је сасвим завршин — prekum sa vĭađe, lukru ĭe gata đi tuot [Por.] | ||
као да (vez.) — parke /parcă/ — чини се да су га звали на ручак, не зна се зашто није дошао — parke la kĭemat la prînḑ, nu sa șćiĭe đi śe n-a veńit — учинило им се као да ће утећи од зла, али нису могли — ļi sa-m parut parke o sî skîape đi rău, ama n-a putut [Por.] | ||
каогод (pril.) — kamguđe /oricum/ — бежи, кано зец — fuźe, kamguđe ĭepuru [Bran. | ||
кап (i. m.) — struop /strop/ — велика суша, недељама нисмо видели ни кап кише да падне — sîaśită mare, ku stamîńiļi n-am vaḑut ńiś un struop đi pluaĭe să piśe [Por.] | ||
капати (ĭuo stropĭesk, ĭel stropĭașće) — stropi /stropi/ — пада киша цео дан, а са стрехе капље вода као да сипаш ведрицом — pluaĭe tota ḑua, da đi pi strĭeșînă stropĭașće apa ka kînd tuorń ku gaļata [Por.] | ||
капаџија (i. m.) — kăśular /căciular/ — капаџија је човек који израђује и продаје капе — kăśular ĭe uom kare faśe șă vinđe la kaśuļ [GPek] | ||
капица (i. ž.) — kăśuļiță /căciuliță/ — капицу носе мала деца, кад је хладно — kăśuļiță duk kopiĭi aĭ miś, kînd ĭe frig [Por.] | ||
капљетина (i. m.) — stropan /stropan/ — кад је почела да пада киша из ведра неба, толике капљетине још нико није видео, преплашене бабе почеше да се крсте — kînd sa pusă pluaĭa đin sańin, atîța stropań đi marĭ ńima n-a maĭ vaḑut pănă atunśa, babiļi spaĭmaće înśepură să-ș fakă kruśe [Por.] | ||
капут (i. ž.) — burkă /burcă/ — кад је хладно, мушкарци облаче капут — kînd ĭe frig, uamińi înbrakă burka — остало је мало од сукна, па је замолио кројача да му сашије и капутић за сина — a măĭ ramas kîta đin śuarik, șî s-a rugat đi kroĭtuorĭ să-ĭ fakă șî o burkiță đi fiu-su [Por.] — мајка ми је исплела џемпер од вуне — muma mĭ-a înpļećit burkă đe lînă — баба Јана фарба џемпер — babă Ĭana fărbuĭe burka — џемпер од вуне је топао — burka đe lînă ĭe kalduruăsă [Crn.] | ||
Карабаш (i. m.) — Karabaș /Carabaș/ — Карабаш је надимак човека који је дуго свирао гајде, и био познат свуда по гајдама, а не по свом крштеном имену — Karabaș ĭe poļikra lu uom kare mult a kîntat în karăbĭ, ș-a fuоst kunoskut đ-arîndu pi karăbĭ, da nu pi numiļi luĭ bućeḑat — где се надимак Карабаш примио за човека, тако су људи називали и његове укућане — unđe đi uom s-a prins poļikra Karabaș, așa lumĭa a kĭemat șî pi aĭ luĭ đin kasă — од надимка Карабаш настало је презиме Карабашевић — đin poļikra Karabaș s-a fakut la karće prezimiļi Karabašević [Por.] | ||
карабоја (i. m.) — kîrabuoĭ /caraboia/ — без зелене галице, платно офарбани у црно није било постојано — fara kîrabuoĭ śuariku al śerńit n-a putut sî țînă ńegriala [Por.] | ||
Карпати (i. m.) — Munț-aĭalbĭ /Carpaţi/ — старци су гедали са врха Великог вртеча према Румунији, и говорили да врхови који се беле под снегом у даљини, јесу Беле планине, које Срби зову Карпати — moș-aĭ batrîń sa uĭta đe la vîru Vîrtăś-aĭ marĭ kîtra Rumîńiĭe, șî spuńa kă vîrurļi supt zapadă kare s-a vaḑut pin sańin, sînt Munț-aĭ albĭ, lu kare sîrbi ĭ-a ḑîs „Karpaț” [GPek] — Карпате су стари звали Беле планине јер су их са Визака виђали под снегом (Танда) — pi Karpaț aĭ batrîń ĭ-a kĭemat Munț-aĭ albĭ kă đe la Vizak ĭ-a vaḑut supt zapadă [Por.] | ||
каруце (i. ž.) — karuță /căruță/ — каруце су лагана кола са четири точка, које вуку коњи, један или два, и којим се возе богаташи кад излазе на неку светковину — karuța ĭe kar ușuor ku patru ruoț, kare-l trag kaĭi, unu or duoĭ, șî ku kare sa kară gîzdoćińiļi kînd ĭasă la vro visaļiĭe [Por.] | ||
каснити (gl. p. ref.) — amînata /amânăta/ — немој каснити, молим те — nu ći amînata, ma ruog đi ćińe — журим, не смем да закасним — grabĭesk, nu kućeḑ să ma amînaćeḑ — лењ човек, сваког дана касни на посао — uom ļenuos, sa amînaćaḑă in tuota ḑîua la lukru [Por.] | ||
касно (pril.) — amînat /amânat/ — стигао је касно, одоцнио — ažuns amînat — касно је за њега, не може ништа да га извуче (спаси) — amînat ĭe đi ĭel, nu-l măĭ skuaće ńimika — (комп.) дођи касније — vinu măĭ amînat [Por.] | ||
катанац (i. s.) — lakît /lacăt/ — катанац је предмет за закључавање који се код нас појавио после рата — lakîtu ĭe bukată đi înkeĭat kare a ĭeșît la nuoĭ dupa rat — катанац се закључава кључем који је специјално направљен за њега — lakîtu sa îńkiđe ku kĭaĭa kare ĭe adîns fakută đi ĭel [Por.] | ||
катаница (i. ž.) — kîtańiță /cătăniță/ — катаницом су људи називали неког војника који им је био драг — kîtańiță ĭ-a spus la vrun soldat đi kare la lumĭe a fuost drag — најпознатији катаница у влашким песмамам био је неки Гице — măĭ kunoskut kîtańiță đin kînćiśe rumîńeșć a fuost vrunu Giță [Por.] | ||
катран (i. s.) — katran /catran/ — црн као катран — ńegru ka katranu — катраном су мазали стоку да је одбране од мушица — ku katranu a uns vićiļi să ļi apire đi muskă maruntă [Por.] | ||
катранити (gl. p. ref.) — kîtrańi /cătrăni/ — стока се мазала катраном око вимена, око пупка, око ушију и око очију — s-a kîtrańit vićiļi pi la pulpĭe, pi la burik, pi la urĭekĭ șî pi la uokĭ — катранисање су радили помоћу чапкала, који су увлачили у катраницу да се натопи катраном — kîtrańitu a fakut ku mustafĭeļńiku, kare l-a bagat în kîtrańiță sî sa umpļe đi katran — са накатранисаним чапкалом цртао се крст на вратима кућа у којима је неко скоро умро, да заштити укућане од њега ако би се повампирио — ku mustafĭeļniku kîtrańit a fakut kruśe pi la ușa kășî în kare vrunu a murit đi kurînd, să pazaskă kasatuorńiśi đi ĭel dakă sa va faśa moruoń [Por.] | ||
катраница (i. ž.) — kîtrańiță /cătrăniță/ — катраница је био дрвени суд у који се носио катран, кад се њиме мазала говеда од мушица — kîtrańița a fuost vas đi ļemn în kare s-a dus katranu kînd ku ĭel s-a uns vićiļi đi mușć [Por.] | ||
катранџија (i. m.) — kîtranźiu /cătrăngiu ?/ — катранџија је човек који прави катран — kîtranźiu ĭe uom kare faśe la katran [Por.] | ||
каца (i. ž.) — kadă /cadă/ — велики дрвени суд, склопљен од дугачких дога, у који се држе шљиве док не провру за печење на казану — vas mare đi ļemn, înkeĭat đin duoź lunź, în kare sa țîn pruńiļi, pănă nu fĭerb đi kazan — код нас се величина каце мери бројем казана: вели, имам кацу од дванаест казана, што значи да има кацу у коју стају шљиве за дванаест казана ракије — la nuoĭ marimĭa kăḑî sa sokoćiașće ku kazanu: șkă, am o kadă đi doăsprăśe kazańe, śe vińe kă are kadă în kare înkĭapă pruńe đi doăspraśe kazańe đi rakiu [Por.] | ||
качамак (i. ž.) — mamaļigă /mămăligă/ — код нас се прави качамак од белог кукуруза — la noĭ să fače mămăļigă ďe porumbĭ ď-aĭ albi — качамак се раније мешао у котлићу на огњишту — mămăļiga s-a mesťekat înainťe în kăldărușe în vatră [Kmp.] | ||
качамак (i. ž.) — koļașă /coleașă/ — качамак се прави од кукурузног брашна — koļașă sa faśe đin fańină đi kukuruḑ — суд у који се кува качамак зове се котао — vasu în kare sa fĭarbe koļașa sa kĭamă feruaĭkă — качамак се у котлићу меша качамалом — koļașa în feruaĭkă sa mĭastîkă ku kuļeșărĭu — када је готов, качамак се сипа на лопар — dupa śe ĭe gata, koļașa sa tuarnă pi fund — качамак је добро промешан ако се не лепи за прсте — koļașa ĭe mistakată bun dakă nu sa prinđe đi źeĭśće [Por.] | ||
качамало (i. s.) — kuļeșărĭ /coleșer/ — качамало има са стране малу куку од гране, намерно остављене када се прави, којом се качи котао када се скида са верига — kuļeșîărĭu đi oparće are un kîrļig mik, adîns lasat đin krĭangă kînd sa faśe, ku kare sa atîrnă feruaĭka kînd sa dubuare đi pi ḑaļe [Por.] | ||
качамче (i. ž.) — koļeșîță /coleșiță ?/ — качамче је мали качамак — koļeșîță ĭe koļașă mikă [Por.] | ||
качар (i. m.) — dogarĭ /dogar/ — погодио сам се са качаром да ми замени доге на једној великој каци, јер су иструлеле — m-am tokmit ku dogarĭu s-îm skimbĭe dauoźiļi la o kadă mare, k-a putraḑît [Por.] | ||
качити (gl. p. ref.) — atîrna /atârna/ — качи приколицу за трактор — atîrnă prikoļița đi traktur — окачиње торбу на клин — atîrnă trasta-n kuń — качи се са јачима, и увек добија батине — sa atîrnă đ-aĭ măĭ țapiń, șî kapîtă bataĭe întođeuna [Por.] | ||
качити (gl. p. ref.) — aļina /anina/ — на Ивањдан беремо цвеће и биље, и качимо га на вратницама — la Sîmḑîĭana kuļeźim florĭ șî buĭeḑ, șî ļe aļinăm la vratńiță [Mlava] | ||
качица (i. ž.) — bradoaĭe /brădoaie/ — качица је врста мале каце од дрвета, са поклопцем, у којој се чува пастрма — bradoaĭa ĭe un feļ đe putină mikă, đe ļemn ku kapak, în kare sa păzește pastrama [Tim.] | ||
каш (i. s.) — kaș /caș/ — каш је подливено млеко, које је кроз цедиљку оцеђено од сурутке, и које је постало мек и сладак сир — kaș ĭe lapće înkegat, kare ĭe pin strîkatuare străkurat đi ḑăr, șî kare s-a fakut brînḑă muaļe șî dulśe — каш се ставља на лопар и сече на велије, које се посоле и стављају у чабар — kașu sa puńe pi fund șî sa taĭe în faļiĭ, kare sa sarĭaḑă șî sa pun în śubăr [Por.] | ||
каша (i. m.) — śir /cir/ — ударило сунце, снег се смекшао и стаза је сва кашаста, не можеш да идеш ИИ. (и. м.) — a dat suariļi, zapada s-a moĭat șî poćaka ĭe tuată śir, nu măĭ mĭerź — не улази у то блато, прођи с ове стране — nu ći baga-n śiro-la, dăĭ pi đinkuaśa — каша за овчарске псе правила се од кукурузног брашна: скуваш воду, ставиш мало брашна и мешаш, мешаш, пустиш је да се охлади и дајеш псима — śiru đi kîń s-a fakut đin fańină đi kukuruḑ: fĭerbĭ apa, puń kîta fańină, mĭastîś, mĭastîś, ăl laș sî sa raśiaskă șă-l daĭ la kîń — стари чобани су говорили да пси дубље лају када једу кашу — păkurari aĭ batrîń a vorbit kă kîńi măĭ adînk latră kînd manînkă śir [Por.] | ||
кашаљ (i. s.) — tușît /tușit/ — оно што се чује кад човек кашље, зове се кашаљ — aĭa śe s-auđe kînd uomu tușîașće, sa kĭamă tușît — кашаљ је болест, најчешће од прехладе, а код пушача и од дувана — tușîtu ĭe buală, măĭ đes đin raśială da la tutunźiĭ đin tutun [Por.] | ||
кашљати (gl. n.) — tușî /tuși/ — ко пуши превише, кад се прехлади, кашље толико јако да се сав упиша — kare tutuńașće prĭa mult, kînd raśașće, tușașće atîta đi tare đi ăl trĭek pișățî tuot [Por.] | ||
кашњење (i. ž.) — amînatarĭe /amînare/ — неће добро проћи наши ђаци, са толиким њиховим закашњавањем — n-o sî trĭakă bun șkolari nuoștri, ku atîta amînatarĭe đi iĭ [Por.] | ||
каzан (i. s.) — kazan /cazan/ — казан је велики суд од бакра, у коме се кува ракија, или спрема јело за много особа, као што је свадба — kazanu ĭe vas mare đi aramă, în kare sa fĭarbĭe rakiu, or mînkare đi mulț inș, kum ĭe nunta [Por.] | ||
каzанџија (i. m.) — kîzanźiu /cazangiu/ — казанџија је мајстро који израђуеј казане, или човек који има казан и са њим иде од куће до куће и пече ракију људима — kîzanźiu ĭe maĭstur kare faśe la kazańe, or uom kare are kazan șî ku ĭel mĭarźe đi la kasă la kasă șă friźe rakiu la lume [Por.] | ||
кваран (prid.) — turuguos /turugos/ — човек покваран до сржи — uom turuguos păn’ la uos [Pom.] | ||
кварити (gl. p. ref.) — strîka /strica/ — квари се машина, кваре се људи, квари се време — sa strîkă mașîna, sa strîkă lumĭa, sa strîkă vrĭamĭa — жена квари чарапу, јер је није добро исплела — muĭarĭa strîkă śarapu, kî nu l-a-npļećit bun — старији чобани кваре младе чобане разним измишљеним причама — păkurari aĭ măĭ marĭ strîka pĭ-aĭ miś ku mulće povĭeșć minśinuasă [Por.] | ||
квасац (i. s.) — olațăl /drojdie/ — квасац се ставља у тесто, да тесто нарасте — olațălu sa puńa în aluvat, să krĭaskă aluvatu [Por.] | ||
квочка (i. ž.) — kluoță /cloţă/ — квочка је кокошка која лежи на јајима да се излегну пилићи — kluoța ĭe gaină kare șîađe pi uauă sî sa skuată puĭi — квочка лежи на јајима — kluoța klośiașće pi uauă — под квочку се ставља тринаест или петнаест јаја, према томе колико је кокошка велика — supt kluoța sa pun trisprîăśe or śinsprîaśe uauă, dupa kît ĭe gaina đi mare — квочка је излегла само пет пилића, десет јаја су била мућак — kluoța a skuos numa śinś puĭ, ḑîaśe uauă a fuost klośiturĭ — кад кокошки дође време да се насади, она се расквоца по дворишту на све стране — kînd la gaină iĭ vińe vrĭamĭa să kadă kluoță, ĭa kļuompîńe pin traușă în tuaće părțîļi [Por.] | ||
кезити се (gl. p. ref.) — bîzgoĭa /bîzgoia/ — немој се кревељити, дете, јер је ружно — nu ći bîzgoĭa, kopiļe, kă ĭe urît — добро се најео бомбона, и зато се сада пренемаже да му чорба није укусна — s-a saturat bińe đi bobuanță, șî đ-aĭa akuma sa bîzguaĭe kă nu-ĭ plaśe ḑama [Por.] | ||
кепец (i. m.) — pipirćuok /pipiric/ — пипирчок је мали човек, недорастао, који је остао кепец — pipirćuok ĭe uom mik, ńikreskut, kare a ramas pituļik [Mlava] | ||
кеса (i. s.) — ćoksoĭ /pungă ?/ — ставио јаја у кесу, и отишао — a pus oo în ćoksoĭ, și s-a dus [Kmp.] | ||
кеса (i. ž.) — pungă /pungă/ — кеса је била торбица у којој се носио новац, заденута за појасом — pungă a fuost kesauă în kare s-a purtat bańi, înfimtă dupa brîu — код богаташа кеса је била пуна новца — la gîzdoćiń punga a fuost pļină đi bań [Por.] | ||
кецеља (i. ž.) — pristaĭkă /pestelcă/ — обукла сам кецељу и шарени крецан, и отишла на игранку — mi-am pus pristaĭka șî krețanu ku puĭ, șî m-am dus la źuok [Hom.] | ||
кецеља (i. ž.) — zavĭelkă /zăvelcă/ — кецеља са водоравним шарама — zavĭelkă ku bĭaće — ланена кецеља — zavĭelka dă fuĭuor [Hom.] | ||
кецеља (i. s.) — ļikitău /șorţ/ — кецељу жена носи спреда, покрива је од стомака до колена на ногама, а везује се позади, на леђима — ļikitău muĭera poartă dînainće, o astrukă dă la fuaļe pănă la źenunkĭ la piśoare, da sa ļagă dînapuoĭ, pră spinare [Stig] | ||
кеzити се (gl. ref.) — zgîi /zgâi/ — зија у људе отворених уста, као неки простак — sa zgîĭașće kîtra lumĭe ku gura kaskată, ka un prostovan — не зијај тако у мене, јер ћу ти опалити шамар — nu ći zgîi așa kîtra mińe, kă-ț zdau o palmă — лепо му је рекла да се не кези, али он се и даље кези и бекељи као да је блесав — ĭ-a spus frumuos să nu sa zgaĭaskă, da ĭel tot sa zgaĭașće șî sa strîmbă ka kînd ĭe plesńit [Por.] | ||
кидисати (gl. ref.) — napustî /năpustî/ — шумска мајка је пролазила косом претворена у стог сена, а пси су кидисали на њу, лајући као луди — muma paduri fakută ka porkuońu a trĭekut pi kulme, da kîńi s-a napustît la ĭa, latrînd ka naruoḑî — он се сјурио са мотком на мене, ја сам га треснуо песницом у нос — ĭel s-a napustît ku buata la mińe, ĭo ĭ-am dat ku pumnu în buot [Por.] | ||
кијавица (i. ž.) — tusă /tusă/ — кад човек стоји негде на промаји, прехлади се, и ухвати га кијавица — kînd uomu stă vrunđeva la frig, raśiașće, șă-l prinđe tusa — човек ког је ухватила кијавица, пари се босиљком — uoum prins đi tusă, sa aburĭaḑă ku busuĭuok [Por.] | ||
кијање (i. s.) — strănutat /strănut/ — од јутрос ме је спопало такво кијање, да ће ми очи искочити из главе — đi đesńață s-a pus un strănutat pi mińe, đi o sî-m sară uoki đin kap — кијање ухвати човека кад се прехлади — strînutatu sa puńe pi uom kînd ăl prinđe frigu [Por.] | ||
кијати (gl. n.) — strănuta /strănuta/ — ухватила га тешка кијавица па само кија и слинави — l-a prins tusă grĭa, numa stranută șă-ĭ mĭerg muśi [Por.] | ||
кијати (gl. n.) — străfiga /străfiga/ — кија се од прехладе, кад имаш кијавицу — să străfigă đe răčeală, kînd aĭ tusă [Tim.] | ||
килав (prid.) — koĭuos /cios/ — килав, не може дупе да подигне, а хтео би и он да игра у колу — koĭuos, nu puaće kuru sî-ș rađiśe, da ar vrĭa șî ĭel sî žuaśe-n uară — само неки мудоња може с њим да започне тучу — numa vrun koĭuos puaće sî sa ĭa ku iĭ la bataĭe [Por.] | ||
килав (prid.) — sîbarît /soborât/ — за мушкарца коме се црева из трбуха спуштају у муда, каже се да је килав, да има килу — đe uom lu kare mațîļi đen burtă kad în kuaĭe, sa ḑîśe kî ĭe sîbarît, kă are kilă [Por.] | ||
киселити (се) (gl. p. ref.) — akri /acri/ — ова чорба на сунцу почиње да се кисели — ḑama-sta la kaldură înśape akri [Por.] | ||
киселица (i. s.) — ariuș /coricov/ — киселица је дивља воћка са киселим плодом — ariuș ĭe puom sîrbaćik ku puama akră [Por.] | ||
киселица (i. ž.) — kisaļiță /chísăliță/ — киселица је кисела чорба од шљива — kisaļița ĭe ḑămă akră đi pruńe — киселица се прави од зрелих или сувиш шљива, опереш их, ставиш у воду и куваш, на крају додаш мало шећера — kisaļița sa faśe đin pruńe kuapće, or uskaće, ļi speļ, ļi puń în apă șă ļi fĭerbĭ, la urmă puń kîta miriśikă [Por.] | ||
киселица (i. ž.) — kiseļiță /chiseliță/ ◊ — | ||
кисело јело (i. ž.) — akritură /acritură/ — на косидби су најслађа кисела јела — la kosît măĭ dulśe sînt akriturļi — жена је ставила превише сирћета у рибљу чорбу — muĭarĭa a pus prĭa multă akritură în ḑamă đi pĭeșć [Por.] | ||
киселост (i. ž.) — akrĭală /acreală/ — ова чорба је превише закисељена — prĭa multă akrĭală ĭe pusă-n ḑama-sta [Por.] | ||
кисељак (i. m.) — makriș /măcriș/ — кисељак личи на зеље, али је кисео, кисео да ти утрну зуби — makrișu samînă ku drîgaviĭu, ama ĭe akru, akru đi-ț strînźe gura [Por.] | ||
кисео (prid.) — akru /acru/ — кисело млеко — lapće akru — кисели купус — varḑă akră — кисела чорба — ḑamă akră [Por.] | ||
кићанка (i. m.) — śukur /ciucur/ — кићанка је вунени конац, пришивен као украс на ивицу платна — śukur ĭe ață đi lînă, kusută ka o frumoșață, pi marźina pînḑî — марама са ресама — kîrpă ku śukurĭ — прегача са ресама — kițăļe ku śukurĭ [Por.] | ||
кицош (i. m.) — țangiu /ţanțoș/ — кицош, дотеран, ко је као он — țangiu, marĭeț, kare ka ĭel [Por.] | ||
киша (i. ž.) — pluaĭe /ploaie/ — киша је вода која пада из облака у виду капљица — pluaĭa ĭe apă kare kađe đin nuvirĭ în fuarmă đi pikurĭ — киша натапа земљу да расту биљке — pluaĭa adapă pomîntu sî krĭaskă buĭeḑîļi — има две врсте кише: добра и лоша, ова лоша долази са ветром и громовима, и прави велике поплаве (Танда) — ĭastă doa fĭelurĭ đi pluaĭe: a bună, șî a rîa, a rîa vińe ku vînt șî trăsńiće, șî faśe pouađe marĭ [Por.] | ||
кишити (gl.) — bura /bura/ — напољу пада ситна киша, понеси кишобран — afară burîĭe, ĭa umbrĭelu [Crn.] — неће ударити киша, само ће ситно сипити као из влажне магле — nu sa puńe pluaĭa, numa o să bure ka đin śață udă [Por.] | ||
кишити (gl.) — ploĭa /ploua/ — ако не буде скоро падала киша, све ће се осушити — dakă nu va ploĭa măĭ îndată, o sî sa ușće tuot — киша лије као из кабла — pluaĭe ka kînd tuorń ku gaļata — ситна киша — pluaĭe maruntă [Por.] | ||
кишица (i. ž.) — ploiță /ploiță/ — узалуд су људи чекали кишу, ударила је само једна кишица са две-три капи, и ништа виșе — đi źaba lumĭa așćetat pluaĭe, đață numa o ploiță ku doĭ-triĭ struopĭ, șî alta ńimika [Por.] | ||
кишобран (i. m.) — umbrĭel /umbrelă/ — кишобран је господска ствар, наши стари за њега нису знали — umbrĭelu ĭe lukru domńesk, aĭ nuoștri aĭ batrîń n-așćut đi ĭel [Por.] | ||
кишобран (i. m.) — parazol /parasolar/ — господа је носила кишобран са собом увек кад би ишла у шетњу, као знак отмености — domńi a dus parazolu ku ĭeĭ întotđeuna kînd a mers la șpațîr, ka un sămn domńesk [Buf.] | ||
кишобран (i. s.) — čedîr /umbrelă/ — почела је киша, а ја сам заборавила кишобран па сам сва покисла — a porńit ploaĭa, da ĭeu am uĭtat čedîru, și toată m-am udat [Tim.] | ||
кишовит (prid.) — ploĭuos /ploios/ — кишни дани трају непрекидно — ḑîļiļi ploĭuasă țîn una întruuna — кишна јесен — tuamnă ploĭuoasă [Por.] | ||
кишурина (i. s.) — ploĭuoń /ploion/ — добро је да је ова кишурина кратко трајала, брзо је прошла и није нанела велику штету усевима — bun kă ploĭuońo-sta a țînut puțîn, a trekut ĭuta șî n-a fakut mare șćetă la bukaće [Por.] | ||
кладити се (gl. p. ref.) — aramașî /rămăși/ — воли да се клади са било ким — iĭ drag sî sa aramașîaska ku fiĭe kare — немој се кладити, ако немаш паре — nu ći aramașî dakă n-aĭ bań [Por.] | ||
клапуша (i. ž.) — katușă /cătușă/ — клапуша је искривљени комад метала, причвршћен за врх колске руде или потегљице, који држи јарам — katușa ĭe un parśel đi fĭer înstrînbat, prins đi vîru lu proțapu karuluĭ or alu tînžală, kare țîńe źugu [GPek] — старинска клапуша била је израђена од дрвета, и причвршћена за руду металним прстеном (Танда) — katușa đe bîtrîńață a fuost fakută đi ļiemn, șî prinsă đe proțap k-o tăńikĭauă đi fĭer — једва се памти да је некад, уместо клапуше, била гужва од лијана или лике (Рудна Глава) — abĭa sa țîńe minće kă vrodată în luok đi katușă a fuost o gužbă đi kurpiń, or đi ćiĭ [Por.] | ||
клас (i. s.) — spik /spic/ — клас је део биљке житарица — spiku ĭe un darap alu buĭađa marunțîșuluĭ — клас има зрна увијена у плеву, и осје оштре као игла — spiku are buobe ănvăluiće în pļauă, șî țîape askuțîće ka aku [Por.] | ||
класат (prid.) — spikuos /spicos/ — раж је врста класате житарице: има дугачко класје са оштрим осјем — sakara ĭe un fĭeļ đi marunțîș spikuos: are spiśe lunź ku țăpe askuțîće [Por.] | ||
класати (gl. p. ref.) — spikoșa /spicoșa/ — раж је лепо класала, а и жито има велико класје — sakara a spikoșat frumous, da șî grîu are spikurĭ marĭ [Por.] | ||
клатити (gl. p. ref.) — klăćina /clătina/ — од кад јој се клати један зуб, али се она плаши да га извади — đi kînd iĭ sa klăćină un đinće, ama ĭa sa ćiamĭe să-l skuată — ограда од колибе је сва иструлела, и много се клати чим је дотакне било која животиња — gardu pi lînga koļibă tuot a putraḑît, șî rău sa klaćină kum ažunźe fiĭe śe žuavină đi ĭel [Por.] | ||
клатно (i. m.) — bobik /limba clopotului/ — отпало је клатно са звона, и изгубило се негде у планини (Рудна Глава) — a pikat bobiku đi la kluopît, șî s-a pĭerdut vrunđiva pi munće — сви стари кантари имали су тег (Танда) — tuaće kîntariļi aļi batrîńe avut bobik [Por.] | ||
клаћење (i. s.) — klăćinat /clătinat/ — баталио је клаћење на брвну, и отишао на купање — s-a lasat đi klăćinat pi punće, șî s-a dus la skaldat [Por.] | ||
клевета (i. ž.) — napastă /năpastă/ — клевета је када јавно окривиш неког ко није крив — napastă ĭe kînd a ĭevi baź vina la vrunu kare nuĭe đevină — од тешких клевета и на суду се с муком браниш (Рудна Глава) — đi napașće grĭaļe șî la sud amunka đi apirĭ — клевета је тежа од дела (Тополница) — napasta ĭe măĭ rîa đikît ś-o faś [Por.] | ||
клевета (i. ž.) — pîrîśuńe /pârâciune/ ◊ — | ||
клевета (i. ž.) — pîrîtură /pârâtură/ — њена прича о мени је само гола клевета, șă алта ńимика — povasta iĭ đi mińe ĭe numa o pîrîtură guală [Por.] | ||
клеветање (i. ž.) — napastîĭe /năpastie/ — клеветање је кад бацаш кривицу на невинога — napastîĭe ĭe kînd baź vină la-l ńevinuit [Por.] | ||
клеветати (gl. p. ref.) — năpăstui /năpăstui/ — опак језик има, оклеветаће сваког за било шта, без кривице, без разлога — rîa ļimbă are, năpăstuĭașće pi fiĭe kare đi fiĭe śe, fara vină, fara ńimika [Por.] | ||
клеветати (gl. p.) — napastî /năpasti/ — воли да клевеће друге, а кад буде неко оклеветао њу, видеће како је то ружно — iĭ drag să napăstuĭe pi alțî, da kînd va napăstui vrunu pi ĭa, o să vadă kît ĭe aĭa đi urît [Por.] | ||
клеветати (gl. p. ref.) — pîrî /pârî/ — код таште ме је клеветала да сам крив за смрт жене, код суседа не је на сва уста оговарала и олајавала за све и свашта — la suakra m-a pîrît kă mi-s đevină đi muarća muĭeri, la veśiń m-a pîrît șă m-a latrat ku gura pļină đi tuaće-tuaćiļi [Por.] | ||
клека (i. m.) — žńapîn /jneapăn/ — код нас се за клеку знало само по имену, биљка није бла позната, јер наша брда немају ту висину коју клека тражи — la nuoĭ s-a şćut đi žńapîn numa pi vuorbă, ļemnu n-a fuost kunoskut, kî śuośiļi nuaştre n-au nalţîme kare kată žńapînu [Por.] | ||
клен (i. m.) — źugastru /jugastru/ — клен је лако, жилаво и јако дрво, и од њега су се правили јармови, пастирске кашике и слично, а био је добар и за ватру — źugastru ĭe ļemn ușuor, žîlau șî tare, șî đin ĭel s-a fakut źugurĭ, gavańe ș-așa, da a fuost bun șă đi fuok [Por.] | ||
клен (i. m.) — kļan /clean/ — клен је риба која се код нас може наћи у свакој реци — kļan ĭe pĭașće kare la nuoĭ sa puaće gasî în tuot rîu — клен се не лови лако, јер издалека осећа риболовца, и као муња бежи од удице — kļanu nu sa prinđe ļesńe kă đin đeparće sîmće peșkarĭu, șă ka sfulđiru fuźe đi ungiță [Por.] | ||
клетва (i. ž.) — aram /haram/ — проклет био — aram să fiĭe [Por.] | ||
клетва (i. s.) — blăstăm /blestem/ — можда су неке клетве пале на њу — o fi kăzut ńiskaĭ blăstămĭe pe ĭa [Kmp.] | ||
клечка (i. ž.) — źamînă /geamănă ?/ — клечка је рачваста грана која се меће стоци око врата, да не може да прође кроз ограде — źamînă ĭe o krĭangă źemnarată, kare sa puńe la vită la gît, să nu puată să trĭakă pin gardurĭ [Por.] | ||
клешта (i. s.) — kleașće /clește/ — клешта су направа којом хваташ и стежеш нешто што не можеш да хваташ голом руком — kļașćiļi ĭe o mîkarauă ku kare prinḑ șă strînź śeva śe nu puoț să prinḑ ku mîna guală — машице су се појавиле са шпоретима, до тада се око камина све радило са ватраљем и куком — kļeașće đi fuok a ĭeșît la rumîń ku șporĭeturļi, pănă atunśa pi lînga kamin tuot s-a lukrat ku vatraĭu șă ku kîrļigu [Por.] | ||
клизав (prid.) — aluńikuos /alunecos/ — лед је клизав, и ако не пазиш како ходаш, можеш да поломиш руку или ногу — gĭața ĭe aluńikuasă, șă dakă nu baź sama kum pașășć, kaḑ șă-ț frînź mînă or piśuoru [Por.] | ||
клизалиште (i. s.) — aluńekuș /alunecuș/ — направило се велико клизалиште на леду у дворишту — s-a fakut mare aluńekuș pe gĭață în bătătură [Kmp.] | ||
клизалиште (i. s.) — rîkabuș /răcăbuș/ — клизалиште је место где се деца зими санкају — rîkabușu ĭe luok unđe kopiĭi ĭarna sa kară ku saĭna — „рикабуш” је бразда у земљи која остаје иза нечега што се вуче низбрдо — rîkabuș ĭe dîră în pomînt kare ramîńe dupa śeva śe sa traźe pi pađină-n vaļe [Por.] | ||
клизати (се) (gl. p.) — aluńeka /aluneca/ — оклизнуо се на леду — s-a aluńekat pe gĭață [Kmp.] — отвори очи добро, немој се оклизнути када будеш прелазио преко брвна — đeșkiđe uoki bińe, nu će aluńika kînd vi trĭeśa pi punće [Por.] | ||
клин (i. m.) — țankuș /ţăncușă/ — набио је један клин да причврсти секиру за држаље — a batut un țankuș sî înțapeńaskă sakurĭa în držală [Crn.] | ||
клин (i. s.) — kuń /cui/ — клин је дугуљаст дрвени предмерт, зашиљен на врху, а на дебљем крају је затупаст, или има куку — kuń ĭe o bukată lungă đi ļiemn, la vîr askuțîtă, la botur tîmpită, or are krļig — дрвени клин — kuń đi ļiemn — гвоздени клин — kuń đi fĭer — дрвени клин се код старих Влаха користио за многе ствари, највише за спајање, за учвршћивање, или за качење — kuń đi ļiemn la rumîń-aĭ batrĭń avut lukru la mulće luokurĭ, măĭ mult đi-nkeĭat, đi-nțîpeńit, șî đi atîrnat — дрвеним клином спајао се јарам са потегљицом, много клинова је било забијено по зхидовима, на њих се качило одело, торбе, корпе — kuńu đi ļiemn a ļegat źugu đi tînžală, mulće kuńe a fuost batuće pin parĭeț, pi ĭaļe s-atîrnat țuaļiļi, trășćiļi, kutarițîļi — о клину на камину сушило се месо, по неки клин се налазио на плугу, на колима, на шамлици, на разбоју, а и колиба се затварала клином — pi kuń la kamin s-a uskat karńa, kîći vrun kuń s-a gasît la plug, la kar, la skamn, la razbuoĭ, da șî koļiba sa înkis ku kuńu — врбов клин — (fig.) kuń đi ćiĭ — клин чорба — (nutr.) ḑamă đi kuńe — затворена, напуштена кућа — (fig.) kasa-nkuńată [Por.] | ||
клин (i. ž.) — pană /pană/ — клин за цепање дрва је мала алатка од дрвета или метала, оштра на врху да би могла да уђе у дрво, а тупа на крају, где се удара ушицама секире — pană đi spart la ļiamńe ĭe un alat mik đi ļiemn or đi fĭer, askuțît la vîr đi sî puată tuna-n ļemn, șă tîmpit la botur, unđe sa baće ku mukĭa sakuri — клином се цепа тврдо или чворновато дрво које се не може цепати секиром — ku pană sa sparźe ļemn tare or nodoruos kare nu sa puaće sparźa ku sakurĭa [Por.] | ||
клип (i. ž.) — drugă /drugă/ — ове године лепо је родио кукуруз: по три клипа на једном струку — ćimpo-sta mîndru a rođit kukuruḑu: kîće tri druź la un fir [Crn.] | ||
клис (i. ž.) — kļență /clanță/ — клис је био кратак дебљи штап, зашиљен на оба краја — kļență a fost un bît măĭ gros și skurt, askuțît la amîndoă kapeťe — клис се ударао штапом — kļență s-a batut ku bîtu — клис удараш штапом у врх да га дигнеш са земље, и поново га удариш док је дигнут, да оде што даље може — la kļență daĭ ku bîtu într-un vîr s-o răďič đi pĭe pămînt, ș-o proloveșťi pănă ĭeste răďikată, sî se dukă kît măĭ ďeparťe poaťe [Dun.] | ||
клица (i. s.) — kuolț /colț/ — жито је пустило клице на време — grîu a slubaḑît kuolțurĭ la vrĭame [Por.] | ||
клозет (i. s.) — prokît /latrină/ — „прокот” је место где човек иде поради себе — prokît ĭe luok unđe uomu sa duśe pintru ĭel [Por.] — отишао је да врши нужду у клозету (Врбица) — s-a dus sî sa kaśe în prokît [Stig] | ||
клозет (i. ž.) — kakațîșńiță /latrină/ — кад је дошао Тито, терали нас да правимо клозете, да не идемо више поради себе иза жбуна, како коме где дође — kînd a veńit Tita, ń-a mînat să faśem kakațîșńiță, să nu ńi măĭ duśem pintru nuoĭ dupa tufă, la kare unđe-ĭ vińe [Por.] | ||
клозет (i. s.) — kăkașćoar /latrină/ — клозет је место где вршиш нужду — kăkașćoar ĭe lok unđe će duč pintru čińe [Kmp.] | ||
клозет (i. ž.) — ișîtoare /ieșitoare/ — клозет је био напољу, у близини куће — ișîtoarĭa a fuost afară, aproape đi kasă [Dun.] | ||
клокотати (gl. p. ref.) — bolborosî /bolborosi/ — јак водопад, чује се издалека како клокоће вода — mare bobît, s-auđe đin đeparće kum bolborosîașće apa — који је ђаво оној баби, само тртља по дворишту? — śe-ĭ, drak, la baba-ĭa, numa bolborosîașće pi-n traușă? [Por.] | ||
Клокочевац (i. m.) — Klokośuouț /Clocociouț/ — Клокочевац је влашко село у општини Мајданпек, у источној Србији — Klokośuouțu ĭe sat rumîńesk în komuna Măĭdanuluĭ, în Sîrbiĭa răsărićană — верује се да је село добило име по биљци коју Срби зову клокоч — sa krĭađe kă satu a kîpatat nume pi o buĭađe, kare Sîrbi o kĭamă klokoč — у Клокочевцу је велика раскрсница на којој се одваја пут из Пореча за Крајину — în Klokośuouț ĭe raspînćiśe mare unđe sa đisparće drumu đin Porĭeśa kîtra Kraĭna [Por.] | ||
клокочика (sint.) — kuaĭļipopi /coaiele-popii/ — памтим да је баба брала клокочику, и да је сушила на сунцу, али за шта јој је требало, не знам, давно је било (Близна) — țîn minće kă mama a kuļes klopațîaļe, șî ļ-a uskat la suare, ama đi śe ĭ-a trîbuit, nu șću; đimult a fuost — кад би косци посекли ову травку, збијали су шалу да су посекли попу муда (Танда) — kînd kosîtuori a taĭat buĭađa-sta ku kuasă, sa-ș batut žuok kă a taĭat kuaĭļi la puopa [Por.] — жене су је брале, сушиле и носиле на гробље, где су је намењивале покојницима (Јасиково) — muĭerļi a kuļeso, a uskato șî a duso la morminț, a dato đi pomană l-aĭ muorț [GPek] — и код нас је позната травка клокочика, расте по њиви (Житковица) — șî la nuoĭ ĭe kunoskută buĭađa kuaĭļi popi, dă prîn ńivă [Bran. | ||
клопка (i. ž.) — fĭară /capcană/ — клопке и мале и велике правили су Цигани ковачи — fĭară șî miś șî marĭ a fakut țîgańi la fuaļe — запео је кљусе на вучјем трагу — a pus fĭarîļi în urma lupuluĭ — упао у замку — a dat în fĭară [Por.] | ||
клубе (i. s.) — gĭem /ghem/ — клубе конаца — gĭem đi ață — мајка намотава клубе — muma faśe gĭem — пси су појурили мачке и направили клупко од њих — s-a luvat kîńi dupa mîț, ș-a fakut gĭem đin iĭ [Por.] | ||
клупко (i. s.) — flumotuok /flomoștoc/ — змај се види као једно клупко из кога избијају варнице, кад стигне до куће у коју је напраћен, то клупко се увуче унутра кроз димњак — (demon.) al zburatuorĭ să vĭađe ka un flumotuok dîn kare mărg skinćeĭ, kînd aźunźe dîspră kasă unđe ĭe năpraćit, flumotoko-la sa traźe înuntru prăn kuoș [Bran. | ||
клупче (i. s.) — gimotuok /ghemotoc/ — када ме је мајка учила да мотам клубад, прво ме је терала да мотам једно клупче око четири прста, па тек онда на њега да намотам цело клубе (Рудна Глава) — kînd ma-nvațat muma sî fak la gĭame, ĭa ma mînat întîń sî dau ku ața dupa patru źeĭśe, sî fak un gimotuok, șî pi ĭel pĭe urmă sî fak gĭemu-ntrĭeg [Por.] | ||
клупчати се (gl.) — gĭemui /ghemui/ — предиво се мота на мотовило и праве се кануре, канура се ставља на вртешку, а са вртешке се намотава у клубе — tuorsu sa rîșkîĭe pi rășkituorĭ șî sa fak muotke; muotka sa puńe pi vîrćiańița, da đi pi vîrćańiță sa gĭemuĭe [Por.] | ||
клцан (i. s.) — kîlțan /câlţan ?/ — клцан је мушка кошуља од конопље, са преклопом на грудима као женски чупаг, где је имао три-четири петље за закопчавање, јер дугмета није било — kîlțan ĭe kimĭașă omeńiaskă đi kîlț, đeșkis la pĭept ka śupagu ăl muĭerĭesk, unđe avut vro tri-patru kiptuorĭ, kă bumbĭ n-a fuost — клцан је некад био назив за све врсте мушких кошуља — kîlțan vrodată s-a ḑîs la tuaće fĭelurĭ đi kimĭeș omeńieșć — у Танди реч клцан није позната — în Tanda vuorba kîlțan nuĭe kunoskută [Por.] | ||
кланфа (i. ž.) — klanfă /clemă/ — кламфа је метална кука, са врховима окренути споља, оштрим као ексер, којом се састављу трупци или греде — klanfă ĭe o kukă đi fĭer, ku vîrurļi întuarsă-n afară ș-askuțîće ka piruońu, ku kare sa prind tutuśi or bîrńiļi [Por.] | ||
кљун (i. m.) — ćuok /cioc/ — све птице имају кљун, и по томе се разликују од осталих животиња — tuaće pîăsîrļi au ćuok, șî pi aĭa sî aļeg đin žuavińiļi aļilalće [Crn.] | ||
кљуцати (gl. p.) — ćikai /ciuguli/ — отац је разапео свињску кожу на дрвету, да птице искљуцају масноћу са ње — tata a-nćins pĭaļa đi puork în ļiemn, va ćikai pîăsîrļi unsura đi pi ĭa [Crn.] | ||
кљуцати (gl. p. ref.) — śuguļi /ciuguli/ — чича чува кукуруз, да га не искљуцају птице — muoșu pazîașće kukuruḑu, să no-l śuguļaskă păsîrļi [Por.] | ||
кључ (i. ž.) — kĭaĭe /cheie/ — људи су некада живели у земуници, и нису имали кључ на вратима, јер земуница готово да није ни имала врата — lumĭa đemult a trait în borđiĭ, șî n-avut kĭaĭe la ușă kă borđiĭu gata ńiś n-avut ușă — кључ за брвнару био је исти као и кључ за воденицу — kĭaĭe lu bîrnarĭață a fuost tot una ku kĭaĭa đi muară — Врата, усек на превоју између Горњана и Влаола — (top.) Kĭaĭa Vrațuluĭ [Por.] | ||
кључњача (i. ž.) — drĭavă /dreavă/ — пао је, и поломио кључну кос т — a kaḑut, ș-a frînt drĭava la umăr — лисњача и голењача су две коске на нози — drĭava ku fluiru sînt duauă uasă la piśuor — са пречагом спајаш две даске — ku drĭavă prinḑ duauă blîăń [Por.] | ||
кнегиња (i. ž.) — kińežîță /cneaghină/ — кнегиња је кнежева жена — kińežîța ĭe muĭarĭa kińezuluĭ [Por.] | ||
кнежина (i. s.) — kińežîĭe /cnezie/ — кнежина је била кнежева област, у којој је он господарио — kińežîĭa a fuost țînutu kińezuluĭ, unđe ĭel a domńit [Por.] | ||
кнез (i. m.) — kińez /cneaz/ — кнез је некада био старешина села, а након рата са Немцима, тако зову и председника општине — kińez đemult a fuost stapînu satuluĭ, da đi dupa ratu ku mńamțî, așa-ĭ ḑîk șî la fruntașu uopșîńi — кнез је некада могао бити само највећи газда у селу — kińez đemult a putut să fiĭe numa al măĭ mare stapîn în sat — угледан човек: код њега и председник општине долази на славу — uom vaḑut: la ĭel șî kińezu đin oraș vińe la prazńik [Por.] | ||
Кнези (i. m.) — Kńež /Cnej/ — причали су на седељкама мудри старци да су, веле, најстарија врста људи која је у време белих вукова живела овде код нас, овде, били неки Кнези — a puvestît pi la șăḑîtuorĭ muoș vikļeń kă, śikă, măĭ batrînă ļaźe đi uamiń kare a trait đi vrĭamĭa lu lupi aĭ albĭ la nuoĭ, aiśa, a fuost ńiskaĭ Kńež [Por.] | ||
ко (zam.) — kare /care/ — ко иде по воду? — kare să duče după apă? [Kmp.] — ко долази по нас? — kare vińe dupa nuoĭ? — на кога ли личи ово дете? — la kare va sîmana kopilo-sta — немаш кога да се бојиш — n-aĭ đi kare să ći ćiemĭ — код кога си то видео? ц. са ким, са којим — la kare aĭ vaḑut aĭa? — с ким си се љубила? — ku kare ć-aĭ țukat? [Por.] | ||
кобасица (i. m.) — kîrnat /cârnat/ — кобасица је животињско црево напуњено месом — kîrnat ĭe maț đi vită umplut ku karńe [Por.] | ||
кобац (i. m.) — arîăț /erete/ — квочка брани своје јато од копца — kluoța apîră pîlgu ĭeĭ đi arîăț [Crn.] | ||
кобац (i. m.) — irikuob /erete/ — птица која се у другим крајевима зове арјаће или уљ гаинар, и Сигама се зове ирикоб — pasîrĭe kare in alće părț sa kĭamă arĭaće or uļ gainarĭ, în Sîgă sa kĭamă irikuob — кобац је мало већи од вране, а храни се мали птицама, гуштерима и змијама, а краде и пилиће кокошака из кућног дворишта — irikuob ĭe kîta măĭ mare dă kît śoara, șî sa arańiașće ku păsîrĭ miś, ku șopîrļe șî șărpĭ, da fură șî puĭ dă gaiń dîn avļiĭa kășî [Crn.] | ||
кобила (i. ž.) — ĭapă /iapă/ — кобила је женка коња — ĭapa ĭe fameĭa kaluluĭ — кобила је слабија на вучи од коња — ĭapa ĭe măĭ slabă la tras đikît kalu [Por.] | ||
кобила (i. ž.) — nalbă /iapă/ — бијеш самар да осети кобила (говориш изокола) — baț samaru să priśapă nalba (okoļeșć ku vuorba) [Por.] | ||
ковата (i. ž.) — kovată /covată/ — ковата је суд од бундевине коре — kovata ĭe vas đin kuaža lu duļiaće [Por.] — пројара се меси у наћвама (Речица, Пожаревац) — turta să plumađeașće în kovată [Bran. | ||
ковачница (i. ž.) — kuzńiță /fierărie/ — деда ми је био ковач, имао је ковачницу у једној страћари поред куће — dĭedî-mĭu a fuost kovaś, avut kuzńiță într-o kośuabă lînga kasă — у ковачници мога оца био је мех, наковањ и алат сваке врсте — în kuzńița lu tata a fuost fuaļiļi, ńikovala șî alat în tuot fĭeļu [Por.] — кузњица се зове одаја у којој се ради са алатом, највише на гвожђу (Топла) — kuzńiță sa ḑîśe la odaĭe unđe sa lukră ku alatu, măĭ mult pi la fĭer [Crn.] — сећам се, мајка је викала: леле, напуни се кућа дима, направила се пушница у кући! (Волуја) — țîn minće, muma zbera: lălă, sa umplu kasa dă fum, sa faku kuzńiță-n kasă! [Zvizd] | ||
ковиље (i. ž.) — koļeră /colilie/ — ковиље је танка и дугачка сламкаста травка, која расте из бусена у жбуњарима по ивици ливаде — koļera ĭe o paĭugă lungă șî supțîre, kare krĭașće đin gļiĭe pi la marźina ļivĭeḑî, la luokurĭ tufișă — ковиљем су девојке китиле оглавље, када су одлазиле на весеља — ku koļera s-a kićit fĭaćiļi pi la kap, kînd s-a dus pi la visaļiĭ [Por.] | ||
коврџа (i. m.) — zgîrgur /zgârgor/ — тешко се чешља коса пуна ковржа — grĭeu sa pĭapćină păru pļin đi zgîrgurĭ [Por.] | ||
коврџав (prid.) — zgîrgorit /zgârgorit ?/ — толико му је коса коврџава да се не може чешљати ни шишати — atîta ĭe păru luĭ đi zgîrgorit đi nu sa puaće pipćena ńiś tunźa [Por.] | ||
коврџати (gl. p. ref.) — zgîrgori /zgârgori/ — коса му се од малена коврџала — đi mik luĭ s-a zgîrgorit păru [Por.] | ||
ковчег (i. s.) — ļemn /lemn/ — покојника стављају у ковчег, и сахрањују — pĭ-al mort ăl pun ăn ļemn, șă-l îngroapă [Dun.] | ||
когод (pril.) — kareguod /oricare/ — нек дође когод хоће, ја се одавде не померам — să vină kareguod vrĭa, ĭuo đ-aiśa nu ma mut [Por.] | ||
кожа (i. ž.) — pĭaļe /piele/ — го, наг — đizbrakat în pĭaļe — мокар до коже — ud pîn-la pĭaļe — наборала му се кожа — ĭî sa zbrśit pĭaļa — поцрвенела ти је кожа од сунца — ț-a roșît pĭaļe đi suarĭe — кожа за гајде — pĭaļe đi karîăbĭ — на бубањ се ставља једна јарећа, и једна јагњећа кожа — la tuobă sî puńe o pĭaļe đi ĭed, șî una đi mńel — остао је само са голом кожом, осиромашио је, пропао — a ramas în pĭaļa guală — подметнуо је кожу уместо њега: преузео је туђу кривицу — a pus pĭaļa în luoku luĭ — од коже му је начинио бубањ: истукао га је добро — ĭa fakut pĭaļa tuobă — сврби те кожа: хоћеш батине — ći manînkă pĭaļa — криво ми је толико, да бих из коже искочио — mi śudă đ-aș ĭașî đin pĭaļe [Crn.] — „дао кожу”, ухватили га, открили га у неком недозвољеном послу (поређење са животињом којој одеру кожу када је ухвате) — a dat pĭaļa — дебелокожац — ku pĭaļa gruasă [Por.] — сува кожа — pťeļe uskată — свињска кожа — pťeļa ďe pork — (фиг.) остао је го, осиромашио је — a rămîns în pťeļa goală [Kmp.] | ||
кожурица (i. s.) — sorîk /șorici/ — кожурица је комад свињске коже са мало сланине — sorîk ĭe parśel đi pĭaļe đi pork ku kîta slańină — кожурица се најчешће ставља у куван купус — sorîku măĭ đes sa puńe în ḑamă đi varḑă [Por.] | ||
коза (i. ž.) — kapră /capră/ — наши стари су били овчари, али је свако држао и по неку козу због млека — aĭ nuoștri aĭ batrîń a fuist oĭarĭ, ama tot nat a țînut șî kîć-o kapră đi lapće — коза није било воду било где, него на најчистијим изворима — kapra n-a baut apă đi fiĭe-unđe, numa đi la izvuară aļi măĭ kuraće — кад су се стари често селили из места у место, селили су се јер козе нису хтеле да пију воду са места где су они мислили да се настане — kînd aĭ batrîń s-a mutat đes đin luok în luok, s-a mutat kă kapriļi n-a vrut să bĭa apă đin loko-la unđe iĭ a ginđit sî sa kăsătorĭaskă — стари су причали да је коза ђавоља животиња, јер има рогове и браду као ђаво — aĭ batrîń a puvestît kî ĭe kapra žuavina drakuluĭ, kă are kuarńe șî barbă ka draku [Por.] | ||
козарица (i. ž.) — kăpriĭață /căprăriște/ — козарица је ограда, посебно подигнута крај тора, у коју се одвајају козе из овчјег стада — kăpriĭață ĭe koćeț, adîns fakut lînga strungă, în kare să bășkuĭe kapriļi đin stînă uoilor — козе се одвајају у козарник јер бију овце, боду их роговима, уједају за уши, и овце не могу на миру јести од њих — kapriļi sa-nkid în kăpriĭață kî bat uoiļi, ļi-npung ku kuarńiļi, ļi muśkă đi urĭekĭ, șî uoĭļi nu puot în paśe mînka đi ĭaļe [GPek] — овце се могу држати под склоном јер имају вуну а козе немају, па се зато козарник гради затворен као тор (Тополница) — uoĭļi s-a puot țîńa șă supt plășć kă au lînă, da kapriļi n-au șă đ-aĭa ĭe kîpriĭața înkisă ka toblarĭu [Por.] | ||
козлац (i. ž.) — pula-bĭelśi /rodul-pământului/ — козлац је биљка која расте по буџаку поред реке — pula-bĭelśi ĭe buĭađe kare krĭașće pin buźak pi lînga apă — биљка нашим старима није служила за друго, него да по њој гатају какав ће бити род у току наредног лета — buĭađa l-aĭ nuoștri aĭ batrîń n-a fuost đi alta trĭabă, numa-n ĭa sî vadă kum o să fiĭe birekĭetu pi vara śe vińe [Por.] — козлац или земљин род расте и по ливадама, лишћем подсећа на зеље, и када бисмо ишли по зеље, стари су се подсмевали девојкама које нису умеле да их разликују (Плавна) — pula-bĭelśi or ruodu-pomîntuluĭ dă șî pi ļivĭeḑ, samînă la frunḑă ku drîgaviĭu, șî kînd ńi duśam dupa drîgaviĭ, aĭ batrîń sa rîđa đi fĭaće kare n-a șćut să ļi kunuaskă [Pad.] | ||
козлац (i. m.) — ruodu-pomîntuluĭ /rodul-pământului/ — „земљин род” и „белчин курац” је једна иста биљка, само што је назив „земљин род” мање познат у народу; по њој се гата какав ће бити род земље у току лета — ruodu-pomîntuluĭ ku pula-bĭelśi ĭe tuot o buĭađe, numa śe ĭe numiļi „ruodu-pomîntuluĭ” măĭ puțîn kunoskut în lume; pi ĭa sa giśiașće kum o să fiĭe ruodu ćimpuluĭ śe vińe [Por.] | ||
коик! (uzv.) — koik! /coic!/ — чујеш свиње у кочини: коик! коик! непрестано већ цео сат; умреће од глади ако не пожуриш са помијама — auḑ puorśi în gîrļeu: koik! koik! una-ntruuna un śas întrĭeg, o sî muară đi fuame dakă nu grabĭeșć ku laturļi [Por.] | ||
кока (i. ž.) — puĭkă /puică/ — кокица је женско кокошје пиле, које је одрасло, али још није почело да носи јаја — puĭkă ĭe puĭ đi gaină muĭerĭesk, kare a kreskut, ama înga n-anśeput sî uave — порасло девојче, сад је кока, добра за љубљење и миловање — a krĭeskut fećița, akuma ĭe puĭkă, bună đi țukat șî dragaļit [Por.] | ||
кокаја (i. ž.) — kokaĭe /cocaie/ — кокаја је јака грана са куком на страни — kokaĭa ĭe o krĭangă țapînă ku o kukă đ-o parće — кокају праве чобани у планини кад треба да скувају качамак — kokaĭe fak păkurari la munće kînd trăbe să fĭarbă koļașă — чобани у планини укопавају кокају у земљу и крај ње ложе ватру — păkurari la munće îngruapă kokaĭa în pomînt șî lîngă ĭa fak fuok — на кокају се качи котао за спремање качамака — pi kokaĭe sa atîrnă kaldarĭa đi fakut koļașă — кокају израђују пастири у планини кад су са стоком удаљени од бачије па спремају храну где се затекну — kokaĭa fak păkurari la munće kînd sînt ku uoĭļi đepartaț đe baśiĭe, șî fak đi mînkare unđe-ĭ prinđe vĭasta — на кокаји су правили качамак и хајдуци, који су се одметнули у шуму у време Турака или Бугара — pi kokaĭe a fakut koļașa șî uoțî, kare a fuźit în padure đi vrĭamĭa đi turś or alu bugarĭ [Por.] | ||
кокија (i. ž.) — kokiĭe /cochie/ — кокија је обредни хлеба на поманама, направљен као крст са увојитим врховима — kokiĭa ĭe kolak đi pomană, fakut ka kruśa ku vîrurĭ înkîrśuraće — верује се да кокија води покојника са овога света на онај свет — (ver.) sa krĭađe kă kokiĭa puartă pĭ-al muort đi pi lumĭa-sta pi lumĭa-ĭa — са малом кокијом од воска у руци, некада се сахрањивао сваки покојник — ku kokiĭe mikă fakută đi śară în mînă, đemult s-a-ngropat tuot muortu — у Горњем Пеку на поманама четрдесетницама прави се четрдесет и четири кокија — în Peko-l đe Sus la pomana đe patruḑăś sa fak patruḑăś șî patru đe kokiĭ — у Лескову се кокија на поманама зове и четрдесетница, јер тада она преводи покојника преко рајског брвна у рај — în Ļiskuauă kokiĭa la pomĭeń sa kĭamă șî patruḑăśiļi, kă atunśa ĭa petrĭaśe pĭ-al muort pista punća raĭuluĭ în raĭ [Por.] | ||
кокице (i. m.) — buș /floricele/ — кокице се код нас праве од једне врсте жутог кукуруза са ситним зрном — bușî la nuoĭ să fak dîntr-o suartă dă kukuruḑ da-l galbin ku buobu mik [Hom.] | ||
кокодак (uzv.) — kutkudeț /cotcodac/ — кад кокошка снесе јаје, кокодаче још на гнезду „кокодак! кокодак!” — kînd gaina faśe uou, kutkurĭaḑă înga pi kuĭb „kutkudeț! kutkudeț!” [Por.] | ||
кокодак (uzv.) — kutkudĭeț /cotcodac/ — реч ’кокодак’ је имитација кокошака које носе јаја — vuorba ’kutkudĭeț’ ĭe kimîta gaińiluor kare uauă [Por.] | ||
кокодакање (i. ž.) — kutkureḑală /cotcodăceală/ — кокошка је снела јаје, и кокодаче на гнезду — gaina a fakut uou, șî kutkurĭaḑă pi kuĭb [Por.] | ||
кокодакати (gl.) — kutkureḑa /cotcorozi/ — има кокошака које кокодачу цео дан, а јаја не носе — ĭastă gaiń kare kutkurĭaḑă tota ḑîua, da uauă nu duk [Por.] | ||
кокошарник (i. m.) — kurĭańik /curelnic/ — кокошарник је кутак за кокошке, легало, кућица у дворишту изграђена од дасака, греда, или исплетена од прућа — kurĭańik ĭe koćeț đi gaiń, kulkuș, kasuță în traușă, fakută đi blăń, đi bîrńe, or înplećită đi nuĭaļe — некада, људи нису правили кокошарнике, јер кокошке хоће да спавају горе, на гранама неке воћке, у близини куће — đimult, lumĭa n-a fakut kurĭańiśe, kă gaińiļi vor să duarmă sus, pi krĭanźiļi lu vrun puom, în aritu kășî [Por.] — ни у кокошињцу кокошке не спавају доле, већ на пречкама, држећи се канџама за њих — ńiś în kurĭańik gaińiļi nu duorm žuos, numa pi bîće, țînîndu-sa ku gĭarîļi đi ĭeaļe — део кокошарника са гнездима, у која коке носе јаја, одвојен је од легала, или је са стране кокошарника, или је под његовим кровом — koćețu kurĭańikuluĭ ku kuĭburļi, unđe gaińiļi uauă, đisparțît ĭe đi kulkuș, or ĭe la o parća lu kurĭańik, or ĭe supt puodu luĭ — лисица је упала у кокошарник, и појела кокошке — vulpĭa a tunat în kurĭańik, ș-a mînkat gaińiļi [GPek] | ||
кокошји измет (i. m.) — gainarĭ /găinаţ/ — гаинар је кокошији измет — gainarĭu ĭe kakatu gaińiluor — неки кажу „гаинар” и за птичји измет — uńi ḑîk gainarĭ șî la kakatu păsîrilor [Por.] | ||
кокошка (i. ž.) — gaină /găină/ — имам много кокошака, пуно ми их је двориште — am gaiń mulće, pļină mi traușa đi ĭaļe — кокошка с пилићима зове се квочка — gaină ku puĭ sa kĭamă kluoța — мужјак кокошке зове се петао — gaina voĭńiśaskă sa kĭamă kokuoș — граорка — gaină porîmbakă [Por.] | ||
кокрца (i. ž.) — kokîrță /cocârţă/ — кокрца је било чобанско јело, направљено од каше и сурутке — kokîrță a fuost mînkare păkurarĭaskă, fakută đin kaș șî ḑăr [Por.] | ||
колан (i. ž.) — kingă /chingă/ — колан је кожни каиш који везује седло чврсто за тело коња — kingă ĭe o kurauă đi pĭaļe kare ļagă șaua strîns đi trupu kaluluĭ — пречага је дугачка и уска летва која се прикивала за два дирека кад се градила колиба — kingă ĭe o blană lungă șă îngustă kare s-a prins đi duoĭ puopĭ kînd s-a fakut koļibiļi [Por.] | ||
колац (i. s.) — par /par/ — колац је комад подужег отесаног дрвета, зашиљеног на једном крају којим се набија у земљу — par ĭe un parśel đi ļemn măĭ lung, śopļit șă askuțît la un kîpatîń ku kare sa baće-n pomînt — за колац се нешто везује да не падне — đi par sa ļagă śuava să nu kadă — кочеви за ограду — parĭ đi gard — отац набија кочеве за везивање ограде — tata baće parĭ đi ļegat gard [Por.] | ||
колач (i. m.) — kolak /colac/ — колач је мали округао хлеб, који се посебно меси за обичаје као што су даћа или слава — kolak ĭe pîńe mikă totîrlată, adîns plumađită đi ađeturĭ kum ĭe pomana or prazńiku — највише колача се меси за даћу — măĭ mulț kolaś sa plumađesk đi pomană [Por.] | ||
колачарка (i. ž.) — kolokoșîță /colăcaș/ — колачарка је жена која меси обредне хебове за даћу — kolokoșîță ĭe muĭerĭe kare plumăđașće kolaś dă pomană [Bran. | ||
колевка (i. m.) — ļagîn /leagăn/ — влашка деца расла су у дрвеним колевкама, које су мајке носиле на леђима — kopiĭi rumîńeșć a kreskut în ļagîńe đi ļemn, kare mumîn-ļi ļ-a dus în șîaļe — кад човек умре, укопају га у ковчегу, склопљеног од дасака које сваки домаћин чува само за такву прилику — kînd uomu muare, ăl îngruapă în ļagîn, fakut đi blăń kare tot stapînu a pastrat numa đ-așa trĭabă [Por.] | ||
коледар (i. m.) — pițarău /pițărău/ — коледари су код Буфана у Мајданпеку ишли у опход преподне на Бадњи дан — pițarăĭi la Bufańi în Măĭdan a mers ku rîndu đimińața la Ažun — било је деце код Буфана који су пред вратима играли Цара Ирода, скеч који су учили у цркви од попова — a fost kopiĭ la Bufań, kare la ușă a žukat pi Țar Irod, glumă śe ĭ-a-nvațat popi în biserikă [Buf.] | ||
колено (i. m.) — źenunkĭe /genunchi/ — колено је део ноге човека, или животиње — źenunkĭu ĭe o parće đin piśuoru lu uom, or alu žuavină — колено је зглоб у коме се савија нога док човек хода — źenunkiļi ĭe înkeĭatură în kare sa înkonvĭaĭe piśuoru pănă uomu pașîașće — у чеоном делу колена је чашица која не дозвољава нози да се савија унапред — în frunća źenunki ĭe skofîrțîĭa kare nu dă la piśuor să sa-nkovĭaĭe înainće [Por.] | ||
колеснице (i. ž.) — galuată /galuată/ — „галота” је полутка запрежних кола, има само предњи трап — galuată ĭe žumataće ći kar đi viće, are numa driko-l đinainće — „галоту” је правила сиротиња, која није могла да има кола — galuată a fakut aĭ saraś, kare n-a putut să aĭbă kar — са „галотом” се превозио мањи товар, лошим путевима, где нису могла да прођу воловска кола — ku galuată s-a dus tovar mik, pi drumurĭ rîaļe, unđe n-a putut să trĭakă karol đi buoĭ [Por.] | ||
колиба (i. ž.) — koļibă /colibă/ — колиба је била проста кућа, најчешће од брвана, облепљена блатом — koļiba a fuost kasă pruastă, măĭ đes đi bîrńe, ļipită ku morśilă — колибе су имали људи који су живели по брдима — koļibĭ avut lumĭa kare a trait pi śuoś — ко је имао имање и у селу и на планини, у селу је имао кућу а на планини колибу — kare avut moșîĭe șî-n sat șî la munće, în sat avut kasă, da la munće koļibă — колиба је имала две просторије: оџак и собу — koļiba avut doa odăĭ: oźak șî suobă [Por.] | ||
колико (zam.) — kît /cât/ — колико ли је још остало до краја? — kît a fi măĭ ramas pănă la urmă? — кажи колико сам дужан, да платим и да одем бестрага? — spuńe kît mis datuorĭ, să plaćiesk șî sî ma duk bĭestrîga? — гле, колико се људи скупило, као на вашару — uĭće, kîtă lume s-adunat, ka la bîlś — колико ли је новаца спљискао, ни он, сирома, не зна — kîtă bańamă a fi strîvit, ńiś ĭel, saraku, nu șćiĭe — тражи колико ти треба, не више — śiare kît îț trîabe, nu măĭ mult — поњава треба да буде колико је кревет дуг — pătura trăbe să fiĭe kît ĭe patu đi lung — да купиш имање на коси колико видиш очима — să kumpirĭ moșîĭe pi kulme kît vĭeḑ ku uoki — да трчиш толико колику снагу имаш — sî aļerź atîta kîtă pućarĭe aĭ — у колико да дође (у колико сати, у које време)? — la kît sî vină (la kîće śasurĭ, pi śe vrĭame)? — колико је времена прошло, а он све (=и даље, још увек) памти — kîtă vrĭame a trekut, da ĭel tuot țîńe minće — покушао је он колико пута, али му није пошло за руком — a śerkat ĭel kît șî măĭ kît, ama nu ĭ-a mĭers la mînă [Por.] | ||
коликогод (pril.) — kîtguod /oricât/ — коликогод да га грдиш, он не мари — kîtguod să-l źuđiś, ĭel nu marĭașće — коликогод јако да вичеш, он не чује — kîtguod đi tare să zbĭerĭ, ĭel n-auđe [Por.] | ||
колинда (i. ž.) — koļindă /colindă/ — колинда је посебно украшен штап који се израђује само за Бадњи дан — koļindă ĭe bît înkonđeĭat adîns kare sa faśe numa đi Aźun — колинда се израђује искључиво од леске — koļinda sa faśe numa đi alun — штап за колинду огули се од коре, увије каишевима од те коже и надими крај ватре, на крају испадне шарен као змија шарка — bît đi koļindă sa župuaĭe đi kuažă, sa-nfășură ku kurîaļe đin kuaža-ĭa șî s-afumă la fuok, la urmă vińe șurguĭat ka nopîrka ku obrańe — колинду носе колиндреци у руци кад увече на Бадњи дан иду од куће до куће — koļinda duk koļindrețî în mînă kînd în sara lu Aźun mĭerg đi la kasă la kasă [Por.] | ||
колир (i. s.) — guļir /guler/ — кошуља са украшеним колиром — kimĭașă ku guļir pistriț — поцепао се колир на кошуљи (Рудна Глава) — s-a rupt guļiru la kimĭașă — женска кошуља није имала колир, већ отвор за главу као на џаку, и закопчавала се на рамену (Танда) — kamașa muĭerĭaskă n-avut guļir, numa avit gură đi kap ka la sak, șî s-a-nkiptorat pi umăr [Por.] | ||
колица (i. ž.) — ruabă /roabă/ — дрвена колица су колица са једним точком спреда, са малим сандуком на средини, и са две дршке позади, које држиш рукама када гураш колица — ruabă ĭe karuț đi ļemn ku o ruată mikă đinainće, ku kotur mik la mižluok, șî ku doĭ kraś la urmă, kare iĭ țîń in mîń kînd trăbe să-npinź ruaba — колицима се возила трава за свиње, развозило се ђубре по њиви, и возио се други терет који је био тежак да се носи на леђима — ku ruaba a dus ĭarbă đi puorś, a karat tuor pi luok, ș-a dus alt tovar kare a fuost grĭeu đi dus în șîaļe [GPek] — дрвена колица била су сама тешка, као и посао који се са њима радио, јер је точак био стављен далеко напред, па је сав терет падао на снагу човека (Рудна Глава) — ruaba đi ļiemn a fuost grĭa șî ĭa, da șî lukru kare s-a lukrat ku ĭa, kă ruata ĭ-a fuost pusă đipartat înainće, șî tuota greotaća a kaḑut pi pućarĭa uomuluĭ [Por.] | ||
коло (i. ž.) — uără /horă/ — води коло за колом, а не зна добро да игра — puartă uără dupa uără, da nu șćiĭe sî žuaśe kalumĭa — нема никог код куће, сви су отишли у село на игранку — nuĭe ńima la kasă, s-a dus tuoț în sat la uără [Por.] | ||
коло (i. s.) — danț /danţ/ — данц се код нас играо само на свадбама, и то када су сватови пролазили кроз село — danțu la nuoĭ s-a žukat numa pi la nunț, șî aĭa kînd nuntașî a trĭekut pin sat — коловођа у селу, окупио младе и учи их да лупају карте — puartă danțu pin sat, adunat ćińerișu șî-ĭ învață să ļipîĭe la kîărț — доћи ће вам родитељи, па ће вам растурити дружину — o sî va vină parințî, ș-o sî va spargă danțu — ухватио се у исто коло са њима — s-a prins într-un danț ku iĭ [Por.] | ||
коловоз (i. s.) — kolovuoz /colovoz ?/ — коловоз је пут за воловкса кола преко неке дуге косе — kolovuoz ĭe drum đi kar đi buoĭ pista vrun krak lung — место које се зове ’коловоз’ има у Близни, засеоку Рудне Главе, и у Црнајки, кад се из села излази на коси Врбе — luok kare sa kĭamă ’kolovuoz’ ĭastă la Bļizńe în kotunu Arnaglăvi, șî-n Țîrnaĭka, kînd sa ĭasă đin sat la kulmĭa Vîrbi [Por.] | ||
коломаст (i. m.) — kolomaz /unsură/ — коломаст је била густа маст којом су се подмазивале осовине воловских кола — kolomazu a fuost unsură gruasă ku kare s-a mînžît uosîĭļi la karu đi buoĭ — коломаст се куповала на вашарима — kolomazu s-a kumparat pi la bîlśurĭ [Por.] | ||
кољиво (i. ž.) — koļibă /colivă/ — кољиво је кувано жито које се носи на сахрани — koļibă ĭe grîu fĭert kare sa duče la mormîntare [Kmp.] | ||
кољиндрец (i. m.) — koļindrĭeț /colindreț/ — колиндрец је дете које на Бадњи дан иде са групом колиндреца од куће до куће — koļindrĭeț ĭe kopil kare în ḑîua đi Aźun mĭarźe în gramadă ku koļindrĭețî đi la kasă la kasă — колиндреци су гомила деце који на Бадњи дан иде од куће до куће — koļindrĭeț sînt gramadă đi kopiĭ kare mĭerg în ḑîua đi Aźun đi la kasă la kasă — колиндреци иду са торбама на леђима и колиндским штапом у руци — koļindrĭețî mĭerg ku trășćiļi în șîaļe șî ku koļinḑîļi în mînă — колиндреци су маскирани на разне начине, а ко нема маску, гарави се угљеном по лицу — koļindrĭețî sînt profakuț în tuaće fĭelur, kare n-are ļorfă, sa mînžașće ku karbuń pi față [Por.] | ||
комад (i. m.) — kuodru /codru/ — комад хлеба — kuodru đi pîńe — реч „кодру” се игубила из језика, остала је само у старим песмама; заменила је реч „падуре”, будући да су обе речи исто означавале: шуму — vorba „kuodru” s-a pĭerdut đin ļimbă, a ramas numa pin kînćiśe batrîńe; a skimbato vuorba „padure”, fînka aļa duauă vuorbe tot una a-nsamnat: padure [Por.] | ||
комад (i. s.) — darap /darab/ — дали су детету само парче хлеба, тек да не пође празних руку — ĭ-a dat lu kopil numa un darap đi pîńe, kît sî nu pļaśe ku mîńiļi guaļe — отпевао им је само део песме, и беше доста, јер су видели с ким имају посла — ļi kîntă un darap đi kînćik, șă fu đestul, k-a vaḑut điluok ku kare au trĭabă — испричао је само одломак приче, јер више није знао — a puvestît numa un darap đin povastă, kă n-a șćut măĭ mult [Por.] | ||
комад (i. s.) — krîmput /crâmpot/ — пут је пун комада разбијеног стакла — drumu ĭe pļin đi krîmpuće đi stîklă spartă [Por.] | ||
комадан (prid.) — kodrit /codrit/ — даћа се намењује комадана, а то је тек када се исеку на комаде сви хлебови и колачи кој су поставлени на трпези — pomana sa nîmeńașće kodrită, aĭa vińe tuma kînd sa taĭe-n kuodri tuaće pîńiļi șî kolaśi kare sănt pusă pi masă [Por.] | ||
комадати (gl. p.) — krîmpoțî /crâmpoți/ — комада се нешто што је дугачко или велико, праве се од њега мањи комади — sa krîmpoțîașće śuava śe ĭe lung or mare, sa fak đin ĭel krîmpuće măĭ miś [Por.] | ||
комадина (i. m.) — kokolan /cocolan/ — коколан је комадина, одломљена руком из качамка, кад желиш да качамак удробиш у млеко — kokolan ĭe parśel, rupt ku mîna đin koļașă, kînd vrĭeĭ koļașa s-o đimiś în lapće [Por.] | ||
комарац (i. m.) — țînțarĭ /ţânţar/ — комарац сише крв, и бежи — țînțarĭu suźe sînźiļi, șî fuźe [Por.] | ||
комина (i. ž.) — buaskă /boască/ — комина се даје свињама — buaska sa dîă la puorś [Por.] | ||
коминар (i. s.) — boksaĭ /bocsai ?/ — нисам стигао да покупим шљиве, и оне су иструлеле, па се направио коминар по шљивару — n-am ažuns să adun pruńiļi, șî ĭaļe s-a spurđișît, șî s-a fakut numa boksaĭ pin pruń [Por.] | ||
комишање (i. s.) — kurațat /curățat/ — после бербе кукуруза, људи су правли посебне седељке, на којима се он чистио од кумушине, а које су се звале комишање — dupa śe s-a kuļes kukuruḑu, lumĭa a fakut șăḑîtuorĭ adînsă, la kare la kurațat đi giž, da kare s-a kĭemat „kurațat” [Por.] | ||
комушина (i. ž.) — gižă /ghijă/ — комушина је лист који обавија клип кукуруза — gižă ĭe frunḑă kare învăluĭe skalanu đi kukuruḑ [Por.] — на Ускрс се јаје чисти од љуске (Дубока) — la Pașć sa kurîță uou dă gižă [Zvizd] | ||
комадић (i. s.) — kodruț /codruţ/ — давале му комшије по комадић проје, само да не умре од глади — ĭ-a dat veśińi kîći un kodruț đi malaĭ, numa să nu muară đi fuame [Por.] | ||
комадати (gl. p.) — kodri /codri/ — хлеб на помани секу на комаде мушкарци — pîńiļi la pomană kodrĭesk uamińi — хлебови се на поманама комадају ножем, не ломе се рукама — pîńiļi la pomĭeń sa kodrĭesk ku kuțîtu, nu sa frîng ku mîńiļi [Por.] | ||
конак (i. s.) — konak /conac/ — Велика кулма пуна је кућа, све припадају Аврамовићима, досељеницима из Влашке — pi Kulmĭa mare pļin đi konaśe, tuaće alu Avramuońi, vinośiț đin Rumîńiĭe [Por.] — терали су стоклу цео дан, и направили коначиште на Жутом камену, између Рудне Главе и Лескова — a mînat vićiļi tuota ḑîua, ș-a fakut konak la Pĭatra galbină, întra Rnaglaua șă Ļiskuaua [GPek] | ||
конац (i. ž.) — ață /aţă/ — шиваћи конац — ață đi kusut — као под конац (за нешто што је добро поређано) — ka pi ață — везује конац у чвор — ļagă ața, faśe nuod [Por.] | ||
конац (i. s.) — arńiğ /arnici/ — купио жени конац за вез — a kumpărat la muĭere ață ďe kusut [Kmp.] | ||
кондрац ? (i. m.) — kondrĭaće /condrăţel/ — кондрац је црв који једе људско месо (Снеготин) — kondrĭaće ĭe vĭerme kare manînkă karńa dă uom [Bran. — сланина која се суши на камину направила је црве (Рудна Глава) — slańina śe sa uskă la kamin a fakut kondrĭeț [Por.] | ||
конђа (i. ž.) — kuanđe /conci/ — конђа је обруч од липовине, који је носила удата жена на темену главе испод мараме — kuanđa ĭe un śerk đi ćiĭ, kare a puartat muĭarĭa mîritată în vîru kapuluĭ supt kîrpă [Por.] | ||
конопља (i. ž.) — kîńipă /cânepa/ — конопља је биљка која се много сејала, јер од ње било велике користи у ткању — kîńipa ĭe buĭađe kare mult s-a sîmanat, kă đin ĭa a fuost mare dobîndă la țăsatură [GPek] — када сазри, конопља се чупа и на топилу потапа у води — kînd sa kuaśe, kîńipa sa žumuaļe, pî sa bagă în topilă sî sa murĭaḑă [Por.] | ||
конопљиште (i. ž.) — kîńepișće /cânepiște/ — конопљиште је место где се сеје конопља — kîńepișće ĭe luok unđe sa puńe kîńipa [Por.] | ||
контрабас (i. ž.) — bruankă /broancă/ — на контрабасу наши нису свирали од старине, он је први пут виђен у циганским оркестрима после рата са Немцима — în bruankă aĭ nuoștri n-a kîntat đi bîtrîńață, mi-ntîń s-a vaḑut în taĭfiļi țîgańeșć dupa ratu ku mńamț — Јанко Бронка није свирао контрабас, али је био налик на њега, па су га људи тако назвали у шали — Ĭanku Bruankă n-a kîntat în bruankă, numa a fuost fakut ka bruanka, pă lumĭa la poļikrit așa đin glumă — Јован, син Јанка Бронке, „Контрабасисте” — Vană, kopilu-lu Ĭanku Bronkașu [Por.] | ||
контрабасиста (i. m.) — bronkaș /broncaș/ — у нашем окестру имали смо и контрабасисту, и бубњара — în banda nuastră am avut șî bronkaș, șî tubașîărĭ [Por.] | ||
кончина (i. m.) — ațuoń /aţoni/ — испрела је конац дебљине прста, једну праву кончину — a tuors o ață gruoasă ka źeĭśtu, un ațuoń ku tuot [Por.] | ||
кончић (i. ž.) — ațîșuară /aţișoară/ — танушан кончић (плеоназам) — ațîșuară supțîrikă [Por.] | ||
кончић (i. s.) — firuț /firuţ/ — овај кончић је превише танак, не могу њиме да шијем — asta firuț ĭe prĭa supțîrĭe, nu puot sî kuos ku ĭel [Por.] | ||
кончић (i. s.) — firiśiel /firicel/ — платно је саткано од танких сребрних нити — pînḑa ĭe țasută đin firiśiaļe đi sîrmă — набрала сам стручиће босиљка, да бајем са њима — am kuļes firiśiaļe đi busuĭuok, sî đeskînt ku ĭaļe [Por.] | ||
коњ (i. m.) — kal /cal/ — бели коњ, црни коњ — kal alb, kal ńegru — коњ се највише чувао за јахање, за вучу кочије, али и за орање — kalu măĭ mult s-a pazît đi-nkîļikat, đi tras în kośiĭe, da șî đi arat [Por.] | ||
коњ (i. m.) — hat /hat/ — хата јако тераше, хат ми просто летеше и код врбе стизаше (из бајалице) — hatu tare ăl mîna, mjerźa hatu đe zbura șî la salkă ažunźa (đin đeskînćik) [Por.] | ||
коњска мушица (sint.) — muskăkaĭaskă /muscă-căiasc/ — коњска мушица скупља се под коњским репом — muskă kaĭaskă s-adună la kal supt kuadă [Por.] | ||
коњски (pril.) — kaĭesk /căiesc/ — коњско рзање далеко се чује — rînkeḑatu kaĭesk đeparće s-auđe — ишао је коњским ходом — a mers ku pașu kaĭesk [Por.] | ||
коњушар (i. m.) — saiz /seiz/ — мој деда је у краљевој војсци био коњушар, радио је са коњима — muoșu mĭeu a fuost în armata lu kraļu saiz, a lukrat ku kai [Por.] | ||
копа (i. ž.) — glugă /glugă/ — копа је гомила тулузине, која се прави после бербе кукуруза — glugă ĭe gramada dă tuļeĭ, kare sa faśe dupa kuļiesu kukuruḑuluĭ [Mlava] — кад обереш кукуруз, посечеш стабљике и направиш сноп; снопове вежеш врбљиком, и сакупиш их у копу (Топла) — kînd kuļieź kukuruḑu, taĭ tuleńi șî faś măldarĭ; măldari ļeź ku nuĭaļe, șî-ĭ aduń ăn glugă [Crn.] — копе са њиве довезеш кући, и саденеш (Танда) — gluźiļi đi pi luok, traź la kasă șă ļi grămađieșć — понекад, копе остану на њиви и кад почне да пада снег (Црнајка) — kîć-o dată, gluźiļi ramîn pi luok, șă kînd înśiape să ńingă [Por.] — нећеш никад расплести ово клубе, јер га је мачка свог умрсила (Рудна Глава) — vĭek nu măĭ đizvîrḑășć gĭemo-sta, kî l-a-nvîrḑît mîțu tuot, l-a fakut glugă [Por.] | ||
копа (i. ž.) — țoță /ţoţă/ — обрали су кукуруз и данас планирају да посеку шашу и направе копе — au kuļes porumbu șî astădz au đe gînd să taie tuļeńi șî să fakă țoță [Pad.] | ||
копање (i. ž.) — sapat /săpat/ — има три радника на копању — are triĭ lukratuorĭ la sapat — у време окопавања, комшије су помагале једни другима — đi vrĭamĭa đi sapat, veśińi s-a ažutat uńi la alțî [Por.] | ||
копати (gl. n.) — sapa /săpa/ — може се копати разним алаткама: мотиком, трнокопом, килавицом, крампом, па и штапом — sa puaće sapa ku măĭ mulće alaturĭ: ku sapa, ku tîrnakuopu, ku kilavița, ku krampu, pă șî ku bîtu — кад се окопава кукуруз, трси се коров између редова, и корење биљке загрће земљом — kînd sa sapă kukuruḑu, sa taĭe ĭarba pintra rîndurĭ, șî sa astrukă kuĭbu bukățî ku pomînt [Por.] | ||
копач (i. m.) — sîpatuorĭ /săpător/ — имао сам много копача, па сам брзо завршио посао — am avut mulț sîpatuorĭ, șî am gaćit lukru ĭuta [Por.] | ||
копиле (i. m.) — kuopil /copil/ — родила је једно дете копиле, није била венчана — a fakut un kopil đi kuopil, n-a fuost kununată — (досл.) дете из цвећа; копиле — (folk.) kopil đin fluorĭ [Por.] | ||
копилити (ĭuo ma kopiļiesk, ĭa sa kopiļiașće) — kopiļi /copili ?/ — остала је трудна с неким, и кад је дошло време, окопилила се сама негде у планини — a ramas înkarkată ku vrunu, șî kînd a veńit vrĭamĭa, s-a kopiļit sîngură vrunđiva în munće — најружније је за девојку када роди копиле — măĭ urit ĭe đi fată mare kînd sa kopiļiașće [Por.] | ||
копитњак (i. m.) — popiļńik /popilnic/ — копитњак је шумска биљка, расте у сеновитом жбуњару, лишће му је тврдо, сјајно, облика бубрега, а цвет му је љубичаст и длакав — popiļńiku ĭe buĭađe paduruańe, krĭașće în tufariș umbruos, frunḑîļi luĭ sînt tarĭ, ļikuruasă, fakuće ka rarunkĭu, da fluarĭe ĭe bilovinkă șî flokuasă — копитњак је лековит, али ако се са њим не ради како ваља, може бити и отрован — popiļńiku ĭe ļakuruos, dar dakă nu sa lukră kum trăbe ku ĭel, puaće fi șî veńinuos — копитњак је најбољи за прање главе, јер помаже проћелавима да обнове косу — popiļńiku ĭe măĭ bun đi spalat pi kap, kă ažută l-aĭ pļeșîĭ să ļi prokrĭaskă pîăru [Por.] | ||
копица ? (i. m.) — ćuok /ciuc/ — копица је мала мотика, са роговима или без њих, за копање у башти — ćuok ĭe sapă mikă, ku kuarńe or fara ĭaļe, đi sapat în bașćauă [Por.] | ||
копље (i. m.) — sfîrļaḑă /suliță/ — Милош Кобиљанин је још од детињства најбоље гађао стрелом, и најдаље бацао копље — Miluș Kobļiźanu înga dăn kopilariĭe măĭ bun a lovit ku arku, șî măĭ dăparće a lupadat sfîrļaḑa [Mlava] | ||
копље (i. ž.) — suļiță /suliță/ — копље је оружје направљено од једног дугог штапа са металним врхом, оштрим као нож — suļiță ĭe armă fakută đintr-un bît lung ku vîr đi fĭer, askuțît ka kuțîtu [Por.] | ||
коприва (i. ž.) — urḑîkă /urzică/ — где те ожари коприва, пече као да те је опрљио жар — unđe ći muśkă urḑîka, ustură ka kînd ć-a pîrļit karbuńiļi — коприва се бере у пролеће — urḑîka sa kuļaźe primovara — кад стигну коприве, људи утекну од глади — kînd ažung urḑîśiļi, lumĭa skapă đi fuame — чорба од коприве — ḑamă đi urḑîś [Por.] | ||
копривиште (i. m.) — urḑîkarĭ /urzicar/ — копривиште је место где је изникло много коприва — urḑîkarĭ ĭe luok unđe a dat mulće urḑîś [Por.] | ||
копривњача (i. ž.) — blîndă /blândă/ — избила ми је копровњача на кожи, као да сам прошао кроз коприве — mĭa ĭeșît blînđe pi pĭaļe, parkĭe am trĭekut pin urḑîś [Por.] | ||
копча (i. ž.) — kiptuare /cheotoare/ — копче су наши носили на одећи све док се нису појавила дугмета — kiptuorĭ la țuaļe a purtat aĭ nuoștri pănă n-a ĭeșît bumbi [Por.] | ||
копча (i. ž.) — kîtaramă /cataramă/ — ова копча није ни за шта, није држала два дана па се покидала — kîtarama-sta nuĭe đi ńimika, n-a țînut duauă ḑîļe, șî s-a rupt — копча се ставља свуда где се нешто закопчава — kîtarama sa puńe đarîndu unđe sa înkĭaptură śeva — некада људи нису значи за копче, опасивали су се учкуром — đemult lumĭa n-a șćut đi kîtaramă, sa-nćins ku brăśinarĭ — где је сада копча, некада је била тока (Танда) — unđe ĭe akuma kîtarama, vrodată a fuost tuaka [Por. | ||
копча (i. ž.) — gĭanță /geantă/ — „гјанца” се звала копча којом су жене спајале поле на крецану — gĭanță s-a ḑîs la kuopśe ku kare muĭeriļi a prins puaļiļi la krețan [Por.] | ||
кора (i. ž.) — skuarță /scoarță/ — свако дрво има кору, тању, дебљу, рапавију или глаткију — tuot ļemnu are skuarță, măĭ supțîre, măĭ gruasă, măĭ aspură or măĭ ńaćidă — од липове коре чобани праве рикало — đin skuarță đi ćiĭ pîkurari fak buśin — Корина коса, топ. у Мајданпечкој шуми — (top.) Kraku skuarță [Por.] — од липове коре правиле се посебан прибор за хватање рибе (Лесково) — đin skuarță đi ćiĭ s-a fakut skulă adînśa đi prins pĭeșć [GPek] | ||
корак (i. s.) — paș /paș/ — само још један корак да је учинио, сурдукнуо би се цео у провалију — numa măĭ un paș să vi faśa, sa fi dus în borugă ku tuot — корак по корак, лагано, па ћеш стићи и ти кући — paș dupa paș, mirekuț, pă o să ažunź șă tu la kasă [Por.] | ||
корачање (i. s.) — pașît /pășitură/ — под старост и најлаганије корачање тешко пада — la bîtrîńață șî pașîtu al măĭ ușuor kađe grĭeu [Por.] | ||
корачати (gl.) — pașî /păși/ — учили ме родитељи да корачам кроз живот дигнуте главе, ма колико сиромах био — m-a-nvațat parințî să pașăsk pin traĭ ku kapu rîđikat, makra kît đi sarak să fiu [Por.] | ||
корист (i. s.) — kușćig /căștig/ — бескористан посао није никакав посао — lukru fara kușćig nuĭe ńiś un lukru [Por.] | ||
коританце (i. s.) — gîf /gâf/ — гиф је мало дрвено корито, у коме су се прале руке пре јела — gîf ĭe postaviță mikă đe ļemn, în kare s-a spalat mîńiļi înainća prînḑuluĭ [GPek] | ||
корито (i. ž.) — albĭe /albie/ — белило се зове једно дугачко и широко корито, издубљено у трупцу дрвета, у коме жене перу, или беле рубље — albĭe sa kĭamă o karļiță lungă șî largă, skobită în tutuk đi ļiemn, în kare muĭeriļi spală, or albĭesk rufiļi — валов за појење стоке био је направљен исто као и женско белило, само је био дужи и био је причвршћен кочевима за земљу да не може стока да га преврне; у њему се није прала одећа — albĭe đi adapat vićiļi a fuost fakută ka șî albĭa muĭeriluor, numa măĭ lungă șî prinsă ku parĭ đi pomînt sî nu puată vićiļi s-o rastuarńe; în ĭa nu s-a spalat țuaļiļi — звали су га и појило за стоку, а и валов — ĭ-a ḑîs șî adîpatuare đi viće, da șî valău [GPek] | ||
корито (i. ž.) — kopaĭe /copaie/ — дугуљасти дрвени суд, продубљен алатом — vas lunguĭat dă ļemn, skobit ku alatu [Rom.] | ||
корито (i. ž.) — karļiță /carliță/ — корито је велико наћве издубљено у дрвету, које су израђивали Цигани — karļița ĭe postao mare skobită-n ļemn, kare a fakuto țîgańi — у кориту су се купали људи и шуриле свиње, а зими су се у њему возила деца на снегу — în karļiță s-a skaldat lumĭa șî s-a žumuļit porśi, da ĭarna sa karat kopiĭi în-ĭa pi zapadă [Por.] | ||
корито реке (sint.) — albĭarîuluĭ /albia râului/ — у равници, вода је плитка а корито реке широко — pi luok poļažńik, apa ĭe skundă da albĭa rîuluĭ largă [Por.] | ||
корице (i. ž.) — postaviță /postăviță/ — корице су мали покретан суд, везан испод воденичног коша у који падају зрна мељаве — postavița ĭe un vas mik miśkatuorĭ, ļegat supt kuoșu mori în kare pikă buobiļi mîśińișuluĭ — за корице је везано чекетало које скакуће по воденичном камену, и тресе га да зрна из коша падну у рупу камена — đi postaviță ĭe ļegat śokîtu kare totoroskîĭe pi pĭatra muori, ș-o zgîndîră đi sî piśe buobiļi đin kuoș îń gaura pĭetri [Por.] | ||
корњача (sint.) — bruaskăkuśovańe /broască țestoasă/ — корњача има чврст коштани оклоп који се тешко разбија — bruaskă ku śovańe are śovańe đi uos tare, kare grĭeu sa sparźe — корњача копа гнездо у земљи, и у њега полаже јаја — bruaskă ku śovańe sapă kuĭb în pomînt, șî-n ĭel faśe uauă [Por.] | ||
коров (i. m.) — dudîau /dudău/ — двориште се напунило корова, не можеш више да уђеш у њега — oboru s-a înplut dă dudîau, nu mi puoț să ći măĭ baź în ĭal — леје су ми се напуниле корова, идем да их оплевим — mi s-a înplut straturiļi dă dudîau, ma duk să ļe pļivĭesk [Hom.] — откад ту не живи нико, нарастао је коров до ограде — đi kînd aśiĭa nu traĭașće ńima, a krĭeskut dudău pănă-n gard [Por.] | ||
корона (i. s.) — śarkîn /cearcăn/ — корона је круг који се ствара на небу око Сунца или Месеца — śarkînuĭe śerk kare sa faśe pi śerĭ pi lînga Suare, or pi lînga Lună — корона се јавља и кад је ведро, и кад је облачно, најчешће се види кад Сунце пробија кроз облаке — śarkînu sa faśe șî kînd ĭe sańin, da șî kînd ĭe nuverĭală, măĭ đes sa vĭađe kînd Suariļi strabaće pin nuvirĭ — корона предсказује сушу (Танда) — śarka ĭe aratare la sîaśită [Por.] — кад се јавља корона мења се време (Јасиково) — kînd sa faśe śarkînu sa vremuĭe vrĭamĭa [GPek] | ||
кос (i. ž.) — mĭerlă /mierlă/ — кос је црна птица са жутим кљуном — mĭerla ĭe pasîrĭe ńagră, ku ćuok galbin [Por.] | ||
кос (prid.) — kostîș /costiș [Mold.]/ — пласт је косо саденут, има да падне чим дуне неки јачи ветар — klańa ĭe grîmađită kostîș, are să kadă kînd va baća vrun vînt măĭ tare [Por.] — дрвени клин набија се косо поред сваке лопатице на главчини воденичног точка (Манастирица, Млава) — kuń dă ļemn sa baće kostîș lînga tuată lopețauă în buśimu lu ruata muori [Mlava] | ||
коса (i. m.) — păr /păr/ — побелела му је коса на глави, оседео је — ĭ-a albit păru đin kap, a înkarunțît — ћелав, без косе на глави — pļeșîu, fara păr pi kap — свињска длака — păru puorkuluĭ — танко као влат косе са главе — supțîrĭe ka păru đin kap — било је срамота да свекар види косу младе снајке, и она пред њим никада није ишла разбрађена — a fuost rușîńe suokru să vadă păru lu nuora ćinîră, șî ĭa întra ĭel ńiśkînd n-a fuost đispurpađită [Por.] | ||
коса (i. ž.) — kuasă /coasă/ — коса је дугачко повијено сечиво, стављено на дрвено држаље, косиште, којим се коси трава — kuasa ĭe un kuțît lung, înkîrļombat la vîr, pus în dîržaļe đi ļemn, ku kare sa kosîașće ĭarba — сечиво косе има танко челично платно, чије је сечиво отковано чекићем и наоштрено брусом, да лакше сече траву — kuțîtu ĭe pînḑă supțîrĭe đi fĭer, pi gură batută ku śokanu șî askuțîtă ku kuća, să taĭe ĭarba măĭ ușuor — са леђа коса је ојачано ребром, направљеног од уског дела платна који је ковањем окренуто на горе — pi marźina đin lăturĭ kuțîtu lu kuasa ĭe întarit ku o vargă, fakută đin o dungă đi pînḑă, ku śokanu întuarsă-n sus — насупрот врху коса има пету, са једним језичком окренутим на доле — kuasa la botur are kalkîń, ku un kîrļig întuors în vaļe — неке косе, где су ливаде тешке, ојачане су металном шипком која попреко спаја гривну и пету косе — ńișći kuasă, unđe sînt ļivĭeḑîļi grĭaļe, sînt întariće ku un kîrļig đi fĭer, kare înkostiîș ļagă brațarĭa șî pînḑa la kalkîń — коса се за држаље причвршћује помоћу једног металног прстена који се зове гривна — kuasa sa prinđe đi dîržală ku un ińel đi fĭer kare-l kĭamă brațare — косиште се прави од лаког и жилавог дрвета — dîržaļa đi kuasă sa faśe đin ļiemn ușuor șî žîlau — негде око половине косишта ставља се дрвена ручка, коју косац држи десном руком када тера откос, а левом руком држи косиште близу врха — pi lînga žumataća kuoḑî, sa puńe un kîrļuomb đi ļiemn, pi kare kosîtorĭu-l țîńe ku mîna đirĭaptă kînd mînă otkuoșu, da ku stînga țîńe kuada dîržăļi apruape đi vîr [Por.] | ||
коса (i. ž.) — kulmĭe /culme/ — коса је дугачак повијарац на брду, по коме води колски пут, и где људи имају куће и обрадиво земљиште — kulmĭa ĭe koamă lungă pi śuakă, pi kare ĭastă drum đi kar, șî unđe lumĭa are kîăș șî moșîĭe lukratoare [Por.] | ||
косач (i. m.) — kosîtuorĭ /cositor/ — косач је чловек који коси ливаде са сеном — kosîtuorĭ ĭe uom kare kosîașće ļivĭeḑîļi ku fîîn — косач је човек који може право да тера откос, колико год тешка да је ливада, и колика год да је стрмо место на коме се коси — kosîtuorĭu ĭe uom kare puaće să mîńe otkuoșu đirĭept, kît đi grĭa să fiĭe ļivađa, șî kît đi tîvaļiș să fiĭe luoku în kare sa kosîașće — косач треба да зна добро да наоштри косу брусом, и да је добро окује чекићем на наковњу — kosîtuorĭu trăbe să șćiĭe să askută kuasa ku kuća, șî s-o bată bińe ku śokanu pi ńikovală [Por.] | ||
косина (i. ž.) — ćeșîtură /teșitură/ — уместо да исече греду право, он ју је исекао укосо — în luok sî taĭe bîrna đirĭept, ĭel ĭa fakut ćeșîtură [Crn.] | ||
косина (i. ž.) — șkarpă /scarpă/ — оклизнуо се на снегу, и низ неку косину отишао у поток — aluńikat pi zapadă, ș-a skapat pi o șkarpă în borugă [Por.] | ||
косина (i. ž.) — kuastă /coastă/ — косина је падина косе — kusta ĭe pođina alu kulmĭe — колски пут једно време иде косином, после излази на косу и гребеном косе води до бачије у планини — drumu đi kar într-o vrĭame mĭarźe pi kuastă, pĭeurmă ĭasă la kulme șă pi vîru kulmi țîńe pănă la baśiĭe la munće — укосо, косином — (u izr.) đa kuasta [Por.] | ||
косина (i. s.) — tîvaļiș /tăvăliș/ — косина је терен нагнут као падина — tîvaļiș ĭe luok kostîșat ka pođina [Por.] | ||
косина (i. s.) — povîrńiș /povârniș/ — све наше њиве биле су на косим падинама, нису биле погодне за плуг већ само за копање мотиком — tuaće luokurļi nuaștre a fuost pi povîrńișurĭ rîaļe, n-a fuost đi arat ku plugu numa đi sapat ku sapa [Por.] | ||
косити (gl. p. ref.) — kosî /cosi/ — сено се коси косом — fînu sa kosîașće ku kuasa — пошто су ливаде на нашим брдима тешке, због велике и густе траве, код нас је косидба најтежи сеоски посао — fînka sînt ļivĭeḑîļi pi śuośiļi nuaștre grĭaļe, kî ĭe ĭarba mare șî fînuasă, la nuoĭ ĭe kosîtu măĭ grĭeu lukru saćeńesk — мушко дете сматра се одраслим мушкарцем, кад почне да коси у групи са старим косцима — kopil voĭńiśesk sa ĭa în sama kî ĭe krĭeskut voĭńik, kînd înśiape să kosaskă în rînd ku kosîtuorĭ aĭ batrîń [Por.] | ||
коска (i. m.) — odolan /hodolan/ — на незнаном гробљу и сада се налазе људске кости — la morminț-ăĭ pîrasîț ș-akuma sa gasîăsk odolańe omeńieșć — сува коска — odolan uskat — ставила је у чорбу само неке кошчине — a pus în ḑamă numa ńișći odolańe [Por.] — чини ми се да су од те вршалице остали још неки делови под шупом (Манастирица, Млава) — mi sa-m pare kă dîn gĭebo-la dă trăirat a măĭ ramîns ńișće odolańe pră supt șupă [Mlava] | ||
костобоља ? (i. ž.) — duruorĭ /duroare/ — костобоља је болест која се лечила само лежањем — duruorĭ ĭe buală kare s-a ļekuit numa ku ḑakutu [Por.] | ||
кострешити се (gl. p. ref.) — spîrloșa /spârloșa/ — од хладноће човеку се најежи кожа — đi frig la uom sa spîrloșaḑă pĭaļa [Por.] | ||
котарица (i. ž.) — kutariță /cotăriţă/ — Цигани су у селу плели корпе са врбовим прућем — țîgańi a împļećit kutariță ku nuĭaļe đi salkă — било је корпи разних врста: мањих, за ношење преко руке, и оних великих, за бербу кукуруза — a fuost kutariță în tot fĭeļu: măĭ miś, đi dus pi mînă, șî đ-aļi marĭ, đi kuļes la kukuruḑ — када смо били мали, ловили смо рибу на реци котарицама — kînd am fuost kopiĭ, am prins pĭeșć la rîu ku kutarițîļi [Por.] — мој деда је био велики мајстор за плетење врбовим прућем, па је правио корпе које су жене носиле на гробље, корпе за бербу кукуруза, ручне корпе, које су биле посебно украшене, и многе друге (Врбница) — moșu mĭeu a fuost mare maĭstur dă-npļećit ku bîće dă rakită, ș-a fakut kotariță pră kare muĭeriļi a dus la morminț, kotariță dă kuļes la kukuruḑ, kotariță dă mîna, kare a fuost înpistriće, șî măĭ mulće fĭelurĭ [Pom.] | ||
котац (i. s.) — koćeț /coteţ/ — котац за јагњад правио се у кутку колибе, и овчари су у време зиме живели заједно са јагњићима — koćeț đi mńiĭ s-a fakut în kuotu koļibi, șî oĭari đi vrĭamĭa ĭerńi a trait la un luok ku mńiĭi — котац се правио и у тору, и у њега су терали јагњад кад су је одвајали од музних оваца — koćeț s-a fakut șî-n strungă, șî-ńel a bagat mńiĭi kînd ĭ-a bășkuit đi uoĭ mulgatuare [GPek] — котац за јагњад — koćeț đi mńiĭ [Por.] | ||
котлић (i. ž.) — feruaĭkă /ceaun/ — у котлићу на веригама изнад огништа, кува се најслађи качамак — în feruaĭkă, atîrnată pi ḑalarĭ la kamin, sa fĭarbe măĭ dulśe koļiașă — има котао, и има бакрач: котао је ливен од туча, а бакрач је направљен од бакарног лима — ĭastă feruaĭkă, șî ĭastă kaldare: feruaĭka ĭe turnată đin tuś, da kaldarĭa ĭe fakută đin pļiek đi aramă [Por.] | ||
котрљан (i. m.) — trikeļiś /sărăcica/ — котрљан је врста чкаља, расте по ливадама, и ако освоји ливаду, сено не може да се коси, и од те ливаде нема никакве вајде — trikeļiśu ĭe un fĭeļ đi skaĭaće, krĭașće pin ļivĭeḑ, șî dakă kuprinđe ļivađa, fînu nu puaće să sa kosîaskă đi ĭel, șă đin ļivađa-ĭa nuĭe ńiś o dobîndă [Por.] | ||
кочањ (i. m.) — tuļan /tulean/ — кочањ се зове оно што остане кад окруниш клип кукуруза — tuļan sa kĭamă aĭa śe ramîńe kînd kuriț kukuruḑu đi buobe [Por.] — обрали су кукуруз, и остала је само тулузовина на њиви — a kuļes kukuruḑu, ș-a ramas numa tuļeńi pi luok [Por.] | ||
кочије (i. ž.) — kośiĭe /cocie/ — кочије су каруце са два точка, које вуче један коњ — kośiĭa ĭe karuță ku doă ruoț, kare traźe un kal [Por.] | ||
кочница (i. ž.) — pĭađikă /piedică/ — не можеш да идеш колима по нашим врлетима, ако немаш спремну неку кочницу — nu kućeḑ sî mĭerź ku karu pi rîpiļi nuaștre, dakă n-aĭ sprimită vro pĭađikă — кочнице на воловским колима некада су биле: пречка, пива и пренц — pĭađikă la kar đi vaś a fuost đemult: pîrpak, pivă șî prenț — заплетка ј када ти идеш, или трчиш, а неко ти подметне ногу, па ти удариш у њу и паднеш наглавачке — pĭađikă ĭe kînd tu mĭerź, or aļerź, da vrunu ăț puńe piśuoru, șă tu daĭ în piśuoru luĭ șă kaḑ în kurișkapće [Por.] | ||
кош (i. ž.) — spiĭe /speie/ — спија је пљоснати кош са уским дном и широким отвором, израђен од липове коре, којим се хватају рибе у чкаљама реке — spiĭe ĭe kuoș pļuskanat ku fundu îngust și ku gura largă, fakut đin skuarță đi ćiĭ, đi prins pĭeșć pi supt răđiń la rîu — ми смо спију први пут видели код Цигана из Бродице — nuoĭ măĭ întîń spiĭa am vaḑut la țîgań đin Bruođița [Por.] | ||
кош (i. s.) — kuoș /coș/ — свака кућа има димњак кроз који излази дим — tuota kasa are kuoș pin kare ĭasă fumu — кош је за држање кукуруза, а амбар је за жито — kuoșu ĭe đi țînut kukuruḑu, da ambarĭu ĭe đi grîu — воденични кош је четворострани сандук, сужен на дну као левак, у који се сипа мливо — kuoșu mori ĭe un sanduk ka tolśerĭu în patru muke, în kare sa tuarnă măśińișu [Por.] | ||
кошара (i. ž.) — koșărĭe /coșar/ — кошара је старинска штала за стоку, која је била изграђена од плетеног прућа, пре него што су почеле штале да се граде од полутки, греда, или да се зидају од камена или цигле — koșărĭe ĭe ştala đi viće đi bîtrîńață, kare a fuost înplećită đi nuĭaļe pănă n-a-nśeput să sa fakă đi tuobļe od đi bîrńe, or sî sa zîđiaskă đi pĭatră or đi tuglă [Por.] | ||
кошница (i. m.) — stup /stup/ — кошница за пчеле била је исплетена од лијана, и облепљена блатом — stup đi albiń a fuost înpļećit đi kurpiń, șî ļipit ku morśilă — човек који је имао више кошница, и правио много меда, звао се пчелар — uomu kare a țînut stupĭ măĭ mulț, ș-a fakut mńare multă, s-a kĭemat stuparî [Por.] | ||
коштати (gl. p. ref.) — koștai /costa/ — није га коштало ништа да оде до села пешке — nu la koștait ńimika să sa dukă pănă-n sat pi piśuare — колико че коштати, не зна се унапред — kît o să koaștîĭe, nu sa șćiĭe nainće — скупо га је коштало — skump la koștait [Por.] | ||
кошуља (i. ž.) — kimĭașă /cămașă/ — кошуља је мушки хаљетак, облачи се преко голе коже и покрива горњи део тела — kimĭașa ĭe țuală omeńiaskă, sa înbrakă pista pĭaļa guală, ș-astrukă parća trupuluĭ a đisupra — женска кошуља зове се чупаг — kimĭașa muĭerĭaskă sa kĭamă śupag — везена кошуља (кошуља са украсом) — kimĭașă ku rîurĭ — ланена кошуља — kimĭașă đi in — свилена кошуља — kimĭașă đi matasă [Por.] | ||
кошута (i. ž.) — śută /ciută/ — данас још ретко ко памти да су женку јелена стари ловци некада звали кошутом, сви је данас зову „јеленком”, према јелену — akuma rar kare măĭ țîńe minće kă famiĭa śerbuluĭ vînatuori aĭ batrîń vrodată a kemato śută, tuoț astîḑ iĭ ḑîk śerbuaĭkă, dupa śerb — младунче јелена и кошуте зове се теле — puĭu lu śerb șî alu śută sa kĭamă vițăl [Por.] | ||
кошутац (i. m.) — kokoșăl /cocoșel/ — кошутац је шумски цвет који ниче у пролеће — kokoșălu ĭe fluare padurĭaļńikă, kare đă primovara — кошутац личи помало на висибабу — kokoșălu aduśe kîćikîta ku giośelu — влашко име кошуца можда долази од тога што му је цвет погрбљен — numiļi rumîńesk alu kokoșăl puaće-fi vińe đila aĭa kă-ĭ fluarĭa kokoșată [Por.] | ||
крава (i. ž.) — vakă /vacă/ — крава је домажа животиња, од које човек има велике користи — vaka ĭe vită đi kasă, đin kare uomu are mare dobîndă — крава даје млеко, вуче ораћи плуг, преже се у воловска кола, тели јунце који се кољу за месо — vaka dă lapće, traźe-n plug đi arat, sa-nžugă la kar đi buoĭ, fată vițăĭ kare sa taĭe đi karńe — свака крава има име, које домаћин даје телету још док је мало — tota vaka are nume, kare stapînu dă la vițăl înga pănă ĭe mik — најчешћа имена која Власи дају својим кравама су: Шара, Бреза, Вида, Мила, Ружа, Мндра (=Лепа) — nume kare Rumîńi măĭ đes dau la vaśiļi lor, sînt: Șara, Brĭeza, Vida, Mila, Ruža, Mîndra [Por.] | ||
крадљивац (prid.) — furatuor /furător/ — са ким је одрас’о, не чуди ме што је врстан крадљивац — ku kare a kreskut, nu ma mir kî ĭe furatuorĭ đ-aĭ aļieș [Por.] | ||
крадом (pril.) — furiș /furiș/ — његов пас је опасан, вуче се за човеком и уједа га крадом — kîńiļi luĭ ĭe rîău, sa traźe dupa uom șă-l muśkă ku furiș — радили су у потаји, али су опет на крају упали у замку — a lukrat ku furiș, ama ĭară la urmă a dat în fĭară [Por.] | ||
крађомнаћи (gl.) — furgasî /furgăsi/ — он је јако способан човек, може да ти крађинађе све што пожелиш, и од птице млеко ако ти затреба — ĭel ĭe uom tare vikļan, puaće să-ț furgasîaskă śe guod vrĭeĭ, șî lapće đi pasîrĭe dakă-ț trîabe [Por.] | ||
краста (i. ž.) — zgaĭbă /zgaibă/ — краста је покорица која се хвата на рани, када зараста — zgaĭbă ĭe kuažă śe sa prinđe pi bubă kînd sa vinđikă [Por.] | ||
краставац (i. m.) — krstavĭaće /castravete/ — краставац је добар сиров, али је још бољи кад се укисели у туршији — krstavĭaćiļi ĭe bun krud, ama șî măĭ bun ĭe kînd akrĭașće în turșîĭe [Por.] | ||
красти (gl. p. ref.) — fura /fura/ — дошли су лопови, и украли ми све из куће — a veńit uoțî, șî mĭ-a furat tuot đin kasă — чини све, само немој красти, јер је крађа најружнија ствар на свету — fă tuot, numa nu fura, kă furaluku ĭe măĭ urîtă trĭaba-n lume — сунце га је заслепело, и ударио је колима у дрво — ĭa furat suarļi uoki, ș-a dat ku karu-n ļiemn — велика лоповчина, краде те на очи — mare oțoman, ći fură la uokĭ — био је уморан и ухватио (=украо) га сан — a fuost ustańit, și la furat suomnu [Por.] | ||
кратак (prid.) — skurt /scurt/ — пожурите са послом, јер је сада дан кратак, брзо пада ноћ — grabiț ku lukru, kă akuma ĭe ḑîua skurtă, ĭuta kađe nuapća — дуга коса, кратка памет — păru lung, minća skurtă — ово не да је кратко, него је кратко сасвим — asta nu kî ĭe skurt, numa ĭe skurt đi tuot [Por.] | ||
кратеж (i. m.) — skurtak /scurtac/ — слабо је растиње на пржољу, само понеки крљак ту и тамо — rîa ĭe padurĭa pi arșîță, numa kîći un skurtak koļa-koļa — отишао је у борбу са неким кратежом, који је остао сакривен од његовог деде — s-a dus în bataĭe ku vrun skurtak, kare a ramas pitulat đi la dĭedî-su [Por.] | ||
кратити (gl. p. ref.) — skurta /scurta/ — кренули су пречицом, да скрате пут — a dat pista poćakă, să skurće drumu — дошла је јесен, скраћују се дани — a tunat tuamna, sa skurtă ḑîļiļi — скрати мало, нелажи толико — măĭ skurtă kîta, nu mințî atîta [Por.] | ||
краткоћа (i. ž.) — skurțîme /scurtime/ — са оваквим недостатком времена, не може се учинити ништа — ku asta skurțîme đi vrĭame, nu sa puaće faśa ńimika [Por.] | ||
краћи (prid.) — skurtuț /scurtuţ/ — само да је мало краћи, стао би у рупу — numa să fiĭe kîta măĭ skurtuț, ar înkĭepa în gaură [Por.] | ||
крв (i. m.) — sînźe /sânge/ — крв је црвена — sînźiļi ĭe ruoșu — крв цури из носа — sînźiļi mĭarźe pi nas — много се посекао, и доктори нису могли да му зауставе крв — s-a taĭat rău, șî duolturi n-a putut să-ĭ oprĭaskă sînźiļi [Por.] | ||
крвав (prid.) — krunt /crunt/ — разбио је главу, и дошао кући сав крвав — a spart kapu, ș-a veńit la kasă tuot krunt [Por.] | ||
крвав (prid.) — sînźeruos /sângeros/ — потукао се са неком децом, и дошао је кући сав крвав — s-a batut ku ńiskaĭ kopiĭ, ș-a veńit la koļibă tuot sînźaruos [Por.] | ||
крдо (i. s.) — kîrd /cârd/ — крдо оваца су овце које имамо у нашем тору — kîrdu đi uoĭ sînt uoiļi kare ļi avĭem în strunga nuastră — крдо стоке — kîrd đi viće — крдо оваца — kîrd đi uoĭ — крдо крава — kîrd đi vaś — крдо коза — kîrd đi kaprĭe — свако тера своје крдо оваца, кад са неким прави смешу оваца на бачији — tot nat mînă kîrdu luĭ đi uoĭ, kînd faśe stîna ku vrunu la baśiĭe — у планини има места да се направи велика смеша оваца, од четири-пет крда — la munće ĭastă luok sî sa fakă stînă mare, đin patru-śinś kîrdurĭ đi uoĭ [Por.] | ||
крдо (i. ž.) — śuardă /ciurdă/ — крдо се најчешће каже за гомилу стоке која иде без реда — śuardă sa ḑîśe măĭ đes la viće, kare mĭerg gramadă, fara rînd [Por.] | ||
кревељење (i. ž.) — bîzgoĭală /bâzgoială/ — знао сам ја да ће ти изаћи на нос толико кревељење — am șćut ĭuo kă o sî-ț ĭasă pi nas atîta bîzgoĭală [Por.] | ||
кревет (i. s.) — pat /pat/ — стари Власи, који су живели у бурдељима, нису имали кревете, него су спавали на рогожини, простртој на голој земљи — rumîńi aĭ batrîń, kare a trait pin borđeĭe, n-avut paturĭ, numa a durmit pi rugožînă, așćernută pi pomînt guol — када су почели да дижу колибе, Власи су научили да праве дрвене кревете — dupa śe a-nśeput să fakă koļibĭ, rumîńi sa-nvațat să fakă șă paturĭ đi ļemn — између ратова, богаташи су се намамили на гвоздене кревете са мадрацима, које су коповали по варошима — întra raturĭ, gîzdoćińiļi s-a momit la paturĭ đi fĭer ku madraț, kare ļ-a kumparat pin orașă — самртна постеља — patu muorțî — мека постеља — pat muaļe [Por.] | ||
крекетање (i. ž.) — rîkańală /răcăneală ?/ — лепо је имати кућу крај реке, али ноћу жабље крекетање траје непрекидно, па ти дође да полудиш — frumos ĭe să aĭ kasă lînga rîu, ama nuapća rîkańala bruoșćilor țîńe una-ntruuna, pă-ț vińe să noroḑășć [Por.] | ||
крекетати (gl.) — rîkańi /răcăni/ — жабе крекећу целе ноћи, не може се спавати од њих — bruoșćiļi rîkańesk tuota nuapća, nu sa puaće durmi đi iĭ [Por.] | ||
крекетуша (i. m.) — rîkańel /răcănel/ — крекетуша је мала зелена жаба која живи поред баре, и крекеће по цео дан — rîkańel ĭe o bruaskă mikă șî vĭarđe, kare traĭașće pi lînga baltă șî rîkańașće tota ḑîua [Por.] — крекетуша се пење на дрвеће (Плавна) — rîkańelu sa suĭe pi ļamńe [Pad.] | ||
кремен (i. ž.) — krĭamińe /cremene/ — кременом, о који су кресали оцилом, наши преци су палили ватру — ku krĭamińa, în kare a skîparat ku amnarĭu, stramuoșî nuoștri aprins fuoku — кремен, оцило и труд носили су наши стари у једној кожној кеси за појасом — krĭamińa, amnarĭu șî ĭaska a dus aĭ nuoștri aĭ batrîń într-un kĭes đi pĭaļe dupa brîu [Por.] | ||
кресати (gl. p.) — darîma /dărâma/ — за кресање лисника треба оштро секирче — đi darîmăt la frunḑă trîabĭe topuor askuțît [Crn.] — крешем гране с лишћем, саденућу лисник да имам зимницу за стоку — darîm la frunḑă, fak frunḑarĭ să am ĭernaćik đi viće — кад бејах слуга, и кад бих начинио какву штету, газда ме не би тукао како се деца туку, него би ме одрао батинама — kînd ĭerĭam slugă, șî faśam vro șćetă, gazda nu ma baća kum sa bat kopiĭi, numa ma dîrîma ku bataĭa [Por.] | ||
кресати (gl. p. ref.) — dîrîma /dărâma/ — кад будеш кресао лисник за стоку, немој сећи цела стабла — kînd vi dîrîma la viće, nu taĭa la gruoș întrĭeź [Por.] | ||
креста (i. ž.) — krĭastă /creastă/ — кресту има живина, највећу има петао, а имају је и кокошке, само пуно мању — krĭastă au oarăļi, măĭ mare ĭe la kokuoș, da o au șă gaińiļi, numa ĭe mult măĭ mikă — креста на земљишту је једна врста гребена, са крестастим врхом — krĭasta pi pomînt ĭe un fĭeļ đi kuamă, ku vîru înkrestat [Por.] | ||
кретање (i. ž.) — umblatură /umblătură/ — дрвена осовина на колима не трпи дуго кретање — uosiĭa đi ļemn la kar nu sufîră umblatură lungă [Por.] | ||
кретати се (gl.) — umbla /umbla/ — кад беш момак, иђаше из села у село у потрази за девојкама — kînd ĭerĭa baĭat, umbla đin sat în sat dupa fĭaće — некад људи нису могли да иду из села у село без пасоша — đemult, n-a putut lumĭa să umbļe đin sat în sat fara pasuș [Por.] | ||
крецан (i. s.) — krețan /creţan/ — крецан се појавио пре Првог светског рата — krețanu a ĭeșît înainća lu rato-l đi-ntîń [Por.] — крецан је врста женске одеће, са ситним наборима — krețan ĭe un fĭaļ đi țuală muĭerĭaska ku krĭețurĭ marunće [Crn.] | ||
креч (i. s.) — var /var/ — креч се прави у кречани од кречног камена — varu sa faśe în varńiță đin pĭatră đi var — креч је бео као снег — varu ĭe alb ka zapada — од реча, помешаним са песком и водом, прави се малтер за зидање кућа — đin var, mistakat ku pĭesîk șî ku apă, sa faśe malter đi zîđit kășîļi [Por.] | ||
кречана (i. ž.) — varńiță /varniță/ — кречана је велика рупа у земљи на нагнутом терену, пуна кречног камена, од кога се прави креч — varńița ĭe gaură mare în pomînt la luok kostîșat, umplută pănă la vîr ku pĭatra đi var đin kare sa stîmpîră varu [Por.] | ||
кречити (gl. p.) — vărui /vărui/ — крече се само зидане куће, које су омалтерисане — sa văruĭe numa kășîļi zîđiće, kare sînt măltîrisîće ◊ — | ||
креzуб (i. m.) — șćirb /știrb/ — крезуба особа је она која нема зубе, или којој је неки предњи зуб поломљен — insă șćirbă ĭe aĭa kare n-are đinc, or lu kare ĭe vrun đinće đinaine frînt — кад неком детету испадне зуб, остала деца му певају „креза-крезуба: зуб што је испао да једе говна, а ти да си нам жив и здрав” — (izr.) kînd la kopil pikă vrun đinće, aĭlalț iĭ kîntă „șćirbu-birbu: đinće ś-a pikat să manînśe kakat, da tu să ramîń viu șă sănatuos” [Por.] | ||
крив (pril.) — đevină /de vină/ — гледао сам своја посла, и нисам ништа крив — am katat trĭaba mĭa, șă nu mis đevină ńimika — сви смо ми криви — tuoț sînćem nuoĭ đevină [Por.] | ||
крив (prid.) — strîmb /strâmb/ — овај стог је крив на једну страну, има да падне кад буде дунуо неки јачи ветар — klańa-sta ĭe strîmbă într-o parće, are să kadă kînd va baća vrun vînt măĭ tare — ухватио се са неким лоповима, и кренуо кривим путем — s-a prins ku ńișći oțomań, ș-a pļekat pi drum strîmb [Por.] | ||
крив (prid.) — kîrśur /cârciur/ — саоници су савијени на врху, да би санке могле да клижу по снегу — saĭńețî sînt kîrśurĭ la vîr, sî puată saĭna aluńeka pin zapadă [Por.] | ||
кривак (i. s.) — kîraveĭ /cărăvei/ — кривак је комад криве гране, којим гађаш неку животињу, или било шта друго што те нападне — kîraveĭu ĭe darap đi krĭangă strîmbă, ku kare daĭ dupa vro žuavină, or dupa alta śe sa slbuađe la ćińe [Por.] | ||
кривак (i. ž.) — strîmbovĭelkă /strâmbovelcă ?/ — кривак кажемо за нешто што је ружно криво, што није ни за шта, може бити сломљена грана, или старија особа, искривљена од година — strîmbovĭelkă ḑiśem la śua śe ĭe strîmb urît, șă nuĭe đi ńimik, puaće fi o krĭangă frîntă, or vro insă batrînă, strîmbată đi ań [Por.] | ||
кривда (i. ž.) — strîmbataće /strâmbătate/ — многе је неправде претурио преко главе, и опет је остао на ногама — mulće strîmbatăț a pitrekut pista kapu luĭ, șî ĭară a ramas în piśuare — многе приче показују да је кривда јача од правде — (folk.) mulće poveșć arată kă ĭe strîmbataća măĭ țapînă đikît đireptaća [Por.] | ||
кривина (i. s.) — koveĭ /covei/ — пут до планине пун је кривина — drumu pănă la munće ĭe pļin đi koveĭe [Por.] | ||
кривити (gl. p. ref.) — strîmba /strâmba/ — ћускија се искривила, а ковач је загрејао на меху, и исправио — rangu s-a strîmbat, da kovaśu l-a-ngalḑît la fuaļe, șî l-a-nđireptat — кад виде да ће бити ухваћена у лажи, она поче извртати првобитну причу — kînd vaḑu k-o să fiĭe prinsă la minśună, ĭa îńśepu a strîmba povasta đin tîn — три пута му је мајка говорила да се не кревељи тако кад говори, а он ништа, као да је ђавоље дете — đi triĭ uorĭ ĭ-a spus mumî-sa să nu sa strîmbe așa kînd vorbĭașće, da ĭel ńimika, ka kînd ĭe kopilu drakuluĭ [Por.] | ||
кривити (gl. p. ref.) — vinui /vinui/ — греота је кривити некога ко није крив — pakat ĭe kînd vinuĭ pe vrinu kare nuĭe đivină — журила је, да је не окривљује нико да се задржала негде без потребе — a grabit, sî n-o vinuĭaska ńima kă s-a zîbovit vrunđeva ńiśkotrĭabă [Crn.] | ||
кривица (i. ž.) — vină /vină/ — није била његова кривица, без разлога су га оклеветали — n-a fuost vina luĭ, điźaba ĭ-a bagat napastă [Por.] | ||
криво (pril.) — strîmb /strâmb/ — сведочио је криво, и отерао човека на робију, иако није био ништа крив — a marturisît pi strîmb, ș-a mînat uomu la robiĭe dakă n-a fuost ńimik đivină — најтежи грех је кад се човек криво куне у своју децу — (ver.) măĭ greu pakat ĭe kînd uomu sa-nźuară pi strîmb în kopiĭi luĭ [Por.] | ||
крилат (prid.) — arpiĭat /aripat/ — птица је крилата животиња (Танда, Црнајка) — pasîrĭa ĭe žuavină arpiĭată [Por.] | ||
крило (i. ž.) — aripă /aripă/ — млатара крилима — baće đin ărpĭ — добио крила, (фиг.) осмелио се, окуражио — a kîpatat ărpĭ — небески свод (Рудна Глава) — aripa śĭeruluĭ [Por.] | ||
крило (i. ž.) — arpĭe /aripă/ — птица са поломљеним крилом (Танда, Црнајка) — pasîrĭe ku arpĭa frîntă [Por.] | ||
крило (i. ž.) — fofĭaḑă /fofeze/ — кад се прави тракалица у њиви да плаши птице, прво се прави вртешка са два крила — kînd sa faśe trăkăĭtuarĭa în luok să spomînće păsîrļi, măĭ întîń iĭ sa faśe vîrćańița ku doă fofĭaḑă — крила тракалице постављене се укосо као кашике на воденици, да ухвате удар ветра као што кашике хватају млаз воде из воденичног бурета (Танда) — fofĭaḑîļi la trăkătuare-s pusă-n kostîș ka śuoiļi la muară, să prindă bataĭa vîntuluļ kum prind śuoiļi vîžuoĭu api đin butuońu muori [Por.] — да ли је тако било од давнина, или је нека скорашња шала, не знам, али откако сам се ја замомчио, код нас се „фофјадза” каже и за пичкине усмине (Топла) — dar așa fuost đe đemult, or ĭe bažuokură đe kurînd, nu șću, ama đe kînd mis ĭuo kopilandru, la nuoĭ fofĭaḑă sa ḑîśe șî la buḑîļi pižđi [Crn.] | ||
крило (i. ž.) — puală /poală/ — држи дете у крилу, и љуља га да га успава — țîńe kopilu în puală, șă-l ļagînă sî-l aduarmă — жене су под крецаном носиле уштиркане поле — muĭeriļi supt krețan a dus puaļiļi întariće — стигли су до подножја планине, и распрегли волове да их одморе — ažuns la puaļiļi munțî, ș-a đižugat buoi să-ĭ uđińaskă [Por.] | ||
крин (i. s.) — zîmbak /zambac/ — крин је баштенско цвеће, са белим цветовима — zîmbak ĭe fluare đin građină, ku fluorĭ albe [Por.] | ||
критикован (prid.) — žuđekat /judecat/ — није прошао дан да није била критикована од стране свекрве без икаквог разлога — n-a trekut ḑîua să n-a fi fuost žuđekată đi la suakra fara ńiśkotrĭabă [Por.] | ||
кришка (i. ž.) — faļiĭe /felie/ — када се каша исцеди, тада исечемо сир на кришке, и положимо их у чабар — dupa śe strîkurăm kașu, taĭem brînḑa-n faļiĭe, șă ļi puńem în śubăr [Por.] | ||
кришкаст (prid.) — faļiuos /felios/ — кришкасто се каже за нешто што је направљено као кришка, а не би требало да буде такво — faļiuos sa ḑîśe đi śeva śe ĭe fakut ka faļiĭa, da n-ar trăbuĭa să fiĭe așa [Por.] | ||
кришом (pril.) — pićiș /pitiș/ — видео је непознатог човека, како се кришом вуче иза ограде, као да нешто вреба — a vaḑut uom ńikunoskut, kum sa traźe pićiș pi dupa gard, ka kînd śuava aśiră [Por.] | ||
кркати (gl. p. ref.) — înbuĭba /îmbuiba/ — ала незасита, накрка се храном и пићем док не пукне — o ala flomînźuasă, sa înbuĭbĭaḑă ku mînkare șî bĭare pănă nu pokńașće — да га не пустиш за сто, јер неће престати да једе док се не буде наждрао као свиња — să no-l laș la masă, kă nu sa lasă đi mînkare pănă nu sa va înbuĭba ka puorku [GPek] | ||
кркача (i. ž.) — gîrgă /cârcă/ — кад си био мали, носи сам те на кркачи — kînd aĭ fuost mik, ć-am dus-n gîrgă [Por.] | ||
кркуша (i. ž.) — kîrkușă /cârcușă/ — кркуша је мала речна риба — kîrkușa je pĭașće mik đin rîu — кркуша се лако пеца удицом, јер пада на глисту — kîrkușa sa prinđe ļesńe ku ungița kă kađe la rîmă [Por.] | ||
крљаница ? (i. s.) — zăbik /zăbic/ — крљаница се прави од суве и ситно мрвљене проје, која се пржи на масти — zăbik să faśe đin malaĭ uskat șî fărîmat marunt, kare să friźe în untură [Pad.] | ||
крљушт (i. m.) — solț /solz/ — крљушт је сјајна пљосната кошчица, којом је покривено рибље тело (Рудна Глава) — solțu ĭe o ļaspiđe đi uos, mikă, luśituare, ku kare ĭe astrukat trupu pĭeșćilor — и змајево тело је покривено крљуштом, и кад запале дебло, од изгорелог змаја остаје само маст, и крљушт ситна као шечер (Танда) — șî trupu zmăuluĭ ĭe astrukat ku solț, șî kînd aprind butuarkă, đin zmău ăl ars ramîńe numa untura șî solțî, marunț ka șikiru [Por.] | ||
крмача (i. ž.) — puarkă /poarcă/ — крмача је женска свиња — puarka ĭe puork muĭerĭesk [Por.] | ||
крмача (i. ž.) — skruafă /scroafă/ — имали су моји на селу две крмаче и једног вепра — a avut aĭ miĭ în sat doă skruafe șî un maskur — крмача има петоро прасади — skruafa are śinś purśiĭ — крмачи је време за букарење — la skruafă iĭ s-a fakut đi verît — девојчица је прљава као крмача — fata ĭe imuasă ka skruafa — ваља се у блату као крмача — sa tîvaļiașće pin morśila ka skruafa [Por.] | ||
крмељ (i. ž.) — urduare /urdoare/ — буди се ујутру са очима пуним крмеља — sa pumeńașće đimińața ku uoki pļiń đi urduorĭ — има често крмеље, а нема навику да их брише — đes are urduorĭ, da n-are învăț sî-ĭ șćargă [Por.] | ||
крмељив (prid.) — urdoruos /urdoros/ — њихова деца сва су прљава, одрпана и крмељива — kopiĭ luor sînt tuoț imuoș, rupćiguoș șî urdoruoș [Por.] | ||
крњ (prid.) — śuont /ciont/ — давили се пси прекјуче, и отада је кучка остала куса — s-a-ńekat kîńi laltîĭerĭ, șî đ-atunśa kațauă a ramas śuantă [Por.] | ||
крњак (i. m.) — žńap /jneap/ — дохвати један крњак, па почне да ме млати, па удри, па удри, док не падох сав крвав — pusă mîna pi un žńap, șî ma luvă pi dupa kap, șî dăĭ, șî dăĭ, pănă nu kaḑuĭ tuot sînźaruos [Por.] | ||
кромпир (i. ž.) — bruobdă /cartof/ — година није била добра за кромпир, није родио нимало — anu n-a fuost bun đi bruobđe, n-a rođit ńiśkît [Por.] | ||
кромпир (i. m.) — krumpĭel /crumpănă/ — кромпир је јестива биљка која се сеје у башти — krumpĭelu ĭe o bukată đi mînkare kare sa samînă în građină [Por.] | ||
кромпириште (i. ž.) — krompirișće /crompiriște/ — мој чича је направио кромпириште иза колибе, нањушиле су га свиње и појеле сав кромпир — muoșu mĭeu a fakut krompirișća dupa koļibă, a ulmato puorśi ș-a mînkat krumpiĭi tuoț [Por.] | ||
кроп (i. s.) — krop /crop/ — кроп је стара реч, тако се звала врела вода којом су се испирали судови или одећа — krop ĭe vuorbă batrînă, așa s-a kĭemat apa fĭartă, ku kare s-a ļimpeḑît vasurļi or țuaļiļi [GPek] | ||
кротити (gl. p. ref.) — oćinśi /otinci/ — када су заједно упрегнути во и крава, вола кроте тако што га вежу ланцем за јарам и руду; он је укроћен, вуче напоредо са кравом — kînd trag în žug vaka ku buou, fînka ĭe buou măĭ tare, ăl oćiśașće: iĭ ļagă lanțu đi žug șî đi tînžală, șî ĭel ĭe oćiśit, traźe bîrabar ku vaka — кад треба да подигнеш нешто тешко, користиш полугу да олакшаш дизање — kînd aĭ să rađiś śeva greu, ĭaĭ pîrgu să oćinśeșć, să rađiś măĭ ļesńe [Por.] | ||
крофна (i. m.) — guguńață /gogoașă/ — није имала мајка шта друго да нам спреми за доручак, него нам је испржила неке крофне — n-avut muma alta să ńi fakă đi fruștuk, numa ń-a pîržît ńișći guguńeț [GPek] | ||
крошња (i. ž.) — kruoșnă /croșnă/ — крошњу дрвета чине његове гране — kruoșnă lu ļiemn sînt krĭanźiļi luĭ — крошња је гомила грања, спремљена да се носи на леђиме — kruoșnă ĭe gramadă đi krĭanźe, sprimită đi dus în șîaļe — кад ставиш торбу на леђа и вежеш упрте на грудима, макар ништа не било у торби, каже се да идеш са крошњом на леђима — kînd puń trasta-n șîaļe șî ļieź obrăńiļi la pĭept, șî pļieś vrunđeva, makra ńimika să nu fiĭe-n trastă, sa ḑîśe kă mĭerź ku kruoșńa-n șîaļe [Por.] | ||
крпа (i. ž.) — buļandră /buleandră/ — (фиг.) људи који ништа не вреде — buļendre ďe oamiń — стара, поцепана или изношена одећа — buļendre ďe țoaļe [Kmp.] | ||
крпа (i. ž.) — pomńată /pomneată/ — помњата је бела крпа, на коју се излива вода за покојника — pomńata ĭe pĭaćik dă pînḑă albă pră kare sa sloboađe apa dă al muort [Crn.] — помњата се ткала на разбоју и качила о лево раме сваком мушкарцу који је долазио на сахрану (Шипиково) — pomńata s-a țăsut la razboĭ și s-a atîrnat la umăru ăl stîng la tot barbatu kare a veńit la înmormîntare — помњата је марама којом се дарују људи који носе сандук са покојником (Градсково) — pomńata ĭe kîrpă ku kare să dăruĭește lumńa če duče ļagînu ku al mort [Tim.] | ||
крпара (i. s.) — bizărĭ /bizer/ — „бизер” је била једна прљава и поцепана крпа, окачена о стубац камина, којом се скидао котао са верига, којом се брисао пепео са лонаца, и друга прљавштина са судова — bizărĭu a fuost o rîză imuasă, atîrnată-n kuń la stalpĭaće, ku kare s-a dubarît feruaĭka đi pi ḑalarĭ, ku kare s-a șćers uaļiļi đi śanușă, or alta imală đi pi vasurĭ [Por.] | ||
крпељ женка (i. ž.) — kapușă /căpușă/ — „капуша” је женка крпеља, која сише крв, и надува се богзнаколико — kapușa ĭe kîrśuabă muĭerĭaskă, kare suźe sînźe, șî sa unflă boznakît — крпељ живи у трави, рађа се из јајашца која су увијена у паучину, као гусеница — kapușa traĭașće pin ĭarbă, înviĭe đin uauă învăluiće în panžîn, ka omida [Por.] | ||
крпељ ларва (i. ž.) — grapiță /grapiţă/ — грапица је ларва крпеља; када се насити крвљу, нарасте и претвара се у мужјака или женку крпеља — grapița ĭe fluturu lu kapușă, dupa śe sa satură đi sînźe, krĭașće șî sa profaśe kîrśuabă, or kapușă — ларва се разликује од мужјака и женке крпеља по томе што има три пара ногу — grapița sa aļiaźe đin kîrśuabă șî kapușă kă are triĭ parĭake đi piśuare [Por.] | ||
крпељ мужјак (i. ž.) — kîrśuabă /cârcioară/ — крчоба је мужјак крпеља, то је једна јако мала буба — kîrśuabă ĭe kapușă voĭńiśiaskă, aĭa ĭe o guangă tare mikă [Pad.] | ||
крпља (i. ž.) — vîrzuabă /vârzob/ — крпља се правила од дебљег лијана, који се лако савијао у круг и није се ломио, а изнутра је био оплетен тањим лијанима и ојачан концем — vîrzuaba s-a fakut đin kurpin gruos kare s-a înkoveĭat ļesńe în śerk șî nu s-a frînt, da pi đinuntru a fuost înplețit ku kurpiń măĭ supțîrĭ șî întarit ku ață — крпље су биле везане каишом за ножно стопало — vîrzuabiļi afuost ļegaće ku kuraua đi talpa piśuoruluĭ — крпља је била шира од ноге, и могла је да држи човека на снегу, да не утоне у смет — vîrzuaba a fuost măĭ largă đi kît piśuoru, ș-a putut sî țînă uomu pi zapadă, să nu sa skufunđe în namĭaće [Por.] | ||
крпче (i. ž.) — rîză /râză/ — крпче је парче тканине, сав поцепан — rîză ĭe un parśel đi kîrpă, tuot rupt — шта год да се ради са крпчетом, кад се посао сврши, крпче се баца — śe guod sî sa lukre ku rîza, dupa śe ĭe lukru gata, ĭa măĭ đes sa labîdă [Por.] | ||
крст (i. ž.) — kruśe /cruce/ — сваки покојник на гробљу има крст — tuot muortu la morminț are kruśe — унакрст и попреко — (u izr.) în kruś ș-în lat [Por.] | ||
крста (i. m.) — kiś /lumbago/ — крста су место где се спаја кичма са костима карлице — kiśu ĭe luok unđe sa-nkĭaĭe uosu spinări ku kobĭa kuruluĭ [Por.] | ||
крстити (се) (gl. p. ref.) — bućeḑa /boteza/ — не знам како ћу крстити ово дете, јер је поп прескуп — n-am bań, nu șću kom vuoĭ bućeḑa kopilo-sta, kă puopa ĭe prĭa skump [Por.] | ||
крстити (се) (gl. p. ref.) — boťeza /boteza/ — крстили смо дете када је имало годину дана — am boťezat kopilu kînd avut un an [Kmp.] | ||
Крстовдан (sint.) — Puostu kruśi /Postul cruci/ — Крстовдан је најтежи пост јер је тада крст пао у воду — Puostu kruśi ĭe măĭ grĭeu puost, kă atunśa a kaḑut kruśa în apă — на Крстовдан се завршавају некрштени дани и почињу постови средом и петком — la Puostu kruśi sa înkĭaptură arțuri, șî înśep puosturļi mĭerkurĭa șî vińirĭa [Por.] | ||
кртина (i. ž.) — pĭeśină /pecie/ — кртина је месо без костију и без сланине — pĭeśină ĭe karńe fara ńiśun uos, șî fara slańină — свиње које су држали наши стари, храниле су се у шуми и кад су се гојиле, имале су само чисту кртину — puorśi kare a țînut aĭ batrîń, s-a arańit în padurĭe, șî kînd s-angrașat, avut numa pĭeśină ćistîtă [Por.] | ||
кртица (i. ž.) — kîrćiță /cârtiță/ — кртица је црна животиња, слична пацову, која живи под земљом, где копа тунеле у потрази за храном — kîrćița ĭe žuavină ńagră, samînă ku șobuolu, kare traĭașće supt pomînt, unđe sapă la kuoś, katînd mînkare — кртица се често нађе у баштама у којима, копајући за инсектима, праве велику штету — kîrćița đes sa gasîașće pin građiń în kare, sapînd dupa guonź, faśe mare șćetă [Por.] | ||
кртичњак (i. m.) — kîrćițarĭ /cârtițar/ — кртичњак је гомила земље коју је ископала кртица — kîrćițarĭu ĭe mușuruoń đi pomînt kare l-a sapat kîrćița — кад с јесени по ливадама кртице избију многе кртичњаке, биће блага зима — (ver.) kînd tuamna pi ļivĭeḑ kîrćițîļi skuot mulće kîrćițuaĭe, o să fiĭe ĭarna bună [Por.] | ||
круг (i. ž.) — totîrlă /totârlă/ — седи у хладу поред реке, и шара кругове у песку — șađe la umbră lînga rîu, șă skrižăĭe la totîrļe pin pĭesîk — направио је детету гвоздени обруч, да се игра њиме по дворишту — ĭ-a fakut la kopil totîrlă đi fĭer, să sa žuaśe ku ĭel pin pîrvaļiĭe [Por.] | ||
кружење (i. s.) — tîrkuol /târcol/ — кад се вратио са планине, ударио је около пећине с медведом, и стигао у село тек увече — kînd s-a-ntuors đi la munće, a dat tîrkuol pi lînga pĭeșćira ku ursu, ș-ažuns tumu sara-n sat [Por.] | ||
кружити (gl.) — tîrkuoļi /tîrcoli/ — пси као да су нешто предосетили, само круже око оваца, тамо, овамо — kîńi parke a priśeput śuava, numa tîrkoļesk uoiļi, înkuaś, înkolo [Por.] | ||
кружно (pril.) — totîrļiuluĭ /rotund/ — поломила се осовина на врху падине, и точак је ишао обрћући се све до потока — s-a frînt uosiĭa la vîru pođińi, șî ruata a mĭers totîrļiuluĭ pănă-n borugă [Por.] | ||
круњач (i. ž.) — kuratoare /curătoare/ — ручни круњач кукруза — kuratoare đe porumb ku mîna [Kmp.] | ||
крупа (i. m.) — țîrțarĭ /ţârţari ?/ — када пада крупа, на снегу се ствара кора, по којој деца могу да иду а да не пропадну — kînd kad țîrțari, zapada sa korožîașće, șî kopiĭi puot să mĭargă pi ĭa, șă sî nu sa skufundă — з ову се „цирцари” јер су ситни, и звецкају кад падају — sa kĭamă țîrțarĭ, kî sînt marunț, șî țîrîĭe kînd kad [Por.] — уз кишу падали су и „циганчићи” — ku pluaĭa a batut șî țîrțarikă [Crn.] | ||
крупица (i. s.) — krușăț /crușeţ/ — крупице камене соли за стоку куповали су у Кусјаку, селу поред Прахова на Дунаву — krușîță đi sare đi viće a kumparat în Kusĭak, sat lînga Praova la Dunîrĭe — крупице соли у Кусјак доносили су трговци из Влашке — krușăță đi sare la Kusĭak a dus ńigustuori đin Rumîńiĭe — крупице су се стављале у тророге ракље које су се набијале по тору — krupițăļi s-a pus în furś ku triĭ kuarńe șî s-a înțapat pin strungă — то место у тору са крупицама где су овце лизале со, звало се солило — luoko-la în strungă ku krupiță unđe uoiļi a ļins sare, s-a kĭemat sanuńe [Por.] | ||
крупнозрнаст (prid.) — mazarat /măzărat/ — сир се соли са крупнозрнастом сољу — brînḑa sa sarĭaḑă ku sare mazarată — донео је крупан песак, није добар за малтерисање — a dus pĭesîk mazarat, nuĭe bun đi mîltîresît [Por.] | ||
крут (prid.) — bîćikuos /aspru/ — ово сукно је прилично круто — śuariku-sta ĭe koźa bîćikuos — твоје платно је круто, и тешко се од њега може сашити кошуља — pînḑa tîa ĭe bîćikuasă, șî amunkă sa kuasă kamașă đin ĭa [Crn.] | ||
крушка (дрво) (i. m.) — păr /păr/ — крушка је воћка која рађа крушке — păru ĭe puom kare rođiașće ku pĭară — дивља крушка — păr sîrbaćik — калемљена крушка — păr oltańit — разграната крушка — păr rotat — у крушков лист чобани најлепше свирају — în frunḑa pîăruluĭ pîkurari kîntă măĭ frumuos [Por.] | ||
крушка (плод) (i. ž.) — pară /pară/ — крушка је слатко воће — para ĭe puamă dulśe — сочна крушка — pară mîlaĭață — незрела крушка — pară krudă [Por.] | ||
крушка станкуца (i. ž.) — stankuță /pară/ — станкуца је врста крушке, калемљена на дрвету дивље крушке — stankuța ĭe fĭeļ đi pĭară oltańiće pi ļemn đi păr sîrbaćik — плод станкуце је мало већи од дивље крушке, и много је слађи — puama stankuțî ĭe kîta măĭ mare đikît para sîrbaćikă, șă mult măĭ dulśe — станкуце стижу крајем августа — stankuțîļi ažung pi la kuada agustuluĭ — станкуце су добре за ракију, а много их једе и стока ујесен кад, необране, падну на земљу — stankuțîļi sînt buńe đi rakiu, mult ļi manînkă șî vićiļi tuamna kînd, ńikuļasă, kad pi pomînt [Por.] | ||
крушка стрнопеца (i. ž.) — stîrnopĭață /pară/ — стрнопеца је врста старинских крушака — stîrnopĭață ĭe un fĭeļ đi pĭară batrîn [Por.] | ||
крчаг (i. s.) — kîrśag /cârceag/ — крчаг је земљани суд за воду — kîrśagu ĭe vas đi pomînt đi apă [Por.] | ||
крчање (i. ž.) — gĭorțaĭală /ghiorţaială/ — нисам гладан, а спопало ме је крчање црева, можда је нека болест — nu mis flomînd, da s-a pus o gĭorțaĭală pi mińe, puaće fi vro buală [Por.] | ||
крчати (gl.) — gĭorțai /ghiorţai/ — има сат како нам крче црева од глади, а жене нема са ручком — ĭastă un śas đi kînd ńi gĭorțuon mațîļi đi fuame, da muĭarĭa nuĭe ku prînḑu [Por.] | ||
крчевина (i. s.) — țăļină /ţelină/ — имам једног радника, трси ми крчевину — am un lukratuorĭ, îm tîrsîașće țăļina [Por.] — „целина” је када ореш ливаду први пут; ореш „целину” (Јасиково) — țăļină ĭe kînd sa ară ļivađa măĭ întîń; arĭ la țăļină [GPek] | ||
крчевина (i. ž.) — tîrsîtură /târsitură/ — крчевина је место очишћено од дрвећа, и петворено у ораницу или ливаду — tîrsîtură ĭe luok kurațat đi padure, profakut în luok đi arat, or în ļivađe đi kosît [Por.] | ||
крш (mn. sparturĭ) — spartură /spărtură/ — после земљотреса, од кућа зиданих циуглом остао је само крш, а брвнарама није било ништа — dupa trămurala pomîntuluĭ, đin kăș zîđiće ku tuglă, a ramas numa sparturĭ, da la bîrnarĭeț n-a fuost ńimika — продао је волове, и уместо да купи нова кола, он је купио један потпуни крш од неких Цигана из Крајине — a vindut buoĭi, șă-n luok să kumpire kar nuou, ĭel a kumparat o spartură ku tuot đi la ńiska-ĭ țîgań đi la Kraĭna [Por.] | ||
крштен (prid.) — bućeḑat /botezat/ — шта ког врага ту радиш, је си ли ти крштен ? — śe drak lukri aśiĭa, iș tu bućeḑat? [Por.] | ||
крштење (i. s.) — boťez /botez/ — долазим са крштења — vin ďi la boťez [Kmp.] | ||
крштење (i. m.) — boćeḑ /botez/ — на крштењу кум даје детету име — la boćeḑ našu puńe numiļi la kopil — некада, крштење у цркви, са попом, обављалуи су само богаташи — đemult boćeḑ în bisîarikă, ku puopa, a fakut numa aĭ gîzdoćiń [Por.] | ||
крађомнађен (prid.) — furgasît /furgăsit/ — крађомнађен: за нешто што је украдено, а лопов каже да је негде нађено — furgasît: đi śuava śe ĭe furat, da uoțu spuńe kă ĭe gasît vrunđeva [Por.] | ||
крађа (i. ž.) — furatură /furătură/ — нас су учили родитељи да се не упуштамо у крађу, јер је то, поред лажи, најружнија ствар на свету — pi nuoĭ ń-a-nvațat parințî să nu ńi lasăm la furatură, k-aĭa ĭe, pi lînga minśună, măĭ urît lukru pi lume [Por.] | ||
кћи (pref.) — feĭ- /fie/ — нико код нас за своју ћерку не каже ни „фие” ни „феј”, него кажемо: „феј-мја” (кћи моја), „феј-та” (кћи твоја), „феĭ-са” (кћи његова) — ńima la noĭ nu ḑîśe đi fata luĭ ńiś „fie” ńiś „feĭ”, numa ḑîśem: feĭ-mĭa (fata a mĭa), feĭ-ta (fata a tĭa), feĭ-sa (fata a luĭ) [Por.] | ||
куван (prid.) — fĭert /fiert/ — пасуљ је скуван, склони га са ватре — pasuĭu ĭe fĭert, traźel đi la fuok [Por.] | ||
куварица (i. ž.) — găćituare /gătătoare/ — на даћи има по три куварице, може и више, али не сме да их буде паран број — la pomană ĭastă kă ći triĭ găćituare, puaće șî măĭ mulće, ama nu kućaḑă să fiĭe parĭake [Por.] | ||
куглица (i. m.) — boboluoș /boboloș/ — куглице су колачи који се праве од масти и теста — boboluașă îs kolaśĭiei kare sî fak dîn untură șî aluvat — деца воле слатке куглице — lu kopiĭ ļi plak boboluașă dulś — дете је слатко као колачић — kopilu ĭe frumuos ka boboluoșu [Hom.] | ||
куд (predl.) — kotruo /cotro/ — видео сам их, али куда (=на коју страну) су отишли, не могу да кажем — ĭa-m vaḑut, ama în kotruo s-a fi dus, nu puot să spun [Por.] | ||
куда (pril.) — înkotruo /încotro/ — куда да бежим, на коју страну? — înkotruo să fug, în śe parće? — куд погледаш, свуда пустош — înkotruo će uĭț, tuot pustîșag — немаш куд, упао си у замку — n-aĭ înkotruo, aĭ dat în laț [Por.] | ||
кудељка (i. s.) — kair /caier/ — кудељка је свежањ вуне, опран и очешљан, спреман да се стави на преслицу и опреде — kairu ĭe un zmuaćik đi lînă, skîrmanat șî spalat, sprimit đi pus în furkă sî sa tuarkă — некада ниси могао да видиш жену која иде путем без кудељке у преслици — đi mult n-aĭ putut să vĭeḑ muĭarĭe kare mĭarźe pi drum fara kair în furkă [Por.] | ||
кука (i. s.) — kîrļig /cârlig/ — кука је клин за савијеним врхом — kîrļigu ĭe kuń ku vîru strîmbat — кука на зиду, за качење свачега — kîrļig în parĭaće, đi atîrnat đituaće — кука на штапу за поштапање — kîrļig la ćuakă đi rîḑîmat — пас се од глади савио к’о шипка — kîńiļi đi fuame s-a fakut kîrļig — најпознатија кука била је она за извлачење сламе — măĭ kunoskut kîrļig a fuost aăla đi skuos la paĭe [Por.] | ||
кука (i. ž.) — kukă /cucă/ — кука је све што има облик канџе, и може се окачити било шта о њу — kuka ĭe tuot śi ĭe fakut ka gĭara, șî sa puaće atîrna fiĭe śe î-ńa — закуцао у воденинични зид две куке од сувога дрена — a batut în parĭaćiļi muori doă kuś đi kuorn uskat [Por.] | ||
кукавица (i. m.) — kuk /cuc/ — кукавица долази у пролеће, и када она почне да пева, зима је готова — kuku vińe primovara, șî kînd ĭel înśape să kînće, ĭarna ĭe gata — кукавица је нечиста птица — kuku ĭe pasîrĭe spurkată — кукавица опогани човека који има празан стомак кад је чује први пут — kuku spurkă uomu kare ĭe ku ińima guală kînd ăl auđe măĭ întîń — човек кога опогани кукавица, преко целе године има да буде сањив, и има само да куња — uomu pi kare la spurkat kuku, pista tuot anu are să fiĭe sumnoruos, șî are numa să kukîĭe — кукавица опогањује и стоку, кад запева ујутру у близини тора, док гладна стока чека да буде пуштена на пашу — kuku spurkă șî vićiļi, kînd sa kîntă đimińața apruape đi strungă, pănă vićiļi flomînđe așćată să fiĭe slubaḑîće la pașuńe — стока се од кукавичје погани очисти на Ђурђевдан, кад јој се прилком прве муже обаје „куку-раскуку” — vićiļi đi spurkatu kukuluĭ sa đispurkă la Sînźuorḑ, kînd la mulsuarĭa đin tîń ļi sa faśe „kuku-raskuku” [Por.] | ||
кукати (gl. ref.) — vaĭta /văita/ — није слушао никог, урадио је то на своју руку, а сада се жали, сирома, и удара главом о зид — n-askultat pi ńima, a fakut aĭa pi mîna luĭ, d-akuma sa vaĭta, saraku, șî baće ku kapu-n parĭaće [Por.] | ||
кукољ (i. ž.) — ńegină /neghin/ — кукољ је биљка која расте у житу, и ако се жито не очисти од њега него се самеље заједно, брашно је веома горко — ńegina ĭe buĭađe kare krĭașće pin grîu, șî dakă grîu nu sa kurîță đi ĭa numa sa maśină la un luok, fańina ĭe tare amară — семе кукоља се препознаје у зрневљу жита по црној боји — buobiļi đi ńegină sa kunuosk pin buobiļi đi grîu kă sînt ńagre — у влашким песмама, очи лепих девојака су црне као кукољ — pin kînćiśiļi rumîńeșć, uoki lu fĭaće frumuasă sînt ńegri ka ńegina [Por.] | ||
кукурек (i. m.) — kutkurĭegĭ /cucurig/ — кукурек први цвета у пролеће — kutkurĭegĭu măĭ întîń înfluare primovara — кукуреком се лечи стока када се разболи — ku kutkurĭegĭu sa ĭarbĭaḑă vićiļi kînd sa bulnavĭesk [Por.] | ||
кукурек (i. m.) — spînḑ /spînz/ — има више врста кукурека, једна, која је најјачи лек, зове се неплодни кукурек, јер нема цвета — ĭastă măĭ mulće fĭalurĭ dă spînḑă, una, kare ĭe măĭ tare ļak, sa kĭamă spînḑ stărp, kă n-are fluare — неплодни кукурек не цвета; њему се на Младенце вади корен, и остави да се суши — spînḑol stărp nu-nfluare; luĭ la Sîmț iĭ sa skuaće rîdaśina, șî sa lasă sî sa ușće — са осушеним кореном неплодног кукурека лече се домаћи преживари — ku rîdaśina uskată alu spînḑol stărp sa ĭarbĭaḑă vićiļi rugumatuare — кукурек је отровна биљка, и људи треба добро да пазе када је употребљавају — spînḑu ĭe buĭađe veńinuasă, șî lumĭa trăbe să baźe sama bińe, kînd miraśiașće ku ĭa [Mlava] | ||
кукурикати (gl.) — kukuriga /cucuriga/ — кад петао кукуриче на огради, а није подне, предсказује да ће доћи неки непознат човек у госте — kînd kukurigîĭe kokuoșu pi gard, da nuĭe amńaḑîțu, faśe aratarĭe kă vińe vrun uom ńikunoskut în gostîĭe [Por.] | ||
кукурику (uzv.) — kukurigu /cucurigu/ — сваког дана у подне, наш петао се пење на ограду, лупне два-три пута крилима и зхапева „кукурику! кукурику!” — în tota ḑîua pi lînga amńaḑîț, kokuoșu nuostru sa suĭe pi gard, baće đin ăripĭ đi doa-triĭ uorĭ șă kîntă „kukurigu! kukurigu!” [Por.] | ||
кукуруз (i. m.) — kukuruḑ /cucuruz/ — пре кукуруза код нас се гајио просо — înainća đi kukuruḑ, la nuoĭ s-a pus miĭu — кад израсте, кукуруз најпре пушта луткицу, из из које се развије клип — kînd krĭașće, kukuruḑu măĭ întîń slubuađe papușă, đin kare krĭașće druga — кукуруз осмак, кукуруз са осам редова зрна — kukuruḑ optak, kukuruḑ ku uopt rîndurĭ đi buobe [Kmp.] | ||
кукуруз (i. m.) — porumb /porumb/ — кукурузна зрна се мељу и прави се кукурузно брашно — boabiļi ďe porumb să mačină și să fače făină ďe porumb — од кукурузног брашна људи праве проју и качамак — ďin făina ďe porumb lumĭa fače mălaĭ ši mămăļigă [Kmp.] | ||
кукута (i. s.) — buśińiș /buciniș/ — кукута има дугачке цеви, расте високо — buśińișu are dudă marĭ, krĭașće înalt [Por.] | ||
Кулма каџије (i. ž.) — Kulmeźiĭ /Culmegii/ — Кулмеждија је коса у Мајданпечким планинама између Прераста и садашњег рудника — Kulmeźiĭa ĭe o kulmĭe în Munțîļi măĭdanuluĭ, întra Prerast șă rudńiku đ-akuma [Buf.] | ||
кум (i. m.) — naș /naș/ — кум је особа која крсти дете, и који га венчава на свадби — nașu ĭe insă kare boćaḑă kopilu, șî kare ăl kunună la nuntă — кумова жена је кумица — soțîĭa nașuluĭ ĭe nașîța [Por.] | ||
кумица (i. ž.) — fină /fină/ — кумица је жена коју је крстио кум, или је кумчетова жена, или је близак кумчетов род — fina ĭe famĭaĭe kare a bućeḑato nașu, or muĭarĭa lu finu, or ĭe ńam apruape alu finu mĭeu — са кумицом се ословљава и близак род мајчиног или очевог кума — sa ḑîśe fină șî la ńamu apruape lu nașu mumi, or alu tata — кумица је једно, а кума друго, али су оне особе повезане крштењем — fină ĭe una, da nașîța alta, ama ĭaļe sînt insă ļegaće ku bućeḑatu [Por.] | ||
кумче (i. m.) — fin /fin/ — ако је он мени кум, јер ме је крстио, ја сам њему кумче — dakă mi ĭel naș, kî ma bućeḑat, ĭuo sînt luĭ fin — сутра ми долази кумчад у госте — mîńe-m vin fińi miĭ în gostîĭe [Por.] | ||
куна (i. m.) — žđier /jder/ — куна је дивља животиња, слична веверици — žđier ĭe žuavină sîrbaćika, samînă kîta la virveriță [Por.] | ||
куна златица (i. ž.) — bĭaĭkă /beică/ — куна је појела пилиће — bĭaĭka a mînkat puĭi [Hom.] | ||
куна златица (i. m.) — žđiuor /jdior/ — 2. tvor (Putorius putorius) ◊ ńişći vînaţ batrîń đi supt Guol a puvestît kî ĭe žđioru žuavină puturuasaă — неки стари ловци испод Дели Јована говорили су да је жђиор смрдљиви твор — [Por.] | ||
кундак (i. m.) — kundak /pat/ — кундак је део пушке израђен од дрвета, и он се наслања на раме кад се нишани и пуца — kundaku ĭe parća pușći kare ĭe fakut đi ļiemn, șî ĭel sa raḑîmă đi umîr kînd sa nișańașće șî sa pokńașće — кундаком су жандари тукли људе за било шта — ku kundaku žîndari a batut lumĭa đi fiĭe śe [Por.] | ||
куњати (gl. n.) — piroći /piroti/ — дошао је јутрос уморан и сломљен, јер је целу куњао на послу — a veńit đesńață tîbarît șî frînt, kî tuata nuapća a piroćit la lukru [Por.] | ||
купање (i. s.) — skaldat /scăldare/ — кад смо били мали, једва бисмо дочекали да посвршимо послове, па да нас родитељи пусте на реку, на купање — kînd ĭerasăm miś, abĭa așćetasăm să gaćim lukruriļi, șă să ńi slubuadă parințî la rîu, la skaldat — колико год да буде вода плитка, деца су на реци налазила тишак погодан за купање — kît sî fiĭe apa-n rîu đi mikă, kopiĭi gasa ćișnă bună đi skaldat [Por.] | ||
купаст (nepr.) — kupiță /copiţă/ — калуп за шубаре је на врху купаст — kalapuodu đi kaśuļ la vîr ĭe fakut kupiță [Por.] | ||
купати (gl. p. ref.) — skalda /scălda/ — отишли су овцама на реку да их окупају, јер треба да их шишају ових дана — s-a dus ku uoĭļi la rîu să ļi skalđe, kă trăbe să ļi tungă ḑîļiļi-șća — кад сам био дечак, купала ме је баба у једном великом кориту, у коме су се клале свиње — kînd am fuost kopil, ma skalda mama într-o karļiță mare, în kara s-a taĭat puorśi [Por.] | ||
купина (i. ž.) — mură /mură/ — купина је знаст и црн плод трна — mura ĭe puama ruguluĭ, ńagră șî bobată [Por.] | ||
купити (gl. p. ref.) — kumpara /cumpăra/ — купује се и продаје у трговини — sa kumpîră șî sa vinđe în ńigostoriĭe — родитељи су нам куповали бомбоне само на вашарима — parințî ń-a kumparat bobuanță numa pi la bîlśurĭ [Por.] | ||
купљен (prid.) — kumparat /cumpărat/ — у старим кућама ретко се могло наћи нешто купљено, све је било урађено њиховом руком — în koļibiļi batrîńe rar s-a putut gasî śeva kumparat, tuot a fuost fakut đi mîna luor [Por.] | ||
куповина (i. s.) — kumparat /cumpărat/ — отишле су обе у куповину, и нема их цео дан — s-a dus amînduauă în kumparat, șî nu-s tuata ḑîua [Por.] | ||
купус (i. ž.) — varḑă /varză/ — купус је једна врста биљке коју човек сади у башти, и окопава је и залива док не сазри за јело — varḑa ĭe un fĭeļ đi buĭađe, kare uomu o puńe-n građină, ș-o sapă, ș-o udă, pănă nu sa kuaśe đi mînkare — купус има велику округлу главицу, израслу из корена који залази дубоко у средиште главице — varḑa are o kîpațînă mare, totîrlată, krĭeskută đin śokan, kare ĭe rîdaśina vĭerḑî, krĭașće đin pomînt șî tună adînk în îńima lu kîpațînă — место где се сади купус зове се купусиште — luoku unđe sa puńe varḑă măĭ multă sa kĭamă vîrḑariĭe — купус тражи много воде — varḑa kată multă apă — кисели купус — varḑă akră — слатки купус — varḑă dulśe — расад за купус — rasad đi varḑă [Por.] | ||
купусиште (mn. vîrḑariĭ) — vîrḑariĭe /vărzărie/ — купусиште је место где се сади купус — vîrḑariĭa ĭe luok unđe sa puńe varḑa — пошто купус тражи много воде, најбоље је да купусиште буде близу реке, или неког потока — fînkă varḑa kată multă apă, măĭ bun ĭe vîrḑariĭa să fiĭe apruape đi rîu, or đi vrun ogaș [Por.] | ||
курац (i. ž.) — pulă /pulă/ — шта кој мој хоће? — (u izr.) śe pula mĭa vrĭa? — загуљен курац — pula beļită — млитав курац — pula muartă — набијем га на курац — bag pula-n ĭel — овчји курац — (izr.) pulă đi uaĭe — узвик којим су стари чобани терали овце — (izob.) pul-uaĭe! [Por.] | ||
курблање (i. ž.) — kurđisală /curdisală/ — без навијања тачно на време, зидни сат није радио добро: или је журио, или је каснио — fara kurđisală adîns la vrĭame, śasu đin parĭaće n-a lukrat bun: or a grabit, or s-a amînatat [Por.] | ||
курблати (gl. p.) — kurđisî /curdisi/ — „курдише” се нека направа која се покреће курблом — sa kurđisîașće vro mîkaruă kare sa porńiașće ku mîńiĭu — заборавио сам да навијем сат, и он је стао — m-am zuĭtat să kurđisăsk śasu, șî ĭel a statut [Por.] | ||
курва (pej.) — pîraulă /paraulă/ — параула је курветина, уличарка, без икаквог посла; иде од човека до човека — pîraula ĭe kurveșćină, muĭare đi pi drumol mare; n-are ńiś un lukru, mĭarźe đi la uom la uom [Por.] | ||
курва (i. ž.) — amșîță /amșâţă/ — луња ко курва кроз село, с подигнутим репом — îmblă ka amșîța prîn sat, ku kuada răđikată [Mlava] | ||
курвештија (i. ž.) — fļuarță /fleoarţă/ — напустила је школу, и постала гола курвештија — s-a lasat đi șkuală, șî s-a fakut o fļuarță guală — „крпа” од човека, продао би рођеног оца за две паре — fļuarță đi uom, ar vinđa pi tatî-su đi duauă parîaļe [Por.] | ||
Куроња (i. m.) — Puļeća /Pulecea/ — Јанка Строглавог су још из детињства називали „Куроња”, јер је имао много већи курац него остали дечаци — pi Ĭanku Stroglau đin kopilariĭe la poļikrit „Puļeća”, k-avut mult măĭ mare pulă đikît aĭlalț kopiĭi [Por.] | ||
куршум (i. s.) — gļuonț /glonţ/ — нанишанио је вука, опалио, и метак је погодио животињу право у главу — a luvat lupu la uokĭ, a pokńit, șî gļuonțu a putrîvit lupu đirĭept în kap — гљонц је врх метка, набијен у чауру — gļuonțu ĭe vîru plumbuluĭ, bagat în țaurikă — усред битке остали су без муниције (Рановац) — în mižluoku batăĭ a ramas făra gļuonț [Mlava] — прескакао је ограду, и набио се на шиљак једног поломљеног коца — a sarit pista gard, șî s-a înbrukat în gļuonțu lu un par frînt — смрзла је земља, и башта је пуна оштрих шиљака — a-ngețat pomîntu șî građina ĭe pļină đi gļuonțurĭ askuțîće [Por.] | ||
кус (prid.) — kurt /curt/ — кад се некој животињи која са репом исече или скрати реп, за њу се каже да је куса — kînd la vro žuavină ku kuadă sa taĭe kuadă, or sa skurtă, đi ĭa sa ḑîśe kî ĭe kurtă — куси петао — kokuoș kurt — куса кучка — kațauă kurtă [Por.] | ||
кустура (i. s.) — kustură /custură/ — кустура је стар и зарђао нож — kustură ĭe kuțît batrîn, ruźińit [Crn.] — кустура је уломак старог ножа (Рудна Глава) — kustură ĭe frîntură đi kuțît batrîn — кустура је било који неоштар нож, туп нож (Танда) — kustură ĭe fiĭe śe kuțît tîmpit, kuțît bļau [Por.] | ||
кућа (i. ž.) — kasă /casă/ — кућа је зидани објекат у коме живи човек — kasă ĭe zîđitură în kare traĭașće uomu — велика кућа — kasă mare — кућа са четири одељења — kasă ku patru odăĭ — камена кућа — kasă đi pĭatră — кућа на два спрата — kasă la doă spraturĭ — кућа од брвана, брвнара — kasă đi bîrńe, bîrnarĭață — блатара — kasă đi morśilă — ко живи и у селу и на планини, у селу има кућу, а на планини колибу — kare traĭașće șî-n sat, șî la munće, în sat are kasă da la munće koļibă [Por.] | ||
кућаник (i. m.) — kasatuorńik /om de casă/ — ако муж није добар домаћин, кућа се брзо растура — dakă soțu nuĭe kasatuorńik, kasa sa pîrasîașće ĭuta [Por.] | ||
кућаница (i. ž.) — kasatuarńikă /muierea de casă/ — муж је путник и треба да се олакша где год може, а жена је кућаница и треба да држи врата затворена, да уђе најјачи — uomu ĭe drumaș șî trăbe sî sa ușurĭaḑă unđe puaće, da muĭarĭa ĭe kasatuarńikă șî trăbe să țînă ușa înkisă, să tuńe al măĭ țapîn [GPek] | ||
кућерак (i. ž.) — kośuabă /cocioabă/ — кућерак је мала кућа, склепана само да човек може живети, а да не буде напољу — kośuabă ĭe kasă mikă, afumată numa đi sî puată uomu trai, da să nu fiĭe afară [Por.] | ||
кућица (i. ž.) — koļibă /coplibă/ ◊ — [Por.] | ||
куц (uzv.) — ćuok /cioc/ — куц-пуц! — čuok-puok! [Por.] | ||
кученце (i. m.) — bolđiu /boldei/ — болђеј је мали пас, кога држиш из љубави, да се играш с њим, и да ти лаје око куће — bolđiu ĭe kîńe mik, ăl țîń đi drag, să ći žuoś ku ĭel, șă să-ț latre pi lînga kasă — зове се болџиу зато што свуда забада њушку — sa kĭamă bolđiu kă bolđașće đarîndu ku buotu [Por.] — јамар је куче без репа, ако има реп, реп му се сече — bolđiu ĭe kîńe fara kuadă, dakă arĭe kuadă, kuada iĭ sa taĭe — са јамаром су ловци ишли у лов на лисице, или јазавце — ku bolđiu s-a dus vînațî dupa vulpĭ, or dupa vĭeḑurĭ [GPek] | ||
кучина (i. m.) — kîlț /câlţi/ — када се радило са конопљом, код нас се све звало кучина док се није дошло до гребена, код њега се одвајало повесмо, а оно што је остајало, звало се и даље кучина — kînd s-a lukrat ku kîńipa, la nuoĭ tuot s-a kĭemat kîlț pănă n-ažuns la drîgļiaće, la ĭel sa đisparțît fuĭuoru, da aĭa ś-aramas, s-a kĭemat ĭară kîlțî — од кучине се праве џакови, и облажу се запушачи, да не пропусте — đin kîlț sa fak saśi, șî s-anvăluĭe astupușur-ļi să nu slubuadă [Por.] | ||
кучка (i. ž.) — dulfă /dolcă/ — дулфа је једна врста кучке — dulfă ĭe un fĭeļ đi kațauă — шта ће ти та кучка од жене, која иде из руке у руку? — śe-ț trîabe dulfa-ĭa đi muĭarĭe, kare mĭarźe đin mînă-n mînă? [Por.] | ||
кучка (пеј.) (i. ž.) — bișćală /căţea/ — оженио је једну кучку, курвештину без премца — s-a-nsurat ku o bișćală, kurveșćină kare nare parĭake — покваренштина од човека, ни сам не зна са колико је жена живео — o bișćală đi uom, ńiś ĭeļ nu șćiĭe ku kîće muĭerĭ a traĭit [Por.] | ||
како (pril.) — kum /cum/ — не знам како — nu șću kum — како буде, биће — kum va fi, va fi — пусти нек буде како каже он — lasă sî fiĭe kum ḑîśe ĭel — ни чини тако како нико не чини — nu faśa așa kum nu faśe ńima [Por.] | ||
канура (i. ž.) — muotkă /motcă/ — канура се прави на мотовилу — muotka sa faśe pi rîškituorĭ — канура се ставља на вртешку — muotka sa puńe pi vîrćańiță [Por.] | ||
| л | ||
лабав (prid.) — afanat /afânat/ — конопац ми се олабавио на товару, стадох да га превежем — sfuara mi s-a afanat la sarśină, statuĭ s-o proļeg [Por.] | ||
лабав (prid.) — balțuit /bălţat/ — жице на далеководу су опуштене због топлоте — žîțîļi đi struĭe pin bandĭerĭ sînt balțuiće đi kaldură — канап за веш је лабав — sfuara đi rufe ĭe balțuită [Crn.] — лабаво је оно што није везано чврсто — bălțuit ĭe aĭa śe nuĭe ļegat strîns [Por.] | ||
лабав (prid.) — đezļinat /dezlânat/ — када предеш, и када се конац не упреде довољно чврсто, тада жене кажу да је пређа лабава (Танда) — kînd tuorś, șă nu răsuśeș firiļi kalumĭ, numa ramîn afanaće pi fus, muĭeriļi ḑîk kă a tuors đezļinat [Por.] | ||
лабав (prid.) — labăv /labil/ — каиш на вршалици је био лабав, спао је са ваљка мотора, и закачио једну жену — kuraua la mașînă đi trăirat a fuost labîvă, a zburat đi pi sulu motuoruluĭ, ș-atîrnat o muĭare — не буди толико неопрезан, јер не знаш на шта ћеш наићи — nu fi atîta đi labăv, kă nu șćiĭ pista śe daĭ [Por.] | ||
лабавити (gl. p. ref.) — afana /afâna/ — олабављује се конац на калему — sa afańaḑă ața pi mosuor [Por.] | ||
лабавити (gl.) — đezļina /dezlâna/ — баба је остарила, и све чешће јој се лабави пређа, не држи се на вретену (Танда) — mama a-nbătrîńit, șî tuot măĭ đes iĭ sa đezļină tuorsu, nu sa țîńe pi fus — када плетеш чарапе, не плетеш их превише чврсто, него их мало лабавиш, да ти не жуљају ногу (Рудна Глава) — kînd sa fak śarapi, nu-ĭ faś prĭa strîns, numa kîta-ĭ đizļiń, să nu ći bată la piśuor [Por.] | ||
лабавити (gl. p. ref.) — bălțui /balţui/ — олабавио се конопац на товару, и сад ће џакови пасти са кола — s-a bălțuit sfuara la tovar, ș-akușa saśi pikă đi pi kar [Por.] | ||
лабрња (i. ž.) — fļuankă /fleancă/ — ућути већ једном, јер кад те звекнем по лабрњи, зубе ћеш у торби кући да носиш! — măĭ taś odată, kă kînd îț dau una pista fļuankă, đințî-n trastă aĭ sî duś la kasă! [Por.] — (пеј.) доста си лајао, затвори мало ту твоју губицу (Врбица) — dăstul lătraș, măĭ înkiđe kîta fļanka-ĭa tîa [Pom.] | ||
лавор (i. m.) — ļegin /lighean/ — лавор са водом (с. Злот) — ļeginu ku apă [Crn.] | ||
лаган (prid.) — ușurĭel /ușurel/ — девојчица је мала, и лагана — fata ĭe mikă, șî ușurikă — ходај мало лаганије, да могу да те стигнем — mĭerź kîta măĭ ușurĭel, đi sî puot sî ć-ažung [Por.] | ||
лагано (pril.) — anđeļiaće /îndelete/ — вози лагано, јер има леда на путу — mînă anđeļiaće, kî ĭastă gĭață pi drum [Crn.] | ||
лагано (pril.) — înśetuńel /încetinel/ — лако спава, колико год тихо да причамо, дете се буди и плаче — duarme ușuor, kît đi înśetuńel să puvestîm, kopilu sa pumeńașće șî plînźe [Por.] | ||
лагано (pril.) — mirekuț /mereuț/ — кад не познајеш добро посао, ради спорије, да се не повредиш — kînd nu kunuoșć lukru kalumĭa, lukră măĭ mirekuț, să nu ći farîmĭ [Por.] | ||
лагати (gl. p. ref.) — mințî /minţi/ — лаже па цепа — minće đi uskă — не лажи — nu mințî — лаже отворено — minće la uokĭ — разбио га је лажима — la spart ku minśuń [Por.] | ||
лађа (i. s.) — vopuor /vapor/ — лађе су пловиле Дунавом, али њиме се возила само господа — vopuarîļi a mĭers pi Dunîrĭe, ma ku ĭaļe s-a karat numa duomńi — док није пронађен мотор, лађу су узводно вукли људи конопцем, тај посао се звао јардум — pănă nu s-a izaflat motuoru, vopuoru pi Dunîrĭe la đal a tras lumĭa ku sfuara, lukro-la s-a kĭemat ĭardum [Por.] | ||
лаж (i. ž.) — minśună /minciună/ — научили је родитељи од малена да не верује у момачке лажи — a-nvațato parințî đi mikă să nu krĭadă în minśuna baĭețîluor — гола и тешка лаж — minśună guală șî grĭa — ухватили га у лажи — la prins la minśună — велика је лаж да Власи немају свој језик, па зато говоре изопаченим српским језиком — mare ĭe minśună kă rumîńi n-au ļimba luor, șî đ-aĭa vorbĭesk ļimba sîrbĭaskă opaśită [Por.] | ||
лажов (prid.) — minśinuos /mincinos/ — тај човек је велики лажов — uomu-la ĭe tare minśinuos — лажов и лоповчина — minśinuos șî oțoman [Por.] | ||
лајати (gl.) — țălui /?/ — доста, немој више лајати на људе (Лесково) — đestul, nu măĭ țălui la lume [GPek] | ||
лак (prid.) — ușuor /ușor/ — данас никоме није лако — astîḑ la ńima nuĭe ușuor — њему лако иде посао, јер га је научио како ваља — luĭ lukru mĭarźe ușuor, kă la-nvațat kum trîabe — лакше мало, немојте се гурати — măĭ ușuor kîta, nu va-npinźarîț — лак као перо — ușuor ka pana — лаку ноћ — nuapća ușuară — био је безгрешан, и имао је лаку смрт — a fuost ńipîkatuos, șî avut muarće ușuară — вуна је много лакша од коже — lîna ĭe mult măĭ ușuară đi kît pĭaļa [Por.] | ||
лакат (i. s.) — kuot /cot/ — лакат је зглоб на човековој руци, између рамена и шаке — kuotu ĭe înkeĭatură la mîna uomuluĭ, întra umîr șî palmă — пао је, и угануо руку у лакту — a kaḑut, ș-a skļinćit mîna đin kuot — набио је руку у реку до лакта, и није дотакао дно — a bagat mîna în rîu pănă-n kuot, șă n-aźuns la fund [Por.] | ||
лако (pril.) — ļesńe /lesne/ — тврдоглав, нећеш лако с њим изаћи на крај — tare đi kap, nu ĭeș ļesńe ku ĭel în kîpatîń — лако се џак празни, тешко се пуни — ļesńe sa goļașće saku, amunka sa umplă — стигло је зло време, ником није лако — ažuns vrĭamĭa grĭa, la ńima nuĭe ļesńe — лакше је теби, јер си млад — măĭ ļesńe ĭe țîĭe, kî ĭeș ćinîr [Por.] | ||
лакомужна (samo u ž. r.) — mulguasă /mulgătoare/ — наша крава је лакомужна, могу деца да је музу — vaka nuastră ĭe mulguasă, puot kopiĭi s-o mulgă — лакомужна је крава која има велику рупицу на вимену — mulguasă ĭe vaka kare are mare sfîrk la pulpĭe [Por.] | ||
лакрдија (mn. nakîrźiĭ) — nakîrźiĭe /năcârdie/ — деца праве лакрдије по цео дан — kopiĭi fak la nakîrźiĭ tota ḑîva [Stig] | ||
лан (i. s.) — in /in/ — од лана се ткало платно за кошуље — đin in s-a țasut pînḑă đi kimĭeș — ланено платно је много мекше од конопљиног — pînḑă đi in ĭe mult măĭ muaļe đikît a đi kîńipă [Por.] | ||
лапавица (i. ž.) — țofaîală /lăpoviţă/ — када заједно падају снег и киша, настаје лапавица — kînd înprauna ńinźe șî pluaĭe, sî faśe țofaĭală [Crn.] | ||
лапрдање (i. ž.) — ļifuritură /lifuitură ?/ — читаву гомилу брбљарија можеш чути од њега — o gramadă đi ļifuriturĭ aĭ s-auḑ đi la ĭel — рекао ми је једну превелику глупост — mĭ-a spus o lifuritură prĭa marĭe [Crn.] | ||
лапрдање (i. ž.) — fļonkańiĭe /fleancănir/ — ретко ко ће моћи да поднесе лапрдање које излазе из њених устију — rar kare va puća sî măĭ sufire fļonkańiĭe kare ĭasă đin gura iĭ [Por.] | ||
лапрдати (gl.) — ļifuri /laf/ — брбља, јер му је такав говор — ļifură, k-așa-ĭ vuorba — ја ништа не разумем шта овај човек брбља ? — ĭuo ńimik nu înțaļeg śe ļifură uomo-sta? — брбља што не треба — ļifură śe nu-ĭ mĭarźe-n rînd [Crn.] — лупета којешта, баљезга; (фиг.) лаје — ļuafîĭe lozaĭturĭ [Por.] | ||
лапрдати (gl.) — fļonkańi /fleoncăni/ — немој ми лапрдати по васцели дан, јер сам сит свега — nu-m fļonkańi tota ḑîua, kă mis satul đi tuaće [Por.] | ||
ларма (i. s.) — rămît /ramăt/ — од јутрос се чује велика ларма код комшија, као да су опет започели свађу — đi đesńață s-auđe mare rămît la veśiń, ka kînd ĭară s-a luvat la gîlśao [Por.] | ||
ларма (i. ž.) — larmă /larmă/ — каква ли се то галама чује код суседа, да се нису опет ухватили за гушу, пијандуре — śe larmă sa va auḑî la veśiń, să nu sa fi luvat ĭară đi gît, bĭețîĭuoșî [Por.] | ||
лармати (gl.) — lărmui /lărmui/ — деца у школи толико галаме за време одмора, да ти пробијају уши — kopiĭi la şkuală atîta lărmuĭe đi vrĭamĭa đi ođină, đi-ţ strabat urĭekiļi [Por.] | ||
ласица (i. ž.) — ńevastuĭkă /nevăstuică/ — ласица је мала животиња, много личи на веверицу — ńevastuĭka ĭe o žuavină mikă, samînă mult la viveriță [Por.] | ||
ластавица (i. ž.) — rîndurikă /rândunică/ — ластавица прави гнездо испод кућне стрехе — rîndurika faśe kuĭb supt strĭeșîna kîășî [Por.] | ||
левак (prid.) — stîngaś /stângaci/ — дете је леворуко, баца камен левом руком — kopilu ĭe stîngaś, baće ku pĭatră ku mîna stîngă — левак је во кога прежеж са леве стране — stîngaś ĭe buou kare-l înžuź đi parća stîngă [Por.] | ||
левак (i. m.) — tolśerĭ /tolcer/ — левак је направљен као звоно, широк на горњем крају, а на доњем има уску цев која се набија у суд — tolśerĭu ĭe fakut ka klopîtu, larg la gură, da đi žuos are cauă îngustă kare sa bagă-n vas — левком се претаче течност из суда у суд са уским грлом — ku tolśerĭ sa tośașće bĭeutura đin vas în vas ku gîtu îngust [Por.] | ||
левак (i. ž.) — pîlńiĭe /pâlnie/ — у Танди под Дели Јованом стари су левак звали плњије — în Tanda supt Guol aĭ batrîń la tolśerĭ a ḑîs pîlńiĭe [Por.] | ||
левакиња (i. ž.) — stîngaśe /mamită/ — левакиња је овца која је изгубила млеко на једном вимену — stîngaśe ĭe uaĭa kare a perdut o țîță ku lapće [GPek] | ||
леви (prid.) — stîng /stâng/ — боли га лева нога — ăl duare piśoro-l stîng — угануо леву руку, којом пише — a skļinćit mîna stîngă, ku kare skriĭe — прошао је као метак левом страном — a trĭekut ka plumbu pi parća stîngă [Por.] | ||
лево (pril.) — stînga /stânga/ — једно време је ишао право, а онда је скренуо лево — într-o vrĭame a mĭerś đirĭept, pĭeurmă a dat la stînga — точак је вукао лево, и он је пао у канал — ruata a tras în stînga, șî ĭel a kaḑut în kanal [Por.] | ||
левча (i. s.) — bļau /bleau/ — левча спаја осовину кола и стубац на сандуку, ојачава кола када се превози велик и тежак терет (Јасиково) — bļauka ļagă karu đi la osîĭe pănă la stupăț la kotur, înțîpeńașće karu kînd duś vrun tovar mare șî grĭeu [GPek] — бљау се звао део дрвеног плуга који је ишао кроз земљу (Рановац) — bļau s-a kĭemat un parśel la plugol dă ļeamn kare a mĭers prăn pomînt [Mlava] | ||
легало (i. m.) — kobîrļeu /cobârlău/ — није имао кад да направи обор за свиње које је тек дотерао, па им је склепао легало уз ограду, да свиње буду затворене само преко ноћи — n-avut kînd să fakă obuor dă puorś kare numa śe ĭ-a dus, numa a fakut un kobĭrļeu lîngă gard, să fiĭe puorśi înkiș numa prăsta noapće [Stig] | ||
легало (i. s.) — kulkuș /culcuș/ — легало је место где спавају животиње, али се може рећи и за човека — kulkuș ĭe luok unđe sa kulkă žuavinjilji, da sa puaće ḑîśa șî đi uom — ухватили га на легалу — l-a prins la kulkuș [Por.] | ||
лед (i. ž.) — gĭață /ghiață/ — лед се прави од воде кад је мраз, и кад се вода много охлади — gĭața sa faśe đin apă kînd ĭe źer, șă kînd apa mult sa raśiașće — лед је хладан и клизав — gĭața ĭe rîaśe șî aluńikuasă — деца се зими клизају на леду — kopiĭi ĭarna sa kară pi gĭață [Por.] | ||
лединаст (mn. țăļinuoș, țăļinuosă) — țăļinuos /ţelinos/ — на мом поседу, земљиште је лединасто — în moșîĭa-mĭa, pomîntu ĭe țăļinuos [Por.] | ||
лединиште (i. s.) — țăļińiș /ţeliniș/ — села су опустела, остале су голе ледине на све стране — s-a pirasît saćiļi, a ramas țăļińiș guol în tuaće părțîļi [Por.] | ||
леђа (i. m.) — șîaļe /șale/ — леђа су задња страна човековог трупа, од задњице до врата — șîaļiļi ĭe duosu lu trupu uomuluĭ, đi la kur pănă la gît — кроз средину леђа пролази кичма — pin mižluoku șăļiļuĭ trĭaśe uosu spinări — пао на леђа — a kaḑut pi șîaļe — има јака леђа — are șîaļe țapîn — окренуо му леђа — ĭ-a-ntuors șîaļiļi [Por.] | ||
лежај (i. s.) — așćernut /așternut/ — где те затекне ноћ, направиш лежај на голој земљи, и спаваш без бриге — uń-će prinđe nuapća, îț faś așćernut pi pomîntol guol, șî duormĭ fara grižă — лежај ми није добар, бије ме у леђа (жуља ме) — așćernutu nu mi bun, ma baće la șîaļe [Por.] | ||
лежање (i. ž.) — ḑaśială /zaceală/ — са толиким излежавањем не прави се новац — ku atîta ḑaśială nu sa fak bań — тешко да ће преживети само са лежањем у кревету, треба га одвести лекару — grĭeu o să skîape viu numa ku ḑaśială în pat, trîabe dus la duoktur [Por.] | ||
лежати (gl.) — ḑaśa /zăcea/ — немој ми ту лежати, устани јер је време за посао — nu-m ḑaśa aśiĭa, skualîće kî ĭe vrĭamĭa đi lukru — лежи (болује) од тешке болести — ḑaśe đi buală grĭa — пао је у постељу, лежи на самрти — a kaḑut în pat, ḑaśe pi muarće [Por.] | ||
лежати (gl.) — klośi /cloci/ — само кокошке и птице леже на јајима да се излегу пилићи — numa gaińiļi șî păsîriļi klośesk pi uauă să skuată puĭ [Por.] | ||
леј (i. m.) — ļau /leu/ — не вреди ни један леј — nu vreaduĭe ńiś un ļau — идем где хоћу за свој грош — mă duk unđe vreau dă ľau mieu — напио се, и тражи да му отпева једну само по његовом ћефу — s-a-nbatat șî kată să-ĭ kînće una numa dî ľau luĭ [Bran. | ||
леј (i. m.) — ļiu /leu/ — леји су новци донети из Влашке, али, према причању старих, са њима се трговало и овде, у Србији — ļiĭ sînt bań duș đin Rumîńiĭe, ama, pin povĭeșćiļi lu aĭ batrîń, ku iĭ s-a kumparat ș-aiśa, în Sîrbiĭe — један леј је имао двадесет пара — un ļiu avut doaḑăś đi parîaļe [GPek] | ||
леја (i. s.) — strat /strat/ — леја је део баште у коме се сади лук, паприка, краставац — stratu ĭe parća bașćeļi în kare sa sađașće śapa, piparka, krîstavĭețî [Por.] | ||
лек (i. s.) — ļiak /leac/ — од падавице лека има само код врачара — đi buala rîa ļiak ĭastă numa la vrîžîtuorĭ [Por.] | ||
лековита биљка (i. ž.) — buruĭană /buruiană/ — којом си биљком излечио посекотину на руци ? — ku śe buruĭană aĭ vinđakat taĭatura la mînă? — сад је време за бербу лековитог биља — akuma ĭe vrĭamĭa đi kuļes buruĭańe — камилица и хајдучка трава су лековите биљке против болова у стомаку — romańița șî kuada mîțuluĭ sînt buruĭańe đi durĭarĭe la burtă [Crn.] | ||
лемез (i. m.) — panžîn /păianjen/ — лемез за пласт прави се од две гране црног граба, очишћене од лишћа у уплетене врховима — panžîn đi klańe sa faśe đin doa krĭeinź đi svińak, kurațaće đi frunḑă, șî înplećiće la vîr — низ лемез се спушта човек који је денуо пласт — pi panžîn sa dubuare uomu kare a grîmađit klańa [Por.] | ||
лемити бакром (gl.) — arami /arămi/ — само су Цигани добро лемили бакраче — numa țîgańi aramit bun kaldîărîļi [Por.] | ||
ленчуга (i. ž.) — putuare /putoare/ — лепо су јој говорили људи да се не удаје за ту ленштину од момка, јер ће умрети од глади — ĭ-a spus lumĭa frumos să nu sa mariće dupa putuarĭa-ĭa đi baĭat, kă o să muară đe fuame — код старих Влаха била је популарна прича о некој Марији Лењивици — la rumîńi aĭ batrîń a fuost kunoskută povasta li vro Mariĭe Puturuasă [Por.] | ||
ленчуга (prid.) — ńitrîbuit /netrebuit/ ◊ — | ||
лењ (prid.) — ļenuos /lenos/ — како да не буду сиромашни кад је муж лењ, жена лења и сва деца лења — kum să nu fiĭe saraś kînd ĭe uomu ļenuos, muĭarĭa ļenuasă da șî kopiĭi tuoț ļenuoș [Por.] | ||
лењост (i. ž.) — ļeńa /lene/ — лењост је болест која не боли, добија се кад се изгуби воља за било какав посао — ļeńa ĭe o buală kare nu duare, sa kapîtă kînd sa pĭarđe vuoĭa đi fiĭe-śe lukru [Por.] | ||
леп (prid.) — frumuos /frumos/ — старија ћерка је лепа, средња лепша од ње, најмлађа је најлепша, јер је лепша од обе, али ова која има само седам година, чини ми се биће најлепша од свих — fata mare ĭe frumuasă, a mîžlośină ĭe măĭ frumuasă đi kît ĭa, da a mikă șî măĭ frumuasă, kî ĭe măĭ frumuasă đi kît ĭaļe amîndoă, da asta śe are numa șapće ań, mi sa-m pare k-o sî fiĭe măĭ frumuasă pista tuoț — имао сам један нож са лепим канијама, посебно украшеним по мом укусу, али су ми га украли ц. (за посао) добро, квалитетно и стручно урађен посао — am avut un kuțît ku plasîaļe frumuasă, adîns înfrumoșaće pi plaku mĭeu, ama mi l-a furat — идем код једног брице да ме подшиша, јер сам чуо да лепо шиша д. (за време) лепо, ведро време — ma duk la un barbarĭ sî ma ratungă, k-am uḑît kă tunźe frumuos — разведрило се, биће леп дан — sa razbună, o sî fiĭe ḑîua frumuasă — чини ми се да су зиме биле лепше у мом детињству, него што су сада е. (за осећања) лепо, пријатно, мило, драго, слатко — mi sa-m pare kî ĭerńiļi a fuost măĭ frumuasă în kopilariĭa-mĭa, đi kît śe sînt akuma — много ми је лепо кад мислим на њу, кад се сетим колико је слатко и лепо љубљење са њом, сав се истопим — mult mi frumuos kînd ma ginđiesk la ĭa, kînd îm dîă-n gînd kît ĭe đi dulśe șî frumuos țukatu ku ĭa, ma topĭesk tuot — јако лепо — (komp.) tare frumuos — много лепо — mult frumuos [Por.] | ||
лепа Ката (sint.) — fluarĭa-turśiaskă /ruși-de-toamnă/ — лепа Ката расте у башти, цвета у јесен — fluarĭa turśiaskă krĭașće în bașćauă, înfuare tuamna — лепа Ката се бере, суши, и кад затреба носи се на гробље, где се намењује мртвима — fluarĭa turkuluĭ sa kuļiaźe, sa uskă, șî kînd trîabe sa duśe la morminț, unđe sa dîă đi pomană la-ĭ muorț [Por.] | ||
лепет (оном.) (uzv.) — pîl! /pâl/ — птица ме је видела, па „пл-пл” крилима и оде — pasîrĭa ma vaḑu, șî „pîl-pîl” đin îăripĭ șî sa dusă [Por.] | ||
лепетати (gl. p.) — pîlpîi /pâlpâi/ — петао прво лепеће крилима, па онда пева — kokuoșu întîń pîlpîĭe đin îăripĭ, pă atunśa kîntă — што млатараш рукама, дете, хоћеш да полетиш? — śe pîlpîĭ đin mîń, kopiļe, vrĭeĭ sî zbuorĭ? [Por.] | ||
лепило (i. ž.) — ļipitură /lipitură/ — леп за кућу правио се од блата, помешаног са плевом — ļipitură đi kasă s-a fakut đin morśilă, mistakată ku pļauă [Por.] | ||
лепиња (i. s.) — gogoș /gogoașă/ — гогош је бесквасна лепиња, печена на табли шпорета, прави се од брашна са водом и сољу, без квасца, и меси се опраним рукама — gogoșu ĭe pîńe aḑîmă, kuaptă pră tabla lu șporĭet, a sa faśe dîn fańină ku apă șî ku sare, fîr dă olațăl, șî sa mursîkă ku mîńiļi spalaće [Mlava] — пуна му глава кврга, не можеш га ошишати вавек (Танда) — kapu-ĭ pļin đu gogoașă, no-l măĭ tunź vĭek [Por.] | ||
лепиња (i. ž.) — ļipiĭe /lipie/ — лепиња је мали танак хлеб — ļipiĭa ĭe pîńe mikă șî supțîrĭe — данас се лепиња пече на плотни шпорета, а некад се пекла на каменој плочи, загрејаној на ватри — akuma ļipiĭa sa făśe pi plotna șporĭetuluĭ, da đemult sa kuopt pi arđauă, ļaspiđe îngalḑîta la vatra fuokuluĭ [Por.] | ||
лепити (gl. p. ref.) — ļipi /lipi/ — идем да му залепим један шамар — ma duk să-ĭ ļipĭesk o palmă — прљава гума не лепи се добро — guma imuasă nu sa ļipĭașće bińe — не наслањај се на зид, јер је окречен скоро — nu ći ļipi đi parĭaće, kî ĭe vîruit đi kurînd [Por.] | ||
лепљен (prid.) — ļipit /lipit/ — стара колиба, облепљена блатом — koļibă batrînă, ļipită ku morśilă [Por.] | ||
лепљив (prid.) — ļipiśuos /lipicios/ — тесто кад се меси ваљано, не сме да буде лепљиво, да се лепи за руке — aluvatu kînd sa plumađiașće kalumĭa, nu trăbe să fiĭe ļipiśuos, să sa prindă đe mîń [Por.] | ||
лепота (pril.) — frumoșață /frumuseţe/ — од њене лепоте врти ми се у глави — đi frumoșața iĭ mi sa-nvîrćiașće-n kap — када месиш „закончиће” за даћу, стављаш на њих украсе какве смо научили од наших баба ц. (за друштво) мир, напредак, срећа — kînd faś zakuańe đi pomană, puń pi ĭaļe frumoșîățurĭ kum am învațat đi la babiļi-nuaștre — мир у земљи, живот без ратова: дивота једна д. (псих.) дивљење, усхићење — paśe-n țară, traĭ fara raturĭ: frumoșața lumi — велика је дивота да је наш речник стигао до двехиљаде речи, и то на свега десет-једанаест слова ИИ. (прил.) (узв.) иронично, за нешто што је испало наопако — mare frumoșață ĭe kă vorbarĭu nuostru ažuns la doa miĭe đi vuorbe numa la ḑîaśe-unsprîaśe sluove — (ирон.) Лепота! — Frumoșață! [Por.] | ||
лепршати (gl. p. ref.) — flutura /flutura/ — барјак лепрша на ветру — stagu flutură la vînt [Por.] | ||
лептир (i. m.) — flutur /fluture/ — само једна врста лептира се претвара у губар — numa o suartă đi fluturĭ sî profak omidă [Crn.] | ||
лептир (i. ž.) — strîgă /strigă/ — стрига је врста великог лептира, којим су бабе плашиле малу децу када нису хтела увече на време да легну — strîgă ĭe un fĭeļ đi flutur mare ku kare babiļi a spumîntat kopiĭi aĭ miś kînd sara n-a vrut la vrĭame sî sa kulśe — веровало се да стрига долази ноћу, и сише крв малој деци — s-a krĭeḑut kă strîga vińe nuapća, șă suźe sînźiļi la kopiĭ miś [Por.] | ||
лептираст (prid.) — fluturuos /fluturos/ — купус се предуго кувао, сада је чорба сва лептираста на површини — ḑama đi varḑă a fĭert prĭa mult, akuma ĭe tuată fluturuasă pi đi supra — некада је у продавницама било две врсте фарбе: „брашњава” боја, и „лептираста” боја, ова друга у облику малих, танких и светлуцавих љуспица (Танда) — (color) đimult pin dugăĭ a fuost fîărburĭ în duauă fĭelurĭ: farbă făńinuasă, șî farbă fluturuasă, asta aduoĭļa într-o fuarmă đi ļaspiḑ miś, supțîrĭe, șî ļikuratuare — напустила сам момка јер је за мој рачун био јако превртљив човек — m-am lasat đi baĭat kă đi sokoćala mĭa a fuost uom tare fluturuos [Por.] | ||
леска (i. m.) — alun /alun/ — леска је лагано дрво, и од ње се праве штапови за поштапање, колинде за колиндреце на Бадњи дан, и штапови који се на даћама намењују мртвима — alunu ĭe ļiemn ușuor, șî đin ĭel sa fak bîće đi rîḑîmat, koļinḑ đi koļindrĭeț la Aźun, șî bîće đi dat đi pomană l-aĭ muorț [Por.] | ||
лескар (i. m.) — aluńiș /aluniș/ — у лескару је најлепше када има лешника — în aluńișu ĭe mîĭ mîndru kînd ĭastă aluńe [Crn.] | ||
Лесковљанин (i. m.) — Ļiskovĭan /liscovean ?/ — Лесковљани имају воз, којим могу да путују за Мајданпек, или Бор — ļiskovĭeńi au vuoz, ku kare puot să drumîĭe đi Măĭdan, or đi Buor — многи Лесковљани имају куће и у селу, и по брдима — mulț ļiskovĭeń au kăș șî-n sat, șî pi śuoś [GPek] | ||
Лесково (i. ž.) — Ļiskuauă /Liscoa ?/ — Лесково је мало, раштркано село, у долини Горњег Пека — Ļiskuaua ĭe sat mik, răsfirat, în vaļa Pĭekuluĭ al đi Sus — на задњем попису ( — la popiso-l đi la urmă (2011.) avut numa 348 đi inș, đin kare s-a skris kă sînt sîrbĭ 88, da rumîń 189; 22 nu s-a skris śe sînt, dakă sa șćiĭe kă ĭe satu gata tuot rumîńesk — име села је српско, од дрвета „леска”, које је на влашком „алун” — numiļi satuluĭ ĭe sîrbĭesk, đi la ļiemn „leska” kare ĭe pi rumîńașće „alun” [GPek] | ||
летач (i. m.) — zburatuorĭ /zburător/ — птица летачица — pasîrĭe zburatuare — змаја не смеш да поменеш по имену, него га ословиш са „летач” — la zmîău nu kućieḑ să-ĭ ḑîś pi nume, numa iĭ ḑîś „al-zburatuorĭ” [Por.] | ||
летети (gl. p.) — zbura /zbura/ — лети као птица — zbuară ka pasîrĭa — лети на висини — zbuară pi sus — притисла га мука, па не трчи, него лети — la prispit nakazu, șă nu aļargă, numa zbuară — ману сабљом, одсече му главу — trasă sabĭa, iĭ zbură kapu [Por.] | ||
летка (i. ž.) — ļetkă /letcă/ — летка је једна метална шипка која је тања према врху — ļetka ĭe o brukă đi fĭer, kare sa supțîĭaḑă kîtra vîr — летка је стављена на дрвену хоклицу, окренутој наопако (са ногама на горе) — ļetka ĭe pusă pi un skamn đi ļiemn, întuors ku kraśi-n sus — летка с десна има точкич а иза њега, са дебљег краја, на шипку је набијена једна дрвена дршка — ļetka đi stînga are o roćiță da dupa ĭa, đi kîtra kîpatîńo-l gruos, pi brukă ĭe înțapat un mîńiĭ đi ļiemn — када треба да се стави калем на летку, она се десним крајем повуче на горе са ноге хоклице — kînd trăbe sî sa pună mosuoru pi ļetkă, ĭa sa skuaće în sus đi pi piśuoro-l stîng alu skamn — летки се извуче и врх, и на њега се набије калем, који се навуче све до точкића — ļetkă sa skuaće șî ku vîru, șî pi ĭel sa bagă mosuoru, șî sa traźe pănă lînga roćiță — летка се окреће шаком, која се превлачи преко дршке — ļetka sa-nvîrćiașće ku palma, kare sa traźe pista mîńiĭ — која жена је имала вредног мужа, он јој је правио чекрк, да се не би мучила летком, јер је рад на њој био тежак — kare muĭare avut uom măĭ vrĭańik, ĭel ĭ-a fakut șagîrt, sî nu sa nîkažîaskă ku ļietka, kă ku ĭa lukru a fuost grĭeu [Por.] | ||
летња конопља (i. m.) — aldan /aldan/ — летња конопља се познаје по висини, виша је од јесење — aldanu sî kunuașće pi nalțîmĭe, mîĭ nalt ĭe đi kĭt kîńipa — летња конопља је мушка, а јесења женска — aldanu ĭe omeńesk, da kîńipa muĭerĭaskă — мушка конопља се бере после опрашивања — aldańi sî kuļeg dupa śe ļagă kîńipa — реч „алдан” је позната у селима Оснић, Валакоње, Савинац, Шарбановац, Подгорац, Мали Извор, Добро Поље као летња конопља — vuorba aldan ĭe kunoskută în Osńiśa, Vaļakuańa, Savinîț, Șarbanuț, Podguorț, Izvuoru al mik, Dobropuoļa, ka kîńipa đi vară [Crn.] — алдањ је конопља са семеном (Рудна Глава) — aldań ĭe kîńipa ku samînță [Por.] | ||
лето (i. s.) — urđińiș /urdiniș/ — лето је отвор на кошници, или сандуку, кроз који улазе и излазе пчеле — urđińiș ĭe gaura la kuoșńiță, or la sanduk, pi kare tună șî ĭasă albińiļi [Por.] | ||
лето (i. ž.) — vară /vară/ — лето је годишење доба између пролећа и јесени — vara ĭe vrĭamĭa în an întra primovară șî tuamnă — лето је најтоплије доба године — vara ĭe vrĭamĭa măĭ kaldă pi an — ово лето — vara-sta — прошлог лета — vara trĭekută — топло лето — vară kălduruasă — хладно лето — vară friguruasă — кишно лето — vară ploĭuasă — сушно лето — vară săśituasă — у лето; на лето — în vară; la vară — преко лета — pista vară — у сред лета — îm mižluoku vĭeri [Por.] | ||
летос (pril.) — astavară /astă-vară/ — летос се каже за прошло лето — astavară sa ḑîśe la vara trĭekută [Por.] | ||
летос (pril.) — asta-vară /astă-vară/ — лагали су народ да ће довршити пу још летос, празне приче, уђосмо у зиму а од пута ништа — a mințît lumĭa kă do fak drumu înga asta-vară, vuorbe guaļe, tunarăm în ĭarnă da đin drum ńimik [Por.] | ||
лећи (gl. p. ref.) — kulka /culca/ — сви су легли на рогозину, јер кревета није било — tuoț s-a kulkat pi rugožînă, kă pat n-a fuost — положила га је мати у колевку — l-a kulkat mum-sa-n ljagîn [Por.] | ||
лечен (prid.) — ļikuit /lecuit/ — без мита, не можеш бити добро лечен нигде — fara mită, nup puoț fi ļikuit bun ńiśunđe [Por.] | ||
лечење (i. ž.) — ļekuĭală /lecuială/ — са таквим лечењем неће дуго — ku așa ļekuĭală n-o sî tragă mult — бапско лечење било је боље од лекарског — ļekuĭala babilor a fuost măĭ bună đikît alu duopturĭ [Por.] | ||
лечити (gl. p. ref.) — ļikui /lekui/ — лекари нису могли ништа, а врачара ме је излечиа на брзину — n-a putut duokturi ńimika, da vrîžîtuarĭa ma ļikui đi pi fuga [Por.] | ||
лечник (i. m.) — ļekuituorĭ /lecuitori/ — ако човек нема дане, ни један лечник му не помаже — dakă uomu n-are ḑîļe, ńiś un ļekuituorĭ nu-ĭ ažută [Por.] | ||
лешина (i. ž.) — mortaśină /mortăcină/ — остала је псећа лешина на сред пута, не може се проћи од смрада — a ramas o mortaśină kîńaskă în mižluoku drumuluĭ, nu sa puaće treśa đi putuare [Por.] | ||
лешник (i. ž.) — alună /alună/ — лешник је семе леске — aluna ĭe sîmburu lu alun [Por.] | ||
либада (i. ž.) — skurćeĭkă /scurteică/ — либада је хаљетак кратак до појаса, са дугим рукавима, носи се преко кошуље — [Pad.] skurćeika ĭe țoală skurtă pănă la brâu šî are mâńeś lunż, să poartă pistă śupag [Pad.] | ||
ливада (i. ž.) — ļivađe /livadă/ — ливада је поље са травом за кошење и испашу — ļivađe ĭe kîmp ku ĭarbă đi kosît șî đi paskut — стари сточари, који су живели по планинама, нису имали довољно ливада за сено и испашу, па су их правили паљевинама — oĭari aĭ batrîń, kare a trait pi munț, n-avut ļivĭeḑ đi fîn șî đi popașî đi ažuns, șî ļ-a fakut ku pîržuaļe [Por.] | ||
ливадска биљка (i. ž.) — aluńauă /alunele/ — ливада са овом биљком се не коси, јер је трава лоша — ļivađa ku aluńauă nu sa kosîașće, kî ĭe ĭarba rîa — од ње се бере само цвет, добар је за чај — đi la aluńauă sa ĭa numa fluarĭa, bună ĭe đi ćaĭ [Por.] | ||
лизање (i. ž.) — ļinsuare /linsare/ — медведу је најслађе лизање кад лиже саће са медом — lu urs ĭe măĭ dulśe ļinsuarĭa kînd ļinźe faguru đi mńare — крава не прекида лизање, док не олиже цело теле — vaka nu sa lasă đi ļinsuare, pănă nu ļinźe vițălu întrĭeg [Por.] | ||
лизати (gl. p. ref.) — ļinźa /linge/ — крава по тељењу прво олиже своје теле — vaka dupa śe fată, ĭa măĭ întîń îș ļinźe vițălu — чим је видео печење на столу, поче да облизује усне — kum a vaḑut friptura pi masă, înśepu sî sa ļingă pi buḑă — слизали се једни с другима, и сада ни ђаво не може да их раздвоји — s-a ļing uńi pi alțî, ș-akuma nu puaće ńiś draku să-ĭ đispartă [Por.] | ||
лијана (i. m.) — kurpin /curpăn/ — лијана је дугачка биљка јака као конопац, зато се користи за израду везова за разне потребе — kurpinu ĭe buĭađe lungă șî țapînă ka sfuara, đ-aĭa đin ĭa sa fak ļigaturĭ đi mulće treburĭ — сиромашни су се пасали лијаном уместо каиша — aĭ saraś sa-nćins ku kurpińi în luok đi kurauă [Por.] | ||
лијаниште (i. m.) — kurpinarĭ /curpinar/ — лијаниште је густиш у шуми, пун лијана — kurpinarĭ ĭe đesîș în padurĭe pļin đi kurpiń [Por.] | ||
лика (i. s.) — ćiĭ /tei/ — лика се вади из коре липовог дрвета — ćiĭu sa skuaće đin skuarca lu lubarĭ đi ćiĭ — ликом се везују снопови жита — ku ćiĭu sa ļagă snuopi đi grîu [Por.] | ||
липа (i. m.) — ćeĭ /tei/ — од липовог дрвета резале су се даске за канате на колима, а липов цвет се бере за лечење болова у стомаку — đin ļiemnu đi ćeĭ sa fakut blîăń đi loitre đi kar, da fluarĭa đi ćeĭ sî kuļaźe đi ļekuit durĭarĭarĭ la burtă — липовом ликом су људи некада везивали винову лозу — ku kuaža supțîrĭe a đi ćeĭ lumĭa đimult a ļagat viĭa [Crn.] | ||
липа (i. m.) — ćiĭ /tei/ — липа лепо мирише — ćiĭu mirusă frumuos — од липовог дебла пастири праве рикало — đin lubarĭ đi ćiĭ pîkurari fak buśin [Por.] | ||
лисац (i. m.) — vulpuoń /vulpoi/ — лисац је мужјак лисице — vulpuońu ĭe barbatu vulpi [Por.] | ||
лисица (i. ž.) — vulpĭe /vulpe/ — лисица је дивља животиња црвенаске длаке и дугог репа, која човеку краде живину из кокошарника — vulpĭa ĭe žuavină sîrbaćikă ku păr roșkaćik șî kuadă lungă, kare fură gaiń đi la uom đin kurĭańik — лисица прави брлог у земљи, и то ископан са излазом на две стране, да може утећи кад је потерају ловци са једне сране — vulpĭa faśe bîrluog în pomînt, ș-aĭa sapat ku duauă uș, să puată să puată skapa kînd o prispĭesk vînatuori đintr-o parće — лисица је јако лукава животиња, често се прави мртва само да утекне ловачким псима — vulpĭa ĭe žuavină tare vikļană, đi mulće uorĭ sa faśe muartă numa sî skîape đi kopuoĭ [Por.] | ||
лисичарка (i. m.) — burĭaćegalbin /burete galbin/ — лисичарке су печурке жуте као восак — burĭeț đ-aĭ galbiń sînt śupĭerś galbińe ka śara — лисичарке се још зову и печурке из црног грабишта — burĭeț đ-aĭ galbiń sa măĭ kĭamă șî burĭeț đi pin sfińak [Por.] | ||
лисичина (sint.) — gurașărpilor /iarba-șarpelui/ — лисичина је висока биљка са плавим цветом, који личи на отворена змијска уста са избаченим језиком — gura șărpilor ĭe o buĭađe naltă, ku fluare vînîtă, kare samînă la gura șărpilor đeșkisă, ku ļimba skuasă [Por.] | ||
лисичица (i. ž.) — vulpiță /vulpiță/ — дошла је сестрица лисичица преко залеђене реке, и украла нам рибу из котарице — a veńit sorița vulpița pista rîu îngețat, șî ń-a furat pĭeșći đin kutariță [Por.] | ||
лисник (i. s.) — frunḑarĭ /frunzar/ — лисник је једна врста пласта, саденутог од грана са лишћем, окресаних са дрвећа, који се чува као зимница за стоку — frunḑarĭu ĭe un fĭeļ đi klańe, grîmađită đin krĭanźe ku frunḑă, dîrîmaće đi pi ļiamńe, kare sa pazîașće să fiĭe ĭernaćik đi viće — код нас се лисник прави од лишћа храста, цера и букве, јер тога дрвећа највише има — la nuoĭ frunḑarĭu sa faśe đin frunḑă đi gorun, śaruoń șî fag, kî aļa ļiamne măĭ mult ĭastă [Por.] | ||
лист (i. ž.) — fuaĭe /foaie/ — лист кукуруза — fuaĭe đi kukuruḑ — поцепале су се две странице књиге — s-a rupt duauă fuoĭ đin karće — окренуо сам лист, и сада сам други човек — am întuors fuaĭa, ș-akuma sînt alt uom [Por.] | ||
лист (i. ž.) — frunḑă /frunză/ — свака биљка има лишће — tuata buĭađa are frunḑ — зелен лист — frunḑă vĭarđe — суви лист — frunḑă uskată — ујесен лишће опада с дрвећа — tuamna frunḑa pikă đin ļiemn — лишће је пожутело — frunḑa a-ngălbińit [Por.] | ||
листић (i. ž.) — foiță /foiţă/ — видео сам код једнога старца неку књигу, он каже да је то некакво свето писмо, има неке листиће толико танушне да се провиде — am vaḑut la un muoș o karće, ĭel spuńe kî ĭe vro sfeta pisma, are ńișći foiță atîća đi supțîriśe đi sa vĭađe pin ĭaļe [Por.] | ||
листић (i. ž.) — frunḑuļiță /frunzuliţă/ — цвет је изникао и пустио листић, мислим да ће се примити — fluarĭa a rîsarit, ș-a slubaḑît frunḑuļița, ginđesk kî o sî sa prindă [Por.] | ||
лице (i. ž.) — față /faţă/ — лице код човека обухвата чело, очи, нос, образ, уста и браду — fața uomuluĭ kuprinđe frunća, uoki, nasu, obrazu, gura șî barba — онај ко је храбар, окреће лице према човеку, и каже му све отворено у лице (Рудна Глава) — kare ĭe vićaz, întuarśe fața kîtra uom, șî-ĭ tuot đeșkis în uokĭ [Por.] — окрену се лицем према мени и поцрвене као рак (Оснић) — sî-ntuarsă ku fața kîtră mińe, șî roșî ka raku [Crn.] — стави поњаву на кревет са лицен на горе — puńe pîătura pi pat ku fața-n sus — „фаца” је земљиште окренуто сунцу (Танда) — fața ĭe pomîntu întuors kîtra suare [Por.] — у присоју раније ниче кукуруз, јер је земља топлија (Оснић) — în față mîĭ îndată rasîarĭe kukuruḑu, kî ĭe pomîntu mîĭ kalduruos [Crn.] — изашао је на лице места, окупио је сведоке, и доказао да говори истину (Рудна Глава) — a ĭeșît în fața luokuluĭ, adunat marturi, ș-aratat k-a vorbit đ-adaverĭe — Мало (или велико) присоје — Fața mikă (or mare) — Јоново присоје (Танда) — Fața lu Ĭuon — Воденично присоје (присојна страна изнад воденице) (Црнајка) — Fața muori — то је било у освиту дана (Близна) — aĭa a fuost în față đi ḑîuă [Por.] | ||
лице (i. ž.) — firĭe /fire/ — док се није разболео, био је румен у лицу, а сада је жут као восак — pînă nu s-a bolnavit, a fuost ruoșu la firĭe, da akuma ĭe galbin ka śara [Crn.] — „фаца” је предња страна човекове главе, а „фире” је изглед његовог лица: може бити црвен у лицу, бео, црн, натмурен, испијен ... (Рудна Глава) — față ĭe parća đi-nainće alu kapu uomuluĭ, da fire ĭe faktura fĭețî: puaće-fi ruoșu la fire, alb, ńegru, pusumorît, tras ... [Por.] | ||
личити (gl.) — sîmana /semăna/ — жена треба да роди децу да личе на оца — muĭarĭa trăbe să fakă kopiĭ să samińe la tatîsu — дечица су близанци, зато толико личе — kopilașî sînt źemanarĭ, đi aĭa atîta samînă [Por.] | ||
лиша (sint.) — kuruđigaină /cur-de-găină/ — лиша је кожна болест, најчешће код деце — kuru đi gaină ĭe buală đi pĭaļe, măĭ đes pi la kopiĭ — место на кожи са лишом бабе су умакале качамком, који су бацале кокошкама да га покљуцају (Танда) — luoku pi pĭaļe ku peśinźina babiļi a-nćinat ku koļașă, kare a lupadat la gaiń s-o manînśe [Por.] | ||
лобања (i. ž.) — guagă /gogă ?/ — нашао је у шуми лобању непознате животиње — a gasît în padurĭe o guagă đi žuavină ńikunoskută — код старог гробља нађене су неке огромне лобање, причало се да су то лобање џинова — la morminț-aĭ batrîń s-a gasît ńiskar gogolaĭe boznakîće, s-a puvestît kî sînt kîpațîń đi žîdań — ђаволастог ли детета, бог му згромио луду главицу! — aldrakuluĭ ĭe koplio-sta, trasńirĭar dumńeḑîu gogița naruadă! [Por.] — отпала му коса, и остала му је гола лобања — ĭa pikat pîăru șî ĭa ramas gogoļaĭa guală — лежао је са разбијеном лобањом — a fuost kulkat ku gogoļaĭa spartă [Crn.] | ||
лобода (i. ž.) — luobîdă /lobodă/ — набрао је џак лободе да нахрани свиње, јер је лобода врста траве коју свиње много једу — a kuļes un sak đi luobîdă sî đa la puorś, kî ĭe luobîda un fĭeļ đi ĭarbă kare puorśi mult o manînkă [Por.] | ||
лов (i. s.) — vînat /vânat/ — стари Власи који су живели на планини, издржавали су се ловом, јер је дивљачи било доста, а људи мало — rumîńi aĭ batrîń kare a trait în munće, s-a țînut ku vînatu, kă a fuost žuvaiń đestuļe da lumĭe puțînă [Por.] | ||
ловац (i. m.) — vînatuorĭ /vânător/ — некада су сви људи били ловци, јер су се ловом прехрањували преко зиме, а чували су се и од дивљих звери, као што су били курјаци и медведи — đemult tuoț uamińi a fuost vînatuorĭ, kă ku vînatu s-a arańit pista ĭarnă, da s-a aparat șî đi žuaviń sîrbaćiśe, kum a fuost lupi șî urșî [Por.] | ||
логор (i. s.) — lagĭer /lagăr/ — у Првом светском рату интерниралих их Бугари и отерали у логоре у Богарској — în ratu-ļ đintîń ĭ-a-ntăļirit bugari, șî ĭ-a mînat în lagĭer în Bugariĭe [Por.] | ||
ложиште (i. ž.) — arźauă /argea/ — „арђауа” се некада називало место где се ложила ватра — arźauă s-a ḑîs đivrodată la luok unđe s-a fakut fuok — „арђауа” је било удубљење за жар испод разбоја за ткање — arźauă a fuost adînkatură đi žîgaraĭ supt razbuoĭ đi țasut [Por.] — „арђауа” је земуница посебно направљена да се у њој лети тка пређа од конопље и лана, јер је пређа тада примала највише влаге — arźaua a fuost borđeĭ fakut adîns đi țasut vara la tuortu đi kîńipă șî đi in, kî atunśa tuortu a prins măĭ multă uđală [Crn.] | ||
лој (i. s.) — său /seu/ — лој имају овце, козе и краве, а свиње имају маст — său au oiļi, kapriļi șî vaśiļi, da puorśi au untură — лој се некад употребљавао у осветљавању куће, при калемљењу, и за мазање табана када се полазило на неки далеки пут — ku său đemult avut trĭabă kînd a viđerat koļiba, kînd a oltańit, șî đi uns tălpiļi kînd s-a pļekat la vrun drum đeparće [Por.] | ||
локва (i. ž.) — biglă /baltă ?/ — тамо где су потегли ножеве једни на друге, остала је само локва сасирене крви — akoluo unđe s-a luvat la kuțîće uńi ku alțî, a ramas numa biglă đi sînźe uskat [GPek] | ||
ломити (gl. p. ref.) — frînźe /frânge/ — толико су воћке родиле ове године, да се ломе претоварене плодовима — atîta a rođit puomi anu-sta, đi sa frîng înkarkaț ku puame — закачио косом пањ, и полимио је у колену — a dat ku kuasa în bușćan, ș-a frînto đin kalkîń — пломио га је од батина — la frînt đi bataĭe — сломио је држаље на секири — a frînt držaļa la sakurĭe [Por.] | ||
ломљава (i. ž.) — frîntuare /frântoare/ — живот људи на планини само је једна ломљавина голема — traĭu lumi pi śuakă numa ĭe o frîntuare mare [Por.] | ||
лонче (i. ž.) — uolbă /halbă/ — живим сама и доста ми је лонче пасуља на дан — traĭesk sîngură, șă mi đestul o uolbă đi pasuĭ la ḑî — имам џезву за три кафе, кад их има више, кувам два пута — am uolbă đi trîĭ kafe, kînd sînt măĭ mulț, fĭerb đi dîdauorĭ [Por.] | ||
лопар (i. m.) — krăpător /cîrpător/ ◊ — [Kmp.] | ||
лопатица (i. ž.) — spećaḑă /speteaze/ — на дашчици се праве нити за разбој — pi spećaḑă sa fak ițăļi đi razbuoĭ — сећам се да је отац називао спећадзом секуру за цепање шиндре, којом су се некада покривале куће — țîn minće kă tata-ĭ ḑîśa spećaḑă la sakurĭa đi spart la șîdîre ku kare s-a astrukat kășîļi đemult [Por.] | ||
лоповлук (i. s.) — furaluk /furăluc/ — навикли на лоповлук, па се нико не жали — s-a învațat la furaluk, șă ńima nu sa vaĭtă — велики лоповлук — furaluk mare — они живе од лоповлука — iĭ traĭesk đin furaluk [Por.] | ||
лочка (i. ž.) — pivă /piuă/ — лочка је један трупац издубљен за ширину шине колског точка, којим се коче кола када под тешким теретом иду низбрдо — piva đi kar ĭe un tutuk skobit kît ĭe larźimĭa alu șîna lu ruata karuluĭ, șî ku ĭa sa înpĭađikă karu kînd mĭarźe-n vaļe, înkarkat ku tovar grĭeu — лочка има на врху једну буџу, о коју је везан ланац једним крајем, а другим је ланац везан за колску руду — piva la vîr are o buată, đi kare sa ļagă lanțu ku un kîpatîń, da ku alalalt lanțu ĭe ļegat đi ruda karuluĭ — лочка се данас прави од метала, и пошто су се запрежна кола готово изгубила, сада се ставља на тракторску приколицу (Црнајка) — piva astîḑ sa faśe đi fĭer, șî fînka karurļi đi buoĭ gata s-a pĭerdut, akuma sa puńe la prikoļița đi traktur [Por.] — код нас није позната реч „пива”, код нас се то зове кочница (Јасиково) — la nuoĭ nuĭe kunoskută vuorba „pivă”, aĭa la nuoĭ sa kĭamă pĭađikă [GPek] — лочка се стављалала на колски точак кад се колима ишло низбрдо, да закочи кола, да не ухвате мају (Врбница, Поморавље) — papuku s-a pus la ruata dă kar kînd a mĭers ku karu pră pripor învale, să inpĭađiśe karu, să nu ĭa mau [Pom.] | ||
лочка (i. m.) — păpukdăkar /păpuc de car ?/ — колска кочница се прави од багремовог дрвета — păpuk dă kar să faśe dîn ļiemn dă băgram — из багрема се исече један трупчић дужине око пола метра — dîn băgram să taĭe un tutuśiel dă lung vro źumătaće dă mĭetîr — колска кочница има по средини жљеб, у који улази колски точак — papuku pră mižluok are un žgĭab, în kare tună rouata dă kar — кочница с предње стране има једну алку, о коју се веже ланац, и на тој страни је отесана — papuku dîn-nainće are o alkă, dă kare să ļagă sănźiru, șî dîn parće-ĭa ĭe ćeșît — кочница је боља од дрвета него од гвожђа, јер се дрво таре, и тако се кола боље коче — papuku ĭe măĭ bun dă ļieamn, dă kît dă fĭear, kă ļieamnu să ruoađe, șî așa karu să înpĭeđikă măĭ bińe [Mlava] | ||
лош (prid.) — rău /rău/ — тај човек је лош, а брат му је још лошији — uomo-la ĭe rău, da fiśuorî-su șî măĭ rău — Турци су били зли људи — turśi a fuost uamiń răĭ — пут преко брда је јако лош — drumu pista śuakă ĭe tare rău — има опасног пса — are kîńe rău — лош живот је имала са првим мужем — rău traĭ avut ku uomu đintîń — злу судбину је имао — rîa ursă avut — зла бољка, падавица, епилепсија — (med.) buala rîa [Por.] | ||
луг (i. s.) — krîng /crâng/ — кукавица лети из луга у луг — kuku zbuară đin krîng în krîng [Por.] | ||
луд (prid.) — naruod /nărod/ — отишао у рат као човек на свом месту, а вратио се потпуно луд — s-a dus în rat ka uom la luoku luĭ, da s-a-ntuors naruod đi tuot [Por.] | ||
лудачки (pril.) — noroḑîașće /nerozește ?/ — возио је кола лудачки, и на некој кривини слетео са пута — a mînat karu noroḑîașće, șă la vrun koveĭ a zburat đin drum afară — ухватио је са љубавником на гомили, и тука је тако лудачки да, сва сломљена, данима није могла да устане из кревета — a prinso ku ibuomńiku la gramadă, ș-a batuto așa noroḑîașće đi, tuată frîntă, ku ḑîļiļi nu s-a skulat đin pat [Por.] | ||
лудети (gl.) — noroḑî /nerozi ?/ — почео је лудети још од малена — a-nśeput noroḑî înga đi mik — ако се не будеш мануо пића, полудећеш брзо — dakă nu ći vi lasa đi bĭare, o să noroḑășć ĭuta [Por.] | ||
лудило (i. ž.) — noroḑîĭe /nărozie/ — полудело је дете ко зна због чега, а људи оптужују његове претке да су починили некаква зла, па су дете сада стигле клетве — la prins pi kopil noroḑîĭa kare șćiĭe đin śe, da lumĭa pîrîașće stramuoșî luĭ k-a fakut ńiskaĭ rîaļe, șî pi kopil akuma l-a ažuns blastămurļi — деца праве лудости јер немају друга посла — kopiĭi fak la noroḑîĭe, kă n-au alt lukru — такво весеље одавно није било на сеоској заветини, велико лудило све до зоре — așa visaļiĭe n-a fuost đemult la zavĭećină-n sat, noroḑîĭe mare pănă-n zuorĭ [Por.] | ||
лудирање (i. ž.) — zburdațîĭe /zburdatură/ — ни код кога није било таквог лудирања са парама као код њих, зато су остали голи к’о пиштољ, без ичега — la ńima n-a fuost așa zburdațîĭe ku bańi ka la iĭ, đ-aĭa a ramas guoĭ ka žîpu, fara ńimika [Por.] | ||
лудирати се (gl. p. ref.) — zburda /zburda/ — деца некад нису тако лудовала у игри као сада — kopiĭi đemult nu sa zburda la źuakă așa ka akuma — не подстичи децу на лудорије — nu zburda kopiĭi [Por.] | ||
лужњак (i. m.) — stažărĭ /stejar/ — стари су причали да су лужњак и храст божја дрвета — aĭ batrîń a vorbit kă stažărĭu ku gorunu sînt ļemńiļi dumńeḑîuluĭ [Mlava] | ||
лук (i. m.) — ark /arc/ — „арк” је лук којим се избацује стрела — ark ku kare sa arunkă saźata — виолинско гудало — ark đi laută — превлачи гудалом преко дебеле жице (свира дубоким тоном) — traźe ku arku pi kuarda gruasă — кућа са луковима — kasă ku arkurĭ [Crn.] — лук за сечења качамка (Сиге) — arku dă taĭat koļiașa [Hom.] | ||
лук (i. m.) — izlik /arcadă/ — богаташи по селима имали су куће са тремом са аркадама — găžđiļi pin saće avut kăș ku ćindă ku izliśe [Por.] | ||
лукав (prid.) — afurisît /afurisit/ — он је лукав човек — ĭel ĭe uom afurisît — велика је пустахија био, живот му је протекао од туча до лоповлука — marĭe afurisît a fuost, traĭu ĭ-a trekut đi la batăĭ pîn la fur — опака болест — buală afurisîtă [Crn.] — проклет био — firĭaĭ afurisît [Por.] | ||
лула (i. ž.) — lulă /lulă/ — лулом се назива свака искривљена цев — 1. lulă sa ḑîśe la tuata țauă strîmbă — казанска лула је једна бакарна цев, дуга и крива, кроз коју ракија излази из казана као пара, и која пролази кроз каду са хладном водом, где се из паре претвара у пиће, које кроз лулиште цури у жбан — lula lu kazan ĭe o țauă đi aramă, lungă șî strîmbă, pin kare rakiu ĭasă đin kazan ka aburu, șă trĭaśe pin kada ku apă rîaśe, unđe đin abur sa faśe bĭeutură, śe kure pi luļiu în źuban [Por.] | ||
лутка (i. ž.) — papușă /păpușă/ — лутка је играчка девојчица, направљена од крпа, најчешће личи на мало дете о коме девојчице брину — papușă ĭe žukariĭa fĭaćilor, fakută đi kîrpĭe, măĭ đes samînă la kopil mik đi kare fĭećițîļi grižăsk — лутка је клип без зрна на младом стаблу кукуруза — papușă ĭe druga fara buobe la kukuruḑo-l ćinîr — за лепу девојку каже се да је лепа као лутка — đi fată frumuasă sa ḑîśe kă ĭe frumuasă ka papușa — зауздала је мужа, и окреће га као лутку — l-a luvat pi uomî-su đin skurt, șă-l învîrćașće ka pi papușă [Por.] | ||
луч (i. ž.) — vapaĭță /văpaiţă/ — луч се правио од винове лозе (Танда) — vapaĭță s-a fakut đin viță đin viĭe — луч се правио од трешњине коре, осушене и обавијне око једног штапа, који се носио у руци — vapaĭțu s-a fakut đin kuažă đi śerĭeș, uskată șî învîluită pi un bît, kare s-a dus în mînă — са лучом су ноћом одлазили у руболов на Шашку, када им је требала риба за славу (Рудна Глава) — ku vapaĭț s-a dus nuapća-n peșkariĭe pi Șașka, kînd ļ-a trăbuit pĭeșć đi prazńik [Por.] | ||
Лучиндан (i. m.) — Luśin /Lucin/ — Лучиндан је био вучји празник, није се радило ништа да вуци не би клали стоку — Luśinu a fuost sîrbatuarĭa lupilor, nu s-a lukrat ńimika să nu manînśe lupi vićiļi — на Лучиндан су се ослобађала поља, могла је стока да се напаса свуда по селу, без икакве ограде — đi la Luśin s-a slubaḑît kîmpu, a putut sî sa paskă vićiļi đarîndu pin sat, fara ńiśun otar [Por.] | ||
| љ | ||
љигав (prid.) — ļigau /cleios/ — риба је јако љигава, и ако је не држиш добро, исклизне ти из руке — pĭașćiļi ĭe tare ļigau, șă dakă n-ol țîń bińe, ăț aluńikă đin mînă [Por.] | ||
љубав (i. ž.) — dragustă /dragoste/ — љубав је кад мислиш само не једног, а остале момке више не познајеш — dragusta ĭe kînd ći ginđešć numa la unu, șî danaśi aĭlalț nu-ĭ mîĭ kunuoșć [Crn.] — (досл.) „бајање за љубав”, љубавна магија — đeskînćik đi dragustă [Por.] | ||
љубав (i. s.) — drag /drag/ — велику љубав сам имао за стоку, док сам био чобанин — tare drag am avut đi viće, pănă am fuost pîkurarĭ — толико сам је волео, да сам се плашио да ће ми срце пући од љубави — atîta mĭ-a fuost drag đi ĭa, đi m-am spumîntat k-o să-m krîape ińima đi drag — волим те — (izr.) mi drag đi ćińe — заволео сам је — am prins drag đi ĭa [Por.] | ||
љубависање (i. ž.) — ibomńiśiĭe /ibovnicire/ — матора дртина, али швалерацију не оставља — uarkă batrînă, da nu sa lasă đi ibomńiśiĭe — швалерација је тајна љубав — ibomńiśiĭa ĭe dragosta pitulată [Por.] | ||
љубависати (gl.) — ibomńiśi /ibovnici/ — могу љубависати само две особе од којих је макар једна у браку — puot a ibomńiśi numa doă insă đin kare makra una ĭe kăsătorită [Por.] | ||
љубавник (i. m.) — ibuomńik /ibovnik/ — лепа жена која нема љубавника је као биљка без цвета — muĭare frumuasă kare n-are ibuomńik ĭe ka buĭađa fara fluare [Por.] | ||
љубавница (i. ž.) — ibuomńikă /ibovnică/ — сваки мушкарац у годинама хвали се да има или да је имао гомилу љубавница — tuot barbatu în ań sa labdă kă are or a avut o gramadă đi ibuomńiśe [Por.] | ||
љубак (prid.) — dragalaș /drăgălaș/ — љубак момак, више девојака има — baĭatu al dragalaș, mîĭ mulće fĭaće arĭe [Crn.] | ||
љубити (gl. p. ref.) — țuka /ţuca/ — синоћ су се љубили кришом од родитеља — asară s-a țukat ku furiș đi parinț [Crn.] — некада су деца љубила руку старијима — đimult kopiĭi a țukat mîna l-aĭ batrîń [Por.] | ||
љубити (gl. p. ref.) — pupa /pupa/ — момак и девојка се љубе кад заволе једно друго — baĭatu ku fata mare sa pupă kînd prind drag unu đe altu [Buf.] | ||
љубити (gl. p. ref.) — ĭubi /iubi/ — кад се воле двоје младих, њихово љубјење је велика посластица — kînd sa ĭubĭesk duoĭ aĭ ćińirĭ, țukatu-luor ĭe dulśață mare [Por.] | ||
љубичица (i. ž.) — viorĭauă /viorea/ — љубичица расте по шими, у пролоће — viorĭaua dă pin padure, primovara [Por.] | ||
љубљен (prid.) — sărutat /sărutat/ — девојка је живела у шуму, није била љубљена док се није нашла с њим — fata a trait în padure, n-a fuost sărutată pănă nu s-a gasît ku ĭel [Por.] | ||
љубљење (i. s.) — țukat /ţucat/ — одрасло је девојче, добро је за љубљење — a krĭeskut fećița, bună ĭe đi țukat [Por.] | ||
љубљење (i. s.) — sărutat /sărutat/ — навратио је код љубавнинце само на љубљење, јер се журио, а био је јако жељан њених пољубаца — a dat la ibomńikă numa la sărutat, kă s-a grabit, da a fuost tare dorńik đi țukaćiļi iĭ [Por.] | ||
људина (i. m.) — omoćeu /om mare/ — људина је крупан и јак човек — omoćeu ĭe uom mare șî țapîn — умро је чича Љуба, нек му је лака земља, био је права људина — a murit moșu Ļubi, să-ĭ fiĭe țarîna ușoră, a fost un omoćeu ku tot [Buf.] | ||
људскост (i. ž.) — omeńiĭe /omenie/ — буди човек са људима, да се не обрукаш и изгубиш образ — fi uom ku lumĭa, să nu daĭ đi rușîńe șî sî pĭerḑ omeńiĭa — данас су образ бацили под ноге — astîḑ omeńiĭa a pus supt piśuare — некад се поштењем више чинило него гомилом новца данас — đimult ku omeńiĭa a fakut măĭ mult đikît ku o gramadă đi bań akuma — кад изгубиш част, бадава живиш — kînd pĭerḑ omeńiĭa điźaba traĭeșć [Por.] | ||
љуљање (i. ž.) — dăĭnăitură /?/ — оно дете ће се разболети од толиког љуљања — kopilo-la sa bulnavĭașće đ-atîta dăĭnăitură [GPek] | ||
љуљање (i. ž.) — dăĭnuĭală /legănare/ — кад си пијан, не можеш без клаћења да идеш путем, јер ти се чини да се земља љуља под тобом — kînd iș bat, nu puoț să mĭerź fara dăĭnuĭală pi drum, kă tuot țî sa-m pare kă pomîntu sa dăĭnăĭe supt ćińe [Por.] | ||
љуљати (gl. p. ref.) — daĭnai /dăinai/ — дете седи на брвну и клати ноге — kopilu șîađe pi punće șî dîăĭnîĭe piśuariļi [Crn.] | ||
љуљати (gl. p. ref.) — dăĭnuĭa /dăina/ — мртав пијан, иде путем и љуља се, само што не падне — bat muort, mĭarźe pi drum șî sa dăĭnăĭe, numa śe nu kađe — отишао у град, и оставио врата пусте куће да се клате на ветру — s-a dus în oraș, ș-a lasat ușa kășî pustîńe să sa dăĭnăĭe la vînt [Por.] | ||
љуљати (gl. p. ref.) — ļegana /legăna/ — мајка љуља дете у колевци да га успава — muma ļagînă kopilu în ļagîn să-l adoarmă — ветар њише гране на дрвећу — vîntu ļagînă krĭanźîļi în ļemn — пијан човек вуче ноге за собом и љуља се док иде — uomo-l bĭețîuos traźe piśuariļi dupa ĭel șî sa ļagînă kînd mĭarźe [Por.] | ||
љуљашка (i. m.) — daĭnaĭuș /dăinăuș/ — пребацио сам конопац преко гране, и деци сам направио љуљашку — am lapîdat sfuara pistă krĭangă, șî la kopiĭ am fakut daĭnaĭuș [Crn.] | ||
љуљашка (i. ž.) — kukiță /ţiţeică/ — љуљашка је била врста забаве за децу, али и за младиће и девојке — kukița a fuost un fĭeļ đi žukariĭe, đi kopiĭ da șă đi baĭeț ku fĭaće marĭ — прича се да је некад био посебан дан на почетку пролећа, кад се правила љуљашка и љуљала се омладина за добар род у пољу — sa puvestîașće kă vrodată a fuost o ḑî adînsă în kapu primovĭeri, kînd s-a fakut kukița șî s-a ļiganat ćińerișu kî ĭe bun đi birekĭet [Por.] | ||
љуљашка (i. ž.) — țițăĭkă /ţiţeică/ — мајчина сестра кад се попела на љуљашку, прејако се зањихала и пала је иза ње, поломила врат и умрла — sora a mami kînd s-a dat îm țițăĭkă, a dato prĭa tare și a kazut dupa ĭa și ș-a frînt grumazi, ș-a murit [Tim.] | ||
љуљашка (i. s.) — dădăuș /dădăuș/ — дадауш је врста љуљашке која је за грану дрвета окачена ужетом — dădăușa ĭe un feļ de țițăĭkă, kare ĭe ļegată de kraka lemnuluĭ ku frengie [Tim.] | ||
љуска (i. ž.) — druažă /coajă ?/ — грожђе које се не прска, има мало дебљу кожмуру — struguri aĭ śe nu să stropĭesk, au druažă kîta mîĭ gruasă [Crn.] | ||
љуска (i. s.) — giuok /ghioc/ — јаја свих птице имају љуску — uauļi lu tuaće păsîrļi au giok — по шари на љусци јајета познаје се свака птица — pi kum ĭe giuoku uouluĭ șurguĭat sa kunuașće tuata pasîrĭa [Por.] | ||
љут (prid.) — ĭuće /iute/ — ставила је баба две љуте паприке у чорбу, зато је она толико љута — a pus baba doă pipărś ĭuț în ḑamă, đ-aĭa ĭe ĭa atîta đi ĭuće [Por.] | ||
љут (prid.) — mîńiuos /mânios/ — жена је јако љута на мужа јер опет дошао пијан кући — muĭarĭa ĭe tare mîńiuasă pi uom kă ĭară a veńit bat la kasă [Por.] | ||
љутина (i. ž.) — mîńiĭe /mânie/ — намћорасту жену љутина држи недељама — pi muĭarĭe ponćură, mîńiĭa o țîńe ku stamîńiļi [Por.] | ||
љутит (prid.) — țîmboĭat /îmbufnat/ — што си се толико надурио? (Тополница) — śе ć-aĭ înțîmboĭat atîta? — какво је ово дете избечено, као да је ђаволов син ц. — kum ĭe kopilo-sta đi țîmboĭat, parke ĭe fiu drakuluĭ — надмен, надуван, препотентан (Танда) — uom înțîmboĭat [Por.] | ||
љутит (prid.) — înśudat /înciudat/ — реч инчудат сачувана је у једној старој песми, коју пева чича Мирослав Чулин из Шарбановца — vorba înśudat ĭe pastrată într-un kînćik batrîn, kare înga-l kînta moșu Miroslau Śuļin đin Șarbanuț [Crn.] — немој да имаш посла с њим, јер је јако љут (Јасиково) — n-aĭ ku ĭel trĭabă, kî ĭe rău înśudat [GPek] | ||
љутити (gl. p. ref.) — supara /supăra/ — много је добар човек, али се брзо љути — mult ĭe bun uom, ama ĭuta sa supără — не љути га толико, има лошу нарав кад се наљути — no-l supara atîta, are rău narau kînd sa mîńiĭe [Por.] | ||
љутити се (gl. p. ref.) — mîńiĭa /mânia/ — љути се брзо и за било шта — sa mîńiĭe ĭuta șă đi fiĭe śe [Por.] | ||
љутовница (i. s.) — sporiș /sporiș/ — љутовница расте на ивици шуме, по воћњацима, по буџацима око куће — sporișu krĭașće pi lînga marźina duosuluĭ, pin puomĭ, pin buśińiș pi lînga kasă [Por.] | ||
љуштити (gl. p.) — giora /gheura/ — љушти се пасуљ од махуне, а и орах и лешник од зелене коре — sa gĭaură pasuĭu đi postaĭkă, șî nuka ku aluna đi giuakă vĭarđe [Por.] | ||
љушћење (i. s.) — giorat /gheorat/ — дошло је време љушћења пасуља — a veńit vrĭamĭa đi giorat la pasuĭ [Por.] | ||
| м | ||
ма како да не (part.) — dapăĭ /d-apoi/ — он те лаже на очи, а ти, увређено, кажеш „ма како да не, тако је” — ĭel ći minće la uokĭ da tu, înfruntat, spuń „dapăĭ, așa ĭe” [Por.] | ||
магарац (i. m.) — magarĭ /măgar/ — магарац је врста малог коња — magarĭu ĭe o fuarmă đi kal mik — сељаци се ретко држали магарце, ко је волео јахање, држао је коње — magarĭ rar avut saćańi: lu kare a fuost drag đi kîlarit, a țînut kaĭ — магарце су најчешће држали Цигани коритари — magarĭ măĭ đes a țînut Țîgańi rudari — људи су сматрали да је магарац слаба, лења и глупа животиња — lumĭa a țînut kă ĭe magarĭu žuavină fara pućiare, ļenuasă șî pruastă la kap — кад је требало да се пробије нови пут уз неку велику узбрдицу, прича се да су људи товарили магаре и терали га да се пење уз брдо: неговим трагом прокопавао се пут, јер је успон тада бивао најблажи, пошто је натоварено магаре стално ишло укосо, правећи само благе кривине — (folk.) kînd a trăbuit să sa tragă drum nou pista vrun đal mare, sa puvestîașče kă lumĭa a-nkarkat magarĭu șî la mînat sî sa suĭe pi śuakă: pi urma luĭ a sapat drumu, kă suișu drumuluĭ atunśa a fuost măĭ poļažńik, fînka magarĭu ku tovaru a mĭers tot pi kuastă, fakînd numa koveĭe ușuară [Por.] | ||
магарећи кашаљ (sint.) — tusămîgarĭaskă /tuse măgărească/ — магарећи кашаљ је тежак кашаљ од кога оболевају деца, која, кад кашљу, дишу тешко као кад рже магаре — tusa mîgarĭaskă ĭe tușît grĭeu đi kare sa bulnavĭesk kopiĭi, kare, kînd tușăsk, suflă grĭeu ka magarĭu kînd rîžașće — деца која су оболела од магарећег кашља, димила су се магарећом длаком — kopiĭi kare a ḑakut đe tusa mîgarĭaskă, s-a afumat ku păr đi magarĭ [Por.] — док није пронађен лек, од магарећег кашља је умрло много деце, у неким местима и по двоје-троје из једне куће (Лесково) — pănă nu s-a gasît ļak, đi tusa măgarĭaskă a murit mulț kopiĭ, la uńi luokurĭ kîći doĭ-triĭ đintr-o kasă [GPek] | ||
магла (zast.) — pîklă /pâclă/ — пала је нека проклета магла, ништа пред оком не видиш — s-a pus o pîrdańikă đi pîklă, nu vĭeḑ înainća uoki ńimika [Por.] | ||
магла (i. ž.) — śață /ceaţă/ — магла се ствара кад вода испарава из влажне земље — śața sa faśe kînd aburĭaḑă apa đen pomînt uđiluos [GPek] — толико се наљутио, да му је магла пала на очи — atîta s-a mîńiĭat đi ĭ-a kaḑut śĭața pi uokĭ — пошто се магла споро диже, за људе који иду полако када треба да журе, каже се да се вуку као магла (Рудна Глава) — fînka śața merĭeu sa rađikă, đi lumĭe kare mĭerg mirekuț kînd trăbe sî grabĭaskă, sa ḑîśe kî sa trag ka śața [Por.] | ||
магловит (prid.) — śețuos /ceţos/ — магла се данима не диже из долине, такво магловито време није било одавно — śața ku ḑîļiļi nu sa rađikă đe pe vaļe, așa vrĭame śețuasă n-a fuost đemult [Por.] | ||
мазати (gl. p. ref.) — unźa /unge/ — наши стари су нешали катран и маст и мазали кравља вимена — aĭ nuoștri aĭ batrîń a mistakat katran ku untură ș-a uns pulpiļi vaśilor — кад осовина на колима није добро подмазана, она шкрипи — kînd uosîĭa la kar nuĭe unsă bińe, ĭa skîrțuańe [Por.] | ||
мај (i. m.) — florarĭ /florar/ — „флорар” је код старих Влаха био пети месец у години — florarĭu a fuost la rumîńi aĭ batrîń luna śinśiļa în an [Por.] — мај са великим цвећем — florarĭ ku fluorĭ marĭ [Hom.] | ||
мајка (i. ž.) — muĭkă /muică/ ◊ — [Por.] | ||
мајсторисање (i. ž.) — mîtańală /reparare/ — какав је мајстор, сирома, неће завршити са мајсторисањем до сутра — śe maĭstur ĭe, sîrmanu, nu gaćașće ku mîtańala pănă mîńe [Por.] | ||
мајсторисати (gl.) — mîtańi /repara/ — дошао мајстор, петљао око кола сат и више и баталио, каже, кола су у тешком квару — a veńit maĭsturu, a mîtańit pi lînga kar un śas șî măĭ bińe, șî s-a lasat, śkă, karu ĭe rău strîkat [Por.] | ||
мајушно (pril.) — țîrikiță /țirichiță [Olt.]/ — појео је све, оставио је само мајушни комад хлеба — a mînkat tuot, a lasat numa o țîrikiță đi pîńe [Por.] | ||
Маказа (i. m.) — Forfik /Forfic/ — Жарко Форфика („маказа”) добио је такав надимак јер је имао ковачницу и оштрио је сељацима маказе, што је помало цигански посао — Žarku Forfik a fuost poļikrit pintru kă avut kovaśiĭe, ș-ă a askuțît la saćiań fuarfiśiļi, śe ĭe kam lukru țîgańiesk [GPek] | ||
Маказар (i. m.) — Forfikarĭu /Forfecariu/ — готово у сваком већем селу, које је имало коваче, остао је и дан-данас надимак „Маказар”: Петар Маказар у Рудној Глави, Милан Маказар, Циганин у Црнајки, Миладин Маказар у Влаолу, и други — gata pin tuot sat măĭ mare, kare avut kovaś, a ramas ș-ăn ḑî đe astîḑ poļikra Forfikarĭu: Truță Forfikarĭu în Îrnaglaua, Milan Forfikarĭu, țîgan în Țîrnaĭkă, Dinu Forfikarĭu în Vlauļa, șî alțî [Por.] | ||
маказе (i. ž.) — fuarfikă /foarfecă/ — маказама су се стризале овце, а и шишали људи — ku fuarfiśiļi s-a tuns uoiļi, da șî uamińi — маказе су наши куповали од Цигана — fuarfiśiļi aĭ nuoștri a kumparat đi la țîgań — маказе са сечење лима — fuarfiś đi taĭat la pļek — маказе за резање винограда — fuarfiś đi taĭat la viĭe — шиваће маказе — fuarfiś đi kusut — маказе имају два сечива, и једно зовемо „фуарфика” — fuarfiśiļi au duauă masîaļe, șî la una îĭ sa ḑîśe fuarfikă — дај ми један пар маказа (Танда) — dîăm o parĭake đe fuarfiś [Por.] | ||
макља (i. m.) — mezdrĭală /mezdreală/ — макља има дуго метално сечиво, и дршке на оба краја сечива — mezdrĭală are taiș lung đi fĭer, șî mîńiĭe l-amîndoă kîpatîńe lu taiș — са макљом се најчешће дељала држаља за секире, мотике, или косе — ku mezdrĭală măĭ đies s-a mezdrit dîržălurļi đi sakurĭ, đi săpĭ, or đi kuasă [Por.] | ||
макља (i. s.) — kuțîtuaĭe /cuțitoae/ — у селу није било куће без секире, тесле и макље — în sat n-a fuost kasă fara sakure, kisărĭ șî kuțîtuaĭe [Por.] | ||
малер (i. ž.) — osîndă /osândă/ — не чини то, јер ће те бити малер — nu faśa aĭa, kă o să će bată osînda [Bran. | ||
малецак (prid.) — mikućik /micutic ?/ — једна малецка птичица дошла је на прозор — o pîsarikă mikućikă veńi la ferĭastă — малено детенце, није још за школу — kopilaș mikućik, nuĭe înga đi șkuală — малено девојче — (folk.) fećiță mikućikă [Por.] | ||
мали (prid.) — mik /mic/ — мало дете, има малу сестру, обоје су мала деца — kopil mik, are suoră mikă, amînduoĭ sînt kopiĭ miś [Por.] | ||
мали (prid.) — gigiļik /gîgîlice/ — поделио је кромпир: велики на једну страну, а ситан на другу — a-nparțît krumpiĭi: aĭ marĭ într-o parće, aĭ gigiļiś în alaltă — има гомилу деце, али су сви малецки, као да су патуљци, а нису — are o gramadă đi kopiĭ, ama tuoț sînt ńișći gigiļiś, parke sînt pituļiś, da nus [Por.] | ||
Мали Ускрс (i. m.) — Mîtkalău /Mâtcălâu/ — Мали Ускрс пада у други уторак после Ускрса — Mîtkalău kađe în marța aduoĭļa dupa Pașć [Por.] | ||
малина (i. ž.) — zmĭaură /zmeură/ — малина је биљка са ситним бобицамае као купина, само су црвене — zmĭaura ĭe buruĭană ku buobe marunće ka mura, numa sînt ruoșe [Mlava] | ||
малић (sint.) — źeĭśtol mik /degetul mic/ — малић је најмањи прст на људској руци или нози — źeĭśtol mik ĭe al măĭ mik źeĭśt la mîna uomuluĭ or la piśuor [Por.] | ||
малишан (i. m.) — kopilaș /copliaș/ — малишани су се заиграли, и заборавили на школу — kopilașî s-a luvat la žuakă, șî s-a zuĭtat đi șkuală — вредна малишанка отишла је по воду — kopilașa vrĭańikă s-a dus dupa apă [Por.] | ||
мало (pril.) — kîta /câta/ — имам мало времена за разговор — am kîta vrĭame đi tăĭnuit — бежи мало још на тамо, да могу и ја да седнем — fuź kîta măĭ înkoluo, sî puot șî ĭuo sî șîăd — мало-мало; макар мало, бар мало — (u izr.) kîta-kîta — уместо да буде миран, он мало-мало па гледа кроз прозор — în luok să fiĭe mĭarńik, ĭel kîta-kîta pă sa uĭtă pi ferĭastă — да је барем макар мало обратио пажњу, не би погинуо — makra kîta-kîta să fi bagat sama, n-a fi perit [Por.] | ||
мало (prid.) — kîtva /câtva/ — остарео, једва се мало миче — a-nbîtrîńit, abĭa kîtva miśkă — мало гостију код мене, мало код тебе, па ћемо прегурати свадбу — kîtîva vrĭame trĭeku, ĭel ažunsă – malo vremena prođe, on stiže ◊ kîtîva guoșć la mîne, kîtiva la ćińe, șî pitreśiem nunta — од позваних, неколико момака је дошло, неколико није — đin aĭ kĭemaț, kîțîva baĭeț a veńit, kîțîva nu — kîćiva muĭerĭ tumu dupa rat a gaćit șkuala — неколико жена је тек после рата завршило школу — [Por.] | ||
мало (pril.) — țîră /ţâră/ — нешто мало — (u izr.) o țîră — радио је нешто мало у руднику, па је напустио — a lukrat o țîră la rudńik, șî s-a lasat — не могу да направим качамак, јер ми је остало врло мало брашна — nu puot să fak koļașa, kî mĭ-a ramas numa o țîră đi fańină — пробај мало, покушај — śarkă o țîră [Por.] | ||
мало (prid.) — puțîn /puţin/ — мало је копао, више се излежавао у хладу — puțîn a sapat, măĭ mult a ḑakut la umbră — многе је звао, али их је мало дошло — pi mulț a kĭemat, ama puțîń a veńit — мало је новаца имао, није могао да купи лек — puțîń bań avut, n-a putut să kumpire ļak — мало је још остало до вечере, стрпите се мало — puțîn a măĭ ramas pănă la śină, rabdațî-va kîta — напустио је трговину, јер је имао мало вајде од ње — s-a lasat đi ńigustoriĭe, kî avut puțînă dobîndă đin ĭa — мало, мање, најмање — (komp.) puțîn, măĭ puțîn, șî măĭ puțîn [Por.] | ||
малочас (pril.) — đinuarļa /dinioarea/ — малочас сам стигао, нисам имао времена ни да се изујем — đinuarļa ažunsăĭ, n-am avut ńiś kînd sî ma điskulț [Por.] | ||
малтер (i. m.) — malter /maltă/ — малтер се прави од креча, песка и воде, који се мешају све док се не створи каша бела и густа као млеко — malter sa faśe đin var, pĭesîk șî apă, kare sa mĭastîkă pănă nu sa faśe kaș alb șî gruos ka lapćiļi [Por.] | ||
маљ (i. s.) — boruos /baros/ — маљем се цепају тврди пањеви — ku boruosu sa sparg tutuśi aĭ tarĭ — „Тупавко", погрдан надимак за тврдоглаве и приглупе људе — (antr.) Boruos [Por.] | ||
мама (i. ž.) — mumă /mumă/ — млада мајка — mumă ćinîră — маћеха — mumă vitrîgă — помајка — mumă đi sufļit — бабина мајка, баба — muma lu mama — наше мајке су вршњакиње — mumîńiļi nuaștre sînt đi o samă — оставила је мужа и вратила се својој мајци — a lasat uomu, șî s-a prontuors la mumî-sa — дете, шта ти ради мајка? — kopiļe, śe lukră mum-ta? — мајка ти је враголаста жена — mumî-ta ĭe aldrakuluĭ muĭare — Шумска Мајка — (demon.) Muma Paduri [Por.] | ||
мамац (i. ž.) — momĭală /momeală/ — са добрим мамцем рибари лове крупну рибу — ku momĭală bună peșkari prind pĭeșć marĭ [Por.] | ||
мамити (gl. p. ref.) — momi /momi/ — мирис јела мами гладног човека — miruosu mînkări momĭașće uomo-l flomînd [Por.] | ||
Манастирица (i. ž.) — Mînăstire /Manastire/ — Манастирица на српском, а овако Манастире га зовемо — Manastirița pe sîrbeșće, da așa Mînăstîre ăĭ ḑiśem [Pad.] | ||
мандула (i. s.) — mandalak /mândălac/ — мандула је млечна биљка са жутим цветовима, од које се плете венац што се ставља на бакрач у који се музу овце на Ђурђевдан — mandalak ĭe ĭarbă laptoasă ku florĭ galbińe đin kare sa fače kunună če sa puńe la gura kaldări în kare sa mulg uoiļi la Sveti Gĭorge [Tim.] | ||
марамица (i. m.) — prapur /prapur/ — марамица је масна опна слепљена за црева — prapuru ĭe o pĭaļe unsuruasă prinsă pi mață — са јагњећом марамицом, стављеном на дечје груди, скидала се температура болесној деци — ku prapuru đi mńel, pus pi pĭeptu kopiĭiluor, s-a skuos fuoku đi la kopiĭi aĭ bolnavĭ [Por.] | ||
марвењак (i. m.) — mîrveńak /veterinar/ — марвењак је лекар за стоку — mîrveńak ĭe duoltur đi viće — марвењаци су у наша села дошли после рата са Немцима — mîrveńeśi în saćiļi nuaștre a veńit dupa ratu ku mńamțî — стари нису знали за марвењака, свако је сам знао да лечи све болести стоке — aĭ batrîń n-a șćut đi mîrveńeś, tot nat a șćut sîngur să ļekuĭe tuaće buaļiļi în viće [Por.] | ||
марити (gl. n.) — mari /păsa/ — нек виче колико хоће, ја не марим, а ни сестра не мари за то никако — sî zbĭare kît vrĭa, ĭuo nu marĭesk, da ńiś sorî-mĭa nu marĭașće đ-aĭa ńiśkum — не маримо, нити нас је брига што смо сиромаșни, док је поштења — nu marim, ńiś nu ńi grižă kă sînćem saraś, pănă ĭastă omeńiĭe [Por.] | ||
март (i. m.) — marta /martie/ — март је трећи месец у години — marta ĭe a triĭļa lună în an [Por.] | ||
мартић (i. m.) — marțîșuor /mărţișor/ — (досл.) (вулг.) мартић, провучем му крај дупенцета — marțîșuor, ăl trag prînga kurișuor [Hom.] — март је трећи месец у години — marțîșuoru ĭe a triĭļa lună în an [Por.] | ||
маска (i. s.) — muoș /moș/ — маске су правили млади на седељкама — muoșurĭ a fakut ćińerișu pi la șîḑîtuorĭ — на седељкама неки су се маскирали у коње, неки у Цигане, трећи у лопове — la șîḑîtuorĭ uńi sa profaśa în muoș lu kal, uńi sa profaśa Țîgań, a trîĭļa uoț — маске су се правиле од овчје коже, брада од вуне, а зуби од зрна пасуља — muoș s-a fakut đin pĭaļe đi uaĭe, barba đin lînă, da đințî đin buobe đi pasuĭ [Por.] | ||
маска (i. ž.) — ļorfă /larvă/ — Буфани у Мајданпеку правили су маске свих врста у време обичаја који се звао Фашник — Bufańi la Măĭdan a fakut ļorfe în toće felurĭ đi vrĭamĭa đi ađet kare l-a kemat Fașanź [Buf.] | ||
маслац (i. s.) — unt /unt/ — маслац се вади из млека, које се бућка у бадњу — untu sa skuaće đin lapće, kare sa baće în badîń [Por.] | ||
маслачак (i. ž.) — laptukă /lăptucă/ — ова трава се зобе „лаптука” ĭер има млека (=лапће) у стаблу — buĭađa-sta sa kĭamă laptukă, kî are lapće-n dudă — кад сам био чобанин, брао сам маслачак, правио ноктом прорез на средини у ширини од два прста, стављао сам ту цевчицу у уста, и дувао сам у њу: излазио је из ње глас који се ширио преко ливада; хтео сам да ме чују чобанице из околине — (muz.) kînd am fuost pîkurarĭ, am kuļes laptuka, am spinćikato ku ungĭa đi un lat đi duauă źeĭśće la mižluok, ș-am luvat țaua-ĭa-n gură, ș-am suflat în ĭa: a ĭeșît un glas đin ĭa kare a răsunat pista ļivĭeḑ; am vrut să m-audă pîkurarițîļi đin okuol [Por.] | ||
масноћа (i. ž.) — unsură /unsură/ — драо је свињу, и на ножу је остала масноћа — a župuit puorku, șă pi kuțît a ramas unsura — масноћа се пере само топлом водом — unsura sa spală numa ku apă kaldă [Por.] | ||
масноћа, густа (i. ž.) — naklă /năclaie/ — густа масноћа може бити густо мазиво, које се тешко размазује, али и тешко блато које се лепи за обућу, и не може се лако очистити — naklă puaće fi unsură vîrtuasă, kare grĭeu sa mînžîașće, dar șî morśilă grĭa kare sa ļipĭașće đi înkălțamînt, șî nu sa puaće kurața ļesńе [Por.] | ||
маст (i. ž.) — untură /untură/ — маст се добија кад се топи свињска сланина — untura sa kapîtă kînd sa topĭaće slaina đi puork [Por.] | ||
мастан (prid.) — unsuruos /unsuros/ — свињско месо је масно кад има превише сланине — karńa đi puork ĭe unsuruasă kînd are prĭamult slańină — мајстор који поправља машине је сав мастан — maĭsturu kare ogođașće la mașîń ĭe tuot unsuruos [Por.] | ||
маститис (i. s.) — stîngaśit /mamită/ — овце оболе од маститиса кад изгубе млеко у једном вимену — uoĭļi sa bulnavĭesk đi stîngaśit kînd pĭerd lapćiļi la o țîță — имам две овце оболеле од упале вимена — am duauă uoĭ stîngaśe — стари су мислили да овце оболе од упале вимена кад их уједе нека змија — aĭ batrîń a ginđit kî uoiļi stîngaśesk kînd ļi muśkă vro ală — једни су упалу вимена лечили лесковим лишћем и сољу, како се лечило од уједа змије, други са лаписом — uńi stîngaśala a ļikuit ku frunḑă đ-alun șă sare, ku śe s-a ļikuit đi nopîrś, alțî ku lapis [Por.] | ||
материца (i. s.) — ruod /uter/ — материца је место у женином стомаку, где настају деца — ruodu ĭe luoku în burta muĭeri unđe sa poļimĭesk kopiĭi — у жениној материци налази се опнаста кеса, пуна течности, који се зове водењак — în ruodu muĭeri ĭastă un kĭes panușîuluĭ, pļin đi apuriĭe, kare-l kĭamă apșuor — људски плод расте у водењаку, и после девед месеци водењак пукне, по чему се препознаје да је почео порођај — ruodu uomuluĭ krĭașće-n apșuor, șî dupa noă luń, apșuoru pokńașće, pi śe sa kunuașće k-a-nśeput nașćirĭa [Por.] | ||
матичњак (i. ž.) — mîtaśină /mătăcină/ — матичњак је биљка са белим цветом и лепим мирисом — mîtaśina ĭe buĭađe ku fluare albă, șî ku mirus frumuos — од матичњака се кува чај јако добар за срце кад лупа, за болове у стомаку, за умор и друго болести — đin mîtaśină sa fĭarbe ćaĭ tare bun đi ińimă kînd zbaće, đi durĭerĭ la burtă, đi ustańală, șî đi alće durĭerĭ [Por.] | ||
матракука (i. s.) — kîrļibuonț /cârlibonț/ — матракука је кривак који се ставља на врх пласта да држи сено о да се пласт не распе — kîrļibuonț ĭe pražînă întortoĭată kare sa puńe în vîru klăńi să țînă fînu să nu sa voamîĭe klańa [Por.] | ||
матруна (i. ž.) — motrună /matrună/ — матруном су бабе кадиле стоку и кућу — ku motruna babiļi afumat vićiļi șî kasa [Por.] | ||
маћеха (i. ž.) — doratură /dorătură/ — мајка ми је умрла на порођају, и ја сам одрас’о са маћехом — muma mĭa murit la nașćire, șî ĭuo am kreskut ku mumă doratură [GPek] | ||
маћеха (i. ž.) — mașćuaĭkă /măștihoaie/ — мајка мије умрла на порођају, отац се поново оженио, и ја сам одрастао са маћехом — muma mĭ-a murit la nașćire, tata s-a pronsurat, ș-am krĭeskut ku mașćuaĭkă — маћеха — mumă vitrîgă — очух — tată vitrîg [GPek] | ||
маукање (i. ž.) — zmĭeurat /mieunat/ — мачке су се смириле, завршиле су маукање — sa uśuĭat mîțî, a gaćit zmĭeuratu — у марту се не може живети од мачјег маукања — în marta nu sa puaće trai đi zmĭeuratu mîțîlor [Por.] | ||
маукати (gl.) — zmĭaura /mieuna/ — докле ће маукати она мачка на тавану? — pănă kînd va zmĭeura mîțo-la în puod? — мачор је маукао једно време јако, као да се давио са неком животињом — mîrtanu zmĭeură într-o vrĭame tare, ka kînd s-a ńekat ku vro žuavină [Por.] | ||
махала (i. ž.) — malauă /mahală/ — у нашој махали остало је још само седам кућа — în malaua nuastră a măĭ ramas numa șapće kăș [Zvizd] | ||
махати (gl. p. ref.) — bîțai /bâţâi/ — пас маше репом кад се радује — kîńiļi bîțîĭe đin kuadă kînd sî bukură — маше обема рукама — bîțîĭe ku mîńiļi amîndoă — тресе главом, није му нешто по вољи — bîțîĭe ku kapu, nu-ĭ śuva pi vuoĭe — тресе му се рука — îĭ bîțîĭe mîna [Crn.] | ||
маховина (i. m.) — mușkĭ /mușchi/ — маховина је врста биљке која тражи хладовито и влажно место — mușkĭu ĭe un fĭeļ đi buĭađe kare kată luok umbruos șî ku răveńală — маховина се најчешће хвата за дрво, скривена од сунца са северне стране — mușkĭu măĭ đes sa prinđe pi ļemn, pitulat đe suare pi parća lu mńaza nuopțî — има маховина која расте по ливади, то је радост чобана јер је мека и може се одмарати на њој — ĭastă mușkĭu kare dă pi ļivađe, ăla ĭe dragu păkurarilor kă ĭe muaļe șî sa puaće ođińi pi ĭel [Por.] | ||
махуна (i. ž.) — postaĭkă /păstaie/ — у махуни су зрна пасуља — în postaĭkă sînt bubiļi đi pasuĭ — махуне пасуља млате се маљем — postîăĭśiļi đi pasuĭ sa bat ku maĭu [Por.] | ||
мачак (i. m.) — maśuok /mârtan/ — мачак је мачкин мушки парњак, реч је сачувана у песмама — maśuoku ĭe parĭakĭa mîțî barbațîaskă, vuorba ĭe pastrată pin kînćiśe ◊ син. мîртан — [Por.] | ||
мачји новчић, лискун (i. m.) — banumîțî /mică/ — кад сам био чобанин, мислио сам да је лискун злато — kînd am fuost pîkurarĭ, am gin] i kî ĭe banu mîțî aur [Por.] | ||
мачка (i. m.) — mîț /mâţ/ — отац је имао шест мачака, ја држим две мачке, моја ћерка живи у граду и има једну мачку, а има оних који немају ни једну мачку — tata avut șasă mîț, ĭuo țîn duoĭ mîț, feĭmĭa traĭașće-n oraș șî are un mîț, da ĭastă kare n-are ńiś un mîț — омацила ми се мачка, добила два мачета и једну мачку — mĭ-a fatat mîța, a fakut duoĭ mîț ș-o mîță — мачак ми се олењио, више не лови мишеве — mîțu s-a-nļinoșat, nu măĭ prinđe la șokîț [Por.] | ||
мачка (i. ž.) — mîță /mâţă/ — имам пар мачака: имама једног мачка и једну мачку — am parĭake đi mîț: am un mîț ku o mîță — врба прва с пролећа пушта маце — salka măĭ întîń primovara faśe mîță [Por.] ◊ — [Crn.] | ||
мачор (i. m.) — mîrtan /mârtan/ — мачор је мачак сазрео за парење с мачкама — mîrtan ĭe mîț kreskut đi mîrtańit mîțîļi [Por.] | ||
маштарија (i. ž.) — ćoraļiĭa /cioralia ?/ — мани се маштарија, јер више ниси мало дете — lasî-ćie đi ćoraļiĭ, kă nuĭeș măĭ kopil mik [GPek] | ||
мед (i. ž.) — mńare /miere/ — мед праве пчеле — mńarĭa fak albińiļi — мед је највећи слаткиш — mńarĭa ĭe măĭ mare dulśață [Por.] — на чир се ставља пчелињи мед, помешан са јечменим брашном (Оснић) — (med.) la bubuoń sa puńe mńarĭe đi stup, mestakată ku fańină đi uorḑ [Crn. — шљива прави смолу коју људи једу, јер је слатка — prunu faśe mńare, kare lumĭa o manînkă, kî ĭe dulśe [Por.] — отишло је дете у село да купи мало шећера, да направим неки слаткиш за ручак, и још га нема (Оснић) — s-a dus kopilu în sat sî kumpirĭe kîta mńarĭe, sî fak vro dulśață đi prînḑ, șî înga nu ĭe [Crn.] | ||
медвед (i. m.) — urs /urs/ — некада су наше планине биле пуне медведа, а сада наша деца и не знају шта је то — đemult munțîļi nuaștre a fuost pļińe đi urș, da akuma kopiĭi ńiś nu șćiu śi ĭe aĭa [Por.] | ||
медведица (i. ž.) — ursuaĭkă /ursoaică/ — медведица је женски медвед — ursuaĭkă ĭe urs muĭerĭesk [Por.] | ||
меденица (i. s.) — tuś /clopot/ — овце имају меденицу око врата, да звони, да их чујеш, да их не изгубиш — uoĭļi au tuś la gît, să kînće, să ļe auz, să nu ļe pĭerz [Pad.] | ||
међа (i. s.) — otar /otar/ — међа је место које раздваја два имања двојице домаћина — otar ĭe luok kare đisparće duauă moșîĭ alu duoĭ stapîń — међа је некада било велико дрво огуљено од коже на једној страни — otar đe mult a fuost ļemn mare, kurațat đi kuažă la o parće [Por.] | ||
мек (prid.) — muaļe /moale/ — меки плех, који се лако савија — pļiek muaļe — мека жица — žîță muaļe — меко дрво — ļiemn muaļe — меки хлеб — pîńe muaļe — слаб човек, без снаге — uom muaļe, fara pućiare — прележао сам гриуп, и још увек сам млитав, без снаге — am ḑakut đi apukat, șî înga mis muaļe, fara pućiare — слабић, нема своју реч (=став, мишљење), поводи се за сваким како ветар дува — muaļe, n-are vuorba luĭ, sa dă dupa tuot nat kum baće vîntu [Por.] | ||
мекиње (i. ž.) — tarîță /tărâță/ — кад се меље жито, од зрна се добија брашно, а од љуске мекиње — kînd sa maśină grîu, đin albățu bobuluĭ sa faśe fańină, da đin gioakă tariță — мекиње се издвајају из брашна просејавањем кроз сито, а новије време има направа код неких воденице, које издвајају мекиње још у току мељаве — tarîțîļi s-a đispart đin fańină ku śernutu pin sîtă, da đi la o vrĭame în kuaś, a fakut mîkarîaļe pi la ńișći muorĭ đi sa đispart înga pănă sa maśină — стари Власи нису сејали брашно, већ су хлеб месили од целог брашна — rumîńi aĭ batrîń n-a śernut fańina đi grîu, numa a fakut pîńa đin fańina ku tuot — данас људи мекињама хране стоку — astîḑ lumĭa ku tarîță arańesk vićiļi [Por.] | ||
менгеле (i. ž.) — mĭenge /menghină/ — стегао га је добро, као у менгелама — la strîns bińe, ka-n mĭenge [Por.] | ||
мењати (gl. p. ref.) — skimba /schimba/ — није то било његово место од почетка, него га је он касније заменио са неким — n-a fuost aăla luoku luĭ đintîń, numa ĭel l-a skimbat măĭ amînat ku vrunu — испрљао се као свиња, и отишао је кући да се пресвуче — s-a imat ka puorku, șî s-a dus la kasă sî sa skimbe — кренуо је у банку да размени дукате, али су га успут опљачкали лопови — a pļekat în bankă să skimbe galbińi, ama pi drum l-a apaurît uoțî [Por.] | ||
мера (i. ž.) — masură /măsură/ — мера за млеко на бачији била је ведрица — masura đi lapće la baśiĭe a fuost vadra șî okaua — по мери; на броју — (u izr.) la masură [Por.] | ||
мердевине (i. ž.) — skară /scară/ — свака кућа је имала мердевине, на њих се пењало кад год се радило нешто на висини — tuata kasa avut skară đi ļemn, pi ĭa s-a suit kînd guod s-a lukrat śuava pi sus — кућне степенице биле су израђене од два-три повећа камена — skărîļi kășî a fuost fakuće đin doa-triĭ bolovańe marĭ đi pĭatră [Por.] | ||
мерен (prid.) — mîsurat /măsurat/ ◊ — [Por.] | ||
мерење (i. s.) — mîsurat /măsurat/ — мерење дужине врши се метром, а тежине кантаром — mîsuratu lunźimi sa faśe ku mĭetîru, da greotățî ku kîntarĭu — на Ђурђевдан се овце терају на мерење, да се види која колико млека даје — la Sînźuorḑ sa mînă uoĭļi la mîsurat, sî sa vadă kare kît lapće dă [Por.] | ||
мерење оваца (sint.) — măsuratuuoilor /măsuratu oilor/ — мерење оваца је обичај који се држи на Ђурђевдан, кад се музу овце и мери млеко да се види колико млека имају овце једног бачијара — măsuratu uoilor ĭe ađet kare sa țîńe în ḑîua lu Sînźuorḑ, kînd sa mulg uoiļi sî sa masură lapćiļi sî sa vadă kît lapće au uoiļi alu un baś — обичај мерења оваца зове се још и мерење млека — ađetu măsuratu uoilor sa kĭamă șî măsuratu lapćiluĭ — према количини измуженог млека, одређује се колико ће дана један бачијар мусти овце свих који су се скупили у бачију — dupa kare kît lapće a muls, sa rînduĭe kîće ḑîļe un baś o să mulgă uoiļi lu tuoț kare s-a adunat la o baśîĭe — ко је колио млека измерио, бележило се на рабошу — kare kît lapće a măsurat, s-a-nsamnat pi rabuș [Por.] | ||
мерити (gl. p. ref.) — măsura /măsura/ — једно је кад те неко мери метром, а друго је кад те одмерава очима — una ĭe kînd ći masură vrunu ku mĭetîru, da alta je kînd ći masură ku uoki — покојник се мери за сандук — uomo-l muort sa masură pintru sanduk [Por.] | ||
мерица (i. m.) — kapĭaće /căpete/ — мерица је дрвени суд за узимање ујма на воденици — kapĭaće ĭe vas đi ļemn đi luvat vama la muară [Por.] | ||
мермер (i. m.) — marmur /marmur/ — стари Власу су скупљали комадиће мермера само за израду враџбина — Rumîńi aĭ batrîń adunat parśaļe đe marmur numa đe fakut momuaće [Por.] | ||
мертик (i. m.) — merćig /mertic/ — мертик се звао комад меса са ражњића, који се на Божић намењивао скакавцима, да не праве штету — merćigu s-a kĭemat un parśel đi bukatură đi pi frigare, kare la Kraśun s-a dat đi pomană la lakustă, să nu fakă șćetă [Por.] | ||
месец (i. ž.) — lună /lună/ — у години ма дванаест месеци — în an ĭastă doasprîaśe luń — у Хомољу месеци се зову: јануар, фебруар, март, април, мај, јун, јул, август, септембар, октобар, новембар, децембар — luńiļi în Omuoļ sa kĭamă: ĭanuar, faurar, marțîșuor, beļituor, maĭ (florar), flurar, sîmanatuor, gustar, pikatuor (koptuor), kuļesator, brumar, andriauă [Hom.] | ||
месити (gl. p.) — frîmînta /frământa/ — пројина кора је тврда и дебела, не мрви се лако, а хтео бих да направим мало „пуфе” од ње — koaža đi malaĭ ĭe tare șî gruasă, nu sa framîntă ļesńe, d-aș vrĭa sî fak kîta „pufă” đin ĭa — само да не падне у очеве руке, јер ће му самлети кости батинама — numa sî nu kadă în mîńiļi lu tatî-su, k-ăĭ framîntă uasîļi ku bataĭa [Por.] | ||
меснат (prid.) — karnuos /cărnos/ — месната свиња, добра за тов — puork karnuos, bun đi-ngrașat | ||
месо (i. ž.) — karńe /carne/ — свака животиња има месо — tuata žuavina are karńe — печено свињско месо је најслађа храна — karńe đi puork friptă ĭe măĭ dulśe mînkare — печено месо — karńe friptă — црвљиво месо — karńe vermanuasă — смрдљиво месо — karńe împuțîtă [Por.] | ||
место (i. s.) — luokurĭ /loc/ — нашао је лепо место за одмор под једним дрветом са дебелим хладом — a gasît luok frumuos đi ođină supt un ļemn ku umbră gruasă — ово место је добро за кућу — asta luok ĭe bun đi kasă — отишао је да заузме место за своју девојку — s-a dus să kuprindă un luok đi fata luĭ — лоше место — luok rău — добро место, равница — luok bun — скривено место — luok pitulat — равно место (о терену) — luok poļažńik [Por.] | ||
метак (i. m.) — plumb /plumb/ — Бугарин га је видео и опалио, али он је, ваљда, имао дане: метак му је само фијукнуо поред главе — bugarĭu l-a vaḑut ș-a pokńit, ama ĭel, basama, avut ḑîļe: plumbu numa ĭ-a fiońat pi lînga kap — рупе од немачких метака и сада се виде на зидовима старе куће — găuri đi plumbi aĭ ńemțășć ș-akuma sa văd pi parĭețî lu kasa batrînă [Por.] | ||
метанисање (i. ž.) — înkinatură /închinătură/ — метанисање је молитвено клечање на слави — înkinatura ĭe rugamîntu înźenunkĭat la prazńik — метанисање се некада чинило на земљи у ћошку иза врата, код шарки — înkinatură đemult s-a fakut pi pomînt în kuot dupa ușă, la țîțînă — метанисање се обавља над мушком кошуљом, простртој на голом поду куће — înkinatu sa faśe pi kîlțanu stapînuluĭ, așćernut pi pomîntu guol alu puodu kășî [Por.] | ||
метанисати (gl. p. ref.) — înkina /închina/ — домаћин куће метанише на слави — stapînu kășî sa înkină la prazńik — до недавно, Власи су на слави метанисали у ћошку, код шарки иза врата — pănă-nkuaśa, rumîńi la prazńik s-a înkinat în kuot, la țîțînă dupa ușă — проклет био да је проклет, не могу више живети с њим — înkinul să-l înkin, nu măĭ puot traĭi ku ĭel — проклето било, дете, мани се лудорија — înkinu-će, kopiļe, lasî-će đi noroḑîĭ [Por.] | ||
метиљ (i. ž.) — kalbĭaḑă /gălbează/ — овца је болесна од метиља кад јој се на плућима створе неки велики црви који их једу; овца почне да слинави, не једе и брзо слаби; ако јој газда не да лек, она липше — uaĭa ĭe bolnauă đi kalbĭaḑă kînd pi fikaț-aĭ albĭ sa fak ńiskaĭ vĭermĭ marĭ, kare iĭ manînkă; la uaĭe pļakă muśi pĭe nas, nu manînkă șî sa uskă ĭuta; dakă stapînu nu-ĭ dă ļak, ĭa muare [Por.] — много оваца ове године имају метиљ (Сиге) — mulće uoĭ ano-sta au kalbĭaḑă [Hom.] | ||
метиљав (prid.) — kalbeźuos /gălbegios/ — прошле године су ми све козе биле метиљаве — an mĭ-a fuost toaće kapriļi kalbeźoasă [Zvizd] | ||
метла (i. ž.) — mătură /mătură/ — метла за чишћење куће прави се од сирака, а за чишћење дворишта, од грана белог граба — mătura đi măturat kasa sa faśe đin tatarĭ, da đi măturat avļiĭa, đin krĭenź đi svińak — метла се у кући држи иза врата, и то увек са дршком на горе — mătura în kasă sa țîńe dupa ușă, șî aĭa întođeuna ku kuada în sus — метлом се никад нису тукла деца, јер се вровало да неће одрасти — (ver.) ku mătură ńiśkînd nu s-a batut kopiĭi, kă s-a krĭeḑut kă nu măĭ krĭesk [Por.] | ||
метлати (gl. p. ref.) — mătura /mătura/ — кућа се метли сваки дан, а двориште једном недељно, и то у недељу ујутру — kasa sa mătură în tota ḑîua, da traușa odată în stamînă, ș-aĭa dumińikă đimińața [Por.] | ||
мећава (i. s.) — viskul /viscol/ — отишла је зими са стоком у планину, и када је настала мећава, она се тамо смрзла од хладноће — s-a dus ĭarna ku vićiļi la munće, șî kînd s-a pus viskulu, ĭa-ngețat đi frig akolo [GPek] | ||
мех (i. m.) — burduș /burduf/ — Роми су мешином распиривали ватру и ковали сврдла — țĭgańi ku burdușu a suflat în fuok, ș-a fakut svrĭađiļe [Crn.] | ||
мехур (i. m.) — bungur /bulbuc/ — кад пада киша, од капи се у бари стварају мехури — kînd pluaĭe, đin pikurĭ în baltă sî fak bungurĭ — детету се на кожи јављају пликчићи — la kopil ĭasă bungurĭeĭ pi pĭaļe [Crn.] — и на кожи човека избијају пликови (Танда) — șî pi pĭeļe đi uom ĭasă bungurĭ — сав се осуо црвеним осипом (Рудна Глава) — tuot s-a umplut đi bunguri ruoșĭe [Por.] | ||
мехурав (prid.) — bĭeșîkat /bășicat/ — дланови су ми пликави од копања, не могу још увек да идем на косидбу — palmiļi mi sînt bĭeșîkaće đi la sapat, nu puot înga sî ma duk la kosît [Por.] | ||
мехурати се (gl. p. ref.) — bĭeșîka /bășica/ — тукао би ме, тукао, док ми сва кожа на леђима не би опликавила — ma baća, ma baća, pănă nu mi sa bĭeșîka tuata pĭaļa pi șîaļe [Por.] | ||
мешен (prid.) — frîmîntat /frământat/ — хлеб је добар када је тесто добро измешено — pîńa ĭe bună kînd ĭe aluvatu frîmîntat bińe — радио сам целу ноћ, и сада сам тако сломљен да не могу стајати на ногама — am lukrat tuata nuapća, ș-akuma mis atita đi frîmîntat đi nu puot sta în piśuare — сломљен сам као да ме је млела воденица — sînt frîmîntat parke ma mîśinat muara [Por.] | ||
мешење (i. ž.) — frîmîntare /frământare/ — удри једно брзо мешење том тесту и тури га под црепуљу, деца су јако гладна и не могу дуго да чекају — dăĭ o frîmîntare rîapiđe la aluvato-la șî bagăl în śirińe, kopiĭi sînt tare flomînḑ șî nu puot să așćiaće mult [Por.] | ||
мешење (i. ž.) — frîmîntatură /frământătură/ — тешко је мешење теста за лењу жену — grĭa ĭe frîmîntatura aluvatuluĭ đi muĭarĭe ļenuasă [Por.] | ||
мешина (i. ž.) — fuaļe /foale/ — мешина за воду — fuaļe đi apă — мешина у којој су чобани носили брашно — fuaļe în karĭe pakurari a dus fańina — мешина на гајдама — fuaļe la karîăbĭ — мехови за ковачку ватру — fuaļe đi fuok la kaminu đi lukrat la fĭer [Crn.] — надуо се стомак — s-a umflat fuaļiļi [Por.] — кецеља покрива жену од стомака до колена (Речица) — ļikitău astrukă muĭera dă la fuaļe pănă la źenunkĭ [Stig] | ||
мештанин (i. m.) — lokuituorĭ /locuitor/ — мештанин је особа која живи у неком месту, као што је село, или је насељена у некој области — lokuituorĭ ĭe insă kare traĭașće într-un luok, kum ĭe satu, or ĭe lokuit în vrun țînut [Por.] | ||
меzгра (i. ž.) — mîzgă /mâzgă/ — бушин се прави од липове коре кад је липа у мезгри — buśinu sa faśe đin kuažă đi ćiĭ kînd ĭe ćiĭu în mîzgă [Por.] | ||
ми (zam.) — nuoĭ /noi/ — ми смо касно стигли, зато су нас вратили — nuoĭ am ažuns amînat, șî đ-aĭa ńa întuors — јако је лоше у држави, шта ће бити с нама, не знам — tare rău ĭe în țară, śe va fi ku nuoĭ, nu șću — прича се да се у страним државама веома лоше говори о нама — sa puvestîașće kă în țăriļi strińe rău urît sa vorbĭașće đi nuoĭ — код нас — la nuoĭ — са нама — ku nuoĭ — за нас — đi nuoĭ — због нас — pintru nuoĭ — о нама — đispre nuoĭ — са нама — ku nuoĭ — међу нама — întra nuoĭ [Por.] | ||
милина (i. ž.) — blînđață /blândeţă/ — слушао сам песму, и обузе ме нека милина — askultaĭ kînćiku, șî ma prinsă o blînđață — кад год лети са свога брда гледам како залази сунце, увек ме пробије нека топла милина — kînd guod ma uĭt vara đi pi śuaka-mĭa kum zavrńe suariļi, întuotđeuna trĭaśe pin mińe o blînđață kaldă [Por.] | ||
Милутин (i. m.) — Miloćin /Milotin/ — Милоћин је влашка форма српског имена Милутин — Miloćin ĭe fuarma rumîńaskă alu nume sîrbĭesk Milutin [Por.] | ||
минђуша (i. m.) — śerśel /cercel/ — било ми је шест година, када ми је мајка ставила минђуше у уши — am avut șasă ań, kînd muma mĭ-a pus śerśiĭ în urĭekĭ [Por.] | ||
мио (prid.) — draguț /drăguţ/ — нашао је у другом селу девојку тако милу, да нема пара код нас — a gasît în alt sat o fată așa draguță đi n-are parĭakĭe la nuoĭ [Por.] | ||
мир (i. s.) — oguoĭ /ogoi/ — има много деце, и никад нема мира од њих — are mulț kopiĭ, șî ńiśkînd n-are oguoĭ đi iĭ — само кад умре човек може да има мир како треба — numa kînd muare uomu puaće să aĭbă oguoĭ kum trîabe [Por.] | ||
мир (i. ž.) — ćiknă /ticnă/ — деце много, пуна кућа, немаш ни мало мира преко дана од њих — kopiĭ mulț, kasa pļină, n-aĭ o țîră đi ćiknă pista ḑî đi iĭ — нема мира за време одмора — n-are ćiknă la ođină — без мира, спокоја; непријатан — (u izr.) fara ćiknă [Por.] | ||
мир (i. m.) — paśe /pace/ — ми са свима живимо у миру — nuoĭ ku tuoț traim în paśe — Власи кад се сретну, пружају руку и кажу „у миру”, што значи да долазе ненаоружани, с добром намером — rumîńi kînd sa-ntîńesk, dau mîna șî ḑîk „în paśe”, arată kă vin ńiarmaț, în vuoĭa bună — мала деца никад не мирују — kopiĭi miś nu măĭ stau pi paśe [Por.] | ||
миран (prid.) — kuminće /cuminte/ — учили га родитељи да у школи буде миран, и да слуша учитеља — l-a învațat parințî la șkuală să fiĭe kuminće, șî s-askulće daskîlu — кад уђеш у господску кућу, буди пристојан — kînd tuń în kasa domńiluor, fi kuminće — разумно и бистро дете — kopil kuminće șî-nțaļes [Por.] | ||
миран (prid.) — mĭarńik /liniștit/ — дете је мирно и ћутљиво, али се не зна је ли од доброте, или што је припрост — kopilu ĭe mĭarńik șî takut, ama nu sa șćiĭe fiva đi bunataće or kî ĭe pruost la kap — буди миран — stăĭ mĭarńik [Por.] | ||
мирење (i. ž.) — împăkaśuńe /împăcăciune/ — мирење је свадбени обичај који праве родитељи када момак украде девојку, или кад девојка побегне за момка — împăkaśuńe ĭe ađet nunțăsk, kare fak parințî kînd baĭatu fură fata, or kînd fata fuźe dupa baĭat — мирење може бити и између две особе, или две куће, које су биле дуго у некој тешкој свађи — împăkaśuńe puaće fi șî întra duoĭ inș, or doa kăș, kare a fuost mult în vro sfadă grĭa — не замајавам се мирењима (немам времена за губљење на мирења) — (u izr.) nu stau đi împăkaśuń [Por.] | ||
мирити (gl. p. ref.) — împaka /împăca/ — цео дан само се свађају, неће их помирити ни ђаво — tuota ḑîua numa sa svađesk, nu-ĭ măĭ împakă ńiś draku — каже да неће да се миримо без пара — spuńe kă nu vrĭa să ńi împakăm fara bań [Por.] | ||
Мироч (i. m.) — Miruoś /Miroci/ — Мироч је најмлађе селу у Поречу — Miruośu ĭe sat măĭ ćinîr în Porĭeśa — Мироч је основан године — Miruośu je fakut în anu 1872 — село данас припада општини Мајданпек — astîḑ satu traźe la uopșćina măĭdanuluĭ — село је пола српско, пола влашко — satu ĭe žumataće sîrbĭesk, žumataće rumîńesk — и Срби Мирочанци и Власи Мирочанци дошли су из околних села: Срби из Голубиња, Поповице и других, а Власи из Црнајке, Танде, Горњана и других — și sîrbi Miroćeńi, șî rumîńi Miroćeńi, sînt veńiț đin saćiļi đin okuol: sîrbî đin Golubińe, Popovița șî alće, da rumîńi đin Țîrnaĭka, Tanda, Gorńana [Por.] | ||
мисао (i. s.) — gînd /gând/ — брз као мисао — ĭut ka gîndu — дође човеку ружна мисао, и чини оно што не би требало — ăĭ vińe la uom gînd urît, șî faśe aĭa śe n-ar trăbui — сетио се; добио је идеју — ĭ-a dat în gînd — још од младости је имао намеру да направи кућу, али никад није могао да сакупи довољно пара — înga đi la ćińerĭață avut đi gînd sî fakă kasă, ama ńiśkînd n-a putut să aduńe bań đestuĭ — има намеру да се жени — are đi gînd sî sa însuare — не може човек да уђе у женски ум — nu puaće uomu să tuńe în gîndu lu muĭare — не поведи се за туђом памећу — nu ći purta dupa gîndu lu tuoĭa — кад се сети како је живео у младости, дође му да плаче — kînd îĭ dă-n gînd kum a trait la ćińerĭață, îĭ vińe sî sa plîngă — матор, али памти добро све што је научио од родитеља — batrîn, ama țîńe bińe-n gînd tuot ś-a-nvațat đi la parinț — одузео му је реч (прекинуо га у говору), али он није заборавио шта је имао на уму да каже — ĭ-a luvat vuorba, ama ĭel n-a pĭerdut đin gînd ś-a vrut să spună — опрости ми, ти си ми лепо рекао, али ја сам се разбоилео, па сам заборавио — ĭartă ma, tu mĭ-aĭ spus frumuos, ama m-am bulnavit, șî mĭ-a ĭeșît đin gînd [Por.] | ||
мислилац (i. m.) — ginđituorĭ /gânditor/ — сељак није рођен да буде мислилац, он је само за овце и мотику — saćianu nuĭe fakut să fiĭe ginđituorĭ, ĭel ĭe numa đi uoĭ șî đi sapă [Por.] | ||
мислити (gl. p. ref.) — ginđi /gândi/ — немој мислити да је шала — nu ginđi kî ĭe lukru-șală — мислим се ја одавно да ти кажем — ma ginđesk ĭo đemult să-ț spun — мислио је добро, али је урадио наопако — a ginđit bun, numa a fakut opaśit — немој се више премишљати, јер дани пролази па ће сутра бити касно — nu ći măĭ ginđi, kă ḑîļiļi trĭek șî mîńe o sî fiĭe amînat [Por.] | ||
Митровдан (i. s.) — Sîmĭedru /Sâmedru/ — Митровдан мења дан али датум не, сваке године пада осмог дана новембра — Sîmĭedru skimbă ḑîua da datumu nu, în tuot anu ĭe a uopćiļa ḑî pi marćiń — на Митровдан су се отпуштале слуге које су биле унајмљене на Ђурђевдан, и исплаћивао им се најам — la Sîmĭedru s-a đizļegat sluźiļi, kare a fuost ļegaće la Sînźuorḑ, șă ļi s-a dat sîmbriĭa [Por.] | ||
мица (i. ž.) — damă /damă/ — довече идемо на седељку да играмо мицу — astară ńi duśem la șîḑîtuarĭe sî žukîăm damă [Crn.] | ||
миш (i. m.) — îrće /hârte/ — обложио сам воденични камен дрвеним санудком, да не уђу мишеви — am înkis pĭatra muori în sanduk dă blăn, să nu tuńe îrtî [Mlava] | ||
миш (i. m.) — șokîće /șocîte/ — свака кућа држи мачке да је чувају од мишева — tota kasa țîńe mîț s-o pazaskă đe șokîț [Por.] | ||
мишоловка (i. ž.) — mîță /cursă/ — миш је ухваћен у мишоловци — șokîćiļi a dat în mîță [Crn.] | ||
мјау (uzv.) — mĭau /miau/ — мачка мауче „мјау! мјау!” — mîțu zmĭaură „mĭau! mĭau!” [Por.] | ||
млад (prid.) — ćinîr /tânăr/ — млад човек све може — uomu al ćinîr tuot puaće — во се учи да вуче јарам док је млад — buou sî-nvață la žug pîn ĭe ćinîr — воћка се калеми док је млада — puomu sî oltańašće pîn ĭe ćinîr — млада гора се не сече — padurĭa ćinîră nu să taĭe [Crn.] — можеш да кажеш за јабуку као воћку да је млада, али за јабуку као плод, не: за јабуку тада кажеш да је незрела — puoț sî ḑîś kî ĭe mîăru, ka puomu, ćinîr, da đi mară, ka puamă, nu: đi mară atunśa ḑîś kî ĭe krudă — умро је као млад човек — a murit uom ćinăr [Por.] | ||
млада (i. ž.) — guove /govie/ — реч „гове” је нова, ушла је у наш говор негде после рата с Немцима — vuorba guove ĭe nuauă, a tunat în ļimba nuastră pi dupa ratu ku mńamțî — млада се некад звала „мирјаса” — guovĭa đi bătrîńață s-a kĭemat mirĭasă [Por.] | ||
млада (i. ž.) — mirĭasă /mireasă/ — реч „мирјаса” се изгубила, остала је само у старим песмама, које се више не певају — vuorba „mirĭasă” s-a pĭerdut, a ramas numa pin kînćiśe batrîńe, kare nu sa măĭ kîntă — у оно време када су Власи младу звали „мирјаса”, младожењу су звали „мире” — în vrĭamĭa-ĭa kînd rumîńi la guovĭe ĭ-a ḑîs „mirĭasă”, la mlîdožăńe ĭ-a ḑîs „mirĭe” — најпре се из језика изгубила реч „мире”, заменила је српска реч „младожења”, а после се изгубила и „мирјаса”, њу је заменила је „говја” — măĭ întîń đin ļimbă s-a pĭerdut „mirĭe”, s-a skimbat ku vuorba sîrbĭaskă „mlîdožăńe”, da pi urmă sa do pĭerdu șî „mirĭasa”, pi ĭa a skimbato „guovĭa” [Por.] — „мирјаса” је назив за виђену жену, за госпођу (Лука) — mirĭasă ḑîśem la muĭare văḑută, la gospîđe [Crn.] | ||
млада недеља (sint.) — dumińikăćinîră /dumínică tânără/ — млада недеља је последњи дан у седмице у току које се појавио млад месец — dumińika ćinîră ĭe la svîrșîtu saptamîńi pi karĭe s-a pus luna nuauă [Crn.] — млада недеља је и цела седмица, од дана када се појави млад месец — dumińikă ćinîră ĭe șî sîptamîna întrĭagă, đin ḑîua-ĭa kînd sa puńe luna mikă [Por.] | ||
Млада субота (i. ž.) — Sîmbîtaćinără /Sâmbăta tineră/ — Млада субота је свака субота кад се јави млад месец — Sîmbîta ćinără ĭe tuota sîmbîta kînd sa puńe luna noă — Млада субота је дан добар за бајање од девет боилести — (mag.) Sîmbîta ćinără ĭe ḑîva bună dă dăskîntat dă noă boaļe [Mlava] | ||
Младен (i. m.) — Mlađen /Mlagen/ — ако неки Младен има децу и унуке, и ако се од њих намноже генерације, његови потомци добију надимак Младеновићи — dakă vrun Mlađen are kopiĭ șî ńepuoț, șî dakă đin iĭ sa mulțăsk brîńe, firu luĭ kapîtă poļikră Mlăđeńieșći — када се име Младен од миља скрати, добија се надимак Ђена, или Ђенка — kînd nume Mlađen sa skurtă đin milă, sa kapîtă poļikră Đenă, or Đenkă [Por.] | ||
Младеновићи (i. m.) — Mlađeńeșći /Mlagenești/ — Младеновићи су потомци Младена — Mlađeńeșći sînt firu alu Mlađen — један од Младеновића има надимак Млађењеску: Труце (Петар) Млађењеску је од Младеновића из Лескова — unu đin Mlîđeńeșći are poļikră Mlîđeńiesku: Truță Mlîđeńiesku ĭe đin Mlîđeńieșći, đi la Ļiskuauă [Por.] | ||
Младенци (i. m.) — Sîmțî /Sâmți/ — Младенци се славе као помен на четрдесеторо деце које су убили Јевреји због учешћа у колиндрецима у част Бога (Лесково) — Sîmțî sa sîrbĭaḑă ka pomana lu patruḑăś đi kopiĭ kare ĭ-a omorît ĭemrei pintru śe s-a dus în koļindrĭeț în śinsta lu Dumńeḑîu [GPek] — на Младенце се срећу зима и лето, и започињу рат: лето побеђује, али јој гину четрдесет и четири младића (Рудна Глава) — la Sîmț sa întîńesk ĭarna ku vara, șî sa ĭau la bataĭe: vară dă žos ku ĭarna, ama iĭ pĭer patruḑăś șî patru đi baĭeț [Por.] — на Младенце се бију „бабе”, зли зимски дани, са „старцима”, добрим летњим данима; старци побеђују и набију бабе у земљу, и од њих земља преко лета добије влагу (Дебели Луг) — la Sîmț s-a bat „babiļi”, ḑîļiļi rîaļe đi ĭarnă, ku „muoșî”, ḑîļiļi buńe đi vară; muoșî frîng babiļi șă ļi bagă-n pomînt, șă đi-ńaļe pomîntu pista vară kapîtă rîveńală [GPek] | ||
младић (i. m.) — źuńe /june/ — „жуње” је младо момче — źuńe ĭe baĭat ćinîr [Crn.] — младићи иду на весеље (Медвеђица) — źuńi sa duk la visaļiĭe [Hom.] | ||
младо јаре (i. m.) — fatuĭ /vătui/ — ја имам три млада јарета, једног ћу да уштројим за тов, другог ћу продати, а трећег ћу оставити за домазлук — ĭuo am treĭ fatuĭ, unu l-am skopit, să-l rańesk șî să-l taĭ, a doĭļa o să-l vind, a treĭļa o să-l las dă mińe dă domazluk [Stig] | ||
младо јаре (i. m.) — vatuĭ /vătui/ — ватуљак је јаре до годину дана — vatuĭ ĭe ĭed pănă la anu đi ḑîļe [Por.] | ||
младожења (i. m.) — ğińere /ginere/ — младожења је младин пар на свадби — ğińere ĭe soțu miresi la nuntă — ћеркин муж је зет њеним родитељима — soțu feći vińe la parinți a ĭeĭ ğińere [Kmp.] | ||
младожења (i. m.) — mire /mire/ — младожења је момак који се на свадби жени са младом — mire ĭe la nuntă baĭat kare sa însuară ku mirĭasa [Por.] | ||
младост (i. ž.) — ćińerĭață /tinerete/ — младост је лепа ако немаш ниједну бригу — ćińerĭața ĭe mîndră dakă n-aĭ ńiś o grižă [Crn.] — младост брзо пролази — ćińerĭață ĭuta trĭaśe [Por.] | ||
млађа (i. m.) — brebeńel /brebenel/ — млађа је прво пролећно цвеће, једна врста има љубичаст, а друга бели цвет — brebeńel ĭe fluare kare măĭ întîĭ dă primovara, o vîrstă ku fluare balastră, da alta ku fluare albă — млађу беру жене и носе на гробље, где је каде и намењују покојницима — brebeńeĭ kuļeg muĭeriļi șă-ĭ duk la morminț, unđe-ĭ tamîĭe șă-ĭ dau đe pomană la-ĭ muorț [Por.] | ||
млађак (i. m.) — brîbeńel /brebenel/ — млађак је шумски цвет који први процвета у пролеће — brîbeńel ĭe un fĭeļ đi fluarĭe padurĭaļńikă, kare-n fluare măĭ întîń primovara — цветови млађака су најчешће бели и светлоплави — fluoriļi alu brîbeńel sînt măĭ mult albe șî vînît đeșkis — млађак је јако отровна биљка — brîbeńelu ĭe buĭađe tare veńinuasă [Por.] | ||
млаз (i. ž.) — țîșńitură /ţâșnitură/ — на саставку црева за воду, избио је велики млаз — la nađitura lu mațîļi đi apă, a bîșńit o țîșńitură marĭe — тај надменко не слуша више никог — țîșńitura-ĭa nu mîĭ askultă pi ńima [Crn.] — добио је пролив (Танда) — la lovit țîșńitură [Por.] | ||
млаз (i. m.) — bužuoń /ţâșnitură/ — пукло је црево, и куљнуо је млаз воде — s-a rupt mațu, ș-a bîșńit un bužuoń dă apă [Hom.] | ||
млаз (i. s.) — țuțuruoĭ /țuțuroi/ — посекао се на нози, и крв је шикнула у млазу — s-a taĭat la piśuor ș-a sînźiļi la tośit ku țuțuruoĭu [Por.] | ||
млако (prid.) — bualkă /?/ — млака вода — apă bualkă [Kmp.] | ||
млатити (gl. p.) — žîpai /jăpăi/ — узеше једну мотку, и поломише га од батина, да му више не падне на ум да краде — luvară un žîp ku tot, șă-l frînsiră ku bataĭa, să nu-ĭ mă-ĭ đa-n gînd să fure [Por.] | ||
млаz (i. s.) — vîžuoĭ /vâjoi/ — после јаке кише, цури вода са надстрешнице у млазевима, дебелим као прст — dupa pluaĭe tare, kure apa đi pi strĭeșînă ku vîžuaĭe, gruasă ka źeĭśtu [Por.] | ||
млеко (i. m.) — lapće /lapte/ — дете сише млеко од мајке, а ми једемо кравље, овчје или козје млеко — kopilu suźe lapće đi la mumî-sa, da nuoĭ mînkăm lapće đi vakă, đi uaĭe, or đi kapră — бело као млеко — alb ka lapćiļi — сасирено млеко — lapćiļi înkĭegat — слатко млеко — lapće dulśe — кисело млеко — lapće akru — млечне биљке — buĭeḑ ku lapće [Por.] | ||
млечан (prid.) — laptuos /lăptos/ — краве некада нису биле не знам колико млечне, али су могле дуго да гладују, да спавају напољу, да трпе жеђ — vaśiļi đemult n-a fuost nu șću kît đi laptuosă, ama a putut să fomĭaḑă mult, să duarmă afară, sî rabđe fara apă [Por.] | ||
млечика (sint.) — lapćiļi kîńiluĭ /laptele cânelui/ — са млечиком Власи су у реци опијали рибу кад је требало да је лове за славу — ku lapćiļi kîńiluĭ aĭ batrîń în rîu a-nbatat pĭeșći kînd a trăbuit să-ĭ prindă đi prazńik [Crn.] — од млечике се плете венац који се ставља на ведро у које се музу овце на Ђурђевдан (Танда) — đin lapćiļi kîńiluĭ s-a-mpļećiașće kununa kare sa puńe la gura gaļețî în kare sa mulg uoiļi la Sînźuorḑ [Por.] | ||
млечњача (i. m.) — burĭaćeĭuće /iuţar/ — млечњача је бела печурка, пуна млека, која расте по шуми — burĭaće ĭuće ĭe śuparkă albă, pļină đi lapće, kare dă pin padure [Por.] | ||
млитавко (i. s.) — kîtamoĭa /molatic/ — млитавко је лењивац, без снаге, који се вуче као да је килав — kîtamoĭa ĭe uom ļenuos, fara pućare, kare sa traźe ka kînd ĭe sîbarît [Por.] | ||
много (prid.) — mult /mult/ — много које-шта је претурио преко главе — mulće kare-śe a pitrekut pista kap — није му требало много па да се опасно наљути — nu ĭ-a trăbuit mult đi sî sa mîńiĭe rău — људи су га много кривили — multă vină ĭ-a bagat lumĭa [Por.] | ||
мноштво (i. ž.) — spuḑăńe /spuzenie/ — једна гомилетина чворака стоји на врху осушеног дрвета — o spuḑăńe đi grĭaurĭ stă pi vîru ļiemnuluĭ ăl uskat [Por.] | ||
мноштво (i. ž.) — mulțîmĭe /mulțime/ — скупило се мноштво људи, као кад игра мечка — s-a adunat o mulțîmĭe đi inș, ka kînd žuakă ursu — кад реч означава нешто више од једног, кажемо да је та реч у множини — kînd vuorba arată śuava măĭ mult đi unu, ḑîśem kă ĭe vuourba-ĭa în mulțîmĭe [Por.] | ||
модар (prid.) — modur /modur/ — пала је, и сада је сва модра по бутини — a kaḑut, ș-akuma ĭe tuată modură pi șuold — модро цвеће — fluorĭ modurĭe [Por.] | ||
модрица (i. ž.) — vînațală /vînătaie/ — тукао је муж, и дошла је код родитеља пуна модрица — a batuto uomu, ș-aveńit la parinț pļină đi vînațîaļe — модрице најбрже прођу кад их превијеш печеним луком — vînațala măĭ ĭut trĭaśe kînd ļi ļeź ku śapă friptă [Por.] | ||
модроврана (sint.) — śuarăpîśuasă /cioară pucioasă/ — модровране су се код нас изгубиле — śuarîļi pîśuasă s-a pĭerdut la nuoĭ [Por.] | ||
можда (pril.) — poaće /poate/ — можда је и тако како он каже — poaće o fi șî așa, kum ĭel spuńe — може бити — poaće fi [GPek] — можда не може, јер је стар (Рудна Глава) — puaće kă nu puaće, kî ĭe batrîn [Por.] | ||
мождити (gl. p.) — možđi /mojdi/ — осушиш корен копитњака, и кад пођеш на игранку, сажваћеш и испљунеш једно парченце, да ти дах не би смрдео из уста — ușć rîdaśina đi popiļńik, șî kînd pļeś la źuok, možđieșć un părśeluț în gură șă-l șkipĭ, să nu-ț pută sufļitu [Por.] | ||
мој (zam.) — mĭeu /meu/ — мој отац је погинуо млад, а моја мајка је живела дуго — tata mĭeu a perit ćinîr, da muma mĭa a trait mult — шта ли још кој мој хоће онај човек са мном — śe pula mĭa va măĭ vrĭa uomo-la ku mińe — моје, твоје, његово, њихово: свеједно је — a mĭeu, a tĭeu, a luĭ, a luor: tot una ĭe [Por.] — много чезнема за мојим пиленцетом (љубавницом) — mult mi duor după a mĭev puișuor [Hom.] | ||
мокар (prid.) — fļuarkă /fleoarcă/ — потпуно мокар, мокар до коже — ud fļuarkă — ухватила нас је киша без кишобрана, па смо покисли до голе коже — ńi prinsă pluaĭa fara umbrĭelurĭ, șî ńi udarîm fļuarkă — шљам од човека, не држи реч, лаже па суши, краде па цепа — fļuarkă đi uom, nu țîńe vuorba, minće đi uskă, fură đi rupe [Por.] | ||
мокар (prid.) — ud /ud/ — стигао је кући сав мокар од кише — ažuns la kasă tuot ud đi pluaĭe [Por.] | ||
мокриш (i. ž.) — uđală /udeală/ — после кише, мокриш на све стране, не може се ићи без чизама — dupa pluaĭe, uđală în tuaće părțîļi, nu sa puaće merźa fara śižmĭe [Por.] | ||
момак (i. m.) — baĭat /băiat/ — момак је мушкарац доспео за женидбу — baĭat ĭe voĭńik ažuns đi însurat — на игранку је дошла гомила момака, али је девојака било мало — la źuok a veńit o gramadă đi baĭeț, ama fĭaće a fuost puțîńe — стари момак, нежења — baĭat batrîn [Por.] | ||
момак (i. m.) — băĭat /băiat/ — момак за женидбу — băĭat ďe-nsurat [Kmp.] | ||
момак (i. m.) — danak /dănac/ — човек је момак од седамнаесте године, до женидбе — uomu ĭe danak đi la șapćesprĭaśe ań, pînă la-nsurat [akc. — момчић си од четрнаест до седамнаест година — danaśel ĭeș đi la patrusprĭaśe pîn la șapćesprĭaśe ań [Crn.] — моја ћерка не ради ништа, само јури за момцима — feĭmĭa nu măĭ lukră ńimika, numa aļargă dupa danaś [Por.] | ||
момак (i. m.) — flăkău /flăcău/ — нашла је себи некога момка, који је десет година млађи од ње — ș-a găsît pe vrun flăkău, ku zăče ań măĭ ťinăr ďekît ĭa [Kmp.] — имала је и она једнога момка, али је био смрдљива ленчуга — avut șî ĭa un flakău, ama a fuost putuare đi ńitrîbuit [Por.] | ||
момачки (prid.) — baĭațîăsk /băieţăsc/ — не могу никад да заборавим свој момачки живот — nu puot să-l zauĭt ńiśkînd traĭu mĭeu, baĭațîăsk — по момачки, на момачки начин — baĭațîașće (pril.) [Por.] | ||
момаштво (i. s.) — baĭațîĭe /băieţie/ — имао сам лепо момаштво, јурио сам за девојкама колико ме је вукло срце — am avut mîndră baĭațîĭe, am aļergat dupa fĭaće kît m-a tras ińima [Por.] | ||
момаштво (i. ž.) — danaśiĭe /dănăcie/ — момаштво се проводи са много девојака — danaśiĭa sî petrĭaśe ku mulće fĭaće [Crn.] — готово је са момаштвом, дошло је време да се скућим (=оженим) — gata ĭe ku danaśiĭa, ažuns vrĭamĭa să ma kîsîtorĭesk [Por.] | ||
момковати (gl. n.) — danaśi /dănaci ?/ — момкујем, и хоћу још — danaśesk, șî mîĭ vrĭeu șîmîĭ [Crn.] — премало је момковао, оженио се млад — a danaśit prĭa puțîn, s-a însurat ćinîr [Por.] | ||
момчадија (i. ž.) — baĭețîme /bâieţime/ — пуно коло момчадија, девојака нема нигде — pļină uara đi baĭețîme, fĭaće nus pusta [Por.] | ||
момчић (i. m.) — baĭațîăl /băițel/ — ни дете, ни момак — ńiś kopil, ńiś baĭat [Crn.] — има и она једног момчића, са планине — are șî ĭa un baĭațîăl, đi la munće [Por.] | ||
момчић (i. m.) — băĭețăl /băieţel/ — момчић, дечарац који јури за девојкама, али који још није дозрео за женидбу — băĭețăl, kopilandru kare aļeargă dupa feťe, ama înga nuĭe kopt ďe însurat [Kmp.] | ||
момчић (i. m.) — țopîrlan /ţopârlan/ — „цопрлан” је дечарац, ни дете, ни момак, него нешто између — țopîrlan ĭe kopilandru, ńiś kopil, ńiś baĭat, numa śuaua pintra ĭaļe [Por.] | ||
момчић (i. m.) — kopilandru /copilandru/ — момчић је дечак узраста између дечаштва и момаштва — kopilandru ĭe kopil, krĭeskut întra kopilariĭe șî baĭețîĭe — били смо момчићи за стоком, и више смо волели да играму свињицу, него да јуримо за девојкама — am fuost kopilandri dupa viće, șî măĭ drag ń-a fuost să baćem puarka, đikît să aļergăm dupa fĭaće [Por.] | ||
монструм (mn. mîtahaļe) — mîtahală /matahală/ — матахала је биће из прича, нешто велико, ружно и зле нарави — mîtahală ĭe insă đi pin povĭeșć, śuava mare, urît șî ku narau rău — сањала је да је шћепао неки монструм, и давио док јој нису искочиле очи из главе — a visat kă a prinso o mîtahală, ș-astupato pănă nu ĭ-a sarit uoki đin kap [Por.] | ||
море (uzv.) — măre /măre/ — море, кад је тако љут, боље је бежи му ти испред очију док имаш времена — măre, kînd ĭe așa mîńiĭat, măĭ bun fuź tu đin uoki luĭ pănă aĭ vrĭame [Por.] | ||
Мориш (i. m.) — Muriș /Mureș/ — стари пастири су викали на овцу која је имала обичај да се одваја од крда: „Иди у Мориш!” — păkurari aĭ batrîń a zberat uaĭa kare avut ađet sî sa đispartă đi kîrd: „Duśa-ća-ĭ la Muriș!” [Por.] | ||
моркиња (i. ž.) — kokļanță /cocleanţă/ — моркиња је врста кокоши, има сиво перје са белим пегама — kokļanța ĭe un fĭeļ đi gaină, are pĭańe sure ku pĭaće albe [Por.] — у Прахову има фамилија са надимком „моркиња”: Љубиша Моркин — la Praova ĭestă și famiļiĭe ku poļikra „kokință”: Bișa lu Kokință [Kmp.] | ||
мост (i. s.) — puod /pod/ — мост се подиже на местима где треба да се прелази колима преко реке са великом водом, или дубоким коритом — puodu sa rađikă la luokurĭ unđe trăbe sî sa trĭakă ku karîļi pista rîu ku apa mare, or ku vaļe adînkă — мост се градио од дрвета и камена — puodu s-a fakut đi ļemn șî đi pĭatră [Por.] | ||
мостић (i. m.) — pođișuor /podișor/ — подигли у су слабашан мостић преко потока, неће издржати ни да људи пређу пешице преко њега — a fakut pista ogaš un pođișuor slabuț, n-o sî țînă ńiś lumĭa pi piśuare să trĭakă pista ĭel [Por.] | ||
мотика (i. ž.) — sapă /sapă/ — мотика је женска писаљка — sapa ĭe pļeĭvazu muĭerĭesk — за мотику не треба никаква школа — đi sapă nu trîabe ńiś o șkuală — дечка су дали у школу, а девојчицу су оставили код мотике (=у селу) — kopilu la dat la șkuală, da fata a lasato la sapă [Por.] | ||
мотичица (i. ž.) — sîpaļigă /săpăligă/ — то је мотичица са уским сечивом за окопавање лука (Оснић) — sapaļigă ĭe sapă mikă, îngustă, đi sapat la śapă [Crn.] | ||
мотичица (i. m.) — săpoĭel /săpăligă/ — мотичица је мала мотика — săpoĭel ĭe o sapă mikă [Tim.] | ||
мотка (i. ž.) — dorîngă /dorângă/ — хајка је уловила вука, и донела га у село обешеног о једну мотку — urkașî a prins lupu, șî la dus în sat, atîrnat pĭ-o dorîngă — празна кућа, врата замандаљена, нема нигде никог — kasa pîrasîtă, ușa-nkisă ku dorînga, nuĭe ńima pusta [Por.] | ||
мотка (i. ž.) — pražînă /prăjină/ — мотка је штап дуг око два-три корака и дебео око два-три прста — pražîna ĭe bît lung đi doă-triĭ pașurĭ șă gruos đi v-o doă-triĭ źeĭśće — на мотки се сушио веш — pi pražînă s-a uskat skimburļi [Por.] | ||
мотка (i. ž.) — porîngă /părângă/ — поринга је дугачка мотка на којој двојица на раменима напоредо носе неки тежи терет — porînga ĭe pražînă lungă pi kare duoĭ duk pi umĭerĭ vrun tovar grĭeu — носе напоредо, уравнотежено — (izr.) duk đ-a porînga [Por.] | ||
мотка (i. m.) — śobîrńak /ciobîrnac/ — чобрњак је мотка од око два метра од јаког дрвета, коју су два мушкарца држала на рамену и њоме носили неки тежи терет, који није могао да носи један човек сам — śobîrńak ĭe palugă đi vro doă mĭetre đi ļemn tare, pi kare doĭ inș a duso pi umîr șă pi ĭa a dus vrun tovar grĭeu, kare n-a putut să dukă un uom sîngur — кад су се некад крале девојке, момци су девојку носили на чобрњаку, који су набијали девојци под тканице, и носили на раменима — (folk.) kînd đemult s-a furat fĭećiļi, baĭețî a dus fata pi śobîrńak, kare l-a bagat dupa braśiriļi fĭećĭ, șa duso đaporînga [Por.] | ||
мотовило (i. ž.) — aļergatuare /alergătoare/ — на мотовило се стављају калемови пуни пређе, и носи се поред ограде од коља или тарабе, када се на њу снује основа за ткање на разбоју — pi aļergatuare sa pun mosuarîļi pļińe đi tuors, șî sa duśe pi lînga gard đi parĭ, or đi tarabă, kînd pi ĭel sa urḑîașće kuardă đi țasut în razbuoĭ [Por.] | ||
моћ (i. ž.) — mećao /putere/ — била ми је рука поломљена, и сада немам моћ у њој, не осећам је — mĭ-a fuost mîna frîntă, ș-akuma n-am mećao în ĭa, n-o sîmt [GPek] | ||
моћ (i. ž.) — pućare /putere/ — снажан човек, има велику снагу у рукама — uom tare, are mare pućare în mîń — остарео је, изгубио моћ — a îmbătrîńit, a perdut pućarĭa — немоћан — fara pućare [Por.] | ||
моћан (prid.) — pućerńik /puternic/ — био је човек на положају, био је моћан и могло му се све — a fuost uom sus, a fuost pućerńik ș-ĭ s-a putut đi tuaće — турско царство је било моћно, и окупирало је сву нашу земљу — amparațîĭa turśilor a fuost pućerńikă, ș-a kuprins țara nuastră ku tuot — јако моћан, премоћан — (u izr.) tare pućerńik — јак ветар — vînt pućerńik [Por.] | ||
моћи (gl.) — puća /putea/ — да видимо, хоћемо ли моћи да дигнемо то сами, или да потражимо још неког — să veđem, om puća rîđika aĭa numa nuoĭ, or sî măĭ katăm pi vrunu — могу, не могу, то ми је, друго нема — puot, nu puot, aĭa mi, alta nuĭe — што се може, може, што се не може, не може, и готово — śe sa puaće, sa puaće, śe nu sa puaće, nu sa puaće, șî gata [Por.] — не могу доћи јер сам болестан (Мустапић) — nu poś să vin kă mis bolnăv [akc. bolnăv] [Zvizd] | ||
мочвара (i. ž.) — balćină /băltină/ — поред Тимока има много мочвара које се не могу обрађивати — pi lîngă Ćimuok ĭastă mulće balćiń karĭe nu sî puot lukra [Crn.] | ||
мочвара (i. s.) — balkău /balcău/ — реч „балкеу” је данас сачувана само у старим песмама, које су и оне готово све заборављене — vuorba balkău astîḑ s-a pastrat numa pin kînćiśe batrîńe, kare sînt șî ĭaļe gata tuaće zuĭtaće [Por.] | ||
мочваран (prid.) — baltuos /băltos/ — мочварно место — luok baltuos — мочварна земља — pomînt baltuos [Crn.] — мочварно место, добро само за жабе — baltuos luok, bun numa đi bruoșć [Por.] | ||
мочуга (i. ž.) — buată /botă/ — „буата” је један кратак и чврст штап, са задебљаним и јаким врхом — buata ĭe un bît skurt șî țapîn, ku buot gruos șî tare — млат за набијање кочева — buată đi batut parĭ — маљ за туцање у авану — buată đi batut în pivă [Por.] — трупац са дршком, за набијање кочева — tutuk ku kuadă, đi batut pari — маљем сам забијао клинове, кад сам цепао дрва — ku buata am batut pĭańe, kînd am spart la ļamńe [Crn.] | ||
мочуга (i. m.) — žîpan /jipan/ — мочуга је дугачка мотка — žîpan ĭe žîp mare [Por.] | ||
мочуга (i. ž.) — maśukă /măciucă/ — мочуга је штап задебљан на једном крају — maśukă ĭe bît gruos la un kap [Por.] | ||
мрав (i. ž.) — furńikă /furnică/ — пуна колиба мрава — pļină koļiba đi furńiś — иду као мрави — mĭerg ka furńiśiļi — црни мрав — furńikă ńagră — црвени мрав — furńikă ruoșîĭe — жути мрав — fruńikă galbină [Por.] | ||
мравињак (i. s.) — furńikarĭ /furnicar/ — ливада пуна мравињака, тешко ће да се коси — ļivađa pļină đi furńikarĭe, amunka o sî sa kosîaskă [Por.] | ||
мравић (i. ž.) — furńikuță /furnicuţe/ — изашли су из једне рупе у камину некакви жути мравићи, сипао сам врелу воду на њих, и ништа, они излазе па излазе — a ĭeșît đi-ntr-o gaură în oźak ńișći furńikuță galbińe, am turnat apă fĭartă pi ĭaļe, șî ńimika, ĭaļe ĭasă șî ĭasă [Por.] | ||
мравнат (prid.) — furńikuos /furnicos/ — поставила је ручак на мравнатом месту, па се јело напунило мрава — a pus prînḑu la luok furńikuos, șî s-a umplut ļegumĭa đi furńiś [Por.] | ||
мраз (i. m.) — ğer /ger/ — напољу је велики мраз — afară ĭe ğer mare [Kmp.] — толики је мраз у планини, да ће ноћас вук и пас заједно спавати у брлогу — atîta źier ĭe la śuaka, đi la nuapće o sî duarmă lupu ku kîńiļi într-un bîrluog [Por.] | ||
мраз (i. s.) — źer /ger/ — напољу је тако јак мраз да пуца дрво у шуми — afară ĭe atîta źer đi tare, đi pokńașće ļemnu-n padure — кад је зими јак мраз, све се смрзава — kînd ĭe ĭarna źer tare, źaźiră tuot [Por.] | ||
мрак (i. m.) — întuńerik /întuneric/ — велики је грех кад човек умре у мраку, без свеће — mare pakat kînd uomu muare la întuńerik, fara lumanare [Zvizd] — са севера дува ветар који се зове пишља или дунавац (Рановац) — dă la întuńerik baće vîn kare-l kĭamă pîșļa or dunarĭanu [Mlava] | ||
мрва (i. ž.) — skrumă /țâră ?/ — мрва је ситан делић хлеба или проје — skrumă ĭe parśeluț đi pîńe or đi turtă, marunt — мрва се прави кад је хлеб сув — skruma sa faśe kînd ĭe pîńa uskată [Por.] | ||
мрена (i. ž.) — brĭană /breană/ — ја не знам да ли у нашој реци има мрена, јер нисам пецарош — ĭuo nu șću dar fi-va la nuoĭ în rîu brĭeń, kă nu mis pĭeșkarĭ [Por.] | ||
мржња (i. ž.) — urîśuńe /urîciune/ — само су се оговарали, и ушла је тешка мржња међу њих — numa sa vorbit đi rău, ș-a tunat urîśuńe grĭa întra iĭ — не воли га девојка јер је, вели, габор од човека — nu-ĭ drag a fĭeći đi ĭel, kî ĭe, śka, o urîśuńe đi uom [Por.] | ||
мржња (i. ž.) — mîrză /ură/ — мржња између њих траје још од детињства — mîrza întra iĭ țîńe înga đin kopilariĭe — живели су годинама као дивљаци, у свађи и у мржњи — a trait ku ańi ka lumĭe sîrbaćikă, ku mîrză șî ku sfadă [Por.] | ||
мрзети (gl. p. ref.) — mîrzî /urî/ — зашто ли се толико мрзе, нико не зна — đi śe sa va mîrzî atîta, ńima nu șćiĭe — жали се да је сви мрзе без разлога — sa vaĭtă k-o mîrzăsk tuoț ńiś k-o trĭabă [Por.] | ||
мрк (prid.) — murg /murg/ — мрко је тамна боја — murg ĭe farbă înkisă — беху овце са мрком вуном — ĭerĭa uoĭ ku lâna murgă — журимо, да нас мрак не ухвати на путу — grabim, să nu ńe prindă murgu pi drum — сумрак, први мрак — (u izr.) kap đi murg — Мрков, Мрковче, коњ мрке боје — Murgu, Murguļeț — скочо је на неоседланог Мркова, и отишао јашући — a sarit pi Murgu ńinșalat, șî s-a dus kîlarînd — Мрки, назив за пастирског пса мрке боје — Murźa [Por.] | ||
мркан (prid.) — mîrļit /mârlit/ — имам тридесет оваца, пола је мркано, пола није — am triḑăś đi uoĭ, žumataće sînt mîrļiće, žumataće nu [Por.] | ||
мркање (i. ž.) — mîrļit /mârlire/ — дошло је време мркања оваца — ažuns vrĭamĭa lu mîrļitu uoilor [Por.] | ||
мркање земље (expr.) — mîrļitupomîntuluĭ /mârlitu-pământului/ — мркање земље био је стари обичај на Велики четвртак, који се готово изгубио и из памћења; данас се помиње само понегде када људи збијају шалу (Танда) — mîrļitu pomîntuluĭ a fuost un ađet batrîn la Žuoĭ marĭ, kare gata s-a pĭerdut șă đin minće; akuma sa pumeńiașće unđe șî unđe numa kînd uamińi zbat žuok — чула сам за неко мркање земље, причалу су стари, али нисам добро разабрала шта је — am uḑît đi vrun mîrļitu-pomîntuluĭ, puvesta aĭ batrîń, ama n-am înțaļies bińe śi ĭe — траве у пролеће пуштају пену, тада земља ради, мрка се да би могла да роди (Рудна Глава) — ĭerburļi primovara slubuod spumă, atunśa pomîntu lukră, sa mîrļiașće đi sî puată sî rođaskă [Por.] — има једна биљка која испушта пену, чини ми се да је козлац, и стари када су то видели, говорили су да се земља мркала, и да је време за послове у пољопривреди (Плавна) — ĭastă o buĭađe kare slubuađe spumă, mi sa-m pare kă ĭe pula bĭelśi or ruodu pomîntuluĭ, ș-aĭ batrîń kînd a vaḑut aĭa, a ḑîs kî s-a mîrļit pomĭntu, șî ĭe vrĭamĭa đi lukru la pomînt [Pad.] | ||
мркати (gl. p. ref.) — mîrļi /mârli/ — овце су се мркале око Петковице — uoĭļi s-a mîrļit pi lînga Vińirĭa mare — до мркања овнови се обуздавају једним парчетом тканине који им се везује преко стомака, да не могу да мрче овцу кад им дође да скачу на њу — pănă la vrĭamĭa đi mîrļit, berbĭeśi sa oprĭesk ku un pĭaćik đi pînḑă kare ļi sa ļiagă pista burtă, đi sî nu puată sî mîrļiaskă uaĭa kînd ļi vińe sî sîară pi ĭa [Por.] | ||
Мрки (i. m.) — Murźa /Murg/ — Мрки је често име чобанског пса који има длаку браонкасте боје — Murźa ĭe nume đes dat la kîńe păkurarĭesk kare ĭe murg la păr — Мрки је опасан пасан, и њега се не боје само вукови, него и лопови — Murźa ĭe kîńe rău, șî đi ĭel nu sa ćem numa lupî, numa șî uoțî [Por.] | ||
мрктети (gl. p. ref.) — boći /boci (a se)/ — овце се мркте само када је врућина, лети у подне, када је сунце јако, а оне немају хлад; скупљају се њушка на њушку (Паун Илић, овчар из Танде) — uoĭļi sa boćesk numa kînd ĭe zapuk, vara la amńaḑîț, kînd ĭe suariļi tare, da ĭaļe n-au umbră; sa adună buot la buot [Por.] | ||
мрља (i. ž.) — buskofĭală /boscofeală ?/ — ово дете је направило само неку мрљу у школској свесци — kopilo-sta a fakut numa o buskofĭală în svĭeskă đi șkuală — направила је бућкуриш од чорбе, можемо само да је бацимо свињама — a fakut o buskofĭală đi ḑamă, pućem numa s-o lupadăm la puorś [Por.] | ||
мрљати (gl. p. ref.) — buskofi /boscofi ?/ — не зна да кречи, само размазује зидове — nu șćiĭe sî văruĭe, numa buskofĭașće parĭețî [Por.] | ||
мрмљање (i. ž.) — mîrmońală /mormoială/ — није разумео нико његово мрмљање — n-a înțaļes ńima mîrmońala luĭ [Por.] | ||
мрмљати (gl.) — mîrmońi /mormoi/ — чича седи у ћошку и мрмља — muoșu șîađe în kuot șă mîrmuańe [Por.] | ||
мрс (i. m.) — arț /arţ/ — кад је трапава недеља, не пости се — kînd ĭe arț, nu sî postîașće [Crn.] — „арц” је назив за дане после великих постова, када се мрси средом и петком — arț sa kĭamă ḑîļiļi dupa puosturĭ marĭ, în kare nu sa postîașće mĭerkurĭa șî vińirĭa [Por.] — „арци” прво падају после Божића и држе до Богојављања, после их има после Ускрса, кад истекне четрдесетодневни пост — arțurĭ măĭ întîń kad dupa Kraśun, șî țîn pănă la Boćaḑă, pĭe urmă ĭastă dupa Pașć, kînd ĭasă puostu parĭasîmiluor [GPek] | ||
мрс (i. ž.) — slastă /slastă/ — мрс је храна са месом и млеком — slastă ĭe mînkarĭă ku karńe șî lapće — мрс је храна која се једе само кад није пост — slastă ĭe mînkarĭe kare sa manînkă numa kînd nuĭe puost [Por.] | ||
мртав (prid.) — muort /mort/ — нашли га мртвог у шуми, од чега је умро, још се не зна — l-a gasît muort în padure, đin śe a murit, înga nu sa șćiĭe [Por.] | ||
мрцина (i. ž.) — mîrțuagă /mârţoagă/ — имам једну мрцину од коња, није ни за шта, бадава га храним — am o mîrțuagă đi kal, nuĭe đi ńimika, đi źaba ăl arańesk — он је јако вредан човек, а она је једна гола мрцина, не знам само зашто ли је држи — ĭel ĭe tare vrĭańik uom, da muĭari-sa ĭe o mîrțuagă guală, nu șću numa đi śe va țîńao [Por.] | ||
мрцина (i. ž.) — ļeșînatură /leșinătură/ — разболео се од лењости, и само лежи као мрцина — s-a bulnavit đi ļiańe, șî numa ḑaśe ka ļeșînatura — нико га више не зове на посао, јер се свуда показао као велика ленчуга — n-ol kĭamă ńima la lukru, kă đarîndu s-a aratat ka o ļeșînatură mare [Por.] | ||
му! (uzv.) — mu! /mu!/ — краве мучу „муу! муу!”, сигурно су мртве гладне — vaśiļi muźesk „muu! muu!”, sigurat sînt flomînđe muarće [Por.] | ||
мува (i. ž.) — bîză /bâză/ — коњска мува — bîză kaĭaskă — винска мушица — bîză akră [Crn.] — „бизу” смо правили од цевчице белог трна, и дували смо у њу док смо чували стоку (Близна) — bîză am fakut đin țauă đi spin alb, șî am suflat î-ńa pănă am pazît vićiļi [Por.] | ||
мува (i. ž.) — muskă /muscă/ — мува је мала буба која има крила и може да лети — muska ĭe guangă mikă kare are ăripĭ șî puaće să zbuare — коњска мува (Хиппобосца еqуи) — muskă kaĭaskă [Por.] | ||
мудар (prid.) — ikļan /viclean/ — мудар човек пази добро шта говори — uom ikļan pazĭașće bińe śe vorbĭașće [GPek] | ||
мудо (i. s.) — kuoĭ /coi/ — кад се штроји вепар, ваде му се муда — kînd sa skopĭașće puorku, iĭ s-a skuot kuaiļi — е, заболеше ме муда за његов проблем — e, ma duare-n kuaĭe đi nakazu luĭ [Por.] | ||
муж (i. m.) — barbat /bărbat/ — ја сам њен муж — ĭuo-s barbatu ĭeĭ — имала сам два мужа — am avut duoĭ barbaț [Crn.] — буди пристојан, јер ће ми доћи муж, па ће те поломити — fi kuminće, kă vińe barbatî-mĭu, șî će frînźe [Por.] | ||
муж (i. m.) — suoț /soț/ — живела је добро са својим првим мужем — a trait bun ku suoțu iĭ đintîń — учитељ нас је поделио, и мени за парњака у клупи паде Петар — daskulu ń-a-nparțît, șî miĭe đi suoț în klupă kađe Truță [Por.] | ||
мужа (i. s.) — muls /muls/ — овце се музу на вратима тора — uoĭļi s-a mulg la ușa strunźi — мужа је тежак посао, јер од ње боле руке — mulsu ĭe lukru grĭeu, kă đi ĭel ći duor mîńiļi — мужа на бачији показује ко ће бити велики бач са највише млека — mulsuare la baśiĭe arată kare o să fiĭe baśol mare ku măĭ mult lapće [Por.] | ||
мужјак (i. m.) — bîrbatuș /bărbătuș/ — имам два голуба, мужјака и женку (Сиге) — am duoi golîmbĭ, un bîrbatuș șî o muĭerușkă [Hom.] | ||
мужљива (prid.) — mulgașă /mulgaș/ — овца млекуља, која се лако музе — uaĭe mulgașă [GPek] | ||
музар (i. m.) — mulgar /mulgar/ — терамо овце на мужу, а на улазу у тор чекају их музари са спремљеним ведрицама — mînăm uoiļi la muls, da la ușa strunźi ļi așćată mulgari ku gaļețîļi sprimiće — један добар музар, помузе стадо брзо — un mulgarĭ bun, mulźe stîna đi pi fuga [Por.] | ||
музара (i. ž.) — mulgatuare /mulgătoare/ — имам једну краву музару, и једну јаловицу — am o vakă mulgatuare, da una ĭe starpă [Por.] — музница је место на вратницама тора, где седе музари и музу овце или козе (Јасиково) — mulgatuare ĭe luoku la ușa strunźi, unđe șăd mulgatuori șă mulg uoiļi, or kapriļi [GPek] | ||
мука (i. ž.) — bîrborĭală /chin/ — са тешком муком сам се мануо дувана — ku grĭa bîrborĭală m-am lasat đi tutun [Crn.] | ||
мука (mn. nakazurĭ) — nakaz /năcaz/ — моју муку нико не зна — nakazu mĭeu ńima nu șćiĭe — тегобан живот — traĭ ku nakaz — велика мука — mare nakaz — мучи се, пати — (izr.) traźe nakaz — без муке, лако — fara nakaz [Por.] | ||
мука (i. s.) — kin /chin/ — са великом муком се попео на таван без мердевина — ku mare kin sa do suit în puod fara skară — не може се без труда довршити школа — nu sa puaće fara kin gaći șkuala [Por.] | ||
мукање (i. ž.) — mugaĭală /muget/ — „мукање” је био обичај који се сачувао у Оснићу — mugaĭală ĭe ađet batrîn kare a fuost pastrat în Osńiśa [Crn.] | ||
мукање (i. ž.) — muźală /muget/ — што ли је толико мукање спопало краве? — śe atîta muźală sa pus pi vaśiļeļa? — оглевећу од толиког мукања! — surḑăsk đ-atîta muźit! [Crn.] | ||
мукати (gl.) — muźi /mugi/ — зашто ли та крава толико муче, слути на неко зло? — śe va muźi vaka-ĭa atîta, kobĭașće la vrun rău? [Por.] | ||
муљ (i. s.) — namuol /nămol/ — после кише нанео је поток муљ којим нам је напунио башту што је била на обали потока — dupa pluaĭe, adus ogașu namuol ku kare ń-a umplut bașćaua ś-a fuost la marźina ogașuluĭ [Por.] | ||
Мунћан (i. m.) — Munćan /Muntean/ — Мунћан је надимак Влаха који насељава област Пореча — Munćan ĭe poļikra lu rumîń kare kasatorĭesk țînutu Porĭeśi — кад су неготински Власи исмевали Поречане да су Унгурјани, ови су се тукли са њима, говорећи да су Мунчани а не Унгурĭани — kînd rumîńi ńigoćinuluĭ ĭ-a bužukurit pi Poreśeń kă sînt Ungurĭeń, ășća s-a batut ku iĭ, spunînd kă sînt Munćeń da nu Ungurĭeń [Por.] | ||
муња (i. s.) — sfulđir /fulger/ — муња је јако светло које бљесне на небу пре грмљавине — sfulđir ĭe lumină tare kare luśașće pi śerĭ înainća duraituluĭ — иза сваке муње удара гром у неко велико дрво, и стрелом га расцепи све до земље — dupa tuot sfulđiru dă trîasńitu în vrun ļemn mare, șă-l krapă ku saźata pănă la pomînt — муњина стрела направљена је од комада оштрог кремена — saźata sfulđiruluĭ ĭe fakută đin krîmput đi krĭamińe askuțît [Por.] | ||
муња (i. m.) — fulźer /fulger/ — видела се малопре једна муња, севнула је на истоку — sa văḑu đinoarļea un fulźer, fulźeră la răsărit [Crn.] | ||
мусав (prid.) — muskuruos /muscuros/ — мусав је човек који после јела лепо не обрише уста — muskuruos ĭe uom kare dupa mînkare nu sa șćarźe bińe la gură [Por.] | ||
мусти (gl. p. ref.) — mulźe /mulge/ — научио сам да музем краве још док сам био мали — am învațat să mulg vaśiļi înga pănă am fuost mik — простачина од човека, не види колико га љубавница музе — o prostavĭelă đi uom, nu vĭađe kît ăl mulźe ibuomńika [Por.] | ||
мутавко (mn. mutavĭeļe) — mutavĭelă /mutălău/ — мутавко је човек које не говори јер је нем, или припрост — mutavĭelă ĭe uom kare nu vorbĭașće kî ĭe mut, or pruost [Por.] | ||
мутавост (i. ž.) — muțîme /muțime/ — дете ћути данима, родитељи су се уплашила да га није ухватила мутавост — kopilu taśe ku ḑîļiļi, s-a spumîntat parințî kî s-a pus pi ĭel muțîmĭa [Por.] | ||
мутан (prid.) — buturit /buturit/ — баци буре, опет се у њему све замутило (Танда) — labdă butuoĭu, ĭară-n ĭel s-a buturit tuot [Por.] | ||
мутити (gl. p. ref.) — butura /butura/ — кад ти се буде покварило вино у бурету, сам ћеш видети да ти буре не ваља — kînd țî sa va butura vinu în butuoĭ, o să vĭeḑ sîngur kă butuoĭu nu țî bun [Por.] | ||
мућак (i. ž.) — klośitură /clocitură/ — мућак је јаје које се покварило под квочком — klośitură ĭe uou kare s-a strîkat supt kloță — устајала је вода која дуго стоји у суду — klośitură ĭe apa kare stă mult în vas [Por.] | ||
мухар (i. s.) — mouor /mohor/ — мухар је сличан пшеници, слично им је и лишће и класје — mouoru ĭe fakut ka grîu, samînă șî la frunḑă, șî la spik [Por.] | ||
муцав (prid.) — gîngau /gângav/ — стари је био муцав, деца су му била муцава, а сада су му и све унуке муцаве — muoșu a fuost gîngau, kopiĭi ĭa fuost gîngavĭ, da akuma sînt șî ńepuaćiļi tuaće gîngave [Por.] | ||
муцавац (i. ž.) — gîngavĭelă /gângăvelă/ — удала се за једног муцавца, умиреш од смеха када га слушаш како говори — s-a mîritat dupa o gîngavĭelă, muorĭ đi rîs kînd ăl askulț kum vorbĭașće [Por.] | ||
муцање (i. ž.) — gîngaĭală /gângăveală/ — баба је патила од тешког муцања — mama a pațît đi gîngaĭală grĭa [Por.] | ||
муцање (i. ž.) — muțală /muțeală/ — две-три године дете је патило од муцања, излечила га једна враћара из села — vro doă triĭ ań kopilu a pațît đi muțală, l-a ļikuit o vrîžîtuare đin sat — тешко муцање — muțală grĭa [Por.] | ||
муцати (gl.) — gîngai /gângâi/ — немој ми ту замуцкивати, него ми кажи право како је било — nu-m gîngai aśiĭa, numa spuńe đirĭept kum a fuost — од стида, почео је да замуцкује — đi rușîńe, înśepu sî gîngîĭe [Por.] | ||
мучење (i. ž.) — nîkažală /necăjală/ — истрпео многа мучења за време рата у бугарском логору, и једва остао жив — a sufarat mulće nîkažălurĭ đi vrĭamĭa đi rat în lageru bugarĭesk, șî abĭa a ramas viu [Por.] | ||
мучити (gl. p. ref.) — nîkažî /necăji/ — пусти га, немој га више мучити, јер није он крив — lasă-l, nu-l măĭ nîkažî, kă nuĭe ĭel đivină — стари су се мучили више од нас, јер су све радили на снагу — aĭ batrîń s-a nîkažît măĭ mult đikît nuoĭ, kă tuot a lukrat la snagă [Por.] | ||
мучити (gl. p. ref.) — kinui /chinui/ — превише су га мучили родитељи још од малена са тешким пословима, па их је он намрзнуо — prĭamult la kinuit parințî înga đi mik ku lukrurĭ grĭaļe, șî ĭel ĭ-a luvat la mrză — само он зна, сиромах, колико се трудио да учи, али му школа није ишла никако — numa ĭel șćiĭe, saraku, kît s-a kinuit să-nvĭața, ama nu ĭa mĭers șkuala ńiśkum [Por.] | ||
мучити се (gl. p. ref.) — bîrbori /chinui (a)/ — борити се можеш са невољама само док си млад, кад остариш, губиш снагу и вољу за то — ći vi bîrbori ku nakazurĭ numa pănă iș ćinîr, kînd înbătrîńeșć, pĭerḑ pućarĭa șî vuoĭa đ-așa trĭabă — затекла их је зима у планини, и треба да се изборе са великим сметовима да би се спасили зла — ĭa prins ĭarna la munće, șî trîabe sî să bîrborĭaskă ku namĭeț marĭ đi sî skîape đi rîău [Crn.] | ||
мучнина (i. ž.) — grĭață /greață/ — мучнина ме држи неко време, а кад ме савлада, спопадне ме повраћање — grĭața țîńe o vrĭame, da kînd ma razbĭașće, sa puńe vîrsatura pi mińe [Por.] | ||
мучњак (i. s.) — mîșńik /mâșnic/ — мучњак је дрвени сандук у воденици, у који пада брашно, самлевено под воденичним каменом — mișńiku ĭe sanduk đi ļemn în muară, în kare kađe fańina, mîśinată supt pĭatra muori [Por.] | ||
мушкарачки (pril.) — barbațîașće /bărbătește/ — подметни раме мушки — puńe umîru barbațîașće [Crn.] | ||
мушки (prid.) — barbațîăsk /bărbătesc/ — мушки посао — lukru barbațîăsk — мушка посла — trĭabă barbațaskă — мушко одело — țuaļe barbațîășć — мушке руке — mîń barbațîășć [Crn.] | ||
мушкост (i. ž.) — barbațîĭe /bărbăţie/ — сад покажи мушкост — akuma aratăț barbațîĭa [Crn.] — мој брак са њим је био добар, он је био добар муж&нбсп; — barbațîĭa-mĭa ku ĭel a fuost bună, ĭel a fuost bun barbat [Por.] | ||
мушмула (i. ž.) — mușmulă /mușmulă/ — мушмула је плод мушмуле, која је била велика посластица за децу преко зиме — mușmula ĭe puama lu mușmulă, kare fuost mare dulśață đi kopiĭ pista ĭarnă [Por.] | ||
| н | ||
набасати (gl.) — buturi /buturi ?/ — набасао сам на човека кога нисам видео још од детињства — buturiĭ pistă uom pi kare nu l-am vaḑut đin kopilariĭe — неочекивано сам налетео баш на оно што ми треба — buturiĭ pistă aĭa baș śe-m trîabĭe [Crn.] | ||
набијач (i. m.) — arbiu /arbiu/ — набијач је прављен од тврдог дрвета — arbiu s-a fakut đi-n ļiemn tarĭe [Crn.] | ||
набијен (prid.) — înđesat /îndesat/ — џак са брашном није добро набијен, треба га још набити да стане више брашна — saku ku vańină nuĭe înđesat bińe, maĭ trăbe înđesat să-nkĭape fańină măĭ multă [Por.] | ||
набој (i. ž.) — bîtatură /bătătură/ — везана крава направила је набој око себе — vaka ļegată a fakut o bîtatură prîngă ĭa [Hom.] — деца се играју напољу по дворишту — kopiĭi să žoakă afară pe bătătură [Kmp.] | ||
набор (i. ž.) — înkrețîtură /încreţitură/ — после рата ушле су у моду неке сукње, пуне набора, звале су се „плисирке” — dupa rat a ĭeșît ńișće sukńe pļińe đi înkrețîturĭ, ļ-a kĭemat muĭeriļi „plisirke” [Por.] | ||
наборан (prid.) — înkrețît /încreţit/ — крецан који је израдила баба Јона, годинама остаје наборан — krețanu, kare l-a fakut baba Ĭuana, ku ańi stă înkrețît [Por.] | ||
наборан (prid.) — zbîrśit /zbârcit/ — мајка ми је остарила, и тешко ми пада кад видим колико је наборана у лицу — muma-n bătrîńit, șî-m kađe greu kînd văd kît ĭe đi zbîrśită pi firĭe [Por.] | ||
наборати (gl. p. ref.) — înkrețî /încreţi/ — кад се наборава крецан, радиш док те не однесе Јуда — kînd sa înkrețîașće krețanu, lukri pănă nu ći ĭa Ĭuda [Por.] | ||
набости се (gl. ref.) — înspina /înspina/ — како деца да се не набоду на трн, кад иду боси за стоком — kum kopiĭi să nu sa înspińe, kînd mĭerg đeskulț dupa viće — чичу не боли кад се набоде на неки шиљак, јер је њему кожа на стопалу дебела ко прст — pi muoșu nu-l duare kînd s-a-nspină-n vrun țaruș, kî luĭ ĭe pĭaļa la talpă gruasă ka źeĭśtu [Por.] | ||
набости се (gl. ref.) — înțărușa /înțărușa/ — човек се набоде кад нагази на нешто оштро — uomu sa înțarușă kînd kalkă în śuava askuțît — набоо се на трн, трчећи босоног за стоком — s-a înțărușat în spińe, aļergînd đeskulț dupa viće [Por.] | ||
набрекнутост (i. ž.) — boboćală /umflatură ?/ — терам крмачу код вепра, јер је набрекла, натекла јој је вагина (Рудна Глава) — ma duk ku puarka la vĭer, kî s-a pus boboćala pi ĭa, iĭ s-a înflat pļuodu — када свиња тражи вепра, ми кажемо да јој је набрекао „труп” (Црнајка) — kînd iĭ đi verît, nuoĭ ḑîśem kî la skruafă sa înflă trupu — терај овце у хлад, јер ће их спопасти надутост од ове врућине — mînă uoĭļi la umbră, kî sa puńe boboćală pi ĭaļe đi zapușala-sta [Por.] | ||
навадити се (gl. p. ref.) — năskomăńi /născomăni/ — навадио се вампир на јенду кућу у селу, долази ноћу и човек не може да спава од њега — sa năskomańit murońu la o kasă în sat, vińe nuapća șă uomu nu puaće să duarmă dă ĭeal [Mlava] | ||
навалица (i. ž.) — naluagă /năloagă/ — велика несташица свега, и кад дође роба у продавницу, не можеш да дођеш на ред од навалице — mare ńistoțală đi tuaće, șî kînd vińe marfa la dugaĭe, nu puoț s-ažunź ra rînd đi naluagă [Por.] | ||
навејати (gl. p. ref.) — namĭețî /nămețî/ — ако буде даље падао овакав снег са јаким ветром као што пада сада, до зоре има да навеје све путеве кроз планину — dakă va măĭ kađa așa zapada ku vînt tare kum kađe akuma, pănă la ḑîuă are sî sa namețaskă tuaće drumurļi pin munće [Por.] | ||
навијен (prid.) — kurđisît /curdisit/ — сат је навијен, и удешен да звони око четири ујутру — śasu ĭe kurđisît, șî ogođît să kînće pi la patru đimińață [Por.] | ||
навика (i. s.) — învăț /învăţ/ — ружну навику има данашња младеж, да спава до подне — urît învăț are ćińerișu đi astîḑ, să duarmă pănă la amńaḑîț — децу треба од малена строго да васпитаваш, да не стекну лоше навике — kopiĭi treabe să strogăĭ đi miś, să nu fakă învățurĭ rîaļe [Por.] | ||
навикнут (prid.) — dodat /dedat/ — навикнут сам ја на тешкоће, па могу да поднесем још једну — sînt dodat ĭuo la greotĭăț, șî puot sî mîĭ rîăbd una [Crn.] | ||
навикнут (prid.) — đidat /dedat/ — одан је крађи, и не верујем да ће избећи затвор — s-a đidat la furaluk, șî nu krĭed k-o să skîape đi-nkisuare — навалили су сви на мене да се удам за њега, и ја сам се на крају предала, нисам имала куд — s-a pus pi mińe tuoț să ma marit dupa ĭel, șî la urmă ĭuo m-am đitad, n-am avut unđe — посветио се књизи, и завршио школу — s-a đidat la karće, ș-a gaćit șkuala [Por.] | ||
навикнути (се) (gl. p. ref.) — doda /deda/ — лакше се навикнеш на врућину, него на хладноћу — mîĭ ușuor ći dodaĭ la zapușală, đi kĭt la frig [Crn.] — када те притисне сила, или велика мука, лакше се дајеш, брже стекнеш навику — kînd će pisaḑă sila mare, or nakazu, ļesńe ći daĭ, măî ĭuta faś învîățu [Por.] | ||
навикнути се (gl. ref.) — đida /deda/ — немој се одати пићу, јер је пиће велико зло — nu ći đida la bĭare, kî ĭe bĭarĭa rîău mare [Por.] | ||
навиљак (i. ž.) — kupițauă /căpiţă/ — навиљак је бала осушеног сена, сакупљена вилом на откосу, из које се садева стог — kupițauă ĭe o bală đi fîn uskat, adunată ku furka pi otkuoș, đin kare sa faśe porkuoń [Por.] | ||
навиљач (i. m.) — kupițîtuor /copiţitor/ — отишла је мајка са ручком код навиљача, и неће скоро доћи — s-a dus muma ku prînḑu la kupițîtuorĭ, șă nu vińe îndată [Por.] | ||
навиљчен (prid.) — kupițît /copiţit/ — смркло се, па смо оставили сено навиљчено, у нади да неће ударити киша преко ноћи — a ńigurat, ș-am lasat fînu kupițît, ku nađiažđa kî n-o sî đa pluaĭa pista nuapće [Por.] | ||
навиљчити (gl. p. ref.) — kupițî /copiţi/ — ливада је велика, кад будеш навиљао сено, биће ти потребно доста радника — ļivađa ĭe mare, kînd vi kupițî fînu, o sî-ț trăbe mulț lukratuorĭ [Por.] | ||
навој (i. ž.) — șăĭteĭe /șaitau/ — кад је требало да се на неком металу нарежу навоји, стари ковачи су их нарезивали једнуом простом направом која се звала шнајтик — kînd a trăbuit sî sa taĭe șăĭteĭ la fĭer, kovaśi aĭ batrîń ĭ-a taĭat k-o mîkarauă pruastă, kare a kĭemato șnaĭtîk [Por.] | ||
навој (i. s.) — gvint /ghivnet/ — за реч гвинт наши су чули од старих Буфана, радећи са њима у рудницима — đi vuorbă gvint aĭ nuoștri auḑît đi la Bufańi aĭ batrîń, lukrînd ku îĭ în rudńiśe [Por.] | ||
наврат-нанос (izr.) — ura-vura /tura-vura/ — „наврат-нанос” се каже кад се нешто ради у великој јурњави, без икаквог реда — „ura-vura” sa ḑîśe kînd sa lukră śuava ku vuraĭală mare, fara ńiś un rînd — не ради се ништа недељама, а онда стани-пани да се уради преко ноћи — nu sa lukră ńimika ku stamîńiļi, da pi urmă ura-vura sî sa lukre pista nuapće [Por.] | ||
навршити (gl. p.) — împļińi /împlini/ — девојчица је напунила само шест година, а поћи ће у школу кад наврши седам година — fata a împļińit numa șasă ań, da o să pļaśe la șkuală kînd va împļińi șapće ań — још један месец, и навршава се година — măĭ o lună, șî sa împļińașće anu [Por.] | ||
нагиб (i. s.) — rapag /răpag/ — воденична јаруга не прави се са великим падом, него са умереним — ĭaruga mori nu sa faśe ku rapag mare, numa ku rapag sumĭarńik [Mlava] | ||
нагиб (i. m.) — skuok /scoc/ — нагиб је угао под којим вода из бадња бије у воденични точак — skuok ĭe kuot supt kare apa đin buduruoĭ baće în ruata muori — нагиб воденичног бадња према воденичном точку, треба да буде на половини правог угла — skuoku lu buduruoĭu muori kîtra ruata muori, trăbe să fiĭe în žumataća kuotuluĭ stîmpit [Por.] | ||
наглавак (i. ž.) — buśauă /bucea/ — „бучава” је налик на гвоздени прстен, који су израђивали ковачи — buśaua ĭe fakută đi kovaś, ka un ińel đi fĭer — писак за рикало прави се од зове, јер она већ има готову рупу — buśaua la buśin sa faśe đin suok, kî ĭel ĭe îngăurit gata [Por.] | ||
наглавачке (pril.) — kurișkapiće /curișcapete/ — напио се и пао низ неку стрмину, ваљао се наглавачке све до дна јарка — s-a-nbatat, ș-a kaḑut pi o stîrmină, s-a tîvaļit kurișkapiće pănă-n fundu boruźi [Por.] | ||
нагнути се (gl. p. ref.) — îmburița /îmburința/ — каже се за неког да се нагиње кад нешто ради погнуте главе — sa ḑîśe đi vrunu kă sa îmburiță kînd lukră śuava ku kapu apļekat — додај ми ту флашу, да је још једном нагнем — dodăm kila-ĭa, s-o măĭ îmburiț odată [Por.] | ||
нагонити (gl. p. ref.) — înđemna /îndemna/ — није то учинио својом вољом, него као да га је наговорио ђаво да учини такву глупост — n-a fakut aĭa đi vuoĭa luĭ, numa ka kînd la înđemnat draku sî fakă așa nîsarîmbă — ђаво нагони човека да чини зло — draku înđamnă uomu sî fakă rîaļe — на вашару сваки трговац те мами да купиш само код њега — la bîlś tuot ńigustuorĭu ći înđamnă să kumpirĭ numa đi la ĭel [Por.] | ||
надаље (pril.) — înkoluo /înocolo/ — одсад надаље ми ћемо радити другачије — đ-akuma înkoluo nuoĭ o să lukrăm altfĭeļ — померите са мало на тамо, да могу сви да стану — mutațî-va kîta măĭ înkoluo, să puată tuoț s-înkĭape [Por.] | ||
надвратник (i. m.) — pragarĭ /prăgar/ — дете ти је израсло, само што није ударило у надвратник — kopilu ț-a krĭeskut, numa śe n-a lovit în pragarĭ [Por.] | ||
надев (i. s.) — zămărlău /umplutură/ — замарлау је надев од јаја и сира којим се пуне плачинте — zămărlău ĭe mistakatura đе uauă șî brînḑă, kare sa puńe în plaśinț — у Танди, Горњани и Кривељу надев за плачинте правио се од јаја, сира и лука — la Tanda, Gorńana șî Krivĭeļ zămărlău đe plaśinț s-a fakut đen uou, brînḑă șî śapă [Por.] | ||
надметати се (gl. ref.) — pilđi /pizmi ?/ — најлепше је бивало на вашарима, када су се надметале две-три групе трубача, а народ се веселио и играо бесплатно око њих — măĭ frumos ĭera pi la bîlśurĭ, kînd sa pilđit kîći doa-triĭ rîndurĭ đi bandaș, da lumĭa sa visaļa șî źuka điźaba pi lînga iĭ [Por.] | ||
надничар (i. m.) — argat /argat/ — отац и мајка су били сеоскуи надничари, али су нас подигли, да будемо људи на свом месту — tata ku muma a fuost argaț pin sat, ama ĭară ń-a krĭeskut, să fim uamiń — са послом сам све мученик био — ku lukru tuot argat am fuost [Por.] | ||
надурен (prid.) — buzumflat /bosumflat/ — што ли је ово дете надурено? — śe stă kopilo-sta buzumflat? [Por.] | ||
надурен (prid.) — brusnat /brusnat/ — има две размажене ћерке, ако их не пустиш на игранку, у стању су да цео дан буду надурене — am duauă fĭaće đizmerdaće, dakă nu ļi laș la źuok, în stare sînt sî fiĭe tuota ḑîua înbrusnaće [Por.] | ||
надурен (prid.) — înbufnat /îmbufnat/ — лошу нарав има ово дете, наљути се лако за било шта, и по цео дан стоји надурен — rău narau are kopilo-sta, sa mîńiĭe ļesńe đi fiĭe śe, șî stă înbufnat tuota ḑîua [Por.] | ||
надути (gl. p. ref.) — butavi /umfla/ — баби је почело да натиче лице, неће дуго да живи — baba a-nśeput a butavi la firĭe, n-o să traĭaskă mult — велика је спарина, стоци ће да натекну вимена — mare zîpușală, sa butavĭesk vićiļi la pulpĭe [Por.] | ||
нађен (prid.) — aflat /aflat/ — размишљао је, и на крају закључио да такав начин рада није добар — s-a ginđit, șî la urmă aflat kă așa feļ đi lukru nuĭe bun — сабрао је два и два и отркрио да је (резултат) четири — adunat doĭ ku doĭ șă aflat kî ĭe patru [Por.] | ||
нађен (prid.) — brođit /brodit/ — на крају видеше да стаза није погођена, и вратише се — la urmă vaḑură kă poćaka nuĭe brođită, șî sa întuarsîră [Por.] | ||
нађен (prid.) — gasît /găsit/ — новац, нађен сакривен у кући, поделила су деца — bańi, gasîț pitulaț în kasă, ĭ-a înparțît kopiĭi [Por.] | ||
назад (pril.) — îndarăt /îndărăt/ — страхујући да ће залутати, вратитили се назад са пола пута — ćemîndu-sa kă rîtaśesk, s-antuors îndarăt đi la žumataća drumuluĭ — отпозади — (u izr.) đindarăt < đe îndarăt [Por.] | ||
назиме (i. m.) — grasun /grăsun/ — назиме је прасе од једне године старости — grasun ĭe purśel đi un an đi batrîn — назимица — grasună [Por.] | ||
наиван (prid.) — pruost /prost/ — не буди наиван, није то тако како се теби чини — nu fi pruost, nuĭe aĭa așa kum țî sa-m pare țîĭe — не учи добро у школи јер је, сирома, приглуп — nu învață bińe la șkuală kî ĭe, saraku, pruost đi kap — био је мали, и могао је да ради само неки једноставан посао — a fuost mik ș-a putut să lukre numa vrun lukru pruost [Por.] | ||
најам (i. ž.) — naĭmĭală /năimeală/ — мајка ме је са надничењем подигла и одшколовала — muma ku naĭmĭală ma krĭeskut, șî ma șkulait [Por.] | ||
најамник (i. m.) — nămituorĭ /nămitor/ — најамник је радник који окопава кукуруз у зајам: он копа код мене, ја копам код њега — nămituorĭu ĭe sîpatuorĭ kare sapă kukuruḑu înprumut: ĭel sapă la mińe, ĭuo sîăp la ĭel — сутра ујутру ми долазе надничари на окопавање кукурза — đimińață îm vin ńimituori la sapat la kukuruḑ [Por.] | ||
најмити (gl. p. ref.) — năimi /năimi/ — сиромах човек, не може никога најмити, ради сам док се не разбије од посла — uom sarak, nu puaće năimi pi ńima, lukră sîngur păn’ sa sparźe đi lukru [Por.] | ||
наказа (i. ž.) — slućitură /sluţitură/ — наказа од човека — slućitură đi uom — бежи од мене, наказо — fuź đi la mińe, slućituro [Por.] | ||
наквасити (gl. p. ref.) — uda /uda/ — идући реком, тражећи радине са великом рибом, наквасио сам се до појаса, а рибу нисам нашао — mĭergînd pin rîu, katînd rađină ku pĭeșć marĭ, m-am udat pănă la brîu, da pĭeșć n-am gasît — забио је отац мумпу са дугачком цеви на сред баште, да можемо заливати паприку и краставце кад је суша — a-nțapat tata o pumpă ku țauă lungă în mižluoku bașćeļi, să pućem uda piparka șî krîstavĭețî kind ĭe sîaśită — прође један талас кише, али само је мало попрскао, није наквасио земљу нимало — trĭeku o furtună đi pluaĭe, ama numa kîta stropi, n-a udat pomîntu ńiśkît [Por.] | ||
наковањ (i. m.) — ńikovală /nicovală/ — од оца ми је остао само наковањ и чекић — đi la tata mĭ-a ramas numa ńikovala șî śokanu [Por.] | ||
накострешен (prid.) — înfoĭat /înfoiat/ — петао је скочио на ограду и, раширених крила, почео да кукуриче — kokuoșu a sarit pi gard șă, tuot înfoĭat, s-a pus sî kînće — она кучка, накострешена, лаје па се кида — kațaua-ĭa, înfoĭată, latră đi sa rupĭe — дуну ветар и надува ми крецан, стајала сам неко време тако са њим надигнутим, као да сам гологуза — batu vîntu șî-m înfoĭe krețanu, statuĭ o vrĭame așa ku ĭel înfoĭat, parke mis ku kuru guol — чиуча је опет надуван, или га је неко наљутио, или је опет тргнуо неку ракијицу — muoșu ĭară stă-nfoĭat, or la mîńiĭat vrunu, or ĭară a tras vro țuĭkă [Por.] | ||
накострешен (prid.) — spîrloșat /spârloșat/ — длака на крави је накострешена од мраза — păru la vakă ĭe spîrloșat đi źer — има ружан обичај да изађе међу људе сва чупава, неочешљана — are ađet urît să ĭasă-n lumĭe tuată spîrloșată, ńipipćenată [Por.] | ||
накострешити се (gl. p. ref.) — înfoĭa /înfoia/ — обрати пажњу јер се онај ћуран накострешио, скочиће ти на леђа — bagă sama kă kurkanu-la înśepu sî sa înfuaĭe, îț sîare-n șîaļe [Por.] | ||
накривљен (prid.) — strîmbat /strâmbat/ — преклане је био јак земљотрес, и одонда нам је колиба накривљена на једну страну — anțarțuoń a fuost un skuturatu pomîntuluĭ tare, șî đ-atunśa ńi koļiba strîmbată într-o parće — кренуо момак на игранку са шубаром накривљеном на уво — a pļekat baĭatu la źuok, ku kaśula strîmbată la urĭakĭe [Por.] | ||
накурњак (sint.) — ćuokđipulă /tecșilă ?/ — некада, када мушкарци нису носили гаће испод панталона, за зиму су израђивали једну кесу, у коју су „облачили” уд, да се не смрзне од хладноће; звали су га накурњак — vrodată, kînd n-a dus uamińi izmĭańe supt śuariś, đi ĭarnă a fakut un kĭes, în kare „a-nbrakat” pula, să nu-ngĭață đi frig; ĭ-a ḑîs „ćuok đi pulă” [Por.] | ||
налаз (i. ž.) — aflarĭe /aflare/ — нашао сам оно што сам тражио — am aflat aĭa śe am katat [Crn.] | ||
налазач (prid.) — aflatuorĭ /aflător/ — дресирај кера да буде добар налазач дивљачи — învață kopuoĭu să fiĭe bun aflatuorĭ đi žuaviń [Por.] | ||
налазити (gl.) — afla /afla/ — налази се где му није место — sĭ află unđe nu-ĭ luoku [Crn.] — ако ово не ваља, нађи (измисли) нешто боље — dakă asta nuĭe bun, află śuava măĭ bun [Por.] | ||
налет (i. s.) — sfik /sfic/ — одједном се у планини дигла олуја са налетом снега, и затрпала пртину ка долини — đintr-odată la munće s-a pus vižuļiĭa k-un sfik grĭeu đe zapadă, ș-a-nkis pîrća kîtra vaļe [Por.] | ||
наличје (i. m.) — duos /dos/ — обукао си кошуљу наопако — aĭ înbrakat kîlțanu pi duos — надланица — duosu palmi; duosu mîńi — ударио га је надланицом преко носа — îĭ đață ku duosu mîńi pistă nas [Crn.] — не ваља да стављаш погачу на сто са наличјем на горе — nuĭe bun sî puń pîńa pi masă ku duosu-n sus [Por.] — осоје је хладније, дуже задржава влагу, и због тога боље рађа кад је година сушна — duosu ĭe mîĭ rîaśe, mîĭ mult țîńe raveńala, șî đi aĭa mîĭ bińe rođașće kînd ĭe ćimpu uskaśiu [Crn.] — окренуо си ми леђа када ми је било најтеже — mĭ-aĭ întuors duosu kînd mĭ-a fuost măĭ grĭeu — за време рата: долазе Немци - беж’ у шуму, долазе четници - беж’ у шуму, долазе партизани - беж’ у шуму, јер су сељака сви пљачкали — đi vrĭamĭa đi rat: vin ńamțî - fuź în duos, vin ćetńiśi - fuź în duos, vin partizańi - fuź în duos, kă pi saćanu tuoț ĭ-a apaurît — за време Бугара, Голубовићи су били одметници — đi vrĭamĭa đi bugarĭ, Golubuońi a fuost în duos [Por.] | ||
наменити (gl. p. ref.) — nîmeńi /numeni/ — на даћи се покојнику намењује све што је за њега спремљено, од колача до одеће — la pomană sa nîmeńașće la-l muort tuot śi ĭe sprimit đi ĭel, đi la kolaś pănă la țuaļe — шта год се намењује, узме се у руку, пољуби и каже се нека то буде покојниково, у тај час да дође и да то прими — śe guod sa nîmeńașće, sa ĭa-n mînă, sa țukă șî sa ḑîśe să fiĭe la-l muort, în śaso-la să vină șî să primĭaskă [Por.] | ||
намерно (pril.) — ďinaďins /dinadins/ — намерно сам тако урадио — ďinaďins am făkut așa [Kmp.] | ||
намештати (се) (gl. p. ref.) — așeza /așeză/ — седа (смешта се) за сто — sa așază la masă — седа на кревет, смешта се у кревет — sa așază în pat — девојка намешта одећу на кревет — fata așază țoaļiļi pe pat [Kmp.] | ||
намигуша (i. ž.) — fikă /fică/ — фика је жена кицош, лепа и отресита, која отворено показује да јој се свиђа мушка работа — fikă ĭe muĭare marĭață, frumuasă, skuturată kare arată đeșkis kî-ĭ plaśe lukru uomeńiesk — не знам шта изиграва, када се јасно види да тражи неког јебача да је опали по пички, и да ћути — nu șću đi śe sa faśe, kî sa vĭađe đeșkis kum kată pi vrun futaș s-îĭ đa-n fikă, șî sî takă [Por.] | ||
намотавати (gl. p. ref.) — rîșkiĭa /rășchia/ — намотава се рпеђа са вретена или клубета на мотовило, да би се направила канура — sa rîșkiĭe tuorsu đi pi fus or đi pi gĭem pi rîșkituorĭ, đi sî sa fakă moutke — шкрипе му опанке док хода друмом, јер од лењости не диже ноге, него их вуче по земљи — iĭ rîșkiĭe opinśiļi pănă mĭarźe pi drum, kă đi ļiańe nu rađikă piśuariļi, numa ļi traźe pi pomînt — шкрипи кашиком по тепсији, чисти је од масноће која се ухватила на дну (Танда) — rîșkiĭe ku ļingura pi ćipsîĭe, o kurîță đi kańală kare sa prins pi fund [Por.] | ||
намргодити се (gl. p.) — înkondora /închiondora/ — наљутио се жестоко, а поглед намргодио да само сева — s-a mîńiĭat rău, da uoki a înkondorat đi numa sfulđiră [GPek] | ||
намргођен (prid.) — înkondorat /închiondorat/ — намргођен човек је јако љут, гледа испод ока, спреман да започне тучу — uom înkondorat ĭe tare mîńios, sa uĭtă kĭorđiș, gata să sară la bataĭe [GPek] | ||
намћор (prid.) — ponćur /panceaur/ — намћор је онај који је стално љут и затворен, који се држи по страни од људи, коме ништа није по вољи — uom ponćur ĭe aăla kare ĭe întođeuna mîńiuos șî-nkis, kare sa țîńe în lăturĭ đi lume, lu kare ńimika nuĭe pi vuoĭe [Por.] | ||
намучен (prid.) — nîkažît /necăjit/ — сирота деца, одрасла су намучена као нико на свету — kopiĭ saraś, a krĭeskut nîkažîț ka ńima pi lume [Por.] | ||
нана (sint.) — ĭarbăkrĭață /iarbă-creaţă/ — нану су наши брали, сушили, и пили када су били болесни — ĭarbă krĭață aĭnuoștri a kuļes, a uskat, ș-a baut kînd a fuost bolnavi [Por.] | ||
нанос (i. ž.) — adusatură /adusatură ?/ — пут је пун наноса после ове кише — drumu s-a umplut đi adusatură dupa pluaĭa-sta [Crn.] | ||
нањушити (gl. p. ref.) — ulma /ulma/ — добар кер, брзо нањуши зеца — kopuoĭ bun, ĭuta ulmă ĭepuru — некада су ловци држали јаке псе, који су могли лако да нањуше дивљу свињу, или вука, када се дизала хајка да их хвата — đemult vînațî a țînut kîń țapiń, kare a putut ușuor să ulmĭe puorku-l sîrbaćik, or lupu, kînd s-a rîđikat urkașî să-ĭ prindă — лоповчина, сваке ноћи краде, а не боји се да ће га неко открити — oțoman, în tuata nuapća fură, da nu sa ćĭame kă-l ulmă vrunu [Por.] | ||
наопако (pril.) — dosîș /dosiș ?/ — што год ради, наопако уради — śe guođe lukră, dosîș faśe [Crn.] | ||
наопако (pril.) — puankă /poancă/ — све што ради, ради наопако — śe gođe lukră, lukră a puanka — узвратиште на њиви се оре на крају, попречним браздама — obrățu luokuluĭ sa ară la urmă ku brăžđiļi đ-a puanka [Por.] | ||
наоружан (prid.) — armat /armat/ — наоружани људи — uamiń armaț [Por.] | ||
наоружати (gl. p. ref.) — înarma /înarma/ — наша држава је наоружала младиће и послал их у рат — țara nuastră a înarmat baĭețî șî ĭ-a trîmĭes în razbăl [Por.] | ||
наочаре (i. ž.) — zîrță /zarțale/ — мајка је носила наочаре од малена — mama a purtat zîrță đi mikă — имам само пар наочара, носим их кад радим са иглом — am numa o parĭake đi zîrță, ļi duk kînd lukru ku aku — жали се да ни са наочарима више не види — sa vaĭtă kă ńiś ku zîrțîļi nu măĭ vĭađe [Por.] | ||
наочаре (i. m.) — okĭeț /ocheț/ — и моја мајка и мој отац су у старости носили наочари — șî mumî-mĭa șî tatî-mĭu la bîtrîńață a purtat okĭeț [Buf.] | ||
наоштрен (prid.) — sîmśalat /sâmcelat/ — трчао је бос кроз бодеже наоштрене — aļergat đeskulț pin sîmśaļe sîmśalaće [Por.] | ||
напарен (prid.) — aburuos /aburos/ — после кише, запахнула нас је топла пара — dupa pluaĭe, a veńit pista nuoĭ un danf aburuos, kald [Por.] | ||
напет (prid.) — drînd /strâns ?/ — везао је конопац за два стуба, и тако га је чврсто стегао да је сав напет, само што не пукне — a ļegat sfuara întra duoĭ șćumpĭ, ș-atîta a strînso đi stă drînd, numa śe nu pokńiașće — дете мало, али када види голе девојчице, пиша му се сва укрути — kopil mik, da kînd vĭađe fĭaće-n pĭaļa guală, iĭ sa faśe ćiku drînd — шта је са оним дететом, да сав набусит стоји у ћошку? — śe ĭe ku kopilo-la đi stîă drînd în kuot? [Por.] — мортус пијан; пијан ко летва (Кривељ) — bat drînd [Crn.] | ||
наплатак (i. s.) — naplaț /năplaț/ — наплатак је део колског точка — naplațu ĭe un parśel đi ruată đi kar — наплатак је крив као млад месец, и истесан је на четири ћошка — naplațu ĭe strîmb ka luna ćinîră, șă śopļit în patru mukĭ — наплаци су везани један за други клином — naplațu sa ļagă unu đi altu ku pișļagă — у једном колском точку иде четири, пет или шест наплатака — într-o ruată đi kar vin patru, śinś or șasă naplațurĭ — повезани наплаци чине точак, на који се ставља шина — naplațurļi înkeĭaće fak o ruată, pi kare sa puńe śerku — сваки наплатак има два паока, који га повезују са главчином точка — tuot naplațu are doă spiță, kare-l ļagă ku kîpațina ruoțî [Por.] | ||
наполеон (i. m.) — puol /pol/ — наполеони, као и дукати, били су вредан новац; имали су их само богаташи — puoļi, ka șî galbińi, a fuost bań skumpĭ; ĭ-avut numa gîzdoćińiļi — наполеони су се препознавали по петлу на реверсу — puoļi s-a kunoskut kă avut kokuoș pi duos [Por.] — и наполеоне и дукате наши су све звали дукатима, јер су били од жутог злата — șî la puoļ șî la galbiń aĭ nuoștri ĭ-a ḑîs tuot galbiń, kă a fuost đin aur galbin [GPek] | ||
напољу (pril.) — afară /afară/ — ван с новцем, извади их из новчаника — afară bańi đin pungă — истерај овце напоље (из тора) — skuaće uoĭiļi afară — изађи напоље — ĭeș afară [Crn.] | ||
направа (i. ž.) — mîkarauă /macara/ — лаже да је мајстор, а скелепао је неку скаламерију која није ни за шта (Танда) — minće kî ĭe maĭstur, da a fakut, saraku, o mîkarauă, kare nuĭe đi ńimika — некада су се снопови везивали ликом, на колено, а после рата наши су измислили неку направу, везачицу — đe mult s-a ļegat snuopi ku ćiĭu, la źanunkĭe, da dupa rat a izaflat aĭ nuoštri o mîkarauă, ļigatuare — у време жетве, чим отац изради неку везачицу, одмах је прода, и ми опет везујемо снопље рукама (Рудна Глава) — în vrĭamĭa đi sîśarat, kum tata faśe vro mîkarauă, uodma o vinđe, șîn nuoĭ ĭară am ļegat snuopi ku mîna [Por.] | ||
направљен (prid.) — fakut /făkut/ — урађен наопако, склепан — fakut a puļi — рођен само за подсмех — fakut numa đi rîs — направљен посебно за ту намену — fakut adîns đ-așa trĭabă [Por.] | ||
напратити (gl. p. ref.) — nîpraći /năprăti ?/ — платили су врачару да му напрати зло, само да га затру не би ли му некако узели имање — a plaćit la vrîžîtuare să-ĭ nîpraćiaskă rău, numa să-l zatrĭaskă nu ĭa-r fi luva kumva moșîĭa — видела је врачара у зрнима да га је нешто спопало, и то да је набачено од женске руке — a vaḑut vrîžîtuarĭa-n buobe kî s-a nîpraćit śe s-a nîpraćit pi ĭel, ș-aĭa nîpraćit ku mîna muĭerĭaskă [Por.] | ||
напратница (i. ž.) — trîmisatură /trimisatură ?/ — мајка је тражила од врачаре да им направи чини и напратнице, само да их раздвоји — mumî-sa a katat đi la vrăžîtuare să ļi fakă fîkaturĭ șî trîmisaturĭ, numa să-ĭ đispartă [Por.] | ||
напратница (i. ž.) — nîpraćitură /năprătitură/ — напратница је вражбина коју прави врачара и баца је на неког коме баје са нечистим силама — nîpraćitura ĭe farmika śe faśe vrîžîtuarĭa șî labdă pi vrunu lu kare iĭ đeskîntă ku al ńikurat — напратница може бити само празна реч, изговорена у току бајања, или нека вражбина бачена на пут — nîpraćitura puaći fi numa vuorbă guală, ḑîsă în đeskînćik, or vro momuată lupadată în drum — напратница, пребајана и бачена некоме на пут којим често пролази, зове се нагазница — nîpraćitura, đeskîntată șî lupadată la vrunu în drum pi unđe trĭaśe đes, sa kĭamă nîgazîtură [Por.] | ||
напред (pril.) — înainće /înainte/ — он је кренуо напред, кроз сметове до појаса, а остали за њим — ĭel luvă înainće, pin namĭeț pănă-n brîu, da alalț dupa ĭel — на слави домаћин метанише да крене све напред — la prazńik stapînu kășî sa înkină sî đa tuot înainće — боји га се страшно, не сме да изађе пред њега — sa ćiame rău đi ĭel, nu kućaḑă sî ĭasă înainća luĭ — дошао је на посао пре свих — a veńit la lukru înainća lu tuoț — ухватили се за гушу због неке глупости која се десила раније — s-a luvat đi gît pintru vro luază śe s-a întîmplat înainće — заклео сам се на свећу да од данас на тамо више нећу пити — m-am žurat la lumanarĭe kă đi astîḑ înainće nu măĭ bĭeu [Por.] | ||
напредак (i. m.) — spuorĭ /spor/ — рудник је много година радио без икакве добити, и на крају су га затворили, а радници су остали на улици — rudńiku mulț ań n-avut ńiś un spuorĭ, șî la urmă l-a-nkis, da lukratuori a ramas pi drumo-l mare [Por.] | ||
напрезање (gl. p. ref.) — înđesală /îndesală/ — почео је да притиска, па притиска из све снаге, на крају му је то напрезање изашло на нос јер му је нешто пукло у мозгу — s-a pus șă înđasă, șî înđasă kît puaće, la urmă înđesala-ĭa ĭa ĭeșît pi nas kî ĭa pokńit śuauă-n kriĭirĭ [Por.] | ||
напрстак (i. m.) — źeźetar /degetar/ — сваки кројач је имао напрстак на кажипрсту када је шио иглом, да би се чувао да се не убоде на ушице игле — tuot kroituorĭu avut źeźetar la źeĭśto-l mare kînd a kusut ku aku, sî sa pazîaskă să nu sa înpungă-n urĭekiļi akuluĭ [Por.] | ||
напунинти (gl. p. ref.) — umpļe /umple/ — човек навршава године, а пуни кацу с купусом, или ведро са водом — uomu împļińașće ańi da umplă kada ku varḑă or vadra ku apă [Por.] | ||
напуњен (prid.) — umplut /umplut/ — држао је напуњену пушку окачено о клин, да му увек буде при руци — a țînut pușka umplută atîrnată-n kuń, să-ĭ fiĭe întođeuna îndamînă [Por.] | ||
наречје (i. s.) — graĭ /grai/ — ми и ви не говоримо истим наречјем — nuoĭ ku vuoĭ nu vorbim tuot un graĭ — учинило ми се да сам чуо неки разговор на брду — mi sa-mparu kă sa uḑî un graĭ pi kulmĭe [Por.] | ||
наручје (i. ž.) — brață /braţ/ — дете је плакало и мајка га је узела у наручје — kopilu a plîns, șă mumî-sa l-a luvat în brață — понео је само колико носи у наручју — a luvat numa kît duśe în brață [Crn.] — нарамак дрва — un braț đi ļamńe — сноп тулуске сакупља се после бербе и прави се копа кукуруза (Рудна Глава) — braț đi tuļeń dupa kuļies s-adună șî sa faśe stup đi kukuruḑ — загрлили су се, и пољубили — s-a luvat în brață, șî s-a țukat [Por.] | ||
насамарен (prid.) — înșalat /înșelat/ — узели му све лажима, и оставили га тако насамареног, да му се смеје цео свет — ĭ-a luvat tuot ku minśuń, șî l-a lasat așa înșalat, si sa rîdă lumĭa tuată đi ĭel [Por.] | ||
насамарити (gl. p.) — pîkaļi /păcăli/ — насамарио га је и преварио као никог на свету — l-a pîkaļit șî l-a înśelat ka pi ńima pi lume [Por.] | ||
населити (gl. p. ref.) — lokui /locui/ — Власи сточари населили су се највише по планинама, где има доста места за стоку — Rumîńi oĭari s-a lokuit măĭ mult pi munț, unđe ĭastă luok mare đi viće — рибари су насељени поред великих река, у којима има доста рибе — peșkari sînt lokuiț pi lînga rîurĭ marĭ, în kare ĭastă mulț pĭeșć [Por.] | ||
насилан (prid.) — bataĭuos /bătăios/ — има преку нарав, бије се са свима, али и њега бију други — are narau bataĭuos, sa baće ku tuoț, ama șî pi ĭel ăl bat alțî [Crn.] — удата је за неког човека, јако је насилан: бије је за сваку ситницу — mîritată dupa un uom, tare ĭe bîtaĭuos: o baće đi fiĭe śe [Por.] | ||
насилан (prid.) — apt /apt/ — узео ми је комад земље насилно (Танда) — mĭ-a luvat un darap đi pomînt la aptă [Por.] | ||
насилник (i. m.) — aptaș /aptaș ?/ — апташ је онај који узима на силу — aptaș ĭe aăla kare ĭa ku aptă — комунисти су после рата били велики насилници, отимали су имање од вредних и давали је њиховим ленчугама (Танда) — komuńișći dupa rat a fuost marĭ aptaș, a luvat moșîĭa đi l-aĭ vrĭańiś, ș-a dato la puturuoșî luor [Por.] | ||
насиље (i. ž.) — aptă /apt/ — човек спреман само на насеиље — uom sprimit numa đi aptă — за време рата, Немци су чинили многа насиља (Танда) — đi vrĭamĭa đi rat, ńamțî a fakut mulće îăpț [Por.] | ||
наситити (gl. p. ref.) — satura /sătura/ — алавог човек не засити нико — pi uom alaviśuos no-l măĭ sătura ńima — наситио се само од једне кашике пасуља — s-a săturat numa đin o ļingură đi pasuĭ [Por.] | ||
насмејан (prid.) — rîsfațat /răsfăţat/ — унук ми је ведро дете, личи на деду — ńepuotu mĭu ĭe kopil rîsfațat, samînă la dĭedî-su [Por.] | ||
наспрам (predl.) — đispre /despre/ — кад је био наспрам куће, залајали су пси и он је побегао — kînd a fuost đispre kasă, s-a pus kîńi sî latre, șî ĭel a fuźit — прелазили су Дунав код брзака, наспрам Пореча — a trĭekut pista Dunîrĭe la ĭuț, đispre Porĭeśa — то беше на један сат пред зору — aĭa fu la un śas đispre zuorĭ — говоримо о нашем послу — vorbim đispre lukru nuostru [Por.] | ||
настран (prid.) — đizmĭaćik /dezmetic/ — дезметик је онај човек који нема никаквог реда, који се не слаже ни с ким, него живи сам као сиња кукавица — uom đizmĭaćik ĭe aăla kare n-are ńiś un rînd, kare nu sa dă ku ńima, numa traĭașće sîngur ka kuku [Por.] | ||
настрано (pril.) — đizmĭaćiśiuluĭ /dezmeticiului/ — живи настрано — traĭașće đizmĭaćiśiuluĭ [Por.] | ||
натапати (gl. p.) — mura /mura/ — жене су отишле на топило да потопе конопљу — muĭeriļi s-a dus la topilă să murĭaḑă kîńipa — конопља се потапа у води да би смекшао поздер и лакше се одвојило повесмо — kîńipa sa murĭaḑă în apă sî sa muaĭe pazdărĭu șî măĭ ușuor sî sa razńiaskă fuĭuoru — кад се пере прљава одећа, оставља се једно време потопљена у води, да накисне, како би се лакше спрала масноћа — kînd sa spală țuaļiļi imuasă, sa lasă o vrĭame topiće în apă, sî sa murĭaḑă, kî măĭ ușuor sa spală usuku [Por.] — јуче сам потопио купус, верујем да ће се укиселити до Божића — ĭerĭ am pus varḑa, krĭed kă sa va mura đi Kraśun [Crn.] | ||
натега (i. ž.) — tragulă /trăgulă/ — натега је једна дугачка тиква са великом главом, којом се истаче пиће из буради — tragulă ĭe o truakă lungă ku kap mare, ku kare sa skuaće bĭarĭa đin butuaĭe [Crn.] | ||
натра (i. ž.) — natră /natră/ — натра је основа намотана на задње вратило — natra ĭe urḑala pusă pi sulo-l đi napuoĭ — натра је део основа у разбоју, између брдила и задњег вратила — natra ĭe urḑala în razbuoĭ, đi la brîgļe, pănă la sulu đi napuoĭ [Por.] — на ливади ми је изникла „натра” трња, треба да их извадим (Манастирица, Млава) — pră poĭană mĭ-a krîeskut o natră dă spiń, trăbe să-ĭ skuot [Mlava] | ||
наћве (i. s.) — śuvań /copaie/ — наћве су дугуљаст дрвени суд за мешење хлеба — śuvań ĭe vas lunguĭat dă ļemn, dă plumađit pita — наћве су израђивали Цигани од врбовог дрвета, и продавали су их по селу за намирнице — śuvańe ar fakut țîgańi dăn ļemn dă salkă, șî ļ-a vindut prîn sat pră mînkare [Stig] | ||
наћве (i. ž.) — postauă /postavă/ — у дрвеним наћвама меси се хлеб — în postauă đi ļemn sa plumađașće pîńa — у великом кориту шурила се заклана свиња — în postauă mare s-a žumuļit puorko-l taĭat — дрвена корита израђивали су Цигани — postăviļi đi ļemn a fakut țîgańi [Por.] | ||
наћи (gl. p. ref.) — gasî /găsi/ — такав се човек не може наћи у целој земљи — așa uom nu sa puaće gasî în țara întrĭagă — нашли га мртвог — la gasît muort — мудар човек, открио је како то да ради лакше, без муке — uom vikļan, a gasît kum să lukre aĭa măĭ ușuor, fara nakaz — копали, и нашли паре закопане још у турско време — a sapat, ș-a gasît bańi îngropaț înka-n ćimpu turśiluor — нађи је кад је сама — gasăo kînd ĭe sîngură [Pad.] | ||
наћи (gl. p. ref.) — zafla /zafla/ — апсанџија ми га нађе, ухвати га и затвори — apsanźiu mi-l zafla, ăl luva șă-l înkiđa [Por.] | ||
нафта (i. s.) — naft /naft/ — идемо по нафту на пумпу, јер у понедељак почињем тракторем да орем — ma duk dupa naft la pumpă, kă luń ma pun ku trakturu pi arat — имам само литар нафте, а требаће ми три пуна литра нафте — am numa o kilă đi naft, da-m trĭabe triĭ kiļe đi naftă pļińe [Por.] | ||
нахрањен (prid.) — săturat /săturat/ — овце добро напасане, само дахћу на пландишту — uoĭļi săturaće bińe, numa ikńesk la ḑîkatuare — нахрањени радници боље раде од гладних — lukratuori săturaț lukră măĭ bun đikît aĭ flomînḑ [Por.] | ||
начет (prid.) — đisfîrșît /început/ — имам три пласта сена, један је начет, два нису — am tri klîăń ku fîn, una ĭe đisfîrșîtă da dua nus [Por.] | ||
начети (gl. p.) — đisfîrșî /începe/ — на селу се начиње пласт са сеном, лисник, џак са брашном, чабар са сиром — la sat sa đisfîrșîașće klańa ku fîn, frunḑarĭu, saku ku fańină, śubăru ku brînḑă [Por.] | ||
начуљен (prid.) — śuļit /ciulit/ — мачка вреба испред мишје рупе, са начуљеним ушима — mîțu agîră la gaura șokîțîlor, ku urĭekiļi śuļiće [Por.] | ||
нашкрабан (prid.) — skîržîĭat /scrijelit/ — сав зид нове куће је био нашкрабан од деце, па му није остало ништа друго него да га прекречи — tuot parĭaćiļi lu kasa nuauă a fuost skîržîĭat đi kopiĭ, șă nu ĭa ramas alta ńimika, numa să-l provăruĭe [Por.] | ||
не (part.) — ba /ba/ — Да ли си био на послу? - Не! — Aĭ fuost la lukru? - Ba! — јок, ја (не ја, нисам ја) — (u izr.) ba, ĭuo — час хоћеш, час нећеш — ba vrĭeĭ, ba nu vrĭeĭ — час овамо, час онамо; ђа тамо, ђа вамо — ba-n kuaś, ba-n koluo [Crn.] | ||
не (pril.) — nu /nu/ — не може тако како мислите — nu puaće așa kum ginđiț — не може се учинити ништа — nu sa puaće faśa ńimika — како да не — kum đe nu — не може се више — nu măĭ sa puaće — не, не и не — nu, nu șă nu — не да се боји, него пуца од страха — nu kî sa ćiame, numa krapă đi frikă [Por.] | ||
небо (i. s.) — śerĭ /cer/ — ведро небо је плаво — śerĭu sańin ĭe vînît — небом лете птице и плове облаци — pi śerĭ zbuară păsîrļi șî mĭerg nuviri — грми на небу — durîĭe-n śerĭ [Por.] | ||
небрига (i. ž.) — ńigrižă /negrijă/ — ништа није ружније него небрига синова за старе родитеље, које су оставлили да живе сами — ńimik nuĭe măĭ urît đikît ńigriža fiśuorilor đi parinț-aĭ batrîń, kare ĭ-a lasat să traĭaskă sîngurĭ [Por.] | ||
невелик (prid.) — maruț /măruţ/ — „маруц” је мало дете које је израсло нешто више од својих вршњака — maruț ĭe un kopil mik kare a kreskut kîta măĭ mult đikît vrsta luĭ — имало су невелик посао, и брзо су га свршили — avut un lukru maruț, șî ĭuta la gaćit [Por.] | ||
невен (mn. ogrișćeńe) — ogrișćană /ogrișteană/ — невен се бере на Ђурђевдан — ogrișćana sa kuļiaźe la Sĭnźuorḑ — од невена се на Ђурђевдан плете венац који се ставља на ведро кад се музе прва овца — đin ogrișćană la Sînźuorḑ sa faśe kunună kare sa puńe la gira gaļețî kînd sa mulźe uaĭa đintîń — Невенка — (antr.) Ogrișćana [Por.] | ||
невеста (i. ž.) — duodă /dodă/ — код нас је дошао комшија са својом невестом — pi la nuoĭ a veńit komșîĭa ku duoda luĭ [Crn.] — дода Марија је моја старија сестра (Волуја) — doda Mariĭa ĭe suora-mĭa măĭ mare [Zvizd] — додом зовемо сваку старију жену, била сестра или не (Дољашница) — duodă sa ḑîśe la fiĭekare muĭare măĭ batrînă, fiva suoră, or nu [Bran. — простак, бежи од њега (Рудна Глава) — o duodă đi uom, fuź đi ĭel [Por.] | ||
невиђен (prid.) — ńivaḑut /nevăzut/ — био је ала невиђена на овом свету — a fuost o ală ńivaḑută pi lumĭa-sta [Por.] | ||
невин (prid.) — ńevinuit /nevinovat/ — невин је човек без кривице — ńevinuit ĭe uom fara vină [Por.] | ||
невиност (i. ž.) — fećiĭe /fetie/ — девојка треба да чува невиност као очи у глави, јер ако је изгуби, тешко ће се удати — fata mare trîabe să pazaskă fećiĭa ka uoki-n kap, kă dakă o pĭarđe, grĭeu sa marită [Por.] | ||
невиност (i. ž.) — fećinźiĭe /feciorie/ — девојка која се дала неком момку и изгубила невиност, могла је да се уда само за неког старог и сиромашног удовца — fata kare s-a lasat la vrun baĭat, ș-a pĭerdut fećinźiĭa, a putut sî sa mariće numa dupa vrun văduvuoń batrîn șî sarak [Por.] | ||
невоља (i. ž.) — ńevuoĭe /nevoie/ — стигла ме је велика невоља, тешко сам оболео, а немам пара за лекове — s-a pus mare ńevuoĭe pi mîńe, m-am bulnavit rău, da n-am bań đi ļekurĭ [Por.] | ||
негде (pril.) — vrunđiva /undeva/ — може бити да сада негде пада снег, а негде киша — puaće fi kă akuma vrunđiva ńinźe, da vrunđiva pluaĭe [Por.] | ||
него (pril.) — đikît /decât/ — друге нема, браћо, него да бежимо одавде — alta nuĭe, frațîluor, đikît sî fuźim đ-aiśa — већег лопова него што је он, нема више на свету — măĭ mare oțoman đikît śi ĭe ĭel, nu ma ĭastă pi lume — како он може бити бољи од мене? — kum puaće ĭel să fiĭe măĭ bun đikît mińe? — ако то буде тако, ми ћемо изгинути — đikît va fi aĭa așa, nuoĭ o să perim [Por.] | ||
недеља (i. ž.) — dumińikă /duminică/ — недеља је дан за одмор и обилазак родбине — dumińika ĭe ḑîuă đi ođină șî đi dus la fameļiĭe — Тројица пада на седам недеља после Ускрса — Dumińika marĭe sî kađe la șapće saptamîń dupa Pașć — тада се завршава Русална недеља и почиње Петров пост — atunșa ĭasă Rusaļiļi șî sî puńe puostu lu Sîm-Pĭetru [Crn.] — прошла, протекла недеља — dumińika trĭekută — идућа, наредна недеља — dumińika śe vińe [Por.] | ||
Недељко (i. m.) — Ńiđelku /Nigelcu/ — Недељко је српско име, које су наши давали дечацима рођеним у недељу — Ńiđelku ĭe nume sîrbĭesk, kare aĭ nuoștri l-a dat la kopiĭ naskuț dumińika — Недељко Драгој је добар виолиниста — Ńiđelku Draguoĭ ĭe bun lîutarĭ [Por.] | ||
недозрео (prid.) — rîpit /răpit/ — дете је остало недорасло — kopilo a ramas rîpit — недопечени хлеб — pîńa rîpită [Por.] | ||
недоиља (i. ž.) — apļekatuarĭe /aplecătoare/ — недоиља је овца која је не пушта своје јагње да је сише, већ чобани морају на силу да га подоје — apļekatuarĭe ĭe uaĭa kare nu lasă mńelu iĭ s-o sugă, numa pîkurari o apļeakă la sîlă [Por.] | ||
недра (i. s.) — sîn /sân/ — недра су део кошуље који покрива груди и стомак — sîn ĭe parća kimĭeșî kare astrukă pĭeptu șî burta — баба је мога оца родила на њиви, и до куће га је носила у недрима — mama a fakut pi tata la luok, șî pănă la koļibă l-a dus în sîn — недра старинске кошуље била су широка, и женама су често служила као торба — sînu kimĭeșî đi bîtrîńață a fuost larg, șî la muĭerĭ askultat ka trastă [Por.] | ||
незнанац (i. m.) — gagauz /găgăuzi/ — дошао однекуд неки незнанац, и покварио нам весеље — a veńit đi-nkotrova un gagauz, șî ń-a strîkat visaļiĭa [Por.] | ||
незрео (prid.) — krud /crud/ — од незрелог воћа трну зуби — đin puama krudă sa strapeđaḑă đințî — све што је данас у Србији везано за Влахе, све је недозрело и труло — tuot śe ĭe astîḑ ļegat đi Rumîń în Sîrbiĭe, tuot ĭe krud șî putrîd — оженио је незрелу девојку, без сиса и без памети — a furat o fată krudă, ńidokreskută, făra țiță șî făra minće [Por.] | ||
нека (zam.) — vro /vreo/ — чекао је да дође нека особа, узалуд, није дошао нико — așćetat să vină vro insă, điźaba, n-a veńit ńima — да је она била нека жена, не би је муж отерао — s-a fi fuost ĭa vro muĭare, n-a fi dudaito uomu — немој ићи бос, јер ће те стићи нека болест — nu merźa đeskulț, kă ć-ažunźe vro buală [Por.] | ||
некад (pril.) — vrodată /vreodată/ — то је било некад, када су живели бели вукови — aĭa a fuost vrodată, kînd a trait lupi aĭ albĭ — можда ће и њему једном доћи памет у главу — puaće kă șî luĭ vrodată o să-ĭ vină minća-n kap [Por.] | ||
некад (pril.) — nainće /nainte/ — у некадашње време као да се боље живело — nainće vrĭame parke măĭ bun s-a trait — дошао је недавно к мени, и жалио се да је тешко болестан — a veńit nainće pi la mińe, șî sa vaĭtă kă ĭe bolnau grĭeu [Por.] | ||
некако (pril.) — kumva /cumva/ — гледај да му некако помогнеш — uĭtî-će kumva să-ĭ ažuț — ђа овамо, ђа онамо, и једва некако утекох од њега — đa-nkuaśa, đa-nkoluo, ș-abĭa kumva do skapaĭ đi ĭel [Por.] | ||
неки (zam.) — nușća /niște/ — остало ми је у сећању да су девојчице, које су играле, биле окићене неким венцима од цвећа — mĭ-a uđit în kap kă fĭaćiļi kare a źukat, a fuost kićiće ku nușća kunuń dă fluorĭ [Mlava] | ||
неки (zam.) — ńiskaĭ /niscai/ — дошли су неки непознати људи, и силовали је — a veńit ńiskaĭ uamiń ńikunoskuț, ș-a-npuļito — ма нису они некакви људи какви би требало да буду, него су поганци каквих нема на свету — duor nu sînt iĭ ńiskaĭ uamiń kum ar trăbuĭa să fiĭe, numa sînt ńișće pugańiĭ kum nu ĭastă pi lume [Por.] | ||
неки (ž.r. vro) — vrun /vrun/ — да је он неки човек, а она нека жена, они се не би свађали толико — să fiĭe ĭel vrun uom, da ĭa vro muĭare, iĭ nu sa-r gîlśavi atîta [Por.] | ||
неки (čl.) — ńișći /niști/ — дођоше неки непознати људи, и одведоше оца без најаве — veńiră ńișći uamiń ńikunoskuț, șă luvară pi tata fara vĭastă — неки људи, неке жене и нека деца, сви су у гомили ишли путем — ńișći uamiń, ńișći muĭerĭ șî ńișći kopiĭ, tuoț la gramadă a mĭers pi drum [Por.] | ||
некисело (prid.) — sarbîd /searbăd/ — сурутка је некисела, није превише кисела, добра је за јело (Рудна Глава) — rasurĭ sarbîđe, nus prĭa akre, buńe đi mînkare [Por.] — кисељак је некисао, кисељак који није толико кисео па га можеш јести мало више (Топла) — makriș sarbîd, makriș kare nuĭe atîta đi akru șî puoț să-l manînś kîta măĭ mult [Crn.] — бледуњава боја, нити жута, нити зелена, нити плава (Рудна Глава) — farbă sarbîdă, ńiś galbină, ńiś vĭarđe, ńiś vînîtă [Por.] — за јело које је почело да се квари па киси, каже се да је накисело, покварено (Јасиково) — đi ļegumĭe kare a-nśeput sî sa strîśe șî baće-n akru, sa ḑîśe kî ĭe ļegume sarbîdă, strîkată [GPek] | ||
неко (zam.) — śińe /cine/ — гле, неко излази из шуме? (или: гледај, ко то излази из шуме? ) — uĭtă, śińe ĭasă đin padure? — бежим, јер неко долази — fug, kă vińe śińeva [Por.] | ||
неко (zam.) — vrunu /vrunul/ — шта ће рећи неко од твојих, или неки од њених, уопште ме није брига — śe va spuńa vrunu đ-aĭ tiĭ, or vruńi đ-a iĭ, nu mi sa pasă ńiśkum — отишао је да види, хоће ли нека хтети да дође на жетву — s-a dus să vadă, va vrĭa vruna sî vină la sîśarat — једне су ћутале, уплашене, а неке су почеле да вичу — uniļi a takut, spumîntaće, da vruńiļi s-a pus sî zbĭare [Por.] | ||
неко (zam.) — śińiva /cineva/ — ако он не буде знао, знаће неко други — dakă nu va șći ĭel, va șći śińiva altu — чека да неко прође путем — așćată să trĭakă śińiva pi drum [Por.] | ||
неко (zam.) — kutare /cutare/ — јако се уплашио да иде неко, па је побегао — tare s-a spumîntat kă vińe kutare, ș-a fuźit — кад се нешто не казује по имену, каже се „нека буде томе и томе” — kînd nu sa spuńe śeva pi nume, sa ḑîśe „să fiĭe la kutare șî kutare” [Crn.] | ||
неко други (zam. neodr.) — altśińe /altcineva/ — дођи ти, да не дође неко други — vinu tu, să nu vină altśińe [Por.] | ||
некад (pril.) — kîndva /cândva/ — тога је било, може бити, некада, али данас тога сигурно нема — aĭa a fi fuost, puaće fi, kîndva, ama astîḑ aĭa sigurat nuĭe — чекамо га, можда ће доћи некад — ăl așćetăm, va veńi kîndva [Por.] | ||
нељудскост (i. ž.) — ńiomeńiĭe /neomenie/ — за време рата нељудскост цвета на све стране — đi vrĭamĭa đi rat ńiomeńiĭa înfluare în tuaće părțîļi [Por.] | ||
нем (prid.) — mut /mut/ — родио се глув у нем — s-a fakut surd șî mut [Por.] | ||
Немац (i. m.) — mńamț /neamţ/ — за време рата са Немцима, деду су интернирали у Румунију, и тамо кад је рако да је Влах и кад су видели да добро говори влашки, они су га пустили — în ratu ku mńamțî, pi dĭeda la întîļerit în Rumîńiĭe, ș-akolo kînd a spus kî ĭe rumîn ș-a vaḑut kă vorbĭașće bun rumîńașće, iĭ la slubaḑît la kasă [Por.] | ||
Немац (i. m.) — Ńamț /neamţ/ — за време овог рата, ми смо бежали од свих: дођу Немци - бежи, дођу четници - бежи, дођу партизани - опет бежи — đi vramĭa đi ratu-sta, nuoĭ am fuźit đi tuoț: vin Ńamțî - fuź, vin flokańi - fuź, vin partizańi - ĭară fuź [Por.] | ||
Немачка (i. ž.) — Ńemțîĭe /Nemţie/ — Немачка је велика земља, а Немци су јако вредни људи — Ńemțîĭa ĭe mare țară, da ńamțî sînt lumĭe tare vrĭańikă — до скоро су биле две Немачке, и оне су се ујединиле, и сада је само једна — pănă đi kurînd a fuost duauă Ńemțîĭ, șî ĭaļe s-a adunat, ș-akuma ĭe numa una [Por.] | ||
немачки (pril.) — ńemțîașće /nemţește/ — научио је немачки као да га је родила Немица — a-nvațat ńemțîașće parke l-a fakut ńemțuaĭka — иако су овде наши као лењи, у Немачкој брзо мењају навике, и сви раде по немачки да све пршти — dakă sînt aiśa aĭ nuoștri kam ļenuoș, în Ńemțîĭe ĭuta skimbă narau, șî tuoț lukră pi ńemțîașće đi tuot pîrîĭe [Por.] | ||
немачки (prid.) — ńemțăsk /nemţesc/ — немачки посао веома је уредан — lukru ńemțăsk are mare rînd — немачка жена има пеге на лицу — muĭarĭa ńemțaskă are pĭaće pi față — немачка деца се од малена уче да раде — kopiĭ ńemțășć đi miś sa-nvață să lukre — немачки обичаји нису као наши — ađeturļi ńemțășć nu sînt ka ’ļi nuaștre [Por.] | ||
немаштина (i. ž.) — ćigoriĭe /tigorie/ — цео ми је живот био само једна велика немаштина, трпео сам муку у тегобу као нико на свету — traĭu-ntrĭeg mĭ-a fuost numa o ćigoriĭe mare, am tras kin șî nakaz ka ńima pi lume [Por.] | ||
немаштина (i. ž.) — puțînataće /puținătate/ — ништа нису имали, била је велика немаштина — ńimik n-avut, a fuost mare puțînataće [Por.] | ||
немаштина (i. ž.) — ńeaverĭe /neavere/ — после рата сви су живели у великој немаштини — dupa rat tuoț a trait în mare ńeaverĭe [Por.] | ||
Немица (i. ž.) — ńemțuaĭkă /nemţoaică/ — Немица је немачка жена — ńemțuaĭka ĭe muĭarĭa ńemțaskă — има данас доста наших Влаха који дуго раде у Немачкој, и коју се оженили Немицама — ĭastă astîḑ mulț rumîń đ-aĭ nuoștri kare multă vrĭame lukră în Ńemțîĭe, șî kare s-a însurat ku ńemțuoĭș [Por.] | ||
немоћ (i. ž.) — ńipućare /neputere/ — жали се чича да га је ухватила нека немоћ, и да нема апетит ни за јело — sa vaĭtă muoșu kî s-a pus vro ńipućare pi ĭel, șî n-are poptă ńiś đi mînkare — немоћ на све стране, човек сам не може ништа — ńipućare în tuaće părțîļi, uomu sîngur nu puaće ńimika [Por.] | ||
неначета вода (i. ž.) — apăńinśepută /apă neincepută/ — неначета вода је чиста вода, коју није пио нико, захваћена са места где вода извире из земље — apă ńinśepută ĭe apă kurată, kare n-a bauto ńima, luvată đi la luok đi unđe apa izvorĭaḑă đin pomînt — са неначетом водом врачаре раде сва бајања — ku apă ńinśepută vražîtuoriļi fak tuaće đeskînćiśe [Por.] | ||
необријан (prid.) — ńiras /neras/ — необријани момак је ружан, и девојке га не гледају — baĭat ńiras ĭe urît, șî fĭaćiļi nu sa uĭta la ĭel — некад су се носиле опанке од неодране свињске коже — đimult sa purtat opinś đi pĭaļe đi puork ńirasă [Por.] | ||
необрађен (prid.) — dobļinguos /doblingos/ — нисам имао времена да завршим посао како треба, па ми је држаље остало необрађено — n-am avut kînd sî gaćesk lukru kum trîăbe, pă držala mĭ-a ramas dobļinguasă [Por.] | ||
неограђен (prid.) — đizgrađit /dezgrădit/ — не остављај башту неограђену, јер улази стока и прави штету — nu lasa bașćauă đizgrađită, kă tună vićiļi șî fak șćietă [Por.] | ||
неопран (prid.) — ńispalat /nespălat/ — не дајте деци неопрано воће — nu daț la kopiĭ puame ńispalaće — није се стидео да иде у првљавом оделу — nu ĭ-a fuost rușîńe să mĭargă în țuaļe ńispalaće — изашао је међу људе неумивен — a ĭeșît în lumĭe ńispalat pi uokĭ [Por.] | ||
неотесан (prid.) — ńidośopļit /nedocioplit/ — неотесан човек не води рачуна шта говори, и није га брига да ли је то што чини на месту, или није — uom ńidośopļit nu bagă sama śe vorbĭașće, șă nu-ĭ sa pasă dar aĭa śe faśe ĭe la luok or nu [Por.] | ||
неочешљан (prid.) — ńipipćenat /nepieptănat/ — ни очешљана није лепа, а неочешљана је ружна као смрт — ńiś pipćenată nuĭe frumuasă, da ńipipćenată ĭe urîtă ka muarća — неочешљана вуна — lînă ńipipćenată [Por.] | ||
неочишћен (prid.) — ńikurațat /necurățat/ — неочишћени ораси се продају много јефтиније него очишћени — nuś ńikurațaće sa vind mult măĭ ĭepćin đikît aļi kurațaće [Por.] | ||
непажња (i. ž.) — ńepază /nepază/ — не може се добро проћи са непажњом — nu sa puaće trĭeśa bun ku ńepază — многе болести човек пропати највише због непажње — mulće buaļe uomu traźe măĭ mult đin ńipază [Por.] | ||
неплодна (samo u ž.r.) — șćiră /știr/ — неплодна је нека женка која не рађа: жена, крава, крмача или овца — șćiră ĭe śeva muĭerĭesk śe nu fată: muĭerĭa, vaka, skruafa au uaĭa — јаловица, неплодна овца — uaĭe șćiră [Por.] | ||
неповратан (prid.) — ńentorkatuor /neîntorcător/ — вода је неповратна јер стално тече напред — apa ĭe ńentorkatuare kă kure tuot înainće — пут без повратка — kaļe ńentorkatuare [Por.] | ||
неподојен (prid.) — ńeapļekat /neaplecat/ — мајка је оставила дете неокупано и неподојено — muma a lasat kopilu ńeskaldat șî ńeapļekat [Crn.] | ||
непозван (prid.) — ńikĭemat /nechemat/ — не иди нигде непозван — nu ći duśa ńiśunđe ńikĭemat [Por.] | ||
непоменик (prid.) — ńipumeńit /nepomenit/ — никад није добто да се каже „ђаво” по имену, јер он чује своје име и дође, него се каже непоменик — ńiśkînd nuĭe bun sî sa ḑîkă „draku” pi nume, kî ĭel auđe numiļi luĭ șă vińe, numa sa ḑîśe al ńipumeńit [Por.] | ||
непооран (prid.) — ńiarat /nearat/ — села су запустела, и многе њиве су остале непооране — s-a pîrasît saćiļi șă mulće lokurĭ a ramas ńiarače [Por.] | ||
непопијен (prid.) — ńibaut /nebăut/ — било је мање гостију него што се очекивало, па је остало доста пића непопијено — a fuost guoșć măĭ puțîń đikîț śe s-a așćetat, ș-a ramas multă bĭare ńibaută [Por.] | ||
непосејан (prid.) — ńisîmanat /nesemănat/ — разболели се, и остале им њиве непосејане — s-a bulnavit, șî ļ-a ramas lokurļi ńisîmanaće [Por.] | ||
непотребно (pril.) — ńiśkotrĭabă /inutil/ — отишао је у село непотребно, само је бадава губио време — s-a dus în sat ńiśkotrĭabă, numa điźaba a pĭerdut vrĭamĭa [Por.] | ||
непрекидан (prid.) — ńiprorupt /neântrerupt/ — коло је трајало један сат непрекидно — uara a țînut un śas ńiproruptă [Por.] | ||
непријатељ (i. m.) — ńeprĭaćin /neprieten/ — од памтивека њих двоица су били тешки непријатељи — đi kînd lumĭa iĭ duoĭ a fuost ńeprĭaćiń grĭeĭ — живи у истој кући са непријатељем — traĭașće într-o kasă ku ńeprĭaćinu [Por.] | ||
непца (sint.) — śerĭuguri /cerul-gurii/ — непца су кост између уста и носа — śerĭu guri ĭe uos întra ļimbă șî nas [Por.] | ||
нераван (prid.) — skobîlțat /scobîlțat/ — место за кућу је јако неравно, много посла ћемо имати док га не поравнамо како ваља — luoku đi kasă ĭe tare skobîlțat, mult lukru o să avĭem să-l putrivim kum trăbe [Por.] | ||
неред (i. ž.) — barnă /barnă ?/ — оставио сам га у кући као човека, а он ми је направио ршум по соби, и отишао до ђавола — l-am lasat în kasă ka pi uom, da ĭel mĭ-a fakut arnă-barnă pin suobă, șî sa dus drakuluĭ [Por.] | ||
неред (i. zb.) — blokuk /bocluc/ — среди тај неред за собом — adună blokuku-la dupa ťińe [Kmp.] | ||
неред (i. ž.) — skimotoșală /schimonoseală/ — отишли су, а неред су оставили мени да средим — s-a dus, da skimotoșala mĭ-a lasat miĭe să sîruĭ [GPek] | ||
несвестица (i. ž.) — ļeșînă /leșin/ — много је ослабила, жали се да је често хвата тешка несвестица да ништа не зна за себе — mult a slabit, sa vaĭtă kă đes o prinđe o ļeșînă grĭa đi nu șćiĭe ńimika đi ĭa — ако дете ухвати несвестица, трчи са њим код лекара, не код врачаре — dakă pi kopil ăl prinđe ļeșîna, aļargă ku ĭel la duoktur, nu la vrîžîtuare [Por.] | ||
несит (i. ž.) — tîrpiĭa /târpie/ — трпија је болест кад човек непрестано једе, а никад се не засити — tîrpiĭa ĭe buălă kînd uomu manînkă una-ntruuna, da ńiśkînd nu sa satură [Por.] | ||
неслан (prid.) — ńisarat /nesărat/ — неслано је јело у које се не ставља со колико треба — ńisarată ĭe mînkarĭa în kare nu sa puńe sare kît trăbe — неслани сир — brînḑă ńisarată [Por.] | ||
несрећан (prid.) — ńenorokuos /nenorocos/ — што год покуша да уради, не иде, као да је проклет да буде несрећан — śe gud dă să lukrĭe, nu mĭarźe, parke ĭe blîstamat să fiĭe ńenarokuos [Por.] | ||
несродан (prid.) — vitrîg /vitreg/ — очух — tată vitrîg — маћеха — mumă vitrîgă [Por.] — пасторак — kopil vitrîg — пасторка — fată vitrîgă — зао човек, без душе, ни за кога нема милоште — uom vitrîg, fara sufļit, đi ńima n-are milă [Por.] | ||
несташица (i. ž.) — ńistoțală /niștotă/ — ничег нема по продавницама, велика је несташица на све стране — ńimik nuĭe pin dugăĭ, mare ńistoțală în tuaće părțîļi [Por.] | ||
нетакнут (prid.) — ńeaćins /neatins/ — јабука је нетакнута, узбрана је руком са воћке — mara ĭe ńeaćinsă, kuļasă ku mîna đe-n pom [Kmp.] | ||
неук (prid.) — ńinvațat /neânvăţat/ — нису ме моји дали у школу, и остала сам неука — nu m-a dat a aĭ miĭ la șkuală, ș-am ramas ńinvațată [Por.] | ||
нечист (prid.) — ńikurat /necurat/ — прљав посао — lukru ńikurat — не помињи нечистог по имену, јер ће доћи и учиниће ти неко зло — nu pumeńi pĭ-al ńikurat pi nume, kă vińe șă-ț faśe vrun rău — бајање са нечистим, врста бајалица у којима се ђаво призива у помоћ — (mag.) đeskînćik ku al ńikurat [Por.] | ||
нечовек (i. m.) — ńiuom /neom/ — нечовек нема ни срца, ни милости, ни образа, он је као дивља звер — ńiuom n-are ńiś ińimă, ńiś milă, ńiś fire, ĭel ĭe ka žuavina sîrbaćikă [Por.] | ||
нешто (zam.) — śeva /ceva/ — остало је још нешто мало до краја — a măĭ ramas śeva puțîn pănă la urmă — тако нешто — așa śeva — чека да му нешто падне с неба — așćată să-ĭ kadă śeva đin śierĭ [Por.] | ||
нешто (zam.) — śuava /ceva/ — прича се и нешто добро о њему, не само лоше — sa puvestîașće śuava șî bun đi ĭel, nu numa rîău [Por.] | ||
ни (pril., veznik) — ńiś /nici/ — ни једно, ни друго — ńiś una, ńiś alta [Por.] | ||
нигде (pril.) — ńiśunđe /niciunde/ — са таквим послом не стижеш нигде — ku așa lukru n-aźunź ńiśunđe — нигде није тако лепо као код нас — ńiśunđe nuĭe așa frumuos ka la nuoĭ [Por.] | ||
није (pril.) — nuĭe /nu este/ — није тако — nuĭe așa — нема никог више, сви су отишли — nuĭe ńima pusta, s-a dus tuoț — није добро — nuĭe bun — није-него; има-нема — ĭastă-nuĭe [Por.] | ||
ниједан (zam.) — ńiśunu /niciunul/ — многе је звао, али ниједан није дошао — pi mulț ĭ-a kĭemat, ama ńiśunu na veńit — сви су му окренули леђа, нико га није погледао — tuoț ĭ-a-ntuors kuru, ńiśunu nu s-a uĭtat la ĭel [Por.] | ||
ниједан (pril.) — ńiśun /niciun/ — кад су ушли Бугари, сви су побегли, није остао ниједан сељак — kînd a tunat Bugari, tuoț a fuźit, n-a ramas ńiśun saćan [Por.] | ||
никад (pril.) — ńiśkînd /nicicănd/ — и да ме поломе од батина, никад га нећу одати — șî sî ma frîngă đi bataĭe, ńiśkînd n-o să-l spun [Por.] | ||
никако (pril.) — ńiśkum /nicicum/ — никако не разумем како је могао тако нешто да уради — ńiśkum nu-nțaļieg kum a putut sî fakă așa śeva — пада киша два дана непрекидно, никако да стане — pluaĭe doă ḑîļe una-ntruuna, ńiśkum sî șća [Por.] | ||
нико (zam.) — ńiśkare /nicicare/ — каже да је нико није видео, и зато нема чега да се боји — spuńe kă n-a vaḑuto ńiśkare, șî đ-aĭa n-are đi śe să-ĭ fiĭe frikă | ||
нико (zam.) — ńima /nima/ — нико није крив — ńima nuĭe đevină — нико није дошао — ńima n-a veńit — нема никог тамо ц. ником — nuĭe ńima akolo — нисам рекао ником — nu ĭ-am spus la ńima [Por.] | ||
нико (zam.) — vereśińe /vericine/ — ко долази? не долази нико — kare vińe? vińe vereśińe [Por.] | ||
николико (pril.) — ńiśđikît /nicidecât/ — није марила николико да ће је муж пребити, терала је све по свом — n-a marit ńiśđikît k-o s-o bată uomu, a mînat tuot pĭ-a iĭ [Por.] | ||
никсица (i. ž.) — miksă /micsă/ — никсица има леп мирис, можда најлепши међу свим цветовима — miksă are mirus frumuos, puaće fi măĭ frumuos mirusă đin tuaće fluoriļi [Por.] | ||
нимало (pril.) — ńiśkît /nicicât/ — нимало је не волим — nu mi drag ńiśkît đi ĭa — не слажу се нимало — nu sa ogođesk ńiśkît [Por.] | ||
нимало (nepr.) — ļiak /oleacă/ — нема трунке соли у кући — nuĭe ļiak đi sare în kasă — стигла је зима, а нема зрнце кукуруза на тавану — a veńit ĭarna, da nuĭe ļiak đi kukuruḑ în puod — нема ничега — (u izr.) nuĭe ļiak [Por.] | ||
нимало (pril.) — ńam /neam/ — велика глад, нема хране нимало — fuamiće mare, nuĭe mînkare ńam [Por.] | ||
ниска (i. ž.) — salbă /salbă/ — салба је једна плишана трака, на којој су девојке некада носиле дукате око врата — salbă ĭe o șļingă fakută ďe pliș, pe kare feťiļi vrodata a dus galbińi la gît [Kmp.] | ||
нит (i. s.) — fir /fir/ — кончана нит — fir đi ață — иде као под конац — mĭarźe ka pi fir — покидао се конац — s-a rupt firu — конац танак, дебео — fir supțîrĭe, gruos — не зна да тка, само мрси конце — nu șćiĭe sî țîasă, numa-nvîrḑîașće fir-ļi — струк босиљка — fir đi busuĭuok — не фали јој длака косе са главе — nu-ĭ faļiașće fir đi pîăr đin kap — и далеки потомци ће носити његов грех — șî fir đi firu luĭ o să tragă pakaćiļi luĭ — пођемо из села и косом на горе, идемо на Чока окни у рудник, на посао — pļekăm đin sat șî pi fir în sus, ńi duśem la Śuaka uokńi-n rudńik la lukru [Por.] | ||
нит (i. ž.) — iț /iţ/ — једна омча, једно окце на нитима разбоја, зове се нит — un laț, un uokĭ la iță lu razbuoĭ sa kĭamă iț — кад се наводи основа кроз нити на разбоју, узме се прстом једна нит, направи се зев у омчи, и кроз њега се провуче жица основе — kînd sa nuvađiașća urḑala pin ițăļi lu razbuoĭ, sa ĭa kîći un iț ku źeĭśtu, ăĭ sa kaskă lațu, șî sa trĭaśe o žîță lu baćală pin ĭel [Por.] | ||
нит (i. ž.) — viță /viță/ — винова лоза — viță đi viĭe — прамен њене косе носио је у новчанику све време рата — viță đi păru iĭ đin kap a purtat în rat în pungă đi tuota vrĭamĭa — умро је чича без деце, и са њим се угасила њихова стара лоза — a murit muoșu făra kopiĭ, șî ku ĭel s-a stîns vița luor a batrînă [Por.] | ||
нити (i. ž.) — iță /iţă/ — нити су конци увезани у омче, које су нанизане на два штапа, провучена кроз крајеве омчи — iță sînt ață ļegaće în lață, kare sînt înșîraće pi doa bîće, bagaće pin kîpatîńiļi lu lață — штап који се провлаћи кроз један крај омче на нитима, зове се нитњача — bîtu kare ĭe bagat đintr-o parće în lațu lu iță sa kĭamă fuśiĭu đi iță — разбој можа да има од две до шест нити, њихов број зависи од врсте ткања — razbuoĭu puaće să aĭbă đi la doă pănă la șasă iță, număru luor mĭarźe dupa fĭeļu đi țasut — са горње нитњаче, нити су везане за пречагу, а са доње везане су за потплаце — đi la fuśiu đisupra, ițăļi sînt ļegaće đi brîglarĭu lu iță, da đi la-l đi žuos sînt ļegaće ku talpițîļi — посао нити био је да се смењују кад ткаља нагази потплаце, и да праве зев у основи, да би могла да прође сноваљка кроз њу — lukru lu iță a fuost kînd țîsatuarĭa kalkă pi talpiță să sa skimbĭe, șî sî fakă ruost la urḑală, đi sî puată să trĭakă sovĭeĭka pin ĭa [Por.] | ||
ницати (gl. p.) — rîsari /răsări/ — свака биљка ниче из семена — tuota buĭađa rasîare đin samînță — будале се не сеју, оне ничу саме — (izr.) aĭ pruoșć nu sa samînă, iĭ rasăr sîngurĭ [Por.] | ||
нишадор (i. m.) — țîperig /nișadăr/ — нишадором је лечена упала крајника код деце — ku țîperig a ļekuit gîlśiļi la kopiĭ kînd s-a obrinćit [Crn.] | ||
ништа (zam.) — ńimik /nimic/ — ја сам мали, не знам ништа — ĭuo mis mik, nu șćiu ńimik — затрли су их сасвим, није остали ништа од њих — ĭa zatrit đi tuot, n-a măĭ ramas ńimik đin iĭ — ништа, ништа, причаћемо о томе други пут — ńimik, ńimik, vorbim đi aĭa altadată — све си попио, ништа ниси оставио за мене — bauș tuot, ńimika nu lasaș đi mińe [Por.] | ||
ниједном (pril.) — ńiśodată /niciodată/ — некад је можда и било тако, али откако ја памтим, није било ниједном — vrodată a fi șî fuost așa, ama đi kînd ĭuo țîn minće, n-a fuost ńiśodată [Por.] | ||
нов (prid.) — nou /nou/ — оделили се, и подигли нови колибу — s-a dat bășka, ș-a fakut koļibă noă — изнова — (u izr.) đin nou [Por.] | ||
Нова година (sint.) — Anolnou /Anul Nou/ — Нова година је први дан у календару којим почиње да се рачуна година — Anol nou ĭe ḑîua đintîń pi kîļindarĭ ku kare înśape sî sa sokoćiaskă anu — некада дан који су наши славили као нову годину, падао је на Светог Василија — đemult ḑîua kare a sîrbatorito aĭ nuoștri ka anol nou, a kaḑut la Sînvasîĭ [Por.] | ||
новац (i. m.) — ban /ban/ — звецка, пун новаца — zdrîănkîńe đi bań — нашао је (закопано) благо — a gasît bań — чувају старца као пару — pazîăsk muošu ka pi ban — живи као новац у кеси — traĭașće ka banu-n pungă — његов динар је тежак као Ртањ — banu luĭ ĭe grĭeu ka Artanu — расипа новац на било шта — strîvĭașće banu pi fiĭe śe — има ретке прсте (расипник је) — arĭe źaĭśće rarĭ — вредан је као новчић (за послушно дете) — askultă ka bańișuoru — добро зарађује — faśe ban bun — не вреди ни колико пробушени новчић — nu vrĭeduĭe ńiś kît un ban îngaurit — ђердан — salbă đi bań [Crn.] — где ли је потрошио толике новце ? — unđ-a fi strîvit atîta bańamă? [Por.] | ||
новембар (i. m.) — brumarĭualmarĭe /brumar/ — најзначајнији празници у новембру су Митровдан и Аранђеловдан — mîĭ marĭ sarbatuorĭ pi brumarĭu al marĭe sînt Sîmĭedru șî Aranźilu đi ĭarnă [Crn.] | ||
новембар (i. m.) — marćiń /brumar/ — једва се памти да су бабе говориле о неком месецу који се звао „марћин” јер су у њему падали Велики Мратинци — abĭa sa țîńe minće kă babiļi vorbĭa đi vro lună kare a kĭemato marćiń kă pi ĭa a kaḑut Marćino-l Mare — бапски „марћињ” подудара се са новембром из црквеног календара — marćińi aĭ babĭeș sa ogođesk ku novembru đi pi kîļindarĭu ăl bisăriśesk — други назив за једанаести месец у години био је „рапчун” — alt nume alu luna unsprăśiļa pi an, a fuost „rîpśuń” [Por.] | ||
новембар (i. m.) — rîpśuń /răpciune/ — „рипчуњ” је друго име по бапском календару за месец који је опет од баба назван „марћињ”, а који се по поповском календару зове „новембар” — rîpśuń ĭe numiļi a duoĭļa pi kîļindarĭu al babĭesk đi lună numită ĭar đi babe „marćiń”, da kare pi kîļindarĭu popĭesk sa kĭamă „novembar” [Por.] | ||
новчаник (i. s.) — portofel /portofel/ — у новчанику се држе паре — în portofel sa țîn bani [Tim.] | ||
новчић (i. m.) — banuț /bănuţ/ — имала је само један новчић окачен око врата, јер је била сиромашна девојка — avut num un banuț atîrnat la gît, kă a fuost fată sarakă — нашао је гомилу новчића, коју је сакрио неко од његових предака, али се показало да немају никакву вредност — a gasît o gramadă đi banuș, kare a pitulat vrunu đa-ĭ luĭ đa-ĭ batrîń, ama s-a aratat kă nau ńiś un vrĭad [Por.] | ||
нога (i. m.) — krak /crac/ — пао је са дрвета и поломио обе ноге — a kaḑut đin ļemn, ș-a frînt kraśi amînduoĭ — мртав пијан, не стоји на ногама — bat muort, nu stă în kraś — стоји људима на путу, не могу да пролазе од њега — stă-n kraśi uamińiluor, nu puot sî trĭakă đi ĭel — изгубио је свиње у планини, тражо их је три дана и ни траг од свиња није нашао — a pĭerdut puorśi în munće, ĭ-a katat triĭ ḑîļe șă ńiś krak đi puork n-a gasît [Por.] | ||
ногаре (i. s.) — koraś /capră/ — ногаре су направа израђена од четири трупца, дужине метар и нешто, отесана са четири стране, спојена унакрст, и повезана летвама да буду чврсти, и да се не клате — koraśu ĭe o mîkarauă fakută đin patru truș, lunź đi un mĭetîr șî măĭ śuava, śopļiț în patru mukĭe, prinș în kruśiș, șî ļegaț ku ļietve să fiĭe strînș, să nu sa klaćińe — на ногарама се режу дрва тестером, крате се да би могла да стану у шпорет — pi koraś sa taĭe ļiamńe ku firizu, sa skurtă să puată să înkiape-n șporĭet [Por.] — ногаре нису биле некада, појавиле су се овамо — koraś n-a fost dămult, ļ-a skuos înkuaśa — ногаре за резање дрва (Манастирица, Млава) — kraś dă kurmat ļieamńe — ногаре за резање дрва, напрваљене од дасака (Кобиље) — kaluon dă taĭat la ļiamńe, fakut dă skîndurĭ [Stig] | ||
нож (i. m.) — kuțît /cuțât/ — нож је алат за сечење свега шта год било — kuțîtu ĭe alat đi taĭat tuot fiĭe śe guod va fi — зарио му је нож у груди, и он је брзо издахнуо — ĭ-a-nțapat kuțîtu-n pĭept, șî luĭ ĭuta ĭ-a ĭeșît sufļitu — оштар као нож — askuțît ka kuțîtu [Por.] | ||
ножница (i. ž.) — ćakă /teakă/ — не ваља да носиш нож без канија, јер можеш да се посечеш — nuĭe bun sî puorț kuțîtu fîră ćakă, kî puoț sî ći taĭ [Crn.] — футрола за ношење бруса, којим се оштри коса (Плавна) — ćakă đi dus kuća, đi askuțît kuasa [Pad.] | ||
нокат (i. ž.) — ungĭe /unghie/ — на сваком прсту, било на руци или нози, човек има нокат — la tot źeĭśtu, fiva la mînă or la piśuor, uomu are ungĭe — нокти треба да се секу с вемена на време, јер ако се не секу, они израсту као канџе код дивљих жвотиња — ungiļi trăbe sî sa taĭe đi la vrĭame la vrĭame, kă dakă nu sa taĭe, ĭale krĭesk ka gĭarîļi la žuaviń sîrbaćiśe [Por.] | ||
носат (prid.) — borkanat /borcănat/ — причало се да су наши стари готово сви били носати, имали су неке носеве бог да те сачува колико велике — s-a puvestît kă muoșî aĭ nuștri aĭ batrîń, a fuost gata tuoț borkanaț, avut ńișći nasurĭ dumńeḑîu sî ći pazîaskă kiće đi marĭ — „Боарко” је надимак онога који има веики нос — Buarkă ĭe poļikra lu ăla kare are nas marĭe [Por.] | ||
носиља (i. ž.) — uoutuare /ouătoare/ — од десет кока, само ми је једна носиља, остале једу зрна бадава — đin ḑîaśe gaiń, numa una ĭe uoutuare, alalće manînkă buobiļi điźaba [Por.] | ||
носити (gl. n.) — duśa /duce/ — на леђима се може носити велики терет — în spinarĭe sî puaće duśa marĭe tovar [Crn.] — има добар посао, и кући доноси велику плату — are lukru bun, șî duśe la kasă plată mare — топао ветар доноси болест — vîntol kald duśe buală [Por.] — мајка иде сутра на пијацу са мало поврћа и мало воћа — muma sî duśe mĭńe la piĭaț ku kîća bukaće șî kîća puamĭe [Crn.] — (клетва) иди дођавола — du-će drakuluĭ — долази к памети, разуме, схвата — duśe minća la luok [Por.] | ||
ноћас (pril.) — astanuapće /astă-noapte/ — ноћас нисам спавао никако од зубобоље — astanuapće n-am durmit ńiśkum đi durĭarĭa đințîlor [Por.] | ||
ноћас (pril.) — aznoápťe /as-noapte/ — ноћас није спавао од главобоље — aznoapťe n-a durmit ďe duerea kauluĭ [Kmp.] | ||
ноћас (pril.) — asta-nuapće /astă-noapte/ — ноћас око није склопио од зубобоље — asta-nuapće uoki n-a-nkis đi durĭarĭa đințîlor [Por.] | ||
ношен (prid.) — purtat /purtat/ — ношено одело мајка је дала Циганима за вретена — țuaļiļi purtaće muma a dat la Țîgań pi fusă [Por.] | ||
ношња (i. s.) — puort /port/ — мушка ношња старих Влаха била је позната по великој шубари, коју су носили и зими и лети — puortu barbațăsk alu rumîńi aĭ batrîń a fuost kunoskut măĭ pult pi kaśulă mare, kare a purtato șî ĭarna șî vara — женска ношња — puort muĭerĭesk — влашка ношња — puort rumîńesk [Por.] | ||
нуткати (gl. p.) — ambiĭa /îmbia/ — нуткаш некога кад га више пута молиш да једе, а он се снебива — ăl ambiĭ pră vrunu kînd ăl roź dă măĭ mulće orĭ să mănînśe, da ĭel sa sviĭașće [Zvizd] | ||
навалити (gl. p. ref.) — tăbărî /tăbărî/ — хајде да навалимо на хладно пиво — aĭ să ńe tăbărîm pe pivă rîaśe — шта још чекаш, навали на њу сместа — śe măĭ așćeț, tăbăr-će pi ĭa đinluok [Crn.] | ||
наопако (pril.) — nîtarîuluĭ /nătărâului/ — не иде нам посао, све је кренуло наопако — nu ńi mĭarźe lukru, a pļekat tuot nîtarîuluĭ [Por.] | ||
| њ | ||
њива (i. s.) — luok /câmp/ — ове године је посејао једну њиву са кукурузом, и две њиве са житом — ano-sta a pus un luok đi kukuruḑ, șă doă luokurĭ đi grîu — села су опустела, и њиве су остале необрађене — saturļi s-a pîrasît, șî luokurļi a ramas ńilukraće [Por.] | ||
њиштати (gl.) — rînkeḑa /râncheza/ — коњ и кобила су животиње које њиште — kalu șî ĭapa sînt žuavińe kare rînkĭaḑă — коњ њишти кад је јако узбудјен — kalu rînkĭaḑă kînd ĭe tare zburdat — коњ фркће кад је уплашен — kalu fîrkuańe kîn ĭe spumîntat [Por.] | ||
њушка (i. m.) — buot /bot/ — повредио је њушку — s-a lovit la buot [Hom.] — (фиг.) облизује се (=омастио брк, па се облизује) — sa ļinźe pi buot [Por.] — (топ.) (досл.) „крај косе”, брдашце у Сигама; чест топоним у планинским селима — Buotu Krakuluĭ [Hom.] — чука има врх, а коса крај — śuaka are vîr, da kraku are buot — ова мотка за млаћење пасуља нема врх како треба — buata-sta đi pasuĭ n-are buot kum trîabe [Por.] | ||
њушка (i. s.) — fļit /flit/ — проклела сам ону свињу да јој отпадне њушка, ако још буде рила по моме цвећу — blîstamaĭ puorko-la să-ĭ piśe fļitu dakă va măĭ rîmuĭi pin fluoriļi mĭaļe — (пеј.) женска, превише си дигла нос, спусти га мало — fa, prĭa mult aĭ rîđikat fļitu, slubuaḑîl kîta [Por.] | ||
| о | ||
обад (i. m.) — dauńe /tăun/ — обаду поцрвени трбух кад се напије кравље крви — la dauńe roșîașće burta kînd sî satură đi sînźiļi alu vakă [Crn.] — када сам био чобанин, омиљена игра лети била ми је да хватам обаде, да их натакнем на сламку и да их пустим да лете — kînd ĭeram pîkurarĭ, źukarĭa mĭ-a fuost vara să prind dauń, șî sî ļi bag paĭu-n kur, șî s-îĭ slubuod sî zbuare [Por.] | ||
обазриво (pril.) — bunăsama /bunăseamă/ — ради обазриво, да се не повредиш — lukră ku bunăsama, să nu ći farîmĭ [Por.] | ||
обала (i. ž.) — marźină /margină/ — рекао је поткопала обалу, и направила дубоку редину — rîu a sapat supt marźină șî s-a fakut mare rađină — кад су почели да се бију, он се повукао у страну — kînd s-a luvat la bataĭe, ĭel s-a tras la marźină — навикао је да одсече велико парче од окрајка хлеба — a fakut învățu sî taĭe kodru mare đin marźina pîńi — толико је велика свиња да његово понашање нема никакву границу кад изађе међу људе — atîta ĭe puork đi mare, đi puort ļuĭ n-are ńiś-o marźină kînd ĭasă-n lumĭe [Por.] | ||
обарање (i. ž.) — trînćală /trânteală/ — изазвао га је на рвање пред свима, верујући да је јачи од њега — l-a kemat la trînćală întra tuoț, kreḑînd kî ĭe măĭ tare đi kît ĭel — рвање на зеленој трави била је налепша чобанска игра — trînćală pi ĭarbă vĭarđe a fuost źukariĭa pîkurarĭska a măĭ frumuasă [Por.] | ||
обашка (pril.) — bășka /bașca/ — нахрани краве, а телету дај обашка — dîăĭ la vaś sî manîśe, da la vițîăl puńe bășka — сви да се пресвучете, али дечаци посебно, девојчице посебно — tuoț sî va-nskimbaț, ama kopiĭi bășka, fĭaćiļi bășka [Crn.] — што седите одвојено, дођите овамо да будемо сви на једном месту — śe șađeț bășka, veńiț înkuaśa, să fim tuoț la un luok [Por.] | ||
обашка (pril.) — razna /razna/ — дошао је са нама на игранку, али се нешто надурио и све време стоји обашка — a veńit ku nuoĭ la źuok, ama śuava s-a-nbufnat, șî tuata vrĭamĭa stă đi razna — у тору, козе треба да буду обашка, јер бију овце кад им се баца сено — în strungă, kapriļi trăbe să fiĭe đ-a razna, kă bat uoĭļi kînd ļi sa labîdă fîn [Por.] | ||
обележити концем (gl.) — ațui /aţui ?/ — конац се намаже угљеном, јако се затегне на греди, повуче се на средини као кад се напиње лук, и нагло пусти да удари у греду — ața sa mînžîașće ku karbuńe, sa-nćinźe țapîn pi grîndă, șî sa traźe la mižluok ka la ark, șî sa slubuađe să đa-n grindă — мајстор „окончава” греду за тесање — maĭsturu ațuĭașće grinda đi śopļit [Crn.] | ||
обељен (prid.) — śerkănat /cercănat/ — обељено дрво је било дебело и високо стабло, одређено за обарање, коме је секиром огуљен појас коре са дебла, на једно држаље секире од земље — ļemn śerkănat a fuost ļemn gruos șî nalt, aļes đi trînćit, kuĭ ku sakurĭa ĭ-a kurațat o kurauă đi kuažă đi pi tutuk, la o držală đi sakure đi la pomînt — дрво се белило у шуми која је требало да се отрси, да би се отворило поље за њиву или пашњак — ļemnu s-a śerkănat în padure kare a trăbuit tîrsîtă, đi sî sa đeșkidă kîmpiĭe đi luok or đi pašćiuńe [GPek] | ||
обесити (gl. p. ref.) — spînḑura /spânzura/ — не зна се зашто, али је код нас било доста жена које су се обесиле под старост — nu sa șćiĭe đi śe, ama la nuoĭ a fuost mulće muĭerĭ kare s-a spînḑurat la bîtrîńață — нашли бабу обешену о кваку на вратима колибе — a gasît baba spînḑurată đi kļanță la ușa koļibi [Por.] | ||
обешен (prid.) — spînḑurat /spânzurat/ — стајао је тако обешен можда недељу дана, док га нису нашли ловци — a statut așa spînḑurat puaće-fi o stamînă đi ḑîļe, pănă nu l-a gasît vînatuori [Por.] | ||
обигравати (gl.) — koļinda /colinda/ — неки непознати човек по цео дан кришом обиграва око наше куће — un uom ńikunoskut tota ḑîua ku furiș koļindă pi lînga kasa nuastră — мачка обиграва око печеног меса, украшће неко парче ако не пазиш — mîțo-la koļindă pi lînga karńe friptă, o să fure vro bukatură dakă nu baź sama [Por.] | ||
обичај (i. m.) — ađet /adet/ — такав нам је обичај — așa ńi ađetu — навикао је да лаже — ș-a fakut ađetu sî mintă — нема такву навику — n-arĭe așa ađet [Crn.] — лоша навика, лош обичај — ađet rău — старински обичај, обичај сачуван од старина — ađet đi bîtrîńață — бапски обичај, обичај који чувају и врше старије жене; назив за верске обичаје који се разликују од црквених — ađet babĭesk [Por.] | ||
обичај (i. ž.) — daćină /datină/ — код нас је обичај да се умрлом стављају помане све до седме године после смрти — la nuoĭ ĭe daćina sî puńem pomĭeń la-l muort pĭn la șapće ań dupa muarće [Crn.] — таква му је навика, тешко ће се одучити — așa-ĭ daćina, grĭeu sa đizvață — ваљда му је таква била судбина, да не живи дуго — basanka așa ĭ-a fuost daćina, să nu traĭaskă mult [Por.] | ||
област (i. s.) — țînut /ţinut/ — област Поречке Реке захвата обалу Дунава са Ђердапом, Мироч, Дели Јован, Шашку са Рудном Главом и Горњане са Великим кршом — țînutu alu Rîu porĭeśi kuprinđe marźina Dunîri ku Đerdapu, Miruośu, Guolu, Șașka ku Arnaglaua șî Gorńana ku Kîrșĭa mare — област насељена Власима захвата од Мораве на западу до Тимока на истоку — țînutu kîsîtorit ku Rumîń țîńe đila Muraua la zovîrńit, pănă la Ćimuok la rîsarit [Por.] | ||
облачити (gl. p. ref.) — îmbraka /îmbrăca/ — зими кад полази на пут, човек треба да се обуче добро — ĭarnă kînd pļakă la drum, uomu trăbe sî sa îmbraśe bińe — за посао човек облачи радно одело — đi lukru uomu îmbrakă țuaļe purtarĭață [Por.] | ||
облачити (се) (gl. p. ref.) — aćeĭa /atea/ — немој облачити дете у танко оделце, јер је напољу јако хладно — nu aćeĭa kopilu în țoļiță supțîre, kî ĭe afară tare frig [GPek] | ||
обложина (i. ž.) — obļiagă /obleagă/ — обложина је земљиште, остављено годину дана необрађено — obļiagă ĭe pomînt, lasat un ań ńimuśit — њива се претвара у обложину када човек не може да је обради, зато што није било добро време (непрекидно је падала киша), или није стигао, или му је неко умро из куће па није има с ким — luoku sa faśe obļiagă kînd uomu nu puaće să-l are, kî n-a fuost vrĭamĭa bună (a ploĭat una-ntruuna), or n-ažuns, or a murit śińiva đin kasă pă n-avut ku kare — оне године када се не обрађује, обложина је пашњак; ако се остави више године, она постане ливада; на крају, никне трњак, који дођу до кућног прага — ano-la kînd nu sa muśiașće, obļiaga ĭe pașuńe; dakă sa lasă măĭ mulț ań, ĭa sa înļiveḑîașće; la urmă, porńiesk spińi, vin pănă la pragu kășî — многа места се код Влаха зову Обложина, најчешће: Мала Обложина, Велика Обложина — mulće luokurĭ la rumîń sa kĭamă obļiagă, măĭ đies: Obļaga Mikă, Obļaga Mare [Por.] | ||
облучје (i. ž.) — oblînk /oblâncă/ — облучје је уздигнути део, велики као песница, на предњој страни коњског седла — oblînk ĭe o gîlkă mare ka pumnu đinainće la șaua kaluluĭ — за облучје се везује лакши товар који јахач носи на коњу испред себе — đi oblînk sa ļagă tovar măĭ ușuor kare kîlarĭețu-l duśe đinainća luĭ [Por.] | ||
обојак (i. ž.) — obĭală /obială/ — обојак је комад тканине којим су мушкарци увијали голо стопало пре него што су се појавиле чарапе — obĭala ĭe parśel đi śuarik ku kare uamińi a-nfășurat talpa guală pănă nu sa skuos śarapi — мушкарци су обували обојке, а жене калчине — barbațî s-a-nkalțat în obĭaļe, da muĭeriļi în kalțuoń [Por.] | ||
обојени прамен (i. ž.) — strîmatură /strămătură/ — стриматура је прамен обојене вуне, којим се кити шљива покојника — strîmatura ĭe un biț đi lînă fîrbuită, atîrnată ka kićiĭa la prunu alo-l muort — шљива окићена обојеним кићанкама носи се на челу погребне поворке — prunu kićit ku strîmaturĭ sa duśe înainća muortuluĭ [Por.] — свака жена је имала обојене праменове вуне спремне (Ресавица) — tuata muĭarĭa avut strîmaturĭ sprimiće [Res.] | ||
обојица (br.) — amînduoĭ /amândoi/ — дошла су обојица истог дана — a veńit amînduoĭ într-o ḑî — обе су сисале једну сису — amîndoă a supt la o țîță [Por.] | ||
оболелих очију (prid.) — întrokĭat /întreochiat/ — во већ недељу иде оболелих очију: очи су му крваве, пуне суза ... примећује се да не види добро — buou vro stamînă mĭarźe întrokĭat: uoki-ĭ sînt sînźaruoș, pļińe đi lîăkrîmĭ ... sa kunuașće kă nu vĭađe kalumĭa [Por.] | ||
обор (i. s.) — gîrļiu /gârliciu/ — обор је ограда испред свињца (Танда) — gîrļiu ĭe gardu ănainća lu kośina puorśilor [Por.] — обор је двориште свињца, ограђено кољем да свиње не изађу напоље (Топла) — gîrļiu ĭe traușa kuośińi, îngrađită ku parĭ să nu ĭasă puorśi afară [Crn.] | ||
оборен (prid.) — trînćit /trântit/ — сво жито на њиви полегнуто је од олује, ништа ове године од жетве — tuot grîu în luok ĭe trînćit đi vižuļiĭe, đin sîśarat ano-sta ńimik — оборена стабла труле на земљи — ļamńiļi trînćiće putraḑăsk pi žuos — лежао је оборен од болести близу недељу дана — a ḑakut trînćit đi buală apruape o stamînă đi ḑîļe [Por.] | ||
оборити (gl. p. ref.) — trînći /trânti/ — деца су се гурала, и оборила старца са троношца — kopiĭ s-anpins, ș-a trînćit muoșu đi pi skamn — цео дан су њих двојица обарали стабла само секиром, без тестере — tuota ḑîua iĭ duoĭ a trînćit la ļiamńe numa ku sakurĭa, fara firiz — толико га је јако треснуо песницом, да га је оборио с ногу — atîta đi tare ĭ-a dat un pumn, đi l-a trînćit đin piśuare [Por.] | ||
обрађивати (gl. p.) — muśi /muci/ — стари људи, наши преци, убијали се од посла обрађујући поље — lumĭa batrînă, stramuoșî noștri, s-a omorît ku lukru, muśind la kîmp — људи су напустили село, поља су опустела, не обрађује их више нико — lumĭa a lasat satu, kîmpiĭļi a ramas pusta, nu ļi măĭ muśașće ńima [Por.] | ||
образовање (i. s.) — învățamînt /învăţământ/ — мудар човек, са високим образовањем — uom vikļan, ku învățamînt mare — није волео учење, побегао је из школе, и остао чобанин код оваца — nu ĭ-a fuost drag đi învățamînt, a fuźit đi la șkuală, ș-aramas păkurarĭ la uoĭ [Por.] | ||
обрамица (i. ž.) — kobilkă /cobilcă/ — ко није имао воду у близини, носио је воду са удаљних извора на обрамици у ведрицама — kare n-avut apă apruape, a dus apă đi la fîntînă đipartaće în gaļieț pi kobilkă [Por.] | ||
обрамичица (i. m.) — brîglarĭ /brîglar/ — носач брдила је мотка о коју су на разбоју за ткању окачена брдила — brîglarĭ ĭe bîtu đi kare sînt ļegaće brîgļiļi la razbuoĭu đi țasut [Por.] — носач се помера када брдило нема места за замах — brîglarĭu sî mută kînd brîgļiļi n-au luok sî bată [Crn.] | ||
обрва (i. ž.) — sprinśană /sprinceană/ — обрва је длака на челу, изнад ока — sprinśana ĭe păr pi frunće, đisupra đi uokĭ — наше бабе нису имале обичај да чупају обрве — babiļi nuaștre n-avut ađet să śupă sprinśańiļi [Por.] | ||
обрваст (prid.) — sprinśenat /sprincenat/ — моји преци су били сви обрвасти, као сачувај ме боже — stramoșî miĭ a fuost tuoț sprinśenaț, ka duamńe pazîașće [Por.] | ||
обријан (prid.) — ras /ras/ — сваки мушкарац који не носи браду, кад излази у свет треба да буде обријан — tuot barbatu kare nu duśe barbă, kînd ĭasă-n lume trăbe să fiĭe ras — одрана коже је била раширена на огради да се сушу, али су је дохватили пси и сву растргли — pĭaļa rasă a fuost înćinsă pi gard sî sa ușće, ama ažunso kîńi ș-a rupto tuată [Por.] | ||
обртушка ? (i. m.) — popik /popic ?/ — обртушка је комад кратког дрвета, обрађен четворострано, који је једним клином кроз средину прибијен за оградски стуб, који држи вратнице — popik ĭe un parśel đi ļemn skurt, taĭat în patru muke, kare ĭe ku un kuń batut în mižluok, prins đi șćump în gard śe țîńe vrakńița — обртушка има два рога, који се окрећу око клина, набијеног кроз његову средину — popiku are doa kuarńe, kare sa-nvîrćesk pi lînga kuń, batut pin mižluoku luĭ — обртушка се окреће око клина, једним врхом хвата крило капије, и чврсти је држи затворену — popiku sa-nvîrćiașće pi lînga kuń, șă ku un kuorn prinđe aripa ușî, ș-o țîńe strîns înkisă — обртушком су се затварала врата на долапу са судовима (Рудна Глава) — ku popiku sa-nkis ușîļi la dolap ku vasurĭ — ако се две спосјене даске суше, и шире, стари су у спој ударали дрвени клин који су звали „попик” — dakă doă blăń înkeĭaće sa uskă, șî sa larźesk, aĭ batrîń în îkeĭatură a batut un kuń đi ļiemn kare la kĭemat popik [Por.] | ||
обруч (i. s.) — śerk /cerc/ — сваки обруч је округлог облика — tuot śerku ĭe fakut totîrlat — једна врста обруча је метална шина којом се везују доге на каци — un fĭeļ đi śerk ĭe șînă đi fĭer ku kare sa ļagă dauoźiļi la kadă — обруч је имао и колски точак, израђивали су га ковачи на меховима, и звали га шина — śerk avut șî ruata đi kar, l-a fakut kovaśi la fuaļe șî ĭ-a ḑîs șînă — кад треба да се направи лопар, најпре се на дасци нацрта круг, па се онда изреже тестером — kînd trăbe sî să fakă fund, măĭ întîń skrižăĭ pi blană un śerk, pă pi urmă sa taĭe ku firizu [Por.] | ||
обруч (i. ž.) — obadă /obadă/ — сито за сејање брашна има жичано сито које је затегнуто у обруч од јако танког дрвета — sîta đi śernut fańina are sîtă đi žîță strînsă în obadă đi ļemn tare supțîre [Por.] | ||
обувати (gl. p. ref.) — înkalța /încălţa/ — мајка обува девојчицу, јер је још мала, а дечак се обува сам — muma înkalță fećița, kî ĭe înga mikă, da kopilu sa înkalță sîngur [Por.] | ||
обувен (prid.) — înkalțaț /încălţat/ — мајка не пушта децу да уђу обувена у собу, јер уносе блато — muma nu lasă kopiĭi să tuńe înkalțaț în suobă, kă duk morśilă [Por.] | ||
обућа (i. s.) — înkîlțamînt /încălțămînt/ — некада, цело лето људи су ишли боси, без обуће — đemult, tuata vara lumĭa a mĭers đeskulț, fara înkîlțamînće — сву обућу, било за децу, било за одрасле, људи су израђивали сами, код својих кућа — tuaće înkîlțamînćiļi, fiva đi kopiĭ, fiva đ-aĭ batrîń, lumĭa a fakut sîngură, la kasa luor [Por.] | ||
обучен (prid.) — aćiĭat /ateiat/ — не пуштај девојчице напоље, јер нусу обучене добро — nu lasa fĭaćiļi afară, kă nus aćiĭaće bińe [Por.] | ||
овај (zam.) — aăsta /ăsta/ — овај човек — aăsta uom — ове ноћи, ноћас — astanuapće (=asta + nuapće) [Por.] | ||
овај (zam.) — asta /asta/ — ова жена је вредна — asta muĭarĭa ĭe vrĭańikă — ова кућа је велика — asta kasă ĭe marĭe [Crn.] — овај човек је непознат — asta uom ĭe ńikunoskut [Pom.] — овај учитељ нас често бије — asta daskîl đies ńi baće [Por.] — ово дете има очуха — asta kopil are tată vitrîg [Pom.] — пролетос, прошлог лета — asta-vară — зимус — asta-ĭarnă — овај човек, ова девојка, овај посао — uomu-sta, fata-sta, lukro-sta [Por.] | ||
овај (zam.) — ăsta /ăsta/ — овај посао није тежак — ăsta lukru nuĭe grĭeu [GPek] | ||
овамо (pril.) — înkuaśa /încoace/ — дођи овамо, немој да се правиш глув — vinu-n kuaśa, nu ći faśa surd — бежи овамо, ако хоћеш да утекнеш потери — fuź înkuaśa, dakă vrieĭ sî skăpĭ đi potîrńiś — аутомобил се појаво овамо, у дедино време нису знали за њега — tomobilu a ĭeșît înkuaśa, în vrĭamĭa lu dĭeda n-a șćut đi ĭel — после рата, наовамо — dupa rat, înkuaśa [Por.] | ||
ован (i. m.) — berbek /berbec/ — имам два овна у стаду — am doĭ berbeč în kîrd [Kmp.] — твој ован је рогат — berbĭeku tîău ĭe kornut — ован је млад, заскаче овце — berbĭeku ĭe ćinîr, sîarĭe pi uoĭ — води рачуна, наш ован боде — aĭ grižă, berbĭeku nuostru înpunźe — ован без тестиса — berbĭek rînkaś — она са другим, а њен ован ништа не примећује — ĭa ku altu, da berbĭeku ĭeĭ nu vĭađe ńimika [Crn.] — тупав као ован, ни основну школу није завршио — tare đi kap ka berbĭeku, ńiś șkuala mikă n-a gaćit [Por.] | ||
овде (pril.) — aiś /aici/ — дођи, седи овде, немој стајати тамо — vinu, șăḑ aiśa, nu sta akolo [Por.] | ||
овде-онде (pril.) — koļa-koļa /colea/colea/ — дивље свиње су сатрле целу њиву, само овде-онде да је остала по нека стабљика кукуруза усправна — puorśi sîrbaćiś a zatrit luoku întrĭeg, numa koļa-koļa s-a fi ramas vrun tuļan đi kukuruḑ în piśuare [Por.] | ||
ових (zam.) — astuora /ăstora/ — то је имање ових комшија, које не помињем по имену, јер смо у свађи са њима — aĭa ĭe moșîĭa astuora veśiń, lu kare nu ļi ḑîk pi nume, kî ńis în sfadă ku iĭ [Por.] | ||
овлажити (gl. p.) — suđeḑa /asuda/ — кад је велика влага, толико се овлажи со у сланику да се сва претвори у слану воду — kînd ĭe suđală mare, atîta suđaḑă sarĭa în soļńiță đi tuată sa profaśe apă sarată [Por.] | ||
овновски (pril.) — berbeśiuluĭ /berbecește/ — ударио сам га једном овновски — îl loviĭ odată berbeśiuluĭ — иде као ован, главом кроз зид — mĭarźe berbeśiuluĭ, ku kapu pin parĭaće [Crn.] | ||
овца (i. ž.) — uaĭe /oaie/ — наше старинске овце биле су мале, са дугом и оштром длаком — anuaștre uoĭ đe bîtrîńață a fuost miś, ku lînă lungă șă aspură — наше овце су могле дуго да трпе без хране, воде и соли — uoĭļi nuaștre a putut mult sî rabđe fara mînkare, fara apă șî fara sare — неки су имали и овце цигаје, са меком вуном, али су је имале мање него наше — uńi avut șî uoĭ țîgaĭe, ku lînă muaļe, ama măĭ golańe đikît anuaștre [GPek] — наше овце су пасле и по снегу: њушком и ногом разгртале су снег, и долазиле до траве за пашу — uoĭļi nuaștre a paskut șî pi zapadă: ku buotu șî ku piśuoru a rîkait zapada, ș-a ažuns pănă la ĭarbă đe paskut — питом као овца (Рудна Глава) — blînd ka uaĭa — стари су збијали шалу да наше овце имају вимена као мачке (Танда) — sa rîs aĭ batrîń kă uoļi nuaștre avut țîță ka la mîță [Por.] — наша сорта оваца почела је да се губи, када су комунисти увели „меринизацију” око — uoĭļi nuaștre a-nśeput sî sa pĭardă kînd komuńișći a dus „merinizațiĭe”, pi lînga anu 1958 [GPek] | ||
овчар (i. m.) — oĭar /oier/ — сви су наши преци били добри овчари — stramoșî nuoștri tuoț a fuost oĭarĭ țapiń [Por.] | ||
овчарство (i. ž.) — oĭariĭe /oierie/ — стари су се бавили стоком, а највише овчарством — aĭ batrîń s-a țînut ku vićiļi, da-r măĭ mult ku oĭariĭa — овчарство је нашима давало све што им је требало — oĭariĭa l-aĭ nuoștri ļ-a dat tuot śe ļ-a trăbuit [Por.] | ||
овчица (i. ž.) — mńoriță /mioriţă/ — мњорица је млада овца — mńoriță ĭe uaĭe ćinîră — овца која се прва ојагњи у стаду — uaĭa kare fată măĭ întîń în stînă [Por.] | ||
оглашавати (gl. p.) — anunța /anunţa/ — када се спремала свадба, оглашавала се по народу, да би се знало шта се спрема — kînd s-a fakut nunta, s-anunțît pin lume, sî sa șćiĭe śe o să fiĭe [Por.] | ||
огледало (i. ž.) — ogļindă /oglindă/ — многи стари Власи нису имали огледало, огледали су се у неком суду са водом — mulț rumîńi aĭ batrîń n-avut ogļindă, s-a uĭtat în vrun vas ku apă — мала огледалца, које су девојке носиле у ручним корпицама, куповали су им момци на вашарима — ogļinḑ miś, kare fĭaćiļi a dus în kutariță đi mînă, ļ-a kumparat baĭețî pi la bîlśurĭ — кад неко умре у кући, огледало се покрива, или окреће ка зиду — kînd muare vrunu în kasă, ogļinda sa astrukă, or sa-ntuarśe la parĭaće — шаље сигнал огледалом — faśe ku ogļinda — деца су слика родитеља — kopiĭi sînt ogļinda parințîlor — овај посао је наше верно огледало — lukro-sta ĭe ogļinda nuastră adăvărată [Por.] | ||
оглувети (gl. p. ref.) — surḑî /surzi/ — оглувео је изненада, врачара је гледала у зрна, и рекла му да је нека особа бацила чини на њега — a surḑît đintr-odată, vrîžîtuarĭa a katat în buobe, șî ĭ-a spus kî ĭ-a fakut o famĭaĭe ku al rău — оглувиш, колико јако свирају трубачи сада на свадбама — surḑașć, kît đi tare kîntă bandașî akuma pi la nunț [Por.] | ||
ограда (i. s.) — gard /gard/ — ограда од прућа — gard đi nuĭaļe — ограда од трња — gard đi spiń — ограда од коља — gard đi parĭ — ограда од тарабе — gard đi tarabă — ограда од греда — gard đi bîrńe — сеник, ограда око пласта — țark, gard pi lînga klańe — гвоздена ограда (Рудна Глава) — gard đi fĭer — ограда од цепаних греда (Танда) — gard đi vurgiń [Por.] | ||
оградити (gl. p. ref.) — îngrađi /îngrădi/ — није оградио стог са сеном, и свог су га очерупале овце — n-a îngrađit klańa ku fîn șî tuată a śuguļito uoiļi — оградио је ливаду трњем — a îngrađit ļivađa ku spiń — стају у планинии треба оградити јаком оградом због вукова — strunga la munće trăbe îngrađi ku gard țapîn pintru lupĭ [Por.] | ||
ограђани (mn.) — garduļieșći /gardulești/ — кад због неке муке човек спава напољу, каже се да је спавао код „Ограђана”, што значи да је сповао крај неке ограде — kînd pintru vrun nakaz uomu duarme afară, sa spuńe kă a durmit la „Garduļieșći”, śe însamnă kă a durmit supt vrun gard [Por.] | ||
ограђен (prid.) — îngrađit /îngrădit/ — конаци у планини били су ограђени кољем — konaśiļi la munće a fuost îngrađiće ku parĭ — најбоље је кад је кућно двориште ограђено зидом од камена, јер не трули никада — măĭ bun ĭe kînd ĭe traușa kășî îngrađită ku zîd đi pĭatră, kă nu măĭ putraḑîaśe ńiśkînd — бадава је њива ограђена, опет су дивље свиње провалиле и сатрле кукуруз — đi źaba ĭe luoku îngrađit, ĭară puorśi aĭ sîrbaćiś a tunat ș-a zatrit kukuruḑu [Por.] | ||
огранак (i. s.) — krak /crac/ — у планинском крају ретко се нађе коса без огранака — la luok đaluos rar sa gasîașće kulmĭe fara kraś — коса је дуга, са кућама и колским путем, а огранак је кратак, има само стазе без кућа — kulmĭa ĭe lungă, ku kăș șî drum đi kar, da kraku ĭe skurt, șă are numa poćeś fara kăș — кад је брдо високо, има много коса, а свака коса има много огранака — kînd ĭe śuaka naltă, are kulmĭe mulće, da tuata kulmĭa ĭe pļină đi kraśe — редак је огранак косе без имена — rar ĭastă krak fara nume — огранак косе може се звати по изгледу: Кратак крак, Дугачки крак, Широки крак — kraku puaće sî sa kĭame dupa aĭa kum ĭe fakut: Krako-l skurt, Krako-l lung, Krako-l lat — најчешћи назив огранка косе је према човеку на чијем је имању: Данин крак, Марков крак, Чевртанов крак — măĭ đes numiļi krakuluĭ ĭe dupa uom în a kuĭ ĭe moșîĭa: Kraku Dăńi, Kraku Marku, Kraku Śovîrći — врх, крај огранка косе — buot đi krak [Por.] | ||
огребан (prid.) — dîraśit /dărăcit/ — вуна је добро очешљана кад је жена више пута провуче кроз гребен — lîna ĭe dîraśită bun kînd muĭarĭa o trĭaśe đi măĭ mulće uorĭ pin darak [Por.] | ||
огребан (prid.) — zgîrîĭat /sgâriat/ — дошао је кући сав огребан, али није хтео да каже где и ко га је огребао — a veńit la kasă tuot zgîrîĭat, ama n-a vrut să spună unđe șî kare l-a zgîrîĭat [Por.] | ||
огреботина (i. ž.) — zgîrîĭtură /sgârietură/ — прошао је кроз трње, и остале му добоке огреботине по рукама и ногама — a trekut pin ruź, șî ĭ-a ramas zgîrîĭturĭ adînś pi mîń șî pi piśuare [Por.] | ||
огрлица (i. ž.) — gîrlă /gîrlă/ — огрилица је уска платнена трака, украшена везом, коју су девојке носиле око врата — gîrlă ĭe o șļingă îngustă đi pînḑă, înfrumoșată ku rîurĭ, kare a duso fĭaćiļi marĭ la gît — на огрлици су били окачени новчићи, један или више, којима је девојка показивала своје богатство — la gîrlă a fuost atîrnaț bań, unu or măĭ mulț, ku kare fata aratat bogațîĭa a iĭ [Por.] | ||
огрлица (i. ž.) — zgardă /zgardă/ — огрлица је кожни поводац који се ставља псу око врата, кад хоћеш да изведеш пса у шетњу — zgardă ĭe śerk đi kuruă kare sa puńe la kîńe la gît kînd vrĭeĭ să skuoț kîńiļi în proumblare [Por.] | ||
огуљен (prid.) — beļit /belit/ — пао је, и сада иде са огуљеним носом — a kaḑut, ș-akuma mĭarźe ku nasu beļit — ово дрво огулио је гром са једне стране — ļemno-sta la beļit trîasńitu pi o parće [Crn.] — обелео је стабла секиром, означио их је за сечу — a beļit lubari ku sakurĭa, ĭ-a însamnat đi taĭat — „обелеле” му очи од читања уз свећу — ĭa beļit uoki, đi śećit la lumanarĭe — буљавко — uom ku uoki beļit — (вулг.) „загулио” курац, настрадао, надрљао; умро — a beļit pula — „обелео” кожу (одрали га) — a beļit pĭaļa [Por.] | ||
огуљен (prid.) — mezdrit /mezdrit/ — дрвеће обршћено од коза, брзо се сушило — ļiamńiļi mezdrîće đi kapre, ĭuta s-a uskat [Por.] | ||
огуљетина (i. ž.) — beļitură /belitură/ — падох, и направих велику огуљетину на колену — kaḑuĭ, șî fakuĭ beļitură mare în źanunkĭe [Crn.] — чобани нису имали друга посла, него су правили огуљетине на буквама, не знају да се такво дрвеће може осушити из корена — păkurari n-avut alt lukru, numa a fakut beļiturĭ pi faź, nu șćiu kă așa ļiamńe puot sî sa ușće đin piśuare [Por.] | ||
од (predl.) — dă /dă/ — пошао је од нас — a pļekat dă la noĭ — долази од истока — vińe dă la rîsarit — долази са игранке — vińe dă la źuok [Zvizd] — силази са планине (Рашанац) — să koboare dă la munće [Mlava] — по речи „дă” познају се Унгурјани — pi vorba „dă” sa kunosk ungurĭeńi [Zvizd] — од нас толико, од вас ни толико — dî la nuoĭ atîta, dî la vuoĭ ńiś atîta [Bran. | ||
од (predl.) — đi /de/ — кашика је направљена од дрвета — ļingura ĭe fakută đi ļiemn — кад сам пошао од вас, ухватила ме киша — kînd am pļekat đi la vuoĭ, m-a prins pluaĭa — киша долази са запада ц. из- — pluaĭa vińe đi la apus — врата су закључана изнутра д. за — ușa ĭe înkisă đinuntru — купио је и за мене — a kumparat șî đi mińe — игла за шивење ц. о — ak đi kusut — говоримо о њему — vorbim đi ĭel [Por.] | ||
од (predl.) — đintra /dintre/ — не зна се која је од њих три лепша — nu sa șćiĭe kare ĭe đintra ĭaļe triĭ măĭ frumuasă [Por.] | ||
одаја (i. ž.) — odaĭe /odaie/ — био је јак домаћин, имао је колибу са три просторије — a fuost stapîn țapîn, avut koļibă ku triĭ odăĭ — у једној просторији држали су стоку, а у другој су живели они — într-o odaĭe a ținut vićiļi, da în alaltă a trait iĭ — побегла је од мужа, и вуцарала се као уличарка по туђим кућама — a fuźit đi la uom, șî s-a tras ka uļimișńița pin odăĭļi lu tuoĭa [Por.] | ||
оданде (pril.) — đinkoluo /dincolo/ — његова кућа је са оне стране пута — kasa luĭ ĭe đinkoluo đi drum [Crn.] — ти иди одонуд а ја ћу одовуд, па ћемо видети који је пут бољи — tu dăĭ pi đinkoluo, ĭuo dau pi đinkuaśa șî veđem kare drum ĭe măĭ bun — и „ђинколо” и „ђинкоља” показују да је нешто удаљено од нас, само „ђинколо” кажемо када то не видимо, а „ђинкоља” када видимо и кад нам је ближе — șî đinkoluo șî đinkoļa arată kî ĭe śeva đeparće đi nuoĭ, numa đinkoluo ḑîśem kînd nu sa vĭađe, da đinkoļa kînd sa vĭađe, șî kînd ĭe măĭ apruape [Por.] | ||
одвајање (i. m.) — bășkașală /despărţire/ — не разумем због чега су толика подвајања међу људима код нас у селу — nu-nțaļeg pintru śe sînt atîća bășkașălurĭ întra uamiń la nuoĭ în sat — баталите подвајања — lasațî-vă đi bășkașîărurĭ [Crn.] — док смо били момци, живео сам са браћом у једној кући, кад сам се ожеинио и кад је дошло време одељивања, ми смо лепо поделили имање, и ја сам се са женом оделио — pănă am fuost baĭeț am trait ku frațî într-o kasă, kînd m-am însurat, șî kînd a veńit vrĭamĭa đi bășkașală, nuoĭ frumuos am înparțît imańa, șî ĭuo ku muĭarĭa m-am dat bîășka [Por.] | ||
одвезан (prid.) — đizļegat /dezlegat/ — одвезао се пас, и ујео пролазника — s-a đizļegat kîńiļi, ș-a muśkat drumașu [Por.] | ||
одвезан (prid.) — đispripońit /despriponit/ — крава пасе одвезана са припона, пази да не оде у њиву — vaka pașće đispripońită, bagă sama sî nu sa dukă în luok [Por.] | ||
одвезати (gl. p. ref.) — đizļega /dezlega/ — не одвезуј џак, јер ће се просути жито — nu đizļega saku, kî sa varsă grîu — развежи ми чворове на овоме конопцу — ĭe đizļagăm nuodurļi la sfuara-sta [Por.] | ||
одвезати (gl. p. ref.) — đispripońi /despriponi/ — крава се одвезала са припона, и ушла у кукуруз — vaka s-a đispripońit șî s-a bagat în kukuruḑ [Por.] | ||
одвезивање (i. ž.) — đizļegatură /dezlegătură/ — отишли су на суд, и тамо обавили раскид уговора који је био међу њима — s-a dus la sud, ș-akolo a fakut đizļegatură la vuorbă ś-a fuost întra iĭ — кад више не можеш да имаш посла са женом, идеш код неке врачаре да ти баје за одвезивање — kînd nu măĭ puoț sî aĭ trĭabă ku muĭarĭa, će duś la vro vîržîtuare să-ț fakă đi đizļegatură [Por.] | ||
одвезивач (prid.) — đizļegatuorĭ /dezlegător/ — одвезивач џакова у воденици, одвезивач снопова на вршалици — đizļegatuorĭ la saś la muară, đizļegatuorĭ la snuopĭ la mașînă đi trîirat [Por.] | ||
одвика (i. s.) — đizvîăț /dezvăţ/ — најтежа одвика је да оставиш дуван — măĭ grĭeu đizvîăț ĭe sî ći laș đi tutun [Por.] | ||
одвикнут (prid.) — đizvațat /dezvăţat/ — краве су одучене од вучења у јарму — vaśiļi sînt đizvațaće đi tras în žug — лечио се, и сада живи мирно, одвикнут од пића — s-a ļikuit, ș-akuma traĭașće kuminće, đizvațat đi bĭare [Por.] | ||
одвојен (prid.) — đisprins /desprins/ — откад стоји тараба откачена од баскије, руке ти отпале што је не закујеш — đi kînd stîă taraba đisprinsă đi baskiĭe, mîńiļi sî-ț piśe đi śe n-o prinḑ [Por.] | ||
одвојен (prid.) — razńit /răznit/ — отишао је у планину, да дотера овце, одвојене из бачијске смеше — s-a dus la munće, să mîńe uoĭļi, razńiće đin stîna a baśiĭi — стоји тужан у ћошку, одвојен од свих — stă trist în kuot, razńit đi tuoț [Por.] | ||
одвојити (gl. p. ref.) — bășkașî /despărţi/ — одваја јагњад из стада да их махрани јармом — bașkașîașće mńeĭi đin kîrd sî ļi đa uruĭală — одвајам исцепане џакове од целих — bășkașîăsk saśi aĭ rupț đ-aĭ întrĭeź [Crn.] — нећу да се одељујем од својих родитеља — nu vrĭeu sî ma bășkașîăsk đ-aĭ miĭ parinț [Por.] | ||
одвојити (gl. p. ref.) — razńi /răzni/ — тукли се пред свима, а нико није смео да их раздвоји — s-a luvat la bataĭe întra tuoț, da ńima n-a kućeḑat să-ĭ razńaskă — дошло је време да се растури бачија, треба одвојити овце да свако узме своје стадо — a veńit vrĭamĭa sî sa spargă baśiĭa, trîabe a razńi uoiļi đi tot nat să ĭa kîrdu luĭ [Por.] | ||
одвојити (се) (gl. p. ref.) — đisprinđe /desprinde/ — није ни за шта овај купљени опанак, одлепио ми се на пети — nuĭe đi ńimika opinka-sta kumparată, mi s-a đisprins la kalkîń [Por.] | ||
одврнут (prid.) — đizvîrćit /dezvârtit/ — нисам приметио, олабавили су ми се завртњи на точку, и ја сам са њима тако одврнутим возио готово сат и нешто — n-am bagat sama, mi s-a lîbovit șrafurļi la ruată, șî ĭuo ku ĭaļe așa đizvîrćiće am karat gata un śias șî măĭ bińe [Por.] | ||
одвртати (gl. p.) — đizvîrći /dezvârti (a)/ — не смем да одврнем шраф, јер је зарђао, па се бојим да ћу га сломити — nu kućeḑ sî đizvîrćiesk șrafu, k-a ruźinit, șî ma ćiem k-ăl rup [Por.] | ||
одговарати (gl. ref.) — raspunđă /răspunde/ — откад је зове с врха брда, она се прави да је глува, и не одазива ми се — đi kînd o strîg đin vîru śuośi, ĭa sa faśe kî ĭe surdă, nu mi sa raspunđe — ноћу се немој одазивати ником, а дању непознатом — (izr.) nuapća nu ći raspunđa la ńima, da ḑîua la-l ńikunoskut [Por.] | ||
одговор (i. s.) — raspuns /răspuns/ — погрешан одговор — raspuns greșît — посебан одговор — raspuns adîns — мутан, нејасан, сметен одговор — raspuns învîrḑît — окаснели одговор — raspuns amînaćiuluĭ — скривени, тајни одговор — raspuns pitulat [Por.] | ||
одгонетати (gl.) — giśi /ghici/ — на седељкама некад, сви су највише волели да одгонетају загонетке — la șîḑîtuorĭ đemult, la tuoț măĭ mult ļ-a fuost drag sî giśaskă la śumĭelś — погоди, шта сам ти донео у торби — giśașće, śe ța-m dus în trastă — по заласку сунца, стари су погађали какво ће бити време сутрадан — pi zovîrńitu suariluĭ aĭ batrîń a giśit kum o să fiĭe vrĭamĭa mîńe ḑî — према лету гусака ујесен, људи су погађали каква ће бити зима — dupa kum zbuară gîrluźiļi tuamna, lumĭa a giśit kum o să fiĭe ĭarna — врачара гата у зрна кукуруза — vrîžîtuarĭa giśașće-n buobe đi kukuruḑ [Por.] | ||
одевање (i. s.) — înbrakat /îmbrăcat/ — мајка није почела на време са облачењем деце, и она су закаснила за школу — muma n-a-nśeput la vrĭame ku îmbrakatu kopiĭiluor, șî iĭ s-a amînatat đi șkuală [Por.] | ||
одевен (prid.) — înbrakat /îmbrăcat/ — на весеље сви иду обучени у нова одела — la visaļiĭe tuoț s-a duk îmbrakaț în țuaļe nuoĭ [Por.] | ||
одело (i. ž.) — țuală /ţoală/ — одећа се облачи и носи — țuala sa-nbrakă șî sa puartă [Por.] | ||
одело (i. ž.) — aćiĭatură /ateiaturi/ — некад није било толико одеће, сада се баца цео хаљетак, само зато што се та врста хаљине више не носи — đimult n-a fuost atîta țolamă, akumă labdă aćiĭatura întrĭagă, numa kă nu sa măĭ puartă așa fĭeļ đi aĭnă [Por.] | ||
одело (i. s.) — îmbrîkamînt /hainele/ — одело чини све што човек облачи: од кошуље и гаћа, до капута и шубаре — îmbrîkamînt kuprinđe tuot śe uomu înbrakă: đi la kimĭașă șî izmĭańe, pănă la burkă șî kaśulă — напољу је јако хладно, а он је пошао у танкој одећи — afară ĭe tare frig, da ĭel a pļekat ku îmbrîkamînt supțîre [Por.] | ||
оделце (i. ž.) — țoļiță /ţoliţă/ — израдио је оделце за малишана који је пошао у школу — a fakut țoļiță đi kopilaș kare a pļekat la șkuală [Por.] | ||
одељак (i. s.) — spaț /spaţ/ — „спац” је неоткани део основе између изатканог платна и брда — spațu ĭe urḑala ńițasută, întra pĭaćik șî spată — у делу „спаца” прави се зев када се мењају нити — la spațu sa faśe ruostu, kînd sa skimbă ițăļi [Por.] | ||
одељен (prid.) — bășkașît /despărţit/ — старији син је одељен одавно — kopilu al mîĭ marĭe ĭe bășkașît đimult — отуђен је из породице, јер није поштовао родитеље — ĭe bășkașît đin kasă kî n-a poșćińit parințî [Crn.] | ||
одеротина (i. ž.) — župuitură /jupuitură/ — одеротина је рана на телу човека или животиње где им се скине део коже — župuitură ĭe rană pi trupu uomuluĭ or a žuavińi unđe ļi sa dubuare un parśel đi pĭaļa — огуљотина на дрвету је место где му је скинута кора — župuitură pi ļemn ĭe luok unđe iĭ s-a dubarît kuaža [Por.] | ||
одећа (i. ž.) — dîrză /dârză/ — био сам сиромах, нисам имао ново одело, него сам ишао у неким дроњцима — am fuost sarak, n-am avut țuaļe nuoĭ, numa-m mĭers în ńiśći dîrză [Por.] — девојачка спрема је обухватала радну одећу, јастуке, простирку и покриваче — dîrză a kuprins țuaļiļi đi purtat, kapatîńe, așćernut șî astrukamînt [Crn.] — на свадби, млада је износила све своје дарове, да их људи виде — la nuntă, guovĭa a skuos dîrzîļi a iĭ tuaće, să ļi vadă lumĭa [GPek] | ||
одзвањати (gl.) — orna /răsuna/ — докле ће толико одзвањати велика звона, не зна се — pănă kînd va orna atîta klopîćiļi aļi marĭ, nu sa șćiĭe — одзвањају звона у шуми, звоне јако и лепо — uarnîĭe kluopićiļi pi duos, kîntă tare șă frumuos — зашто толико урла што му је побегла ћерка, кад је отишла за доброг човека (Танда) — đi śe atîta uornîĭe kî ĭ-a fuźit fata, kînd s-a dus dupa uom bun [Por.] | ||
одједном (pril.) — điodată /deodată/ — беше миран, и одједном скочи на мене, хоће да се бије — fu mĭarńik, șî đodată sari la mińe, vrĭa sî sa bată [Por.] | ||
одјек (i. s.) — răsunăt /răsunăt/ — пуче шта пуче негде далеко, а до нас на брду дође само одјек — pokńi śe pokńi vrunđiva đeparće, da pănă la nuoĭ la śuakă veńi numa răsunătu [Por.] | ||
одјекивати (gl. p.) — răsuna /răsuna/ — ушао у једну пећину и дерња се као магарац, да чује како пећина одјекује — a tunat într-o pĭeșćiră șî sa zbĭară ka magarĭu, să audă kum rasună pĭeșćira [Por.] | ||
одлазити (gl.) — urđina /urdina/ — баба се разболела, и три дана у недељи одлази код неке лажљиве врачаре, јер се боји да оде лекару — baba s-a bulnavit, șî triĭ ḑîļe în stamînă urđină la o vrîžîtuare minśinuasă, kî sa ćiame sî sa dukă la duoltur [Por.] | ||
одледити (gl. p. ref.) — đižgeța /dezgheţa/ — долази пролеће, земља се одмрзава — vińe primovara, pomîntu sa đižgĭață [Por.] | ||
одлеђен (prid.) — đižgețat /dezgheţat/ — вода у валову је одлеђена, можемо да појимо стоку — apa în valîău ĭe đižgețată, pućem să adapîăm vićiļi [Por.] | ||
одлепак (i. ž.) — đizļipitură /dezlipitură/ — под надстрешницом колибе гомила одлепака са зидова — supt strĭeșîna koļibi o gramadă đi đizļipitură đi pi parĭeț — умесио сам блато и плеву да затворим места на кући на којима се одлепио зид — am fakut morśilă ku pļauă, să astup đizļipituriļi la konak [Por.] | ||
одлепити (gl. p. ref.) — đizļipi /dezlipi/ — одлепило ми се блато са зидова колибе, и улази хладноћа у собу — mi s-a đizļipit morśila đi pi parĭeț la koļibă, șî tună frugu-n suobă [Por.] | ||
одлепљен (prid.) — đizļipit /dezlipit/ — туткал није ни за шта, брзо ми се одлепила даска на столу — tutkalo-la nu ĭe đi ńimika, ĭut mi s-a đizļipit blana la astal [Por.] | ||
одлучен (prid.) — înțarkat /îțărcat/ — имао је два одлучена јарета, и једно сисавче — avut doĭ ĭeḑ înțarkaț, șî un sugarĭ [Stig] | ||
одлучити (gl. p. ref.) — înțarka /înțărca/ — јаре је порасло, треба да га одлучимо од козе — ĭedu a kreskut șă trăbe să-l înțarkăm đi la kapră [Stig] | ||
одљутити се (gl. p. ref.) — đizmîńiĭa /dezmânia/ — намћор од човека: кад се наљути, не може да га одљути нико — uom ponćur: kînd sa mîńiĭe, nu puaće să-l măĭ đizmîńiĭe ńima [Por.] | ||
одљућен (prid.) — đizmîńiĭat /dezmâniat/ — сигурно су се помирили, јер је отишао љут, а дошао одљућен — sigurat s-a-npakat, kă s-a dus mîńiuos, d-a veńit đizmîńiĭat [Por.] | ||
одмах (pril.) — điluok /deloc/ — одмах пусти овце на пашу, јер ће липсати од глади затворене у тору — điluok slobuoḑ uoĭļi la pașuńe, kî muor đi fuame înkisă-n strungă [Crn.] — врати се одмах, немој се тамо задржавати непотребно — întuarśi-će điluok, nu ći zîbovi akoluo ńiśkotrĭabă [Por.] | ||
одмеравати (gl. p.) — prafira /prefira/ — непознат човек ме одмерава од главе до пете, као да сам крава за продају — uom ńikunoskut ma prafiră đi la kap pănă la piśuare, parke mis vakă đi vindut — може ме меркати колико хоће, лице ми неће видети — ma va prafira kît vrĭa, fața nu-m vĭađe [Por.] | ||
одмор (i. ž.) — ođină /odihnă/ — време је за одмор — vrĭamĭa ĭe đi ođină — велики одмор — ođina mare [Por.] | ||
одморан (prid.) — ođińit /odihnit/ — само одморни радници могу да раде добро — numa lukratuori ođiniț puot să lukre bun [Por.] | ||
одморити се (gl. ref.) — ođińi /odihni/ — од јутрос се нисам одмарао, не могу више — đi đesńață n-am ođińit, număĭ puot [Por.] | ||
одмотавање (i. ž.) — đisfășurare /desfășurare/ — кад научиш да преповијеш мало дете, расповијање је лако — kînd în vĭeț sî-nfîășurĭ kopilo-l mik, đisfășurarĭa ĭe ușuară [Por.] | ||
одмотавати (се) (gl. p. ref.) — đisfășura /desfășura/ — расповиј бенкице детету, да се не оједе — đisfășură skućiku la kopil, sî nu sa nîparĭaskă — отац је одмотао каиш, и почео да ме млати — tata đisfășură kuraua, șî ma luvă la bataĭe [Por.] | ||
одмотан (prid.) — đisfășurat /desfășurat/ — иде као Наста Суљина са одмотаним тканицама — mĭarźe ka Nasta Suļi, ku braśir-ļi đisfășuraće [Por.] | ||
однекуда (pril.) — đinkotruova /dincotrova/ — не ради ништа, само гледа на пут, не би ли му храна дошла сама однекуда — nu lukră ńimika, numa sa uĭtă la drumol mare, nu-ĭ va veńi mînkarĭa sîngură đinkotruova [Por.] | ||
одобрити (gl.) — înbuna /aproba/ — не обећавај ништа што не можеш да испуниш — nu înbuna ńimika śe nu puoț să țîń — отац јој је обећао њиву за мираз — tatî-su ĭ-a înbunat un luok đi miraz — обећао је да ће ми дати новац на зајам — mĭ-a-nbunat kă-m dă bań înprimut [Por.] | ||
одовуд (pril.) — đinkuaś /dincoace/ — са ове стране потока није падала киша — đinkuaś đi ogaș n-a ploĭat [Crn.] — ветар дува одавде на тамо — vîntu baće đinkuaśa-n koluo — пређи овамо, јер је топлије — trĭeś đinkuaśa, kî ĭe măĭ kald [Por.] | ||
одостраг (pril.) — đinapuoĭ /dinapoi/ — није их видео нико, јер су они дошли ноћу и одостраг ушли у кућу — nu ĭa vaḑut ńima, kă iĭ a veńit nuapća ș-atunat pi đinapuoĭ în kasă [Por.] | ||
одран (prid.) — dîrpeļit /dârpelit/ — са толиким лоповлуком, како да не будеш одран са свих страна — ku atîta furaluk în lume, kum să nu fiĭ dîrpeļit đin tuaće părțîļi [Por.] | ||
одран (prid.) — župuit /jupuit/ — отишао је са одраном кожом, да проба да је прода ћурчији — s-a dus ku pĭaļa župuită, sî śarkă s-o vindă la kožokarĭ — надошла је река са планине, ваљала је камење које је огулило све воћке поред реке — a veńit apa đi la munće, a tîvaļit petruańe kare a župuit tuoț puomi pinga rîu [Por.] | ||
одрпан (prid.) — pićekuos /peticos/ — одрпан је човек чија је одећа пуна закрпа — pićekuos ĭe uom lu kare sînt țuaļiļi pļińe đi pĭaćiśe [Por.] | ||
одстранити (gl. p. ref.) — marźińi /mărgini/ — пас је лајао, лајао, а после је отишао, склонио се у страну — kîńiļe-la a latrat, a latrat, pĭeurmă s-a dus, s-a mărźinat [Pad.] | ||
одступање (i. ž.) — stokńală /stucneală/ — кад је почело њихово одступање, наши нису стали док их нису истерали из земље ван — kînd a-nśeput stokńala luor, aĭ nuoștri nu s-a oprit pănă nu ĭ-a dudait đin țară afară [Por.] | ||
одсутан (prid.) — dus /dus/ — мој муж је одсутан, није овде — uomu mĭeu ĭe dus, nuĭe aiśa [Crn.] — лежи данима у несвести, неће дуго да поживи — ḑaśe dus ku ḑîļiļi, n-o sî traĭaskă mult — у трансу је, обузета шојманима — dusă, luvată đi șoĭmańe — као да си одсутан, где су ти одлутале мисли? — ka kînd ĭeș dus, unđa-ĭ pĭerdut gîndurļi? [Por.] | ||
одувек (pril.) — đintođeuna /dintotdeauna/ — памтим, баба је причала да је одувек је грмело на светога Илију — țîn minće, mama puvesta kă đintođeuna a durait în śierĭ la Svićiļiĭa [Por.] | ||
одуговлачење (i. ž.) — duluźală /?/ — његово отезање са дугом, натераће ме да му више не позајмљујем ништа — duluźala luĭ ku datoriĭa, arĭe sî ma mîńe sî nu-ĭ mîĭ dau ńimika [Crn.] | ||
одуговлачити (gl. nesvrš.) — duluźi /?/ — немој отезати са одласком лекару, јер може да ти буде још горе — nu duluźi sî ći duś la duoktur, kî puaće sî-ț fiĭe șî mîĭ rîău — ти одуговлачиш са женидбом, а године пролази — tu duluźeșć ku-nsuratu, da ańi trĭek [Crn.] | ||
одучити (gl. p. ref.) — đizvața /dezvăţa/ — како се човек навинке, тако се и одвикне — kum uomu sa învață, așa sa șî đizvață [Por.] | ||
ожалошћен (prid.) — žăļńik /jalnic/ — кад има умрлу децу, и кад је у великој жалости, мајка је често ожалошћена до смрти — kînd are muort đi la ińimă, șî kînd ĭe în mare žăļ, đi mulće uorĭ muma ĭe žăļńikă pănă la muarće [Por.] | ||
ожењен (prid.) — kîsîtorit /căsătorit/ — отац је прво био ожењен са девојком из Лазнице, али нису живели дуго па су се развели — tata đintîń a fuost kîsîtorit ku o fată đin Lazńița, ama n-a trait mult șî s-a đisparțît — наши прецу су побегли из Влашке због бојарског зла, и населили су се у Србији, у местима која су била опустела — stramuoșî nuoștri a fuźit đin Rumîńiĭe đi rău boĭerilor, șî s-a kîsîtorit în Sîrbiĭe, în luokurĭ kare s-a pustîșît [Por.] | ||
ожењен (prid.) — însurat /însurat/ — човек који је ожењен мојом ћерком, мени је зет — uomu kare ĭe însurat ku fata mĭa, miĭe vińe źińire — живот је провео са носом у књигама, као да је био ожењен њима, толико их је волео — traĭu ĭ-a trĭekut ku nasu-n kărț, parke a fuost însurat ku ĭaļe, atîta ĭ-a fuost drag đi ĭaļe [Por.] | ||
озледа (i. ž.) — fîrîmatură /fărîmătură/ — још ми се није залечила озледа на нози — înga nu mi s-a vinđikat fîrîmatura la piśuor [Por.] | ||
озледа (i. ž.) — vîtamatură /vătămătură/ — имао је тешку озледу на левој руци — avut vîtamatură grĭa la mîna stîngă [Por.] | ||
озледити (gl. p. ref.) — vîtama /vătăma/ — вук је упао у тор, али су пси скочили на њега и он је само повредио једну овцу, другу штету није стигао да уради — lupu s-a bagat în strungă, ama kîńi s-a slubaḑît la ĭel, șî ĭel numa a vîtamat o uaĭe, alta șćetă n-ažuns sî fakă — почео је да цепа дрва, секира му се некако измакла из руку, и тешко му повредила ногу — s-a pus sî taĭe ļamńe, ĭ-a skapat kumva sakurĭa đin mîń, șî rău ĭ-a vîtamat piśuoru [Por.] | ||
озледити (се) (gl. p. ref.) — fîrîma /fărâma/ — пао са дрвета, и сав се поломио — a kaḑut đin ļiemn șî s-a fîrîmat tuot — туци дете, али немој га озледити — baće kopilu, ama nu-l fîrîma [Por.] | ||
озлеђен (prid.) — fîrîmat /fărîmat/ — поломио је ногу у игри, и сада озлеђен лежи у кревету — a frînt piśuoru la žuakă, ș-akuma fîrîmat ḑaśe în pat [Por.] | ||
озлеђен (prid.) — vîtamat /vătămat/ — набо се на трн, али је са повређеном ногом косио цео дан — s-a-nbrukat în spińe, ama ku piśuoru vîtamat a kosît tota ḑîua [Por.] | ||
ознака (i. ž.) — sămnatură /sămnătură/ — годинама је тражио ознаке закопаног блага неког Рајка војводе, и није нашао ништа — ku ańi a katat pin pĭeșćirĭ sămnatură đi bańi îngropaț alu vrun Raĭku voĭvoda, șî n-a gasît ńimika [Por.] | ||
означен (prid.) — însamnat /însemnat/ — мислећи да на месту означеном крстићем има закопаног блага, поломили се копајући у голом камену — ginđind kă la luok însamnat ku kruśiță ĭastă bań îngropaț, s-a frînt sapînd în pĭatră guală — кад је била девојка, ишла је са ожењеним мушкарцима, па је у селу остала до смрти обележена као курвештина — kînd a fuost fată mare s-a țînut ku uamiń însuraț, ș-a ramas în sat pănă la muarće însamnată ka kurveșćina [Por.] | ||
означити (gl. p. ref.) — însamna /însemna/ — означава се нешто када се на то стави неки знак — sa însamńaḑă śuava kînd sa puńe vrun sămn pi ĭel — чекамо шумара да нам обележи дрва за сечу — așćetăm șumarĭu să vină să ńi însîamńe ļamńiļi đi taĭat [Por.] | ||
ојачан (prid.) — înțîpeńit /înţepenit/ — укрутио сам се од хладноће, не могу ни да се макнем с места — am înțîpeńit đi frig, nu puot ńiś să miśk đin luok — сви играју, само он стоји у ћошку, скамењен, као да се препао од девојака које га зову у коло — tuoț žuakă, da ĭel stă-n kuot, anțîpeńit, parke iĭ frikă đi fĭaće kare-l kĭamă în uoră [Por.] | ||
оједен (prid.) — nîparit /opărit/ — оједено место кодмале деце лечило се ... — loko-l nîparit la kopiĭ miś s-ă ļikuit ku ... [Por.] | ||
оједина (i. ž.) — mînkatură /mâncătură/ — точак се искривио и направио оједину у осовини дубоку цео прст — ruata s-a strîmbat ș-a fakut mînkatură ĭn uosiĭe adînkă đi un źeĭśt întrĭeg — ударала је вода у обалу, и направила дубок поткоп у спруду — a batut apa-n mal ș-a fakut mînkatură adînkă în prund [Por.] | ||
оједица (i. ž.) — nîparĭală /opăreală/ — бебе често добију оједицу на стомачићу, кад дуго леже непресвучене и мокре — kopiĭ miś đes kapîtă nîparĭală pi la burćiță, kînd mult ḑak uḑ șî ńiskimbaț — оједине код деце бабе су премазивале маслом — nîparĭala la kopiĭ babiļi a mînžît ku unt [Por.] | ||
ојести (gl. p. ref.) — nîpari /opari/ — дебељушкаст човек оједе се на гојазним прегибима, кад ради нешто знојав — uomol gras sa nîparĭașće pi la grasîmĭ, kînd lukră śuava trĭekut đi apă [Por.] | ||
ојс (uzv.) — ăĭs /hăis/ — са „ојс” окрећеш волове у јарму на лево, а са „ћа” на десно — ku „ăĭs” întuorś buoĭi-n źug la stînga, da ku „ća” la đirĭapta [Por.] | ||
окаменити (gl. p. ref.) — împetri /împetri/ — окаменило се од мраза, претворило се у камен — sa-mpetrît đi źĭer, sa fakut pĭatră [Por.] | ||
окамењен (prid.) — împĭetrit /împetrit/ — нису могли људи да ору, толико је земља била стврднута — n-a putut lumĭa să are, atîta a fuost pomîntu împĭetrit [Por.] | ||
окаст (prid.) — okĭenat /chenat/ — окат је човек који има велике, или јако лепе очи — okĭenat ĭe uom kare are uokĭ marĭ, or tare frumuoș — кад нешто личи на око, или има облик очију, каже се да је окасто — kînd śuava samînă la uokĭ, or are fuarma uokĭuluĭ, sa spuńe kî ĭe okĭenat [Mlava] | ||
окат (prid.) — uakiș /oacheț/ — оката је особа се крупним очима — uakișă ĭe insă ku uokĭ marĭ [Por.] | ||
окачен (prid.) — atîrnat /atârnat/ — окачен о таванску греду — atîrnat la grindă — плуг прикључен на трактор — plugu atîrnat la traktur [Por.] | ||
окачити (gl. p. ref.) — ańina /anina/ — немој качити ту торбу тако високо, нећу моћи да је дохватим — nu ańina trasta-ĭa atîta đi sus, n-o sî puot s-o aźung [Por.] | ||
оклагија (i. m.) — sukuļaće /sucăleață/ — оклагија је комад глатког ваљкастог дрвета, којим се развија тесто — sukuļaće ĭe un parśel đi ļemn ńaćid șî susulat, ku kare sa înćinźe plamadu — оклагија се данас купује у продавници и има рукохвате са обе стране, а некада је била танка као дршка од метле — sukuļaćiļi akuma sa kumpîră-n dugaĭe șî are mîńiĭe đ-amîndoă părț, da đemult a fuost supțîre ka kuada đi mătură [Por.] | ||
оклеветан (prid.) — năpăstuit /năpastăuit/ — толико је тешко био оклеветан од стране суседа, да му није остало ништа друго, него да их тужи — atîta đi greu a fuost năpăstuit đin parća veśińilor, đi nu ĭ-a ramas alta ńimika, numa să-ĭ tužaskă [Por.] | ||
оклоп (i. ž.) — śovańe /ciuvan/ — једна врста жаба има коштани оклоп, и такве жабе зову се корњаче — un fĭeļ đi bruoșć are śovańe đi uos, ș-așa bruoșć sa kĭamă bruoșć ku śovańe [Por.] | ||
око (i. m.) — uokĭ /ochi/ — упао ми је трун у лево око — mĭ-a tunat prașu în uokĭo-l stîng — видео сам својим очима — am vaḑut ku uoki miĭ — црноока девојка — fată ku uoki ńegri — видео сам га добро како лети небом, и одједном ми се изгуби из вида, а небо ведро, без облачка — ăl vaḑuĭ kalumĭa kum zbuară pi śer, ș-odată mi sa pĭerdu đin uokĭ, da śerĭu sańin, fara nuvirĭ — стар, али још увек има добар вид — batrîn, ama înga are uokĭ buń — идеш код њега, али пази, држи очи отворене, јер не знаш шта те чека — će duś la ĭel, ama bagă sama, țîńe uoki đeșkiș, kă nu șćiĭ śe ć-așćată [Por.] | ||
окован (mn. înfirekaț, înfirekaće) — înfirekat /înferecat/ — проведоше га кроз село везаног и окованог — ăl purtară pin sat ļegat șî înfirekat [Por.] | ||
оковати (gl. p.) — înfereka /înfereca/ — Грују Турци заробили, завезали и оковали — (folk.) pi Gruĭa Turśi l-a ļegat, l-a ļegat, l-a înferekat [Por.] | ||
оковати (се) (gl. p. ref.) — înfireka /fereca/ — ухватили га Бугари и оковали му ноге ланцима — la prins bugari, șî la înfirekat în lanță la piśuare [Por.] | ||
околина (i. ž.) — arit /ariet/ — окућница — aritu kăśî — бежи ми с очију! — fuź đin aritu mĭeu! — колико се очима види около, све је моје имање — kît sa vĭađe ku uoki arito-sta, tuot ĭe moșîĭa mĭa [Por.] | ||
околина (i. ž.) — prĭežbă /preajmă/ — кад се вратио из рата, дошао је надомак куће, и ту га издале ноге — kînd sa întuors đin rat, ažuns în prĭežba kășî, șî aśiĭa la lasat piśuariļi — бежи ми се с очију — (u izr.) vuź đin prĭežba mĭa [Por.] | ||
окончавање (i. m., prid.) — ațuit /aţuit/ — кад започне тесање, мајстор окончава дрво — kînd sa apukă đi śopļit, maĭsturu ațuĭașće ļiemnu — дрво је окончано, почињемо са тесањем — ļiemnu ĭe ațuit, ńi apukîăm sî śopļim [Crn.] | ||
ократак (i. ž.) — skurtatură /scurtătură/ — ушао је у двориште са једним кратежом од штапа, и када су моје псине скочиле на њега, није имао чиме да се брани — a tunat în traușă ku o skurtatură đi bît, șî kînd a sarit kînoćeĭi aĭ miĭ la ĭel, n-avut ku śe sî sa apire — девојке носе ократак од сукње, немају чиме ни дупе да покрију — fĭaćiļi puartă o skurtatură đi sukńe, n-au ku śe ńiś kuru s-astruśe — кад су људи ишли пешице, тражиле су се пречице на путу, ма колико дуг био — kînd lumĭa amĭers pi piśuare, s-a katat skurtaturĭ la drum, fiĭe kît đi lung să fiĭe [Por.] | ||
окресак (i. ž.) — darîmatură /dărămătură/ — кресали су дрвеће, а окреске су оставили на путу — a darîmat ļamńiļi, da darîmatura a lasato-n drum [Crn.] | ||
окресан (prid.) — darîmat /dărâmat/ — дрво је поткресано да би се на њему пластило сено — ļiemnuĭe darîmat đi sî sa gramađiaskă fînu pi ĭel — пусти ме јер сам исрцпљен од умора — lasîmă kî sînt darîmat đi ostańit [Crn.] — сломљен од батина — dîrîmat đi bataĭe — окресано дрво; дрво без грана — ļiemn dîrîmat [Por.] | ||
окрилатити (gl.) — arpiĭa /arpiia/ — птићи у гнезду почињу да крилате брзо, ако их мајка добро храни — puĭi în kuĭb înśep arpiĭa ĭuta, dakă-ĭ pasîrĭa arańiașće bun [Por.] | ||
окрњен (prid.) — śonćit /ciuntit/ — отишао је у рат читав, а вратио се сав осакаћен — s-a dus în rat întrĭeg, da s-a-ntuor tuot śonćit — од очуканог лонца остали само уломци — đin uala śonćită a ramas numa îrburĭ [Por.] | ||
окрњити (gl. p. ref.) — śonći /ciunti/ — окрњи се нешто кад хоћеш лепо да га исечеш, а само га сломиш — sa śonćeașće śeva kînd vreĭ să-l taĭ frumuos, da numa-l frînź — кад се човек повреди, и исече неки прст, каже се да је осакатио руку — kînd uomu sa farîmă, șă-s taĭe vrun źeĭśt, sa ḑîśe k-a śonćit mîna — кад купујеш плекану посуду, да пазиш да не буде негде чукнута — kînd kumpirĭ vas đi pļek, să baź sama să nu fiĭe śonćit vrunđiva [Por.] | ||
округао (prid.) — totîrlat /rotund/ — круг је округао — totîrlă ĭe totîrlată — отишао је на реку да тражи округлу камену плочу да је стави на купус у каци — s-a dus la rîu sî kaće ļaspiđe totîrlată đi pĭatră s-o pună pi varḑă-n kadă [Por.] | ||
округао (prid.) — rotat /rotat/ — округао, личи на точак или обруч — fakut rotat, samînă la ruată or la śerk — неко дрвеће има кугласту крошњу — ńișći ļamńe au kroșńe rotată — кугласта крушка — păr rotat [Por.] | ||
октобар (i. m.) — brumarĭ /brumarel/ — у октобру су људи орали и сејали жито — pi brumarĭ lumĭa a arat ș-a pus grĭu — у октобру се дозвољавала слободна испаша — pi brumarĭ s-a slobaḑît kîmpu [Crn.] | ||
октобар (i. s.) — koptuorĭ /cuptor/ — октобар је код наших старих, по бапском календару, био јесењи месец — koptuorĭu l-aĭ nuoștri aĭ batrîń, pi kîļindarĭ babĭesk, a fuost lună tomnaćikă — једни кажу да се месец звао коптор, а други причају да се тај месец звао брумар — uńi spun kă luna-ĭa a kĭemato koptuorĭ, alțî spun kî s-a kĭemat brumarĭ [Por.] | ||
окупан (prid.) — skaldat /scăldat/ — човек је окупан кад опере цело тело — uomu ĭe skaldat kînd spală trupu întrĭeg [Por.] | ||
олакшан (prid.) — ușurat /ușurat/ — откад је трактора, орање је олакшано — đi kînd je trakturu, aratu ĭe ușurat [Por.] | ||
олакшање (i. ž.) — ușurĭală /ușureală/ — велико олакшање за родитеље је било када се нису плаћале школске књиге — mare ușurĭală đi parinț a fuost kînd nu s-a plaćit kărțîļi șkolarĭeșć [Por.] | ||
олакшати (gl. p. ref.) — ușura /ușura/ — болео ме је стомак, и склонио сам се иза једног жбуна да се олакшам — ma durut la burtă, șî m-am tras dupa o tufă sî ma ușurĭeḑ — сјахао је с коња, да му олакша на узбрдици — s-a dubarît đi pi kal, să-ĭ ușurĭaḑă la rîpă — много се олакшало учење, када су стигле књиге — mult s-a ușurat învațatu, kînd a veńit kărțîļi | ||
олакшати (gl.) — ļesńi /lesni/ — дођоше помагачи, и олакшаше нам посао — veńiră ažutuori, șă ńi ļesńiră lukru [Por.] | ||
олењити се (gl. ref.) — ļenoșa /lenoșa/ — изгубио сам вољу за посао, олењио сам се као нико — pĭerduĭ vuoĭa đi lukru, ma ļenoșaĭ ka ńima — туци дете кад видиш да се олењило, јер је за лењост батина најбољи лек — baće kopilu kînd vĭeḑ kî sa ļenoșaḑă, kă đi ļańe bataĭa ĭe măĭ bun ļak [Por.] | ||
олизан (prid.) — ļins /lins/ — олизали паницу са пасуљем до краја, и тражили још — a ļins strakina ku pasuĭ pănă la fund, ș-a măĭ katat șîmăĭ [Por.] | ||
олистати (gl. p.) — înfrunḑî /înfrunzi/ — шума листа, дошло је пролеће — duosu înfrunḑîașće, a veńit primovara, [Por.] | ||
олистао (prid.) — înfrunḑît /înfrunzit/ — олистала шума пуна је зеленила — kuodru înfrunḑît pļin ĭe đi verđiață [Por.] | ||
оловка (i. s.) — pleĭvaz /plaivas/ — кад смо ми ишли у школу, ђаци нису имали ни свеске ни оловке, него су шкрабали писаљком по таблици — kînd nuoĭ am mĭers la șkuală, n-avut șkolari ńiś pleĭvază ńiś svĭeske, numa a skîržîĭat ku pisaļka pi tabļiță [Por.] | ||
олово (i. m.) — plumb /plumb/ — олово је тешко, али је меко и лако се топи — plumbu ĭe rău grĭeu, ama ĭe muaļe șî sa topĭașće ļesńe — од олова су се лиле драмлије за пушке кремењаче — đin plumb s-a turnat dramļiĭ đi pușkă la krĭamińe — хлеб се стврднуо као олово — s-a-ntărit pîńa ka plumbu [Kmp.] — качамак није добро мешан, пун је грудви (грудве имају облик метка) — koļașa nuĭe mistakată kalumĭa, pļină ĭe đi plumbĭ [Por.] | ||
Олт (i. m.) — Uolt /Olt/ — Олт је велика река у Влашкој која дели Олтенију од Мунтеније — Uoltu ĭe rîu mare în Țara rumîńaskă kare înparće Olćeńiĭa đi Munćeńiĭa — код Влаха у Србији остала је у сећању сточара када псују овце „Иди у Олт!”, као да желе рећи „Иди бестрага!” или „Дођавола!” — la Rumîń în Sîrbiĭe a ramas în minće la oĭarĭ kînd înžură uoiļi „Duśa-ća-ĭ la Uolt!”, ka kînd vrĭa sî ḑîkă „Duśa-ća-ĭ bĭestrîga!” or „La draku!” [Por.] | ||
олуја (i. ž.) — vižuļiĭe /vijălie/ — олуја је јак ветар, који може да дигне кровове са кућа, или да чупа дрвеће из корена — vižuļiĭa ĭe vînt tare, kare puaće să rađiśe astrukamîntu đi pi kăș, or să skuată ļiamńiļi đin rîdaśină [Por.] | ||
ољуштити (gl. p.) — đižgiora /dezghioca/ — мало нас је, нећемо моћи ољуштити сав пасољ до увече — sînćem puțîńe, nu pućem đižgiora pasuĭ tuot pănă astară [Por.] | ||
ољушћен (prid.) — đižgiorat /dezghiocat/ — ољушћени пасуљ предуго стоји на сунцу — pasuĭu đižgiorat prĭa mult stîă la suare [Por.] | ||
ометен (prid.) — zminćit /smintit/ — ометен лошим временом, залутао је у планини — zminćit đin vrĭame rîa, s-a pĭerdut în munće — не памти ништа, јер је од неке болести у детињству мало ударен у главу — nu țîńe minće ńimika, kî ĭe đin vro buală în kopilariĭe kîta zminćit la kap [Por.] | ||
омица (i. ž.) — strîžńikă /strîjnic/ — омица је млада кобила од годину-две — strîžńikă ĭe mînḑă dă un an doĭ [Mlava] | ||
омладина (i. m.) — ćińeriș /tineret/ — сва младеж је отишла у село на игранку — tuot ćińerișu s-a dus în sat la uoră — сада омладина носи дугу косу — akuma ćińerișu puartă pîăru lung [Crn.] | ||
омрзнути (gl. p. ref.) — urî /urî/ — можда ће је омрзнути брзо, али она га неће оставити — puaće fi va urî-o ĭuta, ama ĭa nu sa lasă đi ĭel — смучило јој се да све у истој хаљини иде на весеље — iĭ s-a urît tuot k-o țuală sî sa dukă la visaļiĭe — млада жена, а од мука поружнела преко ноћи — muĭare ćinîră, da ći nakaz a urît pista nuapće — љубавише са момцима, не боји се да ће је муж омрзнути, и отерати — sa țîńe ku baĭeț ćińirĭ, nu sa ćiame k-o urîașće uomu, ș-o dudîĭe [Por.] | ||
омусавити (gl. ref.) — muskuri /muscuri ?/ — мусав је човек који је јео, а није добро обрисао уста, па му се виде трагови хране на образима — muskurit ĭe uom kare a mînkat, șă nu s-a șćers bińe la gură, numa ĭ-a ramas urmă đi mînkare pi obrază — кад сам био чобанче, јео сам купине пуних устију, и ишао сам, без стида, по цео дан сав мусав — kînd am fuost pîkurarĭ, mînkam mură ku gura pļină, și merźam, fara rușîńe, tuota ḑîua muskurit [Por.] | ||
омутавио (prid.) — amuțît /amuţit/ — занемео од страха — amuțît đi frikă [Por.] | ||
омча (i. s.) — laț /laț/ — омча је широки чвор од конца, ужета или жице који може брзо да се скупи, и да чврсто стегне оно што је ухваћено у њему — lațu ĭe nuod larg đi ață, đi sfuară or đi žîță kare puaće ĭuta sî sa aduńe, șă să strîngă tare aĭa śi ĭe prins în ĭel — упао, ухватио се у замку — (u izr.) a dat în laț — замка за зечеве — laț đi ĭepurĭ [Por.] | ||
он (zam.) — ĭel /el/ — он је био добар, али су га они натерали да чини зла — ĭel a fuost bun, ama iĭ la înđemnat să fakă rîaļe — стигао сам истовремено са њим — am ažuns într-o vrĭame ku ĭel — он и она били су добар пар још од малена — ĭel ku ĭa a fuost o parĭake bună înga đi miś — поплава надолази, а они стоје на обали окамењени од страха — pouodu vińe ku tuot, da iĭ stau la marźină înkrîmeńiț đi frikă — отишла је због њега, због његовог злостављања — (u izr.) s-a dus đin ĭel, đi rău luĭ [Por.] | ||
она (zam.) — ĭa /ea/ — она је јако лепа жена, а он је ружан да му орах не узмеш из руке — ĭa ĭe muĭare tare frumuasă, da ĭel ĭe urît đi nuka sî nu-ĭ ĭaĭ đin mînă — оне га неће тако лако манути, како они мисле — ĭaļe nu sa lasă đi ĭel așa ļesńe, kum iĭ gindđes [Por.] | ||
онај (zam.) — aăla /ăla/ — онај човек — aăla uom — оно дете — aăla kopil — она жена — aĭa muĭarĭe — оне жене — aăļa muĭerĭ [Por.] | ||
онај (zam.) — ăla /ăla/ — ено, онај човек хоће да дође код нас — ăće, ăla uom vrĭa să vină la nuoĭ [GPek] | ||
онда (pril.) — atunśa /atuncia/ — ако тако мисли, онда више немамо о чему да причамо — dakă așa ginđașće, atunśa n-avĭem śe sî măĭ vorbim — тада се живело на један начин, сада на други — atunśa s-a trait într-un fĭeļ, akum în alt [Por.] | ||
онде (pril.) — аkоļа /acolea/ — онде кажемо кад је нешто ближе нама, него што је оно за што кажемо да је тамо — акоļа ḑîśem kînd ĭe śeva măĭ apruape đi nuoĭ, đi kît śi ĭe aĭa đi kare ḑîśem kî ĭe akoluo — тамо је удаљено, и не види се, а онде је ближе, и види се очима — akoluo ĭe đepartat, șî nu sa vĭađe, da akoļa ĭe măĭ apruape, șî sa vĭađe ku uoki [Por.] | ||
онде (pril.) — koļa /colea/ — онде, недалеко од нас — koļa, ńiđeparće đi nuoĭ — видех вука својим очима: прескочи онде ограду тора, и изгуби се у густој шуми — vaḑuĭ ku uoki miĭ lupu: sari koļa pista gardu strunźi, șî sa perdu în padure gruasă [Por.] | ||
оне (zam.) — ĭaļe /ele/ — оне су биле вредне и свршиле посао брзо — ĭaļe a fuost vrĭańiśe ș-a gaćit lukru ĭuta — само са њима да немаш посла — numa ku ĭaļe sî n-aĭ trĭabă — кад су се здружили они и оне, све је отишло дођавола — kînd iĭ s-a luvat ku ĭaļe, tuot s-a dus drakuluĭ [Por.] | ||
оне (i. ž.) — ĭaļe /iele/ ◊ ĭаļе са ḑîśе ла мăĭ мулће сĭļе каре — | ||
оне дуге (змије) (i. ž.) — aļilunź /alea lungi/ — у марту нико не сме да каже „змија” или „смук”, јер але тада излазе из земље, гладне су, и када чују њихово име, долазе и уједају те, него кажеш „оне дуге” — în marta ńima nu kućaḑă să ḑîkă „nopîrkă” or „balaur”, kî aļiļi atunśa ĭasă đin pomînt, sînt flomînđe, șî kînd aud numiļi-luor, vin șî ći muśkă, numa ḑîś „aļi-lunź” [Por.] | ||
онемити (gl.) — muțî /muți/ — човек онеми кад изгуби моћ да говори — uomu muțîașće kînd pĭarđe pućarĭa să vorbĭaskă — човек може онемити и од неког великог страха — uomu puaće muțî șî đi vro frikă mare [Por.] | ||
онесвестити (gl. n.) — ļeșîna /leșina/ — онесвестио се од смеха, заценио се — a ļeșînat đi rîs — за време рата онесвешћивала су нам се деца од глади — đi vrĭamĭa đi rat, ńi ļeșîna kopiĭi đi fuame — тукао га је, тукао, и није прекидао ни кад га је онесвестио батинама — la batut, la batut, șî nu s-a lasat ńiś kînd l-a ļeșînat ku bataĭa [Por.] | ||
онесвестити (се) (gl. p. ref.) — amețî /ameţi/ — одједном ми се завртело у глави, и падох на земљу — đintr-odată amețîĭ, șî kaḑuĭ pi pomînt [Por.] | ||
онесвешћен (prid.) — ļeșînat /leșinat/ — лежи наузнак на кревету, не зна се да ли је мртав, или само онесвешћен — ḑaśe trînćit pi șîaļe, nu sa șćiĭe dar ĭe muort, or numa ļeșînat — ко комиран лежи на самртничкој постељи, верује се да је отишао на онај свет да се рукује са мртвима — kare ḑaśe ļeșînat pi patu muorțî, sa krĭađe kă s-a dus pi lumĭa-ĭa să đa mîna ku aĭ muorț [Por.] | ||
они (zam.) — iĭ /ei/ — они нису Власи из нашег краја, они говоре друго наречје, али се опет можемо разумети — iĭ nu-s rumîń đin parća nuastră, iĭ vorbĭesk alt graĭ, ama ĭară pućem ńi înțăļeźa — ишао је с њима у школу — a mĭers ku iĭ la șkuală — није се бојао њих никада — nu s-a ćemut đi iĭ ńiśkînd — пази на њих, јер су они мали — vĭeḑ đi iĭ, kă iĭ sînt miś — њих сви воле — đi iĭ ļi drag lu toț [Por.] | ||
опадање (i. ž.) — skađare /scădere/ — чекају на обали да почне опадање воде, па да пређу реку — așćată la marźină să-nśapă skađarĭa api, șă să trĭakă rîu [Por.] | ||
опадати (gl.) — skađa /scădea/ — вода у језеру преко лета опада готово до пола — apa-n lak pista vară skađe gata pănă la žumataće — баба ми је обложила кришке кромпира око врата, и мени је температура до зоре опала — mama mĭ-a ļegat faļiĭe đi krumpiĭ pi lînga gît, șî miĭe fuoku pănă la ḑîuă a skaḑut [Por.] | ||
опалити (сланом) (gl.) — bruma /bruma/ — дошла је јесен, стегао је мраз, слана ће нам опалити цвеће у башти — a veńit tuamna, a strîns źeru, o să ńi sa brumĭaḑă fluoriļi în građină [Por.] | ||
опаљен сланом (prid.) — brumat /brumat/ — све цвеће у башти је изгорело од слане — tuaće fluoriļi în građină a ars đi brumă [Por.] | ||
опанак (i. ž.) — opinkă /opincă/ — опанак је старинска сељачка обућа, израђен од свињске коже — opinka ĭe înkîlțamînt batrîńesk alu saćeń, fakută đin pĭaļe đi puork — свињске опанке израђивао је свако код своје куће — opinśiļi đi puork a fakut tot nat la kasa luĭ — свињске опанке су се везивале узицом упреденом од козје длаке, или уским каишем од свињске коже — opinśiļi đi puork s-a ļegat ku urḑîaļe îndoiće đin păr đi kapră, or ku kurauă îngustă đi pĭaļe đi puork — после другог светског рата опанчари су почели да праве и опанке од гуме — dupa ratu a doĭļa, opinkari a înśeput să fakă șî opinś đi gumă [Por.] | ||
опанчар (i. m.) — opinkarĭ /opincar/ — опанчар је човек који је мајстор за израду гумених опанака — opinkarĭu ĭe uom kare ĭe maĭstur să fakă la opinś đi gumă — опанчари су живели и радили по варошима, а опанке су продавали на вашарима по селима — opinkari a trait ș-a lukrat pin orașă, da opinśiļi a vindut pi la bîlśurĭ pin saće [Por.] | ||
опанчић (i. ž.) — opinkuță /opincuță/ — направио је брат малој сестрици лутку са старинском ношњом, и са свињским опанчићима какве је носила нена бака — a fakut fraćiļi la sora mikă papușă ku puort batrîńesk, șî ku opinkuță đi puork, kum a purtat mamî-sa [Por.] | ||
опасан (prid.) — înśins /încins/ — стари нису имали каиш, а неки ни тканице, па су ишли опасани ликом или лијаном — aĭ batrîń n-avut kurauă, da vruńi ńiś braśirĭ, pă a mĭers înśinș ku ćiĭ șă ku kurpiń [Por.] | ||
опасати (gl. p. ref.) — înśinźe /încinge/ — није могао да се опаше, јер му је каиш био кратак — n-a putut sî sa înśingă, kă kuraua ĭ-a fuost skurtă — није се опасала добро, и тканице су јој се отпасале — nu sa înśins kalumĭa, șî braśirļi iĭ sa đisśins [Por.] | ||
опасивач (i. ž.) — înćingatuare /încingătoare/ — опасивач је било шта што опасано око појаса — înćingatuare ĭe fiĭe śe înśins pista brîu — тканице су биле једна врста опасивача — braśirļi a fuost un fĭeļ đi înćingatuare [Por.] | ||
опасност (i. ž.) — primĭažđe /primejdie/ — није отпутовао јер му је једна врачара рекла да не полази на тај пут, јер га чека нека велика опасност — nu s-a dus kî ĭ-a spus o vrîžîtuare să nu pļaśe la drumo-la, kă-l așćată vro primĭažđe rîa — од зле судбине човек не може утећи никако — đi primĭažđa ursată uomu nu puaće skapa ńiśkum — прети му опасност — (u izr.) are primĭažđe — доживео је тешку несрећу — (u izr.) ažuns la primĭažđe grĭa — стари Власи су чврсто веровали да је свака несрећа набачена од врачара које се баве црном магијом — (ver.) rumîn-aĭ batrîń tare a kreḑut kî ĭe tuata primĭažđa lupadată đi la vrîžîtuorĭ kare lukră ku al rău [Por.] | ||
опеван (prid.) — kîntat /cântat/ — ко је имао паре, плаћао је лаутарима да га ставе у песму, јер опевани човек траје дуже у људском сећању — kare avut bań, a plaćit la lăutarĭ să-l pună-n kînćik, kî uomo-l kîntat traĭașće măĭ mult în minća lumi — многи хајдуци су били опевани, и њихове песме носиле су њихова имена — mulț uoț a fuost kîntaț, ș-aluor kînćiśe s-a kĭemat dupa numiļi luor [Por.] | ||
опет (pril.) — ĭară /iară/ — опет је дошао пијан на посао — ĭară a veńit bat la lukru [Por.] | ||
опијање (i. ž.) — îmbatare /îmbătare/ — пијанство је ружна навика, јако тешка болест — îmbatarĭa ĭe urîtă învățatură, tare grĭa buală [Por.] | ||
опијен (prid.) — îmbatat /îmbătat/ — није осетио ништа кад су га оперисали доктори, јер је био опијен — n-a sîmțît ńimika kînd la taĭat duolturi, k-afuost îmbatat [Por.] | ||
опипан (prid.) — apipiĭat /pipăit/ — била је гужва, и она, сирота, беше опипана са свих страна — a fuost bîksală, șî ĭa, saraka, fusă apipiĭată đin tuaće părțîļi [Por.] | ||
опити (gl. p. ref.) — îmbata /îmbăta/ — брзо се опије, довољно му је само две-три чашице — sa îmbată ĭuta, đestul iĭ numa doă-triĭ parușăļe — чврсто је решио да се напије као ћурка — a rașît țapîn sî sa îmbĭaće ka kurka [Por.] | ||
опклада (i. ž.) — aramaș /rămaș/ — опкладили се, склопили опкладу — s-a luvat la aramaș, s-a aramașît — игубио опкладу — a pĭerdut aramașu — хајде, да се опкладимо, ако смеш — aĭ, faśem aramaș, dakă kućeḑ [Por.] | ||
оплен (i. s.) — pisk /pisc/ — оплен је троугласти део воловских кола, уграђен и предњи трап, у који је увучена колска руда — pisku ĭe parśelu karuluĭ đi buoĭ, înkeĭat în tri muke șî învîrat în driko-l đinainće, đi kare ĭe ļegat proțapu [Por.] | ||
оплазина (i. m.) — pîrś /pârci/ — оплазина настаје на орању када је земља тврда, а орач нема снагу да води плуг како ваља, па плуг искаче из бразде као јарац, и један део бразде од корак-два остаје непооран — pîrś sa faśe la aratură kănd ĭe pomîntu tare, da plugarĭu n-are țăpeńiĭe să țînă la kuarńe kum trăabe, șî plugu sîare đin brĭazdă ka pîrśu, ș-o șļingă đin brĭazdă đi vrun paș-duoĭ ramîńe ńiarată [Por.] | ||
опљачкати (gl. p.) — paurî /paurî/ — опљачкали га лопови до голе коже — l-a paurît uoțî pănă la pĭaļa guală [Por.] | ||
опоганити (gl. p. ref.) — pîngańi /spurca/ — оскрнави се ружним речима нешто што је спремно да се дели за душу — sa pîngańașće ku vuorbe urîće, śeva śe ĭe sprimit sî sa đa đe pomană [GPek] | ||
опоганити (ĭuo spurk, ĭel spurkă) — spurka /spurca/ — код Влаха је реч опоганити највише везана за кукавицу, која ти опогани уста ако си гладан кад је први пут чујеш — la rumîń vorba spurka ĭe măĭ mult ļegată đi kuku, kare ăț spurkă gura dakă iș flomînd kînd ăl auḑ măĭ întîń — може да се опогани и даћа, ако неко од блиских рођака нађе неку замерку, или неко опсује — puaće sî sa spurśe șî pomana, dakă vrunu đin ńam apruape bagă vro vină kă śuava nuĭe bun, or vrunu înžură — момку би се поквариле мисли кад год би видео своју девојку како фрцка, идући на воду са судовима на обрамици — la naĭkuțu sa spurka gîndurļi kînd god veđa fata luĭ kum fîrțuańe, dukîndu-să la apă ku vasurļi pi kobilkă [Por.] | ||
опран (prid.) — spalat /spălat/ — код уредне жене у кући је све опрано и чисто — la muĭare sîrńikă în kasă ĭe tot spalat șî kurat [Por.] | ||
опрег (i. s.) — oprieg /opreg/ — опрег је кецеља са ресама, коју су жене носиле спреда, преко пола — opriegu ĭe kițăļe ku śĭukurĭ, kare muĭeriļi a purtato đinainće, pista puaļe [Por.] | ||
опрљити (gl. p. ref.) — pîrļi /pârli/ — седео је близу ватре и опрлио је једну страну прилично добро — a șaḑut apruape đi fuok, șî s-a pîrļit pi o parće koźa bińe [Por.] | ||
опростити (gl. p. ref.) — prostî /prosti/ — нека ми опросте ови људи, не могу ништа рећи, јер нисам био сведок — sî ma prostaskă uamińe-șća, nu puot să spun ńimika, kă n-am fuost martur — опрости ми, јер сам ти учинио зло, а нисам хтео — prostîașće-ma, kî ț-am fakut rău, da n-am vrut — нек му опрости бог, ја нећу — să-l prostaskă dumńeḑîu, ĭuo nu vrieu [Por.] | ||
опростити (gl. p. ref.) — ĭerta /ierta/ — опрости му што је закаснио, обећава да то више неће чинити — ĭartă-l kî s-a amînatat, dă vuorbă kă nu măĭ faśe așa — тако тешке греохове ни бог не може опростити — așa pakaće grĭaļe ńiś dumńeḑîu nu puaće ĭerta — жена без менструације — muĭare ĭertată — опрости ми — ĭartî-ma — тражи опроштај — śare ĭertare [Por.] | ||
опроштај (i. ž.) — ĭertare /iertare/ — отишла је баба у цркву да се исповеди и да тражи опроштај за грехова које има — s-a dus baba la bisîarikă sî sa spoveđeaskă, șî sî kaće ĭertare đi pakaće śe ļi are — само ако држиш све постове можеш да се надаш опроштају, другачије не — numa dakă țîń tuaće posturļi puoț sî ći nadăĭ đi ĭertare, altfeļ nu [Por.] | ||
опроштен (prid.) — ĭertat /iertat/ — особа којој су опроштени греси — insă ĭertată — жена у менопаузи — muĭare ĭertată [Por.] | ||
опсован (prid.) — înžurat /înjurat/ — одрастао је као слуга, често псован и у дупе, и у главу — a kreskut slugă, đes înžurat șă-n kur, șă-n kap — опсованој жени није било лако, јер јој нико није држао страну — la muĭare înžurată nu ĭ-a fuost ļesńe, kă ńima nu ĭ-a țînut parća [Por.] | ||
оптеретити (gl. p. ref.) — îngreona /îngreuna/ — нешто се оптерећује кад му се повећава терет — śeva sa îngreońaḑă kînd iĭ sa marĭașće tovaru — толико га је гојазност оптеретила, да не може од стомака да се сагиње — atîta grasîmĭa la îngreonat, đi nu puaće đi burta sî sa apļaśe [Por.] | ||
орање (i. ž.) — aratură /arătură/ — њива има дан орања, можда и јаче — luoku are o ḑî đi aratură, puaće șî măĭ tare [Crn.] — ово је земљиште добро за ораницу — asta ĭe pomînt bun đi aratură [Por.] | ||
орао (i. m.) — uļ /uliu/ — орао је птица која јед мишеве и змије, а има и оних који краду кокошке из дворишта куће — uļ ĭe pasîre mare kare manînkă șokîț șî nopîrś, da ĭastă uńi kare fură gaiń đin avļiĭa kășî [Por.] | ||
орао (i. m.) — vultur /vultur/ — орао је највећа и најјача птица код нас, може да носи јагње у канџама док лети — vulturu ĭe măĭ mare șî măĭ tare pasîrĭe la nuoĭ, puaće să dukă mńelu-n gĭară pănă zbuară [Mlava] | ||
орао брадан (i. m.) — vultur /vultur/ — орао брадан је велика птица, са широким крилима и кривим кљуном, и са великим и јаким канџама — vultur ĭe o pasîre mare, ku ăripĭ larź șî ku ćuok lung șî înkîrļobat, șî ku gĭară tarĭ și marĭ [Por.] | ||
орати (gl. p.) — ara /ara/ — некада су сви људи орали дрвеним плугом — vrodată lumĭa tuată ara ku plugurļi đi ļiemn [Por.] | ||
орач (i. m.) — aratuorĭ /arător/ — деца су се од малих ногу учила да терају плуг, да би били добри орачи — kopiĭi đi miś s-a învațat să mîńe plugu, đi să fiĭe aratuorĭ buń — ораница — luok aratuorĭ — ораћи во — buou aratuorĭ [Por.] | ||
орач (i. m.) — plugar /plugar/ — у време орања, орач нема одмора — đi vrĭamĭa aratuluĭ, plugarĭu n-are ođină [Por.] | ||
оритак (i. m.) — orităk /orităc/ — оритак је дрвена лопатица за чишћење плуга од земље — orităku ĭe spată dă ļiemn dă kurațat plugu dă pomînt [Mlava] | ||
ородити се (gl. p. ref.) — ruđi /rudi/ — кад се ороде Лападатовићи и Траиловићи, саставиће имање, јер имају јединце — kînd sî va ruđi Lapadatuońi ku Trailuońi, înpraună avuțîĭa kî au kîće unu [Crn.] | ||
орођавати се (gl. p. ref.) — ńemui /neamui/ — када се ожени момак са девојком, њхове фамилије се ороде — kînd s-ansuară baĭatu ku fata, fîmeļiĭiļi luor sa ńemuĭe — некад су људи пазили на сродство све до четвртог колена — đemult sa ńemuit lumĭ pănă la vĭerĭ a triĭļa [Por.] | ||
Ортак (i. m.) — Fîrtat /Fărtat/ — кад се стварао Свет и све на Земљи, Бог није ништа радио сам, јер је имао Ортака, који је био Ђаво, Нечастиви — kînd s-a fakut Lumĭa, șă tuot pi Pomînt, Dumńeḑîu n-a lukrat ńimika sîngur, kă avut Ortak kare a fuost Draku, Ńikruśatu — кад је требало да створи Земљу, и све што је на њој, Бог је био млад, и није знао многе ствари, али зато је ђаволски Ортак знао све шта треба — (folk.) kînd a trăbuit să fakă Pomîntu, șă tuot śi ĭe pi ĭel, Dumńeḑîu a fuost ćinîr, șă n-a șćut mulće luază, ama Ortaku a fuost aldrakuluĭ ș-a șćut tuot śe trăbe [Por.] | ||
оружати (gl. nesvrš.) — arma /arma/ — почели су да наоружавају омладину, да буде спремна за рат — a-nśeput să armĭaḑă ćińerișu, să fiĭe sprimiț đi rat [Por.] | ||
оружје (i. ž.) — armă /armă/ — уперена пушка — armă înćinsă — запета пушка — armă trasă — с пушком у руци — ku arma-n mînă [Por.] | ||
оса (i. ž.) — vĭaspiĭe /viespe/ — оса је ујела дете за руку — vĭaspĭa a mușkat kopilu đi mînă — она је оса од жене, свуда стиже — ĭa ĭe vĭaspiĭe đi muĭarĭe, ažunźe đarîndu [Crn.] | ||
осам (br.) — uopt /opt/ — осам је број двапут већи од четири — uopt ĭe număr đi dîdauorĭ măĭ mare đikît patru — русаље су празник који траје осам дана — rusaļiļi sînt sîrbatuare kare țîńe uopt ḑîļe [Por.] | ||
осамдесет (br.) — uobḑăś /optezeci/ — има осамдесет година, а иде као момак — are uobḑăś đi ań, da mĭarźe ka baĭatu [Por.] | ||
осамнаест (br.) — uoptsprîaśe /optsprece/ — кад напуни осамнаест година, дете је дорасло за војску — kînd înpļińiașće uoptsprîaśe ań, kopilu ažuns đi vuoĭskă [Por.] | ||
осамнаести (br.) — uoptsprîaśiļa /optsprecelea/ — толико брзо пролази време, да ја нисам ни приметио када ми је прошла осамнаеста година — atîta ĭuta trĭaśe vrĭamĭa đi ĭuo ńiś n-am bagat sama kînd mĭ-a trekut a uoptsprîaśiļa an [Por.] | ||
освежење (i. ž.) — rîkorĭală /răcoreală/ — чим је сунце зашло за облак, одмах се осетило освежење — kum s-a bagat suariļi dupa nuvîr, điluok sa sîmțît rîkorĭala [Por.] | ||
освестити (gl. p. ref.) — đizmećiśi /dezmetici/ — био је дуго ошамућен, док нису сипали воду на њега да га освесте — a fuost mult amețît, pănă n-a turnat apă pĭe ĭel să-l đizmećiśaskă [Por.] | ||
осветити се (gl. p. ref.) — razbuna /răzbuna/ — према старим обичајима, човек има право да се освети оном ко му је нанео неко велико зло, ако власт за то не мари, или томе злочинцу држи страну — pe ađeturĭ đe bătrîńață, uomu are đirĭept sî sa razbună lu ăla kare ĭ-a fakut vrun rău mare, da la aĭ marĭ nu ļi sa pasă, or țîn parća ku ăla ś-a fakut rău [Por.] | ||
осветлити (gl. p. ref.) — viđera /vedera/ — стари Власи су осветљавали колибе лојаницом — rumîńi aĭ batrîń a viđerat koļiba ku său — свећа слабо светли — lumanarĭa slab viđerĭaḑă [Por.] | ||
осветљен (prid.) — viđerat /învederat/ — није се видео добро, јер је био осветљен само свећом — nu s-a vaḑut bińe, kă a fuost viđerat numa ku lumanarĭa [Por.] | ||
осветљен (prid.) — luminat /luminat/ — одткад је дошла струја, кућа нам је освељена као да је дан — đi kînd ń-a veńit struĭa, kasa ĭe luminată ka kînd ĭe ḑîua [Por.] | ||
освештати (gl. p. ref.) — sfînțî /sfinți/ — поп је освештао крст на месту где треба да се подигне црква — puopa a sfînțît kruśa în luok unđe trăbe sî sa fakă bisîarikă [Por.] | ||
освешћивање (i. ž.) — đizmećiśală /dezmeticire/ — кад сам чуо да је дете пало у несвест, потрчах као без даха, и започех са освешћивањем како сам најбоље знао — kînd auḑîĭ kă kopilu a kaḑut amețît, aļergaĭ ku sufļitu-n gură, șă înśepuĭ ĭuta ku đizmećiśala kum am șćut măĭ bińe [Por.] | ||
оседети (gl. p.) — înkarunțî /înkărunți/ — погинула су јој деца, и она је од туге оседела млада — ĭ-a pĭerit kopiĭi, șî ĭa đi pare rău a înkarunțît ćinîră [Por.] | ||
оседлан (prid.) — înșalat /înșelat/ — сјахао је, а оседланог коња оставио је везаног за ограду — s-a điskăļikat, da kalu înșalat ăl lasăļegat đi gard [Por.] | ||
оседлати (gl. p. ref.) — înșala /înșela/ — није могао да оседла коња, јер је био немиран — n-a putut să-nșaļaḑă kalu, k-a fuost ńimĭarńik — будала, не види да га је пријатељ зајахао, и води као коња — prostavĭela, nu vĭađe kă fîrtatu l-a înșalat bińe, șă-l puartă ka pi kal [Por.] | ||
осећање (i. ž.) — sîmțîĭe /simțire/ — одрасо је у шуми као животиња, човек без иједног осећања — a kreskut în padure ka žuavina, uom fara ńiś o sîmțîĭe [Por.] | ||
осећати (gl.) — sîmțî /simți/ — промрзле му руке од мраза, не осећа више ништа — amurțît mîńiļi đi źĭer, nu măĭ sîmće ńimika — да каже човек да је нешто осећао, не, такав је био: човек без срца — să ḑîkă uomu k-a fi sîmțît ĭel śuava, nu, așa afuost: uom fara ińimă — готов сам, не осећам више ништа — gata mis, nu măĭ sîmt ńimika [Por.] | ||
осигурати (gl. p. ref.) — sigura /sigura/ — подигао је високу ограду око тора, да се осигура од вукова — a fakut gard mare pi lînga strungă, sî sa sigurĭaḑă đi lupĭ — држао се лабаво, није се осигурао како треба, па је све изгубио — s-a țînut muaļe, nu s-a sigurat kum trăbe, ș-a pĭerdut tuot [Por.] | ||
осињак (i. m.) — vesparĭ /viespar/ — осе су направиле осињак на надвратнику куће — vĭespiĭļi a fakut vesparĭ la pragarĭu kîășî [Crn.] | ||
осип (i. s.) — bluož /purpură/ — осип је кожна болест, у виду малих црвенкастих пликова, са сврабом — bluož ĭe buala pĭeļi, în fĭeļ đi bube roșkaćiśe miś, ku mînkarime — сав је, сирома, пун осипа — tuot ĭe, saraku, pļin đi bluož [Por.] | ||
осип (i. s.) — pîrpur /purpură/ — дете је пуно осипа по рукама, и само се чеше непрестано, јер се жали да га сврби — kopilu s-a umplut đi pîrpur pi mîń, șî numa sa skarpină una-ntruuna, kî sa vaĭtă kă-l manînkă [Por.] | ||
осиромашити (gl.) — săraśi /sărăci/ — много људи је осиромашило за време рата — multă lume a săraśit đi vrĭamĭa đi rat [Por.] | ||
оскоруша (дрво) (i. m.) — skoruș /scoruș/ — оскоруша је код нас ретко дрвео, расте само у шуми — skorușu ĭe la nuoĭ ļemn rar, krĭașće sîngur în padure [Por.] | ||
оскоруша (плод) (i. ž.) — skorușă /scorușă/ — оскоруша је плод оскоруше — skorușa ĭe puama skorușuluĭ — зелена оскоруша је горка, кисела и опора — skorușa vĭarđe ĭe amară, akră șă strînźe gura — оскоруша је добра за јело кад сазри добро и омекша — skorușa ĭe bună đi mînkare kînd sa kuaśe bińe șî sa muaĭe — са оскорушом се некада правило сириште — ku skorușă vrodată s-a fakut kĭag [Por.] | ||
оскудан (prid.) — ćigorit /tigorit/ — одрастао сам без родитеља, и моје детињство је било оскудно и горко — am krĭeskut fara parinț, șî kopilariĭa-mĭa a fuost ćigorită șî amarîtă — оскудан сам у свему — mis ćigorit đi tuaće [Por.] | ||
оскудевати (gl.) — ćigori /tigori/ — био сам сиромах, и ускудевао сам у свему — am fuost sarak, ș-am ćigorit đi tuaće — не желим да моја деца жуде ни за чим — nu vor kopiĭi miĭ sî ćigorĭaskă đi ńimika [Por.] | ||
ослепити (gl. p. ref.) — uorbi /orbi/ — човек може да ослепи, ако гледа голим око у Сунце — uomu puaće să orbĭaskă, dakă sa uĭtă ku uoki guoĭ în Suare [Por.] | ||
ослобођен (prid.) — điskurkat /descurcat/ — тек кад сам вратио дуг, могао сам живети ослобођен свих брига — tuma kînd am întuors împrumutu, am putut trai điskurkat đi tuaće grižîļi [Por.] | ||
ослобођење (i. ž.) — slobođeńe /slobodzenie/ — партизани су отерали Немце, и Тито нам је донео ослобођење — partizańi a dudait mńamțî, șă Tita ń-a dus slobođeńe — од ослобођења до данас српска држава се много променила — đi la slobođeńe pănă astîḑ țara sîrbĭaskă mult sa skimbat [Por.] | ||
осмак (i. m.) — optak /optac/ — оптак је врста домаћег кукуруза који има осам редова зрна на клипу — optak ĭe un fĭeļ đi kukuruḑ đa-l nuostru, kare are uopt rîndurĭ đi buobe pi drugă — од белог оптака качамак је најслађи — đin optako-l alb koļașa ĭe măĭ dulśe [Por.] | ||
осматрач (i. m.) — okituor /ochitor/ — осматрач је био у турско време човек посебно изабран да седи на осматрачници, да осматра на све стране, и да јави кад примети да долазе Турци — okituorĭu a fuost în ćimpol turśiesk uom adîns aļes să șadă la okituare, să prăfiră în tuaće părțîļi șî să ivaskă kînd bagă sama kă vin turśi — осматрач је могао бити само храбар човек, који је имао око орла, брзину коња, опрез зеца, и рику јелена — okituor a putut să fiĭe numa uom vićaz, kare avut uokĭu uļuluĭ, fuga kaluluĭ, sama ĭepurluĭ, șî zbĭerîtu śerbuluĭ [Mlava] | ||
осматрачница (i. ž.) — okituare /ochitoare/ — за време Турака било је врише осматраћница око Рановца — dă vreamĭa dă turś a fuost okituare la măĭ mulće luokurĭ pră lîngă Rănovăț — место где је била једна осматрачница у околини Рановца, Бугари су у Првом свестком рату прекрстили у Караулу — luoku unđ-a fuost o okituare în aritu Rănovăluĭ, a probućeḑato bugarĭi în rato-l dă-ntîń în Karaulă — човек који је био постављен за осматрача, био је посебно биран — uom kare a fuost pus dă okituorĭ, a fuost aļes adîns — осматрачница је била уређена на врху неког високог дрвета — okituarĭa a fuost tămîńată în vîru lu vrun ļemn înalt [Mlava] | ||
основа (i. ž.) — urḑală /urzeală/ — основа на разбоју јесу жице пређе, које са задњег вратила иду кроз нити и брдило, до предњег вратила — urḑală la razbuoĭ sînt firiļi tuortuluĭ, kare đi pi sulu đinapuoĭ mĭerg pin iță șă pin brîgļe, pănă la sulu đinainće — на основу се проткива потка — pi urḑală sa țîasă baćala — основа на задњем вратилу, као и од њега до брдила, зове се натра — urḑala pi razbuoĭo-l đinurmă, șî đi la ĭel pănă la brîgļe, sa kĭamă natră — откана основа, од предњег вратила до зева испред брда, зове се „пјаћик” — urḑala țasută, đi la sulo-l đinainće pănă la ruostu spĭeći, sa kĭamă pĭaćik — повез на опанку правио се од уске кожне траке, или од конца упреденог од козје длаке, и њиме се везивао опанак кад се човек обувао — urḑală la opinkă a fuost vrîșćină đi pĭaļe-ngustă, or ață gruasă îndoită đin păr đi kapră, ku kare s-a ļegat opinśiļi đi puork kînd uomu s-a-nkalțat [Por.] | ||
основа ткања (i. ž.) — kuardă /coardă/ — основа за ткање на разбоју снује се на огради од коља помоћу мотовила са којег се одмотавају калемови пуни пређе — kuarda đi țasut la razbuoĭ sa urḑîașće pi gard đi parĭ ku aļergatuarĭa đi pi kare sa đizvîrḑăsk mosuarîļi pļińe đi tuors — дебљина и дужина основе зависи од посла који треба да се одради у разбоју, за једну поњаву, на пример, основа се пушта до четири и по метара — grosîmĭa șî lunźimĭa kuorḑî ĭasă đin lukru kare trăbe fi gaćit în razbuoĭ, ăće, đi o pătură kuardă sa lasă patru mĭetîrĭe șî žumataće — дужина основе се некад одређивала према мотовилу, а сада на метар — đimult lunźimĭa kuorḑî s-a sokoćit la rîșkituorĭ, da akuma la mĭetîrĭe — основа се скида са ограде у плетенице, водећи рачуна да се не умрси, и склони се у страну док не дође време да се снује на вратило преко сноваљке — kuarda sa adună đi pi gard în bîrță, pazîndu-să să nu sa învîrḑaskă, șî sa puńe bășka pănă nu vińe vrĭamĭa șî sa pună pi sul ku învaļituarĭa [Por.] | ||
особа (i. s.) — insă /ins/ — прошла је путем једна непозната особа — a trĭekut pi drum o insă ńikunoskută — дошли су неки људи са истока, нису навраћали код нас, само рекоше да су трговци који путују некуда на вашар — a veńit ńișći inș đi la vaļe, nu sa batură la nuoĭ, numa spusîră kî sînt ńigustuorĭ kare sa duk vrunđiva la bîlś — за женску особу, и кад је једна, и кад их је више, исто се каже - инса: видео сам једну женску особу (о инсă, видео сам гомилу женских особа (о грамадă ђи инсă) — đi insă muĭerĭaskă, șî kănd ĭe una, șî kînd sînt măĭ mulće, tot una sa ḑîśe - insă: vaḑuĭ o insă muĭerĭaskă, vaḑuĭ o gramadă đi insă muĭerĭeșć [Por.] | ||
осојина (i. ž.) — dosîșće /dosiște/ — у осојини није добро сејати пшеницу, јер касно сазрева — în dosîșće nuĭe bun đi pus grîu, kî amînat să kuaśe [Crn.] | ||
остава (i. s.) — kļet /clet/ — клет је био склепани објекат иза куће, у коме се држало оно што данас држимо у подруму, шупи или шпајзу — kļetu la nuoĭ a fuost o kośobiță pi la duosu kășî, în kare s-a țînut aĭa śe akuma țîńem pin podrumurĭ, or supt șupă, or în șpaĭz — кад су почеле да се дижу веће колибе, клет се преселио у њих, и тако се звао шпајз једно време — kînd a-nśeput sî sa fakă koļibĭ măĭ marĭ, kļetu s-a mutat î-ńaļe, ș-așa s-a kĭemat șpaĭzu într-o vrĭame — сада клет зовемо одаје у којима се држи старудија — akuma kļet ḑîśem la odăĭ unđe sa țîn budonuoasîļi [Por.] | ||
оставити (gl. p. ref.) — lasa /lăsa/ — оставила га је жена — la lasat muĭarĭa — ако не батали пиће, умреће — dakă nu sa lasă đi bĭare, o sî muară — ако је отац неће пустити да се уда, она ће побећи за њега — dakă tatî-su no vo lasa sî sa mariće, ĭa o sî fugă dupa ĭel — има три године како су га издале ноге, и само лежи у кревету — ĭastă triĭ ań đi kînd la lasat piśuariļi, șî numa ḑaśe-n pat — признала је да јој се тај момак свиђа, и да жели да се уда за њега — a spus đeșkis k-ăĭ sa lasă la baĭato-la, șî traźe sî sa mariće dupa ĭel — размажено дете, плаче од жеље за слаткишима — kopilu mangă, plînźe k-ăĭ sa lasă la dulśețurĭ — свиђа ми се то и то, жудим за тим — (u izr.) mi sa lasă la aĭa șî aĭa [Por.] | ||
остављен (prid.) — lasat /lăsat/ — годинама је живела остављена од мужа — ku ańi a trait lasată đi uom — деца напуштена од родитеља — kopiĭ lasaț đi parinț — празно село, пусте куће, остављене од људи широм отворених врата — satu guol, kăș pustîńe, lasaće đi lumĭe ku ușa la parĭaće [Por.] | ||
остарити (gl. p. ref.) — înbătrîńi /îmbătrîni/ — родитељи су ми остарили, не могу више да раде, а ја не могу да бринем о њима — parințî mĭ-a îmbătrîńit, nu măĭ puot să lukrĭe, da ĭuo nu puot sî vîăd đi iĭ [Por.] | ||
остатак (i. ž.) — skursură /scursură/ — пиј и једи, јер ово су остаци од славе — bĭa și mînkă, kă aște sîn skursurile če a ramas de la praznik [Tim.] | ||
остати (gl.) — uđi /udi/ — код нас се тешко налазе млади који остају у селима, сви одлазе у град — la nuoĭ rar sa gasăsk ćińiri kare uđesk prîn saće, tuoț sa duk în oraș [Stig] — ако се настави овако, како се сада живи у Србији, неће остати ни траг од људи у нашим селима (Рудна Глава) — dakă va țîńa tuot așa, kum ĭe akuma traĭu-n Sîrbiĭe, n-o sî măĭ uđaskă ńiś krak đi uom pin saćiļu nuaștre [Por.] | ||
остати (gl.) — rămîńa /rămânea/ — можда нико неће остати у нашим селима, ако буду сви отишли у стране државе — puaće ńima nu va rămîńa în saćiļi nuaștre, dakă sa va duśa tuoț în țărîļi strińe — остао је сам самцит — (izr.) a ramas sîngur ka kuku [Por.] | ||
остењак (i. s.) — kļanț /cleanţ/ — остењак се зове врх крша, који је висок и оштар — kļanț sa kĭamă vîru kîrși, kare ĭe nalt șî askuțît — често, према имену власника имања на коме је, остењак добија и име, па имамо Јанков, Марков или Петров остењак — đes, dupa imańa în a kuĭ ĭe, kļanțu kapîtă șî nume, șî avĭem Kļanțu lu Ĭanku, lu Marku, or lu Pătru [Por.] | ||
остењак (i. s.) — korńet /cornet/ — остењак је оштри врх на стени крша — korńet ĭe vîr askuțît pi kļanțu kîrși — на остењацима не расте дрење, остењак је свуда голи камењар, без растиња, голи крш — pi korńeće nu dau kuorńi, korńetu ĭe đarîndu golaĭe petruasă, fara ļiamńe, kîrșîĭe guală [GPek] | ||
оструга (i. m.) — pinćin /pinten/ — добар петао, има јаке оструге на ногама — kokouș bun, are tare pinćiń la piśuare — коњ са белом китицом на копитама — kalu ku pinćiń la piśuare [Por.] | ||
отава (i. ž.) — otauă /otavă/ — отава је трава која израсте поново на једној покошеној ливади, и омогућава две косидбе годишње — otauă ĭe ĭarbă kare dă pĭ-adauară pi o ļivađe kosîtă, șă duśe doă kosîturĭ pi un an — ливада остављена са отаву мора да се запотка после косидбе, да би људи знали да на њој не могу да напасају своју стоклу — ļivađa lasată đi otauă muara dupa kosît sî sa pośaskă, đi să șćiĭe lumĭa kă pi ĭa nu puot să paskă vićiļi luor [Por.] | ||
отада (pril.) — đatunśa /de-atunci/ — отишао је, и отада га више нико није видео — s-a dus, șî đatunśa nu la măĭ vaḑut ńima [Por.] | ||
отарасити се (gl. ref.) — rîtosî /scăpa/ — ако га пустиш да ти се попне на главу, нећеш га се отарасити никад — dakă-l laş sî ţî sa suĭe-n kap, nu ći măĭ rîtosăşć đi ĭel ńiśkînd [Por.] | ||
отарџија (prid.) — otarńik /hotarnic/ — рођена браћа, али лоше отарџије, све им је било мало имовине коју су добили од родитеља — fraț buń, ama otarńiś răĭ, tuot ļ-a fuost puțînă moșîĭa ś-a kîpatato đi la parinț [Por.] | ||
отворен (prid.) — đisfațat /desfăţat/ — он је отворен човек, шта год каже, све је истинито — ĭel ĭe uom đisfațat, śe guođe vorbĭașće, tuot ĭe adăvarat [Crn.] | ||
отворен (prid.) — đeșkis /deșchis/ — кад се отворио рудник, многи су се запослили, и утекли од сиромаштва — kînd s-a đeșkis rudńiku, mulț s-a prins la lukru, ș-a skapat đi la sîraśiĭe — остала су врата отворена, и свиње су ушле у кућу — a ramas ușa đeșkisă, șă puorśi a tunat în koļibă — кад сељак оде у варош, треба да држи очи отворене — kînd saćanu sa duśe în oraș, trăbe să țînă uoki đeșkiș — светла боја — (u izr.) farbă đeșkisă — светлоплав — vînît đeșkis — отворен, поштен посао — lukru đeșkis — отворено му је говорио у очи шта мисли о њему — ĭ-a spus đeșkis în uokĭ aĭa śe ginđașće đi ĭel [Por.] | ||
отворити (gl. p. ref.) — đeșkiđe /deșchide/ — човек може да отвори врата, пут, посао, продавницу, очи, уста, срце — uomu puaće să đeșkidă ușa, drumu, lukru, dugaĭe, uoki, gura, ińima — не отварај срце било ком — nu đeșkiđe ińima la fiĭe kare — кад се покојнику намењује пиће, флаша треба да буде отворена, да би умрли могао да пије — kînd sa dă bĭare đi pomană la-l muort, kila trăbe sî sa đeșkidă, sî puată al muort sî bĭa [Por.] | ||
отегнут (prid.) — ļiganat /legănat/ — девојачка песма, стара, певана за стоком, пева се отегнуто, трепераво, високим гласом да се чује надалеко — kînćik fećesk, batrîn, kîntat dupa viće, sa kînta ļiganat, trîganat, ku glas supțîrĭel sî sa audă la đeparće — све песме и мелодије чежње, певају се отегнуто и трепераво — kînćiśe or vĭarsîśe đi duor, tuaće sa kîntă ļiganat șî trîganat [Por.] | ||
отеклина (i. ž.) — butavĭelă /umflare ?/ — у старости, избијају отоци највише испод очију — la bîtrîńață, ĭasă butavĭaļe măĭ mult pi supt uokĭ — неки надувенко, да немаш посла с њим — o butavĭelă đi uom, să n-aĭ trĭabă ku ĭel [Por.] | ||
отеклина (i. ž.) — butavitură /umflătură/ — пао сам на леду, и имам на бутуни велику отеклину — am kaḑut pi gĭață, șă am pi șuold o butavitură mare [Por.] | ||
отеран (prid.) — dudait /duduit/ — истеран са посла седи код куће — dudait đi la lukru șîađe akas [Crn.] — ухватили га у крађи, и протерали га из земље — la prins în furaluk, șî la dudait đin țară afară [Por.] | ||
отерати (gl. p.) — dudai /dudui/ — отера онако красну жену, само због родитеља — dudai așa bunataće đi muĭarĭe, numa pîntru parinț — отерај птице из винограда, да не поједу грожђе — dudîĭe pîăsîrļi đin viĭe, sî nu manîśe struguri [Crn.] | ||
отечен (prid.) — butavit /umflat/ — сав је натечен од пића — tuot ĭe butavit đi bĭare [Por.] | ||
отеžан (prid.) — îngreonat /îngreunat/ — сви се чуде како он може живети, оптерећен са толиким грехом — sa miră tuoț kum ĭel va puća trai, îngreonat ku atîta pakat — иако торба са зрневљем није била тешка, носећи је на леђима до воденице, она ми је јако отежала — dakă trasta ku buobe n-a fuost grĭa, dukindo în șîaļe pănă la muară, ĭa tare mi sa îngreonat [Por.] | ||
отикач (i. s.) — oćig /otic/ — отикач је подужи дренов штап, набијен у гредељ, на месту где су точкови плуга — oćigu ĭe un bît măĭ lung đi kuorn, bagat la grinđiĭ, unđe sînt ruaćiļi pluguluĭ — отикачем управља посебан човек, помоћник на орању, који отикачем води плуг да се избегну оплазине — ku oćigu lukră uom adîns, ažutuorĭ la arat, kare ku oćigu puartă plugu să nu sa fakă pîrśurĭ [Por.] | ||
отићи (gl. p. ref.) — oćeșî /oteși/ — тек кад су Немци отишли оданде, они су смели да изађи из потока, где су били скривени — tuma kînd Mńamțî s-a oćeșît đ-akoluo, iĭ a kućeḑat sî ĭasă đin borugă, unđ-a fuost pitulaț — стојим, и молим се богу да ми га склони с пута, да могу да прођем — stau, șî ma ruog la dumńeḑîu să-l oćeșaskă đin drumu mĭeu, sî puot sî trĭek [Por.] | ||
отицати (gl. ref.) — skurĭa /scura/ — пробио га је зној од врућине, и грашци зноја сливали су му се низ лице и врат — la trekut apa đi zapuk, șî pikurĭ đi apă sa skurs pi firĭe șî pi gît — склонио се због кише под једно дрво, и стајао је ту док му се вода са грана није почела сливати за врат — s-a batut đi pluaĭe supt un ļemn, ș-a statut aśiĭa pănă apa đi pi krĭanźe na-nśeput skurĭa luĭ dupa kap [Por.] | ||
откачен (prid.) — đistîrnat /desprins/ — плуг је откачен од руде, а руда од јарма — plugu ĭe đistîrnat đi la proțap, da proțapu đi la žug [Por.] | ||
откачити (gl. p. ref.) — đistîrna /desprinde/ — не могу скинути корпу са таванске греде без столичице, јер сам мала — nu puot đistîrna kutarița đi la grindă fara skamn, kă mis mikă [Por.] | ||
откљештавање (i. ž.) — điskļeștare /descleștare/ — кад ти се укљеште леђа, нађи неко девојче да ти уради једно „откљештавање” — kînd țî sa-nkļeșćiaḑă șîaļiļi, gasîa o fată mare sî-ț fakă o „điskļeștare” [Por. | ||
откљештен (pril.) — điskļeștat /descleștat/ — откад су ми леђа откљештена, ја сам други човек — đi kînd mi ĭe điskļeștat șîaļiļi, ĭuo mis alt uom [Por.] | ||
откљештити (се) (gl. p. ref.) — điskļeșta /descleșta/ — толико ме стегло у леђима, да се не могу лако откљештити — atîta ma strîns în șîaļe, đu nu puot ma điskļeșta ļesńe [Por.] | ||
откључан (prid.) — đișkuńat /descuiat/ — оставио сам врата откључана јер лопови немају шта да ми узму из колибе — am lasat ușa đișkuńată, kă nau uoțî śe s-îm fure đin koļibă [Por.] | ||
откључати (gl. p. ref.) — đișkuńa /descuia/ — са овим кључем не могу се откључати врата — ku kĭaĭa-sta nu sa puaće đișkuńa ușa [Por.] | ||
откопавање (i. ž.) — đizgropare /dezgropare/ — Власи у Хомољу напустили су откопавање покојника — rumîńi în Omuoļ sa lasat đi đizgroparĭa morțîlor — копа бунар, и тражи раднике за ископавање — sapă bunarĭu, șă kată lukratuorĭ la đizgropare [Por.] | ||
откопан (prid.) — đizgropat /dezgropat/ — неке воћке су остале ископане на ивици рупе — ńișći puomĭ a ramas đizgropaț la dunga gruopi [Por.] | ||
откопати (gl. p. ref.) — đizgropa /dezgropa/ — кромпир се вади из земље мотиком — krumpiĭ sa đizgruapă ku sapa — копали су кришом дан и ноћ, и ископали ћуп са парама — a sapat ku furiș ḑîua-nuapća, ș-a đizgropat uala ku bańi [Por.] | ||
откопчати (се) (gl. p. ref.) — điskatarama /descătărăma/ — кад је копча добра, не може се откопчати лако — kînd ĭe katarama bună, nu sî puaće điskatarama ļesńe [Crn.] | ||
откос (i. s.) — otkuoș /otcoș/ — откос је траг од сена, који оставља косач за собом, косечи ливаду са сеном — otkuoș ĭe șĭrag đi fîn, kare la grîmađit đi parća stîngă kosîtuorĭu, kosînd ļivađa đi fîn — после сушења, од откоса се праве навиљци, који се после скупљају у стогове — dupa śe sa uskă, đin otkuoș sa fak kupițîaļe, kare pĭe urmă sa adună în porkuoń [Por.] | ||
откочен (prid.) — đispiđekat /despiedecat/ — по равном путу тераш кола откочена, само их на низбрдици закочиш — pi drumo-l bun mîń karu đispiđekat, numa la stîrmină ăl înpĭađiś — рекао бих да је за мој укус тај момак превише разуздан — aș ḑîśa kî ĭe đi plaku mĭeu baĭato-la prĭa đispiđekat [Por.] | ||
откочити (gl.) — đispĭađika /despiedica/ — откочи кола, јер смо стигли на раван пут — đispĭađikă karu, kî ažunsărîm la luok bun [Por.] | ||
откривен (prid.) — đistrukat /descoperit/ — кад спаваш отркивен поред отвореног прозора, ухвати те кијавица — kînd duormĭ đistrukat lînga ferĭastă đeșkisă, ći prinđe tusă [Por.] | ||
откривен (prid.) — urmat /urmat/ — он се дуго крио у некој напуштеној колиби у планини, али га је потера открила, и ухватила га — ĭel mult a trait pitulat învr-o koļibă pîrasîtă la munće, ama potîrńiśi l-a urmat, șî l-a prins [Por.] | ||
открити (gl. p. ref.) — đistruka /destruca/ — обрати пажњу, деца се ноћу откривају, могу да се прехладе — bagă sama, kopiĭi nuapća sa đistrukă, puot sî raśiaskă [Por.] | ||
откуда (pril.) — đinkotruo /dincotro/ — чувај се добро, не знаш зло откуда долази — pazîaće bińe, nu șćiĭ rîău đinkotruo vińe [Por.] | ||
оток (i. m.) — dul /dul/ — на леђима, где га је ован закачио рогом, направио му се велики оток — în șîaļe, unđe la lovit berbĭeku ku kuornu, ĭa ĭeșît un dul marĭe [Crn.] — ујела ме нека буба, па ми се направио оток на кожи — ma muśkat o guangă, șî mi s-a fakut un dul pi pĭaļe — падала је киша и однела нам пут, остале су само неке избочине овде-онде — a ploĭat șî apa ń-a luvat drumu, a ramas numa ńișći dulurĭ koļa-koļa [Por.] | ||
отпадак (i. m.) — dodrĭan /?/ — краве су појеле сено, остао је само отпадак — vaśiļi a mînkat fînu, a ramas numa dodrĭanu [Crn.] | ||
отпасан (prid.) — đișćins /deștins/ — иде са отпасаним каишем, спаșће му панталоне — mĭarźe ku kuraua đișćinsă, iĭ pikă pîntaluońi [Por.] | ||
отпасати (gl. p. ref.) — đișćinźe /deștinge/ — научи дете да само отпаше каиш на панталонама — învață kopilu să đișćingă sîngur kuraua la nadraź [Por.] | ||
отпозади (pril.) — đindarăćiļa /deandăratelea/ — дохватио ме је отпозади, изненада, и док сам се ја окренуо, он је отишао — ma luvă đindarăćiļa, fara vĭastă, șî pănă ĭuo ma-ntorsăĭ, ĭel sa dusă [Por.] | ||
отрага (pril.) — đindarîăt /dendărăt/ — возио ме је на бициклу, али ме је ставио отрага — ma karat ĭel pi ruată, numa ma pus đindarîăt [Por.] | ||
отров (i. s.) — veńin /venin/ — ’вењин’ је стара реч коју је потиснула српска реч ’отров’ — ’veńin’ ĭe vuorba batrînă pi kare a-npinso vuorba sîrbĭaskă ’otraua’ — отров праве неке биљке које познају само врачаре — veńin fak ńișći buĭeḑ kare ļi kunuosk numa vrîžîtuoriļi — од животиња, отров праве саме неке змије, које се зову змије отровнице — đin žuaviń, veńin faśe numa ńișći nopîrś, lu kare sa ḑîśe nopîrś veńinuasă — горко као отров, љуто као отров — (u izr.) amară ka veńinu, ĭuće ka veńinu [Por.] | ||
отров (i. ž.) — otrauă /otravă/ — дала му је жена отров да попије, али је он приметио на време, и остао жив — ĭ-a dat muĭari-sa otrauă să bĭa, ama ĭel a priśeput la vrĭame, ș-a ramas viu [Por.] | ||
отрован (prid.) — veńinuos /veninos/ — отровне биљке — buĭeḑ veńinuasă — отровне змије, отровнице — nopîrś veńinuasă [Por.] | ||
отрован (prid.) — otravit /otrăvit/ — нашли доктори да је умро отрован, сумња је пала на жену — a gasît doltori k-a murit otravit, napasta a kaḑut pi muĭare — вода је затрована, храна је затрована, шта ће бити са светом до краја, ни ђаво не зна — apa ĭe otravită, mînkarĭa ĭe otravită, kum va fi pănă la kîpatîń ku lumĭa, ńiś draku nu șćiĭe [Por.] | ||
отровати (gl. p. ref.) — înveńina /învenina/ — помишљала је често да се отрује, јер више није могла да поднесе живот који је имала — sa ginđit đi mulće uorĭ sî să înveńińaḑă, kă n-a măĭ putut să sufire traĭu ś-avut [Por.] | ||
отуђити (gl. p. ref.) — înstrina /înstrăina/ — данас свако гледа своја посла, и људи су се много отуђили — astîḑ tuot nat kată trĭaba luĭ, șî lumĭa mult s-a înstrinat [Por.] | ||
отчепити (gl. p.) — đisfunda /desfunda/ — отчепиле ми се уши, и сада чујем добро — mi sa đisfundară urĭekiļi, ș-akuma aud bińe — зарђали бакрач брзо остаје без дна — kaldarĭa ruźińită ĭuta sa đisfundă [Por.] | ||
отчепљен (prid.) — đisfundat /desfundat/ — цеви су отчепљење, и вода ће ускоро доћи — țîăviļi sănt đisfundaće, șî apa akuș vińe — добар виолиниста који свира високо, као да ти даје крила док играш — bun lăutarĭ kare kîntă đisfundat, ka kînd îț dîă îăripĭ pănă žuoś [Por.] | ||
отчепљивање (i. ž.) — đisfundare /desfundare/ — муж ми је отишао на посао, јер данас почиње отчепљивање водоводних цеви — barbațî-mĭu s-a dus la lukru, kă astîḑ înśape đisfundarĭa țîăvilor đi apă [Por.] | ||
офарбан (prid.) — fărbuit /fărbuit/ — дођи да видиш како сам лепо офарбао ограду — vinu sî vĭeḑ kum đi fumuos am fărbuit gardu — бежи од њега, јер је намазан са свих страна (=свим бојама) — fuź đi ĭel, kî ĭe fărbuit đin tuaće părțîļi [Por.] | ||
офрље (uzv.) — uța-puța /uţa-uţa/ — урадио је тај посао офрље — l-a fakut lukro-la uța-puța [Por.] | ||
ох (uzv.) — of /of/ — ох, леле, која жалост — of, lălă, śe pakat [Por.] | ||
оцило (i. s.) — amnarĭ /amnar/ — без оцила нема ватре — fîră amnarĭ nu faś fuoku [Crn.] — имао сам једно оцилче, и изгубио га — am avut un amnaruț, șî l-am pĭerdut [Por.] | ||
очерупан (prid.) — žumuļit /jumulit/ — кокошка је утекла из орлових канџи, али је била сва очерупана — gaina a skapat đin gĭarîļu uļuluĭ, ama a fuost tuată žumuļită — девојка се није очешљала, него је отишла за стоком прљава и рашчупана — fata nu s-a pipćenat, numa s-a dus dupa viće imuasă șî žumuļită — украли нам лопови све, и оставили нас очерупане до голе коже — ń-a furat uoțî tuot, șî ń-a lasat žumuļiț păn-la pĭaļa guală [Por.] | ||
очешљан (prid.) — pipćenat /pieptănat/ — увек је била лепо очешљана — în tođeuna a fuost frumuos pipćenată [Por.] | ||
очишћен (prid.) — kurațat /curățat/ — њива је очишћена од трња и камења, може се орати — luoku ĭe kurațat đi spiń șă đi petruańe, poaće sa ara — кукуруз је очишћен од комушине — kukuruḑu ĭe kurațat đi giž [Por.] | ||
очни црв (i. m.) — gușăĭ /gușei ?/ — очни црви се јављају код стоке, најчешће код крава и волова — (vet.) gușăĭi sa fak la viće în uoki, măĭ mult la vaś șî la buoĭ — када су видели очног црва у очима вола, стари су вола везали чврсто у поткивачком раму и кашиком му вадили око напоље; црва су хватали иглом и бацали, а око би намазали медом и вратили назад — (med.) kînd a vaḑut gușăĭu în uokĭu buoluĭ, aĭ batrîń l-a ļegat țapîn în razbuoĭu dă potkovit, șî ku ļingura ĭ-a skuos uokĭu a fară; a prins gușăĭu ku aku șî la lupadat, a uokĭu a spalat ku mĭare, șî la prontuors înapuoĭ [Stig] | ||
очух (sint.) — tatăvitrîg /tată vitreg/ — очух је други мајчин муж, са којим живи она са својом децом из првог брака — tată vitrîg ĭe uomu mumi a doĭļa, ku kare traĭașće ĭa ku kopiĭî, đin kîsîtoriĭa a đintîń — очух је ретко кад био добар родитељ — tată vitrîg rar kînd a fuost parinće bun [Por.] | ||
оџак (i. s.) — oźak /ogeac/ — оџак је одаја у старим колибама у коју се улазило равно споља, и у којој је било огњиште са камином и отвором за дим на тавану — oźak ĭe odaĭe în koļibiļi batrîńe, în kare s-a tunat đirĭept đ-afară, șî-n kare a fuost vatra fuokuluĭ ku kaminu șî gaura đi fum în puod — у једном делу оџака било је ложиште, у другом полица са судовима за воду — la oźak într-un kuot a fuost kaminu đi fakut fuoku, în alalalt lavița ku vasurļi đi apă — на оџаку су се држали троношци за седење, са софром и прибором за јело — la oźak s-a țînut skamńiļi đi șaḑut, ku masa șî vasurļi đi mînkare — по зидовима оџака и на гредама плафона били су клинови за качење одеће, торби, корпи, китица разног биља, и које шта друго — pi parĭețî oźakuluĭ șî la grindă a fuost kuńe đ-atîrnat țuaļiļi, trășćiļi, kutarițîļi, kiț ku buĭeḑ în tuaće fĭelurĭ, șî măĭ mulće lomańe — стари Власи су највећи део свога времена проводили у одаји коју сву звали оџак — rumîńi aĭ batrîń măĭ multă vrĭamĭa a pitrekut în odaĭe kare a kĭemato oźak [Por.] | ||
ошамућен (prid.) — amețît /ameţit/ — ошамућен од ударца — amețît đi lovitură — ошамућен од болова — amețît đi durĭare [Crn.] — стоји ошамућен и избезумљен — stă amețît șî puzumeńit [Por.] | ||
ошамућен (prid.) — kăpiĭat /căpiat/ — кад јој је ударио шамар, ишла је ошамућена више од сата — kînd ĭ-a dat o palmă, a mĭers kăpiĭată măĭ mult đi un śas [GPek] | ||
ошишан (prid.) — tuns /tuns/ — мало је данас момака са дугом косом, више је уредно ошишаних — puțîń baĭeț astîḑ sînt ku păru lung, măĭ mulț sînt tunș ku rînd [Por.] | ||
оштар (prid.) — askuțît /ascuţit/ — овај нож није добро наоштрен — kuțîto-sta nuĭe askuțît bun [Por.] — оштар као игла — askuțît ka aku [Crn.] | ||
оштећен (prid.) — șćetuit /ștetuit/ — други да је био толико оштећен као он, поломио би кости тој штеточини од човека — altu sa fi fuost atîta đi șćetuit ka ĭel, ĭa fi frînt uasîļi la șćetuituorĭu-la đi uom [Por.] | ||
оштећење (i. ž.) — ćokńitură /ciocnitură/ — лонац има оштећење, и зато нећу да га купим — uala are ćokńitură, șî đ-aĭa nu vor s-o kumpîr [Por.] | ||
оштрити (gl. p. ref.) — askuțî /ascuţi/ — треба наоштрити овај нож, не сече — trîăbe askuțî kuțîtu-sta, nu taĭe — отишао је код ковача да наоштри секиру на тоцилу — s-a dus la kovaśu să askută sakurĭa la tośilă [Por.] — отац шиљи кочеве за виноград — tata askuće pari đi viĭe [Crn.] — наљутио се, сав се наоштрио, хоће да се бије — s-a mîńiĭat, s-a askuțît tuot, vrĭa sî sa bată [Por.] | ||
оштрити (gl. p. ref.) — amnari /amnari/ — дете коси, али још не зна добро да бруси косу — kopilu kosîașće, ama înga nu șćiĭe să amnarĭaskă kuasa bińe — колска шина спојена је на два места — șîna la ruata đi kar ĭe amnarită la duauă luokurĭ — пази добро, да те неко не превари — bagă sama bińe, să nu ći amnarĭaskă vrunu — немој варати људе — nu amnari lumĭa [Por.] | ||
оштрица (i. m.) — askuțîș /ascuţiș/ — боде врхом, шиљком — înbrukă ku askuțîșu [Por.] | ||
оштрица (i. ž.) — askuțîtură /ascuţitură/ — окренуо је нож са оштрицом према мени, али ја сам га ухватио за руку — a-ntuors kuțîtu ku askuțîtura kîtra mińe, ama ĭuo-l prinsăĭ đi mînă — кад сам ишао на бачију, најтеже ми је било да код Жутог камена пређем преко оштрице крша — kînd m-am dus la baśiĭe, măĭ grĭeu mĭ-a fuost la Pĭatra galbină să trĭek pista askuțîtura kîrși [Por.] | ||
оzнака (i. ž.) — sîmnatură /semnătură/ — ко некада није знао да пише, кад је требало нешто да потпише, нашкрабао би неки знак како је знао и у мео, и то се узимало у обзир као стварни потпис — kare đi bătrîńață n-așćut să skriĭe, kînd a trîbuit să iskaļaskă śuava, a skîržait vro sîmnatură kum a șćut ș-a putut, șă aĭa s-a luvat în samă ka iskaļitură adăvarată [Por.] | ||
| п | ||
пабирак (i. m.) — pabir /pobir/ — пабирак је недозрели клип кукуруза, или клип без зрна, или који је остао необран — pabir ĭe drugă starpă, or ńikuaptă, or kare a ramas ńikuļasă — кад берем кукуруз, добре клипове бацам на једну страну, а пабирак на другу — kînd kuļeg la kukuruḑ, druźiļi marĭ lapîd într-o parće, da pabir în alta [Zvizd] | ||
пабирак (i. m.) — mișăl /mișăl/ — пабирак је мали клип кукуруза, недозрео и без зрна — mișăl ĭe kukuruḑ ku drugă mikă, ńidokuaptă șî fara buobe [Por.] | ||
падавица (i. ž.) — bualarîa /boală-rea/ — падавица је стара и тешка бољка, коју човек пати због грехова његових предака — boala rîa ĭe batrînă șî grĭa buala kare uomu o pațîașće pintru pakaće alu stramoșî luĭ — кад човека спопадне падавица, он пада, изгуби се, тресе се сав и на устима му избија пена — kînd ăl prinđe buala rîa, uomu kađe, sa pĭarđe, sa zbaće tuot șî faśe spumă la gură — дани када се не сме радити због падавице, јесу први уторак и четвртак после Божића, Малих поклада, Ускрса и Русаља — ḑĭļiļi în kare nu sa kućaḑă lukra pintru buala rîa, sînt marța șî žuoĭa đintîń dupa Kraśun, Zîpostîtol mik, Pașć șî Rusaļe [Por.] | ||
падалица (prid.) — vînturuasă /vântoasă/ — падалица је жена која пада у транс током Ветровите недеље, обузета демоном ветра — vînturuasă ĭе muĭerĭа kare pikă pră Stamîna vînturuasă, luvată dă vîlva vîntuluĭ — Ветровита седмица се у поповском календару зове Русална недеља — Stamîna vînturuasă pră kîļindarĭu popăsk sa kĭamă Stamîna pră Rusaļe — српски попови су мислили да жене падају обузете Русаљама, а оне су падале обузете демонима ветра — puopi sîrbășć a ginđit kă muĭeriļi pikă luvaće dă Rusaļe, da ĭaļe a pikat luvaće dă vîlviļi vîntuluĭ — најпознатије су биле жене падалице из Дубоке, али су падале и жене из Шевице, Нереснице, Раденке, и других влашких села и области — măĭ kunoskuće ar fuost muĭerĭ vînturuasă dîn Dîlbuoka, dar a pikat șă aļi dăn Șăvița, Ĭeresńița, Radănka, șî alće saće șă țînuturĭ rumîńeșć [Zvizd] | ||
Падурјан (i. m.) — Padurĭan /pădurean/ — Падурјан је човек насељен у шумовитој области, који живи од овчарства — Padurĭan ĭe uom kăsătorit în țînut paduruos, kare traĭașće đin oĭariĭe — Падурјан је надимак који су неготински равничари дали планинцима са Мироча — Padurĭan ĭe poļikră kare a dato kîmpeńi ńigoćinuluĭ la munćeń đi pi Miruoś — влашка села са Падурјанима су Плавна, Јабуковац, Малајница, Вратна и Уровица — saće rumîńeșć ku Padurĭeń sînt Plamna, Ĭekubouț, Malaĭńița, Vratna șî Urovuță — Падурјанка — Padurĭană [Pad.] | ||
пажљиво (pril.) — bińișor /binișor/ — полако, немојте журити, има времена — bińișuor, nu va grabirîț, kă ĭastă vrĭamĭe — радите мало спорије — lukraț kîta măĭ bińișuor [Por.] | ||
пажња (i. ž.) — parĭare /părere/ — кроз шуму се иде са великом пажњом — pin padure sa mĭarźe ku parĭare mare — велика жалост је била кад се чуло да је погинуо млад човек — mare parĭare a fuist kînd auḑît k-a perit uom ćinîr [Por.] | ||
пажња (i. ž.) — samă /samă/ — обрати пажњу — bagă sama — ишли су опрезно кроз шуму — a mĭers ku sama prîn padure [Stig] — ми смо вршњаци — nuoĭ sînćem đ-o samă [Por.] | ||
пажња (i. ž.) — pază /pază/ — Будном пажњом избегнеш највеће зло. — (izr.) Ku pază bună petrĭeś primĭežđa rîa. [Por.] | ||
пакао (i. m.) — ĭad /iad/ — стари Власи су веровали да је пакао зелена бара, пуна ала, која се налази испод рајског брвна — Rumîńi aĭ batrîń a kreḑut kî ĭe ĭadu o baltă vĭarđe, pļină đi aļe, kare stă supt punća raĭuluĭ — у јад пада покојник који не може прећи преко рајског брвна, јер је оптерећен тешким гресима — în ĭad kađe insa muarta kare nu puaće să trĭakă pi punća raĭuluĭ kî ĭe îngreonată ku pakaće grĭaļe — кнез пакла зове се Јадац, и он искаче из баре да уплаши грешнике, да падну са рајског брвна — kińezu ĭaduluĭ ăl kĭamă Ĭadaț, șî ĭel sîare đin baltă sî spomînće pîkatuoșî sî kadă đi pi punća raĭuluĭ — на дну пакла живи Сотона, ђавоља мати — la fundu ĭaduluĭ traĭașće Satuana, muma draśiluor [Por.] | ||
паковати грање (gl.) — brățui /brăţui/ — отац креше гране са лишћем, ја их пакујем у нарамке, и те нарамке превлачим на штапу до места где мајка дене лисник — tata darîmă la frunḑă, da ĭuo brîățuĭ, șî trag brațurļi pi žuardă dupa mińe, pănă la luok unđe muma grîmađiașće frunḑarĭu [Por.] | ||
пакост (i. ž.) — pakustă /pacoste/ — пакост је зло које људима чини човек који има злонамерне мисли — pakustă ĭe rău kare faśe la lumĭe uom śe are gîndurĭ strîkaće [Por.] | ||
паламида (i. ž.) — pîlamidă /pălămidă/ — паламида је коров који расте у житу и гуши жито — pîlamida ĭe buĭađe rîa kare dă pin grîu șă îńakă grîu [Por.] | ||
палац (sint.) — źeĭśtol mare /degetul mare/ — палац је прст одвојен од осталих прстију на руци или нози — źeĭśtol mare ĭe źeĭśt disparțît đ-alalće źeĭśe la mînă or la piśuor [Por.] | ||
палачинка (i. s.) — ćuș /clătită/ — оно што је код Срба „палачинка”, ми зовемо „ћуш”, а оно што ми зовемо „плачинта”, Срби немају, па „плачинта” и нема српски назив (зас. Близна, с. Рудна Глава) — aĭa śe ĭe la sîrbĭ „palačinka”, la nuoĭ sa kĭamă „ćuș”, da aĭa śe nuoĭ kemăm „plaśintă”, sîrbi n-au, șî đ-aĭa plaśinta ńiś n-are nume sîrbĭesk — ћушка се прави од теста који остаје после мешења хлеба — ćușka sa faśe đin plamad kare ramîńe dupa śe plumađeșć pîńa [Por.] — палачинку правимо од брашна са мало сира: месиш, ставиш у тепсију и печеш у шпорету — ćușu faśem dîn fańină, ku kîta brînḑă: mĭastîś, puń în ćipsîĭe șî kuoś în șporĭet — друга врста палачинке прави се од брашна помешаног са мало више воде, ставиш сир, и узмеш кашиком и ставиш у тигањ са врелом машћу (с. Медвеђица) — alta fuarmă dî ćuș sa faśe dîn fańină mistakată ku kîta apă măĭ multă, puń brînḑă, șî ĭaĭ ku ļingura șî puń în untura kaldă-n ćigańe [Hom.] — код нас су се палачинке правиле овако: разбијеш јаје, ставиш брашно, сир, и мешаш, мешаш, и печеш их у тигању — la nuoĭ ćuș s-a fakut așa: sparź uou, puń fańină, brînḑă, șî mĭastîś, mĭastîś, șă-l kuoś în ćigańe — ово што Срби зову „палачинке”, није било код нас одавнина, појавиле су се после овога рата са Немцима; зовемо их и на влашком „палачинке” (Јасиково) — asta śe sîrbi kĭamă „palačinke”, n-a fuost đi bîtrîńață, a ĭeșît dupa ratu-sta ku ńamțî; ļi kĭemăm șă pi rumîńașće „palaćinkĭe” [GPek] | ||
палачинка (i. ž.) — skovĭardă /scovardă/ — палачинка се прави од пшеничног брашна, воде и млека — skovĭarda sa faśe đin faină đi grîu ku apă șî ku lapće [Buf.] | ||
палија (i. s.) — kîraveĭ /cărăvei/ — палија је крњак од гране, дебеле око два прста и дуге ко рука до лакта — kîraveĭ ĭe o frîntură đi krĭangă, gruos đi vro doă źeĭśće, da lung đi un lakît đi mînă — палијом су деца млатила воћке кад су хтела да скидају плодове са дрвета на које нису смела да се пењу — ku kîraveĭu kopiĭi a batut puomi kînd a vrut să dubuară puame đin ļemn în kare n-a kućeḑat sî sa suĭe — палијом су пастири гађали стоку кад би ова ушла у неку њиву — pîkurari ku kîraveĭ a dat dupa viće kînd ĭaļe s-a bagat în vrun luok [Por.] | ||
палити (gl. p. ref.) — aprinđe /aprinde/ — запали ми палидрвце — aprinđe-m bîtu đi mașînă — иди, запали оно ђубре да изгори — du-će, aprinđe gunuoĭu-la să ardă — узе га на нишан, и опали из пушке — ăl luvă la uokĭ, șă aprinsă pușkă — нисам ни завршио реч а он се упалио, свађали смо се као Цигани — ńiś nu gaćiĭ vuorba da ĭel sa aprinsă, ńi svađirăm ka țîgańi [Por.] | ||
палица (i. s.) — rastău /răsteu/ — палица је некада била израђена од дрвеног штапа — rastău đimult a fuost fakut đin bît đi ļiemn — на јарму има две палице, са сваке стране по једна — la źug ĭastă duauă rastîaĭe, la tuata parća kîći unu [Por.] | ||
палица (i. ž.) — paļață /păleacă/ — палица је врста мотке — paļața ĭe un fĭeļ đi pražînă [GPek] | ||
паљевина (i. ž.) — aprinsură /aprinsură/ — превелика је пљевина била, и није могао нико да је угаси лако — prĭa mare aprinsură a fuost, șă n-a putut ńima s-o stîngă ļesńe — кад се вратио из рата, нашао је само згариште куће — kînd sa-ntuors đin rat, a gasît numa aprinsura kășî [Por.] | ||
памук (i. m.) — bumbak /bumbac/ — причало се да је памук био сађен у Крајини, била је, веле, нека биљка која је давала памук, али се она код нас није примила — s-a puvestît kî bumbaku a fuost pus pi la Kraĭna, a fuost, śikă, vro buĭađe kare a dat bumbak, ama la nuoĭ aĭa buĭađe nu sa prins — од памука су се израђивале мушке кошуље, углавном за момке чији су родитељи богати — đin bumbak s-a fakut kamașă đe uamiń, măĭ mult đe baĭețî a kuĭ parințî a fuost gîzdoćiń — памучна тканина — pînḑă đi bumbak — памучни конац — ață đi bumbak [Por.] | ||
памучни конац (i. m.) — arńiś /arnici/ — прела сам памук за вез — am tuors bunbak đi arńiś — извезла сам нову кошуљу памучним концем — puĭaĭ kamașă nuauă ku rîurĭ đi arńiś — вез рађен памучним концем је ситнији и трајнији — rîuri puĭaț ku arńiś sînt mîĭ marunț șî mîĭ țînatuorĭ [Crn.] — ситан вез — arńiź [Por.] | ||
панова фрула (i. ž.) — fifă /nai/ — када су жене свирале „фифу”, срце у грудима се топило од милине — kînd muĭerļi a kîntat-n fifă, ińima-n pĭept s-a topit đi milă [GPek] — за „фифу” се знало и у Бољетину; овде су се фрулице правиле од дулекове вреже (Бољетин) — dî fifă s-a șćut șî-n Buļećin; aiśa fluĭerļi a fuost fakuće dîn kovragu alu duļeaće [Por.] | ||
панталоне (i. m.) — nadraź /nădrag/ — чобанин се жали да је поцепао панталоне, јурећи за овцама кроз трње — pîkurarĭu sa vaĭtă k-a rupt nadraźi, aļergînd dupa uoĭ pin spiń [Por.] | ||
пањ (i. ž.) — buturuagă /buturugă/ — отишао је да ископа неки пањ са пута, да му не претури кола са сеном — s-a dus să skuată vro buturuagă đin drum, să nu-ĭ rastuarńe karu ku fîn [Por.] | ||
пањ (i. m.) — bușćan /buștean/ — истрсио сам падину, и остали су ми само још неки пањеви за вађење — am tîrsît pođina, șî mĭ-a măĭ ramas numa ńișći bușćeń đi skuos — имам десет чокота винове лозе — am ḑîaśe bușćeń đi viĭe [Por.] — оно што је у Поречу „бушчан”, код нас је „бучим”, а ми „бушчан” зовемо корење биљака које је остало да трули у земљи, кад се биљка осуши (Јасиково) — aĭa śi ĭe în Poreśĭa bușćan, la nuoĭ sa kĭamă buśim, da bușćeńi la nuoĭ sînt rîdaśińiļi kare ramîn șî putraḑăsk dupa buĭeḑ, kînd buĭađa sa uskă [GPek] | ||
пањ (i. s.) — truș /ciot/ — кад су људи живели у бурдељима, седели су на пањевима, јер је ретко ко имао хоклице, а столице готово нико — kînd a trait lumĭa-n borđiĭe, a șaḑut pi trușă, kă skamńe rar kare avut, da stoļiță gata ńima — на пањевима се цепала и дрва за ватру — pi truș s-a spart șî ļamńiļi đi fuok — не можеш се договорити с њим, јер тежак је као пањ (Танда) — nu ći puoț vorbi ku ĭel, kî ĭe grĭeu ka trușu [Por.] | ||
пањ (i. m.) — śulpan /ciolpan/ — пањ је део дрвета који је остао у земљи кад је стабло оборено или посечено — śulpanuĭe bușćan kare a ramas în pomînt kînd s-a taĭat or a kaḑut ļemnu [Por.] | ||
паок (i. ž.) — spiță /spiță/ — паок је део точка воловских кола — spița ĭe un parśel đi ruata karuluĭ đi buoĭ — паок је дашчица која је једним крајем углављена у наплатак, а другим у главчину колског точка — spița ĭe o blanuță kare ĭe ku un kap bagată în naplaț da ku alalt în kîpațina lu ruata karuluĭ — на сваки наплатак иду по два паока — la tuot naplațu mĭerg kîći doă spiț [Por.] | ||
папрат (i. ž.) — fĭarigă /ferigă/ — папрат најчешће расте на осоју, по водњикавим увалама, и у близини буквика — fĭarigă măĭ đies krĭașće pi duos, pin krovańe apatuasă, șî apruape đi faźet — папратом су се покриовали бурдељи — ku fĭarigă s-a astrukat borđiĭiļi [Por.] | ||
папратиште (i. s.) — firegarĭ /ferigar/ — код нас, у планини, имаш папратишта колико хоћеш — la nuoĭ, la munće, aĭ firegarĭe kîće vrĭeĭ [Por.] | ||
паприка (i. m.) — arďi /ardei/ — љута паприка — arďiu ĭuťe — пуњене паприке — arďiĭe umpluťe — слатка паприка — arďiu dulče — алева паприка — pačebuĭa [Kmp.] | ||
паприка (i. ž.) — piparkă /piparcă/ — паприка је биљка која се сади у башти, и негује због јела — piparka ĭe buruĭană kare sa sađașće-n građină, șî sa krĭașće đi mînkare — има више врста паприка, али људи највише воле љуту паприку — ĭastă măĭ mulće fĭelurĭ đi pipărś, da la lumĭe măĭ mult ļi plaśe piparkă ĭuće — алева паприка — piparkă aļină [Por.] | ||
паприца (i. ž.) — pîrporiță /pârpăriţă/ — паприца се ставља под горњи воденички камен, у једно лежиште издубљено у камену по њеној мери, и у њу улази врх воденичког вретена и окреће камен — pîrporița sa puńe supt pĭatra muori a đi sus, într-o gaură skobită pi masura ĭeĭ în pĭatră, șî-n ĭa sa bagă vîru fusuluĭ, șă învîrćiașće pĭatra — паприца се данас прави од гвожђа, а раније је била од дрвета, и до од две дрвене дашчице постављене унакрст, да буде јаче (Рудна Глава) — pîrporița akuma sa faśe đi fĭer, da đimult a fuost đi ļiemn, șî aĭa la uńi luokurĭ đin duauă blanuță pusă-n kruś, să fiĭe măĭ țapîn — паприца је дрвени жљеб везан испод коша, у који долазе зрна из коша, и кога тресе чекетало да би зрна падала у отвор воденичног камена (Танда) — pîrporița ĭe žgĭab đi ļiemn ļegat supt kuoš, în kare vin buobiļi đin kuoș, șî pi kare ăl zgîndură śuokîtu sî piśe buobiļi-n gaura pĭetri [Por.] | ||
папричица (i. ž.) — piparkuță /pipărcuță/ — јело је слатко кад једеш и по неку љуту папричицу — mînkarĭa ĭe dulśe kînd manînś șî kîć-o piparkuță ĭuće [Por.] | ||
пар (i. ž.) — parĭake /pereche/ — на нашим планинским успонима, натоварена кола могу се извући само са два пара волова — pi pripurļi nuaștre munțășć, karu înkarkat sa puaće skoća numa ku doă parĭake đi buoĭ — момак и девојка су добар пар, јер су обоје високи — baĭatu ku fata sînt parĭake bună, kî amînduoĭ sînt înalț [Por.] | ||
пара (i. m.) — abur /abur/ — вода кључа са паром — apa fĭarbe ku aburĭ — прамен магле — abur đi śĭață — лепо је лети по спарини кад наиђе однекуд запах ветра — frumuos ĭe vara pin zăpușală, kînd vińe đi vrunđiva vrun abur đi vînt [Por.] | ||
пара (i. ž.) — parauă /parao/ — посао није ни за шта, ни пет пара неће добити за њега — lukru nuĭe đi ńimik, ńiś śinś parîaļe nu kapîtă pi ĭel — једна пара, две паре — o parauă, doă parîaļe [Por.] — један леј је имао — un ļiu avut doaḑăś đi parîaļe [GPek] | ||
парадајз (i. ž.) — putlaźană /pătlăgea/ — парадајз се брао зелен, и киселио се за зиму, заједно са краставцем и паприком — putlaźeńiļi s-a kuļes vĭerḑ, șî s-a akrit đi ĭarnă, mistakaće ku krstavĭeț șî piparkă [Por.] | ||
парајлија (i. m.) — bańeće /bănet/ — парајлија је човек пун пара — bańeće ĭe uom pļin dă bań [Zvizd] | ||
парлог (i. m.) — pîrluog /pârlog/ — парлог је њива остављена годину дана да одмори непоорана, или напуштена сасвим јер нема ко да је обрађује — pîrluog ĭe luok lasat să ođińaskă un an đi ḑîļe ńiarat, or lasat đi tuot, kî n-are kare să-l lukre [Por.] | ||
парложити (gl. p. ref.) — pîrloźi /pârlogi/ — села су опустела, поља су се запарложила, ништа од наше државе — saćiļi sa pustîșat, kmpîĭa sa pîrloźit, nuĭe ńimik đin țara nuastră [Por.] | ||
парче (i. ž.) — bukatură /bucătură/ — дошли Цигани на кућни праг и траже парче меса, а ми сиромашнији од њих — a veńit țîgańi pră pragu kășî șî kată o bukatură dă karńe, a nuoĭ măĭ saraś dă kît ĭeĭ [Hom.] — „букатура” је залогај нечега што се прогута кад се једе, најчешће се тако каже за једно парче меса — bukatură ĭe un parśel đi śeva śe sa înbukă kînd sa manînkă, măĭ đes sa ḑîśe așa la un parśel đi karńe [Por.] | ||
парче (i. m.) — darapîn /darab/ — исцепај једно парче од онога платна, и направи цедило — rupĭe un darapîn đin pînḑa-ĭa șî fîă strakatuarĭe [Crn.] | ||
парче (i. s.) — parśel /bucată/ — слали су ме родитељи за стоком само са парчетом качамака и сира у торбици — ma trîmeća parințî dupa viće numa ku un parśel đi koļașă ku brînḑă în trastuță — разбио је машину на ситне делове, и не зна да је састави — a spart mașîna în parśaļe marunće, șă nu șćiĭe s-o aduńe — парче добијаш кад поделиш неку целину на делове — parśel kapiț kînd împarț śeva đin întrĭeg în parśaļe [Por.] | ||
парче (i. s.) — fîșćemal /peștiman/ — косачи су носили парче тканине за појасом, и њиме су брисали зној са чела — kosîtuori a dus dupa brîu un fîșćemal đi pînḑă, șî ku ĭel a șćers apa đi pi frunće [Por.] | ||
пас (i. m.) — kîńe /câine/ — код нас има кућних паса, овчарских паса, и ловачких паса — la nuoĭ ĭastă kîń đe kasă, kîńi đe uoĭ, șî kîń đe vînat — кућни пси држе се везани у брлогу, овчарски се још од кученцета уче да иду слободни за овцама, а керове држе само ловци — kîńi đe kasă sa țîn ļegaț în kîrtuog, aĭ đi uoĭ înga đin kațăl sa-nvață sî mĭargă sluobîd ku uoiļi, da kopuoĭ țîn numa vînatuori — пас лаје, завија и скичи — kîńiļi latră, urlă șî țîpă — за неке псе се каже да лају без везе кад лају без потребе, каже се у шали за њих да лају на звезде — đe ńișće kîń sa ḑîśe kă źavļesk, kînd latră fara trĭabă, sa ḑîśă đin glumă đi iĭ kă latră la stîaļe — неки пси имају злу ћуд јер уједају људе подмукло — un fĭeļ đi kîń au narau rău, kă muśkă lumĭa ku furișu [Por.] | ||
пасдрен (i. m.) — sînźeriș /sânger/ — пасдрен је жбунасто, меко и танко дрво, од њега се ништа не прави за кућу — sînźerișu ĭe ļemn tufaruos, muaļe șî supțîre, đin ĭel nu sa faśe ńimika đi kasă — чобани пазе да не праве прут од пасдрена, јер ако њиме тучеш стоку, она ће прокрварити на месту где си ударио — păkurari sa pazăsk să nu fakă žuardă đin sînźeriș kă dakă baț vićiļi, ĭaļe sînźarĭaḑă la loko-la unđ-aĭ dat — бабе су училе децу да не ломе и не секу пасдрен, јер је грех — babiļi a-nvațat kopiĭi să nu frîngă ńiś să nu taĭe sînerișu, kî ĭe pakat [Por.] | ||
Пасдреново Језеро (sint.) — LakuSînźeriș /Lacu Sângeriș/ — Пасдренова Језеро је повећа бара у Долини Прераста, источно од Мајданпека, око које има много паздрена — Laku Sînźeriș ĭe un lak koźa mare pi Vaļa Prerastuluĭ, kîtra rîsarit đi La Măĭdan, pi lînga kare ĭastă mulț sînźeriș [Por.] | ||
пасмо (i. ž.) — papușă /păpușă/ — пасмо је мера у ткању на разбоју — papușă ĭe masură la țasut în razbuoĭ — кад се одређује ширина ткања, узима се по три нити основе у једно пасмо — kînd sa numîră larźimĭa țasutuluĭ, sa ĭau tri fire đi urḑală într-o papușă [Por.] | ||
паспаљ (i. s.) — pospaĭ /pospai/ — паспаљ је најситније самлевено брашно на воденици, ситно као прах — pospaĭ ĭe fańina a măĭ marunt măśinată la muară, marunt ka pulburu — воденичар је бео јер је пун паспаља — morarĭu ĭe alb kî ĭe pļin đi pospaĭ [Por.] | ||
пасти (gl. p.) — pașće /paște/ — ливада има добру траву и стока лепо пасе — ļivađa are ĭarbă bună șî vićiļi pask frumuos — чобанин је рано истерао стоку, да је напасе добро и да оде на вашар — pîkurarĭu đinuapće a slubaḑît vićiļi, să ļi pașće bińe șî sî sa dukă la bîlś [Por.] | ||
пастир (i. m.) — păkurarĭ /păcurar/ — био је пастир од малена, прво је чувао јагњад, а кад је напунио девет година, дали су му да чува и овце — a fuost păkurarĭ đi mik, întîń a pazît mńiĭi, da kînd a-npļińit noă ań, ĭ-a dat să pazîaskă șî uoĭiļi [Por.] | ||
пастирица (i. ž.) — păkurariță /păcurariță/ — пастирица је женска особа која чува овце — păkurarița ĭe însă muĭerĭaskă kare pazîașće uoĭiļi [Por.] | ||
пастирица (i. ž.) — păkurariță /păcurariță/ — чобаница је био колач који се на Ђурђевдан намењивао за здравље стоке и чобана — păkurarița s-a kĭemat kolaku kare la Sînźuorḑ s-a dat đi pomană în sînataća vićilor șă-n sînataća păkurarilor — колач чобаница био је израђен у облику људске фигуре са чобанском шубаром на глави и шатпом у руци — kolak păkurariță a fuost fakut ka statu uomuluĭ ku kaśula pîkurarĭaskă în kap șă ku bîtu în mînă — чобаницу су пастири јели трећег дана Ђурђевдана — pîkurarița a mînkato păkurari a triĭļa ḑî la Sînźuorḑ [Por.] | ||
пастирски (prid.) — păkurarĭesk /păcurăresc/ — сви смо ми имали пастирско детињство — tuoț nuoĭ am avut kopilariĭe păkurarĭaskă — чобански живот је најлепши — traĭ păkurarĭesk ĭe măĭ frumuos — за овцама су се певале чобанске песме, које су готово све биле безобразне — dupa uoĭ s-a kîntat kînćiśe păkurarĭeșć, kare gata tuaće a fuost đi rușîńe [Por.] | ||
пастирство (i. ž.) — păkurariĭe /păcurărie/ — Падурјани у Поречу су готово сви живели од пастирства — Pădurĭeńi în Porĭeśa gata tuoț a trait đin păkurariĭe [Por.] | ||
пастрма (i. ž.) — pastramă /pastramă/ — пастрма је свињско месо исечено на комаде, посољено и са белим луком остављено да стоји, после три дана пече се у масти, на крају се ставља у качицу и прелије машћу да се користи целог лета — pastrama ĭe karńa du pe pork, taĭată bukaturĭ, pusă să știa ku usturoĭ și ku sare, și du pe tri zile sa friğe îm untură, sa puńe la urmă în tulumbe ku untură pistă ĭa kă să țîĭe toata vara [Tim.] | ||
пастрма (i. ž.) — postîrmă /pastramă/ — пастрма је месо сушено и димљено на камину — postîrma ĭe karńe uskată șî afumată la kamin — за пастрму бирала са од меса само крнетина — đi postîrmă s-a aļes đin karńe numa pĭeśina [Por.] | ||
пастув (i. m.) — armasarĭ /armăsar/ — неушкопљен коњ — kal ńiskopit — полетан, коњ за понос — kal zburatuorĭ, labduruos [Crn.] | ||
пасуљ (i. m.) — făsuĭ /făsui/ — ако нема ничег другог за јело, добар је и пасуљ од синоћ — dakă nu-ĭ alta ńimik dă mînkare, bun ĭe șî făsuĭ d-asară [Rom.] | ||
патка (i. ž.) — fikă /raţă/ — сељаци настањени поред реке, имају дворишта пуна патака — saćańi kăsătoriț prîngă rîurĭ, au oboru pļin dă fike — патка и патак — fikă ku fiku [Mlava] | ||
патока (i. ž.) — pakută /patoca ?/ — патока је ракија која цури још мало после склањања џбана — pakută ĭe rakiĭa kare măĭ kure kîta dupa śe sa mută źubanu — патока је слаба и лоша ракије, не пије је нико — pakută ĭe rakiĭe slabă șî rîa, n-o bĭa ńima [Por.] | ||
Патруц (i. m.) — Patruț /Patruț/ — Патруц је мушко име од миља, изведено од имена Петар — Patruț ĭe nume voĭńiśesk, skuos đi milă đin nume Pătru — од имена или надимка Патруц, изводило се скраћено име Труце, често код Влаха — đin nume or poļikră Patruț s-a skuos nume skurtat Truță, đes la rumîń [Por.] | ||
патул (i. s.) — patul /pătul/ — патул је пласт, лисник, или копа шаше, саденути на полама дрвета, коме су ситне гране окресане од поле до врха — patul ĭe klańe, frunḑarĭ, or stup đi tuļeń, grîmađit pi puaļiļi ļemnuluĭĭ, lu kare sînt krĭenźiļi marunće kurațaće đi la poaļe pănă la vîr — патул се прави сваке године на посебно одабраном дрвету на ивици ливаде, јер је тако зимница одигнута од земље и не треба је сваке године ограђивати сеником, а нити трули — patulu sa faśe în tot anu tuot într-un ļemn adîns aļes la marźina ļivĭeḑî, kă ĭe așa ĭernaćiku rîđikat đi la pomînt, șî nu-ĭ trăbe în tuot anu fakut țark, da ńiś nu putraḑîașće [Por.] | ||
патуљак (i. m.) — pićik /pitic/ — причали су стари да су у време Римљана у рудницима радили само патуљци, јер су римска окна била мала — a puvestît aĭ batrîń kă în vrĭamĭa đi rimļeń în rudńiśe a lukrat numa pićițî, kă uoknă rimļeńilor a fuost mikă [Por.] | ||
пауза (i. s.) — ragaz /răgaz/ — како је не боле уста, када прича толико без прекида (Танда) — kum n-o duare gura, kînd puvestîașće atîta făra ragaz — направио сам малу паузу у раду, да ставим нешто у уста (Рудна Глава) — fakuĭ kîta ragaz la lukru, să pun śuava-n gură — био сам на седељци, сви су непрекидно причали и нису ми дали прилику да и ја нешто кажем — am fuost la șîḑîtuare, tuoț puvestîră una-ntruuna, șă nu-m đațîră ragaz să ḑîk șî ĭuo śeva — дај и мени мало прилике да кажем шта имам, јер од синоћ само ти причаш (Танда) — dăm șî miĭe kîta ragaz să ḑîk śe am, kî đ-asară numa tu puvestîășć [Por.] | ||
паук (i. m.) — panžîn /păianjen/ — пауци се јављају по ћошковима, око прозора, у старим кућама у којима више нико не живи, у шуми са буђавим лишћем, и свуда где човек не чисти, или не живи — panžîń sa fak pin kuoturĭ, pi la ferĭeșć, la kăș batrîńe, în kare nu măĭ traĭașće ńima, pin padure unđe ĭe frunḑa mukurită, șî đarîndu unđe uomu nu ćistîașće, or nu traĭașće [Por.] | ||
паучина (i. s.) — panžîńiș /păianjeniș/ — таван је пун паучине, не можеш се кретати од њих по њему — puodu s-a umplut đi panžîńiș, nu puoț merźa đi iĭ pin ĭel — баба се жали да јој је пала нека скрама на очи, и не види ништа, боји се да не ослепи — baba sa vaĭtă kî-ĭ s-a fakut ńiskaĭ panžîńiș la uokĭ, șî nu vĭađe ńimika, sa ćiame kă kĭorîașće [Por.] | ||
пафта (i. ž.) — paftă /pafta/ — пафта је била врса копче на појасу женске ношње — pafta a fuost un fĭeļ đi kîtaramă la brîu lu puortu muĭerĭesk [Por.] | ||
пахуљица (i. m.) — flotak /flotac/ — пада снег, а ми деца трчимо и хватамо пахуљице рукама — ńinźe, da nuoĭ kopiĭi aļergăm șă prinđem flotaśi ku mîńiļi [Por.] | ||
пацов (i. m.) — sobuol /sobol/ — пацови су много већи од мишева — sobuoļi sînt mult măĭ marĭ dă kît îrțî [Mlava] | ||
пацов (i. m.) — șobuol /șobolan/ — у старој кући таван је пун пацова — în kasa batrînă puodu ĭe pļin đi șobuoļ [Por.] | ||
пашеног (i. m.) — fașîu /fășiu/ — пашенози су мужеви двеју сестара — fașîĭ sînt barbațî alu duauă suruorĭ — кад нека жена има више љубавника, народ каже да су они један другом пашенози — kînd vro muĭare are măĭ mulț ibuomńiś, lumĭa ḑîśe kî sînt iĭ unu la altu fașîĭ [Por.] | ||
певање (i. s.) — kîntat /cântat/ — девојачко певање било је најлепше — kîntatu lu fĭaće marĭ a fuost măĭ frumuos — жене су започеле певање крај покојниковог одра — muĭeriļi s-a pus pi kîntat lînga patu muortuluĭ — свирање старих трубача на свадбама трајало је три дана и три ноћи — kîntatu lu bandașî aĭ batrîń pi la nunț a țînut triĭ ḑîļe șă triĭ nuopț [Por.] | ||
певати (gl. p. ref.) — kînta /cânta/ — док су чувале стоку на брду, девојке су певале љубавне песме да је одјекивала цела долина — pănă a pazît vićiļi la śuakă, fĭaćiļi kînta kînćiśe đi duor đ-a răsunat vaļa tuată — девојчица пева као славуј — fećița kîntă đin gură ka prigivituarĭa — бабе певају над покојником, моле се да устане — babiļi sa kîntă la-l muort, sa ruagă sî sa skuaļe — зашто ли се вајка толико комшика, сигурно се неко зло десило — đi śe sa va kînta veśina atîta, sigurat vrun rău sa slućit [Por.] | ||
певач (i. m.) — kîntatuorĭ /cântareț/ — стари свирачи су певали сами, нису имали посебне певаче у групи — lautari aĭ batrîń a kîntat đin gură sîngurĭ, n-avut kîntatuorĭ adîns în taĭfă [Por.] | ||
пега (i. ž.) — pĭată /pată/ — на њеном лицу је пега до пеге — pi firĭa iĭ ĭe pĭată lînga pĭată [Por.] | ||
пегла (i. s.) — piglaĭs /piglais [Ban.]/ — пеглом се пеглало све што је било од текстила — ku piglaĭsu s-a pigluit tot śe au fost đe pînḑă [Buf.] | ||
педер (i. m.) — kurfutńik /homosexual/ — дупојебаца је било ретко у нашим селима, а некада, кад би се открили, причало се да су их жене убијале као псе — kurfutńiś a fuost rar prăn saćiļi nuaștre, a kînd s-a gasît vrodată, s-a puvăstuit kă muĭeriļi ĭa omorît ka pră kîń [Mlava] | ||
педесет (br.) — śinḑăś /cinzeci/ — мајка има педесет година, за десет година је млађа од оца — muma are śinḑăś đi ańi, ku ḑîaśe ań ĭe măĭ ćinîră đi kît tata — педесет више педесет јесу сто — śinḑăś șî măĭ śinḑăś sînt o sută [Por.] | ||
педесети (br.) — śinḑăśiļa /cinzecilea/ — педесети долази по реду иза четрдесет и деветог — śinḑăśiļa vińe pi rînd dupa a patruḑăś șî nuauļa [Por.] | ||
пекара (i. ž.) — pităriĭe /pitărie/ — отишао је у пекару да купи хлеб, и још га нема да дође — s-a dus la pităriĭe să kumpire pită, șî înga nuĭe să vină [Pad.] | ||
пекарка (i. ž.) — arșiță /arșiţă/ — пекарке су биле бабе које су знале да спремају обредне хлебове за поману, и које су их месиле и пекле — arșițăļi a fuost babiļi dăn sat kare a șćut să fakă kolaś dă pomană, șî kare ĭ-a plumađit șî ĭ-a kuopt — кроз приче се памти да је некада била врста обредних хлебова који су се пекли на сунцу — prăn povĭeșć sa țîńe minće kă dămult a fuost vrun fĭeļ dă kolaś kare s-a kuopt la suare [Stig] | ||
пелена (i. s.) — skućik /scutec/ — пелена је комад платна, тканог на разбоју, који се стављао у колевку под дупенце малог детета — skućiku ĭe parśel đe pînză, țasut la razbuoĭ, kare l-a pus în ļagîn supt kurițu lu kopil mik — некада се деца нису увијала у пелене, само су им ногице биле увезане тракама да се не искриве — đi bătrîńață kopiĭi nu s-a-nfășurat în skućik, numa piśorițîļ ļ-a ļegat în fașîĭe să nu sa strîmbe [Por.] | ||
пелин (i. m.) — peļin /pelin/ — пелин је биљка горка као отров — peļinu ĭe buĭađe amară ka veńinu — верује се да је смрад пелина толико јак да русалски демони беже од њега као ђаво од крста, и зато су људи у току русалне недеље спавали са пелином у њедрима — (mag.) sa krĭađe kă ĭe putuarĭa peļinuluĭ atîta đi tare đi vîlviļi rusaļilor fug đi ĭel ka draku đi tamîńe, șî đ-aĭa lumĭa pi stamîna rusaļilor a durmit ku peļinu în sîn [Por.] | ||
пена (i. ž.) — spumă /spumă/ — кад се музе млеко, у ведрици се прави доста пене — kînd sa mulźe lapćiļi, în gaļiată sa faśe spumă multă — болесницима од падавице, приликом напада избијала је бела пена на уста — la-ĭ bolnavĭ đi buala rîa, kînd a kaḑut, iĭ ș-a fakut spumă albă la gură — кад се пере сапуном, прави се пена — kînd sa spală ku sapunu, sa faśe spumă [Por.] | ||
пентрати се (gl. p. ref.) — obîrka /obârcăi/ — чобани се пентрају по дрвећу, а не пазе на стоку — pîkurari sa obîrkîĭe pi ļiamńe, da nu pazîăsk vićiļi [Por.] | ||
пенушав (prid.) — spumuos /spumos/ — наш стари сапун није баш био толико пенушав — sapunurļi nuaștre, aļi batrîńe, na do fuost atîta spumuasă — данашње жене воле да се купају у пенушавој и миришљавој води — muĭeriļi đ-akuma vor sî sa skalđe în apă spoumuasă șî mirosată [Por.] | ||
пењање (i. s.) — suiș /suiș/ — од неког места почиње пењање да ти очи изађу док се не попнеш на врх брда — đi la un luok înśape suișu đi uoki-ț ĭasă pănă nu ći suĭ la vîru śuośi — велика узбрдица — mare suiș — не можеш тамо да извучеш коле ни са два пара волова, јер је превелики успон — nu puoț să skuoț karu akolo, ńiś ku duauă parĭekĭ đi buoĭ, kî ĭe prĭa mare suiș [Por.] | ||
пењати се (gl. p. ref.) — sui /sui/ — не пење се на дрво па да га убијеш, а треба да се креше лисник — nu sa suĭe în ļemn pă să-l omuorĭ, da trăbe sî să darîme la frunḑa — ко се попео на кола, попео се, ко није, остаје овде да чека — kare s-a suit în kar, s-a suit, kare nu, ramîńe aiśa s-așćaće [Por.] | ||
пепељав (prid.) — fumuriu /fumuriu/ — пепељаво су називале бабе нешто што је сиво, као пепео — fumuriu a ḑîs babiļi đi śeva śi ĭe sur, ka śanușa [Por.] | ||
перо (i. ž.) — pană /pană/ — гушчијим пером се некад писало — ku pană đi gîskă s-a skris vrodată — да нема перје у крилима, птица не би могла летети — să naĭbă pĭańe în ăripĭ, pasîrĭa n-ar puća zbura — лак као перо — ușuor ka pana [Por.] | ||
перуника (i. m.) — stînžîn /stânjen/ — имам башту пуну перунике, а некад су перунике расле и по ливадама — am građină pļină đi stînžîń, da đemult stînžîńi a dat șî pi ļivĭeḑ — има перуника љубичастих, има белих, ружичастих, плавих, има их сваке врсте — ĭastă stînžîń vioriĭ, ĭastă albĭ, bilovinś, vînîț, ĭastă în tuaće fĭelurĭ [Por.] | ||
першун (i. m.) — pătrînşăl /pătrunjel/ — першун се гаји у башти, јер је добар за јело — pătrînșăl sa krĭașće pin građină, kă ĭe bun đi mînkare [GPek] | ||
песма (i. s.) — kînćik /cântec/ — данашње песме не могу никада бити лепе као што су старе песме, које су певали наши преци — kînćiśiļi đ-akuma nu puot să fiĭe niśkînd frumuasă kum sînt kînćiśiļi aļi batrîńe, kare ļ-a kîntat aĭ nuoștri stramuoș — љубавна песма — kînćik đi duor — девојачка песма — kînćik fećiesk — посмртна песма — kînćik dupa-l muort [Por.] | ||
песма јеле (sint.) — kînćiku braduluĭ /cântecul bradului/ — јелина песма се певала док се китила погребна шљива, јер јеле није било у Поречју — kînćiku braduluĭ s-a kîntat pănă s-a kićit prunu lu al muort, kă brad n-a fuost în Poreśa [Por.] | ||
песмица (i. s.) — kînćiśiel /cântecel/ — научила је и девојчица једну песмицу, па је цео дан пева, чувајући овце на једном брдашцу изнад села — a-nvațat șî fata un kînćiśiel, șî tota ḑîua ăl kîntă, pazînd uoiļi pi-o śokiță đi la đal đi sat [Por.] | ||
песница (i. m.) — pumn /pumn/ ◊ — [Por.] | ||
пет (br.) — śinś /cinci/ — пет кућа има наш заселак — śinś kîăș are kotunu nuostru — пет пута сам ти говорио, али ти ништа не разумеш — đi śinś uorĭ ț-am vorbit, ama tu nu-nțaļeź ńimika — млада је, има само петнаест година — ćinîră, are numa śinsprîaśe ań — кућни број је педесет и пет — număru kîășî ĭe śinḑăś șî śinś — Турци су нас држали петсто година — turśi ń-a țînut śinsuće đi ań [Por.] | ||
пета (i. s.) — kalkîń /călcâi/ — пета је задњи део стопала — kalkîńu ĭe parća đi la urmă alu talpă — има и коса за кошење своју пету — are șî kuasa đi kosît kalkîńiļi a iĭ [Por.] | ||
петак (i. ž.) — vińirĭ /vineri/ — петак је пети дан у седмици — vińirĭa ĭe a śinśiļa ḑî în stamînă — стари Власи су постили петком — rumîńi aĭ batrîń vińirĭa a postît [Por.] | ||
петао (i. m.) — kokuoș /cocoș/ — петао је већи од кокошке, има велику црвену кресту, кукуриче у одређено време, не носи јаја, него наскаче кокошке, да би оне носиле — kokuoșu ĭe măĭ mare đikît gaina, are krĭastă mare ruoșîĭe, kukurigîĭe la vrĭame, șî nu duśe uauă, numa sîare pi gaiń, đi sî dukă ĭaļe [Por.] | ||
Петар (i. m.) — Pătru /Pătru/ — име Петар давало се великом броју мушке деце да буду јаки као камен, да буду здрави и да дуго живе — nume Pătru s-a dat la mulț kopiĭ voĭńiśeșć kă să fiĭe tarĭ ka pĭatra, să fiĭe sînatuoș, șă să traĭaskă mult — пошто је име Петар било многобројно, да би могли да их разликују и лако препознају, људи су из имена Петар извели многе форме — fînka nume Pătru a fuost mulțît, să puată să-ĭ razńaskă șî sî-ĭ kunuaskă ļesńe, lumĭa a proskuos mulće fuarme đi poļikre đin nume Pătru — од Петра су настала имена Петрика и Патруц, од Петрике Трика, а од Петруца Труце, од Труца опет Труја, и тако даље — đin Pătru a ĭeșît Petrikă șî Patruț, đin Petrikă Trikă, da đin Patruț Truța, đin Truță ĭară Truĭa, ș-așa-nainće — пар мушком имену Петар било је женско име Петрија, или Петра — parĭaka muĭerĭaskă alu nume voĭńiśesk Pătru a fuost Petriĭa, or Pĭetra [Por.] | ||
Петар (i. m.) — Pătru /Petru/ — памти се да стари, кад би помињали Сунце, нису говорили „Сунце” него „Петар”: изашао је Петар, зашо је Петар, и тако — sa țîńe minće kă aĭ bătrîń, kînd a vorbit đi Suare, nu ĭ-a spus „Suare”, numa ĭ-a ḑîs „Pătru”: a rîsarit Pătru, a zăvîrńit Pătru, ș-așa — Петром су Сунце звали и стари у Шарбановцу и Метовници — Pătru la Suare ĭ-a ḑîs ș-aĭ bătrîń în Șarbanuț șî-n Metońița [Crn.] | ||
пети (br.) — śinśiļa /cincilea/ — пети месец у години стари Власи су звали „флорар” — a śinśiļa lună în an rumîńi aĭ batrîń a kĭemat florarĭ [Por.] | ||
петина (i. ž.) — śinśime /cincime/ — делимо новац на пет делова, и свако узима по једну петину — înparțîm bańi în śinś pîărț, șî tuot nat ĭa kîć-o śinśime [Por.] | ||
Петковица (sint.) — VińirĭaMare /Vinerea Mare/ — Петковица је најстарија и најчешћа слава код Влаха иточне Србије — Vińirĭa Mare ĭe măĭ đes șî măĭ batrîn prazńik la rumîń în Sîrbiĭe — стари су причали да се по Петковици препознају Власи досељени из Влашке — aĭ batrîń a puvestît kă pi Vińirĭa Mare sa kunuosk rumîńi veńiț đin Rumîńiĭe — Петковица пада у јесен, не мења датум — prazńik Vińirĭa Mare kađe tuamna, nu skimbă datumu [Por.] | ||
петлова креста (sint.) — krĭastakokuoșuluĭ /creasta-cocoșului/ — петлова креста је баштенско цвеће, сади се јер је лепо и може да се суши за зиму — krĭasta kokuoșuluĭ ĭe fluare đin građină, sa puńe kî ĭe frumuasă șă puaće să sa ușće đi ĭarnă — од петлове кресте се праве китице цвећа за ношење на гроље — ku krĭasta kokuoșuluĭ sa fak kiț đi fluor đi dus la morminț [Por.] | ||
петљавина (i. ž.) — motîrșală /motroșeală/ — каква је петљавина међу њима, ни ђаво не зна — śe motîrșală va fi întra iĭ, ńiś draku nu șćiĭe — нису то чиста посла, него нека тешка мутљавина — nuĭe ăla lukru kurat, numa vro motîrșală grĭa [Por.] | ||
петљати (gl. p. ref.) — motîrșî /motroși/ — не може да дође одмах, јер има још да петља око неких кола — nu puaće să vină điluok, kă măĭ are să motîrśaskă pi lînga un kar — замајавао ју је празним причама, док јој није пукло пред очима с ким има посла — a motîrșîto ku vuorbe guaļe, pănă nu ĭ-a krapat uoki ku kare are trĭabă [Por.] | ||
петљати (gl.) — mîraśi /încâlci/ — од јутрос петља око кола, прави се да зна да их поправи — đi đesńață mîraśașće pi-nga kar, sa faśe kî șćiĭe să-l ogođaskă [Por.] | ||
петнаест (br.) — śinsprîaśe /cincisprezece/ — јефтино, кошта само петнаест динара — ĭepćin, kuaștîĭe numa śinsprîaśe dinarĭ — побегао сам од куће кад сам напунио петнаест година — am fuźit đi la kasă kînd am înpļińit śinsprîaśe ań — ни петнаест одсто није гласало за њега — ńiś śinsprîaśe la sută n-a glăsuit đi ĭel — петнаест хиљада — śinsprîaśe miĭ — остало је још петнаест дана до истека године — a măĭ ramas śinsprîaśe ḑîļe, pă sa-nkĭaĭe anu [Por.] | ||
петнаести (br.) — śinsprîaśiļa /cincisprecelea/ — сваког петнаестог дана примамо плату — în tuata śinsprîaśiļa ḑî în lună primim plata [Por.] | ||
Петричава (i. ž.) — Petriśaua /Petricaoa/ — Петричава је звано место у Рудној Глави, на подручју кулме Бубањ, тако названо због каменитог терена — Petriśaua je luok în Arnaglaua, în aritu kulmĭa Bubînuluĭ, așa numit kî ĭe luok petruos [Por.] | ||
Петровдан (i. m.) — Sîmpĭetru /Sâmpetru/ — Петровдан је празник који се светкује због грома — Sîmpĭetru ĭe sîrbatuare kare sa țîńe pintru trîasńiturĭ — на Петровдан се први пут покојницима намењује воће које је дозрело, а које до тада живи нису смели да једу — (rel.) la Sîmpĭetru măĭ întîń sa dau đi pomană la-ĭ muorț puame kare ažuns, da kare pănă atunśa aĭ viĭ n-a kućeḑat sî manînśe — у влашким причама, Свети Петар води вукове, држи рајске кључеве, бије грешну децу која су јела воће пре његовог дана, и др. — în povĭeșć rumîńešć, Sîmpĭetru puartă lupi, țîńe kĭeiļi raĭuluĭ, baće kopiĭi pîkatuoș kare a mînkat mĭară pănă la ḑîua luĭ, șî alta [Por.] | ||
петсто (br.) — śin-suće /cinci sute/ — дужан сам ти петсто динара, дао сам ти четристо, остало је да ти дам још сто — îț sînt datuorĭ śin-suće đi dinarĭ, ț-am dat patru suće, a măĭ ramas sî-ț dau măĭ o sută — петсто хиљада — śin-suće đi miĭ — пишемо: — skriĭem: 5555, śećim: śinś miĭ śin-suće śinḑăś șî śinś [Por.] | ||
пећ (i. ž.) — furună /forună/ — наши стари нису знали за фуруне, они су се грејали на камину — aĭ nuoștri aĭ batrń n-așćut đi furuń, iĭ sa-ngalḑît la kamin [Por.] | ||
пећи (gl. p. ref.) — friźe /frige/ — јагње на ражњу најбоље печем на жару од шљиве — mńelu pi frigare măĭ bun ăl frig pi karbuń đi prun — младеж се пече на сунцу, кад одлази на реку да се купа, а кад ради, бежи од сунца као од ђавола — ćińerișu sa friźe la suare kînd sa duśe la rîu sî sa skalđe, da kînd lukră, fuźe đi suare ka đi draku — хајдуци су људе пекли на ватри, само да им одају где су сакрили златнике — uoțî a fript lumĭa la fuok, numa să skuată đi la iĭ unđe a pitulat puoļi [Por.] | ||
пећи (gl. p. ref.) — kuaśe /coace/ — све што се меси од теста, пече се на ватри: или у црепуљи на камину, или у рерни шпорета — śe guod sa plumađiașće, sa kuaśe pi fuok: în śirińe la kamin, or în rĭernă la șporĭet — најслађији је хлеб који се пече у црепуљи испод сача — măĭ dulśe ĭe pîńa śe sa kuaśe în śirińe supt țîăst — година је била добра, и воће је раније дозрело — anu a fuost bun, șî puamiļi s-a kuopt măĭ ćimpuriu — чобанин није сачекао да шљиве добро сазру, него их је јео недозреле, па га је спопао пролив — pîkurarĭu n-așćetat pruńiļi sî sa kuakă bińe, numa ļ-a mînkat kruđe, șî l-a lovit pîșku — људи копају у њиви, а у подне сунце не да греје, него пече да ти се мозак топи у глави — uamińi sapă în luok, da la amńaḑîț suariļi nu kî arđe, numa kuaśe đi kriĭri țî s-a topĭesk în kap — жива гори од туге за сином који јој је скоро погинуо — s-a koaśe viĭe đi žăļ dupa kopilu śi ĭ-a perit đi kurînd [Por.] | ||
пецкати (gl. p. ref.) — ustura /ustura/ — пецка те кад си озлеђен, а додирнеш рану нечим сланим или киселим — ći ustură kînd iș fîrîmat, da aźunź ku śeva sarat or akru đi fîrîmatură — где те додирне коприва, не пецка те, него те сврби и жари (Танда) — unđe će prinđe urḑîka nu će ustură, numa će manînkă șî će arđe — белим луком се заљутиш, и пече те у устима (Рудна Глава) — ku usturuoĭu ći ĭuțășć șă ći ustură pin gură [Por.] | ||
печен (prid.) — fript /fript/ — прасе је добро печено, а јаре није — purśelu ĭe fript bun, da ĭedu nu — печен, недопечен — fript, ńidofript — лепиња печена на сунцу — ļipiĭa friptă la suare [Por.] | ||
печен (prid.) — kuopt /copt/ — хлеб је испечен, ручак је готов — pîńa ĭe kuaptă, prînḑu ĭe gata — шљиве су зреле, треба да их отресемо и сакупимо, да испечемо ракију — pruńiļi sînt kuapće, trăbă să ļi baćem șî să ļi adunăm sî friźem rakiu — ко гнојна бубуљица је, не смеш да га дираш, или да му кажеш нешто, одмах скаче да се свађа или да се бије — ka o bubă kuaptă ĭe, nu kućeḑ să-l dîrășć, or să-ĭ ḑîś śuava, uodma săre la sfadă or la bataĭe — недопечен, недозрео — ńidokuopt [Por.] | ||
печеница (i. m.) — pripaș /pripas/ — „припаш” је печење са ражња — pripașu ĭe friptură đi pi frigare — „припаш” се зове и прасе или јагње које је наменски остављено да се коље и испече на ражњу за неку свадбу или за неко друго весеље — pripaș sa kĭamă șî purśelu or mńelu kare ĭe adîns lasat sî sa taĭe șî sî sa frigă pi frigare đi vro nuntă, or đi vro alta visaļiĭe [Por.] | ||
печење (i. ž.) — friptură /friptură/ — некада су на свадбу гости доносили печење од куће — đimult la nuntă guoșći a dus friptură đi la kasă — сит сам чорбуљага, сањам да једем печење са ражња — mis satul đi ḑămuriĭ, visăḑ kî manînk friptură đi pi frigare [Por.] | ||
пеш (i. s.) — boțuakă /babete/ — идем да ловим пешеве виљушкицом — ma duk sî prind boțuoś ku furkița — за лов на пешеве треба добра мрежа — đi prins boțuoś trîabĭe bun skartaș [Crn.] | ||
пи-пи (uzv.) — puĭ-puĭ /pui-pui/ — са ’пи-пи’ се ваби живина да се скупи, да им се баци храна — ku ’puĭ-puĭ’ sa kĭamă uarîļi sî sa aduńe, să ļi sa labđe mînkare [Por.] | ||
пизда (i. ž.) — pizdă /pizdă/ — пичка је женска ствар — pizda ĭe trĭabă muĭerĭaskă — пичка код жене је скривена међу ногама — pizda la muĭare ĭe pitulată întra piśuare — пичка има усмине, сикиљ, длаке и рупу — pizda are buḑă, ļinđik, fluoś șî gaură — на зидовима пичкине рупе налазе се неки чворићи који се зову „крцмије”, и који жени доносе највеће задовољство — în parĭețî lu gaura pižđi ĭastă ńiskaĭ dulurĭ kare sa kĭamă „kîrțmiĭe”, șî kare duk la muĭare măĭ mare dulśață — длакава пичка — pizdă flokuasă — иди у пизду материну — (izr.) duće în pizda mînta [Por.] | ||
пиздурина (i. ž.) — pizdoșćină /pizdoștină ?/ — пиздурина је крупна, дебела и покварена жена — pizdoșćină ĭe muĭare mare, grasă șî strîkată [Por.] | ||
пијавица (i. ž.) — ļipituare /lipitoare/ — пијавица је љигава животиња, личи на глисту и живи у води — ļipituarĭa ĭe o žuavină ļigauă, samînă ku rîmă șî traĭașće în apă — са пијавицама су се некад лечили људи, стављали су их на болно место да кроз кожу сишу злу крв — ku ļipituoriļi đemult s-a ļikuit lumĭa, ļ-a pus la luok dureruos, să sugă sînźiļi ăl rău pin pĭaļe [Por.] | ||
пијан (prid.) — bat /beat/ — пио је целу ноћ, и дошао кући пијан — a baut tuata nuapća, ș-a veńit la kasă bat — мртав пијан — bat muort — пијан као ћурка — bat ka kurka [Por.] | ||
пијанац (prid.) — bautuorĭ /băutor/ — пијанац, али не прави неред — bautuorĭ, da nu faśe rîaļe [Crn.] — пијандура од кад га мајка родила — bautuorĭ đi kînd l-a turnat mumî-sa — бежи од њега, јер је једна тешка пијаница — fuź đi ĭel, kî ĭe un bautuorĭ grĭeu [Por.] | ||
пијаница (i. m.) — bețîĭuos /beţiv/ — пијаница је као и отац — bețîĭuos ĭe ka șî tatî-su [Crn.] | ||
пијанство (i. ž.) — bĭețîĭe /beţie/ — пијанство је тешка болест — bĭețîĭa ĭe grĭa buală — одао се пићу — s-a dat la bĭețîĭe [Por.] | ||
пијење (i. s.) — baut /băut/ — јако је слаб на пијењу, пиће га брзо хвата — tare slab ĭe la baut, ăl prinđe bĭarĭa ĭuta [Por.] | ||
пиле (i. m.) — puĭ /pui/ — пилетом се најчешће зову младунци који се легу из јаја — puĭ măĭ đes sa ḑîśe la-ĭ śe sa klośesk đin uauă — квочка с пилићима — kluoța ku puĭi — маца има четири младунца (мачића) — mîța are patru puĭ — дивље животње имају младунце које јако чувају док не одрасту, да могу сами да се хране — žuavińiļi aļi sîrbaćiśe au puĭ, kare tare pazăsk pănă nu krĭesk să puată sîngurĭ sî sa arańaskă — дођи бати, пиле моје, да ви’ш како баја љуби — vin la naĭka, puĭu mĭeu, să vĭeḑ kum naĭka țukă (folk.) — ткале су се поњаве или торбе са шарама разних врста — s-a țasut pătura au trasta ku puĭ în tuaće fĭelurĭ [Por.] | ||
пипање (i. ž.) — apipiĭală /pipăială/ — узалуд толико пипање по зидовима, нису нашли ништа — đi źaba atîta apipiĭală pi parĭeț, nu gasîră ńimika [Por.] | ||
пипање (i. ž.) — pipaĭală /pipăială/ — кад си у мрклом мраку, можеш да идеш само на пипање — kînd iș în ńegura bîznă, puoț să mĭerź numa la pipaĭală [Por.] | ||
пипати (gl. p. ref.) — apipai /a pipăi/ — мркли је мрак, и он пипа около да осети где је — ńagura bîznă ĭe, șî ĭel apipiĭe în okuol să priśĭapă unđe ĭe — пипни овде, види шта је — ĭe apipiĭe aiśa, vĭeḑ śi ĭe [Por.] | ||
пипати (gl. p. ref.) — pipăi /pipăi/ — жали се да ју је пипао, зато му је опалила шамар — sa vaĭtă k-a pipaito, đ-aĭa ĭ-a dat o palmă [Por.] | ||
писаљка (i. m.) — konđeĭ /condei/ — кондељом су бабе шарале ускршња јаја, а има посебних жена које и данас знају да шарају лескове штапове, који се на даћама намењују поконицима (Јасиково) — ku konđeĭu babiļi înkonđeĭe uauļi đi Pașć, da ĭastă muĭerĭ adînsă kare șî-n ḑî đi astîḑ șćiu să-nkonđeĭe bîće đi alun kare sa dau l-aĭ muorț đi pomană [GPek] | ||
писанија (i. s.) — portokuol /protokol/ — терали ме да потпишем некакву њихову писанију, али ја нисам хтео — ma mînat să iskaļiesk vrun portokuol aluor, ama ĭuo n-am vrut — навалио је на нас је један службеник из општине, показао нам је неки акт који је, вели, потписао председник, само да нас уплаши — a veńit pista nuoĭ o bukĭarță đi la oraș, ń-a aratat un portokuol kare, śikă, a iskaļit kîńezu, numa să ńi spomînće [Por.] | ||
писање (i. ž.) — skrisuare /scrisoare/ — био је добар ђак, нарочито га у писању нико није могао надмашити — a fuost bun șkolarĭ, adîns la skrisuare ńima nu l-a putut întreśa [Por.] | ||
писар (i. m.) — skriĭatuor /scriitor/ — писар је учен човек који зна да записује оно што људи говоре — skriĭatuor ĭe uom învațat kare șćiĭe sî skriĭe aĭa śe lumĭa vorbĭașće — на оном свету највећи писар је свети Петар, јер он записује колико је коме суђено да живи — (mit.) pi lumĭa-ĭa măĭ mare skriĭatuorĭ ĭe svići Pĭetre, kî ĭel skriĭe kît ĭe la tot nat ursat să traĭaskă [Por.] | ||
писар (i. m.) — pisarĭ /pisar/ — писар је био ћата у кнежевој канцеларији — pisarĭu a fuost skriĭatuorĭ în kînțalarĭa lu kińezu — памти се да су постојали мали писар и велики писар — sa țîńe mińća k-a fuost pisaro-l mik șă pisarĭo-l mare [Por.] | ||
писати (gl. p. ref.) — skriĭa /scria/ — некада давно писало се само кондељом — vrodată đi bătrîńață s-a skriĭat numa ku konđeĭu — пастири су писали на стаблима букве, или на печуркама — păkurari a skris pi butorśiļi faguluĭ, or kă pi śuperś — жене некад нису знале ни да пишу, ни да читају — muĭerļi đemult n-a șćut ńiś să skriĭe, ńiś să śećaskă [Por.] | ||
писмо (i. ž.) — karće /carte/ — писмо, које се слало са неком поруком, писало се кондељом — karće, kare s-a trîmĭes ku vro porînkă, s-a skris ku konđeĭu — сваки ђак има пуну торбицу књига, из којих учи — tot șkolarĭu are kesu pļin đi kărț, đin kare învață [Por.] | ||
писнути (gl. n.) — krîkńi /crâcni/ — кад сам био мали, нисам смео да писнем од мајке, а сада се деца пењу родитељима на врх главе — kînd am fuost mik, n-am kućeḑat să krîkńesk đi muma, da akuma kopiĭi sa suĭe în vîru kapuluĭ la parinț [Por.] | ||
пити (gl.) — bĭa /bea/ — пије воду — bĭa apă — пије због жеђи — bĭa đi sîaće — пије јер воли — bĭa kî-ĭ plaśe — пије од муке — bĭa đi nakaz — пије преко мере — bĭa pistă masură — пије па суши (чашу) — bĭa đi uskă (paru) [Crn.] — не пије ракију како се пије, него је халапљиво гута — nu bĭa rakiĭe kum sa bĭa, numa înduapă — долазаху код нас жандари, и јеђасмо добро, и писмо по целу ноћ — veńasă pi la nuoĭ žîndari, șî mînkasîm bińe, șî bĭasîm tuota nuapća — пуши дуван — bĭa tutun [Por.] | ||
питом (prid.) — blînd /blând/ — умиљато прасе одмах легне, чим ставиш руку на њега — purśelu al blînd điluok sî kulkă, kum puń mîna pi ĭel — дете је мирно, јер сам му показао прут — kopilu ĭe blînd, kî ĭ-am aratat žuarda [Crn.] — умиљато пиленце — puĭkiță blîndușîkă [Por.] | ||
питомити (gl. p.) — înblînḑî /îmblânzi/ — дивље прасе се лако припитоми — purśelo-l sîrbaćik sa îmblînḑîașće ļesńe [Por.] | ||
питомост (i. ž.) — blînḑîĭe /blândeţă/ — пас показује умиљатост, када маше репом — kîńiļi arată blînḑîĭa, kînd baće đin kuadă — много је благости било у говору мога деде — multă blînḑîĭe a fuost în vuorba muoșuluĭ mĭeu [Crn.] | ||
пиће (i. ž.) — bautură /băutură/ — за свадбу је потребно много пића — đi nuntă trîabĭe bautură multă [Crn.] — отишли су на једно пиће у кафану, а остали су цео дан — s-a dus la o bĭeotură în kafană, da a ramas ḑîua tuată [Por.] | ||
пиће (i. m.) — bĭare /bere/ — ово је превише пића за нас двојицу — asta ĭe prĭa multă bĭare đi nuoĭ duoĭ — слатко пиће — bĭare dulśe — ухватило га пиће, опио се — la prins bĭarĭa — тешко подноси пиће, постаје „тежак” кад се опије — grĭeu ĭe la bĭare — наврати код мене на по пиће — dăĭ pi la mińe la o bĭare — скупио сам шљиве, ложим казан да испечем ракију, да имам пиће за славу — am adunat pruńe, kuok kazanu șă fak rakiu să am bĭare đi prazńik [Por.] | ||
пихтије (i. ž.) — pipćiĭ /piftie/ — пихтије су врста јела које се најчешће спремају зими — pipćiĭi sînt un fĭeļ đi mînkarĭe kare sa faśe măĭ đes ĭarna — пихтије се спремају од свињских ногица, које се скувају и оставе да се охладе — pipćiĭļi sa fak đin piśuariļi puorkuluĭ, kare sa fĭerb șî sa lasă sî sa raśiaskă — има посебан дан у години када се спремају пихтије да би се намениле мртвима — ĭastă o ḑî adînsă în an kînd sa sprimĭesk pipćiĭli sî sa đa đi pomană la-ĭ muorț [Por.] | ||
пихтијне задушнице (sint.) — muoșîđipipćiĭ /moși ?/ — пихтијне задушнице су празник кад се за мртве спремају пихтије — muoșî đi pipćiĭ ĭe sîrbatuare kînd đ-aĭ muorț sa fĭerb pipćiĭļi — пихтијне задушнице падају увек у суботу, пре месних поклада — muoșî đi pipćiĭ kad întođeuna sîmbîtă înainća lu zîpostîtu đi karńe — поред пихтија, за покојнике се кува и жито са млеком, па на овај дан падају и житне задушнице — pi lînga pipćiĭ, đ-aĭ muorț sa fĭarbe șî grîu ku lapće, đ-aĭa în ḑîua-sta kad șî muoșî đi grîu — на пихтијне задушнице не ради се због стоке — la muoșî đi pipćiĭ nu sa lukră pintru viće [GPek] | ||
пичка (i. ž.) — fofoluankă /fofoloancă/ — узалуд се трудиш, она чува своју пизду добро, не даје је ником — đi źaba ći kinuĭ, ĭ-a pazîașće fofoluanka iĭ bińe, n-o dă la ńima — жена „фофолонка” је другим речима „пиздурина”, курва — muĭarĭa „fofoluankă” ĭe în alt fĭeļ „pizdoșćină”, kurvă — старе жене нису називане „фофолонкама”, само млађе — l-aļi batrîńe muĭerĭ nu sa ḑîs „fofoluankă”, numa l-aļi măĭ ćińire [GPek] — момци, држ’те се добро, иде на вас једна длакава пиздурина (Рудна Глава) — baĭețîlor, țîńețî-va bińe, ăći vińe o fofoluankă mare pista vuoĭ [Por.] | ||
пичкица (i. ž.) — pizduĭkă /pizduică/ — оф, леле, леле, каква пичкица од жене је ова жена — of, lălă, lălă, śe pizduĭkă đi muĭare ĭe asta muĭarĭe [Por.] | ||
пишање (i. ž.) — pișatură /pișătură/ — разболео се чича, и има тежак проблем са пишањем — s-a bulnavit muoșu, șă are tare nakaz ku pișatura [Por.] | ||
пишати (gl. p. ref.) — pișa /pișa/ — пиша ми се — îm vińe sî ma piș — мушкарац пиша стојећи, а жена треба да чучне кад пиша — uomu sa pișă đin piśuare, da muĭarĭa trăbe sî sa ćușćașkă kînd sa pișă — од страха се упишао у гаће — đi frikă, s-a pișat în izmĭańe — попишам му се у сланик — (psov.) pișî-ma în suoļńița luĭ [Por.] | ||
пишманити се (gl. ref.) — pișmańi /răzgândi/ — није човек од речи, лепо се договоримо и почнемо посао, после два-три дана он се попишмани и оде — nuĭe uom đi trĭabă, frumuos ńi vorbim șî-nśepĭem ku lukru, dupa doa-triĭ ḑîļe ĭel sa pișmańiașće șî sa duśe — требало је да се жени, али се девојка предомислила — a trîbuit sî sa-nsuare, ama fata s-a pișmańit [Por.] | ||
плав (i. s.) — albastru /albastru/ — тамно плав, тегет — albastru înkis [Por.] | ||
плав (prid.) — vînît /vânăt/ — ведро небо је плаво — śerĭu sańin ĭe vînît — плава боја — farba vînîtă — тамно плав — vînît înkis — светло плав — vînît đeșkis [Por.] | ||
плакати (gl. p.) — plînźa /plânge/ — немој плакати тиолико, јер те данас нико не чује — nu ći plînźa atîta, kă astîḑ ńima nu ć-auđe — плакао је за њим толико да се сав покидао — s-a plîns dupa ĭel atîta đi tuot s-a rupt — ја плачем, ти плачеш, он плаче, сви плачемо од жалости за њим — ĭuo m-a plîng, tu ći plînź, ĭel sa plînźe, tuoț ńi plînźem đi duoru luĭ [Por.] | ||
пламен (i. ž.) — balbataĭe /bâlbătaie/ — гори ватра без пламена — arđe fuoku fîră balbataĭe — мали пламен, велики пламен — balbataĭe mikă, balbataĭe marĭe [Crn.] — пламен ватре — para fuokuluĭ [Por.] | ||
пламен (i. ž.) — pară /pară/ — пламен ватре — para fuokuluĭ — много је крушака на овој крушци — mulće pĭară în pîăro-sta — пара је испарина — pară ĭe abur — (досл.) „ватра и пламен”, за човека који лако плане — fuok șî pară [Por.] | ||
пламен (i. ž.) — bilă /bilă/ — ватра има „било”; „било” је пламен који сукља увис кад ватра гори — fuoku are bilă; bila ĭe para śe sa rađikă în sus kînd fuoku arđe [Por.] | ||
пламењача (i. m.) — tăčuńe /tăciune/ — ове године жито је пуно пламењаче — ano-sta grîu ĭeste pļin đe tăčuńe [Kmp.] | ||
пламењача (i. ž.) — bastră /peronosporă/ — пламењача је изгорела паприку — bastra a ars piparka [Hom.] | ||
пламењача (i. m.) — taśuńe /taciune/ — пламењача је житна болест — taśuńiļi ĭe buala grîuluĭ [Por.] | ||
план (i. ž.) — sokoată /socoată/ — кад бих имао времена, лако бих открио његов план — kînd aș avĭa vrĭame, ļesńe ĭa-ș afla aluĭ sokoată [Bran. | ||
пландиште (i. ž.) — ḑîkatuare /zăcătoare/ — овце одмарају на пландишту, а чобанин спава у дебелом хладу — uoĭļi ḑak la ḑîkatuare, da pîkurarĭu duarme la umbra gruasă [Por.] | ||
планина (i. m.) — munće /munte/ — чим би се отопио снег, терали су овце у планину — kum sa fi luvat zapada, a mînat uoĭļi la munće — сви стари су живели у планини — tuoț aĭ batrîń a trait pi munće [Por.] | ||
планинац (mn. munćeń) — munćan /muntean/ — човек који живи на планини је планинац — uom kare traĭașće în munće ĭe munćan [Por.] | ||
планински (prid.) — muntuos /muntos/ — удала се из равнице у планинско село, и куне јежа што је направио толика брда — đi la luok putrîvit s-a mîritat în sat muntuos, șî numa blastîmă ariśu đi śe a fakut atîća śuoś — Пореч је планинска област — Porĭeśa ĭe țînut muntuos [Por.] | ||
пласт (i. ž.) — klańe /claie/ — пласт се садева од стогова сена, који су скупљени од навиљака са откоса — klańa sa grîmađiașće đin porkuoń đi fîn, kare sînt adunaț đin kupițaļe đi pi otkuoș — пласт може бити плашћен од сена или сламе — klańa puaće să fiĭe grîmađită đi fîn or đi paĭe — пласт саденут на дрвету, зове се патул — klańa grîmađită în ļemn sa kĭamă patul — пласт се дене око стожера, који га држи да се не криви од ветра или кише, и да не падне — klańe sa grîmađiașće pinga țapă, kare o țîńe să nu sa strîmbe đi vînt or đi pluaĭe, șî sî nu kadă — пласт се некад правио на самој ливади, и стока се тамо ранила јер се од њиховог гнојива ђубрила ливада — klańa đemult sa fakut în ļivađe, șî a koluo s-a dat la uoĭ đi mînkarĭe, kî đin tuoru luor sa torît ļivađa — сваки пласт саденут на ливади био је ограђен сеником, да не може стока да га чупка са свих страна — tuota klańa fakută în ļivađe, a fuost îngrađită ku țarku, să nu puată vićiļi s-o śupă đin tuaće părțîļi — на врху пласта меће се лемез, направљен од четири гране свезане врховима, који држи сено да га не развеје ветар — la vîru klăńi sa puńe panžînu, fakut đin patru tîrșurĭ ļegaće la vîr, kare țîńe fînu să no-l zbuare vîntu [Por.] | ||
плата (i. ž.) — sîmbriĭe /simbrie/ — „симбрија” је била накнада која се давала слугама када су отпуштани на Митровдан — sîmbriĭa a fuost plata kare s-a dat la sluź kînd s-a đizļegat la Sîmĭedru — о накнади слуга се погађао са газдом на Ђурђевдан, а добијао је на Митровдан — đi sîmbriĭe s-a tokmit sluga ku stapînu la Sînźuorḑ, da a kîpatato la Sîmĭedru [Por.] | ||
плата (i. ž.) — plată /plată/ — ради мало, а има велику плату — lukră puțîn, da are plată mare — радници примају плату месечно — lukratuori primĭesk plata la lună [Por.] | ||
платити (gl. p. ref.) — plaći /plăti/ — прескупо га је платио — prĭaskump l-a plaćit — није имао паре да плати све дугове — n-avut bań să plaćaskă tuaće dătoriĭ [Por.] | ||
платница (i. ž.) — plaćikă /plătică/ — платница је најмања риба у нашим рекама — plaćika ĭe măĭ mik pĭașće în rîurļi nuaștre [Por.] | ||
плаћен (prid.) — plaćit /plătit/ — тај посао није добро плаћен — lukro-la nuĭe bun plaćit — све што је везано за покојникову даћу треба да буде плаћено — tuot śe ĭe ļegat đi pomana muortuluĭ, trăbe să fiĭe plaćit [Por.] | ||
плач (i. s.) — plîns /plâns/ — плач до неба не помаже у глувом друштву — plînsu pănă-n śier n-aźută-n țara surdă [Por.] | ||
плачинта (i. ž.) — plaśintă /plăcintă/ — плачинта је велика влашка посластица — plaśinta ĭe mare dulśață alu Rumîń — плачинта се прави од теста, јаја и сира — plaśinta sa faśe đin aluvat ku uauă șî ku brînḑă — тесто за плачинте се меси на лопару и оклагијом развлачи у лист — aluvatu đi plaśintă sa plumađiașće pi fund, șî ku sulu sa înćinźe în fuaĭe — у једну паницу разбију се јаја и здроби сира и помеша се кашиком да се направи надев — într-o strakină sa sparg uauă șî sa zdrumikă brînḑă șî sa mĭastîkă ku ļingura sî sa fakă kufîrțău — лист теста развученог на лопару за плачинту, премаже се надевом, и преклопи у шестоугаоник — fuaĭa đi aluvat, înćinsă pi fund đi plaśintă, sa mînžîașće ku kufîrțău, șî sa-npîatură în șasă kuolțurĭ — плачинта се пржи у тигању — plaśinta sa friźe ĭn ćigańe — сви Власи спремају плачинте за Лазареву суботу, јер верују да је тај Лазар био неко дете које је умрло од жеље за плачинтама — tuoț Rumîńi fak plaśinț la Sîmbîta lu Lazîr, kă krĭed kă Lazîr-ăla a fuost vrun kopil kare a murit đi duoru lu plaśinț — кад год су се састајали љубавници, љубавница би свом љубавнику спремила плачинте и испржила пиле — kînd guod sa-ntîńit ibuomńiśi, ibuomńika la ibuomńiku iĭ ĭ-a fakut plaśinț șî ĭ-a fript puĭu [Por.] | ||
плашити (gl. p. ref.) — spomînta /spăimânta/ — имали смо учитеља који нас је плашио батинама ако говоримо влашки — am avut daskîl kare ń-a spomîntat ku bataĭe dakă vorbim rumîńașće [Por.] | ||
плетеница (i. ž.) — bĭerkă /bercă/ — исплела је косу у плетеницу — a-npļećit pîăru în bĭerkă — исплети ми косу у две плетенице — înpļećașće-m pîăru ku duauă bĭerś [Crn.] — девојка има дугу кику (Плавна) — fata are berkă lungă [Pad.] | ||
плетеница (i. ž.) — bîrță /bercă/ — малој девојчици лепо стоје кике — la fată mikă frumuos iĭ șîađe ku bîrță [Por.] | ||
плетеница (i. ž.) — kikă /chică/ — кика је женска коса уплетена у плетеницу — kikă ĭe păr muĭerĭesk înpļećit în bîrțâ — некада су све ученице носиле косу уплетену у кике — đemult tuaće șkolarițîļi a dus păr înpļećit în kike — јуче су детету исекли прамен косе, крстили га, и направии велико весеље — ĭerĭ ĭ-a luvat đin kikă la kopil, la bućeḑat, ș-a fakut visaļiĭe mare — клип је пустио свилу, кукуруз је добар за кување — druga a slubaḑît kikă, kukuruḑu ĭe bun đi fiert [Por.] | ||
плетеница (i. ž.) — îmļećitură /împletitură/ — мајка је изаткала платно за торбе са црвено-белим плетеницама — muma a țasut đi trășć pĭaćik ku împļećitură ruoșu ku alb — двоструке плетенице — îmļećitură đi duauă [Por.] | ||
плећа (i. ž.) — spinare /spinare/ — плећа су горњи део човекових леђа, од лопатица до кркаче — spinarĭa ĭe parća alu șăļiļi uomuluĭ a đi sus, đi la lupaćiță pănă la gîrgă — оборио га је на плећа, и почео да га млати — l-a trînćit pi spinare, șî s-a pus ku bataĭa pi ĭel [Por.] | ||
пливање (i. s.) — notat /înotat/ — деца су отишла џумле на реку, јер су нашла добре тишаке за пливање — s-a dus kopiĭi śuardă la rîu, k-a gasît ćișńe buńe đi notat — не знам да пливам, јер на планини нема воде ни за купање, ни за пливање — nu șću să nuot, kă la munće nuĭe apă ńiś đi skaldat, ńiś đi notat [Por.] | ||
пливати (gl.) — nota /înota/ — одрасо сам у планини далеко од реке, зато не знам да пливам — am krĭeskut la munće đeparće đi rîu, đ-aĭa nu șću să nuot — он плива јако добро, сме и на Дунаву да плива — ĭel nuată tare bińe, kućaḑă șî la Dunîrĭe sî nuaće — ко не зна да плива, може да се удави и у плиткој води — kare nu șćiĭe sî nuaće, puaće sî sa-ńaśe șîn apă skundă — кад су прелазили Дунав, бегунци из Влашке су пливали са тиквама о појасу — kînd a trĭekut Dunîrĭa, fugari đin Rumîńiĭe a notat ku truaśiļi la brîu [Por.] | ||
плиска (i. ž.) — pļiskă /plișcă/ — плиска живи поред воде, никада не мирује, само скакуће с камена на камен, а реп јој подрхтава горе-доле као лист на ветру — pļiska traĭașće pi lînga apă, ńișkînd nuĭe mĭarńikă, numa sîare đi pi pĭatră pi pĭatră, da kuadă-ĭ trîămură în sus-în žuos ka frunḑa la vînt [Por.] | ||
плитак (prid.) — skund /scund/ — ту је река плитка, можеш лако да је пређеш — aśi ĭe rîu skund, puoț să-l trĭeś ļesńe — паница је плитка, није добра за дробљење млека — strakina ĭe skundă, nuĭe bună đi đimikat lapćiļi [Por.] | ||
пловка (i. ž.) — rață /raţă/ — пловке држе они којима је кућа поред неке воде — răță țîn aăĭa kare sînt ku kasa pi lînga vro apa — плован — rațuoń — пловка кваче — (onom.) rața măkîĭe — дивља пловка — rață sîrbaćikă [Por.] | ||
плод (i. ž.) — bukată /bucată/ — напунише трпезу плодовима — umplură masa ku bukaće — родило је плодова свих врста: краставац, паприка, лук, парадајс, купус, а и меса ће бити за зиму — a rođit bukaće đi tuotă suarta: krastavĭeț, piparkă, śapă, potloźań, varḑă, da șî karńe o sî fiĭe đi ĭarnă [Crn.] — година је била лоша, није било плода једног да ставиш у уста — anu a fuost rău, n-a fuost o bukată sî ĭaĭ în gură — сто на помани пун је ствари свих врста — astalu la pomană pļin ĭe đi bukaće în tuaće fĭelurĭ [Por.] | ||
плодан (prid.) — rođituorĭ /roditor/ — види се да ће ова година бири родна — sa vĭađe kă anu-sta o să fiĭe rođituorĭ — њива поре реке је јако плодна — luok pi lînga rîu ĭe tare rođituorĭ [Por.] | ||
плоча (i. ž.) — ļaspiđe /lespede/ — плоча је пљоснат, широк и округао камен — ļaspiđa ĭe pĭatră lată, spuțîrĭe șî totîrlată — стари гробови били су покривени каменим плоча — mormînțî aĭ batrîń, a fuost astrukaț ku ļaspiḑ [Por.] | ||
плуг (i. m.) — plug /plug/ — гвоздени плуг — plug đi fĭer — плуг са дрвеним гредељем — plug ku grinđeĭ đi ļiemn — плуг са точковима — plug ku ruoț — плуг са једним раоником — plug đi arat pi o parće — плуг са два раоника, плуг обртач — plug ku duauă pîărț, plug obrăț — плуг обртач имали су само богаташи — plug obrăț avut numa găzdoćińi — плуг за преоравање земље између редова посејаних биљака; плуг прашач — plug đi prașît — кад користиш плуг прашач, не треба да се копа између редова — kînd daĭ la kukuruḑ ku plugu đi prașît, nu să sapă pintra rîndurĭ — за огртање кукуруза, на плугу прашачу постављају се метална крилца — đi fakut mușuruoń la kukuruḑ, la plugu đi prașît sî pun kormańe — плуг са раоником за чишћење снега на путевима — plug đi zapadă — мештани су очистили пут плугом за снег — saćańi a rîńit drumu ku plugu đi zapadă [Crn.] — толико смо били сиромашни да ни плуг нисмо имали, зајмили смо га од суседа — atîta am fuost đi saraś, đi ńiś plug n-am avut, l-am luvat înprumut đi la veśiń [Por.] | ||
плућа (i. m.) — fikatalb /plămîn/ — најтежа плућна болест била је сушица — măĭ grĭa buala lu fikaț-ăĭ albĭ a fuost uskatura [Por.] | ||
плућњак (i. ž.) — sugituare /plămânăriță/ — плућњак расте поред воде потока и цвета рано у пролеће — sugituarĭa dă pinga ape la boruź, șî-nfluare primovara în vrĭame — деца кад нађу плућњак, кидају му цвет и сишу га, јер је јако сладак — kopiĭi kînd află sugituarĭa, iĭ rup floarĭa ș-o sug kî are tare dulśață — плућњак се код нас кува и пије јер је добар лек за кашаљ — sugituarĭa la nuoĭ sa fĭarbe kî ĭe bun sî sa bĭa ka ļak pintru tușît [GPek] | ||
пљоснат (prid.) — blańiu /pleoștit/ — раван као даска, без иједног чвора — fakut blańiu, fara ńiś un nuod — мртав пијан лежи пљоштимице у блату — bat muort, ḑaśe blańiuluĭ în morśilă — положен пљоштимице, са широм страном ка ослонцу (Танда) — pus blańiuluĭ — воденично вретено има метанли врх, плоштимице истањен да би ушао у паприцу, која има четвртасту рупу — fusu muori are vîr đi fĭer, askuțît blańiuluĭ đi sî tuńe-n pîrporiță, kare are gaură în patru mukĭe [Por.] | ||
пљус (uzv.) — fļuț /fliuţ/ — уђе учитељ љут, и не пита ко је крив, него је сваком дечаку „пљус! пљус!” по један шамар преко образа, и оде — tună daskîlu mîńiuos, șî ńiś nu măĭ întraba kare ĭe đevină, numa la tuoț kopiĭ „fļuț! fļuț!" kîć-o palmă pista obraz, și sa dusă [Por.] | ||
пљусак (i. s.) — uzoń /torenţială ?/ — леле, види какав пљусак, као да сипа ведрицом — a lălă, kată kum ploaĭe uzuoń, tuornă ka ku gaļata [Pom.] — одједном је ударио јак пљусак, и сви су покисли до голе коже (Рановац) — dîntr-odată s-a pus un uzuoń ku tuot, șî tuoț s-a udat fļuarkă — прекинули су кошење, јер је ударио на њих један јак пљусак (Рашанац) — s-a lasat dă kosît, k-a veńit un uzuoń tare prăsta ĭeĭ [Mlava] — јутрос је био јак пљусак (Исаково) — dăsńață a fuost mare uzuoń [Mor.] | ||
пљуска (i. ž.) — fļuță /fliuţe/ — буди добар, да не добијеш једну пљуску од мене — fi bun, să nu kapiț o fļuță đi la mińe [Por.] | ||
по (predl.) — dăspră /despre/ — били су браћа по мајци — a fuost fraț dăspră mumî-sa — говорим о данашњим Власима, како су се посрбили тако брзо — vorbăsk dăspră rumîńi dă astîḑ, kum s-a sîrbitu-să așa dă ĭut [Bran. | ||
по (predl.) — pi /pe/ — по целој ливади изникло је трње — pi tuată ļivađe a dat spiń — није му учинио по вољи, и он се наљутио — nu ĭ-a fakut pi plaku luĭ, șî ĭel s-a mîńiĭat — нису приметили да је лед на путу — n-a bagat sama kî ĭe gĭață pi drum — све је пало само на његову главу — tuot a kaḑut numa pi kapu luĭ — тукао се са неким људима са брда — s-a batut ku ńiskaĭ uamiń đi pi munće — преместио се са стоком из долине у планину, јер је тамо паша боља — s-a mutat ku vićiļi đi pi vaļe la munće, kă a koluo ĭe pașuńa măĭ bună — видео је неко дете како краде — a vaḑut pi vrun kopil kum fură — није хтео да наврати код мене — n-a vrut să đa pi la mińe [Por.] | ||
по (pril.) — kîći /câte/ — један по један, и сви уђоше унутра — kîći unu, kîći unu, șă tuoț tunară înuntru — иду на вашар у друштву, по два, по триј — sa duk la bîlś đi soțîĭe, kîći doĭ, kîći triĭ [Por.] | ||
побегуља (i. ž.) — fugarńiță /fugarniţă ?/ — побегуља је жена која је одбегла од мужа и отишла другом, или се вратила мајци — fugarńiță ĭe muĭarĭa kare a fuźit đi la uom șî s-a dus la altu, or s-a întuors la mumî-sa [Por.] | ||
побелео (prid.) — albit /albit/ — рубље је избледело на сунцу — rufiļi a albit la suare [Por.] | ||
побратим (i. m.) — fîrtat /fârtat/ — он је мој побратим још од младости — ĭel ĭe fîrtatu mĭeu înga đi la ćińerĭață — добри пријатељи — fîrtaț buń [Por.] | ||
побратимство (i. ž.) — fîrtațîĭe /fârtaţie/ — јако побратимство имамо нас двојица, руке да нам секу, један другог не издајемо — tare fîrtațîĭe avĭem nuoĭ duoĭ, mîńiļi să ńi taĭe, unu pi altu nu izdîăm [Por.] | ||
побратим (i. m.) — furtat /fârtat/ — имам једног побратима, бољи је од мог брата — am un furtat, măĭ bun ĭe dăkĭt fraćiļe al mĭeu [Mlava] | ||
поватарац (i. s.) — aburĭel /aburel/ — дунуо је кроз грање топао лахор — a batut pin krĭanźe un aburĭel kald [Por.] | ||
поверење (i. s.) — kreḑamînt /crezământ/ — није човек од поверења — nuĭe uom đi kreḑamînt — имао је јако поверење само у брата — avut tare kreḑamînt numa în fraći-su [Por.] | ||
повесмо (i. s.) — fuĭuor /fuior/ — повесмо је оно што се добија када се конопља провуче кроз гребенм и спремно је за предење — fuĭuor ĭe aĭa śe sa kapîtă kînd sa traźe kîńipa pin drîgļiaće, șî ĭe sprimit đi tuors — вунени конац — fuĭuor đi lînă — танак стуб дима излази кроз оџак — fumu mĭarźe fuĭuor pi kuoș — смолавој жени вашке иду у строју преко чела — la muĭare smolao mĭerg paduki fuĭuor pista frunće — када је змај летео преко неба, иза њега се вукао млаз искрица — kînd zmău a zburat pista śierĭ, dupa ĭel s-a tras fuĭuor đi skinćiĭ — „фујор” се као надимак даје човеку који је висок и мршав — fuĭuor sa poļikrĭaḑă uomu kare ĭe nalt șî supțîrĭe — од надимка „фујор” (повесмо) настаје посрбљено влашко презиме Фујорић или Фујоровић — đin poļikră fuĭuor, ĭasă prezimiļi rumĭńesk sîrbizat Fuĭorić or Fuĭuorović [Por.] | ||
повисок (prid.) — naltuț /năltuţ/ — повисок је онај који је нешто вишљи од осталих из његове врсте — naltuț ĭe aăla kare ĭe kîta măĭ nalt đi kît alalț đin vrsta luĭ — на путу преко планине, има само једно невисоко брдо, и друго ништа — pi drumu pista munće, ĭastă numa o śuakă naltuță, șî alta ńimika [Por.] | ||
повраћање (i. ž.) — vomatură /vomătură/ — можда је трудна, кад је спопало толико повраћање — puaće-fi înkarkată, kînd a prinso atîta vomatură — пласт стоји накриво, и кад буде дунуо неки јак ветар, има да буде такво расипање сена, да га нећемо сакупити никад — klańa stă strîmbă, șî kînd va baća vrun vînt tare, o să fiĭe așa vomatură đi fîn đi n-o sî-l măĭ adunăm vĭek [Por.] | ||
повраћати (gl. p.) — voma /voma/ — напио се као ћурка, и сада само повраћа — s-a-nbatat ka kurka, ș-akuma numa vuamîĭe — кад је мотала клубе, није конац намотала чврсто, па се клубе сада сво размотало — kînd a gemuit, n-a strîns ața pi gĭem bińe, șî gĭemu akuma tuot s-a vomait [Por.] | ||
повраћача (i. ž.) — zatkă /zatcă/ — повраћача је дугачак штап, увучен у главу задњег вратила, којим ткаља отпушта основу, када се напуни „спац” — zatka ĭe un bît lung, învîrat în kapu sululuĭ al đinapuoĭ, ku kare țîsatuarĭa slubuađe urḑala kînd sa umpļe spațu [Por.] | ||
повраћена вода (i. ž.) — apăîntuarsă /apă întoarsă/ — повраћена вода је вода која се у матици окреће у месту, која се креће уназад — apa întuarsă ĭe apă kare-n matkă sa-nvîrćașće în luok, kare sa-ntuarśe napuoĭ — повраћена вода носи се врачари, која у њој изводи бајалицу која се зове „враћање чини” — apa întuarsă sa duśe la vrîžîtuare, șî ĭa ku ĭa faśe đeskînćik kare sa kĭamă „întorsură” [Por.] | ||
повреда (i. ž.) — lovitură /lovitură/ — озледа је повреда на људском телу која је настала када се човек нечим ударио — lovitură ĭe fîrîmatură pi trupu uomuluĭ kare s-a fakut kînd uomu s-a lovit ku śuava [Por.] | ||
повреда (i. ž.) — uśisură /ucisură/ — дете крије да има повреду на нози, јер се боји да ће га отац грдити — kopilu pitulă kă are uśisură la piśuor, sa ćame kă-l zbĭară tatî-su [Por.] | ||
повредити (gl. p. ref.) — uśiźe /ucide/ — на месту где се повредио, има модрицу — la luoku unđe sa uśis, are vînațală [Por.] | ||
повређен (prid.) — uśis /ucis/ — дете је дошло од стоке сав повређен, и жали се да је пао у неку увалу, трчећи за одбеглом стоком — kopilu a veńit đi la viće tuot uśis, șă sa vaĭtă kă a kaḑut în vro borugă, aļergînd dupa viće fuźiće [Por.] | ||
погађање (i. ž.) — bruđală /brodeală/ — чудим се, толико њихово покушавање да нађу сакривено благо, и на крају шипак — ma mir, atîta brođala-luor sî gasiaskă bańa-ĭ pitulaț, șî la urmă ńimika, đin triĭ pĭ-a măĭ lungă [Por.] | ||
поган (prid.) — spurkat /spurcat/ — поган посао на говно смрди — lukru spurkat puće la kakat — оскрнављену даћу покојник не прима — pomana spurkată al muort nu primĭașće — дете, опогањено од кукавице, научи да у пролеће доручкује свакога јутра, пре него што истера стоку — kopilu spurkat đi kuku, sa-nvață primovara sî manînśe în touta đimińața, pănă nu slubuađe vićiļi — бајалица против погани — đeskînćik đi spurkat [Por.] | ||
поганштина (i. ž.) — spurkaśuńe /spurcăciune/ — кукавица што опогањује својом песмом није ништа према погаништинама које праве врачаре — kuku śe spurkă ku kînćiku luĭ nuĭe ńimika spre spurkaśuńiļi ś-o fak vrîžîtuoriļi [Por.] | ||
погинути (gl.) — peri /peri/ — три сина је имала, сва тројица су погинула у ратовима — triĭ kopiĭ avut, toț triĭ a perit pin raturĭ — војнички лешник носили су Власи у ратовима, да их чува да не погину од метка — aluna voĭńiśaskă a dus rumîńi pin raturĭ, să-ĭ pazaskă să nu pĭară đi plumb — много које шта им је нестајало из куће, док нису ухватили слугу у крађи — mulće kare śe ļ-a perit đin kasă, pănă n-a prins pi sluga în furaluk — изгубио сам га из вида — mĭ-a perit đin uokĭ [Por.] | ||
погнут (prid.) — apļekat /aplecat/ — откад она овца стоји погнуте главе, можда јој је од нечега припала мука — đi kînd uaĭa-ĭa stă ku kapu apļekat, puaće-fi đi śieva ĭ-a kaḑut grĭeu [Por.] | ||
погодан (prid.) — putrîvit /potrivit/ — стари су знали да изаберу погодно место за копање земунице — aĭ batrîń a șćut să aļiagă luok putrîvit đi sapat borđiĭu — добро је ткала, али није најбоље умела да одабере усклађене боје, јер не иде свака боја једна с другом — a țasut bun, ma n-a do șćut să aļiagă fărburĭ putrîviće, kă nu mĭarźe tuota farba una ku alta [Por.] | ||
погодити (gl.) — brođi /brodi/ — пробао је, мучио се, на крају пронађе рупу у огради, и изгуби се — śerkă, sa kinui, la urmă brođi gaura-n gard, șî sa pĭerdu — ако не познајеш место, тешко ћеш пронаћи пут — dakă nu kunuoșć luoku, amunka brođeșć drumu [Por.] | ||
погодити (gl. p. ref.) — putrîvi /potrivi/ — нису погодили пут, па су залутали — n-a putrîvit drumu, ș-a rîtaśit — био је добар стрелац, могао је каменом да погодио птицу док лети — a fuost arkaș bun, a putut ku pĭatra să putrîvĭaskă pasîrĭa pănă zbuară [Por.] | ||
погрбити се (gl. p. ref.) — înkîrļiga /încârliga/ — неко се погрби или од бола или од старости — uomu sa înkîrļigă or đi durĭare or đi bătrîńața [Por.] | ||
погрбити се (gl. p. ref.) — kokoșa /cocoșa/ — човек се погрбљује кад му се од старости искриви кичма а глава му падне — uomu sa kokoșășće kînd đi bătrîńață iĭ sa strîmbă uosu spinări da kapu iĭ kađe în źuos — петао наскаче кокошке кад скочи на њих и нагази их отпозади — kokuoșu kokoșaḑă gaińiļi kînd sîare pi ĭaļe șă ļi kalkă pi đinapuoĭ [Por.] | ||
погрбљен (prid.) — đeșalat /deșelat/ — изнурен сам од посла, није ми до весеља — mis đeșalat đi lukru, nu mi đi visaļiĭe — седло на коњу стоји лабаво, треба га затегнути — șaua la kal stă đeșalat, trîabe strînsă [Por.] | ||
погрбљен (prid.) — înkîrļigat /încârligat/ — од болова ишао је недељу дана погрбљен као лула — đi druĭare a mĭers o stamînă înkîrļigat ka lula [Por.] | ||
погрбљен (prid.) — kokoșat /cocoșat/ — искривила му се кичма, па је све до смрти ишао погрбљен — iĭ s-a strîmbat uosu spinări, șî pănă la muarće a mĭers tuot kokoșat [Por.] | ||
погреб (i. s.) — îngropamînt /îngropamânt/ — на сваком погребу лупа црквено звоно, и излази поп са литајама — la tuot îngropamîntu baće arîngu la bisîarikă, șî ĭasă puopa ku litiĭļi [Por.] | ||
подбадати (gl. p. ref.) — bolđi /boldi/ — троножац није раван, неки чвор ме боде у задњицу — skamnu nuĭe ńaćid, ma bolđașće un nuod ăn kur — ћушни га, да се помери мало на тамо — bolđal, sî sa muće măĭ înkolo — кад ме погледа оним зрикавим очима, страх ме пресече — kînd ma bolđiașće ku uoki-ĭa kĭortavĭ, frika ma taĭe [Por.] | ||
подбел велики (i. m.) — ropan /ropan/ — подбел расте поред воде; има велики лист који су копачи некада стављали на главу уместо шешира, када је била велика жега — ropanu krĭașće pi lînga apă; are frunḑă kare sîpatuori đemult a pus în kap în luok đi pîlariĭe, kînd a fuost žîăgĭ mare — од подбелове цевке деца су некада правила фрулу — đin duda ropanuluĭ kopiĭi vrodată a fakut fluir [Por.] | ||
подбелиште (i. s.) — ropańiș /ropaniș/ — не може се више ићи поред реке од подбелишта — nu măĭ sa mĭarźe pi lînga rîu đi ropańiș [Por.] | ||
подбрадак (i. m.) — barbarĭ /bărbie/ — кад виолина има подбрадак, боље лежи на рамену виолинисте — kînd lauta arĭe barbarĭ, mîĭ bińe șîađe pi umîru lu lautarĭ [Crn.] | ||
подбунити (gl. p.) — bundușî /bunduși ?/ — подбуњује људе по селу да смене кнеза — bundușîașće lumĭa pin sat sî-nskimbĭe kińezu — љубавница га је нахушкала да напусти жену — ibuomńika la bundușît sî lasă muĭarĭa [Crn.] | ||
подбуњивање (i. ž.) — bundușală /bundușeală ?/ — кад су га затворили, престао је са подбуњивањем — kînd la înkis, s-a lasat đi bundušală — из хушкања се изродила буна — đin bundușală s-a fakut raskuol [Crn.] | ||
подвољак (i. ž.) — barbiĭe /bărbie/ — гојазан човек, велика гуша — uom gras, barbiĭa marĭe [Crn.] — барбија је дебелина под гушом, код човека, или неке животиње — barbiĭe ĭe grasîmĭa supt barbă, la uom, or la vro vită [Por.] | ||
подврнут (prid.) — sumĭat /sumet ?/ — иде са заврнутим ногавицама, иако је изашао из блата — mĭarźe ku śuariśi sumĭaț, dakă a ĭeșît đen morśilarĭ [Por.] | ||
подељен (prid.) — împarțît /împărțit/ — имање је добро подељено на децу, и сви су задовољни — moșîĭa ĭe împarțîtă kalumĭa la kopiĭ, șî tuoț sînt bukuruoș [Por.] | ||
подивљати (gl. p. ref.) — sîrbaśi /sălbătici/ — животиња, да не подивља од рођења, не би могла опстати у шуми међу осталим дивљим зверима — žuavina, să n-ar sîrbaśi đi mikă, n-ar puća rămîńa viĭe-n padure întra alće žuaviń sîrbaćiśe — мало дете, ако га подигну лоши и умно поремећени родитељи, може да подивља као животиња — kopilo-l mik, dakă-l krĭesk parințî răĭ șî bolnavĭ la kap, puaće să sa sîrbaśiaskă ka žuavina — мани га дођавола, јер од када је остао сам, подивљао је сасвим — lasă-l drakuluĭ, kă đe kînd a ramas sîngur, a sîrbaśit đe tuot [Por.] | ||
подина (i. ž.) — pođală /nod de imală în lână/ — подина је чвор од прљавштине у овчјој вуни, који настаје кад овца прође кроз трње — pođală ĭe nîklă đi imală în lîna uoĭi, kare sa faśe kînd uaĭa trĭaśe pin spiń [Por.] | ||
подина (i. ž.) — pođină /podină/ — подина је доња половина пласта — pođina ĭe žumataća klăńi a đi žuos [Por.] | ||
подливено млеко (i. ž.) — stragĭață /străgheaţă/ — „страгјаца” је млеко у које је стављена маја, и које треба да се стегне да би се добила каша — stragĭața ĭe lapćiļi în kare ĭe pus kĭagu, șî trîabe sî sa strîngă sî sa fakă kaș [GPek] — „страгјаца” је млеко кад почне да се сири (Лука) — stragĭața ĭe lapćiļi kînd s-apukă sî să-nkĭaźe — и код нас је „страгјаца” исто, подливено млеко (Кривељ) — șî la nuoĭ ĭe stragĭață tot aĭa, lapćiļi-nkĭegat [Crn.] — подливено млеко кориситло се као лек за очи (Близна) — stragĭața a fuost ļak đi uokĭ — кад се кувао сапун, на дну бакрача остајала је каша, звала се страгјаца, њоме се прало док се не би стего сав сапун (Танда) — kînd s-a fĭert sapunu, la fundu kaldări a ramas śir, la kĭmat stragĭață, ku ĭel s-a spalat pănă nu sa do slait sapunu tuot [Por.] | ||
подметнут (prid.) — supus /supus/ — ставио је подвале под кацу с купусом, и одиго је мало од земље, да не иструне — a supus ńișći podvaļe supt kada ku varḑă, ș-a rîđikato kîta đi la pomînt, să nu putraḑaskă — кад је Србија била поробљена од Бугара, многи нису могли да их трпе, па су се одметнули у шуму — kînd Sîrbiĭa a fuost supusă la bugarĭ, mulț n-a putut să-ĭ sufere, ș-a fuźit în duos [Por.] | ||
подметнути (gl. p. ref.) — supuńe /supune/ — док се не подметну леђа, не може да се заврши посао — pănă nu sa supuńe șăļiļi, nu sa puaće gaći lukru — где он подмеће глави, многи не подмећу штап — unđe ĭel supuńe kapu, mulț nu supun bîtu [Por.] | ||
подмукао (pril.) — ponćiș /ponciș/ — тако подмуклу жену још свет није видео — așa muĭare ponćișă n-a măĭ vaḑud lumĭa — гледали су се подмукло тако дуго да су сви мислили да ће се ухватити за гушу — s-a uĭtat ponćiș unu la altu așa đi mult đi tuoț a ginđit kă o sî sa ĭa đi gît [Por.] | ||
подне (i. s.) — amńaḑîț /amiază/ — још један сат до подне — măĭ un śas pănă la amńaḑîț — пре подне — înainće đi amńaḑîț — до подне — pînă-n amńaḑîț — после подне — dupa amńaḑîț — носи ручак копачима — duśe amńaḑîțu la sîpatuorĭ — време је за ручак — vrĭamĭa đi amńaḑîț — сунце је у зенуиту — suarļi la amńaḑîț — одлетео ка југу — a zburat kîtra amńaḑîț — (демон.) поноћница, шумска мајка (Танда) — amńaḑîța nuopțî [Por.] | ||
подне (i. s.) — nămļaḑîț /nămiază/ — стигло је подне, време је за ручак — aźuns nămļaḑîțu, vreamea ĭe dă prînḑî — после подне идемо на купање (Рановац, Слана) — după nămļaḑîțî ńe duśiem la skăldat [Mlava] | ||
подношка (i. ž.) — talpiță /tălpiţă/ — подношка је дашчица испод разбоја, везана за нитњачу, на коју ткаља нагази када мења нити — talpița ĭe o blanuță supt razbuoĭ, ļegată đi fuśel la iță, pi kare țîsatuarĭa kalkă kînd skimbă ițîļi — табанчић је мали табан, као код детета — talpiță ĭe talpă mikă, ka la kopil [Por.] | ||
подражаван (prid.) — îngînat /îngânat/ — ја сам хтео најбоље, на крају сам испао рогоња: пред људима сам имитиран и исмејан — ĭuo am vrut măĭ bun, la urmă am ĭeșît kornut: întra lume sînt îngînat șî fakut đi rîs [Por.] | ||
подражавање (i. ž.) — îngînatură /îngânare/ — сит сам твог имитирања — mis satul đi îngînatura a tĭa [Por.] | ||
подражавати (gl.) — îngîna /îngâna/ — немој ме имитирати (=немој ми се ругати), јер ћеш добити батине! — nu m-a-ngîna, kî kapiț bataĭe! [Por.] | ||
подригивање (i. ž.) — rîgaĭală /râgăială/ — подригивање за столом није леп обичај — rîgaĭala dupa masă nuĭe ađet frumuos [Por.] | ||
подригивати (gl.) — rîgîi /râgăi/ — човек подригује најчешће после неког јела, које му надима стомак — uomu rîgîĭe măĭ đes dupa vro mînkare, kare-ĭ înflă burtă [Por.] | ||
подседлица (i. s.) — poklad /pocladă/ — подседлица се прави од више поњава, пришивених овде-онде да се не би рашиле, и ставља се коњу под седлом, да га седло не жуља — pokladu sa faśe đin măĭ mulće pîăturĭ, kusuće unđe-unđe să nu sa đisfakă, șî sa puńe la kal supt șaua, sî nu-l bată șaua pi șîaļe [Por.] | ||
подужи (prid.) — lunguļieț /lunguleţ/ — и да буде коса мало подужа, није важно, данас је таква мода — șî să fiĭe păru kîta măĭ lunguļieț, nu sa kată, akuma ĭe așa puortu [Por.] | ||
подупирање (i. ž.) — propćală /propeală/ — покушали су са разним начинима подупирања, све је било узалуд — a śerkat ku măĭ mulće fĭelurĭ đi propćaļe, tuot a fuost điźaba [Por.] | ||
подупирач (i. ž.) — pruoptă /proptă/ — толико је велики род био, да су ставили подупираче под воћке да се не би сломиле — atîta ruodu đi mare a fuost, đ-a pus pruopće supt pomĭ să nu sa frîngă [Por.] | ||
подупрети (gl. p. ref.) — propći /propti/ — подупрли су зид танким даскама које нису издржале, и зид се обрушио — a propćit zîdu ku blăń supțîrĭ kare n-a țînut, șî zîdu s-a sudumit — срамежљив момак, долази девојци и само се ослања на ограду, ни у двориште не улази — baĭatu rușînuos, vińe la fată șî numa sa propćașće đi gard, ńiś în traușă nu tună [Por.] | ||
подупрт (prid.) — propćit /proptit/ — дуго је стајала једна крушка посађена од предака, подупрта са свих страна свакојаким подупирачима — mult a statut un păr pus đi stramoșî, propćit đin tuaće părțîļi ku propće în tuot fĭeļu — накривио се пласт, али није пао јер је био ослоњен на једно дрво у бизини — s-a strîmbat klańa, ma n-a kaḑut kă a fuost propćită în trun ļemn đin aprape [Por.] | ||
подуторањ (i. m.) — garđinarĭ /gardinar/ — подуторањ је пинтерски алат за обележавање жљеба на бурету — garđinarĭu ĭe alatu lu pintărĭ đi însamnat žgĭabu la butuoń — по трагу подутора дуби се утор, у који улеже буретово данце — pi sîmnatura garđinarĭuluĭ sa skobĭașće žgĭab, în kare sa bagă fundu butuońuluĭ [Por.] | ||
подшишан (prid.) — ratuns /rătund/ — лепо је кад видиш да је сва омладина подшишана и очешљана — frumuos ĭe kînd vĭeḑ kî ĭe tuot ćińerișu ratuns șî pipćenat [Por.] | ||
подшишати (gl. p. ref.) — ratunźe /rătunde/ — човек се подшишује само кад скраћује косу, а не шиша је сасвим — umu sa ratunźe kînd numa skurtă păru, da no-l tunźe đi tuot [Por.] | ||
пожар (i. s.) — pîržuol /pârjol/ — у јесен се пале стрништа да се нађубри земљиште — tuamna sa fak pîržuaļe în grîńișće, sî sa torîaskă pomîntu — са пожарима су се у планини правили пашњаци са добром травом за стоку — ku pîržuaļe s-a fakut pi munće pașćuńe ku ĭarbă bună đi viće [Por.] | ||
пожаревина (i. ž.) — pogară /arsură/ — пожаревина је шума проређена пожаром, да би се створило место где ће нићи трава за напасање стоке — pogară ĭe padurĭe rară fakută ku pîržuol, đi sî sa fakă luok unđe să đa ĭarba đi paskut vićiļi [Por.] | ||
пожњевен (prid.) — sîśarat /secerat/ — њива је пожњевена када се са ње скине жито и остане само слама — luoku ĭe sîśarat kînd đi pi ĭel sa rađikiă grîu, și ramîn numa paĭiļi [Por.] | ||
пожурити (gl. ref.) — rîpeḑî /repezi/ — замолио ме је да пожурим до њега, и ја сам пожурио колико год сам могао — s-a rugat đi mińe sî ma rapĭed pănă la ĭel, șî ĭuo m-am rîpeḑît kît guod am putut [Por.] | ||
пожутео (prid.) — îngîlbińit /îngălbenit/ — болестан од жутице, пожутео је као восак — bolnau đi gîlbinare, a-ngîlbińit ka śara — дошла је јесен, пожутело је лишће у шуми — a veńit tuamna, a-ngîlbińit frunḑa în duos — кад му рекоше да му је мајка умрла, он се изгуби, и стајаше једно време блед и одузет, без капи крви у лицу — kînd îĭ spusîră k-a murit mumî-sa, ĭel sa pĭerdu, șî statu într-o vrĭame îngîlbińit șî luvat, fara pik đi sînźe în firĭe [Por.] | ||
пожутети (gl. p. ref.) — îngîlbeńi /îngălbeni/ — кад је чуо какво се зло десило код куче, пожутео је и скаменио се — kînd auḑî śe râu s-a fakut la kasă, îngîlbeńi șî înkrîmeńi [Por.] | ||
позајмљен (prid.) — împrumutat /împrumutat/ — нема он свој новац, све што има је позајмљено, он за друго и не зна сем за дугове — n-are ĭel bańi luĭ, tuot śe are ĭe împrumutat, ĭel đi alta ńiś nu șćiĭe numa đi dîtoriĭ [Por.] | ||
позајмљивање (i. s.) — împrumutat /împrumutare/ — данас се зна само за позајмљивање новца, а некада је било позајмљивања разних врста — akuma sa șćiĭe numa đi împrumutărĭ la bań, da vrodată a fuost împrumutarĭe în tuaće fĭelurĭ [Por.] | ||
позван (prid.) — kĭemat /chemat/ — нису сви били позвани на посао, био је позван само један број младих — n-a fuost tuoț kĭemaț la lukru, a fuost kĭemat numa un numîr đ-aĭ ćińirĭ [Por.] | ||
поздер (i. m.) — pazdărĭ /puzdere/ — конопља има стабло, поздер, и нити, конце који се одвају за ткање — kîńipa are bît, pazdărĭ, șî fuĭuor, ață kare sa đispart đi țasut — поздер ĭе оно што отпада од конопље или лана, када се набојником млате у трлици — pazdărĭ ĭe aĭa śe kađe đin kîńipă or đin in, kînd sa bat ku nabuoĭńiku în proțap — са поздером се некада палила свећа или петролејка, ватром са камина — ku pazdărļi đe mult s-a aprins lumanarĭa, or lampa đi gas, ku fuoku đi la kamin — кад се неки земљани суд разбије на ситне парчиће, каже се да се направио поздер од њега — kînd sa sparźe vrun vas đi pomînt în parśiaļe marunće, sa ḑîśe kî s-a fakut pazdărĭ đin ĭel [Por.] | ||
поздрав (uzv.) — țamtaļe /ţămtale/ — кад се сретну два познаника на путу, један каже „Буна каља!” (=Сретан пут!), а други му се захваљује са „Цамтаље!” — kînd sa-ntîńiesk duoĭ kunoskuț în drum, unu ḑîśe „Bună kaļa!”, da alalalt iĭ mulțamĭașće ku „Țamtaļe!” [Por.] | ||
позивање (i. ž.) — kĭemare /chemare/ — толико његово дозивање, а не одазива се нико — atîta kĭemare đi ĭel, da nu sa raspunđe ńima [Por.] | ||
позивати (gl. p. ref.) — kĭema /chema/ — позивао га је више пута да наврати, али овај није хтео — l-a kĭemat đi măĭ mulće uorĭ să đa pi la ĭel, ama aăsta n-a vrut — како се зовеш? — kum ći kĭamă? — зовем се Петар — ma kĭamă Truță [Por.] | ||
позлатити (gl. p.) — auri /auri/ — идем код златара да ми позлати прстен — ma duk la aurarĭ sî-m aurĭaskă ińelu [Por.] | ||
позлаћен (prid.) — aurit /aurit/ — позлаћује се истопљеним златом — sa aurĭașće ku auru topit — што год да је позлаћено, има највећу вредност на свету — śe gud va fi aurit, are măĭ mare vrĭad pi pomînt [Por.] | ||
познавати (gl. p. ref.) — kunoșća /cunoaște/ — хтео је да се упозна самном, али се мени момак није допао — a vrut sî sa kunuaskă ku mińe, ama miĭe baĭatu nu mi sa-mparut — познајемо се још од малена — ńi kunoșćem înga đi miś — ако се не знају сада, једном ће се упознати сигурно — dakă nu sa kunuosk akuma, sa va kunoșća vrodată sigurat [Por.] | ||
познаник (i. m.) — kunoskut /cunoscut/ — нисмо никакав род, само смо познаници с посла — nu sînćem ńiś un ńam, numa ńis kunoskuț đi la lukru — чека да му дође неки познаник — așćată să-ĭ vină vrun kunoskut [Por.] | ||
познаница (i. ž.) — kunoșćință /cunoștinţă/ — чича се хвалио да је као млад имао у сваком селу по једну познаницу — muoșu s-a labdat kă în ćińerĭață avut în tuot satu kîć-o kunoșćință — она је његова познаница однедавно — ĭa ĭe kunoșćința a luĭ đi kurînd [Por.] | ||
познанство (i. ž.) — kunuașćire /cunoaștere/ — лаже па цепа да има многа познанства у граду, тамо га не зна нико — minće đi rupe kă are kunuașćire ku mulț în oraș, akolo no-l șćiĭe ńima — познанство из војске, прешло је у пријатељство — kunuașćire đin vuoĭskă a trekut în prećeńiĭe [Por.] | ||
познат (prid.) — kunoskut /cunoscut/ — пре рата они су били богаташи, познати у целом Поречу — înainća đi rat, iĭ a fuost găzdoćiń, kunoskuț în tuota Porĭeśa — кад се вратио из рата, нису га препознали ни пси, ни деца — kînd s-a-ntuors đin rat, nu l-a kunoskut ńiś kîńi, ńiś kopiĭi [Por.] | ||
појас (i. m.) — brîu /brâu/ — ухватио га је чврсто око појаса, и оборио на земљу — l-a prins tare đi brîu, șî l-a trînćit la pomînt — појас од тканице — brîu đi śiștuarĭe — појас са каишем — brîu ku kurauă — врста игре у колу, у коме играчи једни друге држе рукама за појас — žuok đi brîu — покољења и покољења Влаха су живела овде — brîurĭ șî brîurĭ đi rumîń a trait aiśa — ја сам треће колено мом прадеди — ĭuo sînt a triĭļa brîu lu tatamuoș — унук ми је друго колено — ńipuotu mi a duoĭļa brîu [Crn.] — до петог колена у роду нису се узимали међусобно — pănă la śinś brîńe în ńam nu s-a luvat uńi ku alțî [Por.] | ||
појата (i. ž.) — poloșće /poloște/ — појата обухвата конаке за људе и за стоку, на имању удаљеном од села — poluoșća kuprinđe konaśiļi đi uamiń ș-aļi đi viće, la moșîĭe đipartată đi sat [Por.] | ||
појачан (prid.) — întarit /întărit/ — ставили су још једну греду на брвну, и сада можеш прећи са товаром на леђима, јер је брвно добро појачао — a măĭ pus o bîrnă la punće, ș-akuma poț trĭśa ku tovaru-n șîaļe pi ĭa kă ĭe punća întarită bun — набилли су кочеве поред стожера, сада је добро учвршћен да се више не клати — a batut parĭ pi lînga țapă, akuma ĭe întarită bińe să nu sa măĭ klaćińe — у земљи стврднутој као камен, не може се копати — în pomînt întarit ka pĭatră, nu sa puaće sapa [Por.] | ||
појење (i. s.) — adapat /adăpat/ — време је за појење стоке — vrĭamĭa ĭe đi adapat vićiļi [Crn.] — била је велика суша, и данашња киша донела је једно обилно напајање овој сувој земљи — fusă sîaśita mare, șî pluaĭa đi astîḑ điață un adapat bun la pomînto-sta uskat [Por.] | ||
појило (i. ž.) — adapatuare /adăpătoare/ — појило је пресушило, где ли ћемо појити стоку, не знам — adapatuarĭa a sakat, unđe am adapa vićiļi, nu șću [Crn.] — стока, када је жедна, сама иде на неку бару или језерце где може да нађе појило — vićiļi, kînd sînt satuasă, sîngure trag la vro baltă or vrun lak unđe puot sî gasaskă adapatuare — валов је пун лишћа — adapatuarĭa ĭe pļină đi frunḑă — направио је валов од дебла — a fakut adapatuare đin butuarkă [Por.] | ||
појити (gl. p. ref.) — adapa /adăpa/ — треба напојити стоку на потоку — trîabe adapa vićiļi la borugă — пада киша, напаја земљу — pluaĭe, adapă pomîntu [Por.] | ||
показивати (gl. p.) — arata /arăta/ — причај, али немој показивати руком на мене — puvesta, ama nu arata ku mîna kîtra mińe — признај дело, да те не откријем ја — spuńeț lukru, să nu ći arăt ĭo — тврдоглав, тешко му човек може доказати да није у праву — tare đi kap, amunka uomu puaće-ĭ arata kă nu vorbĭașće đirĭept [Por.] | ||
покварен (prid.) — strîkat /stricat/ — воденица не ради, већ трећи дан је покварена, а нико не миче прстом да је поправи — muara nu lukră, a triĭļa ḑî ĭe đi kînd ĭe strîkată, da ńima nu puńe mîna s-ogođaskă — не зна се ко је од њих двоје покваренији: он, или његова жена — nu sa șćiĭe đin iĭ duoĭ kare ĭe măĭ strîkat: ĭel, or muĭari-sa — покварен као мућак — (izr.) strîkat ka putragańu [Por.] | ||
покварен (prid.) — grețuos /grețos/ — чорба је покварена, има гадан укус, тера ме на повраћање — ḑama strîkată, are gust grețuos, ma mînă să vărs — само храна може бити покварена — numa mînkarĭa puaće să fiĭe grețuasă [Por.] | ||
поквареност (i. m.) — strîkaśuńe /stricăciune/ — данас људи готово сви као да су оболели од покварености, не зна се ко је од кога поокваренији — astîḑ lumĭa gata tuată ka kînd s-a bulnavit đi strîkaśuńe, nu sa șćiĭe kare đin kare ĭe măĭ strîkat [Por.] | ||
покварењак (i. s.) — turugă /turugă/ — овај из Миријева је велики покварењак — asta dîn Mireiĭva ĭe mare turugă [Pom.] | ||
покварењак (i. ž.) — strîkatură /stricătură/ — ђаво ће знати где је нашла неког покварењака, и отишла с њим у бели свет — draku va șći unđe s-a gasît ku vro strîkatură, șî s-a dus ku ĭel în lumĭa albă [Por.] | ||
поклон (i. s.) — plokuon /plocon/ — осрамотио се, отишао је на свадбу без поклона — s-a fakut đi rușîńe, s-a dus la nuntă fara plokuon [Por.] | ||
поклопац (i. s.) — kapak /capac/ — поклопац је ствар којом се затвара нешто шупље што има отвор на врху — kapak ĭe lukru ku kare sa-nkiđe śuava guol śе аре gaură la vîr — дрвени поклопац имају бунар или нека рупа уземљи, имају ладица или сандук, а може имати и ведро са водом — kapak đi ļemn are bunarĭu or vro gaură-n pomînt, are lada or sanduku, da puaće avĭa șî vadra đi apă — много кућа које су подигнуте на ветрометини, имају дрвене капке на прозорима — mulće kăș kare sînt fakuće în vînt, au kapaśe đi ļemn la ferĭeșć [Por.] | ||
покретан (prid.) — miśkatuorĭ /mișcător/ — покретно је нешто што је направљено да стоји, али није везано за то место, него се може померити у страну — miśkatuorĭ ĭe śuava śe ĭe fakut sî șća, ama nuĭe ļegat đi luoko-la, numa sa puaće miśka în ļăturĭ — мучњак на воденици је покретан сандук, јер га можеш померити у страну кад радиш око воденичног камена — mîșńiku la muară ĭe ladă miśkatuare, kă puoț s-o muț în lăturĭ kînd lukri pi lînga pĭatra muori [Por.] | ||
покретан (prid.) — umblatuorĭ /umblator/ — горњи воденични камен је покретан, а доњи није — pĭatra đi muară a đi sus ĭe umblatuare, da a đi žuos nu [Por.] | ||
покривати (gl. p. ref.) — astruka /astruca/ — покрива дете због хладноће (да му не буде хладно) — astrukă kopilu đi frig — огрће семе ситном земљом (при окопавању) — astruka samînța ku pomînt marunt — покрива кућу (ставља кров или цреп на крову) — astrukă kasa — покриј очи — astrukă-ț uoki [Crn.] — скрива срамоту, скандал — astrukă rușîńa — ћути, покриј се, да те више нико не чује — taś, astrukî-će, să nu ći măĭ audă ńima [Por.] | ||
покривач (i. m.) — astrukamînt /astrucământ/ — покривач за зграде — astrukamînt đi konaśe — сламни покривач — astrukamînt đi paĭe — вунени покривач — astrukamînt đi lînă [Crn.] — није имао пара, па му је кућа остала непокривена — n-avut bań, șî ĭa ramas kasa fara astrukamînt [Por.] | ||
покривен (prid.) — astrukat /astrucat/ — киша може да падне, кућа је покривена — puaće sî pluaĭe, kasa ĭe astrukată [Crn.] — кад си добро покривен, нећеш се прехладити — kînd iș bun astrukat, nu raśieșć [Por.] | ||
покривка (i. m.) — kovîlśir /coviltir/ — ковилтир је кровни покривач — kovîlśir ĭe astrukamîntu kășî [Por.] | ||
покровац (i. s.) — prokovăț /procovăţ/ — покровац је парче тканине којом се покрива храна када се носи на њиву — prokovățu ĭe un parśiel đi pînḑă, ku kare sa astrukă mînkarĭa kînd sa duśe la luok [Por.] | ||
покровац (i. s.) — pokrouț /pocrovăț/ — покровац је врста поњаве којом се покрива коњ од грла до репа, да се не прехлади — pokrouțu ĭe un fĭeļ đi pîătură ku kare sa astrukă kalu đi la gît păn-la kuadă, să nu raśiaskă [Por.] | ||
покућарица (i. ž.) — sămikariță /sămicariţă ?/ — покућарице су се код нас звале жене, Влајне из Неготинске Крајине, које су ишле од куће до куће, и трампиле робу — sămikariță la nuoĭ s-a kĭemat muĭerĭ, rumînke đi la Kraĭna Ńigoćinuluĭ, kare a mĭers đi la kasă la kasă ș-a skimbat marfa — покућарице су нудиле робу за коју је код нас била несташица, а од нас су узимале највише вуну, јер у Крајини није било оваца као код нас — sămikariță a înđemnat lumĭa ku marfă đi kare la nuoĭ a fuost ńistoțală, da đi la nuoĭ a luvat măĭ mult lînă, kî la Kraĭna n-a fuost uoĭ ka la nuoĭ [Por.] | ||
покушавање (i. ž.) — śerkatură /încercare/ — покушај још једном, ако видиш да ти не иде, дигни руке од даљег покушавања — śarkă măĭ odată, dakă vĭeḑ kă nu-ț mĭarźe, rađikă mîńiļi đi altă śerkatură — узалудан покушај — (u izr.) śerkatură guală [Por.] | ||
покушати (gl.) — śerka /încerka/ — покушао је да подигне сам, и видео је да не може — a śerkat sî rađiśe sîngur, ș-a vaḑut kă nu puaće — ја покушавам с великом муком да оставим пиће, а он ме тера на силу да пијем — ĭuo śerk ku mare kin să ma las đi bĭare, da ĭel ma mînă ku sîla sî bĭeu — само пробај да ме удариш, ако смеш — numa śarkă să daĭ în mińe, dakă kućeḑ — сто пута да покуша, неће утећи од мене — đi o sută đi uorĭ să śarkă, nu skapă đi mińe — пробај ме, па види сам да ли сам добра — śarkî-ma, pî vĭeḑ sîngur o sînt bună — пробао сам и баталио, нисам способан за тај посао — am śerkat, șî m-am lasat, nu mis kadîr đ-ala lukru [Por.] | ||
пола (i. ž.) — žumaće /jumate/ — преписао му је отац само половину имања — ĭ-a skris ta-su numa o žumaće đe moșiĭe [Dun.] | ||
полагано (pril.) — miriuor /mereor/ — ишао је полагано, корак за кораком — a mĭers miriuor, paș dupa paș — чича иде полако, а баба се полагано вуче за њим — muoșu mĭarźe merĭeu, da baba sa traźe miriuor dupa ĭel [Por.] | ||
полазак (i. ž.) — pļekare /plecare/ — свануло је, време је за полазак — s-a varstar zoriļi, vrĭamĭa ĭe đi pļekare [Por.] | ||
полако (prid.) — aļin /alene/ — споро се окреће, само што није стао — sa-nvîrćașće aļin, numa śe n-a statut [Por.] | ||
полако (pril.) — merĭeu /mereu/ — иде полако јер се не жури нигде — mĭarźe merĭeu kă nu sa grabĭașće ńiśunđe — споро, спорије, најспорије — merĭeu, măĭ merĭeu, șîmăĭ merĭeu [Por.] | ||
полен (i. s.) — ponou /polen/ — полен је жути прах који праве цветови у пролеће, а пчеле га сакупљају за мед — ponou ĭe pulbur galbin kare-l fak fluoriļi primovara, da albińiļi ăl adună đi mńare [Por.] | ||
полица (i. ž.) — laviță /laviță/ — лавица је даска стављена на два трупца иза врата камина, на којој се држе судови за воду — lavița ĭe o blană pusă pi doĭ truș dupa ușă la oźak, pi kare stau vasurļi ku apă — неки лавицом зову и корице испод воиденичног коша — uńi ḑîk laviță șî la postavița đi supt kuoșu muori [Por.] | ||
полица ? (i. ž.) — fiulare /fiulare/ — јарам је био слаб, и кад су волови повукли, пукла је полица — źugu a fuost slab, șî buoĭi kînd a tras, a pokńit fiularĭa — „фиуларе” је назив за кожу испод говеђег врата, она која виси од њушке до груди — fiulare sa kĭamă șî pĭaļa đi supt gît la viće, aĭa kare spînḑură đi la buot, păn-la pĭept [Por.] | ||
половина (i. ž.) — žumataće /jumătate/ — нешто што је цело, има две половине — śuava śe ĭe întrĭeg are doă žumatăț — половине су увек једнаке — žumatățîļi sînt întođeuna tot una [Por.] | ||
полог (i. s.) — kuĭbar /cuibar/ — полог је јаје које се оставља у гнезду, да би кока носиља навикла да носи јаја увек на том месту — kuĭbar ĭe uou kare sa lasă în kuĭb, đi sî gaina outuare fakă învățu sî uave întođeuna-n loko-la [Por.] | ||
положен (prid.) — kulkat /culcat/ — положено је нешто стоји лежећи у кревету или на земљи — kulkat ĭe śuava śe stă înćins pi pat or pi pomînt [Por.] | ||
поломљен (prid.) — frînt /frânt/ — терао га је газда да ради са сломљеном руком — la mînat gazda să lukrĭe ku mîna frîntă — пао је са дрвета, и остао је шлогиран са поломљеном кичмом — a kaḑut đin ļiemn, șî a ramas uloźit ku osu spinărĭ frînt — слабашан је, јадничак, долази са посла сав сломљен — slabuț ĭe, saraku, vińe đi la lukru tuot frînt — оставила га је девојка, и он пати сломљеног срца — la lasat fata, șî ĭel pațîașće ku ińima frîntă [Por.] | ||
полуга (i. s.) — pîrpak /pălpag/ — прпак је краћа и јача мотка којом су се запрежна кола кочила на низбрдици — pîrpak ĭe o palugă đi ļiemn skurtă șî gruasă, ku kare s-a-npiđekat karu đi vaś, kînd a mĭers înkarkat pi stîrmină — кад хоћеш да закочиш кола, прпак гурнеш кроз спице задњих точкова, упоредо са осовином, и вежеш га конопцем да не спадне — kînd vrĭeĭ s-înpĭađiś karu, pîrpaku ăl petrĭeś pin spiță lu ruoțîļi đi-napuoĭ, bîrabar ku uosiĭa, șă-l ļieź ku sfuara să nu piśe — прпаком се помажеш када треба да помериш с места нешто тешко — ku pîrpak ć-ažuț kînd trăbe să mișć đin luok śuava grĭeu — од чеири гране везане на врху и стављене преко стога, прави се лемез који држи стог да га не растури ветар — đin patru krĭenź ļegaće la vîr șă pusă pista porkuoń, sa faśe pîrpak kare țîńe porkuońu să nu-l sprînžaskă vîntu [Por.] — прпак је била једна врста старинске кочнице за запрежна кола (Бучје) — pîrpaku a fuost un fĭeļ đe pĭađikă bătrîńaskă đe karu đe viće [Crn.] — прпак је велика мотка са којом можеш да млатиш шта хоћеш (Дебели Луг) — pîrpak ĭe śumag mare ku kare puoț să baț śe vrĭeĭ [GPek] | ||
полуга (i. ž.) — palugă /pălugă/ ◊ палугă ĭе пражîнă скуртă șî груасă, ку каре са рађикă врун товар грĭеу ла кумпаńалă — | ||
пољана (i. ž.) — kîmpiĭe /câmpie/ — поље је место без дрвећа, а пољана је дугачко поље — kîmp ĭe luok unđe nuĭe padure, da kîmpiĭe ĭe kîmp lung [Por.] | ||
пољана (i. ž.) — poĭană /poiană/ — пропланак је чисто место у шуми обрасло травом, без дрвећа — poĭană ĭe luok kurat în padure ku ĭarbă bună đi paskut, fara ļiamńe — пољана је отворено место без дрвећа, широко и равно, остављено за ливаду или ораницу — poĭană ĭe luok đeșkis fara ļiamńe, larg șî poļažńik, lasat đi ļivađe or đi aratură [Por.] | ||
поље (i. s.) — kîmp /câmp/ — поље је равно и отворено место, без дрвећа, најчешће са травом за пашу и кошење — kîmp ĭe luok putrîvit șî đeșkis, fara padure, măĭ đes ku ĭarbă đi paskut șă đi kosît — поље се каже и за обрађено место са усевима — kîmp sa ḑîśe șî la luok lukrat ku bukaće — ове године поље је слабо родило — (izr.) ano-sta kîmpu slab a rođit [Por.] | ||
пољска штета (i. ž.) — popașńiță /popașniţă/ — чобанин са дао у игру, а овце су се сјуриле у туђу њиву, и направиле богзна колику штету — păkurarĭu s-a dat la źuakă, da uoĭļi s-a slubaḑît în luoku lu tuoĭa, ș-a fakut popașńiță boznakît đi mare — као да је ушао ђаво у данашњу децу, не раде ништа, само праве несташлуке (Танда) — ka kînd a tunat draku ăn kopiĭi đe astîḑ, nu lukră ńimika, numa fak la popașńiț [Por.] | ||
пољубац (i. s.) — sarut /sărut/ — тражио је момак, сирома, од девојке само један пољубац, али је она била тврдоглава, и није му дала — kată baĭatu, saraku, đi la fată numa un sarut, ama ĭa fu tare đi kap, șî nu ĭ-a dat [Por.] | ||
пољубац (i. s.) — pup /pup/ — тражио сам само пољубац, она ми је опалила шамар — am kautat numa un pup, ĭa mĭ-a dat o palmă [Buf.] | ||
помагати (gl.) — ažuta /ajuta/ — помогни човеку кад је сам — ažută la uom kînd ĭe sîngur [Crn.] | ||
помагати (gl.) — aźuta /ajuta/ — пусти ме, немој ми помагати толико — lasî-ma, nu-m aźuta atîta — помози боже — duamńe aźută — не помаже никоме — nu aźută la ńima — помагајте, људи; упомоћ — aźutaț, uamiń — нема му помоћи, готов је — nu-ĭ aźută ńimika, gata ĭe [Por.] | ||
помагач (i. m.) — aźutuorĭ /ajutor/ — био му је помагач у крађи — ĭ-a fuost aźutuorĭ în furaluk [Por.] | ||
помало (pril.) — kîćikîta /câticâta ?/ — иако је био рањен, вукао се мало помало на лактовима, док није изашао на пут — dakă a fuost lovit, s-a tras kîćikîta, kîćikîta pi kuaće, pănă n-a ĭeșît la șļau [Por.] | ||
помељар (i. m.) — rîndaș /rândaș/ — помељар је човек који има удео у воденици, и меље кад дође његов ред — rîndaș ĭe uom kare are rînd la muară, șî maśină kînd vińe rîndu luĭ — помељар има ред на воденици јер је помагао при њеној изградњи, или је ред купио од другог помељара — rîndaș are rînd la muară kă aźutat kînd ĭa s-a fakut, or a kumparat rîndu đi la alt rîndaș [Por.] | ||
померање (i. ž.) — mutare /mutare/ — изашло му је на нос сељење из места у место — ĭ-a ĭeșît pi nas mutăriļi đin sat în sat [Por.] | ||
померати (gl. p. ref.) — muta /muta/ — помери се мало, да седнем и ја — mutîće kîta, să șăd șî ĭuo — преместио га на друго место — l-a mutat în alt luok — преселио се у друго село — s-a mutat în alt sat [Por.] | ||
померати се (gl. p. ref.) — miśka /mișca/ — оставила је дете само код куће, и рекла му да не сме да мрдне оданде док се она не врати — a lasat kopilu sîngur la kasă, șî ĭ-a spus kă nu kućaḑă să mișće đ-aśiĭa pănă ĭa nu sa-ntuarśe — кад је дугачак дан, а ти радиш у пољу по сунчевој спарини, сунце као да стоји залепљено за небо, и не помера се с места никако — kînd ĭe ḑîua mare, da tu lukri-n kîmp pin arsura suariluĭ, suariļi parke stă ļipit đi śĭer, șă nu miśka ńiśkum đin luok [Por.] | ||
померен (prid.) — miśkat /mișcat/ — камен међаш је померен, није на своме месту — pĭatră otarńikă ĭe miśkată, nuĭe la luoku iĭ [Por.] | ||
померен (prid.) — mutat /mutat/ — види се да је померен, није на свом месту — sa vĭađe kî ĭe mutat, nuĭe la luoku luĭ — за време Бугара сви људи са брда били су пресељени у село — đi vrĭamĭa đi Bugarĭ tuota lumĭa đi pi śuoś a fuost mutată în sat [Por.] | ||
помоћ (i. ž) — ažutură /ajutora/ — помоћ олакшава рад — ažutura ușurĭaḑă lukru [Crn.] | ||
помоћ (i. ž.) — aźutarĭe /ajutare/ — треба ми један јак човек, да ми буде од помоћи — îm trîabe un uom tare să-m fiĭe đi aźutarĭe [Por.] | ||
помоћник (i. m.) — ažutuorĭ /ajutor/ — јуче сам имао само једног помоћника, а сада два — ĭer am avut numa un ažutuorĭ, da akuma duoĭ [Crn.] | ||
помрчина (i. ž.) — bîznă /beznă/ — мркли мрак, не види се ништа пред оком — ńagura bîznă, nu sa vĭađe ńimika înainća uokĭuluĭ [Por.] | ||
помрчина (i. ž.) — ńigurĭață /negureață/ — после заласка сунца, настаје помрчина, ноћ пада на земљу — dupa śe zovîrńe suariļi, sa puńe ńigurĭața, kađe nuapća pi pomînt [Por.] | ||
понедељак (i. ž.) — luń /luni/ — мисле да почну са радом идућег понедељка — au đi gînd să înśapă ku lukru luńa śe vińe — дођи у неки понедељак, кад је теби згодно — vinu într-o luńe kînd îț vińe țîĭe — понедељак је месечев дан — luńa ĭe ḑîua luńi — понедељак је дан којим почиње седмица — luń ĭe ḑîua ku kare înśape stamîna — прошли понедељак — luńa trekută [Por.] | ||
понекад (pril.) — uńiuorĭ /uneori/ — понекад је питом као јагње, а понекад је зао као бесан пас — uńiuorĭ ĭe blînd ka mńelu, da uńiuorĭ ĭe rău ka kîńiļi-l turbat [Por.] | ||
понекад (pril.) — kîćodată /câteodată/ — толико ми је тешко са њим, да ми дође понекад да се обесим — atîta mi đi grieu ku ĭel, đi-n vińe kîćodată sî ma spînḑur [Por.] | ||
поновно ископавање (i. s.) — prădăzgropat /dezgropat/ — поновно ископавање је прастари обичаји који обухвата ископавање и поновно сахрањивање покојника на четрдесет дана од прве сахране — prădăzgropat ĭe ađet batrîn kare kuprinđe dăzgropatu șă prăngropatu pră al muort la patruḑăś dă ḑîļe dîpă îngropatu al dă-ntîń [Hom.] | ||
поново (pril.) — adauară /adăoară/ — журим, други пут ћу да навратим код тебе — grabĭesk, adauară dau la ćińe — по други пут ти говорим да не ваља то што радиш — đ-adauară îț spun kî aĭa nuĭe bun śe lukri [Por.] | ||
понос (i. ž.) — mîndriĭe /mândrie/ — мој понос што сам Влаха, нема краја — mîndriĭa mĭa kă sînt Rumîn, n-are kîpatîń — нико није поноснији од мене — ńima nu ĭe măĭ mîndru đikît mińe [Por.] | ||
поносан (prid.) — maruos /măros/ — сви су је оговарали, али она опет иде поносно кроз свет, и дигнуте главе гледа људе у очи — a vorbito tuoț đi rău, ama ĭa ĭară mĭarźe maruasă pin lume, șĭ ku kapu rîđikat sa uĭtă la lume-n uokĭ — буди поносан што си Влах — fi maruos kî ĭș rumîn — пувандер, хвалисав — (u izr.) uom maruos — прави се важан, дува се — sa faśe, sa țîńe maruos — бадава се прави важан, кад сви знају ко је — đi źaba sa faśe maruos, kî tuoț ăl șćiu kare ĭe [Por.] | ||
поњава (i. ž.) — kuśmă /cușmă/ — изнели ћебад напоље, да се проветре — a skuos kuśmiļi afară, să ļi prindă vîntu [Mlava] — намењује се покојнику на даћи кревет намештен, са новом поњавом (Мустапић) — sa dă la-l muort dă pomană pat ogođit, ku kuśmă noă [Zvizd] | ||
поп (i. m.) — preuoț /preot/ — реч преоц, која означава особу што служи у цркви, сачувала се само у приповеткама — vuorba preuoț, śe însamnă insă kare služașće în bisîarikă, s-a pastrat numa pin povĭeșće [Por.] | ||
поп (i. m.) — puopă /popă/ ◊ — | ||
попадија (i. ž.) — prioćasă /preuteasă/ — преотеса је био стари назив за попову жену, кад су људи попа звали преоц — prioćasă a fuost numiļi al batrîn đi muĭarĭa lu puopa, kînd pi puopa lumĭa a kĭemat preuoț [Por.] | ||
попац (i. m.) — puop /scripcăraș/ — попци су мале црне бубе, којих има пуно лети по њивама — puopi sînt guonź miś șî ńagre, sa gasăsk mulț vara pi luokurĭ [Por.] | ||
попијен (prid.) — baut /băut/ — кувана ракија је била брзо попијена, јер је било хладно, а и много људи се скупило — rakiĭa fĭartă a fuost baută ĭuta, k-a fuoust frig, da s-adunat șă lumĭe multă [Por.] | ||
поплава (i. s.) — pouod /inundare ?/ — падала је киша три дана и три ноћи, и настала је толико велика поплава да је однела све што се у долини нашло пред њом — a ploĭat triĭ ḑîļe șî triĭ nuopț, șî s-a fakut atîta pouod đi mare đi a luvat tuot ś-a fuost pi vaļe [Por.] | ||
поподне (i. ž.) — kinđiĭe /chindie/ — поподне је доба дана кад прође подне — kinđiĭa ĭe vrĭamĭa đi ḑîua dupa śe trĭaśe amńaḑîțu — лети, кад је велика спарина, овце се пуштају на пашу поподне — vara kînd ĭe mare zîpușală, sa slubuod uoĭļi la pašuńe la kinđiĭe [Por.] | ||
поправити (gl.) — đireźe /drege/ — толико су кола покварена, да се више не могу поправити — atîta ĭe karu strîkat, đi nu sa măĭ puaće đirĭeźe [Por.] | ||
поправљен (prid.) — đirĭes /dres/ — сада су ми кола поправљена, и могу да их возим — akuma mi ĭe karu đirĭes, șî puot să-l mîn [Por.] | ||
попречан (prid.) — dorîngat /transversal ?/ — на путу се препречила једна змија, велика као колска руда — în drum s-a dorîngat un șîarpĭe marĭe, ka proțapu karuluĭ [Crn.] | ||
попречно (pril.) — điduoĭļa /de-a-doilea/ — поломило се дрво од ветра и лежи попречно на путу, нико не може да прође од њега — s-a frînt ļiemnu đi vînt șă stîă điduoĭļa pista drum, ńima ni puaće sî trĭakă đi ĭel — мртав пијан, хода попречке, само што не падне — bat muort, mĭarźe điduoĭļa, numa śe nu kađe [Por.] | ||
попречно (pril.) — kurmeḑîș /curmeziș/ — није могао да прође од дрвета, који је ветар оборио попречно на пут — n-a putut să trĭakă đi un ļemn, pi kare vîntu la trînćit kurmeḑîș pista drum — обишао је свет унакрст и попреко — a trĭekut lumĭa înkruśiș șă-n kurmeḑîș [Por.] | ||
попрскан (prid.) — stropit /stropit/ — попа је пошкропио босиљком, и она је лежала тако пошкропљена још цео сат, и те онда је устала — puopa a stropito ku busuĭuok, șî ĭa a măĭ ḑakut așa stropită un śas întrĭeg, și tumu atunśa s-a skulat [Por.] | ||
поравнат (prid.) — ńićeḑat /netezit/ — људи су кулуком не само исправили пут, него су га добро и поравнали, више нема оних џомби као раније — lumĭa ku kuluku nu śe drumu a-nđireptat, numa șî la ńićeḑat kalumĭa, nu ma-ĭastă dîmpur-ļa ka-nainće [Por.] | ||
поравнати (gl. p. ref.) — ńićeḑî /netezi/ — скупиле се комшије да поравнају пут између ограда, јер га је тако разровала вода да си више ни пешице не може ићи — s-a adunat veśińi să ńićeḑaskă drumu pintra gardurĭ, kă așa la spart apa đi nu sa măĭ puaće treśa ńiś pi piśuare [Por.] | ||
поребарке (pril.) — aranga /aranga/ — уморио се, легао поребарке у хлад, ставио руку под главу, вели, да мало предахне (Кривељ) — a ustańit, s-a dat đi aranga la umbră, a pus mîna kîpatîń, śkă, să uđińaskă o țîră [Crn.] — поребарке не можеш дуго да лежиш, јер те заболе коске, а немаш ни времена јер је „аранга” кратак предах (Танда) — đi aranga nu puoț mult sî ḑaś, kî ći duor uasîļi, da ńiś n-aĭ kînd kî ĭe aranga ođină skurtă — кад се прућиш поребарке, немаш куд, него ставиш руку под главу, јер је то предах у шуми, на њиви, за стоком, где нема ни кревета, ни јастука (Рудна Глава) — kînd ći daĭ đi aranga, n-aĭ unđe, numa puń mîna supt kap, kî aĭa ĭe ođină în padure, la luok, dupa viće, unđe nuĭe ńiś pat, ńiś kîpatîń [Por.] — „аранга” се каже кад лежиш на једној страни, ослоњен на лакат; тако не можеш да спаваш, него само куњаш помало (Јасиково) — đi aranga sa ḑîśe kînd staĭ pi o parće, rîḑîmat în kuot; așa nu puoț sî duormĭ, numa kukîĭ kîćikîta [GPek] | ||
поред (predl.) — pinga /pingă/ — она је стајала поред њега целе ноћи — ĭa a statut pinga ĭel tuota noapća [GPek] — око тог посла много је петљанције — pinga lukro-la ĭe multă mîraśală — ишли су све поред потока, док нису стигли до реке (Рудна Глава) — a mĭers tot pinga ogaș, pănă n-ažuns la rîu [Por.] | ||
поред (predl.) — lînga /lângă/ — није га пустила да седне поред ње, као да ће је појести — nu l-a lasat să șadă lînga ĭa, parke o manînkă — његова је кућа одмах до наше — kasa luĭ ĭe uodma lînga nuastră — привио се уз њега још од малена — s-a tras pi lînga ĭel înga đi mik [Por.] | ||
породити се (ĭuo ma ușuor, ĭel sa ușurĭaḑă) — ușura /ușura/ — снајка нам је трудна, и нећемо моћи изаћи са стоком у планину, док се не буде породила — nora ńi înkarkată, șă nu pućem ĭeșî ku uoĭļi la munće, pănă nu sa va ușura [Por.] | ||
порођај (i. ž.) — nașćire /naștere/ — бака ми се порађала девет пута, родила је деветоро деце, и бог зна колико би још родила, да није умрла на порођају са десетим — mama mi s-a nașćirit đi noă uorĭ, a fakut ḑaśe kopiĭ, șî dumńeḑîu va șći kîț a fi măĭ nașćirit, să n-a fi murit la nașćire ku al đi ḑăśe — жене су некад имале лак порођај — muĭerļi đemult avut nașćire ușuară [Por.] | ||
поруб (i. ž.) — ćivală /tiveală/ — по ободу да ушијеш црвени поруб, да ми сукња буде што лепша — pi dungă sî kuoș o ćivală ruoșîĭe, sî-m fiĭe krețanu mîĭ mîndru [Crn.] — човек у жалости, везује једну црну траку око врата — uomo-l žîăļńik ļagă o ćivală ńagră pi lînga gît [Por.] | ||
порубити (gl. p.) — ćivi /tivi/ — порубићу чаршав да се не опара — oĭ ćivi țîańiku sî nu să đistrîamĭe — кад будеш порубила рукав на кошуљи, могу да је обучем — kînd vi ćivi mîńika la kîlțan, puot sî-l înbrak [Crn.] | ||
порубљен (prid.) — ćivit /tivit/ — кошуља ти је порубљена, можеш да је обучеш — kamașa țî ćivită, puoț s-o-nbraś [Crn.] | ||
поручити (gl.) — kriśi /crici/ — не идем кући, док ми мајка не поручи да могу да идем — nu ma duk la kasă, pănă nu-m kriśiașće muma kî puot sî ma duk [Por.] | ||
посао (i. ž.) — trĭabă /treabă/ — најбоље је да немаш никаква посла с таквим човеком — măĭ bun să n-aĭ ńiś o trĭabă ku așa uom — ни за шта није (ништа не ваља) — nuĭe ńiś đ-o trĭabă — ваљан човек; човек од речи, човек од поверења — uom đi trĭabă — без потребе — (u izr.) ńiś k-o trĭabă — отишао је без икаквог разлога — s-a dus fara ńiś k-o trĭabă — пропустио га је кроз шаке, и довео га у ред — l-a trĭekut pin palme, șî l-a dus la trĭabă [Por.] | ||
посебан (pril.) — adîns /adins/ — специјалан алат — alat adîns đi un lukru — отишао је намерно код њега — s-a dus adîns la ĭel [Por.] | ||
посед (i. ž.) — domńiĭe /domnie/ — његов посед је захватао половину села — domńiĭa luĭ a kuprins žumataće satu [Crn.] — од његовог „господства” нема ништа, тиме се глота не храни — đin „domńiĭa” luĭ nuĭe ńimika, ku aĭa nu sa arańesk gluaćiļi [Por.] | ||
посед (i. ž.) — imańe /avere/ — имовина једног домаћина обухвата сав његов посед на који он плаћа порез — imańa lu un stapîn kuprinđe tuota averĭa aluĭ la kare ĭel plaćașće porĭezu [Por.] | ||
поскупити (gl. p. ref.) — skumpi /scumpi/ — све је поскупело, а пара нема — tuot s-a skumpit, da bań nus [Por.] | ||
послат (prid.) — trîmĭes /trimes/ — упознао је човека који је био послат с намером да га пребије — s-a kunoskut ku uom kare a fuost trîmĭes adîns să-l frîngă đi bataĭe — порука послата од родитеља, није стигла до њега — porînka trîmĭasă đi la parinț, n-ažuns la ĭel [Por.] | ||
после (predl.) — dupa /după/ — после кише излази сунце — dupa pluaĭe ĭasă suariļi [Crn.] — после ручка — dupa prînḑ — после подне — dupa amńaḑîț [Por.] — он иде напред, а жена за њим — ĭel mĭarźe înainće, da muĭarĭa dupa ĭel [Crn.] — збрисао је иза превоја (нестао са видика) — a dat dunga dupa skapît [Por.] | ||
после (predl.) — promă /pe urmă/ — прво идемо на гробље, после намењујемо одело, па тек после постваљамо даћу — întîń ńe duśem la morminț, promă dăm țuaļiļi dă pomană, pă tumu promă puńem pomana [Res.] | ||
послужитељ (i. m.) — fîmeļaz /slujitor/ — чика Мика Герман је био школски послужитељ много година — moșu Mika Gĭermîn a fuoust fîmeļaz la șkuală mulț ań [Por.] | ||
послушност (i. m.) — askultamînt /ascultământ/ — газда је био лош, и на крају од мог служење није било ништа — stapînu a fuost rău, șî đin askultamîntu a mĭeu la urmă n-a fuost ńimika [Por.] | ||
поспан (prid.) — piroćit /pirotit/ — целу ноћ су лупали карте, и сада су поспани и уморни — tuata nuapća a batut la kărț, ș-akuma sînt piroćiț șî ustańiț [Por.] | ||
поспаност (i. s.) — adurmĭală /adormeală ?/ — ухватула ме нека поспаност, само ми се спава — ma prins o adurmĭală, numa mi sa duarme [Por.] | ||
поспаност (i. ž.) — piroćală /piroteală/ — ухватила га је тешка поспаност јер није спавао две ноћи — l-a prins piroćala grĭa pintru kă n-a durmit doă nuopț [Por.] | ||
пост (i. s.) — aźun /ajun/ — „ажун” је обичај да се не једе дан у очи неког великог верског празника — aźun ĭe ađet să nu sa manînśe înainća lu vro ḑî mare — за човека који гладује, каже се да пости — đi uom kare țîńe aźun sa ḑîśe kă aźuńaḑă [Por.] | ||
пост (i. s.) — aźunat /ajunat/ — ако хоћеш да се искупиш од тог тешког греха, треба ди један јак пост — dakă vrĭeĭ sî ći skuoț đi la aăla pakat grĭeu, îț trîabe un aźunat țapîn [Por.] | ||
пост (i. s.) — puost /post/ — пост је кад не једеш мрсно јер тако тражи твоје веровање — puost ĭe kînd nu manînś ku slastă kă așa kată kređința tĭă — посна храна је храна без меса — mînkarĭa đi puost ĭe mînkarĭe fara karńe — посни дани — ḑîļiļi đi puost [Por.] | ||
постељица (i. ž.) — suarće /soarte/ — постељица је мека опна у женином стомаку, у којој расте дете док се не роди — suarće ĭe o bĭeșîkă muaļe în burta muĭeri, în kare krĭașće kopilu pănă nu sa nașće — постељицу има у стомаку трудна жена, крава, овца, кобила и друге неке животиње — suarće are-n burtă muĭarĭa greuańe, vaka, uaĭă, ĭapa șă ńișći žuaviń alće — плод расте у водењаку, водењак је у постељици, а постељица је у материци — kopilu krĭașće în apșuară, apșuara stă în suarće, da suarća ĭe în ruod [Por.] | ||
постељица (i. s.) — lokșuor /locșor/ — постељица се формира у жениној материци, кад она затрудни — lokșuoru sa faśe în ruodu muĭeri, kînd ĭa ramîńe greuańe — у постељици у мајчиној утроби живи и расте дете до деветог месеца — în lokșuor în burta mumi traĭașće șî krĭașće kopilu pănă la noă luń — има деце која се рађају у постељици, за њих се каже да су рођени „у кошуљи”, и верује се да имају натприродну моћ — (ver.) ĭastă kopiĭ kare s-a fak în lokșuor, đi iĭ sa ḑîśe kî sînt fakuț „în kimĭașă”, șă sa krĭađe kă sînt vîlvuoș — стока има „соарће” а жена „локшор” — vita are suarće, da muĭarĭa lokșor [Por.] — после порођаја, постељица се закопа под неком родном воћком, да жена рађа и даље, а да деца расту здрава (Лесково, каз. Милица Адамовић, р. — (mag.) dupa nașćire, lokșuoru să-ngruapă supt vrun puom rođituorĭ, muĭarĭa sî măĭ rođaskă ka pomo-la, da kopîĭi să krĭaskă sînatuoș [GPek] | ||
постиђен (prid.) — rușînat /rușinat/ — то је велика брука, цело село је осрамоћено — aĭa ĭe rușîńe mare, tuot satu ĭe rușînat — зашто да буде осрамоћен, без икакве кривице — đi śe să fiĭe rușînat, fara ńiś o vină [Por.] | ||
постити (gl. p.) — aźuna /ajuna/ — треба постити на Бадњи дан — trîabe aźuna la Aźun [Por.] | ||
постити (gl.) — postî /posti/ — пости се кад се не једе мрсно — sa postîașće kînd nu sa manînkă ku slastă — посте људи који верују у бога — postîașće liumĭa kare krĭađe în dumńeḑîu [Por.] | ||
посуда (i. m.) — buduruoń /buduroi/ — посуда за со, сланик — buduruoń đi sarĭe — посуда за држање кашика — buduroń đi ļingurĭ — посуда за чување вретена — buduruoń đi fusă [Crn.] | ||
потегљица (i. ž.) — tînžală /tânjală/ — потегљица је посебна врста руде којом се вуче плуг, превлаче трупци или се повезују две запреге када се вуче неки тежак терет — tînžală ĭe un fĭeļ đi proțap ku kare sa traźe la plug, sa trag tutuśiļi or sa trag duauă parĭake đi viće, kînd sa traźe vrun tovar grĭeu [Por.] | ||
потиљак (i. s.) — grumaz /grumaz/ — потуљак је задњи део људског тела где се спаја врат са лобањом — grumazu ĭe luoku la trupu uomuluĭ đinapuoĭ, unđe sa-npreună gîtu ku kapu — ударио га мотком за врат, и откинуо му главу — ĭ-a dat ku buata dupa kap, șî ĭ-a rupt grumazu [Por.] | ||
потиљак (i. ž.) — śafă /ceafă/ — потиљак је задњи део главе, од врата до темена — śafa ĭe parća kapuluĭ al đinapuoĭ, đi la gît pănă la ćiame [Por.] | ||
потка (i. ž.) — baćală /băteală/ — потка се намотава на цев од зове која се умеће у сновељку — baćala sî puńe pi țauă đi suok karĭe sî bagă în suvĭaĭkă [Crn.] — потка на разбоју проткива се кроз основу — baćiala la razbuoĭ sa țîasă pin urḑală [Por.] | ||
потка (i. m.) — puoś /potcă/ — потка је грана са лишћем која је убодена у земљи на ливади која је после кошења остављена за отаву, и на њој газда не пушта никог да напаса стоку — puośu ĭe o krĭangă ku frunḑă înțapată în pomînt pi ļivađe dupa kosît, kare arată kă livađa-ĭa ĭe lasată đi otauă, șă pi ĭa gazda nu lasă pi ńima să paskă vićiļi [Por.] | ||
потлеуша (i. ž.) — kośomandă /cociomeagă/ — потлеуша је кућерак, мало већи и мало бољи од псеће кућице — kośomandă ĭe un fĭeļ đi kośuabă, kîta măĭ mare șî măĭ bună đi kît kasa kĭńiluor [Por.] | ||
поток (i. s.) — ogaș /ogaș/ — људи гледају кад год могу да се настане у близини неког јаког потока — lumĭa s-a uĭtă kînd guod puaće să sa kîsîtorĭaskă apruape đi vrun ogaș țapîn — суви поток, поток који преко лето пресушује — ogașol săk — мали поток — ogașol mik — велики поток — ogașol mare — зли поток, поток са стрмим, уским и тешко приступачним коритом — ogașol rău — каменити поток, поток који тече преко камењара — ogașol petruos [Por.] | ||
поток (i. s.) — pîrîu /pârâu/ — кроз наше село протиче поток, који лети пресушује — pin satu nostu treče un pîrîu, kare pista vară sakă [Kmp.] | ||
потоп (i. s.) — sudom /sudom/ — када пада киша тако много и јако, да људе ухвати паника како се небо отворило и да се ближи смак света, онда се каже да је то потоп — kînd pluaĭe atîta dă mult șî dă grĭeu, dă lumĭa sa înfrikošaḑă kă s-a dășkis śerĭu șî sa aproapiĭe kapu vakuluĭ, atunś sa spuńe kă ĭe aĭa suduom [Mlava] | ||
поточић (i. s.) — ogașăl /ogașăl ?/ — поточић је мали поток, текућа вода која се слива са падина и улива у неки поток — ogașăl ĭe ogaș mik, apă kurgatuare đi pi pođiń, kare tună în vrun ogaș — поточићи често пресуше преко лета — ogașîăļiļi đes sakă pista vară — у поточићима нема рибе, могу да се нађу само ракушци — în ogașîaļe nus pĭeșć, puaće sî sa gasîaskă numa bulobrĭeț [Por.] | ||
потпалити (gl.) — ațîța /aţâţa/ — не потпаљуј ватру — nu ațîța foku [Kmp.] — дрва су сирова, са њима се не може потпалити ватра — ļamńiļi sînt zîmosăś, nu sa puaće ațîțîĭa fuoku ku ĭaļe [Por.] | ||
потпаљен (prid.) — ațîțîĭat /aţâţat/ — ватра је потпаљена — fuoku ĭe ațîțîĭat — дошао је изазван нечим, и започео свађу — a veńit ațîțîĭat đi śeva, șî sa luvă la gîlśavă [Por.] | ||
потпис (i. ž.) — iskaļitură /iscălitură/ — донели му решење без потписа, и он није хтео да га прими — ĭ-a dus o rașăńe fara iskaļitură, șî ĭel n-a vrut s-o primĭaskă [Por.] | ||
потписан (prid.) — iskaļit /iscălit/ — када му је завештао имање, отац је био тешко болестан, па му није оставио никакав папир потписан сопственом руком — kînd ĭ-a fakut đirĭept pi moșîĭe, tatî-su a fuost tare bolnau, șî nu ĭ-a lasat ńiś o arćiĭe iskaļită ku mîna luĭ — сваки папир од државе треба да буде оверен — tuată arćiĭa đi la țară trabe să fiĭe iskaļită [Por.] | ||
потписати (gl. p. ref.) — iskaļi /iscăli/ — не знам да пишем, па сам се потписао прстом — nu șću sî skriu, șî m-am skaļit ku źeĭśtu — не потписуј ништа, док добро не прочиташ шта је — nu iskaļi fiĭe-śe pănă nu śećieșć bińe śi ĭe — узео га је за сведока, али он је рекао да не потписује ништа на лицу места, док не стигну жандари — l-a prins đi martur, ama ĭel a spus kă nu iskaļiașće ńimika la fața luokuluĭ, pănă nu ažung źindari — реч „потписати” је и раније била ретка, јер стари нису ни имали много посла са писанијама — vuorba „iskaļi” șî đe mult a fuost rară, kă aĭ batrîń ńiś n-avut multă trĭabă ku skripsuoriļi [Por.] | ||
потписивање (i. s.) — iskaļit /iscălit/ — после рата, покупили партизани газде на једно место, па их терали на колективно потписивање уласка у задругу — dupa rat, adunat părtizańi găzdoćińiļi la un luok, șî ĭ-a mînat gramadă la iskaļit să tuńe-n kolkuoz — чича Пау није отишао на то потписивање, па је био месец дана у затвору — moșu Pau nu s-a dus la iskaļito-la, ș-a fuost o lună đi ḑîļe la-nkisuare [Por.] | ||
потпомогнут (prid.) — aźutat /ajutat/ — био је подржан са свих страна, и опет ништа — a fuost aźutat đin tuaće părțîļi, șî ĭară ńimika [Por.] | ||
потрбушке (pril.) — abușļa /a bușilea/ — ну пузећи нећемо изаћи из овако тешке зиме — ńiś abușļa nu ĭeșîm đin așa ĭarnă grĭa [Por.] — дете расте, почело је да пузи — kopilu krĭașće, a porńit sî mĭargă abușîļa [Crn.] | ||
потреба (i. ž.) — trăbuĭală /trebuială/ — требујаље је назив обредних хлебова који се спремају за помане у неким влашким селима, а који се у другим селима зову закони или сокоћаље — trăbuĭala ĭe numiļi lu kolaś śe sa sprimĭesk la pomană în ńișći saće rumîńeșć, kare în alće saće sa kĭamă zakuańe or sokoćiaļe — села са требујалама на поманама има у Хомољу и Црноречју, али се налазе и у Поречу — saće ku trăbuĭelurĭ la pomĭeń ĭastă în Omuoļ șî Ćimuokol Ńegru, da sa gasăsk șă pin Porĭeśa [Hom.] | ||
потрошен (prid.) — motîrśit /cheltuit/ — многи који су се обогатили лоповлуком, на крају су завршили са проћерданом имовином — mulț kare s-a gîzdarit ku furaluk, la urmă a gaćit ku averĭa motîrśită [Por.] | ||
потрошен (prid.) — strîvit /strivit/ — новац, потрошен на провод, бачен је новац — bań, strîviț la șpațîr, sînt bań lupadaț [Por.] | ||
потулити (gl. p. ref.) — putoļi /potoli/ — ватра на камину потулила се сваке вечери, покривала се пепелом да се не угаси преко ноћи — fuoku la kamin s-a putoļit în tota sara, l-astrukat ku śaunșă să nu sa stîngă pista nuapće [Por.] | ||
потуљен (prid.) — putoļit /potolit/ — ватра потуљена под пепелом, не гаси се целу ноћ — fuoku putoļit supt śanușă, țîńe tuata napća — подмукао човек — (u izr.) uom putoļit [Por.] | ||
поћи (gl.) — pļeka /pleca/ — чекају га сви да крене, а он се још двоуми — ăl așćată tuoț să pļaśe, da ĭel înga sa-ndoĭașće — кренуо је сместа, чим је чуо лошу вест — a pļekat đinluok, kum auḑît vĭasta rîa [Por.] | ||
похвала (i. ž.) — labdă /laudă/ — убија се од посла, без икакве похвале — sa omuară ku lukru, fara ńiś o labdă — малој деци треба и критика и похвала, да науче шта је зло а шта је добро — la kopiĭi miś trăbe șî žuđikă șî labdă, să învĭață śi ĭe rău, da śi ĭe bińe — њему не треба никава похвала, јер ради оно што воли — luĭ nu-ĭ trăbe ńiś o labdă, kă lukră aĭa śe-ĭ drag [Por.] | ||
похваљен (prid.) — labdat /lăudat/ — учио је добро, и завршио је школу похваљен од учитеља — a-nvațat bun, ș-a gaćit șkuala labdat đi la daskîl — био је човек угледан и познат — a fuost uom labdat șă kunoskut [Por.] | ||
почашћен (prid.) — śinstît /cinstit/ — примио ме је у кућу, и почастио вечером — ma primit în kasă, șî ma śinstît ku śina — био је човек частан, поштен и чист као светац — a fuost uom śinstît, poșćeńit șî kurat ka sfîntu [Por.] | ||
почетак (i. s.) — înśeput /început/ — од почетка до краја — đi la înśeput pănă la kîpatîń — на почетку је било добро, али је после ушао ђаво у њих — la înśeput a fuost tuot bun, ama pĭeurmă a tunat draku î-ńiĭ [Por.] | ||
почети (gl. p.) — înśepĭa /începe/ — кад је почела мећава, нису имали где да побегну, него су чучнули иза једне дебеле букве — kînd a înśeput viskulu, n-avut unđe să fugă numa s-a pićit dupa un fag gruos — не начињи хлеб док се не намени мртвима — nu înśepĭa pîńa pănă nu sa dă đi pomană la-ĭ muorț [Por.] | ||
почињати (gl. p.) — apuka /apuca/ — почиње посао — apukă lukru — хвата се (нечега) на пречац — apukă đin skurt — ухватио се пута узбрдо, кренуо је узбрдо — apukă pi drum în đal — хватај се пута! одлази одавде! склони се! (фиг.) гледај своја полса, не мешај се — apukă-ț drumu! — хвата ме страх — ma apukă frika — нешто га хвата, обузима, опседа — ăl apukă śe-l apukă [Por.] | ||
почишчен (prid.) — măturat /măturat/ — код уредне жене није могла да прође недеља, да двориште не буде почишћено великом метлом од грања — la muĭare sîrńikă n-a putut să trĭakă dumińika, să nu fiĭe traușa măturată, ku mătură mare đi krĭenź [Por.] | ||
пошта (i. ž.) — poștă /poștă/ — пошта се некад носила на коњу — poșta đimult s-a dus pi kal — комион којим су се људи возили у град и назад, звали смо пошта — la kămiuon ku kare s-a karat lumĭa în oraș șî napuoĭ, ĭa-m ḑîs poșta [Por.] | ||
поштар (i. m.) — poștarĭ /poștar/ — када се пошта преносила коњем, ако је поштар носио веће новце, са њим је ишао и по један наоружани жандарм — kînd puoșta s-a dus ku kalu, dakă poștarĭu a dus bań măĭ mulț, ku ĭel a mĭers șî kîći un žîndarĭ înarmat [Por.] | ||
пошто (pril.) — fînkă /fiindcă/ — помислих: пошто сам закаснио за посао, боље је да одем у кафану него да се вратим кући — ma ginđiĭ: fînkă m-am amînatat đi lukru, măĭ bińe ĭe sî ma duk în kafană, đikît sî ma-ntuork la kasă [Por.] | ||
пошумљавати (gl.) — păduri /păduri/ — каже се да неко пошумљава кад сади дрвеће у шуми — sa ḑîśe kă vrunu padurĭașće kînd sađașće ļamńe-n duos [Por.] | ||
прав (prid.) — đirĭept /drept/ — дрво расте право на горе — ļiemnu krĭașće đirĭept în sus — гледа те право у очи, и лаже — țî sa uĭtă đirĭept în uokĭ, șî minće — растали су се, један је отишао право кући, а други је отишао у шуму — s-a đisparțît, unu s-a dus đirĭept la kasă, da alalalt s-a dus în padure — девојке некада нису имале право на наслеђе имовине — fĭaćiļi đemult n-avut đirĭept pi moșîĭe — човек исправан у свему — uom đirĭept ku tuot — не тражим ништа друго од тебе на суду, него да кажеш оно што је право — nu kat alta ńimik đi la ćińe la sud, numa să spuń aĭa śi ĭe đirĭept [Por.] | ||
правда (i. ž.) — đirĭeptaće /dreaptate/ — нема правде у свету, ни на суду, ни у цркви — nu ĭe đirĭeptaće-n lume, ńiś la sud, ńiś la bisîarikă — без пара, тешко ћеш остварити правду — fara bań, grĭeu o sî ĭeș la đirĭeptaće [Por.] | ||
правнички (prid.) — đirĭepțăsk /legal/ — правна помоћ — ažutarĭa đirĭepțîaskă [Por.] | ||
праг (i. s.) — prag /prag/ — остао је сам као сиња кукавица, стоји на кућном прагу и тресе се од плача — a ramas sîngur ka kuku, stă în pragu kășî șî plînźe đi sa skutură [Por.] | ||
прадеда (sint.) — tatamuoș /tata-moșul/ — татамош је дедин отац, прадеда, и тако се ословаљава најчешће кад се намењује мртвима — tatamuoș ĭe tata lu dĭeda, paradĭeda, ș-așa iĭ sa ḑiśe măĭ đes kînd sa dă đi pomană la-ĭ muorț [Por.] | ||
празан (prid.) — guol /gol/ — празан суд — vas guol — гологлав, без капе или мараме — kapu guol — празан стомак; глад — burta guală — празно или слободно место — luok guol — чорба без ичега — ḑamă guală — наг, без одеће — în pĭaļa guală — гологуз — ku kuru guol — завршио је школу, али је му је глава остала празна; празноглав — a gaćit șkuala, ama tuot ĭ-a ramas kapu guol — празнословље, лаж — vuorbă guală — гола лаж — minśună guală [Por.] | ||
празник (i. ž.) — sîrbatuare /sărbătoare/ — празник је дан кад се не ради, јер се људи чувају од неког зла које би их задесило када би радили — sîrbatuare ĭe ḑîuă kînd nu sa lukră, kă lumĭa sa pazîașće đi vrun rău kare sa-r puńa pi iĭ kînd ar lukra — има тешких празника, кад се не ради ништа по цео дан, а има и лакших, кад се само неки послови не смеју радити — ĭastă sîrbatuorĭ grĭaļe, kînd nu sa lukră ńimika tuota ḑîua, da ĭastă măĭ ușuare, kînd numa ńișći lukrurĭ nu sa kućaḑă lukra — било је бапских празника, и поповских празника, људи су више поштовали бапске — a fuost sîrbatuorĭ babĭeșć, șî sîrbatuorĭ popĭeșć, lumĭa măĭ mult a țînut pĭ-aļi babĭeșć [Por.] | ||
празнити (gl. p. ref.) — goļi /goli/ — пили су ракију целе зиме, и буре се испразнило — a baut rakiu tuata ĭarna, șî butuońu s-a goļit — џак се не празни сам — saku nu sa goļașće sîngur [Por.] | ||
празновати (gl. p.) — sîrbatori /sărbători/ — многе бапске празнике нико више не држи — mulće sîrbatuorĭ babĭeșć ńima nu măĭ sîrbĭaḑă [Por.] | ||
прамен (i. s.) — biț /biţ/ — прамен косе, или вуне — biț đi pîăr, or đi lînă — чешља косу на праменове — sî pĭapćină la bițurĭ [Crn.] — покојникова шљива окићена је китицама вуне, обојене у црвено — prunu-lu al muort ĭe kićit ku bițurĭ đi lînă, fîrbuită în ruoșu — длака с главе упала је у тањир са јелом — o viță đi pîăr đi pi kap, a kaḑut în strakina ku ļegumĭe [Por.] | ||
прамен (i. m.) — fofoluok /fofoloc/ — дошла је на седељку са једним смотуљокм вуне под руком — a veńit la șîḑîtuare ku-n fofoluok đi lînă supt mînă [Por.] | ||
прамен (i. m.) — fluok /floc/ — прамен вуне — un fluok đi lînă — коса расте на глави, а длаке између ногу — pîăru krĭașće pi kap, da fluośi întra kraś [Por.] | ||
прамен вуне (i. ž.) — miță /miță/ — вуновлачара — mașînă đi miță — у Танди, мице се звала јагњећа вуна кад се јагње први пут шишало — în Tanda miță sa kĭemat lîna đi pi mńel kînd mńelu sa tuns măĭ întîń [Por.] | ||
праменак (i. s.) — fofik /fofic/ — „фофик” је толико вуне колико можеш да ухватиш са три прста — fofik ĭe atîta lînă kît puoț sî prinḑ ku triĭ źiaĭśće — ставила праменак вуне на преслицу, и дигла нос као да је нека велика предиља (Танда) — a pus un fofik đi lînă la furkă, șî sa faśe maruasă, parke ĭe torkatuare mare — крмачи је прошла „фрка”, не тражи више вепра (Рудна Глава) — la skruafă ĭa trĭekut fofiku, nu-ĭ măĭ đi verît [Por.] — речи „фофик” и „ћеф” су пар: ил’ јој дође „фофик”, или јој „ћефне” да се јебе, исто ти је (Јасиково) — fofiku vińe o parĭake ku vuorba „kĭef”: or iĭ vińe fofiku, or iĭ kĭefu đi futaĭ, tot una țî [GPek] — (вулг.) натек’о јој је сикиљ, па је кренула у бели свет за курцем (Близна) — i s-a înflat fofiku, ș-a pļekat în lumĭa albă dupa pulă — курветина од жене: ја реко’ да се мало нашалим с њом, а она мени да јој изједем сикиљ (Рудна Глава) — pļuadă đi muĭarĭe: ĭuo, ḑîk, sî ma glumesk kîta ku ĭa, da ĭa miĭe să-ĭ manînk fofiku [Por.] — баба је једно време живела код нас, а онда ју је свладала жеља, и вратила се ћерки (Топла) — baba-ntr-o vrĭame a trait ku nuoĭ, numa odată ĭ-a veńit fofiku, șî sa-ntuors la feĭ-sa [Crn.] | ||
праменчић (i. s.) — flokiț /flociţ/ — била је на моби и убила се од посла: испрела је само праменчић вуне — a fuost la klakă șî s-a omorît đi lukru: a tuors numa un flokiț đi lînă [Por.] | ||
прање (i. ž.) — spalat /spălat/ — види се да снајки тешко пада прање судова — sa vĭađe kă la nora grĭeu kađe spalatu vasîlor — на Чисти уторак на ред је долазило велико прање свега што су имали у колиби — la Marța vasîlor la rînd a veńit spalato-l mare lu tuot ś-avut în koļibă [Por.] | ||
прасе (i. m.) — purśel /purcel/ — прасе је младунче свиње, које је опрасила крмача — purśelu ĭe puĭu lu puork, kare l-a fatat skruafa — прасе је најслађе кад се испече на ражњу — purśelu ĭe măĭ dulśe kînd sa friźe pi frigare [Por.] | ||
прасенце (i. m.) — purśeluș /prceluș/ — прасенце је још мало, није за клање — purśelușu ĭe înga mik, nuĭe đi taĭat — прасенце женског рода — purśelușă [Por.] | ||
прасица (i. ž.) — purśauă /purcea/ — прасица је женско прасе — purśaua ĭe purśel muĭerĭesk — одрасла прасица зове се крмача — purśaua krĭeskută sa kĭamă skruafă [Por.] | ||
прати (gl. p. ref.) — spala /spăla/ — пере се нешто кад се водом скида прљавштина — sa spală śuava kînd ku apă dubuorĭ imala — жене перу рубље на потоку — muĭeriļi spală rufiļi la ogaš — сваког јутра умивају лице и перу руке — în tota đimińața sa spală pi uokĭ șî pi mîń [Por.] | ||
праћка (i. ž.) — prașće /praștie/ ◊ — | ||
праћка (i. s.) — șlaĭdîr /șlaidăr/ — причали су стари да у њиховом детињству није било чобанина без праћке за појасом — puvesta aĭ batrîń kă în kopilariĭa luor n-a fuost păkurarĭ fara șlaĭdîr dupa brîu [Por.] | ||
прашина (i. ž.) — bușînariĭe /bușneác/ — не дижи толику прашину — nu rîđika atîta bușînariĭe — напунио ми се нос прашине — mi s-a înplut nasu dă bușînariĭe [Hom.] — пројурио је један камион као муња, и подигао се читав облак прашинчине за њим — a trĭekut un kîmiuon ka sfulđiru, șî s-a rîđikat o bușnariĭe ku tuot dupa ĭel [Por.] | ||
прашина (i. ž.) — bușńak /bușneac/ — дигла се прашина као на вршидби — s-a fakut bușńak ka la mașîna đi traĭrat — како те не гуши толика прашина? — kum nu ći îńakă atîta bușńak? [Crn.] — дуну ветар, и подиже огромну прашину — batu vîntu, șî rîđikă bușnariĭe boznakîtă [Por.] | ||
прашина (i. m.) — pulbur /pulbere/ — кад се метли колиба, да се не дигне прашина, под се прво попрска водом — kînd sa mătură koļiba, să nu sa rađiśe pulbur, întîń sa stropĭașće puodu ku apa — на вршидби се диже највећа прашина — la trăirat sa rađikă măĭ mare pulbur — пшенично брашно је ситан бели прах — fańina đi grîu ĭe pulbur alb marunt — у зрелој пухари има прах којим су чобани заустављали крв кад је цурила из ране — în puf kuopt ĭastă pulbur ku kare păkurari a oprit sînźiļi kînd a kurs đin lovitură [Por.] | ||
прашити (gl. p.) — tîrsî /târsî/ — кукуруз се праши док је мали: мотиком се чисти земљиште између редова од траве, да га не удави коров — kukuruḑu sa tîrsașće pănă ĭe mik: ku sapa sa kurîță pomîntu întra rîndurĭ đi ĭarbă, să nu-l îńașe dudău — где је кукуруз би посејан у равници, прашење се обављало ралицом — unđe kukuruḑu a fuost sîmanat la luok putrîvit, s-a tîrsît ku raļiță [Por.] | ||
прашњав (prid.) — pulburuos /spulberos/ — прашњав је онај који је пун прашине — pulburuos ĭe aăla kare ĭe pļin đi pulbur — брашно је ситна, лагана и прашкаста материја — fańina ĭe mîtriĭal marunt, ușuor șă pulburuos [Por.] | ||
првенац (i. ž.) — pîrviță /frunte/ — првенац је она ракија која прва потекне када крене казан — pîrviță ĭe rakiĭa-ĭa kare kure măĭ întîń kînd pļakă kazanu — првица је јака као отров, не пије се него се пушта да цури у џбан, јер иза ње почне да тече мекша ракија, па се она ублажи — pîrviță ĭe tare ka otraoa, nu sa bĭa numa sa lasă să kure în źuban, kă dupa kîta vrĭame înśiape să mĭargă rakiĭa măĭ muaļe, pă ĭa sa muaĭe [Por.] | ||
прво (br.) — întîń /întâi/ — прво и прво, то не може бити тако како се прича — întîń șî-ntîń, aĭa nu puaće fi așa kum sa puvestîașće — хајде прво да видимо шта је истинито од тога — aĭde întiń să veđem śi ĭe adavarat đin aĭa — прво су стигла његова деца, па моја — măĭ întîń ažuns kopiĭi luĭ, pă aĭ miĭ — не зна се ко је први на реду — nu sa șćiĭe kare ĭe întîń la rînd [Por.] | ||
пргав (prid.) — țîfnuos /ţâfnos/ — само сам се нашалио са њом, нисам знао да је толико пргава — numa m-am glumit ku ĭa, n-am șćut kî ĭe atîta đi țîfnuasă [Crn.] — не смеш ништа да му кажеш, брзо се наљути, толико је прзничав — nu kućeḑ s-îĭ ḑîś ńimika, ĭuta sa mîńiĭe, atîta ĭe đi țîfnuos [Por.] — место пуно избочина, није ни за шта — luok țîfnuos, nuĭe đi ńimika [Por.] | ||
пргав (prid.) — ukașĭeļńik /rocoșelnic/ — о Доропештима се причало од давнина да су били људи преки, брзо су се љутили, скакали да се бију због било чега — dă Doropĭeșći sa-r puvăstuit dă dămult k-a fuost uamiń ukașĭeļńiś, ĭuta s-a mîńiĭat, a sarit la bataĭe dă fiĭe śe [Mlava] | ||
прдеж (i. s.) — bĭeșînă /beșină/ — испустио је прдеж — ĭa skapat o bĭeșînă — прдеж смрди — bĭeșînă puće — свињски прдеж, (фиг.) последњи прдеж — bĭeșînă puorkuluĭ [Por.] | ||
прдити (gl.) — bĭeșî /băși/ — он прди, ми прдимо, и напуни се кућа смрада — ĭel bĭasă, nuoĭ bĭeșîm, șî sa umplu kasa đi putuare [Por.] | ||
пребег (i. m.) — bežînarĭ /băjenar/ — за време рата наше сло је било пуно избеглица — đi vrĭamĭa ratuluĭ satu nuostru a fuost pļin đi bežînarĭ [Crn.] | ||
преварити (gl. p. ref.) — înșala /înșela/ — препредена жена може преварити мужа на његове очи — muĭarĭa ikļană puaće înșala uomu la uoki luĭ — наивног човека може свако да превари — pi uom pruost puaće tuot nat să înșaļaḑă [Por.] | ||
превише (pril.) — prĭamult /preamult/ — превише година је имао за такву детињарију коју је учинио — prĭamulț ań avut đ-așa kopilariĭe ś-a fakut — превише је чекао да неко дође — prĭamult așćetat să vină vrunu [Por.] | ||
превој (i. ž.) — kurmatură /curmătură/ — превој на брду личи на коњско седло, савијено на средини између два врха — kurmatura la śuakă samînă la șaua kaluluĭ, înkonveĭata la mižluok întra duauă vîrurĭ [Por.] | ||
превртљивац (i. s.) — fîrfută /fârfută/ — „фрфута” је човек који једно каже, друго ради, а шта мисли, то ни ђаво не зна — fĭrfută ĭe uom kare una ḑîśe, alta lukră, da śe ginđiașće, aĭa ńiś draku nu șćiĭe [Crn.] | ||
прегажен (prid.) — kalkat /călcat/ — један прегажени пас данима лежи на путу, усмрдео се јер нема ко да га склони — un kîńe kalkat stă-n drum ku ḑîļiļi, s-anpuțît kă n-are kare să-l muće [Por.] | ||
преграда (i. s.) — primĭeḑ /primez/ — сандук са брашном имао је преграду од даске, која је раздвајала пшенично од кукурузног брашна — sanduku ku fańină avut primĭeḑ đi blană, kare a đisparțît fańina đi grîu đ-a đi kukuruḑ — колиба имала је једну собетину за игранке, отац је после дозидао преграду и направио две мање просторије — koļiba avut un soboćeu đi žuokurĭ, tata pi urmă a dozîđit un primĭeḑ ș-a fakut doă odăĭ măĭ miś — међица код жене је ткиво између вагиналног зида и дебелог црева — primĭeḑu la muĭare ĭe karńa întra gaura pižđi șî gaura kuruluĭ — био је дивљак, силовао је неку девојчицу и поцепао јој међицу — a fuost uom sîrbaćik, a-npuļit vro fećiță șî ĭ-a rupt primĭeḑu [Por.] | ||
преградити (gl. p. ref.) — primeḑî /îngrădi/ — сакупили су се помељари да преграде јаругу и направе јаз — s-a adunat rîndașî la muară să primeḑaskă ĭaruga șî să fakă ĭaz — док је мала вода, поток се преграђује лако — pănă ĭe apa mikă, ogașu sa primeḑîașće ļesńe [Por.] | ||
преграђен (prid.) — primeḑat /îngrădit/ — види се да је велика соба преграђена танким зидом, јер се чује све кроз њега — sa vĭađe kî ĭe suoba mare primeḑată ku un parĭaće supțîrĭe, kî s-auđe tuot pi-ńel [Por.] | ||
предење (i. s.) — tuors /tors/ — чобаница није чувала овце без преслице за појасом, јер је предење био још један посао поред чувања стоке — pîkurarița n-a pazît uoiļi fara furkă-n brîu, kî tuorsu ĭ-a fuost măĭ un lukru pi lînga pazîtu vićilor [Por.] | ||
предиво (mn. tuorsurĭ) — tuors /tors/ — предиво може бити тање, или дебље, како тражи оно за шта га спремаш — tuorsu puaće-fi măĭ supțîrĭe, or măĭ gruos, kum kată aĭa đi śe-l sprimĭeșć [Por.] | ||
предодредити (gl. p. ref.) — sorośi /soroci/ — предодређује се судбина некоме према томе шта он ради кад наиђе на враџбину — sa sorośașće ursa la vrunu, dupa ăĭa śe ĭel faśe kînd dă pista momuată — урекла је нека врачара, ако се уда за тога момка за кога се удала, да никад нема спокоја и срећу са њим — ĭ-a sorośit vro vrîžîtuare dakă sa marită dupa baĭato-la dupa kare s-a mîritat, să nu mă-ĭ aĭbe paśe șî naruok ku ĭel [Por.] | ||
предодређен (prid.) — ursat /ursit/ — предодређена је од шојмана да буде врачара — a fuost ursată đi șoĭmań să fiĭe vrăžîtuare — њему је било суђено да не ради ништа друго, него само да сакупља влашке приче — luĭ ĭ-a fuost ursat să nu lukre alta ńimika, numa să aduńe la povĭeșć rumîńeșć [Por.] | ||
преживати (gl.) — ruguma /ruguma/ — стока прежива, а човек жваће — vićiļi rugumă, da uomu mĭastîkă [Por.] | ||
прек (prid.) — ukaș /rocoș/ — преком човеку не можеш да отвориш очи, да увиди, можеш само да га млатнеш мочугом посред рогова — la uom ukaș nu-ĭ dășkiḑ uoki, să provadă, puoț numa să-ĭ daĭ ku buata întra kuarńe [Mlava] | ||
прекјуче (pril.) — alaltăĭerĭ /alaltăieri/ — прекјуче сам косио, јуче сам превртао сено, а данас сам га сакупио — ĭo alaltăĭerĭ am kosît, ĭerĭ am întuors fînu, da astîḑ l-am adunat [Crn.] | ||
прекјуче (pril.) — alaltîĭerĭ /alaltăieri/ — прекјуче беше лепо време за косидбу — alaltîĭerĭ fu vrĭamĭa bună đi kosît [Por.] | ||
преклопити ? (gl. p. ref.) — împătura /împătura/ — мајка је преклопила поњаву у четворо — muma a împăturat pătură în patru [Por.] | ||
преко (predl.) — peșće /peste/ — није могао да пређе нико преко воље родитеља — n-a putut să treakă ńime peșće voĭa părințîlor — била је најлепша на свету — ar fost frumosă peșće tot pomîntu [Rom.] | ||
преко (predl.) — pista /peste/ — покушали су да пређу преко моста са натовареним колима, али нису могли, јер је мост пукао — a śerkat să trĭakă pista puod ku karu pļin, ama n-a putut, kă puodu s-a frînt — прелази преко брда јер је ближе — trĭaśe pista śuakă kî ĭe măĭ aprupe — живео је у туђини преко десет година — a trait în strinataće pista ḑîaśe ań đi ḑîļe — преко ноћи дошли лопови и опљачкали их до голе коже — pista nuapće a veńit uoțî șî ĭ-a apaurît păn-la pĭaļă guală — преко свега може прећи, али преко увреда не — pista tuot puaće trĭeśa, ama pista înfruntaśuńe nu [Por.] | ||
преко (predl.) — prăsta /peste/ — није хтео да пређе преко дечије воље — n-a vrut să trĭakă prăsta voĭa kopiluluĭ [Hom.] | ||
прекрштен (pril.) — kruśiș /cruciș/ — седи прекрштених ногу на голој земљи, видео то од Цигана — șađe kruśiș pi pomînt guol, a vaḑut đi la țîgań [Por.] | ||
прексиноћ (pril.) — alaltăsară /alaltăseară/ — прексиноћ сам био на игранци — alaltăsară am fuost la uoră [Crn.] | ||
прексиноћ (pril.) — alaltîsară /alaltăseară/ — од прексиноћ киша непрестано пада — đ-alaltîsară pluaĭa țîńe una într-una [Por.] | ||
прексутра (pril.) — păĭmîńe /poimâine/ — прексутра деца полазе у школу — păĭmîńe kopiĭi pļiakă la șkuală [GPek] | ||
преламача (i. ž.) — pîrlomaće /?/ — прелемачом су стари Власи звали врсту пушке која се преламала преко половине, кад се пунила мецима — pîrlomaće a ḑîs Rumîńi aĭ batrîń la fĭeļ đi pușkă kare s-a frînźe pista mižluok, kînd sa umpļe ku gļuonțurĭ [Por.] | ||
прелом (i. ž.) — frîntură /frântură/ — поломио је руку и са тим преломом није отишао лекару, па му је рука остала кљаста — a frînt mîna șî ku frîntura-ĭa nu s-a dus la dupturĭ, șî ĭ-a ramas mîna sakă — има отворени прелом ноге — are frîntură đeșkisă la piśuor — жали се да нема добру косу, вели, има само неки крњак — sa vaĭtă kă n-are kuasă bună, śkă, are numa o frîntură [Por.] | ||
преломити (gl. p. ref.) — kurma /curma/ — савијао је штап, док га није преломио преко средине — a-nkoveĭat bîtu, pănă nu l-a kurmat pista mižluok [Por.] | ||
преломљен (prid.) — kurmat /curmat/ — поломила му деца божићни штап, и он је са њим тако изломљеним дошао плачући из колиндреца — ĭ-a frînt kopiĭi koļinda, șî ĭel ku ĭa așa kurmată a veńît plîngînd đin koļindrĭeț [Por.] | ||
према (pril.) — kîtra /către/ — иде вук пртином према мени, а ја голорук — mĭarźe lupu pi pîrće kîtra mińe, da ĭuo ku mîńiļi guaļe — не долази мени у наручје, него се престрашена вуче према шуми — nu vińe la mińe-n brață, numa spaĭmată sa traźe kîtra duos [Por.] | ||
према (predl.) — spre /spre/ — није јој урадио ништа према оном што је она тражила — nu ĭ-a fakut ńimika spre aĭa ś-a katat ĭa — према њуховог договору, посао је требало да буде готов још јуче — spre taĭna luor, a trăbuit să fiĭe lukru gata înga ĭerĭ [Por.] | ||
преметати (gl. p.) — borfańi /borfăi/ — претура ствари, тражећи нешто — bоrfańașće, katînd śaua — превише претура по стварима, тражећи ситницу — prĭa mult bоrfańașće pîntru un lukru mik [Crn.] | ||
преметачина (i. ž.) — borfańală /borfăială/ — жандари су извршили преметачину по кући — źindari a fakut borfańală pin kasă — неред у кући — borfańală pin kasă — неред на све стране (општи неред) — borfańală în tuaće pîărțîļi [Crn.] | ||
преметачина (i. ž.) — borîndaĭală /cotrobăială/ — дођоше хајдуци, направише преметачину по кући, и када не нађоше ништа, одоше к врагу — veńiră uoțî, fakură o borîndaĭală pin kasă, șî kînd nu gasîră ńimika, sa dusîră drakuluĭ [Por.] | ||
Преображење (i. ž.) — Pobražîmĭa /Pobreajen/ — Преображење је сваке године деветнаестог дана августа, не мења тај датум никад — Pobražîmĭa ĭe în tot anu în a noăsprîaśiļa ḑî alu gustarĭ, nu sa mută đin aĭa ḑîuă ńiśkînd — на Преображење све што је расло или дозревало, стоји у месту — la Porbražîmĭa tuot ś-a kreskut or s-a kuopt stă pi stare — Преображење је најважнији змијски празник, ни конац се не сме везати у страху од њих — Pobražîmiļi sînt măĭ grĭa sîrbatuare đi nopîrś, ńiś ața nu sa kućaḑă ļega đi rău luor — Преображење је свети дан леске, која је змијски кум — Pobražîmiļi sînt ḑîua sfîntă alu alun, kare ĭe nașu nopîrśilor — на Преображење се бере и припрема војнички лешник, који штити мушкарце од метка и повреда — la Pobražîmĭa sa kuļaźe șî sa đeskîntă aluna voĭńiśaskă, kare apîră uamińi đi plumbĭ șî fîrîmaturĭ [Por.] | ||
преобука (i. ž.) — skimburĭ /schimburi ?/ — веш је одећа опрана са преобуку — skimburĭ sînt țuaļiļi spalaće, đi-nskimbat — опрала је веш, и раширила га на огради да се суши на сунцу — a spalat skimburļi șî ļ-a-nćins pi gard sî sa ușće la suare [Por.] | ||
преокренути се (gl. p. ref.) — mitokosî /mitocosi/ — он више није човек као што је био, беше мало болестан, али толико му се нешто преокренуло у глави да више никога не препознаје — ĭeļ nuĭe măĭ om kum a fost, fu bolnav kîta, ama atîta iĭ s-a mitokosît śeva în kap đe nu măĭ kunoașće pe ńima [Pad.] | ||
препад (i. m.) — navrap /năvrap/ — док смо ми спавали, изненада је извршен препад на нас са свих страна — pănă nuoĭ am durmit, a veńit đintr-odată navrapu đin tuaće părțîļi pista nuoĭ [Por.] | ||
препелица (i. m.) — pîtpalak /pitpalac/ — препелица бежи по ливади, не можеш је уловити без пушке — pîtpalaku fuźe pin ļivađe, n-o-l prinḑ fara pușkă [GPek] — препелица је мала птица, гнезди се по ливадама (Бољетин) — pîtpalaku ĭe o pasîrĭe mikă, sa kuĭbarĭaḑă prăn ļiveḑ — некад су се скупљала препеличина јаја, била су лек за неке дечје болести (Танда) — đemult s-a adunat uauļi lu pîtpalak, a fuost ļak đi ńiskaĭ buaļe kopilarĭeșć [Por.] | ||
препелица (i. ž.) — potrńiśe /potârniche/ — препелица је птица мала као голуб, име је познато у селима Рудна Глава и Црнајка — potrńiśe ĭe pasîrĭe mikă ka golîmbu, nume kunoskut în Arnaglaua șî Țîrnaĭka [Por.] | ||
препеченица (i. ž.) — profakută /profăcută/ — препеченица је ракија која се из џбана сипа у комину, и препече — profakuta ĭe rakiu kare sa tuarnă đin źuban în komină, șî sa profriźe — препеченица је јака ракија — profakută ĭe rakiu tare [Por.] | ||
препродаја (i. ž.) — provinḑare /revindere/ — трговци купују нашу стоку на вашарима само за препродају — ńigustuori kumpîră vićiļi nuaștre la bîlśurĭ numa đi provinḑare [Por.] | ||
препродат (prid.) — provindut /revândut/ — препродато је било шта што је купуљено од једног и продато другоме — provindut ĭe fiĭe śe śe ĭe kumparat đi la unu șî ĭe vindut la altu [Por.] | ||
препродати (gl. p. ref.) — provinđe /previnde/ — он не прави ништа своје, само препродаје туђу робу — ĭel nu faśe ńimik aluĭ, numa provinđe marfă lu tuoĭa [Por.] | ||
Прераст (i. m.) — Prerast /Poarta de piatră/ — Прераст је назив камене капије источно од Мајданпека, са десне стране путу ка Рудној Глави — Prerast ĭe numiļi lu pĭatra-npreunată în rîsarit đi la Măĭdan, în parća đirĭapta a șļauluĭ kîtra Arnaglaua — испод камене капије Прераста протиче поток Ваља прераст — supt poarta Prerastuluĭ trĭaśe ogașu Vaļa prerast — за Прераст су везане разне приче, највише о здухаћима који се ту бију и затварају капију да подаве људе у долини Шашке — đi Prerast sînt ļegaće mulće povĭeșć, măĭ mult đi vîlve kare aśiĭa s-a bat ș-astupă poarta să ńaśe lumĭa pi vaļa Șășki [Buf.] | ||
пререзати (gl. p.) — rîćeḑa /reteza/ — кад се каже да се нешто пререзује, мисли се да се сече одједном, равним резом — kînd sa ḑîśe kî śuava sa raćaḑă, sa ginđașće kî sa taĭe đintr-odată, ku taĭatură đirĭaptă — прошао је кроз воћњак, и каже да би шљиве требало обрезати — a trĭekut pin puomĭ, șî spuńe kă pruńi ar trabui rîćeḑat [Por.] | ||
пресвући се (gl. p. ref.) — primeńi /primeni/ ◊ — | ||
пресит (prid.) — înbuĭbat /îmbuibat/ — кркао је као свиња, сада лежи пресит и једва дише — a mînkat ka puorku, akuma ḑaśe înbuĭbat ș-abĭa suflă [GPek] | ||
преслан (prid.) — morugă /morugă/ — баба је солила чорбу два пута, и јело је преслано, као отров слано, не може се јести — baba a sarat ļegumĭa đi dîdauorĭ, șî mînkarĭa ĭe sarat morugă, ka otraua sarată, nu sa puaće mînka [Por.] | ||
преслица (i. ž.) — furkăđituors /Furcă de tors/ — (досл.) „рачка за предење”, преслица — furkă đi tuors — преслица се данас израђује од даске, а раније је била направљена од рачвасте гране — furka đi tuors akuma sa faśe đin blană, da đimult a fuost fakută đintr-o krĭangă înfurkată [Por.] | ||
пресно (prid.) — aḑîmă /azimă/ — сладак купус — varḑă aḑîmă — пресан хлеб — pîńe aḑîmă [Crn.] | ||
прести (gl. p.) — tuorśa /toarce/ — жене су некад пресле дан и нић, ишле су стално са преслицом за појасом — muĭeriļi đemult a tuors ḑîa-nuapća, a mĭers tuot ku furka dupa brîu [Por.] | ||
пресук (i. s.) — răsuk /răsuc/ — пресук је вретено са куком на врху и дрвеним точком при врху — răsuk ĭe fus ku krļig la vîr, și ku o ruată đi ļiemn apruape đi vîr — са пресуком су се упредале нити када је требало исплести нешто дебље, као што је зимски џемпер — ku răsuku s-a răsuśit firîļi, kînd a trăbuit sî s-a-npļećiaskă śuava măĭ gruos, kum ĭe đempiru đi ĭarnă — у Танди су куку на врху пресука звали „попик” — în Tanda krļigu lu răsuk l-a kĭemat popik [Por.] | ||
пресушен (prid.) — sakat /secat/ — пресушени поток је поток без воде — ogașu sakat ĭe ogaș fara apă [Por.] | ||
пресушути (gl.) — saka /seca/ — почео је поток да пресушује, полипсаће нам стока од жеђи — a-nśeput ogașu saka, o să muară vićiļi đi sîaće — одавно није река пресушила сасвим као овога лета — đemult n-a sakat rîu đi tuot ka vara-sta [Por.] | ||
претурати (gl.) — borîșkai /borâscăi/ — има ружну навику да ми претура по џеповима — are urît învăț s-îm borîșkîĭe pin puzanarĭe — во чеше рогове и муче, као да је ђаво ушао у њега — buou sa borîșkîĭe, șî buankîĭe, ka kînd draku s-a bagat în ĭel [Por.] | ||
претурати (gl. p. ref.) — borîndai /cotrobăi/ — мани се, бре, немој више претурати по тој шкрињи, нема у њој ничега за тебе — lasî-će, mă, nu măĭ borîndai pin lada-ĭa, nuĭe-n ĭa ńimika đi ćińe [Por.] | ||
претурати (gl. nesvrš.) — koćeļi /coteli/ — док смо ми били одсутни, неко је дошао и претурао нам по кући — pănă noĭ am fost duș, a veńit vrunu șî ńe a koćeļit pin kasă [Pad.] | ||
претурен (prid.) — răsturnat /răsturnat/ — претурио је кола пуна дулека на једној падини, и није их још извадио: и сада стоје тамо преврнута, са точковима увис — a răsturnat karu pļin đi duļeț pi o pođină, șî nu la măĭ skuos: stă ș-akuma akoluo răsturnat, ku ruoțîļi în sus [Por.] | ||
претурити, превртати (gl. p. ref.) — răsturna /răsturna/ — претоварио је кола са сеном, бојим се да ће их негде претурити док стигне кући — prĭa a-nkarkat karu ku fîn, ma ćem kă-l va răsturna vrunđiva pănă aźunźe la kasă [Por.] | ||
пречага (i. s.) — kușak /cușac/ — пречага је уска четвртаста летва, прикована ексерима преко дасака, да их веже и држи спојене — kușaku ĭe o scîndură îngustă în patru mukĭe, prinsă ku kuĭe dă doă prăsta blăń să ļi ļiaźe șă să ļi țînă adunaće [Mlava] | ||
пречаница (i. ž.) — ćivigare /civig/ — пречаница држи вериге на камину (Оснић) — ćivigarĭa țîńe lanțu la kamin [Crn.] — пречаница на камину држи вериге (Манастирица, Млава) — ćivigarĭa la kamin țîńe ḑalarĭu [Mlava] | ||
пржина (i. ž.) — arșîță /arșiță/ — на пржини ништа не рађа — în arșîță ńimik nu rođașće [Crn.] — пржина је сагорело земљште, неплодно, без траве и дрвећа, само по неки жуб овде-онде — arșîță ĭe pomînt ars, ńirođituorĭ, fara ĭarbă șî ļamńe, numa kîć-o tufă koļa-koļa [Por.] | ||
пржити (gl. p. ref.) — pîržî /prăji/ — лето се човек, радећи у пољу, пржи на сунцу по цео дан — vara uomu, lukrînd în kîmp, sa pîržîașće la suare tota ḑîua — сада је испржила за сваког радника по два јаја, а за ручак ће им запржити чорбу од купуса с месом — akuma a pîržît la tuoț lukratuorĭ kîći doă uauă, da đi prînḑ o să ļi pîržaskă ḑamă đi varḑă ku karńe [Por.] | ||
прзница (i. s.) — țîfńitură /ţâfnutire/ — откад се испразнило буре у подруму, чича је постао права прзница, само фркће, виче на све за било шта, а слабо и једе — đi kînd s-a goļit butońu în podrum, moșu s-a fakut o țîfńitură đi uom, numa fîrfuańe, sa zbĭară pi tuoț đi fiĭe śe, da slab șî manînkă [Por.] | ||
прзничавост (i. ž.) — țîfńală /ţâfneală/ — ова девојка је постала прзничава, само фркће као луда мачка, сигурно ју је оставио момак — s-a pus o țîfńală pi fata-sta, numa frkuańe ka mîța naruoadă, sigurat a lasat-o baĭatu [Por.] | ||
приближити (gl. p. ref.) — apropiĭa /apropia/ — прближава нам се — sa apruapiĭe đi nuoĭ — желим некако да ти се приближим — vreu kumva sî ma apruopiĭ đi ćińe [Por.] | ||
привег (i. s.) — privĭegĭ /priveghi/ — привег је велика ватра која се намењује мртвима, да имају на оном свету светлост и топлоту — privĭegĭ ĭe fuok mare kare sa dă la-ĭ muorț đi pomană, să aĭbă kaldură șă viđarĭe pi lumĭa-ĭa — привег се приређује на седмогодишњем помену, са свирачима и великим весељем — privĭegĭu sa faśe la pomana đi șapće ań, ku lăutarĭ șă ku visaļiĭe mare — има две врсте привега, једна је кућна, даје се на годишњицу једном покојнику, а друга је сеоска, даје се свим покојницима села на Месне покладе — ĭastă doă fĭelurĭ đi privĭegĭ, una ĭe đi kasă, sa dă la anu alu un muourt, da alaltă ĭe a satuluĭ, sa dă đi tuoț aĭ muorț đin sat la Zîpostîtol mik [Por.] | ||
привиђати се (gl. p. ref.) — naluśi /năluci/ — каже да је био будан као му се на таванском отвору привидио црни пас — spuńe k-a fuost pumeńit, kînd la gaura poduluĭ iĭ s-a naluśit vrun kîńe ńegru [Por.] | ||
привиђење (i. ž.) — aratarĭe /arătare/ — предсказање се најчешће јавља у сну — măĭ đes aratarĭa sa faśe-n vis — бајалица против привиђења — đeskînćik đi aratarĭe [Por.] | ||
привиђење (i. ž.) — nalukă /nălucă/ — дете се жали да сања само нека привиђења, па га је мајка одвела код врачаре, да види шта је — kopilu sa vaĭtă kă numa visaḑă ńiskaĭ naluś, șî mumî-sa s-a dus ku ĭel la vrîžîtuare, sî vadă śi ĭe [Por.] | ||
придржавање (i. ž.) — sprižońală /sprijineală/ — без придржавања, нико неће прећи брвно — fara sprižońală, ńima n-o sî trĭakă punća — човек данас нема никакав ослонац у деци — astîḑ uomu n-are ńiś o sprižońală-n kopiĭ [Por.] | ||
придржати (gl. p. ref.) — sprižońi /sprijăni/ — момак је придржао девојку док је прешла преко брвна — baĭatu a sprižońit fata pănă a trekut pista punće — деда истоварује ђакове са житом из кола, а унук их прихвата, и носи у воденицу — muoșu điskarkă saśi ku grîu đin kar, da ńepuotu îĭ sprižuańe, șî-ĭ duśe-n muară — хтео је да га придржи, али слабашан, није успео, па му је стакло испало из руку, и разбило се о земљу — a vrut s-o sprižuană, ama slabuț, n-a putut, șă stîkla ĭ-a kaḑut đin mîń, șî s-a spart đi pomînt [Por.] | ||
призивати (gl. n.) — kobi /cobi/ — стари људи су говорили да кад неко зло помињеш по имену, ти га призиваш да ти дође — lumĭa batrînă a kreḑut kă kînd vrun rău spuń pi nume, ăl kobĭeșć să-ț vină — помињеш смрт, призиваш је да дође, помињеш ђавола, призиваш га да дође — pumeńeșć muarća, o kobĭeșć să-ț vină, pumeńeșć pi draku, ăl kobĭeșć să-ț vină — што год је зло на свету, не помињи га по имену, јер га призиваш да ти дође — śe gud ĭe rău pi lumĭe, no-l pumeńi pi nume, kă-l kobĭeșć să-ț vină — не само кад кажеш, него и кад направиш гест који подсећа на неко зло, ти то зло призиваш — nu numa kînd ḑîś, numa șî kînd faś śuava śe samînă la vrun rău, tu răo-la-l kobĭeșć — кад изиграваш слепца, призиваш слепило, и можеш да ослепиш — kînd ći faś kĭoroman, kobĭeșć să kĭorășć, șî puaće șî sî kĭorășć [Por.] | ||
пријатељ (i. m.) — prĭaćin /prieten/ — био ми је добар пријатељ још од детињства — mĭ-a fuost prĭaćin bun înga đi la kopilariĭe — ово су све моји пријатеји — așća sînt tuoț prĭaćińi miĭ [Por.] | ||
пријатељица (i. ž.) — prĭaćină /prietenă/ — нико не схвата како она може живети без иједне пријатељице — ńima nu-nțaļaźe kum ĭa puaće trai fara ńiś o prĭaćină [Por.] | ||
пријатељица (i. ž.) — varuĭkă /văruică/ — нас две смо вршњакиње, одрасле смо заједно и остале смо добре пријатељица до данашњег дана — nuoĭ doă sînćem đ-o samă, am krĭeskut amîndoă, ș-am ramas varuĭke buńe pănă-n ḑî đi astîḑ [Por.] | ||
пријатељство (i. ž.) — prĭaćeńiĭe /prietenie/ — оговарала је пријатељицу, и покварила пријатељство — a vorbit prĭaćina đi rău, ș-a strîkat prĭaćeńiĭa — код покварених људи пријатељство не траје дуго — la lumĭa strîkată prĭaćeńiĭa nu țîńe mult [Por.] | ||
пријати (nesvrš.) — ćikńi /tihni/ — кад га видим да седа за софру, не прија ми ручак — kînd ăl vîăd kî șîađe la masă, nu-m ćikńașće prînḑu [Por.] | ||
пријатност (i. ž.) — ćikńală /tihneală/ — немам мира од ове дечурлије — nu măĭ am ćikńală đi kopilama-sta [Por.] | ||
приказан (prid.) — aratat /arătat/ — показани знак није разумео нико — sămnu ăl aratat, nu la înțaļes ńima [Por.] | ||
приколиш (i. m.) — prikoļiś /pricolici/ — приколиш је врста вампира у који се претвара жив човек, и мори стоку, животиње, па и људе — prikoļiś ĭe un fĭeļ đi moruoń în kare sa profaśe uom viu, șî omuară viće, žuaviń, da șî lumĭe — приколиш је живи вампир — prikoļiś ĭe moruoń viu [Por.] | ||
прилично (pril.) — koźa /cogea/ — то је било прилично давно — aĭa a fuost koźa đemult — поприлично лаже — kam koźa minće [Por.] | ||
приметити (gl. p. ref.) — priśepĭa /pricepe/ — приметила је мајка да нешто није у реду са дететеом — a priśeput mumî-sa kă śeva nuĭe bun ku kopilu — ко је могао наслутити да ће бити толика зла у свету — kare a putut priśepĭa kă o să fiĭe atîća răotăț în lume — није предосетио ништа — n-a priśeput ńimika [Por.] | ||
приморан (prid.) — podmorît /forțat/ — не би он то урадио никад, да није бнио приморан — n-a fi fakut ĭel aĭa ńiśkînd, să n-a fi fuost podmorît [Por.] | ||
приморати (gl.) — podmorî /forța/ — сиромаштво га је приморало да краде — sîraśiĭa l-a podmorît sî fure [Por.] | ||
принуда (i. ž.) — sîlă /silă/ — терали раднике да раде под принудом — a mînat lukratuiri să lukră la sîlă — жали се да је стеже неко гушење у грудима, па не може да дише — sa vaĭtă kă o strînźe vro sîlă în pĭept, șă nu puaće să sufļe — покушали су родитељи да је удају на силу, али се она није дала, рекла им је да ће се радије убити — a śerkat parințî s-o mariće la sîla, ama ĭa nu s-a dat, ļ-a spus kă măĭ îndată sa omuară [Por.] | ||
приплод (i. ž.) — prasîlă /prăsîlă/ — не кољу се и не тове сви прасићи које опраси крмача, најбољи се остављају за приплод — nu sa taĭe ńiś nu sa-ngrașă tuoț purśiĭi śe-ĭ fată skruafa, aĭ măĭ buń sa lasă đe prasîlă [Por.] | ||
приплодно грло (i. m.) — arĭaće /arete/ — од два мушка, једно јагње ћу оставити за приплод — đin duoĭ omeńeșć, un mńel las đi arĭaće [Crn.] — „арјаће” је ован, доспео за мркање оваца — arĭaće ĭe berbĭek, ažuns đi mîrļit uoiļi [Por.] | ||
приповедач (i. m.) — puvestîtuorĭ /povestitor/ — деда Илија је био најбољи приповедач на седељкама у нашем селу — dĭeda Iļiĭa a fuost măĭ bun puvestîtuorĭ la șăḑîtuorĭ în satu nuostru — данас су се приповедачи изгубили, не да их нема, него људи немају времена кад да их слушају — astîḑ puvestîtuori s-a pĭerdut, nu kă nus, numa lumĭa n-are kînd să-ĭ askulće [Por.] | ||
присиљавати (gl. p. ref.) — sîļi /sili/ — колико год да ме присиљава, не може прећи преко моје воље — kît sî ma sîļaskă, nu puaće treśa pista vuoĭa mĭa [Por.] | ||
присиљен (prid.) — sîļit /silit/ — није он то урадио од своје воље, сви мисле да је био присиљен од некога да тако уради — n-a fi fakut ĭel aĭa đi vuoĭa luĭ, tuoț ginđesk kî ĭe sîļit đi vruńi să fakă așa [Por.] | ||
пристати (gl. ref.) — priseći /priseci/ — не могу се ја сложити с тим никада — nu puot ĭuo sî ma prisećiesk ku aĭa ńiśkînd — како да се сложе њих двоје, кад има нарав није иста — kum să sa prisećiaskă iĭ duoĭ, kînd narau nu ļi tuot una [Por.] | ||
притисак (i. ž.) — așaḑarĭe /așezare/ — притисак на народ — așaḑarĭe pistă lume — одакле оволики притисак? — đin kotruo atîta așaḑarĭe? — овај клин трпи превелики притисак — kuńo-sta rabdă prĭa marĭe așaḑarĭe [Crn.] — савиј грану, да оберем трешњу — așaḑă krĭanga, să kuļeg śerĭașă — сагни се, да те неко не види — așaḑî-će, să nu ći vadă vrunu — хајде, да легнемо посао — aĭde, să ńi așaḑăm pi lukru — узалуд толики притисак, трошите снагу без потребе — đi źaba atîta așîḑatură, strîviț pućarĭa ńiś k-o trĭabă [Por.] | ||
притискавац (i. ž.) — dîraśiță /drăcilă ?/ — притискавац је мала буба, црна, са крилцима као мува, ни оса, ни пчела, која лети, када је запара, кад те пробије зној, улази под кошуљу, и човек када покуша руком да је извади или убије, она га уједе тако гадно да му се чини да су га уболи врелим гвожђем (Рудна ГЛава) — dîraśiță ĭe o guangă mikă, ńagră, ku ăripĭ ka muska, ńiś albină, ńiś vĭaspĭe, kare vara, pin zapușală, kînd ći trĭaśe apa, sa bagă supt kimĭașă, șî uomu kînd śarkă ku mîna s-o skuată, or s-omuare, ĭa-l muśkă așa đi rîău đi-ĭ sa-m pare kî l-a-nbrukat ku fĭer fĭerbinće — притискавац уједа само лењивце, јер вредни људи раде, мрдају све време па та мува не може да се ухвати за њих (Дебели Луг) — dalaśița mușkă numa pĭ-aĭ ļenuoș, k-aĭ vrĭańiś lukră, miśkă tuoata vrĭamĭa, șî muska-ĭa nu puaće sî sa prindă đi iĭ [GPek] | ||
притискати (gl. p. ref.) — așaḑa /așeza/ — притисни мало боље — așaḑă kîta mîĭ bińe — немам снаге да притиснем јаче — n-am pućarĭe sî așîăḑ mîĭ tare [Crn.] — сагиње се, нагиње се — sa așaḑă — савија грану да могу деца да дохвате трешње — așaḑă krĭanga să ažungă kopiĭi la śerĭașă — не сагиње главу ни пред ким — nu așaḑă kapu ńiś lu kare — кад су видели да ће их ухватити мрак, налегли су на посао свом снагом — kînd a vaḑut kă o să-ĭ prindă murgu, sa așaḑat pi lukru ku tuota pućerĭa [Por.] | ||
притискати (gl. p. ref.) — înđesa /îndesa/ — молила га је да је не притиска толико, али он је није послушао — s-a rugat đi ĭel să n-o înđasă atîta, ama ĭel n-askultato — бадава се напрезао тролико да подигне џак, није могао јер је још увек слаб — đi źaba sa înđesat atîta să rađiśe saku, n-a putut kî ĭe înga slab — набиј добро жито у џак, да стане више — înđasă bińe grîu în sak, să-nkĭape măĭ mult [Por.] | ||
притискивач (i. s.) — ćask /teasc/ — притискивач је направљен од четири укрштене дашчице, које се стављају на купус у каци, а на њих се ставља један камен, да притисне купус у расол, да не остане на сувом (Танда) — ćask ĭe fakut đin patru blanuț înkruśișaće, kare sa pun pi varḑă în pućină, da pi ĭaļe sa puńe o pĭatră, să pisaḑă varḑa în apă, să nu fiĭe-n săk — притискивач је један гладак плочаст камен, извађен са дна реке, којим се притиска кисели купус у каци (Рудна Глава) — ćasku ĭe o ļaspiđe ńaćidă, skuasă đi la fundu rîuluĭ, ku kare sa pisaḑă varḑa akră în kadă [Por.] | ||
притиснут (prid.) — așaḑat /așezat/ — играње у колу са ослонцем на цело стопало — žuok așaḑat [Crn.] — цео сат стоји погнут, мора да га много боли стомак — un śas stă așaḑat, muara să-l duara tare la burtă [Por.] | ||
прича (i. ž.) — povastă /poveste/ — наш чича је знао веома много старинских прича — muoșu nuostru a șćut rău mulće povĭeșć đi bătrîńață — старинске приче — povĭeșć đi vrodată — дечје приче, бајке — povĭeșć kopilarĭeșć — истините приче — povĭeșć adăveraće [Por.] | ||
причати (gl.) — puvestî /povesti/ — на седељкама су се причале свакојаке приче — la șîḑîtuorĭ s-a puvestît povĭeșć în tuaće fĭelurĭ — узалуд је чича причао, није имао коме — đi źaba muoșu a puvestît, n-avut la kare [Por.] | ||
причати (gl. p.) — povisti /povisti/ — он прича своју причу — ĭel povistașće povĭasta luĭ [Buf.] | ||
причекати (gl.) — îngădui /îngădui/ — сачекај мало, не жури — îngăduĭe kîta, nu grabi — ја чекам (=одгађам прекид чекања) од јутрос, и више не могу — ĭuo îngăduĭ đi đesńiață, șî nu măĭ puot [Por.] | ||
прљав (prid.) — imuos /imos/ — вода није скупа, и не би требало нико да излази прљав међу људе — apa nuĭe skumpă, șă n-ar trăbuĭa ńima să ĭasă imuos în lume [Por.] | ||
прљав (prid.) — rîpuos /râpos/ — сишао је од оваца са планине сав прљав — a dubarît đi la uoĭ đin munće tuot rîpuos — његова кожа је сва крастава јер се многхо чешао због шуге — pĭaļa luĭ ĭe tuată ripuasă kî mult s-a skîrpinat đi rîńe — предак је заузео урвинасто земљиште, само гола урвина до урвине — stramuoșu a kuprins moșîĭe rîpuasă, numa rîpă guală l-înga rîpă [Por.] | ||
прљавко (i. ž.) — rîpśugă /murdar/ — прљавко је особа пуна прљавштине — rîpśugă ĭe insă pļină đi rîp [Por.] | ||
прљаворунка (i. ž.) — pođișîtură /lână murdară/ — прљаворунка је овца са слабим и прљавим руном, таква овца се шиша и продаје — pođișîtură ĭe uaĭa ku lînă slabă șî imuasă, așa uaĭe sa tunźe șî sa vinđe [Por.] | ||
прљавштина (i. ž.) — gorovĭală /goroveală/ — прала сам ту кошуљу, док није изашла сва прљавштина из ње — spalaĭ kamașa aĭa, pănă nu ĭeșî toata gorovĭala đin ĭa [Pad.] | ||
прљавштина (i. s.) — rîp /râp/ — њихова деца су пуна прљавштине, као да живе у земуници — kopiĭi luor sînt pļiń đi rîp, parke traĭesk în borđiĭ — није прао прљавштину са коже док се нису створиле красте — n-a spalat rîpu đi pi pĭaļe pănă nu s-a fakut zgaĭbe [Por.] | ||
прљавштина (i. m.) — spurk /spurc/ — сточари имају посла са прљавштином и смрадом — oĭari au trĭabă ku spurk șă putuare — иста поквареност је и код попова и код врачара — tuot un spurk ĭe șă la puopĭ șă la vrăžîtuorĭ [Mlava] | ||
прљати (gl. p. ref.) — murśiļi /mocirli/ — река је спала, и деца не могу да се купају, него само се прљају ко свиње — rîu a sakat, șî kopiĭi nu puot sî sa skalđe, numa sa morśiļiesk ka puorśi [Por.] | ||
прљати (gl. p. ref.) — ima /ima/ — рекли им родитељи да се не прљају, они се испрљали као свиње, само сам се ја чувао да се не испрљам — ļ-a spus parințî să nu sa ime, iĭ s-a imat ka puorśi, numa ĭuo m-am pazît să nu ma im [Por.] | ||
прња (i. ž.) — burdukală /burducală ?/ — покупи своје прње, и изађи напоље — adună-ț burdukaļiļi, șî ĭeș afară [Crn.] | ||
прње (i. ž.) — partaļe /părtali/ — покупио прње и отишао дођавола — a luvat partaļiļi șî s-a dus drakuluĭ — покупи пинкле и бриши, да те више не видим — adună-ț partaļiļi șă fuź, să nu ći măĭ văd [Por.] | ||
пробадати (gl. p.) — bruśi /bruci/ — шилом пробуших, ножем посекох — ku bruka brukaĭ, ku kuțîtu taĭaĭ — подстрекава на свађу — bruśașće la glśauă — наговара вршњаке да не слушају родитеље — bruśașće vrîsńiśi sî nu askulće đi parinț [Crn.] — бркнуо једним штапом под кревет, бркнуо под сто, и није нашао ништа — bruśi ku un bît pin orman, bruśi pi supt pat, șî nu gasî ńimika [Por.] | ||
пробадати (gl. p. ref.) — îngļimpa /înghimpa/ — пио је хладну воду и гребе га у грлу, прехладио се и опет ће му натећи крајници — a baut apă rîaśe, śă-l îngļimpă-n gît, a raśit sî ĭară o sî-ĭ sa umfļe śerbiśi — жали се да га пробада у грудима — sa vaĭtă kă-l îngļimpă în pĭept [Por.] | ||
пробати (gl. p.) — gusta /gusta/ — кад се куса, узме се само мало хране или пића у уста, да се види какво је — kînd sa gustă, sa ĭa numa kîta mînkare or bĭare în gură, sî sa vadă kum ĭe — најчешће се проба храна док се готови — măĭ đes sa gustă mînkarĭa pănă sa gaćiașće [Por.] | ||
пробијање (i. ž.) — străbaćare /străbatere/ — пробијање колских путева по брдима у планини био је јако тежак посао, јер је цео посао падао само на леђа људи који су живели у том крају где се пут пробјао — străbaćarĭa drumuluĭ đi kară pi śuoś în munće a fuost lukru tare grĭeu, kă tuot lukru a kaḑut numa pi șîaļiļi lu lumĭe kare a trait în arito-la unđe sa strîbatut drumu [Por.] | ||
пробијен (prid.) — străbatut /străbătut/ — кад им је фронт пробијен, наши се повукли — kînd frontu ļi s-a străbatut, aĭ nuoștri s-a tras [Por.] | ||
пробити (gl. p. ref.) — strabaće /străbate/ — кроз сметове до појаса, једва су се пробили до колибе — pin namĭeț pănă-n brîu, abĭa s-a străbatut pănă la koļibă — правили су врата од тврде даске, да је не може пробити ништа — a fakut ușa đin blană tare, să n-o poată străbaća ńimika [Por.] | ||
пробод (i. ž.) — žungĭ /junghi/ — човек се жали на прободе кад га боли у грудима као да га неко пробада ножем — uomu sa vaĭtă đi žungĭ kînd ăl duare-n pĭept, ka kîd vrunu ăl înpunźe ku kuțîtu [Por.] | ||
прободен (prid.) — strapuns /străpuns/ — рупа у дасци није била скроз пробушена — gaura-n blană n-a fuost strapunsă đi tuot [GPek] | ||
пробојац (i. s.) — duorn /dorn/ — пробојац може бити само од метала — duornu puaće să fiĭe numa đi fĭer [Por.] | ||
пробојац (i. s.) — pribuoĭ /priboi2/ — пробојцем бушиш рупе у потковици, у плеху, и у другим металима — ku pribuoĭu sa îngăura fĭeru dă potkuave, îngaurĭ pļieku, șî alće ferariĭ [Hom.] — отац је раднио у руднику у Руној Глави, и пробојац је звао и „дорн” (Рудна Глава) — tata a lukrat la rudńik în Arnaglaua șî la pribuoĭ ĭa măĭ ḑîs șî duorn [Por.] | ||
пробости (gl. p. ref.) — strapunźe /străpunge/ — кад во боде човека, може да га пробије роговима — kînd bou înpunźe uomu, puaće să-l strapungă ku kuarńiļi — са шилом са буше рупе на свињским опанкама — ku șîla sa strapung găurļi la opinka đi puork [GPek] | ||
пробудити (се) (gl. p. ref.) — đișćepta /deștepta/ — пробуди се, јер је време да пођеш на посао — đișćaptîće, kî ĭe vrĭamĭa sî pļeś la lukru — ваљда ће се освестити јадна, па више неће трпети таквог мужа — sî va đișćepta saraka, șî nu va mîĭ rabda așa barbat [Crn.] | ||
пробушити (ĭuo razbiśesk, ĭel razbiśașće) — razbiśi /răzbici/ — кад бушиш даску и прођеш сврдлом кроз њу, кажеш да си је пробушио — kînd îngăurĭ blana șă trĭeś ku sfrĭađiru pin ĭa, ḑîś k-aĭ razbiśito — смејали се људи некада неким девојкама да су све биле „пробушене” у време удаје — s-a rîs lumĭa đemult đi ńișći fĭaće marĭ kă tuaće a fuost razbiśiće în vramĭa đi mîritat — код пушке кремењаче пушчана цев набијала се арбијом — la pușkă ku krĭamińe, țaua pușći s-a razbiśit ku razbiku [Por.] | ||
провалија (i. ž.) — sutuļiĭe /povârniș/ — провалија је велика и дубока урвина — sutuļiĭe ĭe surupină mare șî adînkă [Por.] | ||
провести (gl. p. ref.) — petreśe /petrece/ — на ћеркиној свадби смо се провели јако добро — la nunta fĭeći ń-am pitrekut tare frumuos — отишла је баба са цвећем да испрати покојника — s-a dus baba ku fluorĭ să petrĭakă muortu — када је пошао од њих, испратилиу су га све док није изашао из села — kînd a pļekat đi la iĭ, l-a pitrekut pănă n-a ĭeșît đin sat — новац који му је преостао, закопао је под неким орахом — bańî śe ĭ-a pitrekut, ĭ-a-ngropat supt vrun nuk — била је ноћ, и нису ни видели кад су се мимоишли — a fuost nuapća șî ńiś n-a vaḑut kînd s-a pitrekut — сва јача деца престигла су га на трчању — tuoț aĭ măĭ țapiń kopiĭ l-a pitrekut la aļergatură [Por.] | ||
проветрен (prid.) — fluturat /fluturat/ — зрневље кукуруза очишћено је од гагрица (=гагрице су „одлепршале” ношене ветром) — buabiļi ći kukuruḑ sînt fluturaće đi gîrgariț [Por.] | ||
провејавати (gl. p.) — fulgui /fulgui/ — провејава суснежица, пада редак снег — fulguie flotaśi, ńinźe rar [Por.] | ||
провод (i. s.) — șpațîr /șpațir/ — сељак нема времена за провод, то је господски обичај — saćanu n-are vrĭame đi șpațîr, ala ĭe ađet domńesk [Por.] | ||
провреднити се (gl. ref.) — învreńiśi /învrednici/ — откад га је отац пребио, он се провреднио да се не може препознати — đikînd ăl frînsă tatî-su ku bataĭe, ĭel sa învreńiśit đi nu sa puaće kunoșća [Por.] | ||
прогутан (prid.) — îngițît /înghițit/ — кокошка бежи по дворишту са прогутаном глистом, а остале кокошке је јуре — gaina fuźe pin traușă ku o rîmă îngițîtă, da alalće gaiń aļargă dupa ĭa [Por.] | ||
продавац (i. m.) — dugaĭaș /dugăiaș/ — запослио се у продавници, и био је продавац десет година — s-a prins la lukru-n dugaĭe, ș-a fuost dugaĭaś ḑîaśe ań [Por.] | ||
продавац (i. m.) — vinḑatuorĭ /vânzător/ — продавац се предомислио, и од продаје стоке није био ништа — vinḑatuorĭu s-a lasat đi vuorbă, șă đin vinḑarĭa vićiluor n-a fuost ńimika [Por.] | ||
продавачица (i. ž.) — dugaĭașîță /dugăiașiță/ — у продавницама највише су радили мушкарци, али овде-онде, по селима, нашла се и по нека жена као продавачица — în dugăĭ măĭ mult a lukrat uamińi, ama koļa-koļa, pin saće, s-a gasît șî kîć-o muĭare ka dugaĭașîță [Por.] | ||
продавница (i. ž.) — dugaĭe /dugae/ — затворили су нам продавницу, немамо више где да купујемо — ńa-nkis dugaĭa, nu măĭ avĭem unđe să kumparăm [Por.] — срео се са њим у продавници (Прахово) — s-a întîńit ku ĭel în dugaĭe [Kmp.] | ||
продаја (i. ž.) — vinḑare /vinzare/ — на вашарима је све слабија продаја: једни немају шта да продају, други немају чиме да купују — la bîlśurĭ đin an în an tuot ĭe măĭ slabă vinḑarĭa: uńi n-au śe sî vindă, alțî n-au ku śe sî kumpire — девојка није на продају — fata nuĭe đi vinḑare [Por.] | ||
продати (gl. p. ref.) — vinđe /vinde/ — продао би за пиће и јаје испод кокошке — ar vinđa pi bĭare șî uou đi supt gaină — образ се не продаје — firĭa nu sa vinđe — дошло је неко време сасвим изопачено: све се продаје, и све се купује, само пара да буде — a veńit o vrĭamĭa rău opaśită: tuot sa vinđe, șî tuot sa kumpîră, numa bań să fiĭe [Por.] | ||
продубљен (prid.) — adînkat /adâncit/ — поток је продубљен после ове кише — ogașu ĭe adînkat dupa pluaĭa-sta [Por.] | ||
продужен (prid.) — lunźit /lungit/ — везао конац на конац, и сада је конац продужен, али има чворове — a ļegat ață la ață, ș-akuma ĭe ața lunźită, ama are nuodurĭ — откад су се појавили лекови за све болести, живот човека је продужен — đi kînd a ĭeșît ļekurĭ đi tuata buala, traĭu lu uom ĭe lunźit [Por.] | ||
прозор (i. ž.) — ferĭastă /ferastră/ — прозор је отвор у зиду кроз који улази светлост — ferĭasta ĭe gaura-n parĭaće pin kare tună viđiarĭa — када су људи живели у земуницама, нису знали за прозоре — kînd lumĭa a trait ăn borđiĭe, n-așćut đi ferĭeșć — када су Турци отишли, почели су да дижу брвнаре, са малим прозорима, на које је се стављала јарећа кожа, коју су драли, драли док се није истањила толико да је постала провидна — kînd s-a dus turśi, a-nśeput sî fakă bîrnarĭață, ku ferestuĭś miś, la kare în luok đi stîklă a pus pĭaļe đi ĭed, kare a raso, a raso pănă nu s-a supțîĭat atîta đi s-a vaḑut pin ĭa — на прозор се данас стављају завесе — la ferĭastă astăḑ sa pun feruanke — бацио камен, разбио прозор — a dat ku pĭatra, a spart ferĭasta — прозор отворен, прозор затворен — ferĭasta đeșkisă, ferĭasta înkisă — гледа кроз прозор — sa uĭtă pi ferĭastă — цвокоће од хладноће под прозором, јер га нико не пушта унутра — ḑînḑîĭe đi frig supt ferĭastă, kă ńima no-l lasă înuntru [Por.] | ||
прозор (i. ž.) — pĭenđiră /fereastră/ — отвори прозор да изађе дим из куће — đișkiđe pĭenđira sî ĭasă fumu đin kasă — затвори прозор да не уђу муве унутра — înkiđe pĭenđira sî nu să baźe bîzîĺi în luntru [Crn.] | ||
проја (i. s.) — malaĭ /mălai/ — проја се прави од кукурузног брашна, у које се дода мало пшеничног, и меси се у врелој води — malaĭ sa faśe đin fańină đi kukuruḑ, în kare sa puńe kîta fańină đi grîu, șî sa plumađașće în apă fĭartă — према причању старих, док није стигао кукуруз, проја се правила од брашна проса — pin povĭeșćiļi lu aĭ batrîń, pănă n-ažuns kukuruḑu, malaĭu s-a fakut đin fańină đi miĭ [Por.] | ||
пројара (i. ž.) — turtă /turtă/ — пројара се прави од кукурузног брашна и топле воде — turta sa faśe đi fańină đi kukuruḑ, ku apă kaldă — колач је било шта што је округло и пљоснато — turtă ĭe fiĭeśe śe ĭe fakut totîrlat șî pļoskanat — погача од воска — turtă đi śĭară [Por.] | ||
прокисао (prid.) — akrit /acrit/ — чорба је прокисла, није за јело — ḑama s-a akrit, nuĭe đi mînkare [Por.] | ||
проклет (prid.) — blîstamat /blestemat/ — чинио је зла, и људи су га проклели — a fakut rîaļe, șî lumĭa l-a blîstamat — тако је суђено од Бога — așa ĭe blîstamat đi la Dumńeḑîu [Por.] | ||
проклет (prid.) — pîrdańik /pârdalnic/ — ђаволасто дете, опет прави враголије — pîrdańiku đi kopil, ĭară faśe nîsarîmbe — шта да ради, јадник, кад га је проклета судбина тако осудила — śe să fakă, sîrmanu, kînd pîrdańika đi ursă așa l-a ursat — проклета крава, опет је ушла у детелину — pîrdańika đi vakă, ĭară s-a bagat în dîtaļină [Por.] | ||
проклет (prid.) — rîmașît /nenorocit/ — проклето дете, опет је побегло од куће — rîmașîto-la đi kopil, ĭară a fuźit đi la kasă [Por.] | ||
проклијати (gl. ref.) — poļimi /polimi/ — само што је проклијала клица кукуруза, пала је слана и затрла нам род — numa śe s-a poļimit kuolțî lu kukuruḑ, a dat bruma șî ń-a zatrit ruodu [Por.] | ||
проклињање (i. ž.) — blîstamatură /blestemătură/ — отишао је код неке врачаре да му начини проклетство против крађе — s-a dus la vro babă să-ĭ fakă blîstamatură pintru furaluk — грешан човек, много је клетви на његовој глави — uom pîkatuos, mulće blîstamaturĭ sînt pi kapu luĭ [Por.] | ||
проклињати (gl. p. ref.) — blastîma /blestema/ — куне Бога што му је предодредио злу судбину — blastîmă pi Dumńeḑîu kî ĭ-a dat suđină urîtă — не куни никог, јер се не зна ко је крив, а ко није — nu blîstama pi ńimă, kă nu sa șćiĭe kare ĭe đivină, kare nu — заклиње се да више никоме неће рећи ништа — sa blastîmă să nu măĭ spună la ńima ńimika [Por.] | ||
проклињати (gl. p.) — afurisî /afurisi/ — немој ме проклињати без потребе, јер ти нисам учинио никакво зло — nu ma afurisî ńiśkotrĭabă, kă nu ț-am fakut ńiś un rău [Por.] | ||
пролаз (i. ž.) — prolukă /prelucă/ — пролаз је као неки дугачак жљеб на земљи — prolukă ĭe fakută ka un žgĭab lung pi pomînt — Танђани кажу пролаз за место на воденичном јазу где је пробила вода, и кроз који вода отиче, а јаз пресушује — Tanđeńi ḑîk prorukă la lok unđe apa rupe ĭazu muori, șî pin ĭel apa kure afară, da ĭazu sakă [Por.] | ||
пролаз (i. s.) — trĭakît /treacăt/ — пролаз је место којим често пролазимо кад негде идемо — trĭakît ĭe luok pi unđe trĭeśem đes, kînd ńe duśem vrunđiva — чуди се како ја не знам да је стара воденица у потоку, а ја му кажем да не знам јер ми тамо није пут — sa miră kum ĭo nu șću kî ĭe muara batrînă în borugă, da ĭuo-ĭ spun kă nu șću đi śe nu mi trĭakîtu pĭ-a kolo [Por.] | ||
пролазан (prid.) — trekatuorĭ /trecător/ — вода се повукла, стаза која иде потоком је сада проходна — apa s-a tras, poćaka śe mĭarźe pi ogaș ĭe akuma trekatuare — живот је кратак и пролазан — traĭu ĭe skurt șă trekatuorĭ [Por.] | ||
пролазити (gl. p. ref.) — trĭeśa /trece/ — побегао је у шуму, јер је видео неке непознате људе како пролазе поред куће — a fuźit în duos, k-a vaḑut ńiskaĭ lumĭe ńikunoskută kum trĭaśe pi lînga koļibă — човеков живот пребрзо пролази — traĭu uomuluĭ prĭaĭut trĭaśe — пролазећи кроз дубоку воду, потпуно се уквасио — trĭekînd pin apă adînkă, s-a udat đi tuot [Por.] | ||
пролазност (i. ž.) — trĭaśire /trecere/ — иза човековог живота остаје само пуста, гола пролазност — dupa traĭu uomuluĭ ramîńe numa o pustîńe đi trĭaśire guală [Por.] | ||
пролетос (pril.) — asta-primovară /astă-primovară/ — пролетост су обећали да ће нам помоћи, али прође године а од њиховог обећања ништа — asta-primovară ń-a dat vorbă kă ńi ažută, ama trĭeku anu da đin vroba lor ńimika [Por.] | ||
пролив (i. ž.) — urđinatură /urdinare/ — јео је гњило воће, и спопао га је такав пролив, да се сав исцедио — a mînkat puame pîșkoviće, șî l-a lovit o urđinatură đi tuot s-a stuors [Por.] | ||
пролив (i. s.) — kăkăuș /urdinare/ — дете је добило тежак пролив, и зато није могло да оде у школу — pră kopil s-a pus un kăkăuș greau, șă dă aĭa n-a putut sî sa dukă la șkuală [Mlava] | ||
пролив (i. m.) — pîșku /cufureală/ — добио је пролив, и иде у нужник поради себе сваки час — l-a lovit pîșku, șî sa duśe în ișîtuare pintru ĭel una-ntru-una [Por.] | ||
пролом (i. s.) — suduom /sodom/ — провала облака — suduom đi pluaĭe — после кише покренуло се земљиште на падини, надошла обурвина и затрпала тор са стоком — dupa pluaĭe s-a rupt pomîntu pi pođină, ș-a veńit un suduom ku tuot, șî ļ-a kutrupit toblarĭu ku viće [Por.] | ||
промаја (i. s.) — țug /ţug/ — направио је земуницу на заклоњеном месту, није било довољно промаје да повуче дим, и чудим се како му глота није ослепела код толике димчине? — a fakut borđiu la luok înkis, n-a fuost țug đestul să tragă fumu, șî ma mir kum nu ĭa kĭorît gluaćiļi đ-atîta fumaćeu — димњак ми није добар, па морам кад печем на шпорету да цуг држим отвореним — kuoșu nu mi bun, pî muara kînd kuok la șporĭet să țîn țugu đeșkis [Por.] | ||
промена (i. s.) — skimbat /schimbat/ — време је за промену — vrĭamĭa ĭe đi skimbat [Por.] | ||
промењен (prid.) — skimbat /schimbat/ — кад се вратио из рата кући, није препознао ништа, све је било измењено — kînd s-a-ntuors đin rat la kasă, n-a kunoskut ńimika: tuot a fuost skimbat — на свадбу, као и на било које весеље, човек иде пресвучен у ново одело — la nuntă, ka șî la tuată visaļiĭe, uomu sa duśe skimbat în țuaļe nuoĭ [Por.] | ||
промишљен (prid.) — ginđit /gândit/ — што год ради, ради промишљено — śe guod lukră, lukră ginđit — мудар, разуман и промишљен човек — uom ginđit — што си тако замишљен, имаш неки проблем? — śe staĭ așa ginđit, aĭ vrun nakaz? [Por.] | ||
промукао (prid.) — rugoșît /răgușit/ — трећи дан сам промукао, јер сам на вашару пио хладно пиво — a treĭ-ļa ḑîvă sînt rugoșît, kă la bîlś am bĭeut pivă rîaśe [Stig] | ||
промуклост (i. ž.) — rugoșală /răgușeală/ — ухватила је тешка промуклост, једва говори — s-a pus pi ĭel o rugoșală grĭa, abĭa vorbĭașće [Por.] | ||
промукнути (gl.) — rugoșî /răguși/ — човек промукне кад прехлади грло па му се промени глас — uomu rugoșașće kînd raśașće gîtu șă-ĭ sa skimbă glasu [Por.] | ||
пропаст (i. s.) — prăpad /prăpăd/ — пропаст је кад дође киша с градом и упропасти све у пољу — prăpad ĭe kînd vińe pluaĭe ku pĭatră șă zatrĭașće tuot în kîmp [Por.] | ||
пропланак (i. m.) — ćivik /luminiș/ — чува овце на пропланку, тамо у оној шуми — pazîașće uoĭļi pi ćivik, koluo în duoso-la [Crn.] — „спартура” је ливада усред шуме (Јасиково) — spartură ĭe poĭana-n mižluoku duosuluĭ [GPek] | ||
пророштво (i. s.) — soruok /soroc/ — урок је пророштво које се изриче кад се предодређује нечија судбина — soruoku ĭe o momuată kare sa lapîdă kînd sa sorośașće ursa kuĭvi — која год врачара прави уроке, треба да се баци у ватру — kare guod vrăžîtuare faśe soruaśe, trăbe arsă-n fuok [Por.] | ||
просац (i. m.) — împețîtuor /pețitor/ — на просидбу као просци ишли су момкови рођаци — la-mpețăńe ka împețîtorĭ s-a dus ńamu baĭatuluĭ — међу просцима било је рођака који су посебно одабрани само зато што су били добри говорници — întra împețîtuorĭ a fuost uamiń đin ńam adîns aļeș numa pintru kă a fuost buń vorbituorĭ — разговор на просидби није био лак, најтежи је био преговор о девојчином миразу — taĭna la împețăńe n-a fuost ușuară, măĭ greu a fuost vorba đi mirazu fĭeći [Por.] | ||
просејан (prid.) — śernut /cernut/ — брашно је просјеано кроз густо сито — fańina ĭe śernută pin sîtă điasă [Por.] | ||
просејати (gl. p. ref.) — śiarńe /cerne/ — каже се да се просејава када нешто ситно као прах протераш кроз сито, или решето — sa ḑîśe kî sa śiarńe kînd śeva marunt ka pulburu petrĭeś pin sîtă, or pin śur — најчешће се просејава брашно и песак — măĭ đies sa śiarńe fańina șĭ pĭesîku [Por.] | ||
просек (i. m.) — presăk /topor cu brațele în cruci/ — просек је врста тесарске алатке са оштрицама на обе стране, окренуте унакрст, с којом су се дубиле рупе на брвнарама — presăku ĭe un fĭeļ dă alat ku taișurĭ d-amîndoă părț, întuarsă înkruś, ku kare sa skobit găurĭ la bîrńață [Mlava] | ||
просидба (i. ž.) — împețăńe /pețire/ — имала је петнаест година кад су јој родитељи приредили веридбу — avut śinsprăśe ań kînd aiĭ parinț ĭ-a fakut împețăńe — ко је био мало богатији, приредио је ћеркину просидбу са музиком — kare a fuost kîta măĭ gazdă, a fakut împețăńe fĭaći ku lăutarĭ [Por.] | ||
просинац (i. m.) — briĭ /brei/ — просинац са црвеним бобицама је лековит, а са црним је отрован, можеш само да се мажеш њиме — briĭu ku buobe ruoșîĭe ĭe ļak, da aăla ku boboļi ńagre ĭe otrauă, puoț numa să ći mînžășć ku ĭel — просинац се бере само у Велику недељу (недеља на Духове) — (kal.) briĭu sa kuļaźe-n ḑîua lu Dumińika mare [Por.] | ||
просипати (gl. p. ref.) — varsa /vărsa/ — крчаг се разбио, и вода се просула — kîrśagu s-a spart șî apa s-a varsat — џак није био добро везан, и жито се сво просуло на голу земљу — saku ku grîu n-a fuost ļegat bun, șî grîu tuot s-a varsat pi pomînt guol — напио се ко ћурка, и сада само повраћа — s-a-nbatat ka kurka, ș-akuma numa varsă [Por.] | ||
просјак (i. m.) — ușńer /ușernic/ — просјак је човек који не ради ништа, само иде од врата до врата — ușńer ĭe uom kare nu lukră ńimika, numa mĭarźe dă la ușă la ușă [Mlava] | ||
проскура (i. ž.) — preskură la pomană /prescură/ — проскура је колач за даћу, округао и ограђен обручем, са осам куглица у ограђеном пољу, које означавајју седам дана у недељи, и са сунцем у средини — preskura ĭe un kolak đi pomană, totîrlat șî îngrađit ku śerk, șă ku uopt bobe în kîmpu garduluĭ, kare insamnă șapće ḑîļe în stamînă, ku suariļi în mižluok — код Влаха су дани у недељи везани за планете: понедељак за Месец, уторак за Марс, среда за Меркур, Петак за Венеру — la Rumîń ḑîļiļi în stamîă sînt ļegaće đi stîaļe pi śerĭ: luń ĭe ḑîua Luńi, marța ĭe alu Mars, mĭekruĭ ĭe alu Merkur, vińirĭa alu Venera [Por.] | ||
простак (prid.) — prostovan /prostovan/ — варошани мисле да су сви сељаци геџе и простаци — orașańi ginđesk kă sînt tuoț saćańi guź șî prostovań — удала се за једног простака са планине — s-a mîritat dupa un prostovan đi la munće — жена простакуша; глупача — (u izr.) muĭare prostovană [Por.] | ||
простак (prid.) — biļeuz /beleuz/ — тупав човек стоји пострани отворених уста и не говори ништа, само гледа и ћути — uom biļeuz stă đ-oparće ku gura kaskată șî nu vorbĭașće ńimika, numa sa uĭtă șî taśe [Por.] | ||
простачина (i. ž.) — prostavĭelă /prostăvala ?/ — простачина је човек јако глуп — prostavelă ĭe uom tare pruost [Por.] | ||
простирати (gl.) — așćarńе /așterne/ — она сада простире поњаву на кревет — ĭa akuma așćarńe pîătura pi pat — баба простире чаршав на сто — baba așćarńe țîańiku pi masă — дете је отишло да простре сламу кравама — kopilu s-a dus să așćarnă paĭe la vaś [Crn.] — иди, намести (припреми) кревет (за спавање) — du-će, așćearńe patu — немој ми простирати на земљи, јер нисам свиња — nu-m așćerńa źuos, kă nu mis puork [Por.] — спрема (намешта) кревет — așťerńe patu [Kmp.] | ||
простирка (i. s.) — așćarnut /аșternut/ — столњак — așćаrnut đi masă — постељина — așćarnut đi pat — простирка за стоку — așćarnut đi viće — уложак у опанак — așćarnut đi opinkă [Crn.] | ||
простота (i. ž.) — prostîĭe /prostie/ — није га било срамота да говори простоте пред децом — nu ĭ-a fuost rușîńe să vorbĭaskă la prostîĭ întra kopiĭ — велика глупост — prostîĭe mare [Por.] | ||
прострт (prid.) — ănćins /întins/ — На крају света / Беху софре распрострте. (Стих из песме „Ђеђу”) — La kapu pomîntuluĭi, / Ierĭa ńeșća astaļe ănćinsă. [Crn.] | ||
прострт (prid.) — așćernut /așternut/ — кревет није добро намештен, ове ноћи нећемо лепо спавати — patu nuĭe bun așćernut, nuapća-sta n-o sî durmim frumuos [Por.] | ||
просут (prid.) — varsat /vărsat/ — наљутио се и однео своје џакове, а кукуруз је остао расут по земљи, да га поједу свиње — s-a mîńiĭat ș-a luvat saśi luĭ, da kukuruḑu a ramas varsat pi pomînt, să-l manînśe puorśi — шта ли је просуто по софри не зна нико, а не може се ни опрати — śe va fi varsat pi masă nu șćiĭe ńima, da nu sa puaće ńiś spala — свануће — (u izr.) varsat đi zuorĭ [Por.] | ||
просушен (prid.) — zvîntat /zvântat/ — каже се да је нешто просушено кад је било мокро, а осушило се готово сасвим на ветру или сунцу — sa ḑîśe kî ĭe śuava zvîntat kînd a fuost ud, da s-a uskat măĭdo tuot la vînt or la suare — најчешће се каже за влажну земљу да се просушила — măĭ đes sa ḑîśe đi pomînt rîveńit kî s-a zvîntat [Por.] | ||
просушити (gl. p. ref.) — zvînta /zvânta/ — да сачекамо мало са окопавањем, можда ће се просушити земља — sî măĭ așćetăm kîta ku sapatu, sa va măĭ zvînta pomîntu — пробила га је киша, и ставио је капут крај камина да се просуши — la strîbatut pluaĭa, ș-a pus burka la kamîn sî sa zvînće [Por.] | ||
просушити (gl. p. ref.) — zbiśi /zbici/ — просушује се нешто што се осушило само мало, или само на једној страни — sa zbiśașće śuava śe sa uskă numa kîta, or numa pi o parće — изашло је сунце, и чобани чекају само мало трава да се просуши од росе па да потерају овце — a ĭeșît suariļi, șî pîkurari așćată numa kîta ĭarba sî sa zbiśaskă đi ruauă, șî sî mîńe uoĭiļi [Por.] | ||
протува (i. m.) — bagabuont /bagabont/ — протува је као покварена јабука у подруму, која уквари све остале јабуке (Танда) — bagabuont ĭe ka o mară strîkată-n podrum, kare strîkă mĭarîļi tuaće — вагабунд је протува, скитница, човек без реда (Рудна Глава) — bagabuont ĭe o bișćală, o uļimișńiță, uom fara rînd [Por.] | ||
процеђен (prid.) — străkurat /străcurat/ — само оцеђено млеко се сири — numa lapćiļi străkurat s-a-nkĭagă [Por.] | ||
процеп (i. s.) — proțap /proţap/ — процеп је отесана дугачка мотка, ракљаста на једном крају којим је повезана за предњи трап воловских кола, а на другом има оков кроз који пролази клин и спаја је са јармом — proțapu ĭe o pražînă lungă, śopļită kalumĭa, raklată la un kîpatîń ku kare ĭe prinsă la drikol đinainće la kar, da alalalt are katușă pin kare sa bagă kuńu alu źug [Por.] | ||
процурити (gl. p. ref.) — pođiđi /podidi/ — ударио му је само шамарче, а њему је куљнула крв на нос као да га је заклао — ĭ-a dat numa o pălmuță, da luĭ ĭ-a pođiđit sînźîļi pă nas ka kînd la tăĭat [Rom.] | ||
прочило (i. ž.) — proćilă /procilă/ — прочило чине две дашчице које држе зупце брда, чврсто увезане увоштеним концем од тежине — proćilă ĭe doă blanuț lunź kare țîn đințî spĭeći, ļegaće strîns ku ață dă kîńipă śeruită — брдо има две прочиле, једну испод, другу узнад, које су повезане на крајевима концем за једну кратку дашчицу — spata are doă proćiļe, una đi žuos, una đisupra, kare sînt ļegaće la kîpatîń ku ață đ-o blanuță skurtă [Mlava] | ||
прочитан (prid.) — śećit /citi/ — издвоји прочитане књиге, и склони их у страну — aļiaźe kărțîļi kare-s śećiće, șî mută-ļi în lăturĭ [Por.] | ||
прошле ноћи (sint.) — ĭerĭnuapće /ieri-noapte/ — како је падала киша прошле ноћи, није падала никад — kum a ploĭat ĭerĭ nuapće, n-a măĭ ploĭat ńiśkînd [Por.] | ||
прр (uzv.) — pîr /pâr/ — зима, пуца дрво у шуми а под ногама „прр-прр”, шкрипи замрзнути снег — ĭarna, pokńașće ļemnu-n duos da supt piśuare „pîr-pîr”, pîrîĭe zapada-ngețată [Por.] | ||
прскалица (i. ž.) — țîșńituarĭe /ţâșnitoare/ — за израду прскилице треба ми бритва, зовин штап, штапић за клип, и кучина — đi fakut țîșńituarĭe îm trîabĭe brîśag, bît đi suok, bîćiśel đi razbik, șî kîlț [Crn.] | ||
прслук (i. s.) — bîĭbarak /baibarac/ — прслук носе и жене и мушкарци — bîĭbaraku puartă șî muĭeriļi, șî uamińi — прслук се најчешће израђује од сукна, али се и плете од вуне — bîĭbaraku măĭ đies sa faśe đi śuarik, da șî sa împļećiașće đi lină [Por.] | ||
прслук (i. m.) — ćurk /chiurc/ — ћурк је део одеће који личи на сако без рукава — ćurku ĭe un fĭeļ dă țoală kare samînă la burkă fara mîńiś — ћурк се може правити од овчје коже, тада личи на кожух — ćurku sa puaće faśa dîn pĭaļe dă uaĭe, atunśa samînă la kožuok — ћурк је и мушко и женско одело — ćurku ĭe țuală omeńaskă șă muĭerĭaskă [Hom.] | ||
прснути (gl. p.) — prîsńi /prâsni/ — нешто прсне кад само пукне и кад се виде напрслине, али се не разбије на комаде — śuaua prîsńiașće kînd numa krapă șî kînd sa văd krîpaturļi, da nu sa sparźe în parśiaļe [Por.] | ||
прст (i. s.) — źeĭśt /deget/ — човек има пет прстију на једној руци — uomu are śinś źeĭśće la o mînă — буди миран, да ти не поломим прсте — fi mĭarńik, să nu-ț frîng źeĭśćiļi — сваки прст на руци има своје име — tuot źeĭśtu la mînă are numiļi luĭ [Por.] | ||
прстен (i. s.) — ińel /inel/ — прстен од злата — ińel đi aur — прстен од сребра — ińel đi arźint — прстен са драгим каменом — ińel ku pĭatră skumpă [Por.] | ||
прстенчић (i. s.) — ińeluș /ineluș/ — купио на вашарау од прстенџија јефтин прстенчић, и дао га кћеркици да га стави својој луткици на прст — a kumparat la bîlś đi la sarafĭ un ińeluș ĭepćin, la dat la fećiță să-l pună la źeĭśtu papușî [Por.] | ||
прстењак (i. m.) — ińelarĭ /inelar/ — прстењак је прст на руци на коме се носи прстен — ińelarĭu ĭe źeĭśt la mînă la kare sa puartă îńelu [Por.] | ||
прстић (i. s.) — źeźețăl /degeţel/ — дете је повредило прстић, али није ништа страшно — kopilu a fîrîmat źeźețălu, ama nuĭe ńimik rău [Por.] | ||
пртина (i. ž.) — pîrće /pârte/ — пртина је стаза пробијена кроз снег — pîrće ĭe poćakă, strabatută pin zapadă — кад је снег велики, пртина се пробија кроз целац — kînd ĭe zapada mare, pîrća sa strabaće pin întrĭeg [Por.] | ||
пртљаг (i. ž.) — tagîrță /tăgîrţă/ — пртљаг је сиротињска имовина, као што је неко оделце поцепано, неки мали улупани суд, огледало, чешаљ или тако нешто што се може носити у бошчи на једном штапу, преко рамена — tagîrță ĭe avĭerĭa saraśilor, kum ĭe o țuală ruptă, vrun vas mik śonćit, o ogļindă, un pĭapćin, or аșa śeva, śe sa puaće duśa în ļigatură pi un bît pi umîr — ишао је са пртљагом у торби од села до села — a mĭers ku tagîrțîļi în trastă đin sat în sat — купи своје ствари на штап, и бриши да те не видим — ĭaț tagîrțîļi tĭaļe pi bît, șî fuź să nu ći văd — чини ми се као кроз сан, да су стари „тагрцом” називали неку врсту торбе, или куфера — mi sa-m pare ka pin vis kă aĭ batrîń a ḑîs tagîrță la vrun fĭeļ đi trastă, or sanduk [Por.] | ||
пругаст (prid.) — învargat /învărgat/ — мајка је изаткала једну поњаву потпуно пругасту — muma a țasut o pîătură tuată învargată — џак је изаткан црним и белим пругама — saku ĭe țasut învargat alb ku ńegru [Por.] | ||
пругло (i. ž.) — pruglă /pruglă/ — пругло је врста замке за лов на птице — pruglă ĭe un fĭeļ đi laț đi prins păsîrļi [Por.] | ||
пружити (gl. p. ref.) — înćinźe /întinde/ — неће ни руку да пружи, да се сам послужи, него чека други да га храни — nu vrĭa ńiś mîna să înćingă, să ĭa sîngur, numa așćată altu să-ĭ đa mînkare [GPek] — уместо да лаје кад неко дође, она мрцина од пса се испружила колико је дуга, и лежи под дрветом у дебелом хладу — în luok să latre kînd vińe vrunu, mîrțuaga-ĭa đi kîńe sa-nćins kît ĭe đi lungă șî ḑaśe supt ļemn la umbră gruasă — кад су изашли из шуме, изашли су на широк пут који се пружао све до вароши — kînd ĭeșîră đin padure, ĭeșîră la drum larg kare sa-nćinźe pănă la oraș — мајка простире веш на огради — muma înćinźe skimburļi pi gard — за време ручка, жене поставјају софру (Рудна Глава) — đi vrĭamĭa đi prînḑ, muĭeriļi înćing masa — доста за данас, преостали посао наставићемо сутра рано (Танда) — đestul đi astîḑ, lukru ś-a ramas ănćinźem mîńe đinuapće — велика је посластица кад умачеш качамак у тигањ са мочом од испрженог меса — mare dulśață ĭe kînd înćinź ku koļașa în ćigańe ku pîržîtură đi karńe [Por.] | ||
прут (i. ž.) — žuardă /joardă/ — прут је танка и дугачка шиба, изломљена или исечена од гране неког жилавог дрвета, којом се терала стока — žuardă ĭe nuĭauă, lungă șî supțîrĭe, frîntă or taĭată đin krĭangă lu vrun ļiemn žîlau, ku kare s-a mînat vićiļi — танким прутом су некада уичитељи тукли децу у школи — ku žuarda supțĭre đi bătrîńață, daskîļi a batut kopiĭi la șkuală — прутом су и родитељи шибали по дупету своју немирну децу — ku žuarda șî parințî a fļuțait pi kur kopiĭi a luor aĭ ńimĭarńiś [Por.] | ||
прут (i. m.) — tîrș /târș/ — баба је отишла у шуму да скупља суварке, да има зими за потпалу — baba s-a dus în duos să aduńe tîrș uskaț, să aĭbă ĭarna đi ațîțîĭat fuoku — нас је учитељ ударао прутом, кад би нам се омакла нека влашка реч у говору — pi nuoĭ daskulu ń-a batut ku tîrșu, kînd ń-a skapat vro vuorbă rumîńaskă în taĭnă — пошто је терен са ливадама био на падини, стари су стогове постављали на грање, и превлачили их рукама до пласта — fînkă pi śuoś luoku ku ļivĭeḑ a fuost kostîșat, aĭ batrîń a fakut porkuońi pi tîrș, șî ĭ-a tras ku mîńiļi pănă la klańe — живица, ограда од шибља — gard đi tîrș — прут посебно исечен у шуми за пасуљ у градини, зове се притка — bît adîns taĭat în duos đi pasuĭ în građină, sa kĭamă tîrș [Por.] | ||
прут (i. ž.) — nuĭauă /nuia/ — прут је танка шиба, одломљена од неке гране и очишћена од лишћа — nuĭauă ĭe bît supțîre, frînt đin vro krĭangă șî kurațat đi frunḑă — прутом се бију краве када се негде терају — ku nuĭauă s-a bat vaśiļi, kînd sa mînă vrunđiva — прућем су се некада плеле ограде — ku nuĭaļe đemult s-a-npļećit gardurļi — ограда од прућа — gard đi nuĭaļe — прућем Цигани плету корпе и балоне — ku nuĭaļe țîgańi îmļećiesk kutariță șî baluańe [Por.] | ||
прут (i. m.) — žîp /jip/ — прут је гола грана, без гранчица и без лишћа — žîp ĭe krĭangă guală, fara krĭanźe șî fara frunḑă — појурио је децу једнум дреновим прутом — s-a luvat dupa kopiĭ ku un žîp đi kuorn — го ко прут (сиромашан) — (izr.) guol ka žîpu [Por.] | ||
прутић (i. ž.) — žorđiță /jordiţă/ — малу децу фићкаш неким прутићем по дупету, да се навикну на батине, када учине неки несташлук — kopiĭi miś fļuțîĭ ku o žorđiță pi kur, sî sa învĭață la bataĭe, kînd fak vro drăkovină [Por.] | ||
прутар (i. m.) — žordar /jordar/ — прутар је био сиромашан човек који није имао свој плуг, па је одлазио у зајам код онога ко га је имао, да му прутом гони волове на орању, а после му овај враћа зајам кад дође са плугом и сиромаху изоре њиву — žordar a fuost uom sarak kare n-avut plugu luĭ, șî s-a dus în prumut la ăla kare l-a avut, să-ĭ mîńe ku žuarda buoĭi la arat, da pĭe urmă ĭel iĭ întuarśe înprumutu kînd vińe ku plugu șî-ĭ are luoku lu sarak — некада се орало са три пара волова, и гонич је водио рачуна о њима да вуку плуг како треба — đemult s-a arat ku triĭ parĭekĭ đi buoĭ, șî žordarĭu a purtat griža đi tuaće parĭeki-ļa sî tragă plugu kum trîabe [Por.] | ||
прчити (gl. p. ref.) — pîrśi /pârci/ — козе се прче у јесен — kapriļi sa pîrśiesk tuamna — јарац прчи кози, а човек „прчи” њиву (прави оплазине) — pîrśu pîrśiașće kapriļi, da uomu pîrśiașe luoku [Por.] | ||
прштити (gl.) — pîrai /pârâi/ — шкрипи залеђени снег под ногама, пуцкетају суве гранчице кад се трчи кроз шуму — pîrîĭe zapada îngețată supt piśuare, pîrîĭe krĭenźiļi uskaće kînd sa aļargă pin duos [Por.] | ||
псина (i. m.) — dulău /dulău/ — кад уз собе у планини имаш велике псе, не бојиш се ни вукова, ни медведа — kînd aĭ dulăĭ ku ćińe la munće, nu ći ćĭemĭ ńiś đi lupĭ, ńiś đi urș [Por.] | ||
псовање (i. ž.) — suduitură /suduitură/ — децу треба од малена учити да је псовање јако ружан обичај — kopiĭi đi miś trăbuĭe învăța kă ĭe suduitura ađet tare urît [Buf.] | ||
псовање (i. s.) — înžuramînt /înjurare/ — ниједно псовање није лепо, и не доноси никакву корист оном који псује — ńiś un înžuramînt nuĭe frumos, șă nu duśe ńiś o dobîndă la aăla kare înžură [Por.] | ||
псовати (gl. p. ref.) — sudui /sudui/ — сви псују, а сви кажу да то није лепо — toț suduĭe, da toț spun kă aĭa nuĭe frumos — старији мушкарци никада нису помињали ђавола, а да нису опсовали да ће га јебати у колено, заврат или му се посрати у сланик — omińi aĭ bătrîń ńiśkînd n-a pomeńit pi naĭba, să n-a fi suduit să-l fută-n źanunkĭe, or dupa kap, or sî-ĭ sa kaśe-n soļńiță — кад мушкарци псују, кажу „јебем га” а жене „попишам се” — kînd omińi suduĭe ḑîk „futu-l” da muĭeriļi „pișî-ma” [Buf.] | ||
псовати (gl. p. ref.) — înžura /înjura/ — није лепо да се псују деца, труднице и Бог — nuĭe frumuos să sa înžure kopiĭi, muĭeriļi greuańe șă Dumńeḑîu [Por.] | ||
псовка (i. ž.) — suduĭală /suduială/ — ниједна псовка није лепа — niś o suduĭală nuĭ frumosă [Buf.] | ||
псовка (i. ž.) — înžuratură /înjuratură/ — псовка је ружна реч која лако излази из људских уста, и кад треба, и кад не треба — înžuratura ĭe vuorbă urîtă kare ușuor ĭasă đin gura lumi, șî kînd trăbe, șî kînd nu trăbe — има псовка мушка, женска, дечја и бапска, свако псује на свој начин — ĭastă înžuratură omeńaska, muĭerĭskă, kopilarĭaskă șî babĭaskă, tot nat înžură đi trĭaba luĭ [Por.] | ||
птица (i. ž.) — pasîrĭe /pasăre/ — птица је животиња са крилима која може да лети — pasîrĭa ĭe žuavină ku ărîpĭ kare puaće să zbuare — свака птица има своју песму, по којој се препознаје — tuata pasîrĭa are kînćiku iĭ, pi kare sa kunuașće — тело птице покривено је перјем — trupu păsîri ĭe astrukat ku pĭańe [Por.] | ||
птичица (i. ž.) — pîsarikă /păsărică/ — кад је прица мала, каже се да је птићица — kînd ĭe pasîrĭa mikă sa ḑîśe kî ĭe pîsarikă [Por.] | ||
птичји (prid.) — pîsarĭesk /păsăresc/ — одјекује шума од птичје песме — rasună padurĭa đi kînćik pîsarĭesk — птичји лет — zburatura pîsarĭaskă — птичји црви — (med.) vlașî păsărișć [Por.] | ||
птичурина (i. s.) — pîsaruoĭ /păsăroi/ — пасарој је црна птица са гвозденим кљуном, која напада покојника на путу за рај — pîsaruoĭ ĭe pasîrĭe ńagră ku ćuoku đi fĭer, kare sîare la-l muort pi drumu đi raĭ — у пасароје се претварају они који су умрли некрштени, затим побачена деца, и особе којима нико не даје помане — în pîsaruoĭ s-a profak aĭ muorț kare a murit ńibućeḑaț, dupa iĭ kopiĭ lupadaț, șî insă lu kare ńima nu dă đi pomană — да не би плашили покојника, црним птицама се у Поречу на поманама намењује колач, посебно направљен ’за пасароје’ — đi sî nu spomînće pĭ-al muort, la păsîrĭ ńagre în Porĭeśa sa dă kolak đi pomană, adîns fakut ’đi pîsaruoĭ’ — колач за ’пасароје’ састоји се од седам куглица, без икаквих шара на њима — kolaku đi pîsaruoĭ ĭe fakut đin șapće boboluașă fara ńiś un sămn pi ĭaļe — колач ’за пасароје’ кад се намењује, не даје се ником у руке, него се баца преко главе у двориште, да га поједу пси или кокошке — kolaku ’đi pîsaruoĭ’ kînd sa dă đi pomană, nu sa dă la ńima-n mînă, numa sa lapîdă pista kap în traușă, să-l manînśe kîńi or gaińiļi [Por.] | ||
пуж (i. m.) — kulkumĭek /melc/ — пуж голаћ (Оснић) — kulkumĭek fîră kasă [Crn.] | ||
пуж (i. m.) — mĭelk /melc/ — вуче се споро као пуж преко поља — sa trağe înčet ka mĭelku pe kîmp [Kmp.] | ||
пуж (i. m.) — kukumĭelk /cucumelcĭ/ — пужеви излазе после кише — kukumĭelśi ĭasă dupa pluaĭe [Por.] | ||
пујдати (gl. p. ref.) — stutai /încita/ — кад пси треба да скоче на вука, а нису, можебити, храбри, чобанин их пујда са „ха, тотоа! држ га, тооа!” — kînd kîńi trăbe să sară pi lupĭ, da nus, puaćefi, vićaž, păkurarĭu iĭ stutîĭe ku „a, totoa! țîńel, totoa!” [Por.] | ||
пукнути (gl. p. ref.) — krapa /crăpa/ — сува даска распукла се на сунцу — blana uskată a krapat la suare — пукнуће зидови са таквим малтером — o sî krîape parĭeți ku așa malter — пукло му је срце од жеље за родитељима — ĭ-a krapat ińima đi duor dupa parînț — цркнуће прасад од глади — krapă purśiĭi đi fuame — цркни! — (u izr.) krăpĭ! [Por.] | ||
пуловер (i. m.) — pĭeptar /peptar/ — пуловер је мушки хаљетак без рукава, који покрива само груди и леђа — pĭeptar ĭe țuală barbațîaskă, fara mîńiś, astrukă numa pĭeptu șî șîaļiļi [Por.] | ||
пун (prid.) — pļin /plin/ — џак је пун жита, и чврсто везан да се не проспе — saku ĭe pļin đi grîu, șî strîns ļegat la gură să nu sa vĭarsă — још од малена би је пун лоших идеја — înga đi mik a fuost pļin đi gîndurĭ rîaļe — небо је пуно црних облака, биће кише ускоро — śĭerĭu ĭe pļin đi nuvirĭ ńegri, o să fiĭe pluaĭe îndată [Por.] | ||
пунити (gl. p.) — pļińi /plini/ — ретко ко говори ’пунити’, чешће се чује ’испунити’ — rar kare ḑîśe ’pļińi’, măĭ đes s-auđe ’împļińi’ [Por.] | ||
пупавац (i. ž.) — pupîḑă /pupăză/ — пупавац је шарена птица са ћубом на глави и дугачким кљуном — pupîḑa ĭe pasîre pistriță, ku muoț în kap șî ku ćik lung — пупавац се гнезди у дупљама — pupîḑa sa kuĭbĭaḑă pin butuorś — пупавац се храни инсектима — pupîḑa sa arańașće ku guonź — пупавац се тако зове зато што кад пева, прави „пуп!-пуп!-пуп!” — pupîḑa sa kĭamă așa đi śe kînd kîntă faśe „pup!-pup!-pup!” [Por.] | ||
пупак (i. s.) — burik /buric/ — кад се дете роди, пупак му се одсече, и увеже — kopilu kînd să fače i-să taĭe buriku, și să ļagă — код нас се пупчана врпца чува, такав је обичај — la noĭ buriku să păstrează, așa ĭe običaĭu [Kmp.] — некада, стари Поречаи су секли пупак на палици јарма — đemult, aĭ batrîń în Porĭeśa, a taĭat buriku pi rastău [Por.] — јагодица прста — buriku ďeșťuluĭ [Kmp.] — толики мраз је био да су ми се заледила јагодица прста — atîta źier a fuist, đi mi s-a îngĭețat buriku źeĭśtuluĭ [Por.] — тамо је најплоднија земља — akolo ĭe buriku pomîntuluĭ [Kmp.] | ||
пупити (gl. p. ref.) — boboșa /boboșa/ — пропупила је врба, стгло је пролеће — a boboșat salka, ažuns primovara — био је сув као прут, а од када је на мојој храни, лепо се гоји — a fuost uskat ka bîtu, da đi kînd ĭe pi mînkarĭa-mĭa, sa boboșaḑă frumuos [Crn.] | ||
пупољак (i. m.) — bobuok /boboc/ — Драги жање ту на коси / И мој цвет о појас носи (стих из љубавне песме) — Naĭka-l mĭeu săśiră grîu / Ku bobuoku mĭeu la brîu — Анкуца је пупољак од девојке — Ankuța ĭe un bobuok đi fată — двориште ми се расцветало од гушчје и пловчије пилади — traușa mĭ-a-nflurit đi bobuośiĭ đi rață,șî đi gîșć — Целог лета у јурњави / А у јесен зрнца нема (ћа — израз којим се тера стока) — Tuata vara ća-bobuok / Tuamna nuĭe ńiś un gluod. [Por.] | ||
пупољак (i. m.) — mugur /mugur/ — *пупољак је младица која израста из клице младог листа дрвета* — muguru ĭe lăstarĭel kare krĭașće đin kațălu lu frunḑa ļemnuluĭ | ||
пупољак (i. s.) — pup /pup [Ban.][Erd.]/ — пустио цвет из саксије пупољак, неће се осушити — a slubaḑît fluarĭa đin śuob un pup, n-o sî sa ușće [Por.] | ||
пуст (prid.) — pustîń /pustiu/ — пусто место, пусте куће, нема нигде никог — luok pustîń, kăș pustîńe, nuĭe ńima pusta [Por.] | ||
пустара (i. s.) — pustîșag /pustișag/ — људи су отишли у иностранство, наша села су празна, наша област је једна велика пустара — lumĭa s-a dus în țărĭ, saćiļi nuaștre sînt guaļe, țînutu nuostru ĭe un pustîșag mare [Por.] | ||
пустити (gl. p. ref.) — slubaḑî /slobozî/ — учитељ је пустио ђаке из школе да иду кући, а они су отишли право на реку на купање — daskulu a slubaḑît șkolari đi la șkuală sî sa dukă la kasă, da iĭ s-a dus đirĭept la rîu la skaldat — кад прође подне, време је да се пусти стока на пашу — kînd trĭaśe amńaḑîțu, vrĭamĭa ĭe sî sa slubuadă vićiļi la pașuńe — пустио је радио прејако, а деца још спавају — a slubaḑît radionu prĭa tare, da kopiĭi înga duorm — пас није био везан, па се кришом сјурио на путника да је овај, сирома, једва утекао — kîńiļi n-a fuost ļegat, șî s-a slubaḑîț ku furiș la un drumaș đ-a ăla, saraku, abĭa a skapat [Por.] | ||
пустош (i. ž.) — pustînataće /pustietate/ — пустош је место где је био живот, па се изгубио, где више нема ничег — pustînataća ĭe luok unđe a fuost traĭ, șî s-a pĭerdut, unđe nu ma ĭastă ńimik [Por.] | ||
пут (i. ž.) — șușa /drum/ — до вароши да идеш само путем, немој да идеш пречицом — pănă la oraș să merğ tot pe șușa, să nu daĭ de drept pe potekă [Tim.] | ||
пут (i. ž.) — kaļe /cale/ — пут преко превоја је накраћа пречица за пут до села — kaļa pista kuastă ĭe măĭ đirĭept drum đi sat — није добро кад ти црна мачка пређе пут — (ver.) nuĭe bun kînd mîțu ńegru îț trĭaśe kaļa — кад би неко полазио на пут, његови су га пратили речима: „Нек ти је добар пут!” — kînd vrunu a pļekat la drum, aluĭ ĭ-a spus: „Să-ț fiĭe bună kaļa!” [Por.] | ||
пута (i. ž.) — uară /oară/ — кажем ти једном као човеку, а за други пут (=ако треба да ти поновим), ударам песницом — îz ḑîk odată ka la uom, đ-aduoĭļa uară dau ku pumnu — долазим идући (следећи, други) пут — vin adauară — кажем ти по трећи пут — aț spun a trîĭ-ļa uară — хајде сада да радимо, други пут не могу доћи — aĭde akuma să lukrăm, đ-adauară nu puot să vin — рекао сам му два пута, а казаћу му и десет пута ако треба — ĭ-am spus đi duaă uorĭ, da iĭ spun șî ḑîaśe uorĭ dakă trăbuĭe [Por.] | ||
пута (pril.) — dată /dată/ — једанпут, једном — odată — одједанпут — điodată/đodată — други пут — altadată — по неки пут, понекад — kîćodată — ниједанпут, никад — ńiśodată — заједно, истовремено — totodată — некад — vrodată [Por.] | ||
путник (i. m.) — drumaș /drumaș/ — путници иду друмом, а лопови их вребају из шуме — drumașî mĭerg pi drum, da uoțî-ĭ aśiră đin padure [Por.] | ||
путовање (i. ž.) — drumaĭală /drumăială/ — посао ми је био далеко, и ја сам се уморио од путовања док нисам стигао до пензије; сада ни у мислима не путујем нигде — lukru mĭ-a fuost đeparće, șî ĭo am tîbarît đi drumaĭală pănă n-am ažuns la penzîĭe; akuma ńiś ku gîndu nu drumîĭ ńiś unđe — немам када да ти причам сва своја путешествија — n-am kînd sî-ț puvestîăsk drumuĭturiļi mĭaļe tuaće [Por.] | ||
путовати (gl.) — drumui /drumui/ — био сам трговац, и толико сам се напутовао да сам сит пута — am fuost ńigustuorĭ, ș-atîta am drumait đi m-am sîturat đi drum [Por.] | ||
пућ (uzv.) — pîk /pâc/ — лулаш прави ’пућ-пућ’, али узалуд, дима нема јер се дуван угасио у лули — lulașu faśe ’pîk-pîk’, ama điźaba, fum nuĭe kî tutunu s-a stîns în lulă [Por.] | ||
пућкати (gl.) — pîkîi /pâcâi/ — чича не пиши, него само пућка на лули — muoșu nu tutuńașće, numa pîkîĭe în lulă [Por.] | ||
пуф (i. s.) — puf /puf ?/ — пуф је јело које се спрема од остатака хладне пројаре, мрвљених са мало сира, и пржених на масти — puf ĭe mînkare kare sa făśe đin kodri đi turtă rîaśe, zdrumikaț ku kîta brînḑă, șî fripț în untură — пуф је сиротињско јело — puf ĭe mînkare alu aĭ saraś [Por.] | ||
пух (i. m.) — pîșļaće /pâș/ — пух је шумска животиња која личи на пацова са репом веверице — pîșļaćiļi ĭe o žuavină padurĭaļńikă śe samînă la șobuol ku kuada ka vîrveriță — пух се гнезди на дрвету — pîșļaćiļi faśe kuĭb în ļemn — пух је ноћна животиња, као и сова — pîșļaćiļi ĭe žuavină nopțaskă, ka șî ćușu — пухови се хране младунцима птица, пупољцима, семењем биљака, дивљим воћкама — pîșļețî sa arańesk ku puĭ đi pasîrĭ, ku mugur, ku samînțîșu buĭeḑîlor, ku puame sîrbaćiśe — пух се огашава на разне начине — pîșļaćiļi faśe în tuot fĭeļu — имитирајући пухове, Срби су се спрдали са Власима, вичући за њима ’Вла-Вла-пиш-пиш!’, због чега би се Власи редовно потукли са њима — fakînd kimîta ka pîșļaćiļi, Sîrbi a rîźîļit Rumîńi, zberînd dupa iĭ ’Vla-Vla-pîș-pîș!’, pintru śe Rumîńi întođeuna s-a batut ku iĭ [Por.] | ||
пухара (i. m.) — puf /puf/ — пухара се једе док не поцрвени, и не направи прах — pufu sa manînkă pănă nu roșîașće șî faśe pulbur — пухаром се некада заустављало крварење из неке отворене ране — (med.) ku pufu đemult s-a oprit sînźiļi đin vro lovitură đeșkisă [Pom.] | ||
пуцаљка (i. ž.) — priskopală /prișcopală/ — пуцаљка је дечја играчка направљена од зовине цеви, у коју се стављао метак направљен од ваљутка кучине — priskopală ĭe žukariĭa kopilarĭaskă, fakută đin țauă đi suok, în kare s-a pus plumb fakut đin valuș đi kîlț — за пуцање пуцаљком правила су се два ваљутка од кучине, и добро наквасила пљувачком, да лако клизе низ цев — đi pokńit ku priskopala s-a fakut duauă valușurĭ, șî s-a udat bun ku șkipĭeț să aluńiśe pi țauă — ваљуци су се у пуцаљку гурали помоћу арбије од дреновине — valușurļi s-a-npins în priskopală ku răzbiku đin žuardă đi kuorn — један ваљутак се гурао кроз пуцаљку све до врха цеви, а други се убацивао за њим и арбијом гурао најјаче што се могло — un văluș s-a-npins pin priskopală pănă la vîru țăvi, da lalalt s-a bagat dupa ĭel șî ku razbiku s-a-npins măĭ tare ś-a putut — кад је зачепљена цев набрекла од притиска, предњи ваљутак је избиајао из пуцаљке као метак из пушке — kînd țaua astupată s-a-nflat đin înđesală, valușu al đi la vîr a izbit đin priskopală ka plumbu đin pușkă — када је ваљутак избијао из пуцаљке, чуо се прасак као из неке пушчице, али је дечја радост била је до неба — kînd valușu a izbit, s-a-uḑît puakńit ka đin-tro pușkuļița, ama dragu kopiĭilor a fost mare pănă-n śĭerĭ [Por.] | ||
пуцањ (i. s.) — puakńit /pocnit/ — није се чуо пуцањ, само је осетио како га је нешто погодило у прса — nu s-a-uḑît puakńitu, numa a sîmțît kî śuava la lovit în pĭept [Por.] | ||
пуцати (gl. p.) — pokńi /pocni/ — ловци су пуцали цео дан, а нису уловили ништа — urkașî a pokńit tota ḑîua, da n-a prins ńimika [Por.] | ||
пушач (mn. tutunźiĭ) — tutunźiu /tutungiu/ — код нас су сви били пушачи, као код Цигана — la nuoĭ tuoț a fuost tutunźiĭ, ka la țîgań [Por.] | ||
пушити (gl. p.) — fuma /fuma/ — пушио сам једно време, док је дуван био јефтин, после сам баталио — am fumat într-o vrĭame, pănă a fuost tutunuĭepćin, pĭe urmă m-am lasat [Por.] | ||
пушити (gl. p.) — tutuńi /tutuni/ — чича каже да је почео да пуши са четрнаест година, за стоком — muoșu spuńe kă a-nśeput să tutuńaska đi patrusprîaśe ań, dupa viće [Por.] | ||
пушка (i. ž.) — pușkă /pușcă/ — пушка је предмет у који се ставља метак и барут, и пуца на животиње, или људе у ратовима — pușka ĭe o bukată în kare sa puńe gļonțu șî prau, șî sa pokńașće dupa žuaviń, or dupa uamiń în razbălurĭ — кремењача — pușkă ku krĭamińe — једноцевка — pușkă ku o țauă — пушка преламача — pușkă pîrlomaće [Por.] | ||
пушкар (i. m.) — pușkarĭ /pușcar/ — пушкар је мајстор који поправља пушке, и остало оружје — pușkarĭu ĭe maĭstur kare ogođiașće la pușć, ș-alalće arme [Por.] | ||
пуштен (prid.) — slubaḑît /slobozit/ — није добро да пси преко дана буду пуштени са ланца — nuĭe bun kîńi pista ḑîuă să fiĭe slubaḑîț đin lanț — ђаци, пуштени из школе, иду групно путем — kopiĭi, slubaḑîț đi la șkuală, mĭerg śopîr pi drum [Por.] | ||
пчела (i. ž.) — albină /albină/ — пчела је мала буба која даје сладак мед — albina ĭe o guangă mikă kare dă mńare dulśe — стари су држали пчеле у кошницама, тек касније овамо појавили су се сандуци — aĭ batrîń a țînut albińiļi în kuoșńiță, tumu înkuaśa a ĭeșît sanduśiļi — човек који је имао много пчела, и бавио се медом, звао се ступар — uom kare avut albiń mulće, ș-a lukrat ku mńarĭa, s-a kĭemat stuparĭ [Por.] | ||
пчелар (i. m.) — albinarĭ /albinari/ — отац је био велики пчелар — tata a fuost mare albinarĭ [Por.] | ||
пчелар (i. m.) — stuparĭ /stupar/ — пчелар је човек који држи много кошница са пчелама — stuparĭ ĭe uom kare țîńe mulț stupĭ ku albiń [Por.] | ||
пчеларица (i. m.) — lastav /albinărel/ — долетеше пчеларице, и затреше нам пчеле — zburară lastavi șî ńi zatriră albińiļi — убио сам пчеларице са пчелињака — am omarît lastavi dă la stupi [Mlava] — пчеларица се гнезди у рупама, направљеним у мекој земљи, најчешће у усецима пута, где пут просеца брег — priguruĭu sa kuĭbaḑă prîn găurĭ, fakuće în pomînt muaļe, măĭ đes în taĭatura drumuluĭ, unđe drumu taĭe țărmu [Stig] | ||
пчелињак (i. ž.) — stupină /stupină/ — место где су се држале кошнице са пчелама, звало се некад „ступина” — luoku unđe s-a țînut stupi ku albiń đemult s-a kĭemat stupină — реч „ступина” се изгубила из говора, остала је само у неким љубавним бајалицама, где се каже „како пчела вуче своме пчелињаку, тако нек том и том буде привлачна особа којој се баје” — vuorba stupină s-a pĭerdut đin taĭnă, a ramas numa pin ńișći đeskînćiśe đi dragusta, unđe sa ḑîśe „kum traźe albina la stupină, așa să tragă kutare șă kutare la famĭaĭa-ĭa la kare sa đeskîntă” [Por.] | ||
пчелица (i. ž.) — albinuță /albinuţă/ — једна мајушна пчелица слетела на цвет, пусти је, прави и она мед — o albinuță mikućikă zbură pi fluare, laso, faśe șî ĭa mńiarĭe [Por.] | ||
паша (i. ž.) — pașće /pășune/ — подигао је овце са пландишта, и тера их на пашу — a luvat uoĭļi đi la ḑîkatuarĭe șă ļi mînă la pașće [Por.] | ||
| р | ||
рабош (i. s.) — arag /hărag/ — рабош је комад дрвета, издељан четвртасто, на коме се ножем урезују знаци кад се мери млеко на бачији — aragu ĭe un bît, śopļit în patru mukĭe, pi kare ku kuțîtu sa skobĭesk sămńiļi kînd sa masură lapćiļi la baśiĭe [GPek] | ||
раван (prid.) — poļažńik /polejnic/ — кад су преци заузимали земљиште, гледали су да буде равно и близу воде — kînd a kuprins moșîĭa, stramoșî a katat să fîĭe luok poļažńik, șă apruape đi apă [Por.] | ||
раван (prid.) — ńaćid /neted/ — даска је равна, без чворова — blana ĭe ńiaćidă, fara nuodurĭ — били су у крађи, и прошли су глатко, без иједног проблема — fusără în furaluk, șă trekură ńaćid, fara ńiśun nakaz — гладак као стакло — (izr.) ńaćid ka stîkla [ Por. | ||
рага (i. ž.) — kotorĭanță /cotoroanţă/ — имао је добре, краве, сада је спао на две раге које се вуку по обору као сенке — avut vaś buńe, akuma a skaḑut la doă kotorĭanță kare sa trag prăn obuor ka umbra [Mlava] | ||
рад (i. s.) — lukru /lucru/ — омладина данас нема посла — ćińerișu astîḑ n-are lukru — радници су отишли рано на посао — lukratuori s-a dus đinuapće la lukru — због велике лењости, изгубио је посао — đin mare ļiańe, a pĭerdut lukru — запослио се — (u izr.) s-a prins la lukru [Por.] | ||
радити (gl.) — lukra /lucra/ — чекају да прво почну радити старији, а онда да почну и млађи — așćată să înśapă lukra aĭ măĭ batrîń îńtîń, pă dupa aĭă sî sa pună pi lukru șî aĭ măĭ ćińirĭ — некада се тешко радило, јер се све радило рукама и голом снагом — đemult greu s-a lukrat, kă tuot s-a lukrat ku mîńiļi șî ku pućarĭa guală [Por.] | ||
радна (prid.) — purtarĭeț /purtăreț/ — радна одећа је одело које човек носи сваки дан — țuaļiļi purtarĭață sînt țuaļe kare uomu ļi duśe în tuota ḑîua — би је обичај код наших старих да са покојником сахрањују и његову радну одећу — a fuost ađet la-ĭ nuoștri aĭ batrîń să-ngruape ku al muort șî țuaļili luĭ purtarĭață [Por.] | ||
радник (i. m.) — lukratuorĭ /muncitor/ — много је радника изгубило посао, и тражећи други посао, отишли су у туђину — mulț lukratuorĭ a pĭerdut lukru, șî katînd alt lukru, s-a dus în strinataće — био је добар радник, са добром платом — a fuost lukratuorĭ bun, ku plată bună [Por.] | ||
радник (i. m.) — munćituorĭ /muncitor/ — радник је човек који ради, најчешће на свом имању, или је запослен код неког другог — munćituorĭ ĭe insă kare lukră, măĭ đes la moșîĭa luĭ, or ĭe prins ku lukru la altu [Por.] | ||
радовати се (gl. p. ref.) — bukura /bucura/ — радује се женидби — sî bukură đi însuramînt — радује се лепом времену — sî bukură la vrĭamĭa bună — кад се радује, куче маше репом — kînd sî bukură, kațîălu baće ku kuada [Crn.] — немој се радовати, не долазим скоро — nu ći bukura, nu vin îndată [Por.] | ||
радост (i. ž.) — bukuriĭe /bucurie/ — велику радост ми је донела вест да се отац из рата вратио жив и здрав — mare bukuriĭe mĭ-a adus vĭasta kî tata đin rat sa întuors viu șî sînatuos [Por.] | ||
радостан (prid.) — bukuruos /bucuros/ — био сам радостан кад нас баба посећивала — am fuost bukuruos kînd veńa mama pi la nuoĭ [Crn.] — бејах врло радостан, али кад видех својим очима шта се ради, ја се растужих — fusăĭ tare bukuruos, numa kînd vaḑuĭ ku uoki miĭ śe sa lukră, ma întristaĭ [Por.] | ||
рађање (i. s.) — fatat /fătat/ — дошло је време јагњења, а јаслице за јагњад нису готове — a veńit vrĭamĭa đi fatat, da koćețu đi mńiĭ nuĭe gata — трудна жена лежи у кревету, чека порођај — muĭarĭa greuańe ḑaśe în pat, așćată fatatu [Por.] | ||
рађати (gl.) — fata /făta/ — рађа свака животиња: крава, крмача, кобила, медведица, вучица; Власи немају посебне речи за поједине животиње — fată tuata žuavina: vaka, skruafa, ĭapa, ursuaĭka, lupuaĭka; rumîńi nau vuorbĭe adînsă đi tuata suartă đi viće — са животиња, реч се пренела на жене, али су стари говорили да је срамота и грех рећи тако за неку жену, говорили су: „Крава се тели, а жена се порађа!” — đi la žuaviń, vuorba a trĭekut la muĭerĭ, ama aĭ batrîń a vorbit kî ĭe rușîńe șî pakat sî sa ḑîkă đi vro muĭarĭe kî fată, a ḑîs: „Vaka fată, da muĭarĭa sa nașće!” — ћерка ми се синоћ породила, добила је два детета близанаца — feĭma a fatat a sară, a fakut duoĭ kopiĭ đi źiamîn [Por.] | ||
рађати (gl.) — rîsari /răsări/ — кад се Сунце рађа, тада свиће дан — kînd Suariļi rasîare, atunśa sa faśe ḑîua [Por.] | ||
раж (i. ž.) — sakară /secară/ — стари су причали да је раж биљка старија од жита — aĭ batrîń a puvestît kî ĭe sakara buĭađe măĭ batrînă đikît grîu — раж се сеје ујесен, у исто време кад и жито — sakara sa samînă tuamna, într-o vrĭame ku grîu — некад се сејала раж више од жита, које су сејали само да имају за славски колач — đimult s-a pus măĭ mult sakară đikît grîu, kare la sîmanat numa să aĭbe đi kolaku prazńikuluĭ — од ражи се правио хлеб за људе, и њоме се крмила стока — đin sakară s-a fakut pîńe đi uamiń, șî ku ĭa s-a arańit vićiļi — раж је расла високо, али је имала јаку стабљику па није полегала као жито — sakara a kreskut mare, ama avut paĭ țapîn, șĭ n-a kaḑut ka grîu — раж је испијала земљу, где се она сејала две године, треће је ницала маховина — sakara a sorbit pomîntu, unđe ĭa sa pus doĭ ań, a triĭļa a dat mușkĭu — раж је била храна за сиромашне, који су имали лошу земљу — sakara a fuost mînkare đ-aĭ saraś, kare avut pomînt rău — у многим селима раж је била надимак неких сиромашних људи — în mulće saće sakara a fuost poļikra lu ńișći uamiń saraś [Por.] | ||
ражалити (gl. p. ref.) — đizdori /dezdori/ — жене које певају за покојником, ражаљују се, смањују жал за њим — muĭeriļi kînd kîntă dupa-l muort, ĭaļe sa đizdorĭesk, stîmpîră duoru dupa ĭel [Por.] | ||
разазнати (gl. p. ref.) — nazîri /năzări/ — у освит дана сунце се тек назире иза хоризонта — în krapat đi zuorĭ suariļi tuma sa nazîrĭașće dupa dungă — магла помешана са снегом, стазе нема, а не разазнаје се ништа около — śĭață mistakată ku zapadă, poćakă nuĭe, da nu sa nazîrĭașće ńimika în okuol [Por.] | ||
разбацан (prid.) — skimotoșît /schimonosit/ — они не знају за ред, код њих је све разбацано на све стране — iĭ nu șćiu đi rînd, la iĭ ĭe tuot skimotoșît în tuaće părțîļi [GPek] | ||
разбацан (prid.) — sprînžît /sprânjit/ — деца немају обичај да скупе играчке, него их остављају разбацане свуд по кући — kopiĭi n-au ađet să aduńe žukariĭļi, numa ļi lasă sprînžîće đarîndu pin kasă — наше село је раштркано, колибе су јако удаљене једна од друге — satu nuostru ĭe sat sprînžît, koļibiļi sînt tare đipartaće una đi alta [Por.] | ||
разбацивање (mn. sprînžîturĭ) — sprînžîtură /răspândire ?/ — разбацивање је кад се узме нешто што је на гомили, и баца на све стране — sprînžîtură ĭe kînd sa ĭa śeva śi ĭe la gramadă, șî sa labîdă în tuaće părțîļi [Por.] | ||
разбацити (gl. p. ref.) — sprînžî /sprânji/ — ветар је разбацио сламу на све стране — vîntu a sprînžît paiļi în tuaće părțîļi — људи на заветини беху окупљени у центру села, али кад удари пļусак, они се растурише ко скакавци куд који — lumĭa la zavĭećină fu adunată în mižluoku satuluĭ, ama kînd đață un ploĭuoń, îĭ sa sprîńžîră ka skalușî kare unđe putu [Por.] | ||
разбијање (i. ž.) — sparźare /spargere/ — пијан је разбијао све што му је било под руком, и престао је тек кад се уморио од разбијања — bĭat a spart tuot śe ĭ-a fuost îndamînă, șî s-a lasat tumu kînd a ustańit đi sparźare — човек може полудети ако га лупање главе због тешких брига, буде држало дуже времена — uomu puaće noroḑî dakă sparźarĭa kapuluĭ pintru nakazurĭ grĭaļe, ăl va țîńa măĭ multă vrĭame [Por.] | ||
разбијен (prid.) — đezbatut /dezbătut/ — чешала се говеда о ограду, и један стуб је остао одваљен — s-a frekat vićiļi đe gard, șî un bunduk a ramas đezbatut — кад жене ткају, ткају ретко или густо — kînd muĭerļi țîasă, țîasă batut or đezbatut [Por.] | ||
разбијен (prid.) — spart /spart/ — дете се вратило са извора плачући, са разбијеном тестијом у руци — kopilu s-a-ntuors đi la fîntînă plîngînd, ku kîrśagu spart în mînă — мајка је стално насекирана и забринута, док јој деца не одрасту — muma ĭe tuot ku kap spart șă ku grižă, pănă nu-ĭ do krĭesk kopiĭi [Por.] | ||
разбити (gl. p.) — đezbaće /dezbate/ — отац је отишао да разбије лед на воденичном јазу (Танда) — tata s-a dus să đezbată gĭața la ĭazu muori — код оног дрвета пут се одваја на лево — la ļiemno-la s- đizbaće drumu-n stînga [Por.] | ||
разбити (gl. p. ref.) — sparźe /sparge/ — разбио је тикву са вином за славу, а баба је рекла да је боље било да је разбио главу него тикву — a spart truaka ku vin đi prazńik, da baba a spus kă măĭ bun a fi fuost s-a fi spart kapu đikît truaka — није имао тежак посао: цепао је камен за пут, кад се градио пут долином Шашке — n-avut lukru grĭeu: a spart pĭatră đi drum, kînd s-a fakut drumu pi Șașka — поподне је ударила киша, и вашар се брзо растурио — dupa amńaḑîț s-a pus pluaĭa, șî bîlśu ĭuta s-a spart — добио је шамар од човека, јер се драо над његовом главом док је он спавао — a kîpatat o palmă đi la uom, kî s-a spart la kapu-luĭ pănă ĭel a durmit — није могао да издржи да сваки дан лупа главу са учењем, па је напустио школу — n-a putut să țînă să spargă kapu în tuota ḑîua ku învățamîntu, șî s-a lasat đi șkuală — побегла је, а мени је оставила да лупам главу са њеним проблемом, као да немам доста својих мука — a fuźit, da miĭe mĭ-a lasat să sparg kapu ku nakazu a ĭiĭ, parke n-am đestul nakazurĭ đ-a mĭaļe [Por.] | ||
разбој (i. ž.) — arźa /argea/ — „арђа” је заборављена реч, ретко се нађе нека баба која још увек памти да се тако некада звао разбој за ткање — arźa ĭe vuorbă zuĭtată, rar sa gasîașće vrunđiva vro babă sî măĭ țînă minće kî așa vrodată s-a kĭemat razbuoĭu đi țasut [Por.] | ||
разбој (i. s.) — razbuoĭ /război/ — у разбоју су жене некада ткале готово све што је у кући требало за одевање и покривање — în razbuoĭ muĭerļi vrodată a țasut gata tuot śe-n kasă a trîbuit đi înbrîkamînt șî astrukamînt [Por.] — разбој за поткивање крава и волова правили су ковачи у дворишту поред ковачнице (Кобиље) — razbuoĭu dă potkovit vaśiļi șî buoĭi l-ar fakut kovaśi în avļiĭe prîngă kovaśiĭe [Stig] | ||
разболети се (gl. p. ref.) — bećažî /beteji/ — обољева, а не лечи се — bećažîașće, da nu sî ļekuĭe — побољева, јер ништа не ради — să bećažîașće kî nu lukră ńimika — повређује дете батинама — bećažîașće kopilu ku bataĭa — обољева воћка, јер није прскана на време — bećažîașće puomu, kî nuĭe stropit la vrĭamĭe — пламењача оштећује виноград — mana bećažîașće viĭa [Crn.] — патим до твоје љубави / твоја љубав ми наноси бол — ma bićažîașće duoru tĭeu [Por.] | ||
разборит (prid.) — đișćeptat /deșteptat/ — он је разборит човек, зна шта је право а шта није — ĭel ĭe uom đișćeptat, șćiĭe śe ĭe đirĭept, da śe nuĭe [Crn.] | ||
разбрадити (се) (gl. p. ref.) — đisprupađi /dezbrobodi/ — немој се разбрадити, јер је напољу хладно — nu ći đisprupađi, kî ĭe afară frig [Por.] | ||
разбрађен (prid.) — đisprupađit /dezbrobodit/ — нема стида, иде разбрађена — nare rușîńe, mĭarźe đisprupađită [Por.] | ||
разведрити се (gl. p. ref.) — razbuna /răzbuna/ — пролазе облаци, са запада се разведрава време — trĭek nuviri, đi la apus sa razbună vrĭamĭa — код нас се разведрило одавно — la nuoĭ s-a razbunat đemult [Por.] | ||
разведрити се (gl. p. ref.) — însańina /însenina/ — око поднева почео је да дува ветар, облаци су се разишли и небо се разведрило од истока до запада — pi la amńaḑîț a-nśeput să bată vîntu, nuviri sa sparsîră șî śĭerĭu s-a însańinat đi la rîsarit pănă la zovîrńit [Por.] | ||
развезан (prid.) — điznodat /deznodat/ — развезана узица вуче ти се за опанком — urḑala điznodată țî sa traźe dupa opinkă [Por.] | ||
развезати (gl. p.) — điznoda /deznoda/ — развежи конопац, вежи краве за колац, и крени — điznuadă sfuară, ļagă vaśiļi đi par, șî pļakă [Por.] | ||
развејан (prid.) — spulburat /spulberat/ — сламу треба што скорије сакупити, јер ако остане развајана по пољу, има да иструли — paĭiļi trăbe adunaće măĭ đi kurînd, kă dakă ramîn spulburaće pi kîmp, are să putraḑaskă — стаза преко брда је проходна, јер је снег свуда одуван од овог ноћашњег ветра — poćaka pista śuakă ĭe strîbatută, kă zapada ĭe đ-arîndu spulburată đi vînto-sta đ-astanuapće [Por.] | ||
развући (gl. p.) — ļigana /legăna/ — песма чежње пева се лагано, јер се за њом не игра, него се слуша, да уђе у душу ида погоди у срце — kînćiku đi duor sa ļigańaḑă kînd sa kîntă, kă dupa ĭel nu sa žuakă, numa sa askultă, să tuńe în sufļit șă să lovĭaskă în ińimă [Por.] | ||
разговарање (i. ž.) — tăĭnuĭală /tăinuire/ — само што је започео разговарање са девојком, стигао је њен отац и отерао га — numa ś-a înśeput tăĭnuĭala ku fată, ažuns tatî-su șî l-a dudait — кад оде код деде, насити се причања — kînd sa duśe la dĭedî-su, sa satură đi tăĭnuĭală [Por.] | ||
разговарати (gl.) — tăĭnui /tăinui/ — причали су о својим стварима, ја их нисам слушао — a tăĭnuit đi trĭaba luor, ĭuo nu ĭam askultat — кад сам чувао овце, и имао са ким да причам, дан је брзо пролазио — kînd am pazît uoĭļi, ș-am avut ku kare să tăĭnuĭ, ḑîua a trĭekut ĭuta — не може причати један човек сам, за разговор је потребно двоје — nu puaće tăĭnui un uom sîngur, đi taĭnă trăbe duoĭ [Por.] | ||
разговор (i. ž.) — taĭnă /taină/ — причање је врста разговора између две особе, који се не завршава неким договором — taĭna ĭe un fĭeļ đi vorbit ĭntra duoĭ inș kare nu sa gaćașće ku vro vuorbă — засео је са чичом у разговору, јер је чича знао многе старинске приче — a șaḑut ku muoșu la taĭnă, kî muoșu a șćut mulće povĭeșć đi bîtrîńață — није имао времена за дуг разговор, јер се журио да не омркне — n-avut vrĭame đi taĭnă multă, kî s-a grabit să nu ńigurĭaḑă [Por.] | ||
разголитити (gl. p. ref.) — đizgoļi /dezgoli/ — не скидај поњаву са мене, немој ме открити јер ми је хладно — nu traźa pîătura đi pi mińe, nu ma đizgoļi kî mi frig — кад хоћеш да извадиш воћку из земље, ти јој најпре разголитиш корење — kînd vrĭeĭ sî skuoț puomu đin pomînt, tu măĭ întîń iĭ đizgoļieșć rîdaśińiļi [Por.] | ||
разголићен (prid.) — đizbrakat /dezbrăcat/ — скинуо сам се јер ми је вруће — m-am đizbrakat kă număĭ puot đi zapuk [Por.] | ||
разголићен (prid.) — đizgoļit /dezgolit/ — навикла сам на мараму, и када сам гологлава, као да сам разголићена — m-am învațat ku kîrpa-n kap, șî kînd mis ku kapu guol, parke mis đizgoļită — киша је направила поток кроз башту, и кромпири су ми остали огољени, са корењем на сунцу (Танда) — pluaĭa a fakut ogaș pin građină, șî krîmpiĭi mĭ-a ramas đizgoļiț ku rîdaśińiļi la suare [Por.] | ||
разградити (gl. p. ref.) — đizgrađi /dezgrădi/ — стог је готов, и сада сам почео да скидам ограду — s-a sfîrșît klańa ku fîn, șî akuma m-am pus să đizgrađiesk țarku [Por.] | ||
разгранат (prid.) — krengarat /crengarat/ — разгранато је дрво које има дуге гране и густу крошњу — krengarat ĭe ļiemnu kare are krĭenź lunź, șî kroșńe đasă [Por.] | ||
раздвојен (prid.) — đisparțît /despărţit/ — дуго смо били раздвојени, али нисмо заборавили једно друго — mult am fuost đisparțîț, ama nu ń-am zuĭtat unu đi altu [Por.] | ||
раздвојити (gl. p. ref.) — đisparțî /despărţî/ — родитељи суми се раставили још док сам био дете — parințî mi s-a đisparțît înga kînd am fuost kopil — раздвоји ту децу док се не побију — đisparće kopiĭe-ĭa pănă nu sa ĭau la bataĭe [Por.] | ||
раздељак (i. ž.) — karare /cărare/ — кад се чешљају, неки не воле раздељак, неки га праве са стране, неки опет по средини, како ко воли — kînd sa pĭapćină, uńi nu vor karare, da uńi o fak la o parće, alțî ĭară pi la mižluok, kare kum iĭ drag [Por.] | ||
раздражен (prid.) — întărîtat /întărâtat/ — ко ли је толико раздражио псе, да се разбијају од лавежа? — kare a fi întărîtat kîńi atîta, đi sa sparg ku latratu? [Por.] | ||
разлистан (prid.) — đisfoĭat /desfoiat/ — иде по ветру са раскопчаним капутом, може лако да се разболи — mĭarźe pin vînt ku burka đisfoĭată, puaće ļesńe sî sa bulnavĭaskă [Por.] | ||
разлистати (gl. p. ref.) — đisfoĭa /desfoia/ — књига ми се сва раскупусала, и учитељица ме је вукла за уши — karća s-a đisfoĭat tuată, șî đîskaļița ma tras đi urĭekĭ [Por.] | ||
размажен (prid.) — đizmĭerdat /dezmierdat/ — данас више не видиш вредну децу, него свуда видиш само гомилу размажене дечурлије — astîḑ nu măĭ vĭeḑ tu kopiĭ vrĭańiś, numa đarîndu vĭeḑ gramadă đi kopilamă đizmĭerdată [Por.] | ||
размазити (gl. p. ref.) — đizmîerda /dezmierda/ — немој размазити дете, јер нећеш моћи да живиш од његове размажености — nu đizmĭerda kopilu, kă n-o sî puoț trai đi zburdațîĭa luĭ [Por.] | ||
разметљивац (prid.) — zburdaļńik /zburdalnic/ — не зна се ко је гори од њих двоје: он је разметљивац у кафани, она нема границу у хвалисању, и од њих до краја неће бити ништа — nu sa șćiĭe kare ĭe măĭ rău đin iĭ duoĭ: ĭel ĭe zburdaļńik la mĭană, ĭa nare marźină ku labdaturĭ, șî đin iĭ pănă la urmă n-o să fiĭe ńimika [Por.] | ||
размишљање (i. ž.) — ginđitură /gândire/ — лакомисленост — ginđitură ușuară — човек лако полуди кад се преда маштаријама — uomu ļesńe noroḑîașće kînd sa dă la ginđitură guală [Por.] | ||
размрсити (gl. p. ref.) — đizvîrḑî /dezvârzi/ — развезали су ми се каишеви на опанкама — mi sa đizvîrḑîră kurîaļiļi la opinś — толике петљанције међу њима не може да размрси ни господ бог — atîća înkîlśiturĭ întra iĭ nu măĭ đizvîrḑîașće ńiś dumńeḑîu [Por.] | ||
размршен (prid.) — đizvîrḑît /dezverzit/ — кад видех размршене нити, уђох у разбој пуна воље — kînd vaḑuĭ firîļi đizvîrḑîće, tunaĭ în razbuoĭ ku drag — као да је лакше откад је муђу нама све расптељано — parkĭe ĭe măĭ ușuor đi kînd ĭe întra nuoĭ tuot đizvîrḑît [Por.] | ||
разнизан (prid.) — đeșîrat /deșirat/ — имам огрлицу, али је чувам разнизану у једној посуди — am marźiaļe, numa ļi pazăsk đeșîraće într-un vas [Por.] | ||
разнизати (gl.) — đeșîra /deșira/ — мајка је скинула суве крушке са конца, и да ла нам их је да једемо — muma a đeșîrat pĭarîļi uskaće đi pi ață, șî ńi ļa dat sî mînkăm — попустила је петља на џемперу, и он се готово пола распарао — s-a slubaḑît lațu la điempir, șî ĭel gata žumataće s-a đeșîrat — закрпа на кошуљи развукла се од толиког прања — pĭaćiku la kimĭașă s-a đeșîrat đ-atîta spalat [Por.] | ||
разрогачити (gl. p.) — bolboĭa /bolboia/ — кад ју је видео голу, разрогачиле му се очи као у вола — kînd o vaḑu în pĭaļa guală, iĭ sa bolboĭară uoki ka la buou [Por.] | ||
разуздан (prid.) — đisfrînat /desfrânat/ — помахнитао, иде разуздан кроз село а деца лупају канту за њим — a luvat mau, mĭarźe đisfrînat pin sat da kopiĭ bat kanta dupa ĭel [Por.] | ||
разуздан (prid.) — zburdat /zburdat/ — њихова деца су разуздана, јер имају свега — kopiĭi-luor sînt zburdaț, kî au đi tuaće [Por.] | ||
разуздати (gl. p. ref.) — đisfrîna /desfrâna/ — ако децу не притегнеш док су мала, разуздају се кад порасту, и одлазе у бели свет — dakă kopiĭi nu struogîĭ păn’ sînt miś, iĭ sa đisfrîńaḑă kînd krĭesk, șî sa duk în lumĭa albă [Por.] | ||
разум (i. ž.) — minće /minte/ — чичу још држи памет, а баба је излапела одавно — pi muoșu înga-l țîńe minća, da baba a pĭerdut minća đemult — још памти све што је учио у школи — înga țîńe minće tuot ś-a învațat la șkuală — лако памти и брзо схвата — ușuor la minće șî ĭut înțaļiaźe [Por.] | ||
рај (i. s.) — raĭ /rai/ — рај је место на оном свету на које иду мртви, и где живе вечно — raĭu ĭe luok pi lumĭa-ĭa unđe sa duk aĭ muorț, șî unđe traĭesk đi veśiĭe — у рају човек има само оно што је себи намењивао за живота, када му је било најлепше — în raĭ uomu are numa aĭa ś-a dat đi viĭață sîngur luĭ đi pomană, kînd ĭ-a fuost măĭ frumuos — рај је пропланак у великој шуми, усред кога расте велико дрво са дебелим хладом, испод кога изворе поточић са хладном водом — raĭu ĭe un kîmp în padure mare, ku un ļemn mare în mižluok ku umbră gruasă, supt kare izvorĭaḑă ogașăl ku apă rîaśe — у рај иде свако ко пређе преко рајског брвна — în raĭ sa duśe tot nat kare trĭaśe pista punća raĭuluĭ [Por.] | ||
рајско брвно (sint.) — punćaraĭuluĭ /puntea raiului/ — Власи верују да покојник, путујући у рај, прелази преко једног брвна са кога може пасти у пакао, ако је грешан — Rumîńi krĭed kă uomu ăl muort, drumaind în raĭ, trĭaśe prăsta o punće dă pră kare puaće kađa în ĭad, dakă ĭe păkătuos [Por.] | ||
рак (i. m.) — rak /rac/ — ракови живе у води са доста кречњака — raśi traĭesk în apă ku multă pĭatră đi var — ракови се крећу уназад — raśi mĭerg înapuoĭ — рак кад се скува, поцрвени — raku kînd sa fĭarbe, roșașće [Por.] | ||
ракија (i. ž.) — țuĭkă /ţuică/ — испекао сам комину, и направио сам ракије тек колико за нашу кућу — kopsăĭ kuomina, șî fakuĭ țuĭkă numa kît đi kasa nuastră [Crn.] — ми ракију зовемо цујком, само када смо мало под гасом — nuoĭ la rakiĭe iĭ ḑîśem țuĭka numa kînd ńis kîta-n voĭa bună [Por.] | ||
ракија (i. s.) — rakiu /rachiu/ — ракија је пиће које се прави највише од шљива, а може да се прави и од другог воћа — rakiu ĭe bĭare kare sa faśe măĭ mult đin pruńe, da puaće sî sa fakă șî đin alće puame — ракије се пече на казану — rakiu sa friźe la kazan — шљивовица — rakiĭe đi prună — Рудноглавци „прже” ракију на казану, а Танђани је „пеку” — Arnaglavĭańi frig rakiu la kazan, da Tanđeńi o kuok [Por.] | ||
ракља (i. ž.) — źamînă /geamănă/ — кад исечеш грану и на врху јој оставиш две гране које скратиш, можеш да кажеш да си направио ракљу — kînd taĭ o krĭangă, șî la vîr iĭ laș doă krenguță kare ļi skurț, poț să spuń kă aĭ fakut źamînă — што год је дугуљасто а на врху располућено и раширено, може се звати ракља — fiĭe śe śe ĭe lunguĭat da la vîr krapat în doă șî larźit, puaće sa kĭema źamînă [Por.] | ||
ракушац (i. m.) — bulobrĭaće /amfipode/ — ракушци се налазе у извориштима потока, живе испод лишћа које је пало у воду — bulobrĭețî la nuoĭ sa gasăsk pi la izvuarîļi alu ogașă, traĭesk pi supt frunḑă kare a kaḑut în apă [Por.] | ||
рам (i. m.) — źam /geam/ — прозорски рам направљен је од узаних дрвених дашчица, спојене на четири ћошка, које имају један удубљени жљеб у који се умеће стаклено окно — źamu đi la ferĭasta ĭe fakut đi blanuță îngușće đi ļiemn, ĭnkeĭaće în patru kuolțurĭ, șă au un žgĭab skobit în kare sa puńe uokna lu stîklă — прозорски рам спојен је са оквиром прозора помоћу шарки, да може да се отвара и затвара — źamu ferĭeșći ĭe prins đi darak ku țîțîńe, đi sî puată sî sa đeșkiđa șî în kiđă — све старе слике, које су ми остале од оца, ставио сам у рам, и окачи на зид — tuaće sļikurĭ batrîńe, kare mĭ-a ramas đi la tata, ļ-am pus într-un źam, șî ļ-am atîrnat în parĭaće [Por.] | ||
раме (i. m.) — umîr /umăr/ — раме је горњи део човековог тела, од раменог зглоба до врата — umîru ĭe parća alu trupu uomuluĭ a đisupra, đi la înkeĭatura mîńi pănă la gît — много терета сечљаци носе на рамену — mult tovar saćańi duk pi umîr [Por.] | ||
ран (prid.) — ćimpuriu /timpuriu/ — пшеница је сада раније дозрела, око Видовдана ће стићи за жетву — grîu ĭe akuma ćimpuriu, pi la Vidum o să ažungă đi sîśerat — ко је рано добио јагњад, може рачунати на неку зараду — karĭe a avut mńeĭ ćimpuriĭ, puaće sokoći la vro dobîndă [Crn.] — чини ми се да се нешто променило у свету: као да сада шума раније озелени него када сам ја био мало дете д. а годину као вегетабилни циклус — mi sa-m pare kă śuaua s-a skimbat pi pomînt: parke akuma padurĭa înverḑîașće măĭ ćimpuriu đi kît kînd am fuost ĭuo kopil mik — година када летина раније дозрева — an ćimpuriu [Por.] | ||
рана (i. ž.) — rană /rană/ — стезала га је ципела, направила му је ране на нози — l-a batut papuku, ĭ-a fakut rănurĭ la piśuor — жива рана — rană viĭe — рана у души — rană la sufļit — отворена рана — rană đeșkisă — загађена рана — rană vermanuasă [Por.] | ||
рана (i. ž.) — žîvînă /rană/ — на месту где се човек повреди, направи се рана — la luok unđe sa lovĭașće uomu, sa faśe žîvînă — жива рана — žîvînă viĭe [Por.] | ||
раније (komp.) — đivrĭame /devreme/ — дођи што год раније можеш, јер имамо много посла — vinu śe guod puoț măîĭ đivrĭame, kă avĭem mult đi lukru — измири стоку мало раније, да не омркнеш са њом (Танда) — oguaĭe vićiļi măĭ đivrĭame, să nu ńegurĭeḑ ku ĭaļe [Por.] | ||
ранити (gl. p. ref.) — rańi /răni/ — сам се ранио, само да не оде у рат — s-a rańit sîngur, numa să nu sa dukă-n rat [Por.] | ||
рано (pril.) — đinuapće /de noapte/ — сутра устајем рано, јер идем у Бољевац на пијац — mîńe ma skuol đinuapće, kî ma duk în Buļuoț la piĭaț [Crn.] — јутрос сам се прерано пробудио — đesńață m-am pumeńit prĭa đinuapće — сутра дођи мало раније (ујутру) — mîńe vinu kîta măĭ đinuapće [Por.] | ||
рањен (prid.) — rańit /rănit/ — иако је био рањен на два места, некако је утекао и остао жив — dakă a fuost rańit la doă luokurĭ, kumva a skapat ș-a ramas viu [Por.] | ||
рањеник (i. m.) — rańit /rănit/ — скривао је на тавану штале два рањеника за време рата — a țînut pitulat pi puodu ștăļi duoĭ rańiț đi vrĭamĭa đi rat [Por.] | ||
рас- (pref.) — đis- /des-/ — раставити, раздвојити — đisparțî (đis + sparțî) — свући (одећу) — đizbraka (điz + /în/braka) — откључати (Рудна Глава) — đișkuńa (đis /s:ș/ + kuńa) [Por.] | ||
раседлан (prid.) — đeskîtaramat /descătărămat/ — кобила је раседлана, води је у кошару — ĭapa ĭe đeskîtaramată, bago-n koșîărĭe [Por.] | ||
раседлати (gl. p. ref.) — đeskatarama /descătărăma/ — немој раседлати коња, него му само стави зобницу, нека једе док ја не завршим посао — nu đeskatarama kalu, numa puńiĭ zuobńița în kap, să manînśe pănă ĭuo nu do gaćesk lukru [Por.] | ||
расипање (i. ž.) — strîvĭală /strievală/ — са таквим расипништвом тешко ће се ићи у напредак — ku atîta strîvĭală, amunka o sî sa đa înainće [Por.] | ||
расипати (gl. p.) — strîvi /strivi/ — новац треба да се чува, а не да се расипа на било шта — bańi trăbe sî sa pastrĭaḑă, da nu să sa strîvĭaskă pi fiĭe śe [Por.] | ||
расклинити (gl. p. ref.) — đispana /despăna/ — идем да „расклиним” кола, јер ми се олабавила шина на путу, па сам морао да јој ставим клинове да не спадне са точка — ma duk să đispańeḑ karu, kî mi s-a slabit șîna pi drum, ș-a fuost muara s-o înpańeḑ sî nu-m piśe đi pi ruată — кад одеш код љубавнице, немој се распасати домах, јер ако те збрза муж, бежиш наг до голе коже — kînd će duś la ibomńikă, nu ći đispana uodma, kă dakă ći prispĭașće barbatî-su, fuź în pĭaļa guală [Por.] | ||
расклињен (prid.) — đispanat /despănat/ — разбио сам лед са воденичног вретена, и сада воденица ради добро, рашчепљена — am spart gĭața la fusu mori, ș-akuma muara lukră bun, đispanată [Por.] | ||
расклопити (gl. p.) — đispătura /despătura/ — расклапа се оно што се може склопити: лист хартије, поњава, кошуља, новина ... — sa đispătură aĭa śe puaće sî sa înpăture: fuaĭa đi arćiĭe, pătura, kimĭașa, nuovina ... [Por.] | ||
расклопљен (mn. đispăturaț, đispăturaće) — đispăturat /despăturat/ — оставо је новине расклопљене напољу на столу, и ветар је згужвао листове — a lasat novina đispăturată pi astal a fară, șî vîntu ĭa skimotoșît fuoiļi [Por.] | ||
расклупчан (prid.) — điskolaśit /descolăcit/ — сајла лежи раузмотана под шупом, и рђа — saĭla stă điskolaśită supt șupă, șî ruźińiașće [Por.] | ||
расклупчати (gl. p. ref.) — điskolaśi /descolaci/ — како ми се, дођавола, размотала ова жица са калема? — kum, drakuluĭ, mi sa điskolaśi žîța-sta đi pi mosuor? — кад је чула све шта сам урадио, мајка је толико разрогачила очи да сам се уплашио да ће свиснути — kînd ļi auḑî pi tuaće śe ļi am fakut, muma atîta điskolaśi uoki đi ma spumîntaĭ k-o sî krîape [Por.] | ||
раскопчан (prid.) — đișkiptorat /deschiotorat/ — у војсци нико не сме да иде раскопчан — în vuoĭskă ńima nu kućaḑă sî mĭargă đișkiptorat [Por.] | ||
раскопчан (prid.) — điskataramat /descătărămat/ — нисам обратио пажњу, ишао сам са откопчаним опанком кроз блато, и опанак ми је спао с ноге — n-am bagat sama, am mĭers ku opinka đi gumă điskataramată pin naruoĭ, șî opinka mĭ-a pikat đi pi piśuor [Crn.] | ||
раскопчати (gl. p. ref.) — đișkiptora /deschiotora/ — чим ме загрли, пуче ушица на петљи, и кошуља се сама раскопча — kum ma luvă-n brață, pokńi urĭakĭa la kiptuarĭe, șî kimĭașa mi sa đișkiptoră singură [Por.] | ||
раскречен (prid.) — bîskîkarat /băscăcărat/ — видео сам га, стоји тамо раскречен иза ограде, и повраћа, јер се опет напио — ăl vaḑuĭ, stă kolo bîskîkarat dupa gard, șî varsă, kî ĭară s-a-mbatat [Por.] | ||
раскречен (prid.) — rîskańat /răscrăcănat/ — цуро, не седи раскречена, јер ти се види срамота — fată, nu șađa rîskańată, kî țî sa vĭađe rușîńa — кад остаримо, сви ћемо бити кривоноги — kînd înbătrîńim, tuoț o sî fim rîskańaț ◊ вар. рîсканат — [Por.] | ||
раскречити (gl. p. ref.) — bîskîkara /băscăcăra/ — девојко, немој се тако раскречити док седиш, јер је срамота — fată, nu ći bîskîkara așa pănă șîăḑ, kî ĭe rușîńe [Por.] | ||
раскречити (gl. p. ref.) — rîskańa /răscrăcăna/ — радо сваком шири ноге — ku drag rîskańaḑă piśuariļi la tuot nat [Por.] | ||
раскршће (i. ž.) — raspînćiśe /răspintie/ — раскршће је место где се раздваја пут — raspînćiśe ĭe luok unđe sa đisparće drumu [Por.] | ||
расол (i. ž.) — salamură /salamură/ — расол је слана вода у коју се ставља туршија, купус кад се кисели, или месо кад се спрема за сушење — salamură ĭe apă sarată în kare sa puńe turșîĭa, varḑa kînd sa akrĭașće, or karńa kînd sa sprimĭașće đi uskat — месо из саламуре је јако слатко, кад се пржи у тигању и једе са качамаком — karńa đin salamură ĭe rău dulśe, kînd sa friźe-n ćigańe șî sa manînkă ku koļașă [Por.] | ||
распаран (prid.) — đistramat /destrămat/ — овај је улар сав расплетен, време је да купим нов — kapăstru-sta ĭe tuot đistramat, vrĭamĭa ĭe să kumpîr nuou [Por.] | ||
распарати (gl. p. ref.) — đistrama /destrăma/ — стара кошуља, сва се распарала — kimĭașă batrînă, s-a đistramat tuată — парам џемпер — đistrîăm điemperu [Por.] | ||
распасан (prid.) — dăspălurat /desfălurát/ — иде сав распасан — mĭarźe tuot dăspălurat [Hom.] | ||
распасати (gl. p. ref.) — đispoĭa /despoi/ — немој се разголитити пред људима — nu ći đispoĭa întra lume [Por.] | ||
распетљан (prid.) — điskîlśit /descâlcit/ — конци на поњави су размршени, можеш да је опшијеш — firîļi la pîătură sînt điskîlśiće, puoț s-o kuoș pi đi lîăturĭ [Por.] | ||
распетљанција (i. ž.) — đizvîrḑîtură /dezverziture/ — немам никакве везе са распетљанцијом моје ћерке са њеним првим мужем — n-am ńiś o trĭabă ku đizvîrḑîtura fĭeći mĭaļe ku uomu iĭ đintîń [Por.] | ||
распетљати (gl. p. ref.) — điskîlśi /descâlci/ — умрсила ми се пређа, и тешко ми је да је размрсим сама — m-a-nkîlśiĭ tuorsu, șî nu puot să-l điskîlśiesk sîngură [Por.] | ||
распетљати (gl. p. ref.) — điskurka /descurca/ — трчала сам са преслицом у руци кроз неко жбуње за стоком, па сам после једва размрсила кудељку од трњака — am aļergat ku furka-n mînă pin ńișći tufe dupa viće, șî abĭa pĭe urmă am điskurkat kairu đi spińamă — ћерка ми се уз велику срећу коначно ратосиљала оне њене пијандуре — feĭmĭa ku naruok đ-al mare sa do điskurkat đi bĭețîoso-la a iĭ [Por.] | ||
расплести (gl. p. ref.) — đispļeći /despleti/ — немој расплитати кике девојчици, јер јој лепо стоје — nu đispļeći bîrțîļi la fată, kă frumuos iĭ stau [Por.] | ||
расплетен (prid.) — đispļećit /despletit/ — жена у жалости ишла је расплетена — muĭarĭa žîăļńikă a mĭers đispļećită [Por.] | ||
расплитање (i. ž.) — đispļećitură /despletiture/ — само због међа, ушли су у неко јако тешко расплитање ствари — numa pintru otară, a tunat într-o đispļećitură tare grĭa đi trĭabă [Por.] | ||
распојасан (prid.) — đispoĭat /despuiat/ — ваља се пијан и распасан — sa tîvaļiașće bat șî đispoĭat — ова девојка је блесава и распусна — fata-sta ĭe pļesńită șî đispoĭată [Por.] | ||
распојасан (prid.) — đesfălorat /desfălurat/ — кад има пара, нико није тако разуздан као он — kînd are bań, ńima nuĭe așa đesfălorat ka ĭel — распојасан је човек који није обучен како треба: иде без каиша, без дугмета, раскопчан — đesfălorat ĭe uom kare nuĭe înbrakat kum trăbe: mĭarźe fara bumbĭ, fara kurauă, đișkiptorat [Por.] | ||
располутити (gl. p. ref.) — spinćika /spinteca/ — располућује се нешто што је дугуљасто и пљоснато — sa spinćikă śeva śe ĭe lunguĭat șî înblanat — немој парати платно, док добро не измериш — nu spinćika pînḑa, pănă nu masurĭ kalumĭa — даска са чворовима не цепа се лако — blana ku nuodurĭ nu sa spinćikă ļesńe — волим рибу, али кад треба је распорим, падне ми мука — îm pļak pĭeșći, ama kînd trăbe să-ĭ spinćik, îm kađe grĭață [Por.] | ||
располућен (prid.) — spinćikat /spintecat/ — донео ми је распорену рибу, нисам имао много посла око ње — mĭ-a dus pĭeșći spinćikaț, n-am avut mare lukru pi lînga iĭ — располућене пањеве оставио је у шуми, нема чиме да их извуче — tutuśi spinćikaț ĭ-a lasat în padure, n-are ku śe să-ĭ tragă [Por.] | ||
распоткивати (gl. p. ref.) — đisputkovi /despotcovi/ — отпао је потков једноме волу па идем са њим код поткивача да га поново поткује — s-a đisputkovit un buou, șî ma duk ku ĭel la putkovarĭu să-l în putkovĭaskă ĭară [Por.] | ||
распоткован (prid.) — đisputkovit /despotcovit/ — распоткована крава не може добро да вуче у јарму — vaka đisputkovită nu traźe bińe în žug [Por.] | ||
раставити (се) (gl. p. ref.) — đispreuna /despreuna/ — раставили су на суду (судски) — s-a đispreunat la sud [Por.] | ||
раставић (sint.) — kuadakaluluĭ /coada calului/ — раставић је биљка која личи на коњски реп — kuada kaluluĭ ĭe buĭađe kare samînă la kuada lu kal [Por.] | ||
раставић (sint.) — părupuorkuluĭ /părul - porcului/ — раставићем бабе су лечиле многе болести, међу њима и рак — ku păru puorkuluĭ babiļi a ļikuit mulće buaļe, pintra ĭaļe șă raku [Por.] | ||
растављање (i. ž.) — đisparțală /despărțeálă/ — попели су ми се наврх главе са њиховим растављањима — mi sa suit în vîru kapuluĭ ku đisparțălur-ļi a luor — после рата настало је велика подвојавање међу људима — dupa rat a tunat mare đisparțală în lume [Por.] | ||
растављен (prid.) — đispreunat /despreunat/ — цео дан стоји она баскија одваљена од стуба, и свиње слободно улазе у башту — tuata ḑîua stă baskiĭa-ĭa đispreunată đi la șćiump, șă puorśi sluobîd tună-n bașćauă [Por.] | ||
растоварен (prid.) — điskroșńat /descroșnat/ — оставила сам торбу са шибљем, и пођох напред растоварена, лака као птица — lasaĭ trasta ku șîbiĭaļe, șî pļekaĭ înainće điskroșńată, ușuară ka pasîrĭa [Por.] | ||
растоварити (gl. p. ref.) — điskroșńa /descroșna/ — помогни ми да се растоварим, јер не могу да развежем чвор торбиних упртњача на грудима — ažută sî ma điskroșńieḑ, kă nu puot sîngură sî điznuod obrăńiļi trîășći đi la pĭept [Por.] | ||
растока (i. ž.) — rastuakă /răstoacă/ — растока је место где се текућа вода рачва у два тока — rastuaka ĭe luok unđe apa kurgatuarĭe sa-nparće în doă — место где се воденични јаз одваја од потока, зове се растока — luok unđe ĭazu muori sa đisparće đi ogaš, sa kĭamă rastuakă — на растоци се бацају враџбине против напратнице, да би се бачене чини одвојиле од човека као што се рукавац одваја од матице, и да зло оду низ воду — (mag.) la rastuakă sa labdă momuaćiļi lu đeskînćik đi-ntorsură, kî sî sa đispartă trîmisaturļi đi uom kum sa đisparće rastuaka đi matka api, șă sî sa dukă rău pi apă [Por.] | ||
расточити (gl.) — răstośi /răstoci/ — реч расточити односи се на телућу воду, кад њену матицу разделимо на два дела, као кад се копа воденични јаз — vuorba răstośi ĭe đispre apa kurgatuare, kînd matka iĭ sa-nparće în doă, ka kînd sa sapă ĭazu muori [Por.] | ||
растрести (gl. p. ref.) — skîrmușî /răspândi ?/ — мајка растреса сламарицу, распрема нам је за спавање — muma skîrmușașće slamńaku, ń-el sprimĭașće đi kulkare [Por.] | ||
растронтан (prid.) — đispodobit /despodobit/ — лакше дишем овако ратсронтан, него натоварен одећом — măĭ ļesńe suflu așa đispodobit, đi kît înkarkat ku țolamă [Por.] | ||
растронтати се (gl. p. ref.) — đispodobi /despodobi/ — зими кад човек крене на пут, натронта се свим и свачим да му не буде хладно, а кад дође кући он се растронта (Танда) — ĭarna kînd pļakă la drum, uomu sa-npodobĭașće ku trankuće în tot fĭeļu sî nu-ĭ fiĭe frig, da kînd vińe la koļibă, ĭel sa đispodobĭașće — сећам се како је баба Лица викала на нас зими када смо улазили у кућу, да се растронтамо, да не уносимо снег у собу (Рудна Глава) — țîn minće kum mama Ļița ńi zbera ĭarna kînd tunam în kasă, sî ńi đispodobim, să nu duśem zapadă-n suobă [Por.] | ||
растужити (gl. p. ref.) — întrista /întrista/ — кад је видела поцепано и крваво дете, растужила се и бризнула у плач — kînd a vaḑut kopilu rupt șî krunt, s-a întristat, șî s-a pus pi plîns — много ме растужују наше старе песме — mult ma întrișćaḑă kînćiśiļi nuaștre aļi batrîńe [Por.] | ||
расукан (prid.) — đesfirat /desfirat/ — сиромах, иде стално у некој распараној кошуљи — sarak, mĭarźe tuot k-o kimĭașă đesfirată [Por.] | ||
расукан (prid.) — đizdoit /dezdoit/ — расукан конопац није добар за везивање нарамка — sfuara đizdoită nuĭe bună đi ļegat sarśina [Por.] | ||
расукати (gl.) — đesfira /desfira/ — сва поњава нам се распарала, можемо само да је ставимо код прага, за брисање ногу — tuată pîătura ńi s-a đisfirat, pućem s-o puńem numa la prag, đi șćiers piśuariļi [Por.] | ||
расукати (gl. p. ref.) — đizdoi /dezdoi/ — раздваја се нешто што је било удвојено, када се раздваја на два дела — sa đizdoĭașće śeva ś-a fuost îndoĭit, kînd sa đisparće în dua [Por.] | ||
расформиран (prid.) — đisfakut /desfăcut/ — паде ми сат из руке, разби се и остаде доле сав растурен — îm kaḑu śasńiku đin mînă, sî sparsă șî ramasă žuos tuot đisfakut [Crn.] | ||
расформирати (gl. p. ref.) — đisfaśa /desface/ — расклопио сам дрљачу да бисмо је могли натоварити на кола — đisfakuĭ grapa đi s-o pućem înkarka-n kar [Crn.] — бака пара стари џепер да исплете унуку рукавице — baba đisfaśe điemper batrîn să îmļerćiaskă manuș đi ńepuot — што год правиш, можеш да поквариш; стари су ову реч користили да означе и раскид неког договора: раскинули су договор о продају, о свадби, о неком послу (Рудна Глава) — śe god faś, puoț să đisfaś; aĭ batrîń ku vuorba-ĭa a-nsamnat șî kînd s-a lasat đi vro vuorbă: a đisfakut vuorba đi vinḑare, đi nuntă, đi vrun lukru [Por.] | ||
расцветан (prid.) — înflurit /înflorit/ — Власи намењују покојницима расцветану башту — rumîńi l-aĭ muorț dau đi pomană građină înflurită [Por.] | ||
расцеп (i. ž.) — spinćikatură /spintecătură ?/ — види се напуклина на дасци, треба да се залепи док не пукне скроз — sa vĭađe o spinćikatură în blană, trăbe ļipită să nu krîape đi tuot [Por.] | ||
расцепан (prid.) — đežginat /dezbinat/ — после ове олује остао је шљивик пун преломљених грана — dupa vižuļia-sta a ramas pruńi pļiń đi krĭanźe đežginaće [Por.] | ||
расцепан (predl.) — đespikat /despicat/ — блато на старој кући је сво одлепљено — morśila pi koļiba batrînă ĭe tuată đespikată [Por.] | ||
расцепити (gl. p. ref.) — đežgina /dejdina/ — савиј ми грану са трешњама, али пази да се не одломи од стабла — apļakăm krĭanga ku śerĭașă, numa bagă sama să nu sa đežgińe đi la ļiemn [Por.] | ||
расцепити (gl. p. ref.) — đespika /despica/ — цепа се на двоје — sa đespikă-n doă [Por.] | ||
расцепити (се) (gl. p. ref.) — dîsžgina /desghina/ — пази да не паднеш на леду, и да се сав растуриош — pazîa să nu kaḑ pră gĭață, șî să će dîsžgiń tuot [Hom.] | ||
рат (i. s.) — razbăl /răzbel/ — неки Власи избегло су из Ердеља због неког рата са Мађарима — ńișći Rumîń a fuźit đin Arđal đi vrun razbăl ku Unguri [Por.] | ||
рачва (i. ž.) — furkă /furcă/ — рачва је било шта што има дршку и ракљаст врх — furkă ĭe fiĭe śe śe are kuadă șî ĭe raklat la vîr — дрвене виле — furkă đi ļiemn — гвоздене виле — furkă đi fĭer — тророге виле за сакупљање сена — furkă ku triĭ kuarńe đi adunat la fîn — преслица — furkă đi tuors | ||
рачва ? (i. s.) — raskuoļ /crivală/ — рачва за крупицу је грана дрвета са три-четири рога на врху — raskuoļ ĭe o furkă đi ļemn ku tri-patru kuarńe la vîr — рачва за крупицу била јер укопана у тору, а у ракље на врху била је углављена крупица соли — raskuoļu a fuost sapat în strungă, da-n furśiļi la vîr a fuost înțapat krușîțu đi sare — домаћин који је имао велико стадо, имао је у тору две-три рачве са крупицом — stapîn kare avut stînă măĭ mare, avut în strungă kîći doă-triĭ raskuaļe [Por.] | ||
рачваст (prid.) — furkat /furcat/ — расцепао га је и направио му је рачваст врх — la spinćikat șî ĭ-a fakut vîru furkat — ластавица има рачваст реп — rîndurika are kuadă furkată [Por.] | ||
рачило (i. ž.) — raśiao /răcilă/ — рачило је мамац за хватање ракова — raśiao ĭe momĭală đe prins raśi — рачило је штап чији је један крај увијен у вуну, а у њу су стављене глисте; набијеш тај штап у воду са раковима, они дођу на глисте, и упетљају се у вуну — raśiao ĭe un bît lu kare-ĭ un kapatîĭ învăluit ku lîna, da-n ĭe sînt bagaće rîme; baź bîto-la în apă ku raś, ĭeĭ vin la rîme șî sa-nkîlśesk în lînă [Buf.] | ||
рачунање (i. m.) — sokoćit /socotit/ — моју бабу нико није могао да надмаши у рачунању на прсте — pi mamî-mĭa n-a putut ńima să trĭakă ku sokoćitu la źeĭśće — посвађали се, јер рачунање није испало добро — s-a svađit, kă sokoćitu n-a ĭeșît bun [Por.] | ||
рачунати (gl. p.) — sokoći /socoti/ — бабе су на прсте рачунале цео годишњи календар, познавале су добро све месеце, недеље и празнике — babiļi la źeĭśće a sokoćit kîlindarĭu pi an, întrĭeg, a kunoskut bińe tuaće luńiļi, stamîńiļi șî sîrbatuoriļi [Por.] | ||
рашак (i. s.) — rîșkituorĭ /rășchitor/ — рашак је један подужи штап, са ракљом на једном крају, и дашчицом која се зове „рогови”, на другом — rîșkituorĭu ĭe un bît lungaćik, ku źamînă la un kîpatîń, da ku o blanuța kare o kĭamă „kuarńiļi”, la alalt — за велики рашак знала се мера: био је десет дланова дугачак — la rîșkituorĭol mare s-a șćut masura: a fuost ḑîaśe pălmĭ đi lung — на рашку се намотавају кануре за ткање на разбоју — pi rîșkituorĭ sa rîșkiĭe muotkiļi đi țasut la razbuoĭ [Por.] | ||
рашивен (prid.) — điskusut /descusut/ — ови џакови су рашивени, нису за употребу — saśi-șća sînt điskusuț, nus đi trĭabă [Por.] | ||
раширен (prid.) — larźit /lărgit/ — упуцан, голуб паде раширених крила — împușkat, golîmbu kaḑu ku ăripiļi larźiće — кревет је бољи за спавање, кад је раширен — patu ĭe măĭ bun đi durmit kînd ĭe larźit — пут преко планине је проширен, можеш да прођеш и са натовареним колима — drumu pista munće ĭe larźit, puoț sî trĭeś șî ku karu înkarkat [Por.] | ||
рашити (gl. p. ref.) — điskuasă /descoasă/ — одело се брзо рашије ако кројач није добро шио — țuala sa điskuasă ĭuta dakă kroĭtuorĭu n-a kusut bun [Por.] | ||
рашчудити се (gl. p. ref.) — đezmira /dezmira/ — зачудих се, к’о да сам угледао ђавола, али се прекрстих, и рашчудих се брзо — ma miraĭ, ka kînd vaḑuĭ pi draku, numa fakuĭ kruśe șî ma đezmiraĭ ĭuta [Por.] | ||
рашчупати (gl. p. ref.) — bițui /?/ — ова ми се вуна сва рашчешљала — lîna-sta tuată mi s-a bițuit — овце су прошле кроз трње, и све су се рашчупале — uoĭļi a trĭekut pin spiń, șî tuaće s-a bițuit [Por.] | ||
рђа (i. ž.) — ruźină /rugină/ — рђа је болест метала, црвенило које једе метал кад стоји дуго на влази — ruźina ĭe buala fĭeruluĭ, roșața kare manînkă fĭeru kînd stă mult în suđală — нема очи да га више видим, јер је велика рђа — n-am uokĭ să-l măĭ văd, kî ĭe mare ruźină [Por.] | ||
рђати (gl. p.) — ruźińi /rugini/ — гвожђе које дуго стоји напољу на сунцу и влази, брзо рђа — fĭeru kînd stă mult afară la suare șî la suđală, ruźińașće ĭuta [Por.] | ||
ребро (i. ž.) — kuastă /coastă/ — човек у грудима има ребра — uomu în pĭept are kuașće — печена свињска ребра су веома слатко јело — kuașće fripće đi puork ĭe mînkarĭa tare dulśe — ребро је направљено од кости — kuasta ĭe fakută đin uos — пао је с дрвета и поломио два ребра — a kaḑut đin ļemn ș-a frînt doa kuașće [Por.] | ||
револвер (i. s.) — rîvalvĭerĭ /revolver/ ◊ — | ||
ред (i. s.) — rînd /rând/ — лупало је звоно и сви ђаци су стали у ред — a batut klopîtu, șî tuoț șkolari a statut în rînd — иде све по реду — mĭarźe tuot pi rînd — на крају је и он коначно дошао на ред — la urmă șî ĭel a doaźuns la rînd — у њиховој кући нема никаквог реда — la iĭ în kasă nuĭe ńiś un rînd — неуредна жена — muĭarĭa fara rînd — добила је менструацију, није трудна — a kîpatat rîndu muĭerĭesk, nuĭe înkarkată — овога пута је утекао, други пут неће — đi rîndo-sta a skapat, đ-altadată nu [Por.] | ||
ред (i. s.) — ruost /rost/ — матора жена, али нема никакав ред у кући, код ње свако вуче на своју страну — muĭare batrînă, ama n-are ńiś un ruost în kasă, la ĭa tuot nat traźe în parća luĭ — зев код разбоја је размак који у основи праве ните кад се мењају — ruost la razbuoĭ ĭe kaskatura la urḑală kare o fak ițîļi kînd sa skimbă — каже се за жену да је чиста кад изгуби менструацију — sa ḑîśe đi muĭare kî ĭe ĭertată kînd pĭarđe ruostu muĭerĭesk [Por.] | ||
ред (i. s.) — șuk /șuc/ — прошла је група ученика, ишла ĭе трчећи да не закасни за школу — a trĭekut un șuk đi kopiĭ, a mĭers aļergînd să nu sa amînaćaḑă đi șkuală — после рата била је велика несташица, редови и редови људи су чекали да им се додели со и гас — dupa rat ĭerĭa mare ńistoțală, a statut șukurĭ șî șukurĭ đi lumĭe, așćetînd să ļi sa-npartă sarĭa șă gasu [Por.] | ||
ред (i. s.) — șîr /șir/ — ред је кад је нешто поређано у дужину једно за другим, то од тебе на страну — șîr ĭe kînd ĭe śeva rînduit în lung una dupa alta, ș-aĭa đi la ćińe în lăturĭ — кад у њиви окопава кукуруз више особа, свака узме по један ред, и тера га до краја њиве — kînd în luok sapă la kukuruḑ măĭ mulț inș, tot nat ĭa kîći un șîr, șăl mînă pănă la kîpatîńu luokuluĭ [Por.] | ||
редаљка (i. ž.) — futaĭkă /futaică/ — курветина као кобила, ни јебачина на гомили не може да је задовољи — kurveșćină ka ĭapă, ńiś futaĭkă la gramadă nu o satură [Por.] | ||
редина (i. ž.) — rađină /radină/ — редина настаје на обали реке, где вода подлокава, али земља не клизи јер је држи корење дрвећа које расте поред воде — rađina sa faśe la malu rîuluĭ, unđe apa sapă da pomîntu nu sa suduame kî ăl țîn rîdaśińiļi alu ļiamńe kare krĭesk pi lînga apă — у редину се увлаче најкрупније рибе — în rađină sa bagă pĭeșći aĭ măĭ marĭ [Por.] | ||
ређати (gl. p. ref.) — rînđi /rândi/ — ређа се нешто кад се ставља редом једно за другим, или једно на друго — sa rînđașće śeva kînd sa puńe-n rînd unu dupa altu, or unu pi altu — дрва под шупом нису добро сложена — ļamńiļi supt șupă nu sînt rînđiće kalumĭa [Por.] | ||
реза (i. ž.) — drugă /drugă/ — реза је покретна дашчица којом су се некада затварала врата — druga ĭe o blanuță đi ļiemn îmblatuare, ku kare sa-nkis ușa đi bătrîńață — резу су држала два клина, набијена у врата, која су имала куку на врху, да држе дашчицу да не спадне — druga a țînuto duauă kuńe batuće-n ușă, kare avut kîrļig la vîr, să țînă blanuța să nu skadă — реза је са горње стране имала урезе, у које је улазио језичак кључа — druga a fuost đisupra înkreștată, unđe a veńit ļimba kĭeĭi [Por.] | ||
река (i. s.) — rîu /râu/ — река је већи водоток који тече долином, скупљајући потоке што се сливају са брда и са планина — rîu ĭe apă mare kurgatuarĭe kare mĭarźe pi vaļe, adunînd ogașăļi śe sa skurg đi pi śuoś șî đi pi munț — река пресуши само кад је велика суша, и то само тамо где је вода најплића — rîu sakă numa kînd ĭe sîaśită mare, șî aĭa numa akolo unđe ĭe apa măĭ skundă — кошуље и мушке и женске биле су украшене пругастим везом — kimĭeșîļi șî omeńeșć șî muĭerĭeșć, a fuost înpuĭaće ku rîurĭ [Por.] | ||
рен (i. m.) — iriĭan /hrean/ — код наших Влаха, рен је баштенска биљка — la Rumîńi nuoștri, iriĭanu ĭe buruĭană đin građină — од рена се једе само корен — la iriĭan sa manînkă numa rîdaśina — рен се једе само да отвори апетит — iriĭanu sa manînkă numa să đișkidă pofta — рен је љут, и његова љутина избија на нос — iriĭanu ĭe ĭuće, șă ĭuțala luĭ dă pi nas [Por.] | ||
реп (i. ž.) — kuadă /coadă/ — животиње и птице имају реп, а човек не — žuavińiļi șî pîsărļi au kuadă, da uomu nu — крајичак ока — kuada uokĭuluĭ — крај месеца, године — kuada luńi, anuluĭ — патерице — kuada prazńikuluĭ — срчаница — kuada karuluĭ — држаље секирчета, секире — kuada lu topuor, sakure — дршка тигања — kuada ćigăńi — (досл.) „крављи реп”, дивизма (Вербасцум пхломоидес) — kuada vaśi — (досл.) „петлов реп”, миришљава покосница, зализ (Полyгонатум) — kuada kokuoșuluĭ — (досл.) „коњски реп”, преслица (Еqуисетум) — kuada kaluluĭ — иселио се, али се још увек вуку репови за њим, још га оговарају зли језици — s-a mutat, ama înga sa măĭ trag kuoḑ dupa ĭel, înga-l vorbĭașće lumĭa đi rău — маше репом, умиљава се ц. гордост; препотенција — baće đin kuadă — превише је дигао реп — prĭa mult a rîđikat kuada [Por.] | ||
репоња (i. m.) — kuađiș /coadeș/ ◊ куађиș са — | ||
реса (i. ž.) — rînsă /rânsă/ — реса је једна врста цвета који пушта орах, врба, леска или бреза — rînsa ĭe un fĭeļ đi fluare kare slubuađe nuku, salka, alunu or mastaku [Por.] | ||
ресица (i. s.) — ļimburuș /limburuș/ — ресица је код човека у грлу, и помаже му кад гута — ļimburușu la uom ĭe la îngițîtuare, șă-ĭ ažuta kînd îngiće [Por.] | ||
реч (i. ž.) — vuorbă /vorbă/ — наша реч — vuorba nuastră — човек од речи — uom đi vuorbă — оставља поруку, поручује — lasă vuorba — шаље поруку, поручује — trîmĭaće vuorbă — држи га за /дату/ реч — ăl țîńe đi vuorbă — /о/лака реч, лаж — vuorbă ușuară — брбљарије, којештарије, трачеви; увреде; клевете — vuorbĭe mulće — друга прича — altă vuorbă — тешка реч, увреда — vuorbă grĭa — причао сам с њим о послу, и остао је договор да се нађемо још једном код мене — tăĭnuĭ ku ĭel đi lukru, ș-a ramas vuorbă sî ńi măĭ gasîm odată la mińe — други је језик код Немаца, другачије говоре, не можеш да их разумеш без учења — altă vuorbă ĭe la mńamț, altfĭeļ vorbĭesk, nu-ĭ înțaļeź fara învațat [Por.] | ||
речица (i. s.) — rîuļeț /râuleţ/ — речица је текућа вода краћа од реке, а са више воде од потока — rîuļeț ĭe apă kurgatuare kare ĭe măĭ skurtă đikît rîu, da ku apă măĭ multă đikît ogașu [Por.] | ||
речник (i. m.) — vorbаrĭ /vorbari/ — наш речник је сакупио хиљаду речи само на слово „а” и „б” — vorbarĭu nuostru a adunat o miĭe đi vuorbĭe numa la „a” șî la „b” [Por.] | ||
речца (i. ž.) — vorbiță /vorbiţe/ — дођи код бате, само једну речцу да ти шапне на уво, па ћеш бити моја до смрти — vinu la naĭka, numa o vorbiță să-ț spună la urĭake, pă o să fiĭ a mĭa pănă la muarće [Por.] | ||
решето (i. s.) — śur /ciur/ — решето је код нас било пре сита, и кроз њега се сејало и кукурузно и пшенично брашно — śuru la nuoĭ a fuost înainća lu sîtă, șî pin ĭel s-a śernut fańina ș-a đi kukuruḑ, ș-a đi grîu — старинско решето имало је обод од липове коре, а сито од јеленске коже — śuro-l đi bătrĭńață avut obadă fakută đin kuaža đi ćiĭ, da sîta đi pĭaļe đi śerb [Por.] — код нас је реч „śур” непозната, ми и решето зовемо ситом (Исаково) — la nuoĭ ĭe vuorba śur ńikunoskută, nuoĭ șî la śur ḑîśem sîtă [Mor.] | ||
реzерва (i. ž.) — razălbă /rezervă/ — мало жита смо посејали, мало смо оставили у резерви, за семе — kîta grîu am sîmanat, da kîta am lasat în razălbă, đi samînță [Por.] | ||
риба (i. m.) — pĭașće /pește/ — свежа риба — pĭașće pruaspîd — ћути као риба — taśe ka pĭașćiļi — рибља чорба — ḑamă đi pĭașće — риболик — fakut ka pĭașćiļi [Por.] | ||
риба (i. m.) — pĭeșťe /pește/ — свежа риба — pĭeșťe proaspăt — ћути као риба — tače ka pĭeșťiļi — рибља чорба — zamă ďe pĭeșťe [Kmp.] | ||
рибар (i. m.) — pĭeșkarĭ /pescar/ — стари риболовци нису знали за удицу, рибе су на реци ловили рукама, и то су најчешће чинила деца — pĭeșkari aĭ batrîń n-a șćut đi ungiță, pĭeșći pi rîu a prins ku mîńiļi, ș-aĭa măĭ đes a fakut kopiĭi — када је требало више рибе, као за посне славе, онда су у руболов одлазили старији, и то ноћу — kînd a trăbuit pĭeșć măĭ mulț, kum a fuost đi prazńiku đi puost, atunśa s-a dus aĭ batrîń dupa pĭeșć, ș-aĭa nuapća [Por.] | ||
рибље младунче (i. m.) — bîrḑak /puiet/ — у нашој реци можеш да ловиш само рибљу млађ — în rîu nuostru puoț sî prinḑ numa bîrḑaś [GPek] | ||
риболов (i. ž.) — peșkariĭe /pescărie/ — риболов је највише био дечја занимација, и то оних са кућама поред реке — peșkariĭa a fuost măĭ mult zabaoa kopilarĭaskă, șî aĭa alu ăĭa ku kășîļi pi-nga rîu — старији су ишли у риболов само за славу која је падала у посне дане — aĭ batrîń s-a dus în peșkariĭe numa dupa pĭeșć đi prazńik kare a kaḑut în ḑîļiļi đi puost — у риболов старији су одлазили ноћу, и ловили су рибу остима уз бакљу — în peșkariĭe aĭ batrîń s-a dus nuapća, ș-a prins pĭeșć ku uostiĭa la vapaĭț [Por.] | ||
рикало (i. m.) — buśin /bucium/ — рикало се прави у пролеће, кад је липа у соковима — buśinu sî faśe primovara, kînd ĭe ćeĭu-n mîzgă [Crn.] — рикало су правили пастири, док су чували овце — buśinu a fakut pîkurari, pănă a pazît uoĭiļi [Por.] | ||
рингишпил (i. m.) — kîrauș /carusel/ — млади су се много радовали када би на вашаре долазили Цигани са рингишпилом — dragu ćińerișuluĭ ĭerĭa kînd pi la bîlśurĭ a veńit țîgańi ku kîrauș — старински рингишпил је био сав од дрвета, и окретали су га момци који су желели да се возе бадава — kîraușu đi bîtrîńață a fuost tuot đi ļemn, șî la-nvîrćit baĭețî, kare a vrut sî sa kare điźaba — спуштајући се санкама, деца су направила једно дуго клизалиште између ограда — slubaḑîndu-sa ku săĭńiļi, kopiĭi a fakut un kîrauș lung întra gardurĭ [Por.] | ||
рис (i. m.) — rîs /râs/ — рис је дивља животиња, нешто већа од мачке — rîsu ĭe žuavină sîrbaćikă, śeva măĭ mare dă kît mîțu — рис живи само тамо где је природа чиста — rîsu traĭașće numa unđe ĭe padurĭa kurată [Bran. | ||
рити (gl. p.) — rîmuĭa /râma/ — свиње рију земљу, тражећи корење које једу — puorśi rîmuĭe pomîntu, katînd rîdaśiń kare manînkă — да не би риле баште, свињама се ставља брњица на њушку — đi sî nu rîmuĭe bașćaļiļi, la puorś sa puńe belśug în buot [Por.] | ||
рицинус (i. m.) — buobuturbuluĭ /ricin/ — рицинус је лековита биљка која се гаји у башти или на њиви — buobu turbuluĭ ĭe buruĭană karĭe sî samîna în građină, ore în luok [Crn.] | ||
роб (i. m.) — ruob /rob/ — терали су нас да радимо као робови — ń-a mînat să lukrăm ka pi ruobĭ [Por.] | ||
роба (i. ž.) — marfă /marfă/ — продавница је затворена, продавац прима робу и не може да ради са људима — dugaĭa ĭe înkisă, dugaĭașu primĭașće marfa șă nu puaće să lukre ku lumĭa — мајка је оришла рано са робом на пијац — muma s-a dus đinuapće ku marfa la piĭaț [Por.] | ||
робиња (i. ž.) — ruabă /roabă/ — многе девојке у турско време нису подносиле да буду турске робиње, па су се саме убијале — mulće fĭaće đi vrĭamĭa turkuluĭ n-a sufarat să fiĭe ruabe la turś, ș-a fakut storăńe sîngure [Por.] | ||
ровац (i. ž.) — goloprĭeșńiță /coropișniţă/ — ровац је крупан инсект који живи у ђубришту — goloprĭeșńiță ĭe guangă mare kare traĭașće în tuor — ровац је добар мамац за рибе, када се лови удицом — goloprĭeșńiță ĭe bună momĭală đi pĭeșć, kînd sa prind ku ungița [Por.] | ||
ровит (prid.) — rofit /rofit/ — недокувана чорба — ḑamă rofită — ровито јаје — uou rofit [Por.] | ||
рог (i. s.) — kuorn /corn/ — рогата стока — vićiļi ku kuarńe — рогове има во, јарац, јелен — kuarńe are buou, pîrśu, śerbu — највеће рогове има јелен — mĭ marĭ kuarńe are śerbu [Por.] | ||
рогаљ (i. m.) — ungĭaće /ungheț/ — рогаљ је угао куће, преко кога се пушта врх рога да би се добила надстрешница — ungĭaće ĭe kuolțu kășî, pista kare sa slubuađe vîru lu kalțarĭ, sî sa fakă strĭeșînă [GPek] | ||
рогоз (i. ž.) — papură /papură/ — широколисни рогоз расте поред бара — papura ku fuoiļi laće krĭașće pi lînga bĭelț — од рогоза су биле исплетене рогозине, на којима смо спавали кад смо били деца — đin papură a fuost împlećiće rugožîńiļi, pi kare am durmit kînd am fuost kopiĭ [Por.] | ||
рогозина (i. ž.) — rugožînă /rogojină/ — рогозина се плела од широколисног рогоза — rugožîna s-amplećit đin papura lată — на рогозини се спавало у бурдељима, а када су људи направили колибе и кревете, на рогозинама су спавала деца — pi rugožînă s-a durmit în borđiĭ, da kînd lumĭa a fakut koļibĭ șî paturĭ, pi rugožîń a durmit kopiĭi — рогозина се није простирала на голој земљи, него се испод ње стављала шаша — rugožîna nu s-a pus pi pomîntol guol, numa supt ĭa s-a pus giž [Por.] | ||
рогуље (i. s.) — furkuoń /furcoi/ — за плашћење сена потребне си јаке рогуље — đi grîmađit klańa trîabe furkuoń țapîn [Por.] | ||
род (i. s.) — ńam /neam/ — код нас има близак род, далек род и род од старина — la nuoĭ ĭastă ńam apruape, ńam đipartat șî ńam đi bătrîńață — сродство се рачуна по пасовима, који почињу од деце једнога мужа и жене — ńamu sa sokoćiașće pi brîńe, kare înśep đi la kopiĭi alu un uom ku o muĭarĭe — деца коју рађају муж и жена су браћа, или род у првом колену — kopiĭi kare-ĭ fak uomu ku muĭari-sa sînt fraț, or kă ńam đin brîu al đintîń — унуци од рођене деце су браћа од стричева, или друго колено — ńepuoțî đi la kopiĭi luor sînt vĭerĭ đin fraț, or brîu adoĭļa — праунуци су сродници у трећем колену — ńepuoț đi ńepuoț sînt vĭerĭ a doĭļa, or brîu a triĭļa — до трећег колена рачуна се близак род — pănă la vĭerĭ adoĭļa sa țîńe ńam apruape [Por.] | ||
род (i. ž.) — rudă /rudă/ — близак род; блиско сродство — rudă apruape — далек род — rudă đeparće — од њих више нема никог, лоза им се угасила — đin iĭ nu ma ĭastă ńima, ļi s-a stîns ruda — умрећемо од глади, нема ни трунке брашна у џаку — murim đi fuame, nuĭe rudă đi fańină în sak — не можеш наћи живога човека по селима, опустела су сва — nu măĭ gasășć rudă đi uom pin saće, s-a pîrasît tuaće — (фиг.) људи немају ни жуту банку (пребијену пару и сл.), велика несташица и сиромаштво — nuĭe rudă đi ban în lume, mare ńistoțală șî sîraśiĭe [Por.] | ||
род (i. s.) — ruod /rod/ — ове године род је био велики — ano-sta ruodu a fuost mare — јабука је пуна рода, поставили су ракље под гране да се не би сломиле — măru ĭe înkarkat ku ruod, a pus pruopće la krĭanźe să nu sa frîngă [Por.] | ||
рода (i. ž.) — barḑă /barză/ — кад стигне рода, и пролеће стиже — kînd ažunźe barḑa, ažunźe șî primovara [Crn.] | ||
рода (i. m.) — stîrk /stârc/ — рода је птица са дугим кљуном, која долази с пролећа и гнезди се на врху димњака — stîrk ĭe pasîrĭe ku ćiku lung, kare vińe primovara șî sa kuĭbĭaḑă în vîru kuoșuluĭ [Crn.] — ушао кобац у кокошке — a tunat stîrśu în gaiń [Por.] | ||
родити (gl. p. ref.) — nașće /naște/ — обрати пажњу, жена је трудна, ускору треба да се породи — bagă sama, muĭarĭa ĭe greuańe, akuș trăbe sî sa nașće — наше прабаке су се порађале саме, за стоком, на путу у воденицу, на њиви усред копања — paramamiļi nuaștre sa nașćirit sîngure, dupa viće, pi drum la muară, pi luok în mižluoku sapatuluĭ — жене су се код нас порађале стојећи на ногама све до после рата са Немцима — muĭeriļi la nuoĭ s-a naskut stînd în piśuare pănă dupa ratu ku mńamțî [Por.] | ||
родити (gl.) — rođi /rodi/ — поље је родило као никад до сада — kîmpu a rođit ka ńiśkînd pănă akuma [Por.] | ||
рођен (prid.) — naskut /născut/ — рођен је сиромашан, одрастао и живео сиромашан, и умро сиромашан — s-a naskut sarak, a kreskut ș-a trait sarak, ș-a murit sarak — дете рођено као недоношче од седам месеци, држано је још два месеца увијено у неопрану вуну — kopil naskut ńipurtat đi șapće luń, a fuost ținut măĭ doa luń îvîluit în lînă ńispalată — село у коме сам рођен, опустело је одавно — satu în kare mis naskut, s-a pîrasît đe mult [Por.] | ||
розе (prid.) — rozăv /rozăv ?/ — мени се свиђа розе вино — miĭe îm plaśe vin rozăv [GPek] | ||
ромињати (gl. p.) — miźgura /burniţa/ — не пада киша него ромиња, пада ситна киша, више магла него киша — nu pluaĭe numa miźgură, pluaĭe maruntă, măĭ mult śĭață đikît pluaĭe [Por.] | ||
роскотин (uzv.) — roskoćin /roscotin ?/ — загрљени у колу, момци мало веселији од осталих, викали су: „Роско-роско-роскоћин! Пијмо вино, да се веселимо! — (folk.) prinș đi dupa kap în uară, baĭețî kîta măĭ vĭasîļ đikît aĭlalț, a zberat: „Rosko-rosko-roskoćin! Să bĭem vin, să ńi visaļim!" [Por.] | ||
рошчић (i. m.) — mĭelk /cornuţ/ — рошчић је мали рог који ниче јунету, јарету или јагњету — mĭelku ĭe korńiț mik, kare dă la vițăl, la ĭed, or la mńel — крава је поломила рог, на левој страни остало јој је само рожиште — vaka a frînt kuornu, la parća stîngă ĭ-a ramas numa mĭelku [Por.] | ||
Ртањ (i. m.) — Artan /Artan/ — дува неки хладан ветар са Ртња — baće un vînt friguruos đi pi Artan — Ртањ су некада направили дивови да би са њега управљали ветровима — Artanu la fakut žîduvi vrodată kî să puarće vînțî đi pi ĭel — кад је врх Ртња у облацима, време се квари. — (ver.) кînd ĭe vîru Artanuluĭ kutrupit ku nuvirĭ, vrĭamĭa sî strîkă — док се на Ртњу види снег, кожух се не скида — (izr.) Pînă sî vĭađe zapada pi Artan, kožuoku nu să lasă [Crn.] | ||
руда (i. ž.) — rudă /rudă/ — руда је веза између јарма и предњег трапа запрежних кола — ruda ĭe ļegatura întra źug, șî întra driko-l đinainće la kar đi viće [Por.] | ||
рудина (i. ž.) — ruđină /pământ sterp/ — рудина је голет, без растиња, са земљиоштем непогодним за обраду, ако има траве, добро је испашу стоке — ruđină ĭe golăĭe, fara padure, ku pomînt rău đi bukaće, dakă ĭastă ĭarbă, bun ĭe đi paskut vićiļi [Por.] | ||
Рудна Глава (i. ž.) — Arnaglaua /Arnaglaua/ — кроз Рудну Главу протиче река Шашка — pin Arnaglaua trĭaśe rîu Șașka — Рудна Глава је брдско село, има много коса и потока — Arnaglaua ĭe sat đaluruos, are mulće kulmĭe șî ogașă — потоци се уливају у реку Шашку, с десна: Бели Извор, Островица и Лозовица, а с леве стране Близна, Мала и Велика Брестовица — ogașîļi tună în rîu Șașka, đi parća đirĭaptă: Biļizvuorța, Ostrovița șî Lozovița, da đi parća stîngă Bļizńa, Bistovița Mikă șî Bristovița Mare — Рудна Глава има четири велика засеока, који се зову: Близна, Крш, Шопот и Букова Глава — Arnaglaua are patru kotunurĭ marĭ, kare sa kĭamă: Bļizńa, Krșĭe, Șopît șî Bugoglaua [Por.] | ||
рудник (i. ž.) — baĭe /baie/ — док нису дошли у Мајданпек, моји су били радници у руднику, правили су ћумур — pănă n- vińit în Măĭdan, aĭ miĭ ar fost munćitorĭ la baĭe, au făkut la karbińi [Buf.] | ||
Рудноглавац (i. m.) — arnaglavĭan /arnaglăvean ?/ — Рудноглавац је човек из Рудне Главе, влашког села у Горњем Поречу — arnaglavĭanuĭe uom đi Arnaglaua, sat rumîńesk în Porĭeśa đi Sus [Por.] | ||
Рудноглавка (i. ž.) — arnaglavĭană /arnaglăveană ?/ — Рудноглавка је женска особа, која је рођена или живи у влашком селу Рудна Глава, у Горњем Поречу — arnaglavĭană ĭe famĭaĭe muĭerĭaskă, kare ĭe naskută or traĭașće în sat rumîńesk Arnaglaua, în Porĭeśa đi Sus [Por.] | ||
ружа (i. m.) — trîndafir /trandafir/ — ружа је лепо цвеће које се сади у башти око куће — trîndafir ĭe fluare frumuasă, kare sa puńe în građină pi lînga kasă [Por.] | ||
ружичаст (prid.) — bilovink /bilovinc/ — ако хоћеш да добијеш ружичасту боју, мешаш црвену и плаву, и додајеш доста беле, да се та мешавина просветли — dakă vrĭeĭ sî faś farbă bilovinkă, mĭastîś ruoșu ku vînît, șă-ĭ dodaĭ koźa albă sî sa đeškidă mistakatura-ĭa [Por.] — ружичасти су цветови божура, трешње, брескве ... — bilovinkă ĭe fluarĭa đi bužuor, đi śerĭeș, đi pĭarsîkă ... [Pad.] — нисам чуо за „биловинк”, не знам шта је, а за божурев цвет кажемо да је розав — n-am uḑît đi bilovink, nu șću śi ĭe, da đi fluarĭa lu bužuor ḑîśem kî ĭe rozăvă [GPek] | ||
ружно (prid.) — urît /urât/ — чудо: муж ружан, жена још ружнија, деца ружна ко ђаволи а родитељи ружни као смрт — đi mirare: uomu urît, muĭarĭa șî măĭ urîtă, kopiĭi urîț ka draśi da parințî urîț ka muarća — то је јако ружно шта говори кад се напије — aĭa ĭe tare urît śe vorbĭașće kînd sa-nbată [Por.] | ||
руј (i. ž.) — skumpină /scumpină/ — руј је биљка са листом црвеним као пламен ватре — skumpină ĭe buĭađe ku frunḑa ruoșîĭe ka para fuokuluĭ — јако добар лек за многе болести — tare bun ļak đi mulće buaļe [Por.] | ||
рука (mn. brînś) — brînkă /brâncă/ — хватали су се за руке када су играли (Близна) — s-a prins đi brînś kînd a žukat — реч „брнка” се изгубила, сада знамо само шта је „м’на” (рука) — vuorba brînkă s-a pĭerdut, akuma șćim numa și ĭe mîna — пао на све четири, тј. на руке и ноге (Рудна Глава, Танда) — a kaḑut în brînś, a kaḑut în patru [Por.] — стоји на све четири, тј. лежи ослоњен на лактове и колена (Јасиково) — stîă-n brînś [GPek] — остала сам удовица, и децу сам извела (на пут) голим рукама (Танда) — am ramas văduvă, ș-am skuos kopiĭi pi brînś [Por.] | ||
рука (i. ž.) — mînă /mână/ — човек има две руке — uomu are doă mîń — свака рука има шаку са прстима, лакат и раме, са двема костима између рамена и лакта, и лакта и шаке — tuota mîna are: palmă ku źeĭśće, kuot șî umîr, ku duauă drĭave întra umăr șî kuot, șă întra kuot șă palmă — давали су име суседи по шаку семена, да имају шта да посеју — ļ-a dat veśińi kîć-o mînă đi samînță, să aĭbă śe să pună-n kîmp — толико се уморио да му није остала ни трунка даха — atîta a ustańit đi nu ĭ-a ramas ńiś o mînă đi sufļit [Por.] | ||
рукав (i. ž.) — mîńikă /mănecă/ — део одеће који обухвата руку од рамена до шаке — o parće đi înbrîkamînt kare kuprinđe mîna, đi la umîr pănă la palmă [Por.] | ||
рукавица (i. ž.) — manușă /mănușă/ — рукавице се носе на рукама кад је хладно — manușîļi s-a duk la mîń kînd ĭe frig — има рукавица које се носе према врсти посла — ĭastă manuș kare s-a duk dupa fĭeļ đi lukru [Por.] | ||
руковет (i. s.) — poluog /polog/ — руковет је свежањ жита, који жетелац посече у један мах, и остави на земљи да га покупе везачи снопова — poluog ĭe o mînă pļină đi grîu, kare o taĭe sîśiratuorĭu đintr-odată, șă-l lasă pi pomînt să-l aduńe ļegatuori snuopilor [Por.] | ||
рупа (i. ž.) — gaură /gaură/ — рупа мала, велика — gaură mikă, mare — рупа широка, уска — gaura largă, strîmtă — рупа у земљи — gaura-n pomînt — избушио је рупу у дрвету сврдлом — a-ngăurit gaura-n ļiemn ku sfrĭađiru [Por.] | ||
рупа (i. ž.) — gruapă /groapă/ — отац копа рупе за стубове — tata sapă gruopĭ đi șćumpĭ — пут после кише пун је рупа — drumu dupa pluaĭe pļin ĭe đi gruopĭ — гроб копају три ли пет гробара — la gruapa muortuluĭ sapă triĭ or śinś groparĭ — кромпир за зимницу чува се у трапу, који се посебно копа негде у башти близу куће — krumpiĭi đi ĭarnă s-angrupă în gruapă, kare adîns sa sapă vrunđiva pin građină apruape đi kasă [Por.] | ||
рупа (i. ž.) — žuampă /joampă/ — није пазио, ударио је бициклом у неку рупу, и пао наглавачке — n-a bagat sama, a dat ku ruata în vro žuampă, ș-a kaḑut înkurișkapiće — однела киша пут, остала је само рупа до рупе — a luvat pluaĭa drumu, a ramas numa žuampă lînga žuampă [Por.] | ||
рупа (i. ž.) — kuokă /cocă/ — кока је плитка рупа у зиду камина, у којој су се држале ствари за послове око ватре — kuokă ĭe gaură skundă în parĭaćiļi kaminuluĭ, în kare s-a țînut lomańiļi đi mîraśit pi lînga fuok — кока је рупа у земљи коју копају лисица и јазавац — kuoka ĭe gaură în pomînt kare sapă vulpĭa șî vĭeḑuru [Por.] | ||
рупица (i. s.) — kroviț /croviț/ — кровиц је мало удубљење, левкастог облика — kroviț ĭe adînkatură mikă, ka tolśerĭu — жена која има рупицу у образу кад се насмеје, веома је привлачна — muĭarĭa kare are kroviț în obraz kînd sa rîđe, ĭe tare drăgastuasă [Por.] | ||
рупчага (i. s.) — gropan /gropan/ — за кречану се у земљи копа дубока рупчага — đi varńiță în pomînt sa sapă un gropan adînk [Por.] | ||
рупчага (i. ž.) — urduopină /urdopină/ — урушило се земљиште, и направила се једна рупчага у коју може стати гомила људи — s-a skufundat pomîntu, șî s-a fakut o urduopină în kare înkĭapă o gramadă đi inș [Por.] | ||
рупчага (i. s.) — vîrtuop /vârtop/ — копала је вода и направила само рупчаге на путу, не може се ићи ни запрегом, ни пешице — a sapat apa ș-a fakut numa vîrtuope pi drum, nu sa mĭearźe ńiś ku vićiļi, ńiś pi piśuare [Por.] | ||
рупчага (i. s.) — krovan /crovan/ — рупчага је велика рупа на тлу у облику левка, удубљење, али обично без воде — krovan ĭe gaură mare pi pomînt ka tolśerĭu, adînkatură, ama fara apă — рупчага настаје на месту где се слеже земљиште — krovan sa faśe la luok unđe sa skufundă pomîntu [Por.] | ||
руса (i. ž.) — peśinźină /rostopască/ — руса се ретко налази, код нас ниче само на камењару, поред реке — peśinźina rar sa gasîașće, la nuoĭ dă numa pi pĭetruańe, pi lînga rîu — руса има жут и горак сок, који је јако добар лек за брадавице: само после два-три мазања, брадавица нестаје као да није ни било — (med.) peśinźină are lapće galbin șî amară, kare ĭe tare bun ļiak đi ńiźiĭ: numa dupa duauă-triĭ unsurĭ, ńiźielu sa pĭarđe ka kînd ńiś n-a mîĭ fuost [Por.] | ||
русаље (i. ž.) — rusaļe /rusalie/ — верује се у Поречу да су русаље седам натприродних бића која у њиховој седмици излазе из свога света и крећу се међу људима — sa krĭađe în Porĭeśa kî rusaļiļi sînt șapće însă vîlvuasă kare în sîptamîna luor ĭasă đin vilaĭtu luor șî mĭerg pin lumĭa nuastră — кад русаље наиђи на човека који им спава на путу, или на раскрсници кроз коју пролазе, или под неким дрветом, оне га узму и он се више никад не пробуди — rusaļiļi kînd dau pista uom kare duarme în drumu luor, or la raspînćiśe pi unđe trĭek, or supt vrun ļemn, ĭaļe ăl ĭau șî ĭel nu sa măĭ pumeńașće ńiśkînd — русаље су код нас у Поречу много мање познате него шојманке, и многе приче о њима су узете из прича о шојманкама — rusaļiļi sînt la nuoĭ în Porĭeśa mult măĭ puțîn kunoskuće đikît șoĭmańiļi, șă mulće povĭeșć đi ĭaļe sînt luvaće đin povĭeșćiļi lu șoĭmańe [Por.] | ||
русомача (i. ž.) — rușînuasă /traista-ciobanului/ — са русомачом младеж је гатала ко их воли, а ко не — ku rușînuasa ćińerișu a giśit kare ļi drag dă ĭeĭ, a lu kare nu [Mlava] | ||
ручак (i. s.) — prînḑ /prânz/ — код старих Влаха ручак је био око девет сати — l-aĭ rumîń-aĭ batrîń prînḑu a fuost pi la noă śasurĭ — кад се радило у пољу, ручак се доносио на место где су људи радили — kînd s-a lukrat în kîmp, prînḑu sa dus la luok unđ-a lukrat lumĭa [Por.] | ||
ручати (gl.) — amńaḑîța /prînzi/ — ми ћемо ручати без тебе — nuoĭ vom amńaḑîța fara ćińe [Por.] | ||
ручати (gl. n.) — prînḑî /prânzi/ — код великих богаташа са много слугу, слуге су ручавале обашка — la gîzdoćiń ku mulće sluź, sluźiļi a prînḑît bășka [Por.] | ||
ручица (i. m.) — baĭer /baieră/ — ручица на бакрачу — baĭer la kaldarĭe — ручица на ведру — baĭer la vadră [Crn.] — покидала се ручица на кофи, и мој муж је ставио једну жицу која ми сече руку кад носим воду — s-a rupt bairu la kuafă, șî barbatî-mĭu a pus o žîță kare ma taĭe la mînă kînd duk apa [Por.] — упртача за торбицу (Оснић) — baĭer đi kĭes — торба са упртачем (Топла) — trasta ku baĭer [Crn.] | ||
ручка (i. s.) — mîńiĭ /mâner/ ◊ — | ||
ручка (i. s.) — baĭir /bair/ — ручка на кофи — baĭiru la kuafă [Por.] | ||
ручка (i. ž.) — toartă /toartă/ — ручку имају бакрач, ведрица за млеко, и кофа за воду — toartă are kaldarĭa, vadra đi lapće, șî kuafa đe apă [Por.] | ||
рушевина (i. ž.) — sudumitură /sodomitură ?/ — од старе куће остала је само рушевина — đin kasa batrînă a ramas numa sudumitură [Por.] | ||
рушити (gl. p. ref.) — sudumi /sodomi/ — урушио се источни зид на старој кући — s-a sudumit parĭaćiļi al kîtra rîsarit la kasa batrînă [Por.] | ||
ражањ (i. ž.) — frigare /frigare/ — ражањ је мотка од тврдог дрвета, очишћена од коре и зашиљена на врху, са дршком на крају, која олакшава окретање — frigarĭa ĭe o pražînă đi ļiemn tare, kurațată đi skuarță șî askuțîtă la vîr, șî ku mîńiĭu la kuadă, kare ușurĭaḑă învîrćitu — на ражњу се пекло прасе, јагње или јаре; такво месо је најслађе — pi frigare s-a fript purśelu, mńelu șî ĭedu; aĭa karńe a fuost măĭ dulśe — данас је ражањ направљен од метала, а окреће га мотор на струју — astîḑ ĭe frigarĭa fakută đi fĭer, șî o-nvîrćiașće motoru la struĭe [Por.] | ||
| с | ||
сабијен (prid.) — pisat /pisat/ ◊ — | ||
сабити (gl. p. ref.) — pisa /pisa/ — сабија се нешто што се притиска да се спљеска, или да уђе у неку тесну рупу — sa pisîaḑă śuava śe sa înđasă sî sa turćaskă, or să tuńe în gaură strîmtă [Por.] | ||
сабља (i. ž.) — sabĭe /sabie/ — ухватили га Турци и сабљом му одсекли главу — l-a prins turśi șî ku sabĭa ĭ-a zburat kapu — сабља се оштрила на тоцилу — sabĭa s-a askuțît la tośilă [Por.] | ||
сав (prid.) — tuot /tot/ — на вашару се скупио сав свет са свих страна — la bîļś s-adunat tuot vilaĭtu đin tuaće părțîļi — сви млади су побелгли са села у град — tuoț aĭ ćińirĭ a fuźit đin sat în oraș [Por.] | ||
савијање (i. ž.) — înkonveĭală /încovoială/ — гвожђе не трпи превише савијања — fĭeru nu sufîră prĭa multă înkonveĭală [Por.] | ||
савладати (gl. p. ref.) — razbi /răzbi/ — није јео ништа три-четири дана, лад га је савладала глад дошао је мајци као покисла мачка — n-a mînkat ńimika triĭ-patru ḑîļe, kînd l-a razbit fuamĭa a veńit la mumî-sa ka mîța udă — кренуо је лагано обучен, на путу се променило време, и кад га је мраз савладао, вратио се кући цвокоћући — a pļekat înbrakat ușuor, ma pi drum s-a skimbat vramĭa, șî kînd la razbit źeru, s-a-ntuors la kasă ḑînḑaind — пробио га је ветар до костију — l-a razbit vîntu pănă la uos [Por.] | ||
сагињање (i. ž.) — apļekare /aplecare/ — време је за дојење бебе, а мајка му се још није вратила из села — vrĭamĭa ĭe đi apļekarĭa kopilașuluĭ, da mumî-sa înga nu sa-ntuors đin sat [Por.] | ||
сагињати (се) (gl. p. ref.) — apļeka /apleca/ — носи кратак крецан и кад се сагне, види јој се голо дупе — puartă krețanu skurt, șî kînd sa apļakă, iĭ sa vĭađe kuru guol — доји дете — apļakă kopilu — доји теле — apļakă vițălu [Por.] | ||
сада (pril.) — akuma /acum/ — сада је стигао, дошао — akuma ažuns, a veńit — од сада на даље — đi akuma înainće — од сада на тамо — đi akuma-n kolo — до сада — pănă akuma — сад је сад! — akuma ĭe akuma! — пре две године — akuma duoĭ ań [Por.] | ||
сада (pril.) — aku /acu/ — сад дођох с посла, само што стигох — aku vińiĭ đe la lukru, numa ś-ažunsăĭ [Buf.] — сада уђох авлију (Турија) — aku tunaĭ în avļiĭe [Zvizd] | ||
саденут (prid.) — grîmađit /grămădit/ — пласт није добро саденут, кад буде ударила нека олуја, има да га обори — klańa nuĭe bun grîmađită, kînd sa vo puńa vro vižuļiĭe, o s-o trînćaskă [Por.] | ||
саденути (gl. p. ref.) — porkońi /porcoi/ — кад се сено у навиљцима осуши, људи почињу да садевају стогове — kînd sa uska fînu în kupițîaļe, lumĭa înśiape să porkońaskă — садевање стогова врши се гвозденим или дрвеним вилама — porkońitu sa lukră ku furśiļi đi ļemn au đi fĭer — величина стога одређује се према томе како ће га превући до пласта — marimĭa porkuońuluĭ sa ĭa dupa aĭa kum ăl trag pănă la klańe — ако је ливада велика са тешклим сеном, праве се и већи стогови, па се преже стока јер се такав стог превлачи потегљицом — dakă ĭe ļivađa mare ku fîn grĭeu, sa fak șî porkuońi măĭ marĭ, șî sa înžugă vićiļi kă așa porkouń sa traźe ku tînžala — ако је ливада на падини, или је мања са лакшим сеном, и стогову су мањи јер се превлаче рукама на грању, или их носе две особе између себе, на две дугачке мотке, подметнуте под стог — dakă ĭe ļivađa pi pođină, or ĭe măĭ mikă ku fîn măĭ ușuor, șî porkuońi sînt măĭ miś kî sa trag ku mîńiļi pi tîrș, or iĭ duk duoĭ inș pi duoĭ parĭ lunź, bagaț supt porkuoń [Por.] | ||
садити (gl. p.) — sađi /sădi/ — мајка сади расад у башти — muma sađiașće rasad în bașćauă — иза деде су остале многе воћке засађене његовом руком — dupa dĭeda a ramas mulće puame sađiće đi mîna luĭ [Por.] | ||
сађење (i. s.) — sađit /sădit/ — отишла ми сестра да помогне мајци, јер има много посла око сађења лука — s-a dus sorî-mĭa s-ažuće la muma, kă are mult lukru ku sađit la śapă — журили су са сађењем, да их не ухвати киша — a grabit ku sađitu, să nu-ĭ prindă pluaĭa [Por.] | ||
сажвакан (prid.) — mistakat /mestecat/ — само добро сажвакан залогај треба прогутати — numa bukatura kare ĭe bun mistakată trăbe îngițî [Por.] | ||
сакат (prid.) — săk /olog/ — био је сакат у једну руку, рука му се осушила од неке болести — a fuost săk đ-o mînă, i-s-a uskat mîna đi vro buală — није му било лако када су деца викала за њим „Сакати! Сакати!” — nu ĭ-a fuost ļesńe kînd a zberat kopiĭu dupa ĭel „Săkuļe! Săkuļe!” [Por.] | ||
сакат (prid.) — śung /ciung/ — сакат је човек који има руку одсечену од лакта — śung ĭe uom kare are o mînă răćeḑată đin kuot [Pad.] | ||
саксија (i. s.) — śuob /ciob/ — саксија је земљани суд за цвеће — śuob ĭe vas đe pomînt đe florĭ [Crn.] — има пуно саксија са цвећем (Рудна Глава) — are pļin đi śuoburĭ ku fluorĭ [Por.] — кад се полази са гробља после укопа покојника, кадионица се разбије о крст (Оснић) — kînd să pļakă đi la morminț după śe să-ngruapă uomu, śuobu să sparźe đi kruśe [Crn.] | ||
сакупљање (i. s.) — astrîns /astrâns/ — имали велике шљиваре, па су позвали много радника на сакупљање шљива — avut pruń marĭ, ș-a kĭemat mulț lukratuorĭ la astrîns la pruńe [Por.] | ||
сакупљати (gl. p.) — astrînźa /astrânge/ — ако не буду могли до јесени скупити паре које дугују, неће бити добро за њих никако — dakă nu va puća pănă la tuamnă astrînźa bańi śe sînt daturĭ, n-o să fiĭe bun đi iĭ ńiśkum — ми ћемо скупити шљиве до вечерас, а видећемо њих да ли ће имати да нам дадну штогод за вечеру — nuoĭ vom astrînźa pruńiļi pănă astară, da o să veđem pi iĭ dar o să aĭbă să ńi đa śeguod đi mînkare [Por.] | ||
сакупљач (i. m.) — adunatuorĭ /adunător/ — скупљачи шљива (шљиве се тресу, и сакупљају са тла) — adunatuorĭ la pruńe — гомила сакупљача, придошлих са свих страна — gramadă đ-adunatuorĭ, veńiț đin tuaće părțîļi [Por.] | ||
сакупљен (prid.) — adunat /adunat/ — шљиве су скупљене, још која недеља и биће ракије — pruńiļi sînt adunaće, măĭ vro stamînă ș-o sî fiĭe rakiĭe [Por.] | ||
саламура (i. ž.) — sîramură /saramură/ — саламура је слана вода у којој се чува месо пре него што се однесе на сушење — sîramură ĭe apă sarată în kare sa țîńe karńa pănă nu sa duśe la uskat [Por.] | ||
сам (prid.) — sîngur /singur/ — сам је онај који нема никога — sîngur ĭe aăla kare n-are pi ńima — сви су га напустили, па је остао у планини сам као кукавац — tuoț l-a lasat ș-a ramas în munće sîngur ka kuku [Por.] | ||
самар (i. s.) — samar /samar/ — самар је седло за магаре, мазгу и за коња, кад коњима извлаче дрва из шуме — samar ĭe șauă đi magarĭ, đi mazgă șî kal, kînd ku kaĭi skuot ļamńe đin padure [Por.] | ||
Самар (i. m.) — Samar /samară/ — Самар је превој на једној дугачкој коси, која води од Малог пута до Рудноглавског брда — Samaru ĭe o kuamă pi un krak lung, kare țîńe đi la Drumo-l mik pănă la Śuaka arnaglăvi [Por.] | ||
Самодива (i. ž.) — Somođiva /Samodiva/ — Самодива је смрт, она долази код самртника да му узме душу — Somođiva ĭe muarća, ĭa vińe la-l śe traźe să-ĭ ĭa sufļitu — Самодива је нешто најружније на свету што човек не види својим очима, док му не дође смртни час — Somođiva ĭe śuava măĭ urît pi lume śe uomu nu vĭađe ku uoki luĭ, pănă nu-ĭ vińe śasu muorțî — код самртника, Аранђел са ножевима стоји код ногу, а Самодива код главе, и кад он преврне очи и угледа је, престрави се и умре — la-l śe traźe, Aranźelu ku kuțîćiļi stă la piśuare, da Somođiva la kap, șî ĭel kînd întuarśe uoki pi duos ș-o vĭađe, sa taĭe đi frikă șî muare [Por.] | ||
самоћа (i. ž.) — sîngurataće /singurătate/ — има све, али се жали да га убија самоћа — are tuot, ama sa vaĭtă kă-l manînkă sîngurataća [Por.] | ||
самсов (i. m.) — somsău /?/ — има два сина, један је како ваља, а други је потпуни самсов, тупав и ружан ко ђаво — are duoĭ fiśuorĭ, unuĭe kum trăbe, da alalalt ĭe un somsău ku tuot, pruost la kap șă urît la fire ka draku [Por.] | ||
самсов (i. m.) — somsou /somsou/ — самсов се каже за крупног а припростог човека — somsou sa ḑîśe đi uom mare, da kam pruost — неки кажу самсов и за великог пса — uńi ḑîk somsou șî la kîńe mare [Por.] | ||
самцит (prid.) — sîngurĭel /singurel/ — остао је у планини да живи сам самцит, као кукавица — a ramas în munće să traĭaskă sîngur sîngurĭel ka kuku [Por.] | ||
сан (i. s.) — vis /vis/ — у последње време се жали да спава лоше, и сања ружне снове — în vrĭamĭa đi la urmă, sa vaĭtă kă duarme rău, șî visaḑă visurĭ urîće — старе Влајне су јако веровале у снове — rumîńiļi aļi batrîńe tare a krĭeḑut în visurĭ [Por.] | ||
сандук (i. ž.) — ladă /ladă/ — лада је дрвена кутија са поклопцем у којој се чувало ново одело за свечане дане, свадбу или сахрану — lada ĭe kućiĭe đi blănuță ku kapak, în kare s-a țînut skimburĭ đi ḑîļe marĭ, đi nuntă, or đi muarće [Por.] — брашно у воденици испод камена пада у мућњак, одакле се скупља испоном и сипа у џак — faina la moră, đi supt pĭatră pikă-n lada, đin kare s-adună ku lopata șî sa puńe-n sak [Buf.] | ||
сандук (i. s.) — sanduk /sănduc/ — сандук је овећа четворострана дрвена кутија, која се затвара покретним поклопцем — sanduk ĭe o kutiĭe đi ļemn măĭ maruță în patru părț, kare sa-nkiđe ku kapak îmblatuorĭ [Por.] | ||
санке (i. ž.) — saĭnă /sanie/ — санке су направљене за превоз по снегу — saĭnă ĭe fakută đi karat pi zapadă — санке за сточну вучу — saĭnă đi viće — дечје санке, санке за малу децу — saĭnă kopilarĭaskă, saĭnă đi kopiĭ miś — санац на разбоју јесу две греде широке један педаљ, отесане са четири стране, дуге око два корака — saĭna lu razbuoĭ sînt doă o bîrń đi un lat đi mînă, śopļiće-n patru mukĭe, lunź đi vro doă pașurĭ — санац разбоја има два саоника, леви и десни — saĭna lu razbuoĭ are duoĭ saĭńieț, đi stînga, șă đi đirĭapta [Por.] | ||
саоник (i. m.) — saĭńaće /săniete ?/ — саоник је доńи део санки по коме санке клижу — saĭńaće ĭe parśelu săĭńi al đi žuos pi kare saĭna aluńikă — санке имају два саоника — saĭna are doĭ saĭńeț — саоник је савијен на врху, да се санке не би заглавиле у снегу — saĭńaćiļi ĭe kîrśur la vîr, đi saĭna să nu sa-nțăpe în zapadă [Por.] | ||
сапун (i. s.) — sapun /săpun/ — сапун се кувао од одеротине која се скупљала на ножу приликом драња свиње, и од других отпадака од меса, који нису били за јело — sapunu s-a fĭert đin rîsatură śe s-adună pi kuțît kînd s-a župuit puorku, șî ku alće lupadaturĭ đin karńe, kare n-a fuost đi mînkare — када се кувао сапун, на дну бакрача остајала је каша која се звала страгјаца — kînd s-a fĭert sapunu, la fundu kaldări a ramas śiru kare l-a kĭemat stragĭață [Por.] | ||
сапуњача (i. ž.) — sapuńiță /săpunițâ/ — сапуњача је биљка која расте поред реке, и кад се купаш и њоме трљаш мокру кожу, она прави пену више него сапун — sapuńiță ĭe buĭađe kare krĭașće pi lînga rîu, șă kînd ći skalḑ ș-o frĭeś đi pĭaļe udă, ĭa faśe spumă măĭ mult đikît sapunu [Por.] | ||
сарма (i. ž.) — pirișoară /perișoară/ — посна сарма — pirișoară ďe post — сарма са месом — pirișoară ku karńe [Kmp.] | ||
сасвим (pril.) — fļeś /fleci/ — град је тукао жито, смлатио га је начисто — a batut pĭatra grîu, l-a fakut fļeś — ухватила ме је киша, покисао сам скроз — ma prins pluaĭa, m-am udat fļeś [Por.] | ||
сасирен (prid.) — înkĭegat /închegat/ — сасирена крв осушила се на дасци — sînźiļi înkĭegat s-a uskat pi blană [Por.] | ||
састав (i. ž.) — întămpinare /întâmpinare/ — добро су се спојиле даске, спој се готово не види — bun s-a-nkeĭat blăńiļi, întămpinarĭa gata nu sa vĭađe — само да се још изгладе спојеви, и сто је готов — numa sî sa măĭ ńićeḑaskă întămpinărĭļi, șî astalu ĭe gata [Stig] | ||
саставити (gl. p. ref.) — întămpina /întâmpina/ — тако је добро састављао две даске, да се спој није примећивао — așa bun ĭel întămpina doă blăń, dă întămpinala nu s-a vaḑut [Stig] | ||
саставити (gl. p. ref.) — înpreuna /împreuna/ — тај који буде спојио њих двоје, велики ће посао урадити — aăla kare va înpreuna pi iĭ duoĭ, mare lukru o să fakă — кад се сабере седам и три, добија се десет — kînd sa înpreună șapće ku triĭ, sa kapîtă ḑîaśe — сваке неделе, или на неки празник, састајаше се момци на рвању — în tota dumińika, or la vro ḑî mare, sa înpreuna baĭețî la trînćală [Por.] | ||
састављен (prid.) — întămpinat /întâmpinat/ — даске у столу спјене су шиповима — blăńiļi în astal sînt întămpinaće ku șîpurĭ [Stig] | ||
сат, час (i. m.) — śastuorńik /ceas/ — некад људи нису имали сатове, управљали се према Сунцу — đimult lumĭa n-avut śasurĭ, s-a purtat dupa Suare — било је далеко, требало нам је сат и нешто јаче — a fuost đeparće, ń-a trăbuit un śas șî măĭ tare — сат ипо — un śas șî žumataće — ручни сат — śasol đi la mînă — женски сат — śasol muĭerĭesk — зидни сат — śasol đin parĭaće [akc. — од када нам се покварио проклети сат, као да смо изгубљени, јер смо се навикли са њим на зиду — đi kînd ńi s-a strîkat pîrdańiku đi śastuorńik, parke sînćem pĭerduț, kă ń-am învațat ku ĭel pi parĭaće — зао час — śasol rău — смртни час — śasu muorțî — остај ми у добри час — ramîń ku śasol bun [Por.] | ||
саће (i. m.) — fagur /fagur/ — помогох деди да премести кошнице, и добих два саћа с медом — aźutaĭ la dĭeda să muće stupi, șî kîpataĭ duoĭ fagurĭ đi mńare [Por.] | ||
сахрана (i. s.) — îngropat /îngropat/ — много је људи било на жениној сахрани — multă lume a fuost la îngropatu muĭeri — сад је добро време за сађење шљива — akuma ĭe bună vrĭamĭa đi îngropat pruńi [Por.] | ||
сачма (i. ž.) — śașmă /șașma/ — сачма је оловно зрно за пушку преламачу — śașmă ĭe buob đi plumb đi pușkă pîrlamaće — у лов на птице ловци су ишли са ситном сачмом — în vînat dupa păsîrĭ vînatuori s-a dus ku śașmă maruntă [Por.] | ||
саџак (i. ž.) — fĭerastîĭe /pirostrie/ — на саџаку се кувао казан са храном за свадбу — pi fĭerastîĭe s-a fĭert kazanu ku mînkare đi nuntă [Por.] | ||
свадба (i. ž.) — nuntă /nuntă/ — свадба је обичај који се прави када се човек жени — nunta ĭe ađet kare sa faśe kînd sa însuară uomu — на свадби се венчавају млада и младожења — la nuntă sa kunună govĭa ku mlîdožăńa — мрзе се као пси, ускоро ће избити свађа — sa mîrzăsk ka kîńi, akuș ļi vĭeḑ nunta — псећа свадба — nuntă kîńaskă [Por.] | ||
свадбар (i. ž.) — nuntaș /nuntaș/ — направио је велику свадбу, било је преко двеста свадбара — a fakut nuntă mare, a fuost pista doasuće đi nuntaș [Por.] | ||
свадбарити (gl. p.) — nunțî /nunti/ — свадбовали седам дана, и опет им је било мало — a nunțît vro șapće ḑîļe, șî ĭar nu ļa fuost đestul — свадбовали, и скућили се — a nunțît, șî s-a kîsîtorit [Por.] | ||
свадбен (prid.) — nunțăsk /nuntesc/ — свадбено весеље трајало је три дана и три ноћи — visaļiĭa nunțaskă a țînut triĭ ḑîļe șî triĭ nuopț — свадбени обичаји су се много променили — ađeturļi nunțăšć mult sa skimbat [Por.] | ||
свадљивац (i. m.) — gîlśavitură /gâlcevitură ?/ — једва утекох од оног свадљивца из села — abĭa skapaĭ đi gîlśavitura-ĭa đin sat [Por.] | ||
свадљивица (i. ž.) — gîlśavituare /gâlceavitoare ?/ — није се њоме оженио, јер је од малена била свадљивица као и њена мајка — nu s-a însurat ku ĭa, kă đi mikă a fuost o gîlśavituare ka șî mumî-sa [Por.] | ||
свађа (i. ž.) — gîlśauă /gâlceavă/ — свађа је кад двоје или више људи, вичу љутито једни на друге — gîlśaua ĭe kînd duoĭ or măĭ mulț uamiń, zbĭară mîńiuos uńi pi alțî — свађа је кад су људи љути и говоре у исто време, тада вичу један на другог, јер нико никог не слуша — gîlśauă ĭe kînd sînt uamińi mîńiuoș șî vorbĭesk intro vrĭame; atunśa zbĭară unu pi altu kă ńima pi ńima nu askultă — више пута, човек из свађе изађе са разбијеном главом, јер иза ње долази туча — đi mulće uorĭ, đin gîlśauă uomu ĭasă ku kapu spart, kî dupa ĭa vińe bataĭa [Por.] | ||
свађа (i. ž.) — sfadă /sfadă/ — ништа не подноси, шта год човек да му каже, он почиње свађу — ńimika nu sufîră, śe god uomu să-ĭ spună, ĭel sa ĭa la sfadă [Por.] | ||
свађалачки (pril.) — gîlśaviśuos /gâlcevicios/ — разговарају свађалачки, јер другачије не знају — sa tăĭnuĭe gîlśaviśuos, kî alfieļ nu șćiu [Por.] | ||
свађалица (i. m.) — gîlśavituorĭ /gâlcevitor/ — бежи од човека свађалице, јер он више воли свађу него хлеба — fuź đi uom gîlśavituorĭ, kî luĭ ļi măĭ drag đi gîlśauă đi kît đi pîńe — нису могли да живе дуго: он свађалица, она свађалица, па су се развели убрзо после венчања — n-a putut să traĭaskă mult: ĭel gîlśavituorĭ, ĭa gîlśavituare, pî s-a đisparțît ĭut dupa kunuńiĭe [Por.] | ||
свађалица (prid.) — sfăđituorĭ /sfăditor/ — ко је свађалица, тај има тешку нарав — kare ĭe sfăđituorĭ, aăla are narau rău [Por.] | ||
свађалички (prid.) — gîlśavuos /gâlcevos/ — имао је свађаличку нарав, са свима се качио — avut un narau gîlśavuos, ku tuot nat s-a atîrnat [Por.] | ||
свађање (i. ž.) — gîlśaviĭe /gâlcevire/ — нема куће без свађања — nuĭe kasă fara gîlśaviĭe [Por.] | ||
свађати (gl. p. ref.) — gîlśavi /gâlcevi/ — воли да подбада људе, и да их посвађа — iĭ drag să baźe bruś în uamiń, șî să-ĭ gîlśavĭaskă — ретко се нађе смирен човек, који се ни с ким не свађа — rar sa gasîașće uom sumĭarńik, kare nu sa gîlśavĭașće ku ńima [Por.] | ||
свађати (gl. p. ref.) — sfađi /sfădi/ — добро су живели, нису се свађали никад — bun a trait, nu s-a svađit ńiśkînd — много воли да свађа људе — mult iĭ drag să svađaskă lumĭa [Por.] | ||
сваки (zam.) — tot /tot/ — сваки човек и свака жеан једнаки су пред лицем закона — tot uomu, șî toată muĭarĭa sînt tot una în fața ļeźi — сви дечаци и све девојчице треба да заврше школу — toț kopiĭi șî tuaće fĭaćiļi trăbe sî gaćaskă șkuala — свако са својом муком — (u izr.) svako ◊ tot nat ku nakazu luĭ — буди добар са сваким — fi bun ku tot nat — nu trăbe să fugă đi tot nat — не треба да бежи од свакога — [Por.] | ||
свако (sint.) — totnat /tot natul/ — свако гледа своја посла — tot nat kată trĭaba luĭ — пази се, немој бити добар са сваким, јер не знаш ко је какав — pazîaće, să nu fiĭ bun ku tot nat, kă nu șćiĭ kare kum ĭe [Por.] | ||
свако ? (part.) — nat /nat/ — речца ’нат’ сама не значи ништа, само спојена са ’тот’ има вредност, и значи ’било ко’ — vuorba ’nat’ sîngură nu însamnă ńimika, numa înpreunată ku ’tuot’ kapîtă vrĭad, șî însamnă ’fiĭekare’ [Por.] | ||
свануће (sint.) — varsatu zuorilor /revărsatul zorilor/ — путовали су целу ноћи, и кући стигли у свануће — a drumait tuota nuapća, șî la koļibă ažuns în varsatu zuorilor [Por.] | ||
свастика (i. ž.) — kumnată /cumnată/ — шурњаја је жена мога шурака — kumnată ĭe muĭarĭa alu kumnatî-mĭu — жене двојице браће су једна другој јетрве — muĭeriļi lu duoĭ fraț sînt kumnaće una la alta [Por.] | ||
све (pril.) — tot /tot/ — за време рата није отишао никуда, био је све у селу — đi vrĭamĭa đi rat nu s-a dus ńiś unđe, a fuost tot în sat — пролаз узан, а они се гурају све два по два — ușa strîmtă, da iĭ sa-mping tot duoĭ ku duoĭ — њихов род све сами лопови од кад свет памти ц. за истицање бројности — a lor țîkă tot ńișći oțomań đi kînd lumĭa țîńe minće — шта га све нису питали, али он ћути, јер му је страх одузео језик — śe tot nu la fi întrabat, ama ĭel taśe, kă frika ĭ-a luvat ļimba — они сипају воду да угасе, али ватра гори све јаче и јаче, док колиба није изгорела сасвим — iĭ tuarnă apa să stîngă, da fuoku arđe tot măĭ tare șî măĭ tare, pănă nu do arsă koļiba đi tot — једни су отишли на лево, а други све мисле да је боље било да су пошли на десно — uńi s-a dus la stînga, da alalț tot ginđesk k-a fi fuost măĭ bun sa fi pļekat la đirĭapta — одавде, па све докле видиш очима, све је наше имање било ИИ. (у изр.) — đ-aiśa pî pănă unđe vĭeḑ ku uoki, tot anuastră moșîĭe a fuost — кад се сабере три, са седам и десет, свега је двадесет — kînd s-aduna tri, ku șapće șî ku ḑîaśe, ku tot ĭe doaḑăś — надошла је вода потпуно, и однела им куће — a veńit apa ku tot, șî ļ-a luvat kășîļi — тукао га је без милости, и скроз га је поломио — la batut fara milă, șî l-a frînt đi tot — жена је прешла преко свега, и вратила се кући — muĭarĭa a trekut pista tot, șî sa-ntuors la kasă — свако види да то није добро — tot nat vĭađe kă nuĭe bun [Por.] | ||
сведок (i. m.) — martur /martur/ — сведок је особа које је неки догађај видела својим очима, и која се може заклети да је то што о том догађају говори, истинито — martur ĭe insă kare o întîmplare a vaḑut ku uoki luĭ, șî kare sa puaće žura kî ĭe aĭa śe spuńe đi întîmplarĭa-ĭa, adîvarat [Por.] | ||
сведочење (i. ž.) — marturiĭe /marturie/ — пријатељ га је дао за сведока у некој свађи са комшијом, па је он отишао данас у варош да да своје сведочење — prĭaćinu l-a dat đi martur la vro gîlśauă ku veśinu, șî ĭel s-a dus astîḑ la oraș sî đa marturiĭa luĭ — мартурија је обред у коме жена која води поману, са мартуријским хлебом и упаљенм свећом у руци, сведочи да је помана постављена са свим што се тражи, и моли Сунце, Месец, седам дана у недељи и све свеце по имену, да се узму за руке, клекну на колена и извуку покојника са оног света и доведу га на даћу — marturiĭa ĭe un ađet în kare muĭarĭa śe puartă pomana, ku kolaku mărturiĭi șî k-o lumanarĭe aprinsă în mînă, marturisîașće kî ĭe pomana împļińită ku tuot śe sa kată, șî sa ruagă la Suare, la Lună șî la șapće ḑîļe-n stamînă, șî la tuoț sfînțî pi nume, sî sa ĭa đi mînă șî sî kadă în źanunkĭ șî să-l skuată pĭ-al muort đi pi lumĭa-ĭa șî să-l dukă la pomană [Por.] | ||
сведочити (gl.) — marturisî /mărturisi/ — молили су га да сведочи како је било, али се он превише бојао, па се криво заклео да није видео ништа — s-a rugat đi ĭel sî marturisîaskă kum a fuost, ama ĭel prĭa mult s-a ćemut, șă sa źurat pi strîmb kă n-a vaḑut ńimika [Por.] | ||
свеж (prid.) — fraźit /fraged/ — заклали смо свињу, беше мало матора, али месо није жилаво, него баш свеже, у сласт да га поједеш — taĭarăm puorku, fusă kam batrîn, ama karńa nuĭe žîlao, numa baș fraźită, ku dulśață s-o manînś — не дај детету да се напреже на тешком послу, јер су му коске још крте, и може да се повреди — nu lasa kopilu sî sa opinćiaskă ku lukru grĭeu, kî înga iĭ uasîļi fraźiće, șă puaće sî sa farîmĭe — стабло ове сорте патлиџана толико је крто да се ломи чим га мало закачиш — kovragu lu suarta-sta đe plotoźeńe așa ĭe đe fraźit, đi sa frînźe kum kîta ăl atîrń [Por.] | ||
свежина (i. ž.) — rakuare /răcoare/ — држи врата отворена да уђе свежина споља — țîńe ușa đeșkisă să vină rakuare đ-afară — сенка под дрветом прави хладовину добру за одмор — umbra supt ļemn faśe rakuare bună đi ođińit [Por.] | ||
свеједно (pril.) — totuna /totuna/ — ако плаче и моли, свеједно ћу га оставити — dakă plînźe șî sa ruagă, totuna o să-l las [Por.] | ||
свекар (i. m.) — taĭkă /taică/ — снајка се оцу свога мужа обраћа са тајка, а кад прича о њему са неким, може га назвати и свекром — nuora la tata lu uomî-su, kînd vorbĭașće ku ĭel, îĭ ḑîśe taĭkă, da kînd puvestășće đi ĭel ku śińiva, poaće să-l kĭame șî suokru [Por.] | ||
свекар (i. m.) — taĭa /taică/ — журим, јер ми долази свекар уморан с пута, и треба да му поставим вечеру — grabĭesk, kă vińe taĭa ustańit đi la drum, șă trăbe să-ĭ pun śina — када снајка ословљава свекра са „тајо”, значи да у тој кући влада јако леп ред — kînd nuora ḑîśe la sokrî-su „taĭo”, arată kă în kasa-ĭa sa țîńe tare frumuos rînd [Por.] | ||
свекрва (i. ž.) — maĭkă /maică/ — свекрва ми је била зла жена, нисам могла никад да се сложим са њом — maĭka mĭ-a fuost muĭare rîa, n-am putut ńiśkînd să ma ogođesk ku ĭa — свекар и свекрва — (u izr.) taĭkă șî maĭkă — са свекрвом се није слагала, а са свекром се слагала јако добро — ku maĭkî-sa nu s-a ogođit, da ku taĭkî-su s-a ogođi tare bińe [Por.] | ||
свет (i. s.) — vilaĭt /vilaiet/ — наљутио се на родитеље, дигао нос и отишао у свет — s-a mîńiĭat pi parinț, a rîđikat nasu șî s-a dus în vilaĭt — тамо је други свет, други језик, друга ношња, друга храна, други људи — a koluo ĭe alt vilaĭt, alta ļimbă, alt puort, alta mînkarĭe, alta lume — они се бију, а около се скупила гомила светине — iĭ s-a bat, da-n okuol s-adunat o gramadă đi vilaĭt [Por.] | ||
свет (i. ž.) — lume /lume/ — кад год се каже „луме”, мисли се на људе, раширене на све стране — kînd guod sa ḑîśe lume, sa ginđașće la uamiń, sprînžîț în tuaće părțîļi — бели свет — (u izr.) lumĭa albă — отишао у бели свет — s-a dus în lumĭa albă — био је добар човек, сви су људи плакали за њим — a fuost uom bun, tuata lumĭa s-a plîns dupa ĭel — много људи су убили Немци без икакве потребе — multă lume a omorît Ńamțî fara ńiśkotrĭabă — онај свет је свет у који одлазе умрли, и у коме они живе вечно — (ver.) lumĭa-ĭa ĭe lumĭe unđe s-a duk aĭ muorț, șî în kare iĭ traĭesk đi veśiĭe [Por.] | ||
свет (prid.) — sfînt /sfânt/ — не псује се земља, јер је света, храни цео свет — nu sa suduĭe pomîntu, kî ĭe sfînt, arańașće tota lumĭa — црква је света кућа, јер се у њој срећу верници са својим богом — bisîarika ĭe kasa sfîntă, kă î-ńa sa-ntîńesk kređințuoșî ku dumńeḑîu luor — сваку празник је био свети дан — tota sîrbatuarĭa a fuost ḑîua sfîntă [Por.] | ||
свет (prid.) — sînt /sânt/ — свет није самостална реч, она увек иде заједно са неким празником или светим бићем: „света Недеља”, „света Мајка Пречиста” — sînt nuĭe vrurba sîngură, numa înpreuna ku vro ḑî mare, or vro insă sfîntă: „sînta Dumińika” , „sînta Maĭka Prĭastîśe” [Por.] | ||
света водица (i. ž.) — moļidvă /agheazmă/ — света водица је вода коју на Богојављање очита свештеник, и дели верницима који тог дана долазе посебно због ње — moļidva ĭe apă kare la Boćaḑă o śećașće popa, ș-o-nparće la kređințuoșî kare în ḑîua-ĭa vin adîns dupa ĭa — моји никад нису ишли у цркву, само је баба понекад одлазилла да узме свету водице, да шкропи стоку против болести — aĭ miĭ ńiśkînd nu s-a dus la bisîarikă, numa kîćodată mama sa duśa dupa moļidvă, să stropĭaskă vićiļi đi buaļe [Por.] | ||
светац (i. m.) — sfînt /sfânt/ — тај човек је велики верник, живи као светац — uomo-la ĭe tare kređințuos, traĭașće ka sfîntu — стари Власи су од свих светаца највише причали о светом Петру, који је водио вукове — rumîń-aĭ batrîń đin tuoț sfînțî măĭ mult a puvestît đi svići Pĭetre, kare a purtat lupi [Por.] | ||
Свети Василије (i. m.) — Sînvasîĭ /Sânvăsâi/ — Свети Василије је Нова Година по старом календару — Sînvasîĭ ĭe Anol Nou pi kîļindarĭu al batrîn — Свети Василије сада пада у четрнаести дан месеца јануара, који су стари Власи звали календар — Sînvasîĭu akuma kađe în a patrusprăśi-ļa ḑî în luna ĭanuaruluĭ kare rumîń-aĭ batrîń a kemato kîļindarĭ — док је Свети Василије био Нова Година, приређивали су се разни обичаји, са великим весељима по кафанама — pănă afuost Anol Nou, la Sînvasîĭ s-a fakut ađeturĭ în mulće fĭelurĭ, ku visaļiĭ marĭ pin kafień [Por.] | ||
светлети (gl.) — lumina /lumina/ — сунце светли преко целе земље — suariļi lumină pista tuot pomîntu — месец светли ноћу као да је дан — luna lumină nuapća ka kînd ĭe ḑîua [Por.] | ||
светлост (i. ž.) — lumină /lumină/ — дан ју имамо светлост од сунца, ноћу од месеца — ḑîua avĭem lumină đi la suare, nuapća đi la lună — светиљка је оно што даје светлост: свећа, фењер, лампа — lumină ĭe aĭa śe dă viđarĭe: lumanarĭe, fiļińerĭ, lampă [Por.] | ||
свећа (i. ž.) — lumanarĭe /lumânare/ ◊ луманарĭа са фаśе ђин śĭарă — [Por.] | ||
свечан (prid.) — marĭeț /măreț/ — девојке су се свечано обукле, и отишле на игранку — fĭaćiļi sa înbrakat marĭeț, șî s-a dus la źuok — Власи би требало да буду јако поносни што се открило да њихов језик има преко шест хиљада речи — Rumîńi ar trăbuĭa să fiĭe tare marĭeț kă sa gasît kă ļimba luor are pista șasă miĭe đi vuorbe [Por.] | ||
свеž (prid.) — pruaspîd /proaspăt/ — свежа је храна која скоро спремљена, свежасу јаја узета из гнезда — pruaspîdă ĭe mînkarĭa gaćită đikurînd, pruaspiđe sînt uauļi luvaće đin kuĭb — иако се не једе, каже се и за цвеће да је свеже кад је скоро убрано — dakă nu sa manînkă, sa ḑîśe șî đi fluor kă sînt pruaspiđe kînd sînt kuļasă đikurînd [Por.] | ||
свила (i. ž.) — matasă /matasă/ — свила је меко, танко, глатко и сјајно платно, изаткано од конца који прави једна буба, која се храни дудовим лишћем — matasă ĭe pînḑă luśituare, supțîrĭe, ńaćidă șî muaļe, țasută đin ață kare ļi faśe o guangă śe s-arańiaśće ku frunḑa đi dud — од свиле се највише правиле кошуље за богатије момке, и женске чупаге и мараме, али опет за оне богатије — đin matasă măĭ mult s-a fakut kimĭeș đi baĭeț măĭ gîzdoćiń, șî śupaźe șî kîrpe muĭerĭeșć, ama ĭară đi aļi gîzdoćiń [Por.] | ||
свиња (i. m.) — puork /porc/ — нема куће у селу без свиња — nuĭe kasă în sat fara puorś — свиње се хране и тове травом, дулецима и помијама — puorśi sa arańesk șî sa-ngrașă ku ĭarbă, duļeț șî laturĭ — утовљена свиња коље се на св. Игњатија — puorko-l gras sa taĭe la Iginatu — некада су се свиње у јесен терале у планину на жир — đemult puorśi tuamna s-a mînat la munće la gindă — од свињске коже правили су се опанци — đin pĭaļa đi puork s-a fakut opinś — дивља свиња — puork sîrbaćik [Por.] | ||
свињар (i. m.) — porkar /porcar/ — свињар је био човек који је чувао соске свиње — porkar a fuost uom kare a pazît puorśi satuluĭ [Por.] | ||
Свињарево (i. ž.) — Svińareva /Sviniareva/ — Свињарево је влашко селу у општини Жабари — Svińareva ĭe sat rumîńesk în komuna lu Žabarĭ — Свињарево је западно од Млаве — Svińareva ĭe dă la Mlaoa la apus [Pom.] | ||
свињарија (i. ž.) — porkariĭe /porcărie/ — ни свиња не прави такве свињарије као што може човек да направи — ńiś puorku nu faśe așa porkariĭ kum puaće uomu să fakă [Por.] | ||
свињарица (i. ž.) — porkariță /porcăriță/ — свињарица је жена која по селу чува свиње, или која је жена свињара — porkarița ĭe muĭarĭa kare pin sat pazîașće puorśi, or ĭe muĭarĭa porkarĭuluĭ [Por.] | ||
Свињаруша ? (sint.) — Luśafuruporśesk /luceafărul-porcesc/ — кад изађе Свињаруша, буде се свиње и терају у шуму, а тек после њих гони се на пашу остала стока — kînd rasîare Luśafuru porśesk, sa pumeńesk puorśi șî sa mînă-n duos, șî tumu dupa iĭ sa mîna alalće viće la pașuńe [Zvizd] | ||
свињац (i. ž.) — kośină /cocină/ — свињац је најчешће зидан од камена, а прави се и од брвана — kośina ĭe măĭ đes zîđită đi pĭatră, da sa faśe șă đi bîrńe — ограда испред свињца зове се обор — gardu înainća kośińi sa kĭamă gîrļiu [Por.] | ||
свињац (i. ž.) — porkarĭață /porcăreaţă/ — свињац је место где се затварају свиње, где спавају и где једу — porkarĭața ĭe luok unđe sa-nkid puorśi, unđe duorm șî manînkă [Por.] | ||
свињица (i. ž.) — puarkă /poarcă/ — свињица је пастирска игра — puarka ĭe źuaka păkurarĭaskă [Por.] | ||
свињски (prid.) — porkotuos /porcotos/ — ћовек који има свињску нарав, није за друштво — uom kare are narau porkotuos nuĭe đi soțîĭe [Por.] | ||
свирајка (i. ž.) — duļaĭkă /duliaică ?/ — „дуљајка” је дечја играчка, направљена од кукуте (Близна, с. Рудна Глава) — duļaĭkă ĭe žukariĭe kopilarĭaskă, fakută đin bît đi buśińiș [Por.] | ||
свирати (gl. p. ref.) — kînta /cânta/ — научио је од малена да свира трубу — s-a-nvațat đi mik să kînće-n bandă — цео дан за стоком свира фрулу — tota ḑîua dupa viće kîntă-n fluir — муж свира виолину, а она пева — uomî-su kîntă đin laută, da ĭa kîntă đin gură [Por.] | ||
свирач (i. m.) — ḑîkatuorĭ /zicălaș/ — Јован Рамић из Метовнице и Алекса Јованин из Оснића, били су најбољи свирачи на дудуку у целој Црној Реци — Ĭovan Ramă đin Metońița șî Ļeksa Ĭovĭańi đin Osńiśa, a fuost mîĭ buń ḑîkatuorĭ în fluĭer pi tuata Vaļa Ćimuokuluĭ [Crn.] | ||
свирка (i. ž.) — ḑîkatură /zicătură/ — слушао сам једну стару свирку на дудуку — am askultat o ḑîkatură batrînă în fluĭer [Crn.] — свирање чича Војне виолинисте било је познатго и изван Млаве (Бусур) — ḑîkatura lu moșu Voĭna lăutarĭu a fuost kunoskută șî-n afară dă Mlaoa [Mlava] — чича је био мудар човек, говорио је све кроз изреке — muoșu a fuost uom ikļan, a vorbit tuot pin ḑîkaturĭ | ||
свитак (i. ž.) — duduļaĭkă /dudulaică ?/ — напио се, направио је од неке хартије свитак, и почео, без стида, да дува у њега као да је труба (Танда) — s-ambatat, ș-a fakut đintr-o arćiĭe duduļaĭkă, șî s-a pus, fara rușîńe, să sufļe-n ĭa ka kînd ĭe bandă [Por.] — хоћеш ли да ми исечеш једну цевку од зове, да направим од ње пуцаљку? — vrĭeĭ sî-m taĭ o duduļaĭkă đi suok, sî fak đin ĭa pokńituarĭe? [Crn.] | ||
свитање (i. ž.) — rîsarit /răsărit/ — овце се терају на пашу у освит сунца — uoĭļi sa mînă la paskut în rîsarit đi suare — отишао је на исток — sa dus kîtra rîsarit — кад се на помани затражи мартурија (сведочење), окренеш се према истоку, прекрстиш се и изговориш молитву — (rel.) kînd la pomană sa śiare mărturiĭa, ći-ntuorś kîtra rîsarit, faś kruśe șă spuń rugamîntu — сељак ради од сванућа од сумрака — saćanu lukră đi la rîsarit pănă la zovărńit [Por.] | ||
свитац (i. m.) — ļikuriś /licurici/ — свитац је буба која лети увече, у доба косидбе или жетве, а задњица му светли као упаљена свећа — ļikuriś ĭe guangă kare zbuară sara, pi vrĭamĭa đi kosît or đi sîśarat, da kuru iĭ ļikură ka lumanarĭa aprinsă — свици не светле непрекидно, него се пале и гасе, пале и гасе — ļikuriśi nu ļikură una-ntruuna, numa s-a stîng, s-aprind, s-a stîng, s-aprind [Por.] | ||
свлачити (gl. p. ref.) — đizbraka /dezbrăca/ — немој се скидати јер је напољу још увек хладно — nu ći đizbraka, kî ĭe afară înga frig — скини децу, време је за спавање — đizbrakă kopiĭi, vrĭamĭa ĭe đi kulkuș [Por.] | ||
свлачити се (gl. p. ref.) — dăspoĭa /despoia/ — поче попа да се скида, не плаши се он од кише (из народне песме) — luvă puopa să dăspoaĭe, nu sa ćame k-o sî ploaĭe [Mlava] | ||
сврабеж (i. ž.) — mînkarime /mâncărime/ — дете је спопао неки сврабеж, само се чеше — s-a pus o mînkarime pi kopil, numa sa skarpină [Por.] | ||
сврака (i. ž.) — koțofană /coţofană/ — када сврака пева у блиузини куће, лоше је предсказање — kînd koțofană kîntă în aritu kășî, ĭe aratare rîa [Por.] | ||
сврака (i. ž.) — śorobară /ciorcobară/ — сврака је појела косу јаја из гнезда — śorobara a mînkat uavăļi lu mĭerlă dîn kuĭb [Hom.] | ||
сврачак (i. m.) — sfrînśuok /sfrâncioc/ — сврачак је мала сива птица, са кратким и кривим кљуном, која се храни инсектима (Танда) — sfrînśuoku ĭe pasîrĭe mikă sură, ku ćiku skurt șî strîmb, kare manînkă guonź — сврачак личи на свраку, али је много мањи (Рудна Глава) — sfrînśuoku aduśe la kuțofană, ama ĭe mult măĭ mik [Por.] | ||
сврдло (i. m.) — sfrĭađir /sfredel/ — сврдло је метална шипка са оштрим и увијеним врхом, за бушење рупа у дрвету — sfrĭađiru ĭe un fus đi fĭer, ku vîru askuțît șî suśit, đi fakut găurĭ în ļiemn — сврдло је насађено на дрвену дршку у облику рогова, која се окреће руком када се буши — sfrĭađiru ĭe bagat în mîńiĭ đi ļiemn, fakut ka kuarńiļi, kare sa învîrćiesk ku mînă kînd sa îngăură — сврдла су израђивали ковачи — sfrĭađiri a fakut kovaśi — врх сврдла зове се цвет — vîru sfrieźeluĭ sa kĭamă fluare — кад буши, сврдло из дрвета извлачи пиљевину — kînd îngăură, sfrieźelu đin ļiemn skuaće rugumatură [Por.] | ||
свршетак (i. ž.) — fîrșîtură /sfârșitură/ — сада долази, ленчуга, на свршетку посла, када је све готово — akuma vińe, ļenuosu, la fîrșîtura lukruluĭ, kînd ĭe tuot gata — пут нема краја — drumu n-are fîrșîtură [Por.] | ||
свршити (gl. p. ref.) — sfîrșî /sfârși/ — чим су они завршили са послом, почела је киша — kum ii sfârșâră ku lukru, , pluaia sa pusă — удала се, а није завршила школу — s-a măritat, da n-a sfîrșît șkuala — кад је изашао пред мене са секиром, пресеко сам се од страха да ће ме убити — kînd a ĭeșît înainća mĭa ku sakurĭa, ma sfîrșîĭ đi frikă kî ma omuară [Por.] | ||
свуда (pril.) — đarîndu /de-a rândul/ — свуда су га тражили, а њега нема нигде — đarîndu l-a katat, da ĭel nuĭe ńiśunđe [Por.] | ||
се (zam.) — ńe /ne/ — скупљамо се — ńe adunăm — правимо се да је све у реду — ńe faśem kî ĭe tuot bun — видимо се сутра — ńi veđem mîńe — проводимо се по бањама — ńi proîmblîăm pin bîăĭ — удаљавамо се од куће — ńi đipartăm đi kasă — бежи, јер ће нас ухватити — fuź, kă ńi prinđe — није нам било доста — nu ń-a fuost đestul — нису нас тукло довољно — nu ń-a batut đestul [Por.] | ||
севати (gl. p.) — sfulđira /sfulgera/ — сева непрекидно, али далеко, не чује се грмљавина — sfulđiră una-ntruuna, ama đeparće, nu s-auđe duraitu — не вози како се вози, него лети као муња кад прође кроз село — nu kară kum sa kară, numa sfulđiră kînd trĭaśe pin sat — одједном је почело оштро да је сева преко груди — đintr-odată anśeput s-o sfulđire tare pista pĭept [Por.] | ||
север (sint.) — mńaḑanuopțî /miazănoapte/ — север је страна света куда сунце никад не пролази — mńaḑanuopțî ĭe parća lumi unđe suariļi ńiśkînd nu trĭaśe — у поноћ излазе сви вампири, некрштенци и друге ноћне але које плаше људе — la mńaḑanuopțî ĭes tuoț moruońi, ńikruśațî ș-alalće vîlve nopțășć kare spomiînta lumĭa — у неким селима Поречке Реке Шумску Мајку зову још и Поноћница — pin ńișći saće în Rîu Porĭeśi la Muma Paduri iĭ ḑîk șî Mńaḑa Nuopțî [Por.] | ||
северац (i. m.) — pîșļa /pâșlea/ — пишља је у Млави ветар који дува са севера — pîșļa ĭe în Mlaoa vînt kare baće dă la întuńerik — пишља је ветар од кога се леди срце у човеку — pîșļa ĭe un vînt dă kare îngĭață ińima în uom dă ĭeal — кад дува пишља свирају гране на дрвету — kînd baće pîșļa șuiră krĭanźiļi în ļemn [Mlava] | ||
сед (prid.) — karunt /cărunt/ — млад човек, али је сав сед — ćinîr uom, ama ĭe tuot karunt — чича са седом брадом — muoșu ku barba karuntă [Por.] | ||
седам (br.) — șapće /șapte/ — седам дана у недељи — șapće ḑîļe în stamînă — код оног седмог стуба треба да се стави знак — la paro-la al đi șapće trîabe sî sa pună sîămnu — имамо само седам оваца са јагњићима — avĭem numa șapće uoĭ ku mńiĭ [Por.] | ||
седамдесет (br.) — șapćeḑăś /șaptezeci/ — седамдесет пута — șapćeḑăś đi uorĭ — седамдесет кила — șapćeḑăś đi kiļe — чича има преко седамдесет година — muoșu are pista șapćeḑăś đi ań [Por.] | ||
седамдесети (br.) — șapćeḑăśiļa /șaptezecilea/ — тек су га седамдесетог дана пустили из затвора — tuma a șapćeḑăśiļa ḑî la slubaḑît đi la-nkisuare [Por.] | ||
седамнаест (br.) — șapćesprîaśe /șaptesprece/ — шеснаест више један јесу седамнаест — șaĭsprîaśe șî măĭ unu sînt șapćesprîaśe — седамнаест година је прошло од тада — șapćesprîaśe ań a trekut đ-atunśa [Por.] | ||
седамнаести (br.) — șapćesprîaśiļa /șaptesprecelea/ — отишао сам касно, и био сам тек седамнаести на реду — m-am dus amînat, ș-am fuost tuma șapćesprîaśiļa la rînd — седамнаестог дана — a șapćesprîaśiļa ḑî [Por.] | ||
седељка (i. ž.) — șăḑîtuare /șezătoare/ — седељка је био обичај да се окупе људи у једној кући, најчешће комшијској, на разговор и пиће — șăḑîtuarĭa a fuost ađet sî sa aduńe lumĭa într-o kasă, măĭ đes veśinată, la taĭnă șî la bĭare — седељке су се највише одржавале зими, јер је ноћ била дуга а посла око куће мало — șăḑîtuoriļi măĭ mult s-a țînut ĭarna, kă a fuost nuapća lungă da lukru pinga kasă puțîn — на седељкама жене су преле или плеле чарапе, а мушкарци су играли карте и пили кувану ракију — la șăḑîtuare muĭeriļi a tuors or a-npļećit la śarapĭ, da uamińi a žukat la kărț ș-a baut rakiĭe fĭartă [Por.] | ||
седење (i. s.) — șaḑut /șezut/ — тек кад су се наситили седења, започели су посао — tumu kînd s-a sturat đi șaḑut, sa do pus pi lukru — човек од седења нема никакве користи — uomu đin șaḑut n-are ńiś o dobîndă [Por.] | ||
седети (gl. n.) — șađa /ședea/ — цео дан само седи, не ради ништа — tuota ḑîua numa șîađe, nu lukră ńimika — немој седети на земљи, јер је влажна — nu șađa pi pomînt, kî ĭe uđiluos — садашња фризура јој лепо стоји — frumuos iĭ șîađe pipćenatu đ-akuma — брада му нимало не стоји — barba nu-ĭ șîađe ńiśkum — он мали а она висока, не пристају једно уз друго — ĭel ĭe mik da ĭa mare, nu ļi șîađe unu ku altu [Por.] | ||
седлар (i. m.) — șalar /șelar/ — седлар је био човек који је израђивао седла за коње — șalar a fuost uom kare a fakut la șăļe đi kaĭ [Por.] | ||
седло (i. ž.) — șauă /șa/ — седлом седлаш коња или кобилу, а на магаре стављаш самар — ku șauă s-a-nșaļaḑă kalu or ĭapa, da pi magarĭ puń samar — под седло се ставља подседлица, да коња седло не би жуљало — supt șauă sa puńe poklad, să nu bată șaua kalu pi șîaļe — човек који израђује седла, зове се седлар — uomu kare faśe la șăļe, sa kĭamă șalarĭ [Por.] | ||
седми (br.) — șapćiļa /șaptelea/ — када је дошао по седми пут, ја сам попустио сасвим — kînd a veńit đ-a șapćiļa uorĭ, ĭuo m-am do đidat đi tuot [Por.] | ||
седмина (i. ž.) — șapćime /șeptime/ — имао је отац много деце, и кад нас је оделио, мени је запала једва седмина имања — avut tata kopiĭ mulț, șî kînd ń-a-nparțît, miĭe mĭ-a kaḑut abĭa o șapćime đi moșîĭe [Por.] | ||
седмица (i. ž.) — stamînă /săptămînă/ — седмица је део месеца који траје седам дана — stamînă ĭe un parśel đin lună kare țîńe șapće ḑîļe — дани у недељи су: понедељак, уторак, среда, четвртак, петак, субота и недеља — ḑîļiļi în stamînă sînt: luń, marț, mĭerkurĭ, žuoĭ, vińirĭ, sîmbîtă șî dumińikă [Por.] | ||
сејалица (i. ž.) — sîmînatuare /semănătoare/ — сејалица је машина за сејање, која је много олакшала посао земљорадника, јер више нису морали да сеју руком — sîmînatuarĭa ĭe mașînă đi sîmanat, kare mult a ușurat lukru lu pomînćeń, kî n-a măĭ trîbuit să samińe ku mîna [Por.] | ||
сејање (i. s.) — sîmanat /semănat/ — почели су сејање још прекјуче — a-nśeput sîmanatu înga laltîĭerĭ — млади не знају како изгледа сејање руком — aĭ ćińirĭ nu șćiu kum ĭe fakut sîmanatu ku mîna [Por.] | ||
сејати (gl. p.) — sîmana /semena/ — само што су почели да сеју њиву, почела је киша — numa ś-a-nśeput sî samińe luoku, pluaĭa s-a pus — људи су све до скора сејали руком — lumĭa pănă-n kuaśa a sîmanat ku mîna [Por.] | ||
сејач (i. m.) — sîmanatuorĭ /semănător/ — сејачи су највише биле жене — sîmanatuorĭ măĭ mult a fuost muĭerĭ — један сејач и једна сејачица посејали су целу њиву — un sîmanatuorĭ ku o sîmanatuarĭe a sîmanat luoku tuot [Por.] | ||
сека (i. ž.) — daĭkă /daică/ — моја драга, црноока — daĭka mĭa, ku uoki ńegri [Crn.] — „дајка” кажеш љубавници, кад јој тепаш — daĭkă iĭ ḑîś la ibomńikă, kînd će dragaļeșć ku ĭa [Buf.] — „дајка” је мазно име; када некој кажеш „дајко, дајкице”, она разуме шта је с тобом, и која ти је намера (Јасиково) — daĭkă ĭe nume đizmerdat; kînd la vruna-ĭ ḑîś „daĭko, daĭkuțo”, ĭa înțaļiaźe śi ĭe ku ćińe, șî śe tu aĭ đi gînd [GPek] | ||
секира (i. ž.) — sakurĭe /secure/ — секиром се секу и цепају дрва — ku sakurĭa sa taĭe șî sa sparg ļiamńiļi — секиром се теше греда — ku sakurĭa sa śopļașće grinda — мала секира зове се секирче — sakurĭe mikă sa kĭamă topuor — телућем секире набијају се кочеви — ku mukĭa sakuri sa bat pari [Por.] | ||
секираш (i. m.) — sakuraș /securaș ?/ — секираш је човек са секиром у старим песмама — sakuraș ĭe uom ku sakurĭe pin kînćiśe batrîńe — дошло је девет редараша, са девет тестераша и девет секираша (из обредне песме „петракатуре”) — a veńit noă rănduĭaš, ku noă firizaš, șî ku noă sakuraș (dîn „petrekatură”) [Zvizd] | ||
секириште (i. ž.) — topărîșťe /toporâște/ — секириште је држаље секирчета и секире — toporîșťe ĭe kuada toporuluĭ și a sakuri [Kmp.] | ||
секирче (i. s.) — topuor /topor/ — топор је секирче мало и лагано, за сечење једном руком — topuoru ĭe sakurĭe mikă șî ușuară, đi taĭat ku o mînă — секирчетом су наши највише кресали лисник за стоку — ku topuoru măĭ mult aĭ nuoștri a dîrîmat la frunḑă đi viće — није било пастира без секирчета — n-a fuost pîkurarĭ fara topuor [Por.] | ||
селен (i. m.) — ļoșćan /leoștean/ — селен је висока биљка са разгранатим жутим цветом, која расте само по баштама — ļoșćanu ĭe buĭađe naltă ku fluorĭ galbińe, înkrĭengaraće, kare krĭașće numa pin bașćiaļe — селен се, са другим биљкама, ставља ју јарму којом се крме овце на Ђурђевдан, да имају више млека при мерењу — ļoșćanu, ku alće buĭeḑ, sa puńe în uruĭala uoiluor la Sînźuorḑ, să aĭbă uoĭļi lapće măĭ mult la mîsurat — кад се овце музу на Ђурђевдан, селен се везује за обод ведра, и ту стоји док се све овце не помузу — kînd sa mulg uoļi la Sînźuorḑ ļoșćanu sa ļagă la gura gaļețî, ș-aśiĭa ramîńe pănă nu sa mulg uoiļi tuaće [Por.] | ||
Селиштанин (i. m.) — Săļișćan /săliștean/ — Селиштанин је човек који живи у селу које се зове Селиште — Săļișćan ĭe uom śe traĭașće în sat kare ăl kĭamă Săļișće [Hom.] | ||
Селиштанка (i. ž.) — Săļișćană /sălișteancă/ — Селиштанка је жена Хомољка, која је настањена у Селиишту, селу близу Лазнице — Săļișćană ĭe muĭare dîn Omuoļ, kare ĭa kăsătorită în Săļișće, sat prînga Lazńița [Hom.] | ||
селиште (i. ž.) — saļișće /săliște/ — селиште је место где је некада било село, па се преселило на данашње место, или где је остао траг да је било неко село које се затрло — saļișće ĭe luok unđe a fuost satu vrodată, pă đ-akolo sa mutat la loko-l đ-akuma, or unđe a ramas urma kă a fuost vrun sat kare s-a pîrasît [Por.] | ||
Селиште (i. ž.) — Săļișće /Săliște/ — Селиште је село у Хомоље, у близини Лазнице — Săļișće ĭe sat în Omuoļ, aproape dă Lazńița [Hom.] | ||
село (i. s.) — sat /sat/ — село је место у коме живе људи који имају своје имање, и који се баве радом у пољу и стоком — sat ĭe luok în kare traĭașće lumĭa kare are moșîĭa a ĭeĭ, kare ĭe kuprinsă ku muśitu-n kîmp, șî ku viće [Por.] | ||
сељак (i. m.) — gogoman /gogoman/ — дошле су сељачине са села, и узеле нам посао — ar vińit gogomańi đi la sat, șî ń-ar luvat lukru — не говори влашки, јер ниси сељак — nu vorbi rumîńiașće, kă nu iș gogoman — не може тај глупак то да схвати, јер је веома прост — nu poaće gogomano-la să-nțaļagă, k-ăĭ forte prost [Buf.] | ||
сељак (i. m.) — saćan /sătan/ — сељак је човек који живи на селу — saćan ĭe uom kare traĭașće-n sat [Por.] | ||
сељанка (i. ž.) — saćană /săteană/ — сељанка је женска особа која жвии на селу — saćană ĭe insă muĭerĭaskă kare traĭașće în sat — све наше сељанке су јако вредне жене — tuaće saćańiļu nuaștre sînt muĭerĭ tare vrĭańiśe [Por.] | ||
семе (i. ž.) — samînță /sămânță/ — свака биљка има семе, из кога поново израсте ново стабло такве биљке — tota buĭađa are samînță đin kare prokrĭașće fir nou đ-așa buĭađe — ко није имао семе жита, ишао је у Крајину да га купи — kare n-avut samînța đi grîu, s-a dus la Kraĭnă s-o kumpire [Por.] | ||
семење (i. zb.) — samînțîĭe /sămânțiș/ — наш амбар је пун семења — ambarĭu nuostru ĭe pļin đi samînțîĭe — семење се чува на сувом месту — samînțîșu sa pazîașće la luok uskat [Por.] | ||
сеник (i. m.) — țark /ţarc/ — оградио сам пласт сеником, да стока не поједе сено — am îngrađit klańa ku țarku, sî nu manînśe vićiļi fînu [Crn.] — затвори јагњиће у обор, да не сишу овце док их не помуземо — bagă mńiĭi-n țark, să nu sugă uoiļi pănă nu ļi mulźem [Por.] | ||
сеница (i. ž.) — pițîgańe /piţigoi/ — сеница највише живи око човекове куће — pițîgańa traĭașće măĭ mult pi lînga kasa uomuluĭ [Por.] | ||
сениште (i. ž.) — fînariĭe /fânărie/ — ове године је киша падала на време, па има и доста сена — ano-sta a ploĭat la vrĭame, pî ĭastă șî fînariĭe đestulă — пустили су стоку у ограду са сеном, и сада је тамо сениште на све стране — a slubaḑît vićiļi-n țarku ku fîn, ș-akuma ĭe akoluo fînariĭe în tuaće pîărțîļi [Por.] | ||
сенка (i. ž.) — umbră /umbră/ — сенка се прави кад нешто стоји на путу сунчевим зрацима, и светлост не може да га пробије — umbra sa faśe kînd śeva stă în drum la răḑîļi suariluĭ, șă viđarĭa no-l puaće strîbaća — пошто тамо где сунчеви зраци не падају директно није топло као около, у сенкци је увек и хладовина — fînka a koluo unđe nu kad đirĭept răḑîļi suariluĭ nu ĭe kald ka în uokol, la umbră întođeuna ĭe șî rakuare [Por.] | ||
сено (i. s.) — fîn /fân/ — сено је дозрела трава; док трава не дозри не зове се сено, него трава — fînu ĭe ĭarba kuaptă; pănă ĭarba nu sa kuaśe nu sa ḑîśe fîn, numa ĭarbă — кад се сено коси, иза косаца остају откоси — kînd fînu sa kosîașće, dupa kosîtuorĭ ramîn otkuoș — кад се сено у откосу осуши, откос се окреће вилама да се осуши и са оне стране којом је сено лежало на земљи — kînd fînu în otkuoș sa uskă, otkuoșu sa-ntuarśe ku furka sî sa ușće bińe șî pi parća-ĭa pi kare fînu a fuost kulkat pi pomînt — сено у добро осушеном откосу скупља се на гомиле које се зову навиљци, а тај посао се зове навиљање сена — fînu în otkuoș uskat bińe, sa adună în gramĭeḑ kare sa kĭamă kupițîaļe, da lukro-la sa kĭamă kupițît la fîn — навиљак се прави толико велики колико може човек да носи на вилама, до места где се пласти пласт — kupițaua sa faśe atîta đi mare kît puaće uomu să dukă pi furkă pănă la luok unđe sa porkońașće porkuońu — пласт се превлаче стоком, или рукама на прућу, до места посебно одређеног да се дене стог — porkuońi sa trag ku vićiļi, or ku mîńiļi pi tîrș pănă la luok adîns aļes đi grîmađit klańa [Por.] | ||
сеносан (prid.) — fînuos /fânos/ — имам једну ливаду богату сеном какву нема нико у овој околини — am o ļivađe fînuosă kare n-o are ńima-n arito-sta [Por.] | ||
сеоски (prid.) — saćesk /sătesc/ — некада је био сеоски кош, у који су се скупљали пољски производи — dămult a fuost kuoș saćesk, în kare s-adunat bukaćiļi dă pră kîmp — многи сеоски обичаји су се изгубили, или се променили — mulće ađeturĭ saćeșć s-a pĭerdut, or s-a skimbat [Stig] | ||
сеоце (i. s.) — satuļeț /sătuleţ/ — сеоце је мало село, са мало кућа и мало људи — satuļeț ĭe sat mik, ku kăș puțîńe șî lumĭe puțînă [Por.] | ||
септембар (i. m.) — guridarĭ /vinicer/ — гуридар је девети месец у каледнару, време када се брало грожђе — guridarĭu ĭe luna a đi noă pi an, vrĭamĭa kînd s-a kuļes viĭa | ||
сервилност (i. ž.) — adîvereḑală /adaverezeală ?/ — код власти, само се уз понизност пролази — l-aĭ marĭ, numa ku adîvereḑală sa trĭaśe [Por.] | ||
серињав (prid.) — usukuos /usucos/ — завршио сам стрижу, идем да се оперем јер сам сав серињав по рукама и одећи — am gaćit tunsu, ma duk să ma spîăl kă mis tuot usukuos pi mîń șî pi țuaļe [Por.] | ||
сера (i. s.) — usuk /usuc/ — вуна је после шишања оваца прљава, пуна серине — lîna dupa tunsu oiluor ĭe imuasă, pļină đi usuk [Por.] | ||
сестра (i. ž.) — suoră /soră/ — рођена сестра — suoră bună — полусестра, сестра само по оцу, или само по мајци — suoră vitrîgă, suoră numa đi pi tată, or numa đi pi mumă — млађа сестра — suora mikă — старија сестра — suora mare — посестрима — suoră đi sufļit — сестра по млеку, девојчица вршњакиња коју је дојила моја мајка напоредо са мном, јер њена мајка није имала млека, или је умрла на порођају — suoră đi pi lapće, fată đi sama ku mińe kare a supt la muma đampreuna ku mińe, kă mumî-sa n-avut lapće, or a murit la nașćire [Por.] | ||
сецкати (gl. p. ref.) — śukîrći /ciocîrti/ — сецка се каже кад неко ножем не сече право, или скроз, него сецка помало, и накриво — śukîrćiașće sa ḑîśe kînd vrunu ku kuțîtu nu taĭe đirĭept, or đi tuot, numa taĭe kîćikîta, șî strîmb — родитељ деље дрво од суве липе јер хоће да направи лутку као играчку за малу девојчицу — parinćiļi śukîrćiașće ļemnu đi ćiĭ uskat kî vrĭa să fakă o papușă ka žukariĭe đi fata mikă [Por.] | ||
сибара (i. ž.) — śurĭaḑă /surleață, șură/ — сибара је једна брвнара округла при земљи а шиљата на врху, направљена од стабала буквића, или другог дрвета које је било при руци — śurĭaḑa ĭe o bîrnarĭață rotată la pomînt da askuțîtă la vîr, fakută đin tuobļe đi fagańiță, or kă đin alt ļemn kare a fuost îndamînă — у сибарама су спавали чобани када су боравили са стоком у планини, а и други људи када су живели по збеговима — în śurĭaḑă a durmit pîkurari kînd a fuost ku vićiļi la munće, da șî lumĭa alaltă kînd a trait pin zbăgurĭ — сибара се лако прави, и кад се људи селе са стоком, оставе је, и на новом месту праве другу — śurĭaḑa sa faśe ĭuta, șî kind lumĭa sa mută ku vićiļi, o lasă, șî la luoko-l nou fak alta [Por.] | ||
сив (prid.) — sur /sur/ — сиво се добија кад се помешају бело и црно — sur sa kapîtă kînd sa mĭastîkă alb ku ńegru [Por.] | ||
сив (prid.) — sain /sain/ — сећам се да су долазили код нас неки старци са панталонама од сивог сукна, али од које вуне је сукно било изаткано, не знам — țîn minće kî veńa pi la nuoĭ ńișći muoș ku śuariś saiń, ama đin śe lînă a fuost śuariku țasuț, nu șću [Por.] | ||
сигуран (prid.) — sigurat /sigurat/ — био је сигуран да ће прећи преко воде на штулама, али на средини реке матица га је оборила, и однела — a fuost sigurat kă trĭaśe pista apă ku piśoruaźiļi, ama la žumataća rîuluĭ matka la trînćit, șî la luvat — поручила је да је не ћекаш, јер није сигурна да ће доћи — a kriśit să n-o așćeț, kă nuĭe sigurată kî vińe [Por.] | ||
сигурација (i. ž.) — sigurațiĭe /siguranţie/ — није се запослио у руднику, јер у окнима није била никаква сигурност — nu s-a prins la lukru în rudńik, kă pin uokńe n-a fuost ńiś o sigurațiĭe — велика си ти сигурација! — mare sigurațiĭe ĭeș tu! [Por.] | ||
сигурно (pril.) — sigurat /sigurat/ — нећу заборавити, долазим сигурно — nu ma zauĭt, vin sigurat [Por.] | ||
сијати (gl. n.) — luśi /luci/ — сија сунце, сијају звезде — luśașće suariļi, luśesk stăļiļi — сија лице моје драге од среће што ме види — luśașće firĭa mîndri mĭaļe đi drag kă ma vĭađe [Por.] | ||
сикиљ (i. s.) — ļinđik /lindic/ — сикиљ је мали, хрскавичави црвуљак изнад пичке, увучен међу њене усмине — ļinđiku ĭe un ruonț vermișuor mik șî muaļe, đisupra đi pizdă, tras întra buḑîļi a ĭeĭ — када мушкарац руком милује сикиљ, или га лиже језиком, жени је јако лепо — kînd uomu pipiļașće ļinđiku ku mîna, or ăl ļinźe ku ļimba, lu muĭare ĭe tare frumuos [Por.] | ||
силазити (gl. p. ref.) — skoborî /scoborî/ — сишао је с тавана низ мердевине — s-a skoborî dăn puod pră skară [Stig] | ||
силити (gl.) — apta /apta/ — не сили никог, јер је грех (Танда) — nu apta pi ńima, kî ĭe pakat [Por.] | ||
силовати (gl. p. ref.) — înpuļi /silui/ — два чобанина силовали су неку девојчицу у планини — doĭ pîkurarĭ a înpuļit vro fećiță pi munće [Por.] | ||
силуета (i. ž.) — mormodală /siluetă/ — силуета се привиђа само кад је магла, сумрак или по ведрој ноћи — mormodală măĭ đes ĭasă kînd ĭe śață, kap đi murg, or nuapća pin sańin — силуету чујеш да се креће ка теби као нека гомила, али не назиреш јасно шта је — mormodala auḑ kă vińe kîtra ćińe ka o gramadă, da nu vĭeḑ kalumĭa śi ĭe [Por.] | ||
син (i. m.) — fiu /fiu/ — од малена сам мом сину говорио да води рачуна какву девојку жени, није ме слушао — am vorbit đi mik la fiu-mĭu să poarće griža śe fată-n suară, nu ma askultat — сад види и он да од његовога сина неће бити ништа — akuma vĭađe șî ĭel kă đin fiu-su n-o sî fiĭe ńimika — Син Краве, име дечака из једне приповетке, кога је родила крава (Танда) — Fiu-Vaśi, numiļi alu un kopil đi-ntr-o povastă, pi kare la fakut vaka [Por.] | ||
син (i. m.) — fiśuor /fecior/ — виолиниста Милисав Ђине Штефана пресвиснуо је од туге, јер му је погинуо син са снајом и ћерком, са аутомобилом (Манастирица, Млава) — laptarĭu Miļisau lu Đină Șćefîn a krapat dă žăļ ka ĭ-a perit fiśuoru ku nuorî-sa șî fata, ku tomobilu [Mlava] — ово је мој син са првом женом (Танда) — asta ĭe fiśuoru mĭeu ku muĭarĭa đintîń — скупили се на игранци сви момци из нашега села — s-adunat la žuok tuoț fiśuori đin satu nuostru — нисам имао рођену децу, па сам посинио једнога сиромашка (Рудна Глава) — n-am avut kopiĭ đi la ińimă, ș-am luvat un sarak să-m fiĭe fiśuor đi sufļit [Por.] | ||
синоћ (pril.) — asară /aseară/ — од синоћ, синоћњи — đi asară — синоћ је исто што и јуче увече — asară ĭe tuout una ku ĭerĭ sara [Por.] | ||
синоћ (sint.) — ĭerĭsara /ieri-seara/ — то беше синоћ — aĭa fu ĭerĭ sara [Por.] | ||
синџир (i. s.) — sanźir /singir/ — ланац за вучење дрва — sanźir đe tras la ļamńe — ланац за моторну тестеру — sanźir đe motuarkă — везује краву ланцем — ļagă vaka ku sanźiru [Crn.] — ланац се покидао (Јасиково) — sanźiru s-a rupt [GPek] | ||
сипар (i. ž.) — vîrsatură /vărsătură/ — имам њиву испод крша, и сваког пролећа до пола је покрије сипар који се обрушава са остењака — am un luok supt kîrșe, șî în tota primovara žumataće ăl kutrupĭașće vîrsatura śe sa suduame đi pi kļanț — отишао је у мајчину, а повраћку није обрисао са кревета на коме је спавао мртав пијан — s-a dus drakuluĭ, da vîrsatura n-a șćers đi pi pat unđ-a durmit bat muort [Por.] | ||
сипар (i. m.) — șîfîr /vărsătură/ — сипар је расуто ситно камење на падини испод неке стене, или на нагнутом терену — șîfîr ĭe vîrsatura đi pĭatră maruntă pi pođină supt vro kîrșe, or la luok tîvaļiș — крава се клизала низ сипар све до дна потока, али се није повредила — vaka aluńikat pi șîfîr pănă la fundu ogașuluĭ, ama nu s-a fîrîmat [Por.] | ||
сипкав (prid.) — zgurav /zgurav/ — сипкав колач, мрви се у устима — kolaśel zgurav, sa maśină în gură — сипкава крушка — pară zguravă — има диња сипкава, и има диња сочна — ĭastă pĭapin zgurau, șî ĭastă pĭapin apuos [Por.] | ||
сир (i. ž.) — brînḑă /brânză/ — сир од овчјег млека — brînḑă đin lapće đi uaĭe — сир од крављег млека — brînḑă đin lapće đi vakă — код нас се не прави нецеђен сир — la nuoĭ nu să faśe brînḑă muaļe — цеђен и пресован сир — brînḑă stuarsă — сир је преврео — brînḑa sa întarit — кришке сира, велије — faļiĭ đi brînḑă [Crn.] — овчји сир — brînḑă đi uaĭe — крављи сир — brînḑă đi vakă — козји сир — brînḑă đi kapră — тврди сир — brînḑă tare — меки сир — brînḑă muaļe — сир и качамак — brînḑă ku koļașă [Por.] | ||
сирак (i. m.) — tatar /tătar/ — сирак је сејан по ободу њиве са кукурузом, и користио се само за израду метли — tatarĭu s-a sîmanat pi marźina luokuluĭ ku kukuruḑ, numa ku dobîndă đi fakut măturĭ — у сваком заселку био је по неки човек који је умео да изради метле — în tuot kotunu satuluĭ a fuost kîći un uom kare a șćut să fakă măturĭ [Por.] | ||
сирити (gl. p. ref.) — înkĭega /închega/ — на бачији смо сирили по једну чабрицу на дан — la baśiĭe înkegasăm kîći un śubăr la ḑî — коме се крв не згрушава брзо, треба да су чува повреда — lu kare sînźiļi nu sa înkĭagă ĭuta, trăbe sî sa pazaskă đi loviturĭ [Por.] | ||
сириштар (i. m.) — rînḑarĭ /rânzar/ — сириштар је било јагње или јаре од кога су мислили, кад га закољу, да изваде сириште и направе мају — rînḑarĭ s-a ḑîs la mńel, or ĭed, đin kare avut đi gînd, kînd ăl taĭe, sî skuată rînḑa, șî sî fakă kĭag đin ĭa [Por.] | ||
сириште (i. ž.) — rînḑă /rânză/ — сириште од јагњета, прасета, овце или свиње узима се и пуни оскорушом, жаром, сољу, трњином, глогом и кукурузним брашном, и тиме се сири млеко — rînḑă đi la mńel, purśel, uaĭe or puork sa ĭa șî sa umpļe ku skorușă, karbuńe viu, sare, porîmbĭe, glogińe ńagre șî ku fańină đi kukuruḑ, șî ku ĭa sa înkĭagă lapćiļi — има људи који сириште спремно за сирење млека, зову сирило — ĭastă lume kare la rînḑă sprimită đi-nkĭegat iĭ ḑîk rînḑuok — желудац код човека је на пупку, и кад се човек потресе, желудац се помери и човек мора да иде код баба да га масажом врате на место; од тога су најчешће патиле жене — rînḑa la uom ĭe la burik, șî kînd sa skutură, rînḑa-ĭ fuźe șî muara sî sa dukă la babe s-o tragă la luok; đ-aĭa buală măĭ đes a pațît muĭeriļi [Por.] | ||
сириште (i. m.) — rînḑuok /rânzoc/ — „рндзок” је велико сириште (желудац), натечено или болесно — rînḑuok ĭe rînḑă mare, înflată, or bolnauă — Траила зовемо „Рндзок” („Желудац”) затошто је стално надувен и љутит, а свет верује да је код таквих људи „желудац” болестан, надуван, па су зато они такви — la Trailă lumĭa-ĭ ḑîśe „Rînḑuok” kî ĭe-ntuot đe una umflat șî mîńiuos, da lumĭa krĭađe kî ĭe-n așa uamiń rînḑa bolnauă, înflată, șî đ-aĭa sînt iĭ așa fakuț [Por.] | ||
сириште (i. s.) — kĭag /cheag/ — сириштем се сири сир — ku kĭagu sa înkĭagă brînḑa [Por.] | ||
сирко (pej.) — brînḑuĭkă /brînzică/ — мене су звали „сирко” кад сам био мали, јер нисам јео ништа дурго, сем сира са качамком — miĭe mĭ-a ḑîs brînḑuĭkă kînd am fuost mik, kă n-am mînkat alta ńimika, numa brînḑă ku koļașă [Por.] | ||
сирница (i. ž.) — strungarĭață /strungăreaţă/ — сирница је било ведро од двадесет ока, у које се на бачији скупљао сир — strungarĭață a fuost o vadră đe doăḑăś đe oka, în kare la baśiĭe s-a adunat brînḑa [GPek] | ||
сиров (prid.) — zîmosîăk /crud/ — дрво се готово осушило, полусуво је и тешко се цепа секиром — ļiemnu gata s-a uskat, s-a fakut zîmosîăk, amunka sa sparźe ku sakurĭa [Por.] | ||
сирома (prid.) — sîrman /sârman/ — сирото оно дете, остало је и без оца, и без мајке — sîrmanu kopilo-la, a ramas șî fara tată, șî fara mumă — сирома он, нема више никог — sîrmanu đi ĭel, nu măĭ are pi ńima [Por.] | ||
сиромах (i. m.) — dîrlugă /dârlugă/ — дрлуга је сиромашан човек, без ичега — dîrlugă ĭe uom sărăkaśuos, fara ńimika [Por.] | ||
сиромашан (prid.) — sarak /sărac/ — најчешће је сиромашан био онај који није имао од чега да живи — măĭ đes sarak a fuost aăla kare n-avut đin śe să traĭaskă [Por.] | ||
сиромаштво (i. ž.) — sîraśiĭe /sărăcie/ — одрастао је у великом сиромаштву — a kreskut în mare sîraśiĭe — тешко сиромаштво — sîraśiĭe grĭa — (досл.) слепо сиромаштво — sîraśiĭe uarbă [Por.] | ||
сиса (i. ž.) — țîță /ţâţă/ — са таквим сисама могла би да доји близанце — ku așa țîță ar puća sî krĭaskă źemanarĭ — тече јој млеко из дојки као вода из тестије, зато је дете здраво и напредно — îĭ mĭarźe lapćiļi đin țîță ka apa đin urśuor, đi aĭa ĭe kopilu marĭe șî kreskut — из тестије воду пијеш на уснику — đin urśuor apă bĭeĭ pi țîță [Crn.] — доји — dă țîță — доји дете — dă țîță la kopil — „доји мотику”: забушава на послу, не копа, већ стоји грудима наслоњен на држаље мотике — dă țîță la sapă [akc. — једре, набрекле, оштре, истакнуте сисе — țîțîșuare boldorĭaļe [Por.] | ||
сисавац (i. m.) — sugar /sugar/ — продали су гагње сисавче, јер га је ојагњила овца недоиља — a vindut mńelu sugarĭ, kă l-a fatat o uaĭe apļekatuarĭe [Por.] | ||
сисавче без сисе (i. m.) — arbarĭ /animal hrănit cu biberonul/ — арбар је сисавче: јагње, прасе или теле, које се доји на цуцли са крављим млеком, јер му је мајка остала без млека, или нема на сиси места за њега — arbarĭ ĭe mĭal, purśĭal or vițăal, apļekat la țîță ku lapće dă vakă, kă mumă-sa a-nțarkat, or n-are luok la țîță dă ĭeal [Hom.] | ||
сисат (prid.) — țîțuos /ţâţos/ — сисата као крава — țîțuasă ka vaka — направљен је превише шиљасто, и бојим се да ће негде да закачи — fakut ĭe prĭa țîțuos, șî ma ćĭem kî atîrnă vrunđiva [Por.] | ||
сисат (prid.) — pulpuos /pulpos/ — кад се купује крава за мужу, гледа се да буде сисата, да има велика вимена, јр тада даје више млека — kînd sa kumpîra vaka đi lapće, sa kată să fiĭe pulpuasă, să aĭbă pulpĭe marĭ, kă atunśa dă lapće măĭ mult [Por.] | ||
сисати (gl. p. ref.) — suźa /suge/ — велико дете, а још увек сише прст — kopil mare, da înga suźe źeĭśtu [Por.] | ||
сисица (i. ž.) — țîțîșuară /țîțișoară/ — најслађа је сисица кад порасте само колико да је поклопиш руком — măĭ dulśe ĭe țîțîșuara kînd krĭașće numa kît s-o kuprinḑ ku mîna — млада и тврда сисица, дорасла девојчица за љубљење — țîțîșuară ćinîră, boldorĭauă, ažuns fećița đi țukat [Por.] | ||
сит (prid.) — prînḑît /prânzit/ — пошао је сит од куће — a pļekat prînḑît đi la kasă — који је јео наврат-нанос — (u izr.) prînḑît-ńidoprînḑît [Por.] | ||
сит (prid.) — satul /sătul/ — сви пођоше сити, нико није остао гладан — tuoț pļekară satuĭ, ńima n-a ramas flomînd — пусти ме, сит сам твојих лажи — lasî-ma, mis satul đi minśuńiļi tĭaļe [Por.] | ||
ситан (prid.) — marunt /mărunt/ — продавац нема ситно, не враћа кусур људима — dugaĭașu n-are marunt, nu-ntuarśe kusuru la lume — кукуруз ове године има зрна јако ситна — kukuruḑu ano-sta are buobe tare marunće — ситна со — sare maruntă [Por.] | ||
ситнина (i. ž.) — marunțîme /mărunţime/ — не знам шта да радим са толиком ситнином — nu șću śe sî fak ku atîta marunțîme [Por.] | ||
ситнити (gl. p.) — marunțî /mărunţî/ — траже негде да раситни новац, да купи дуван — kată vrunđeva să marunțîaskă bańi, să kumpire tutun [Por.] | ||
ситница (i. ž.) — mardafĭală /mardă/ — иду Цигани од врата до врата са неким ситницама у џаку — mĭerg țîgańi đi la ușă la ușă ku ńișći mardafĭelurĭ în sak [Por.] | ||
ситниш (i. m.) — mărunțîș /mărunţiș/ — имам пун џеп ситниша — am pļin puzanarĭu đi mărunțîș — каже се „ситниш” и за жито, раж, овас, јечам, јер имају ситно зрно — sa ḑîśe mărunțîș șî la grîu, sakară, ovăsk, uorḑ, kă au buobe marunće [Por.] | ||
сито (i. ž.) — sîtă /sită/ — сито за брашно је једна ситна метална мрежа, затегнута на танак дрвени обруч, којом се просејава брашно — sîta đi fańină ĭe o mrĭežă maruntă đi fĭer, strînsă pi o obadă supțîre đi ļemn, ku kare sa śarńe fańina — има и сито за сејање песка, оно је направјено од металне мреже која је затегнута на дрвени рам — ĭastă șî sîtă đi śernut pĭesîku, ĭa ĭe fakută đin sîtă đi fĭer, prinsă pi un źam đi ļetve — док се нису појавила жичана сита, сито се правило од јеленске коже а бушило дрвеним шилом — pănă n-a ĭeșît sîće đi žîță, sîta s-a fakut đin pĭaļe đi śerb, da s-a îngăurit ku brukă đi ļemn [Por.] | ||
ситост (i. s.) — saț /saț/ — ненасит је у јелу као коњ — n-are saț la mînkare ka kalu — јело које не засићује — mînkare fara saț [Por.] | ||
сјајан (prid.) — luśituor /lucitor/ — небо ведро, пуно сјајних звезда — śerĭu sańin, pļin đi stăļe luśituare [Por.] | ||
сјајити (gl. p.) — ļikura /licura/ — сјаје звезде на ведром небу — ļikură stăļiļi pi śĭer sańin — кад види гомилу новца, сјаје јој очи као мачки — kînd vĭađe gramada đi bań, iĭ ļikură uoki ka la mîț [Por.] | ||
сјајница (i. m.) — luśafur /luceafăr/ — сваку звезду на небу, која је била сјајнија од осталих, стари су звали ’сјајница’ — la tuota staua pi śĭerĭ kare a fuost măĭ luśituare đikît alalće, aĭ batrîń ĭ-a ḑiś luśafur — стари су познавали много ’сјајница’: Вечерначу, Зорњачу, Даницу, Свињарицу, и друге — aĭ batrîń a kunoskut mulț luśafurĭ: đi sară, đi zuorĭ, đi đimińață, đi ḑîuă, porkarĭeț, șî alțî [Por.] | ||
сјахати (gl. p. ref.) — điskăļika /descăleca/ — не може сама ни да узјаше, ни да сјаше с коња — nu puaće sîngură ńiś sî sa înkaļiśe, ńiś sî sa điskăļiśe đi pi kal [Por.] | ||
скакавац (i. ž.) — lakustă /lăcustă/ — причали су стари да је некад из Крајине долазила најезда скакаваца попут облака, и да су сатирали шуму сасвим — puvesta aĭ batrîń kă vrodată a veńit đi la Kraĭna lakusta ka nuvîru, ș-a zatrit padurĭe fļeś — колико су се људи бојали скакаваца, види се по обичају за Божић, кад су остављали један комад меса на ражњићу „за кућни издатак” и намењивали га скакавцима — kît lumĭa s-a ćemut đi lakustă, sa vĭađe pin ađet la Kraśun, kînd a lasat o bukatură đi karńe pi frigarĭe „đi merćigu kășî”, șî l-a dat đi pomană „la lakustă” [Por.] | ||
скакавац (i. m.) — skaluș /scăluș/ — скакавац је буба која живи у трави, и скаче кад јој се приближиш — skalușu ĭe guangă kare traĭașće pin ĭarbă, șî sîare kînd ći apropiĭ đi ĭel — скакавац је лети добар мамац за риболов на удицу — skalușî vara sînt bună momĭală đi prins pĭeșći ku ungița [Por.] | ||
скакавац (i. m.) — skaluș /scăluș/ — скакавац је буба која живи у трави, има дугачке задње ноге, и скаче на све стране — skalușu ĭe o guangă kare traĭașće pin ĭarbă, are piśuare lunź đinapuoĭ, șî sîare în tuaće părțîļi — скакавац је добар мамац за пецање рибе удицом — skalușu ĭe bună momĭală đi prins pĭeșć ku ungica [Por.] | ||
скакање (i. ž.) — săritură /săritură/ — ова деца никако да се засите скакања — kopiĭi-șća ńiśkum sî sa sature đi săriturĭ [Por.] | ||
скакати (gl.) — sari /sări/ — кад је видело мајку, дете је скочило у вис од радости — kînd a vaḑut pi mumî-sa, kopilu a sarit în sus đi drag — вукови су прескочили ограду тора, и удавили човеку десет оваца — lupi a sarit pista gardu strunźi, ș-a ńekat la uom ḑîaśe uoĭ — терали га да скаче у даљ, али он није могао ни да макне с места — l-a mînat să sară-nlung, ama ĭel n-a putut ńiś să mișće đin luok — искочио из лежишта — (tehn.) a sarit đin luok [Por.] | ||
скакач (i. m.) — sărituorĭ /săritor/ — док је ишао у школу, био је најбољи скакач у вис — pănă a mĭers la șkuală, a fuost măĭ bun sărituorĭ în sus [Por.] | ||
скакутав (prid.) — sărituorĭ /săritor/ — кад тера ђавола из баре да чини неко зло, врачара му даје „једног зеца скакутавог” да му буде плата — kînd mînă draku đin baltă să fakă vrun rău, vrăžîtuarĭa iĭ dă „un ĭepur sărituorĭ” să-ĭ fiĭe đi sîmbriĭe [Por.] | ||
скакутати (gl.) — țîțai /țîțîí/ — дете, не скакући толико, да нешто не разбијеш — kopiļe, nu țîțai atîta, sî nu sparź śaua — кад је чуо да ће бака да нас посети, поскочио је од радости — kînd auḑî kî baba o sî vină pi la nuoĭ, țîțai đi drag — кад је видео да су му моје овце ушле у виноград, почео је да се тресе од беса — kînd vaḑu kî-ĭ s-a bagat uoĭiļi mĭaļe în viĭe, porńi sî țîțîĭe đi śudă [Crn.] | ||
скаламерија (i. ž.) — beskĭakeră /beschecheră ?/ — каква ли је ова скаламерија? — śe beskĭakeră va fi asta? — како ли ради ова направа? — kum va lukra beskĭakera-sta? [Crn.] — (ирон.) високонапонски далеководни електрични стуб, огромне металне конструкције — beskĭekĭeră [Por.] | ||
скаламерија (i. ž.) — sokoćală /socoteală/ — донео ми је у двориште неку скаламерију са којом не знам шта да радим — mĭ-a dus o sokoćală în traușă ku kare nu șću śe sî ma fak [Por.] | ||
скаменити се (gl.) — înkrîmeńi /încremeni/ — кад се у планини сам срео са чопором вукова, скаменио се у месту — kînd s-a-ntîńit sîngur în munće ku śopîru đi lupĭ, a înkrîmeńit în luok — човек се скамени од неког великог страха, занеми, а срце само што му не искочи из груди — uomu înkrîmeńașće đi vro frikă mare, muțîașće, da ińima numa śe nu-ĭ sîare đin pĭept [Por.] | ||
скандал (i. ž.) — dîravĭelă /daraveră/ — онај ћакнути момак отишао је пијан у село, бојим се да ће опет направити неки скандал — pļesńito-la đi kopil s-a dus bat în sat, ma ćiem kî ĭară faśe vro dîravĭelă — селе, не дирај ме, јер кад се откачи ова моја будала, има да те повреди — fa, nu ma dîrî, kă kînd mi sa đistîrnă dîravĭela-sta a mĭa, are să ći farîmĭe [Por.] | ||
скандал (i. s.) — țirkuz /țircus/ — какви су то људи, само праве скандале, смеје им се цело село — śe uamiń sînt iĭ, numa fak la țirkuzurĭ, sa rîđe tuot satu đi iĭ — буди човек на свом месту, немој да се брукаш код сваког посла — fi uom đi trĭabă, nu faśa țirkuz đin tuot lukru [Por.] | ||
скела (i. s.) — bak /bac/ — из Рама скела преко Дунава вози више пута на дан — dăn Ram baku kară prăsta Dunăre dă mulće uorĭ prăsta ḑî [Bran. | ||
скинут (prid.) — dobarît /doborât/ — оче, сено је скинуто са плевње — tată, fînuĭe dobarît đi pi puod [Crn.] — био је високо, на положају, сада је скинут — a fuost sus, la luok mare, akuma ĭe dubarît [Por.] | ||
скинути (gl. p.) — dobarî /doborâ/ — скини огледало са зида, да га обришем — dobuară ogļinda đin parĭaće, s-o șćerg [Crn.] — помогни му да снесе орахе с тавана — ažutăĭ să dubuară nuśiļi đin puod [Por.] — са воза је сишла само једна жена — đin vuoz s-a dobarît numa o muĭarĭe [Crn.] — пастири у јесен силазе са овцама у село — pîkurari tuamna dubuară ku uoĭļi-n sat [Por.] — среди се, и скини ту невољу са плећа — rînduĭ-će, șî dobuară ńivuoĭa-ĭa đin spinarĭe [Crn.] — велика брига, тешко ће ми бити да је скинем с главе — mare grižă, amunka o s-îm fiĭe s-o dubuor đi pi kap [Crn.] | ||
скитница (i. ž.) — aĭtukă /aitucă/ — пропалица од човека, сви беже од њега — o aĭtukă đi uom, tuoț fug đi ĭel [Por.] | ||
скичање (i. ž.) — skinśońală /scâncieală/ — није више могао да подноси псеће скичање, па се дигао са кревета и почео да га гађа камењем — n-a măĭ putut să sufire skinśońala kîńiluĭ, pî s-a skulat đi pi pat șî s-a pus ku pĭetre pi ĭel [GPek] | ||
скичати (ĭuo skinśuon, ĭel skinśuańe) — skinśońa /scânci/ — пас од јутрос непрестано скичи, можда је болестан, јер га нико није тукао, а хране има довољно — kînîļi đi đesńață skinśuańe una-ntruuna, puaće-fi bolnau, kă nu l-a batut ńima, da mînkare are đestulă [GPek] | ||
скичати (gl.) — koikai /coicăi/ — зашто ли скиче те свиње толико, кад сам их малопре нахранила — śe va koikai atîta puorśi-ĭa, kînd ļ-am dat mînkare đinuarļa [Por.] | ||
склон (i. ž.) — plastă /plastă/ — склон је место у огради обора које је наткриљено искошеним цепаницама, покривеним сламом, папратом или земљом и подупртим подебљим рачвама — plastă ĭe luok în strungă kare ĭe austrukat ku tobļe kostîșaće, astrukaće ku paĭe, fĭarigă or pomînt șă propćiće ku źamińe măĭ gruasă — склон је отворен јер овце имају вуну и могу спавати и у снегу — plasta ĭe đeșkisă kă uoĭļi au lînă șî puot durmĭa șî-n zapadă [Por.] | ||
склупчати се (gl. p. ref.) — înkolaśi /încolăci/ — једна шарка се склупчала под откос, и ујела девојчицу за ногу док је радила на сену — o nopîrkă ku obrăń sa înkolaśit supt otkuos, ș-a muśkat fata đi piśuor pănă a lukrat la fîn [Por.] | ||
склупчан (prid.) — gĭemuit /ghemuit/ — основа је намотана, а потка још није — urḑala ĭe gĭemuită, da baćala înka nu [Por.] | ||
скобаљ (mn. skobarĭ) — skobarĭ /scobar/ — жале се рибари да се од неког времена изгубио скобаљ из наше реке — sa vaĭtă peșkari kă đintro vrĭame înkuaśa s-a pĭerdut skobarĭu đin rîu nuostru [Por.] | ||
скок (i. s.) — sărit /sărit/ — чувајући овце, ми чобани надметасмо смо се у скоку, и ја сам увек имао понеки скок дужи од осталих — pazînd uoĭļi, nuoĭ pîkurari ńi luvasăm la sarit, șî ĭuo întođeuna am avut kîć-un sărit măĭ lung đikît aĭlalț — скок са бусена преко прага на Ускрс добар је за кућу, да крене све у напредак — sărit đi pi gļiĭe pista prag la Pașć bun ĭe đi kasa, sî đa tot înainće [Por.] | ||
скорити (gl. p. ref.) — korožî /coroji/ — после крварења крв се згруша, рана се скори и направи се краста, која на крају отпада сама — dupa śe sînźerĭaḑă, sînźiļi sa-ngroșaḑă șî buba sa korožîașće, șî sa faśe zgaĭbă, kare la urmă pikă sîngură [Por.] | ||
скоро (pril.) — îndată /îndată/ — поручила ти је мајка да је не чекаш, јер неће доћи скоро — ț-a kriśit mum-ta să n-o așćieț, kă nu vińe îndată — само га ти чекај, скоро ће ти доћи (=доцкан, или никад) — (pej.) numa tu așćiată-l, îndată-ț vińe — скорије — (komp.) măĭ îndată — гледај да дођеш што скорије можеш, јер имамо много посла — uĭtî-će să viń măĭ îndată śe puoț, kă avĭem lukru mult — шро пре, што раније — (u izr.) đi-ntadă — било би добро да дође што пре — ar fi bun să vină kît đi-ndată [Por.] | ||
скоро (pril.) — kurînd /curând/ — скоро је од мене узео новац на зајам, а сада је опет дошао да тражи још — a luvat đi kurînd bań înprumut đi la mińe, ș-akuma ĭară a veńit sî măĭ kaće — све је у реду сада, али само од недавно, раније се није знало ко шта ради — tuot ĭe ku rînd akuma, ama numa đi kurînd, înainće nu s-a șćut kare śe lukră [Por.] | ||
скоро (pril.) — măĭdo /aproape ?/ — скоро су саденули пласт, кад је грунула киша — măĭdo a grîmađit klańa, kînd s-a pus pluaĭa — треба да се уда, јер јој је готово прошло време за удају — trăbe sî sa mariće, kă măĭdo ĭ-a trekut vrĭamĭa đi măritat [Por.] | ||
скраћен (prid.) — skurtat /scurtat/ — има једну даску, скраћену по мери капије, али не зна где је оставио — are o blană, skurtată pi masura lu vrakńiță, ama nu șćiĭe unđe a puso — тешко болестан, види и сам да му је живот скраћен — grĭeu bolnau, vĭađe șî ĭel kî ĭe traĭu luĭ skurtat [Por.] | ||
скренут (prid.) — abatut /abătut/ — сам је крив што је скренут са пута — sîngur ĭe đivină śe ĭe abatut đi pi drum — пусти га, видиш да је поремећен и скренут — lasă-l, vĭeḑ kî ĭe zminćit șî abatut la kap [Crn.] — умно поремећен, блесав, ћакнут — abatut đin minće [Por.] | ||
скретање (i. ž.) — abaćarĭe /abаtere/ — ако не пазиш где је скретање, има да залуташ — dakă nu baź sama unđe ĭe abaćarĭa, aĭ sî rataśeșć [Crn.] | ||
скретање (i. ž.) — koćală /coteală/ — кад је стиго на раскрсницу, скренуо је лево — kînd ažuns la raskruśe, a koćit la stînga [Pad.] | ||
скретати (gl. p. ref.) — abaće /abate/ — склања се с пута у страну — sa abaće đin drum în lăturĭ — где ли ће се склонити ти људи, када буде ударила киша? — unđe să va abaća lumĭa-ĭa, kînd sa va puńa pluaĭa? — навраћа код нас — sa abaće pi la nuoĭ [Por.] | ||
скретати (gl.) — koći /coti/ — не скрећи у лево, него у десно — nu koći la stînga, numa la đirĭapta [Pad.] | ||
скрофула (i. ž.) — șkroflă /scrofulă/ — скрофула је била тврда гука која се јављала код човека на гуши или за вратом — șkroflă a fuost gîlkă tare kare s-a fakaut la uom la gît, or dupa kap — стари су говорили да се скрофуле на врату не секу, јер се од тога крв поквари и човек умре — a spus aĭ batrîń kî șkrofla la gît nu sa taĭe, kî đin aĭa sînźiļi sa strîkă șî uomu muare [Por.] | ||
скршен (prid.) — desfrînt /desfrânt/ — легао сам у кревет сав скршен од копања, и не могу да заспим — m-am kulkat în pat tuot đesfrînt đi la sapat, șî nu puot să aduorm [GPek] — гледам ове младице, скрљане од града, и тешко ми је на срцу — ma uĭt la lastari-șća, đesfrînț đi pĭatră, ș-ăm kađe grĭeu la ińimă — дете му је погинуло његовом кривицом, и он се, сав скрхан, обесио — ĭa perit kopilu đi vina luĭ, șî ĭel tuot đesfrînt, s-a spînḑurat [Por.] | ||
скршити (се) (gl.) — đesfrînźa /desfrânge/ — падох на лед, и сав се скрших — kaḑuĭ pi gĭață, șî ma đesfrînsîăĭ tuot [GPek] — олуја је скршила грање на воћкама — vižuļiĭa a đesfrînt krĭanźiļi la puomĭ — без посла, човек брзо крахне — fara lukru, uomu sa đesfrînźe ĭuta [Por.] | ||
скуп (i. ž.) — adunatură /adunătură/ — путујући, наиђе у планини на скуп непознатих људи, и прође поред њега ћутећи — drumaind, đață într-o munće pista o adunatură đi inș ńikunoskuț, șî trĭeku pi lînga ĭa takînd [Por.] | ||
скуп (prid.) — skump /scump/ — има малу плату, не може да купи оно што је скупо — are plată mikă, nu puaće să kumpire aĭa śi ĭe skump — прескупо — prĭa skump — драги камен — (u izr.) pĭatră skumpă — скупа вода, вода која се за душу покојника носи и излива — apă skumpă [Por.] | ||
скупа вода (sint.) — apă skumpă /apă scumpă/ — скупа вода је вода која се намењује покојницима између Великог четвртка и задушница с јагодама, јер је тада рај отворен — apă skumpă ĭe apa kare sa dă đi pomană întra Žoĭ marĭ șî Moșî đi fraź, kă atunśa ĭe raĭu đeșkis, [Por.] | ||
скупљати (gl. p. ref.) — aduna /aduna/ — треба сакупити камен са њиве, јер се ближи време орања — trăbe aduna pĭatra đi pi luok, kî sa apruapiĭe vrĭamĭa đi arat — људи сакупљају летину — lumĭa adună bereketu — кнез сакупља људе у селу (сазива збор) — kińezu adună lumĭa în sat [Crn.] — сабирати један и два — a aduna unu ku duoĭ [Por.] | ||
скупљен (prid.) — astrîns /astrâns/ — шљиве скупљене са земље однеси у казаницу и сипај у малу кацу — pruńiļi astrînsă đi pi źuos, du-ļe-n kîzańiĭe, șă tuarńi-ļe-n kada mikă — пажљива жена седи на столици са крецаном скупљеним око ногу — muĭarĭa ku samă șăđe pi skamn ku krețanu astrîns pinga piśuare [Por.] | ||
скупоћа (i. ž.) — skumpataće /scumpătate/ — све иде из скупоће у скупоћу, народ више не може да живи од толиких скупоћа — tot mĭarźe đin skumpataće în skumpataće, lumĭa nu măĭ puaće trai đ-atîća skumpatățurĭ [Por.] | ||
слабовид (prid.) — pańivuos /ponivos/ — купио сам краву, нисам приметио да је слабовида, не види добро — am kumparat o vakă, n-am bagat sama kă ĭe pańivuasă, nu vĭađe kalumĭa — ономе који не види, боље је да кажеш да је слабовид, него да је слеп — la ăla kare nu vĭađe, măĭ bun să-ĭ ḑîś kî ĭe pańivuos, đikît kî ĭe kĭuor [Por.] | ||
слава (i. m) — prazńik /praznic/ — нема парчета земље без свеца који брине о њој и о свему што на тој земљи живи — nu ĭe parśel đi pomînt fara sfînt kare grižîașće đi ĭel șă đi tuot śe traĭașće pi ĭel — зато свака имовина има свога свеца кога је изабрао родоначелник кад је заузео имање на коме се населио са својом породицом, и кад у току године дође свечев дан, та кућа му приреди славу која је до Титовог времена трајала пет дана — đ-aĭa tuota moșîĭa are sfîntu iĭ kare l-a aļes stramuoșu al đintîń kînd a kuprins pomîntu unđe s-a așaḑat ku aĭ luĭ, șă kînd pi an vińe ḑîua sfîntuluĭ, kasa-ĭa iĭ faśe prazńik kare pănă la vrĭamĭa lu Titu a țînut śinś ḑîļe — када се бира светац, домаћица измеси три обична хлепчића, у себи их повеже са три свеца и стави их пред домаћина: кога свеца домаћин одабере, тај се узима за кућну славу и славу њихове имовине — kînd sa aļaźe sfîntu, muĭarĭa plumađiașće triĭ kolaś fara sîamńe, în gînd iĭ ļagă đi triĭ sfînț ș-îĭ puńe la stapînu kășî đinainće: kare stapînu aļiaźe, aăla sa ĭa đi prazńiku kășî ș-alu moșîĭa iĭ — славски дани су били: навече, „тело” славе, „реп” (задушнице или дан покојни-ка), „звецкалице” (по звецкању чаша којима се наздрављало), и „прутићи”, кад се лесковим штапом ударале воћке дароде — ḑîļiļi prazńikuluĭ a fuost: śina, trupu, kuada (muoșî or ḑîua muorțîlor), trînkańiaļe (dupa trînkańitu lu pară ku bĭare) șî bîćiĭaļe, kînd ku bîtu đi alun s-a batut puomi să rođaskă — за старе Влахе слава је била живо биће које је ишло пешице и ноћу обилазило куће свечара, тамо пило вино и воду и лампом гаравило плафон изнад трпезе, чиме је остављало знак да је било у тој кући, и да је нашло да је све у реду и да је слава приређена како ваља — đi Rumîń-aĭ batrîń prazńiku a fuost o insă viĭe kare a drumait nuapća pi piśuare, dînd pi la kășîļi prazńiśĭerilor, a koluo a baut vin șă apă șă ku lampa a afumat puodu đisupra đi masă, ku śe a lasat sămn kă a dat pi la kasa-ĭa, ș-a gasît kă ĭe tout la rînd, șî prazńiku ĭe fakut kum trăbe — Власи славе са чврстим уверењем да светац може и треба да их заштити од зла, зато га мењају ако претрпе неку велику штету, нарочито у дане његове славе; тада за старог свеца више не маре, и о њему уз сочне псовке говоре све најгоре — Rumîńi fak prazńik ku kreḑamînt tare kă sfîntu puaće șî trăbe să-ĭ pazîaskă đi rîaļe, đ-aĭa ăl skimbă dakă dau đi vro șćetă mare, adîns în vrĭamĭa lu prazńiku luĭ; atunśa đi sfîntol batrîn nu măĭ marĭesk, șî đi ĭel vorbĭesk pin žuramînće aspure tuot măĭ rău — слава код Влаха има дубоке корене, и држи се да је то њихов стари обичај; прича се и данас како су се њхови преци молили својим кућним славама да их преведу живе преко Дунава, када су из Баната бежали у Поречје — prazńiku la Rumîń are rîdaśiń adînśe, șă sa țîńe kî ĭe ađet aluor batrîn; sa puvestîașće șî astîḑ kum stramuoșî aluor s-a rugat la prazńĭku kășî să-ĭ petrĭakă viĭ pista Dunîrĭe kînd đin Banat a fuźit în Porĭeśa — старци у Горњем Поречу су причали да су они који славе Петковицу прави Власи — muoșî în Porĭeśa đi Sus a puvestît kî aăĭa kare fak Vińirĭa Mare sînt Rumîń adăvaraț [Por.] | ||
слава (i. m.) — sîmt /sfânt ?/ — слава је светац који води рачуна о берићету имања и здрављу укућана — sîmt ĭe sfîntu kare poartă griža dă birekĭetu pomîntuluĭ șî sînataća kășî — слава је празник који има свака влашка кућа — sîmtu ĭe prazńik kare are tota kasa rumîńaskă — код нас се слава светкује од кад је света и века — la nuoĭ sîmtu sa sîrbĭaḑă dă kînd ĭe lumĭa șă pomîntu — слава траје три дана — sîmtu țîńe trîĭ ḑîļe [Bran. | ||
славска проскура (sint.) — preskură la prazńik /prescură/ — *славска проскура је колач над којим метанише домаћин куће* — prĭeskura la prazńik ĭe kolak la kare sa înkină stapînu kășî [Por.] | ||
славуј (i. ž.) — prigivituare /privighetoare/ — славуј прави гнездо на земљи, у жбуњу — prigivituarĭa faśe kuĭbu pi pomînt, pin tufe [Por.] | ||
сладак (prid.) — dulśe /dulce/ — лубеница коју сам купио слатка је као мед — ļebeńița ś-am kumparato ĭe dulśe ka mńarĭa — одавно нисам јео тако укусан пасуљ — đimult n-am mînkat așa pasuĭ dulśe — ова девојчица има тако сладак говор, као птичица — fećița-sta arĭe așa vuorbă dulśe, ka pasarika [Crn.] | ||
сладун (i. ž.) — gîrńiță /gârniţă/ — сладун је врста храста, само су му листови мало ситнији и мало дужи од горунових — gîrńița ĭe un fĭeļ đi gorun, numa sănt frunḑîļi a iĭ kîta măĭ marunće șî măĭ lunguĭaće đi kît alu gorun — храст сладун није добар за грађу, само за ватру и за стубове на огради од тараба (Танда) — gîrńița nuĭe bună đi građe, numa đi fuok șî đi bunduś đi gard ku tarabă [Por.] | ||
слак (i. ž.) — buolbură /bolbură / volbură/ — слак је добар само да се даје свињама, за њих је то велика посластица — buolbura ĭe bună numa đi dat la puorś, đi iĭ aĭa ĭe mare dulśață [Por.] | ||
слама (i. ž.) — paĭe /paie/ — слама остаје после вршидбе житарица — paĭiļi ramîn dupa śe sa trăiră mărunțîșu — пласт сламе — klańa đi paĭe — сламом су се пуниле сламарице на којима су људи спавали — ku paiļi s-a umplut slamńaśiļi pi kare lumĭa a durmit — слама се зими простирала и у свињце, да свиње не би поцркале од мраза — paĭiļi s-a pus ĭarna șă-n kośina porśilor, să nu muară puorśi đi źer [Por.] | ||
сламарица (i. m.) — slamńak /saltea cu paie/ — сламарица је један велики џак, ткан од конопље и напуњен сламом или комушином, који се стваљао на дрвени кревет да би људи имали меку постељу за спавање — slamńak ĭe un sak mare, țasut đi kîńipă șî umplut đi paĭe or gižă, pus pi pat đi ļemn să aĭbă lumĭa așćernut muaļe đi durmit — стари Власи су живели у земуницама, спавали су на рогозини простртој на голој земљи, и нису знали за кревете и сламарице — rumîń-aĭ batrîń a trait în borđeĭe, ș-a durmit pi rugožînă așćernută pi pomînt guol, șî n-așćut đi paturĭ ńiś đi slamńaśe — сламарица се појавила код богаташа, који су у својим колибама имали кревете за спавање — slamńaku s-a-npuĭat pi la gîzdoćiń, kare pin koļibĭ avut paturĭ đi durmit [Por.] | ||
сламка (i. s.) — paĭ /pai/ — сакупљали су сено грабуљом, и нису остављали ни сламку иза себе — adunat la fîn ku grĭebla, șî n-a lasat ńiś un paĭ dupa iĭ — чобани су хватали обаде, набијали их на сламку и пуштали их да лете са том сламком — pîkurari prinđa dauń, ļi baga paĭ în kur șî-ĭ slubaḑa sî zbuare ku paĭo-la — танко као сламка — supțîre ka paĭu — лагано ко сламка — ușuor ka paĭu [Por.] | ||
слан (prid.) — sarat /sărat/ — јело је слано кад се посоли — mînkarĭa ĭe sarată kînd sa puńe sarĭa î-ńa — преслан, отровно слан — sarat morugă [Por.] | ||
слана (i. ž.) — brumă /brumă/ — пала је слана — a kaḑut bruma — снег „снежи”, а слана „бије” — zapada ńinźe, da bruma baće [Por.] — ноћас ће бити слане — la nuapće arĭe sî bată bruma [Crn.] | ||
сланик (i. ž.) — soļńiță /solniţă/ — сланик је мали дрвени суд за држање соли — soļńiță ĭe vas mik đi ļemn, đi țînut sare — била је некада врста сланика, у облику кутије с поклопцем, која се држала окачена о клин на зиду — a fuost đemult un fĭeļ îi soļńiță, fakută ka kućiĭa ku kapak, șî s-a țînut atîrnată în kuń pi parĭaće [Por.] | ||
сланина (i. ž.) — kļisă /clisă/ — Буфани са апетитом једу сланину — bufańi ku bună poftă mînkă kļisă [Buf.] | ||
сланина (i. ž.) — slańină /slănină/ — старинске свиње које су се некада товиле, имале су само кртину, а сланине мало — puorśi đi bătrîńață kînd s-a-ngrașat vrodată, avut pĭeśină multă, da slańină puțînă — сушена сланина — slańină uskată — димљена сланина — slańină afumată — пржена сланина — slańină pîržîtă [Por.] | ||
сланинаст (prid.) — slăńinuos /slăninos/ — данашње свиње кад се тове, слањинастије су од некадашњих — puorśi đi astîḑ, kînd sa-ngrașă, sînt măĭ slăńinuoș đi kît aĭ đivrodată [Por.] | ||
сланиница (i. ž.) — slăńinuță /slăninuță/ — донели нам и по једно парче сланинице са младим белим луком, и топлим хлебом из црепуље — ń-a dus șă kîći un parśel đi slăńinuță ku usturoĭ ćinîr, șî pîńe kaldă đin śirińe [Por.] | ||
сланутак (i. s.) — naut /năut/ — сланутак је врста пасуља — naut ĭe un fĭeļ đi pasuĭ — било је старинских песама које су почињале стихом: „Зелен листак, боб сланутак” — a fuost kînćiśe batrîńe kare a-nśeput ku vuorbiļi: „Frunḑă vĭarđe, buob naut” [Por.] | ||
слање (i. s.) — trîmĭes /trimis/ — дошло је време за слање момака у војску — a veńit vrĭamĭa đi trîmĭes baĭețî-n armată [Por.] | ||
слап (i. m.) — naslap /năslap/ — потамнело је небо, долази киша у слаповима — a ńegrit śerĭu, vińe pluaĭa ku naslap — веје већ сатима, и ветар наноси слапове снега на путеве — spulbură ku śasurĭ, șî vîntu duśe naslapurĭ đi zapadă pi drumurĭ — слап воде; водопад — naslap đi apă; buobît [Por.] | ||
сласт (i. ž.) — dulśață /dulceaţă/ — она лубеница је предуго стајала, па је изгубила сласт — ļebeńița-ĭa a statut prĭa mult, ș-a perdut dulśața — код нас слава се не прави без слаткиша — la nuoĭ prazńiku nu să faśe fîră dulșețurĭ [Crn.] — јело без укуса — mînkarĭa fara dulśață [Por.] | ||
слати (gl. p.) — trîmeća /trimete/ — послао је краљу посебну молбу да му опросте злочин који је учинио, али узалуд — a trîmĭes la kraļu rugamînt adîns să-l ĭarće đi rău śe l-a fakut, ama điźaba — молим те, немој ми слати толики новац, јер немам шта да радим са њима — ma ruog đi ćińe, nu-m trîmeća atîța bań, kă n-am śe sî fak ku iĭ [Por.] | ||
слачица (i. m.) — mustarĭ /muștar/ — слачица расте по њиви, има жути цвет и прави махуне са црним бобицама — mustarĭu krĭașće pin luok, are fluare galbină, faśe postaĭkă ku buobe ńiagre [Crn.] | ||
следбеник (prid.) — urmaș /urmaș/ — следбеник је особа која иде за другом особом јер воли то што она ради — urmaș ĭe insă kare mĭarźe dupa alta insă kă iĭ drag đ-aĭa śe ĭa lukră [Por.] | ||
следити (gl.) — urma /urma/ — човек следи некога кад иде за њим по његовом трагу — uomu urmĭaḑă pi vrunu kînd mĭarźe dupa ĭel pi urma luĭ [Por.] | ||
слезина (i. ž.) — spļină /splină/ — слезина је код човека величине песнице, слична је бубрегу и налази се испод ребара код леве сисе — spļina la uom ĭe mare kît pumnu, aduśe ku rarunkĭu șî ĭe pusă supt kuașće la țîța stîngă [Por.] | ||
слеп (prid.) — uorb /orb/ — слеп може бити онај који је видео па је изгубио вид, а и онај који се родио без вида или без очију — uom uorb puaće să fiĭe aăla kare a vaḑut da a pĭerdut uoki, da șî aăla kare s-a fakut fara viđiarĭe or fara uokĭ — (топ.) Слепа кулма (Мајданпек) — Kulmĭa uarbă — слепац је онај који има очи, али не види или не разуме шта се ради око њега — uorb ĭe aăla kare are uokĭ, da nu vĭađe or nu-nțaļiaźe śe sa lukră pi lînga ĭel [Por.] | ||
слеп (prid.) — kĭuor /chior/ — има година дана од кад је чича слеп, изгубио је вид сасвим — ĭastă un an đi ḑîļe đi kînd ĭe muoșu kĭuor, a pĭerdut viđarĭa đituot [Por.] | ||
слепац (i. m.) — kĭoroman /chioroman/ — толико је велики слепац да не види ко га годинама вуче за нос — atîta ĭe đi mare kĭoroman đi nu vĭađe kare ku ańi ăl traźe đi nas [Por.] | ||
слепачки (pril.) — orbiuluĭ /orbiului/ — трчао је код ње слепачки, није имао родитеље да му отворе очи — a-ļergat la ĭa orbiuluĭ, n-avut parinț să-ĭ đeșkidă uoki [Por.] | ||
слепи миш (i. m.) — pîtpalak /liliac/ — слепи мишеви живе по пећинама, дању спавају а увече излазе и лете да хватају мушице (Рудна Глава, Црнајка) — pîtpalaśi traĭesk pin pĭeșćire, ḑîua duorm da sara ĭasă șî zbuara să prindă mușć [Por.] | ||
слепи миш (i. m.) — potlogarĭ /potlogar/ — потлогар као влашки име за шишмиша, донето је из Баната (Кривељ, Брестовац, Шарбановац) — potlogar ka numiļi rumîńesk alu pîtpalak, or iļiļak, ĭe dus đin Banat [Crn.] | ||
слепило (i. ž.) — uorbĭală /orbeală/ — ухватило га је слепило, не види више ништа — s-a pus orbĭala pi ĭel, nu măĭ vĭađe ńimika [Por.] | ||
слепило (i. ž.) — kĭorîtură /chiorâtură/ — има куће у селу у којој су сви оболели од слепила — ĭastă în sat kasă în kare tuoț s-a bulnavit đi kĭorîtură [Por.] | ||
слепити (gl.) — kĭorî /chiori/ — девојчица је почела слепити још у колевци — fata a înśepu kĭorî înga în ļagîn [Por.] | ||
слепић (i. m.) — orbĭaće /năpârkă/ — слепић је врста змије, али нема реп као змија или гуштер, него је на репу затупљен; слепић не види; живи на влажним местима — orbĭaće ĭe un fĭeļ đi nopîrkă, ama nare kuadă askuțîtă, ka nopîrka or șopîrla, numa ĭe la kuadă botoșat; orbĭaćiļi nu vĭađe; traĭașće pin luok uđiluos — слепац, не види да га жена вуче за нос — orbĭaće, nu vĭađe kă muĭarĭa-l traźe đi nas — када је дошао код мене, био је слепац, без ичега на беломе свету — kînd a veńit la mińe, a fuost orbĭaće, fara ńimik pi lumĭa albă [Por.] | ||
слепоочница (i. ž.) — tîmplă /tâmplă/ — слепоочница је најмекша кост на глави — tîmplă ĭe mîĭ muaļe uos la kap — кад те боли глава, масирај слепоочнице белуцима из воде — kînd ći duarĭe kapu, frĭakă tîmpļiļi ku bauță đin apă [Crn.] | ||
сличност (i. ž.) — sîmanatură /semănare/ — према сличности нису сасвим исти — la sîmanatură nu sînt tot una — међу њима нема никакве сличности — întra îĭ nuĭe ńiś o sîmanatură [Por.] | ||
слободан (prid.) — sluobîd /slobod/ — на Митровдан су се отпуштале слуге, и оне су биле слободне до Ђурђевдана — la Sîmĭedru s-a đizļegat sluźiļi, șî iĭ a fuost sluobîḑ pănă la Sînźuorḑ — нико није веровао да она може бити тако слободна жена — ńima n-a kreḑut kî ĭa puaće să fiĭe așa muĭare sluobîdă — после косидбе стока је слободна да пасе свуда — dupa kosît, vićiļi sînt sluobîđe sî paskă đarîndu [Por.] | ||
слободно (pril.) — sluobîd /slobod/ — пуно село кучади, не можеш да идеш слободно од њих — pļin satu đi kîńamă, nu puoț sî mĭerź sluobîd đi iĭ — био је сведок на суду, и рекао је слободно све како је било — a fuost martur la sud, ș-a spus sluobîd tuot kum a fuost [Por.] | ||
слово (i. ž.) — sluovă /slovă/ — мајка није знала ни једно слово да прочита, иако је ишла мало у школу — muma n-a șćut ńiś o sluovă sî śećaskă, dakă a mĭers kîta la șkuală — слова је научио из буквара — sluoviļi a-nvațat đin butvarĭ [Por.] | ||
слота (i. ž.) — sluată /zloată/ — слота је ситна киша, помешана са снегом — sluată ĭe pluaĭe maruntă, mistakată ku zapadă — прође нам зима без снега, само са проклетом лапавицом, влажном и магловитом — ńi treku ĭarna fara zapadă, numa ku pîrdańika đi sluată, uđiluasă șî śețuasă [Por.] | ||
слуга (i. ž.) — slugă /slugă/ — слуге су имали само газде — sluź avut numa gîzdoćińi — били смо јако сиромашни, па је мене отац дао да будем слуга још од малих ногу — am fuost tare saraś, șă tata pi mińe m-a dat să fiu slugă înga đi mik [Por.] | ||
служба (i. ž.) — službă /slujbă/ — ишао је стално пијан на посао, на крају је изгубио службу — s-a dus tot bat la lukru, la urmă a do pĭerdut služba — одавно у нашој цркви попови нису држали службу — đi đemult în bisîarika nuastră puopi n-a țînut služba [Por.] | ||
служити (gl. p. ref.) — služî /sluji/ — Власи који су служили војску у време краља, тешко су разликовали команду „лева-десна”, па су им везивали на једну ногу сламу, на другу сено, и терали их „сено-слама!”, „сено-слама!”, док се нису научили — rumîńi kare a služît vuoĭska đi vrĭamĭa lu kraļu, grĭeu aļes komanda „leva-desna”, șî ļ-a ļegat la un piśuor paĭe, la alalt fîn, șî ĭ-a mînat „paĭe-fîn!”, „paĭe-fîn!” pănă nu s-a do-nvațat — чича Адам је био велики верник, и кад је сахрањен, служили су га два попа — moșu Adam a fuost mare kređințuos, șî kînd l-a-ngropat, l-a služît duoĭ puopĭ [Por.] | ||
слушалац (i. m.) — askultatuorĭ /ascultător/ — соба пуна слушалаца — suoba pļină đi askultatuorĭ — слушатељка — askultatuаrĭе — послуга на свадби — askultatuorĭ la nuntă [Por.] | ||
слушање (i. ž.) — askultatură /ascultătură/ — толико његово служење (оданост, послушност) и на крају ништа — atîta askultatură đi ĭel, șî la urmă ńimika [Por.] | ||
слушати (gl.) — askulta /asculta/ — слушај, као да се чује кер да тера зеца — askultă, parke s-auđe kopuoĭu kă mînă ĭepuru — дете нас добро слуша (послушно је) — kopilu ńe askultă bińe [Por.] | ||
смак света (sint.) — kapuvakuluĭ /moartea lumii/ — свет се покварио, нико више не верује у бога, нико не држи постове, као да се приближио смак света — s-a strîkat lumĭa, ńima nu măĭ krĭađe-n dumńeḑîu, ńima nu țîńe posturļi, ka kînd s-a apropiĭat kapu vakuluĭ [Por.] | ||
смандрљан (prid.) — tăntăļit /tăndălit/ — влашки језик је данас један смандрљани језик од мало влашких речи, које се још увек памте, и од мало српских, које Власи изговарају тако изопачено да не знаш да ли да се смејеш, или да плачеш кад их слушаш како говоре — ļimba rumîńaskă astîḑ ĭe o ļimbă tăntăļită đin kîća vuorbe rumîńeșć, kare sa măĭ țîn minće, șî đin kîća vuorbe sîrbĭeșć, kare rumîńi ļi vorbĭesk așa đe opaśit đi nu șćiĭ au sî će rîḑ, au sî će plînź kînd ĭ-askulț kum vorbĭesk [Por.] | ||
смандрљати (gl. p.) — tăntăļi /tăndăli/ — данас више нико не говори чисто влашки, него смандрља речи како му дође: једна влашка, две српске, па две влашке, и тако редом — akuma ńima nu măĭ vorbĭașće kurat rumîńașće, numa tăntăļiașće vuorbiļi kum iĭ vińe: una rumîńaskă, doă sîrbĭeșć, pă doă rumîńeșć, ș-așa pi rînd [Por.] | ||
смањити (gl. p. ref.) — mićikula /micicula/ — претио је газда да ће му смањити плату, и он се наљутио и напустио посао — l-a spumîntat stapînu kă o să-ĭ mićikuļaḑă sîmbriĭa, șî ĭel s-a mîńiĭat ș-a lasat lukru [Por.] | ||
смеран (prid.) — sumĭarńik /sumernic/ — смерна женска, жена која све ради с мером — famĭaĭe sumĭarńikă, muĭare kare lukră tuot la masură — згодан момак није ни дебео, ни мршав — baĭat sumĭarńik nuĭe ńiś gras, ńiś uskat — преде фино, пређа јој је танана, глатка и без чворова — tuarśe sumĭarńik, tuortu ĭe supțîre șî ńaćid, fara nuоdurĭ — тако честиту жену нећеш наћи у три села — așa muĭare sumĭarńikă nu gasășć în triĭ saće [Por.] | ||
смет (i. m.) — namĭaće /nămete/ — смет је велика гомила снега коју је најчешће навејао ветар — namĭaće ĭe gramadă mare đi zapadă, kare măĭ đes a namețîto vîntu [Por.] | ||
сметати (gl. p. ref.) — zminći /zminti/ — бежи, немој ми сметати у послу — fuź, nu ma zminći đin lukru — погрешио је пут, и кренуо на криву страну — a zminćit drumu, ș-a pļekat în parća strîmbă — погрешио у бројању — a zminćit la numîr [Por.] | ||
сметња (i. ž.) — zađină /zadină/ — само нам прави сметње, не можемо да радимо од њега — numa ńi faśe la zađiń, nu pućem să lukrăm đi ĭel [Por.] | ||
сметња (i. ž.) — zminćală /sminteálă/ — никаква корист од њега, само сметња на сваком послу — ńiś o dobîndă nuĭe đin ĭel, numa zminćală la tuot lukru — сметња у говору — zminćală la vuorbă — родио се са неком менталном сметњом, ћакнут — s-a fakut ku zminćală la kap, lovit [Por.] | ||
сметња (i. ž.) — zmintă /smintă/ — само је правио сметње, па су га избацили напоље — numa a fakut la zminće, șî l-a lupadat afară — чим није стигао до сада, има неку сметњу негде — kum n-ažuns pănă akuma, are vro zmintă vrunđiva [Por.] | ||
смеће (i. s.) — gogńaz /goglează/ — отишли су, а оставили гомилу смећа иза себе — s-a dus, da a lasat o gramadă đi gogńaz dupa iĭ [Por.] | ||
смех (i. s.) — rîs /râs/ — кад ме је видела, оте јој се осмех — kînd ma vaḑu, iĭ i skapă rîsu — смешан — (u izr.) đi rîs — он прича, а људи умиру од смеха — ĭel puvestîașće, da lumĭa muare đi rîs — Биће исмејан! (Пући ће брука, и сви ће му се смејати.) — (izr.) Iĭ vĭeḑ rîsu! [Por.] | ||
смешати (gl.) — împalma /împelma/ — смешавати се каже кад мешамо нешто добро, што нам не достиже, са нечим лошијим, чега имамо довољно — împalmĭaḑă sa ḑîśe kînd mistakăm śeva bun, śe n-avĭem đi ažuns, ku śeva măĭ rău, ś-avĭem đestul — буђаво сено стока не једе, али кад се помеша са мало доброг сена, поједе га свог — fîn muśeḑît vićiļu nu manînkă, ama kînd ăl împalmĭeḑ ku kîta đ-al bun, ăl manînkă tuot [Por.] | ||
Смиђаков осој (i. m.) — Duosusmiđakuluĭ /Dosu smideacului/ — Смиђаков осој је шума пуна шипрага у Манастирици — Duosu smiđakuluĭ ĭe un duos pļin dă smidă în Manastirița [Mlava] | ||
смиље (i. m.) — sîmeńik /siminic/ — смиље је сива биљка, длакава, са жутим цветом — sîmeńik ĭe buĭađe sură, mîțuasă, ku fluorĭ galbińe — суши се, носи се на гробље и намењује мртвима; њоме се кити рајска свећа — sa uskă, sa duśe la morminț, șî sa dîă đi pomană l-aĭ muorț; ku ĭa sa kićașće lumanarĭa raĭuluĭ [Por.] | ||
смирити (gl. p. ref.) — uśuĭa /liniști ?/ — почела је тако јако да чупа косу с главе и да се отима, да су је људи једва смирили — s-a pus atîta đi rău să rupă păru đin kap șî sî sa zbată, đi lumĭa abĭa a uśuĭato — бацише воду на ватру, у нади да ће се сукљање пламена стишати — lupadară apă pi fuok, ku nađiažđe kî bîlbataĭa fuokuluĭ sa va uśuĭa — умро је чича, много је патио, сада се коначно смирио — a murit muoșu, mult a tras, akuma sa do uśuĭat [Por.] | ||
смирити (се) (gl. p. ref.) — aļina /alina/ — смирује се бол — sa aļină durerĭa [Kmp.] | ||
смицалица (i. ž.) — brașuаvă /brașoavă/ — овај човек ми је наместио једну смицалицу, да ћу је памтити док сам жив — aîăsta uom mĭ-a ogođit o brașuavă, đi am s-o țîn minće kît sînt viu [Crn.] — кревељи се на дете, прави смешке а дете умире од смеха (Танда) — sa strîmbă kîtra kopil, faśe broșuave da kopilu muare đe rîs [Por.] | ||
смицалица (i. ž.) — nîsarîmbă /năsărâmbă/ — ђавоље дете, само прави смицалице, друго не зна — aldrakuluĭ kopil, numa faśe la nîsarîmbĭe, alta nu șćiĭe [Por.] | ||
сможден (prid.) — možđit /mojdit/ — искидао се од посла, и дошао кући сав сможден — s-a rupt ku lukru, ș-a veńit la kasă tuot možđit [Por.] | ||
смоква (mn. smokiń) — smokină /smochină/ — смоква је код нас ретка воћка, али је јако слатка кад је зрела — smokina ĭe bukată rară la nuoĭ, ama ĭe tare dulśe kînd ĭe kuaptă — очи црне као гар, уста слатка као смоква — (stih) uoki ńegri ka ńegina, dulśe gura ka smokina [Por.] | ||
смола (i. m.) — kļiĭ /clei/ — клиј је масноћа коју сваки човек има у уву — kļiĭ ĭe unsura kare o are tuot uomu în urĭake — кад лонац ври предуго и од јела остане само каша, тада се каже да се јело претворило у клиј — kînd uala fĭarbe prĭa mult, șă đin mînkarĭe ramîńe numa groșală, atunśa sa ḑîśe kî mînkarĭa s-a fakut kļiĭ [Por.] — клеј је смола са шљиве, коју једу пастири (Волуја) — kļeĭ ĭe smuala dă pră prun, śe o manînkă păkurari [Zvizd] — смола са шљиве је добра за лепљење фрула (Рановац) — kļeĭ dă pră prun ĭe bun dă ļipit fluĭeru [Mlava] | ||
смола (i. ž.) — smuală /smoală/ — смола је црна и густа маст као катран — smuala ĭe unsură ńagră șî vîrtuasă ka katranu [Por.] | ||
смолав (prid.) — smolau /imos/ — долази с посла сав црн и смолав, и сваки дан мора да се купа, а нема где — vińe đi la lukru tuot ńegru șî smolau, șî-ntota ḑîua muara sî sa skalđe, da n-are unđe [Por.] | ||
смоница (i. ž.) — smuolńiță /smolniță/ — смоница је плодно земљиште — smuolńița ĭe pomînt rođituorĭ [Por.] | ||
смотуљак (i. s.) — zmuaćik /smoatic/ — испрела је готово целу кудељу, остајо јој је само један смотуљак вуне — a tuors kairu gata tuot, ĭ-a ramas numa un zmuaćik đi lînă [Por.] | ||
смотуљак повесма (i. ž.) — stupă /stupă/ — ступа је смотуљак повесма, који је готов за стављање на преслицу — stupa ĭe zmuaćik đi fuĭuor, kare ĭe gaćit đi pus în furkă [Por.] | ||
смрад (i. ž.) — putuare /putoare/ — поред ђубришта се не може дисати од смрада — lînga gunuoĭ nu sa puaće sufla đi putuare — смрад од човека, покварен до сржи — putuare đi uom, strîkat pănă la uos [Por.] | ||
смрдети (gl.) — puțî /puți/ — смрди нешто што има тежак и ружан мирис — puće śuava śe are muruos grĭeu șî urît — нити смрди, нит мирише — ńiś nu puće, ńiś nu mirusă — смрди као мрцина — puće ka mortaśina [Por.] | ||
смрдибуба (i. m.) — guangăputuruasă /goangă-pucioasă/ — смрдибуба смрди као јуда — guanga puturuasă puće ka ĭuda — има зелених и сивих смрдибуба — ĭastă guonź puturuasă vĭerḑ șî sure [Por.] | ||
смрдљив (prid.) — împuțît /împuțit/ — смрдљива псећа лешина лежи два дана на сред пута, и нико је не склања — o mortaśină kîńaskă stă doă ḑîļe împuțîtă-n mižluoku drumuluĭ, șî ńima n-o mută [Por.] | ||
смрзавање (i. ž.) — răbiźală /rebegeală/ — кад је зими велики мраз, смрзавање реке је најбрже преко ноћи — kînd ĭe ĭarna mare źer, răbiźala rîuluĭ ĭe măĭ ĭuta pista nuapće [Por.] | ||
смрзавати се (gl. p. ref.) — źeźera /degera/ — зими се човек смрзава од хладноће — ĭarna źaźiră uomu đi frig — сав се смрзнуо док није стигао кући — a źiźerat tuot pănă n-ažuns la koļibă [Por.] | ||
смрзнут (prid.) — răbiźit /rebegit/ — много се мучио, мокар и промрзо, да упали ватру у хладној сибарр, без сувих дрва — mult s-a nîkažît, ud șă răbiźit, să aprindă fuok în borđiĭu rîaśe, fara ļiamńe uskaće [Por.] | ||
смрзнути се (gl. p. ref.) — răbiźi /rebegi/ — толики мраз је био да се човек смрзнуо до кости — atîta źer a fuost đi uomu s-a răbiźit păn’ la uos [Por.] | ||
смркавати се (gl. ref.) — ńegura /negura/ — закаснио је, и стигао је кући тек кад се добро смрачило — s-a amînatat, ș-ažuns la kasă dupa śe a ńegurat bińe — лопови не полазе у пљачку док се не смркне — uoțî nu pļakă în furaluk pănă nu ńegurĭaḑă [Por.] | ||
смрт (i. ž.) — muarće /moarte/ — смрт узима човека кад му изађе душа — muarća ĭa uomu kînd iĭ ĭasă sufļitu — лаку смрт има човек који није починио ни један грех, и веровао је у бога — muarće ușuară are uomu kare n-a fakut ńiś un pakaće, ș-a krĭeḑut în dumńeḑîu — тешку смрт има грешник — muarće grĭa are pîkatuosu — смрт без свеће је велики грех за живе, јер нису чували самртника, да му упале свећу кад су виделу да му душа излази — muarće fîră lumanarĭe ĭe mare pakat đi aĭ viĭ, kare nu l-a pazît pĭ-al muort, sî-ĭ aprindă lumanarĭa kînd a vaḑut kî-ĭ ĭasă sufļitu — брза, напрасна смрт — muarće ku zuort — призива смрт — (u izr.) kobĭașće la muarće [Por.] | ||
смртни (pril.) — morțîașće /morțește/ — дошао му је смртни час — ĭ-a veńit śasol morțăsk — стигла га је смртна болест, нема му више лека — l-a prins buala morțaskă, nu măĭ are ļak [Por.] | ||
смук (i. m.) — balaur /balaur/ — видео сам смука од два метра — am vaḑut un balaur đi duauă mĭetîrĭe [Crn.] | ||
смук (i. m.) — șîarpe /șărpe/ — смук и блавор је једно исто — șîarpiļi ku balauru ĭe tuot una — смук је врста неотровне змије — șîarpiļi ĭe un fĭeļ đi nopîrkă ńiveńinuasă — смук не уједа него млати репом — șîarpiļi nu muśkă, numa baće ku kuada — прича се да смук сише краву са млеком — sa puvestîașće kă șîarpiļi suźe vaka ku lapće [Por.] | ||
смучка (i. ž.) — skiĭe /schi/ — скије ретко је ко возио од старина, виђене су први пут у војсци после рата — skiĭe rar kare a karat la nuoĭ đi bătrîńață, s-a vaḑut măĭ întîń dupa rat pin vuoĭskă — скије је правила омладина од дасака за тарабу — skiĭ-ļi a fakut ćińerișu đin blăń đi tarabă [Por.] | ||
снага (i. ž.) — țapeńiĭe /ţepenie/ — велика је снага у воловима који могу да повуку тежак терет — marĭe țapeńiĭe ĭe în buoĭ karĭe puot sî tragă tovar grĭeu — снага зеца је у ногама — țapeńiĭa ĭepuruluĭ ĭe-n pișuarĭe [Crn.] — кад си гладан, или болестан, немаш никакву снагу — kînd îș flomînd, or bolnau, n-aĭ ńiś o țîpeńiĭe [Por.] — дебео конопац има већу јачину од танког — sfuara gruasă arĭe mîĭ marĭe țapeńiĭe đi kît a supțîrĭe [Crn.] — већу издржљивост су имали људи некада, него ми сада — măĭ mare țîpeńiĭe avut lumĭa đemilt, đi kît nuoĭ akuma [Por.] | ||
снага (i. ž.) — vîrtuće /vârtute/ — врачара може бајањем да поврати снагу човеку — vrăžîtuarĭa puaće ku đeskînćiku să-ntuarkă vîrtuća la uom [Por.] | ||
снажан (prid.) — țapîn /ţeapăn/ — јак човек, на рвању је свакога треснуо о земљу — uom țapîn, la trînćală ku tuoț a dat đi pomînt — џакови који су израђени од домаће тканине, издржљивији су од куповних — saśi aĭ țasuț în razbuoĭ sînt mult mîĭ țapiń đi kît aĭ kumparaț [Crn.] — наједосмо се добро, и легосмо на посао — mînkarăm țapîn, șă ńi pusărăm pi lukru — за косаче треба јака храна — đi kosîtuorĭ trîăbe mînkare țapînă [Por.] | ||
снажан (prid.) — vîlvuos /vâlvos/ — „влвос” је нешто што иам велику снагу, и што се не боји ничега — vălvuos ĭe śuava śe are mare pućiare, śe nu sa ćiame đi ńimika — виловит је човек кога опседну шојманке и претворе га у здухаћа, да може предводити облаке и управљати невременом — vîlvuos ĭe uom pi kare ăl ĭau șoĭmańiļi șă-l profak vîlvă, să puată să puarće nuviri șă sî rînduĭe furtuna [Por.] | ||
снег (i. ž.) — zapadă /zăpadă/ — зими падају пахуљице из облака и покривају земљу белим снегом — ĭarna kad flotaśi đin nuvîr șă astrukă pomîntu ku zapadă albă — од снега деца праве грудве — đin zapadă kopiĭi fak kukoluașă — кад је снег велики и дува ветар, праве се сметови — kînd ĭe zapada mare șî baće vîntu, sa fak namĭeț — пада снег — ńinźe zapada — деца се санкају на снегу — kopiĭi sa kară ku săĭńiļi pi zapadă — по дубоком снегу ишло се само са крпљама — pin zapadă mare s-a mĭers numa ku vîrzuabiļi [Por.] | ||
снег (i. ž.) — ńavă /nea/ — пада бели снег — ńinźe ńavă albă — веје увелико, ветар подиже снег и прави сметове на путу — spulbură ku tuot, vîntu rađikă ńava șî faśe naĭmĭeț pră drum [Zvizd] | ||
снежити (gl. p.) — ńinźe /ninge/ — пада снег, снежи, велика дечја радост — kađe zapada, ńinźe, dragu kopiilor đ-al mare — није падао снег одавно — n-a ńins đemult — не пада снег, него иде с неба нека бљузгавица — nu ńinźe zapadă, numa mĭarźe đin śierĭ o șļapiță [Por.] | ||
снежуљак (i. m.) — mîrșău /mârșav/ — „мршау” је мали снег, по коме овце још увек мога да рчкају предњим ногама и пасу траву — mîrșau ĭe zapadă mikă, pin kare uoiļi înga măĭ puot să rîkîĭe ku piśuariļi đinainće șî sî paskă ĭarbă [Por.] | ||
снети јаје (gl. p.) — oua /oua/ — једна кокош кокодаче, ускоро ће снети јаје — o gaină kutkurĭaḑă, akușa o sî uave — ако ускоро ова кокош не почне носити, ја ћу је заклати, и метнути у чорбу — dakă gaina-sta îndată nu va înśepe oua, ĭuo o taĭ, ș-o bag în ḑamă — кокош носи јаја у кокошарнику — gaina uauă în kurĭańik — све су коке снеле, у гнезду сам нашао пет јаја, четири сам узео, а једно сам оставио за полог — tuaće gaińiļi a ouat, în kuĭb am gasît șasă uauă, śinś am luvat, da unu am lasat đi kuĭbarĭ [Por.] | ||
сноваљка (i. ž.) — învăļituare /învălitoare/ — сноваљка је вратило посављено на две ракље на некој падини — învăļituarĭa ĭe sulu pus pi duauă furś la vro rîpă — са сноваљком се снује пређа на вратило разбоја — ku învăļituarĭa puńe kuarda pi sulu đi țasut — да би се чврсто намотала на вратило, основа је на доњем крају везана за влачег, који је оптерећен камењем — đi sî fiĭe pusă strîns pi sul, kuarda ĭe ku kîpatîńu đinvaļe ļegată đi vulpĭe, kare ĭe-ngreonată ku petruańe — основа док се навија на вратило, не сме да додирне земљу, а може бити дуга и сто метара — kuarda pănă sa învaļiașće, nu kućaḑă să ažungă đi pomînt, da puaće să fiĭe lungă șî o sută đi mĭetîre [Por.] | ||
сновати (gl. p. ref.) — urḑî /urzi/ — данас почињем сновати, нећу моћи главу да дигнем од посла — astîḑ înśiep a urḑî, n-o sî puot kapu rîđika đi lokru — кад хоћеш да снујеш, треба да имаш калемове пуне пређе, спремљено мотовило, и дугачку и чисту ограду, од коља или тарабе, да се може сновати основа на њу — kînd vrĭeĭ să urḑîășć, trîabe să aĭ mosuară pļińe, aļergatuare sprimită, șî gard lung đi parĭ or đi tarabă, ćistît, đi sî puoț puńa kuarda pi ĭel [Por.] | ||
сноп (i. m.) — măldar /maldăr/ — после бербе кукуруза, посеку се стабљике и направи сноп, колико можеш да понесеш у наручју, и повежеш га врбовим прутом — dupa śe kuļieź kukuruzu, tuļeńi iĭ taĭ șî faś măldar, kăt puoț să ĭaĭ ăn brață, șă-l ļieź ku nuĭauă đi salkă — кад пожањеш њиву, сакупиш снопље, и направиш копу — dupa śe gaćieșć luoku, aduń măldari, șî-ĭ faś glugă [Crn.] — скупи се десет-једанаест снопова и направи се једна копа шаше (Плавна) — sa adună vro ḑăśe-unsprăś măldarĭ șî sa faśe o glugă [Pad.] — памтим, кад сам био мали, ишао сам са оцем на воденицу, и он ми каже: „Дај један сноп тулузине једној крави, а дуги сноп другој!” (Танда) — țîn minće, kînd am fuost mik, m-am dus ku tata la muară, șî ĭel ăn spuńe: „Dăĭ un mîldarĭ đi tuļeń la o vakă, alalt mîldarĭ la laltă!” [Por.] | ||
сноп (i. m.) — snuop /snop/ — сноп се везивао од руковети жита — snuopu s-a ļegat đin poluoź đi grîu — снопови су се везивали лијаном или ликом — snuopi s-a ļegat ku kurpiń or ku ćiĭ — снопови су се носили на обрамчици по два, или ако је човек био јачи, по четири — snuopi s-a dus pi brukă kîći duoĭ, or dakă uomu a fuost măĭ țapîn, kîći patru — док се нису возили на гумно, снопови су били саденути у крстине — pănă nu sa karat la are, snuopi s-a grîmađit în krîstină [Por.] | ||
снопити (gl. p. ref.) — snopi /snopi/ — отишао је сам да снопи жито, јер га нема много — s-a dus sîngur să snopĭaskă grîu, kî nuĭe mult — није имао сатару, па је касапио месо секиром — n-avut satară, ș-a snopit karńa ku sakurĭa — више пута су Турци упадали у скупове људи који су били окупљени на весељима, и искасапили све који нису стигли да побегну — đi mulće uorĭ, turśi a tunat în lumĭe adunată la vro visaļiĭe, ș-a snopit pi tuoț kare n-ažuns să fugă [Por.] | ||
со (i. ž.) — sare /sare/ — човек и овца не могу без соли — uomu șî uaĭa nu puot fara sare — со се чувала у сланику — sarĭa sa pazît în soļńiță — со за стоку куповала се у крупицама — sarĭa đi viće sa kumparat în krușîță — јело се соли да би било слано — mînkarĭa sa sarĭaḑă să fiĭe sarată — јело без соли је бљутаво — mînkarĭa fara sare ĭe sarbîdă [Por.] | ||
сојка (i. ž.) — zaĭkă /zaică/ — сојка је птица која и зими остаје у шуми, често лети око наших кућа тражећи храну, и тада је деца лако хватају у замку — zaĭka ĭe pasîrĭe kare șî ĭarnă ramîńe în padure, đes zbuară pi-nga kasîļi nuaștre katînd mînkare, ș-atunśa ļesńe o prind kopiĭi în laț — једно време сојка се готово била изгубила, ретко се могла видети зими, али сада се поново намножила — într-o vrĭame zaĭka gata s-a pĭerdut, rar s-a putut veđa ĭarnă, ama akuma ĭară s-a mulțît [Por.] | ||
солдат (i. s.) — katană /cătană/ — реч катана сачувала се само у старим песмама, означава солдата у војсци — vuorba katană s-a pastrat numa pin kînćiśe aļi batrîńe, însamnă pi uom soldat, în armată [Por.] | ||
солило (i. s.) — sanuńe /sărune/ — солило је место на ливади где се овцама баца со, па га оне олижу као тепсију — sanuńe ĭe luok pi kîmp unđe sa dă sare la uoĭ, șî ĭaļe ăl ļing ka pi ćipsîĭe [Por.] | ||
солити (gl. p. ref.) — sara /săra/ — баба у последње време кад готови јела, не соли чорбу по дедином укусу, па се он љути на њу — baba în vrĭamĭa đi la urmă kînd gaćaiașće mînkarĭa, nu sarĭaḑă ļegumĭa pi plaku muoșuluĭ, șî ĭel sa mîńiĭe pi ĭa — слушај га како „соли”, а ови, простаци, све му верују! — auḑăl, kum „sarĭaḑă”, da aășća, pruoșć, tuot iĭ krĭed! [Por.] | ||
сомина (i. ž.) — suomină /sabină/ — сомина је биљка која расте само на кршу, и не бере се руком, већ се скида пуцњем из пушке — somina ĭe buĭađe kare krĭașće numa pi kîrșe, șî nu sa kuļaźe ku mîna, numa sa baće đin pușkă [Por.] | ||
сопа (i. ž.) — suopă /sopă/ — млатио је шљиве једном дугачком мотком — a batut la pruńe ku o suopă lungă [Por.] | ||
сопственик (i. m.) — avutuorńik /proprietar/ — прадеда је био јак земљовласник, држао је велико мање, али су му после рата са Немцима готово све одузели партизани — tatamuoș a fuost tare avutuorńik, a țînut multă moșîĭe, numa dupa ratu ku mńamțî gata tuot ĭ-a luvat partizańi [Por.] | ||
сорта (i. ž.) — țîkă /ţâcă/ — такву сорту лоших људи, још није видео нико — așa țîkă đi lume rîa, n-a măĭ vaḑut ńima — ђаво ће га знати одакле се вуче њихова лоза — draku va șći đi unđe sa traźe țîka luor — нису они из наше лозе — nu sînt iĭ đin țîka nuastră — дете, гром ти спалио ђаволску нарав — kopiļe, trasńirĭa-n țîka-tĭa, draśaskă [Por.] | ||
сочан (prid.) — mîlaĭeț /mălăieț/ — сочно може бити само неко зрело воће — mîlaĭață puaće să fiĭe numa vro puamă kuaptă [Por.] | ||
сочиво (i. ž.) — ļinće /linte/ — Власи су познавали ситно и крупно сочиво; крупно су садили у гнезду, као пасуљ, а ситно сејали као жито, у лејама — Rumîńi a kunoskut ļinće maruntă șă ļinće đ-a mare; a mare s-a sađit în kuĭb, ka pasuĭu, da a maruntă a sîmanat ka grîu, în straturĭ — сочиво тражи сиромашну земљу — ļinća kată pomînt sarak — од сочива се кувала чорба, а посебно је слатко било кад се пржило и јело са пројом — đin ļinće s-a fĭert ḑamă, da tare dulśe a fuost kînd s-a pîržît, șî sa mînkat ku malaĭu [Por.] | ||
спавање (i. m.) — durmit /dormit/ — спавање одмара човека, и враћа му снагу да би могао радити — durmitu ođińašće uomu șî-ĭ întuarśe pućarĭa đi sî puată lukra [Crn.] — време за спавање — vrĭamĭa đi durmit [Por.] | ||
спавање (i. ž.) — kulkare /culcare/ — смркло се одавно, време је за легање, треба да легнемо јер сутра устајемо рано — a ńigurat đimult, vrĭamĭa ĭe đi kulkare, trăbe să ńi kulkăm kă mîńe ńi skulăm đinuapće [Por.] | ||
спавати (gl.) — durmi /dormi/ — може се спавати на јастуку, а и стојећи, кад те притисне мука — sî puaće durmi pi kapatîń, da șî-n piśuarĭe, kînd ći prinđe nužda [Crn.] — успавао ме је причом, али нисам могао дуго да спавам, јер су почели сви да ми се смеју — ma adurmi ku povasta, ama nu putuĭ mult sî duorm, kî-nśepură tuoț sî sa rîdă đi mińe [Por.] | ||
спајање (i. s.) — înkeĭat /încheiat/ — кад је дошло на ред спајање греда, радници су отишли — kînd a veńit la rînd înkeĭatura grinḑîlor, lukratuori s-a dus — овај спој није добар — înkeĭato-sta nuĭe bun [Por.] | ||
спајање (i. s.) — înkeĭat /încheiat/ — овај начин спајања дасака није добар — asta fĭeļ đi înkeĭat blăńiļi nuĭe bun — једва дочекасмо свршетак године — abĭa așćetarîm înkeĭatu anuluĭ [Por.] | ||
спаљивати (gl.) — pîržoļi /pârjoli/ — спаљивали су се шумарци да се направи паша за стоку — sa pîržoļit padurĭa sî sa fakă pașćuńe đe viće [Por.] | ||
сперма (i. ž.) — buratură /borâtură/ — онанисао је, и напунио ћебе спермом — ĭ-a dat đin mînă, ș-a umplut pătura đi buratură [Por.] | ||
спис (i. s.) — potrokuol /protocol/ — послао је кнез једног службеника са гомилом аката, и са двојицом жандара, да уплаше сељаке који нису платили порез — a trîmĭes kińezu o bukĭarță k-o gramadă đi potrokuaļe, șă ku doĭ žîndarĭ, să spomînće saćańi kare n-a plaćit porĭezu [Por.] | ||
спласнут (prid.) — đizumflat /dezumflat/ — бибицкл ми није исправан, ено, стоји ми под зидом, са испумпаним гумама — ruata nu mi kum trîabe, ăće, îm stîă supt parĭaće ku gumiļi đizumflaće [Por.] | ||
спљескан (prid.) — turćit /turtit/ — прешао је колима преко балеге, и она је остала спљескана насред пута — a trekut ku karu pista baļigă, șî ĭa a ramas turćită-n mižloku drumuluĭ — хлеб је пљоснат — pîńa ĭe turćită [Por.] | ||
спљескати (gl. p. ref.) — spoi /spoi/ — пређоше свиње преко непокупљених шљива, и све их спљескаше — trĭekură puorśi pista pruńiļi ńiadunaće, șî tuaće ļi spoiră — кад га је бацио на земљу, спљескао се као балега — kînd a dat ku ĭel đi pomînt, s-a spoit ka baļiga [Por.] | ||
спљоштати (gl. p. ref.) — turći /turti/ — спљоскао је батинама, оборио је на земљу и газио ногама — a turćito ku bataĭe, a trînćito la pomînt șa gazîto ku kraśi — спељска се све што се спљоска, што се претвара у плочу — sa turćașće śeva śe sa pļoskańaḑă, sa faśe ļaspiđe [Por.] | ||
спљоштен (prid.) — pļușćit /pleoștit/ — како да се не љутим, кад сам јој дала лавор, он је био цео, а кад ми га је она вратила, био је сав спљоштен — kum să nu ma mîńiĭ, kînd ĭ-am dat lavuru, ĭel a fuost întrĭeg, da kînd ĭa mi la întuors, ĭel a fuost tuot pļușćit [Por.] | ||
спљоштити (gl. p. ref.) — pļușći /pleoști/ — прешао је колима преко ткве са вином, и спљоштио је скроз — a trekut ku karu pista troaka ku vin, ș-a pļușćito đi tuot [Por.] | ||
спој (i. m.) — nut /nut/ — нут је једна врста споја између две даске: у једној је уздуж ископан жљеб, а у другој извучен језичак који пасент улази у жљеб — nut ĭe un fĭeļ đi înkeĭatură întra doă blăń: în una ĭe în lung vižluit žgĭab, da-n alaltă skuos ļimburuș, kare sa bagă pasent în žgĭabo-la [Crn.] | ||
спојен (prid.) — înkeĭat /încheiat/ — греде нису биле добро спојене, и колиба се брзо накривила — grinḑîļi n-a fuost înkeĭaće kum trăbe, șî koļiba s-a strîmbat đi pi fuga — земуница није имала ни врата ни прозоре, па људи нису ни имали шта да закључавају — borđiĭu n-avut ńiś ușă, ńiś ferĭeșć, șî lumĭa ńiś n-avut śe sî-nkĭaĭe — свршени месец, недеља, година — luna, anu, stamîna înkeĭată [Por.] | ||
спојен (prid.) — înpreunat /împreunat/ — иду удружени кроз село, и певају — mĭerg înpreunaț pin sat, șî kîntă — Срби и Власу су уједињено ушли у рат са Турцима — sîrbi ku rumîńi înpreunat a tunat în razbăl ku turśi [Por.] | ||
спојен (prid.) — înkeĭat /încheiat/ — даске на столу су добро састављене, и учвршћене дугачким ексерима — blăńiļi în astal sînt înkeĭaće bińe, șî înțîpeńiće ku piruańe lunź [Por.] | ||
спојити (gl. p. ref.) — înkeĭa /încheia/ — закључати значи нешто затворити кључем — înkeĭa însamnă kă śuava sa înkiđe ku kĭaĭa — ако се измери добро, даске стола се лако уклопе — dakă sa masură kalumĭa, bļăńiļi în astal sa înkĭaĭe ļesńe — две државе склопиле су мир кад се видело да рат не доноси ништа — doă țărĭ a înkeĭat paśa kînd s-a vaḑut kă ratu nu duśe ńimika [Por.] | ||
спојница (i. s.) — țug /țug ?/ — на воловским колима било је најмање четири цуга, на свакој осовини по два; држали су осовину везану за трап — la kar đi buoĭ a fuost măĭ puțîn patru țugurĭ, la tuata uosîĭa kî ći duauă; a țînut uosîĭa ļegată đi drik [Por.] | ||
споља (pril.) — đinafară /dinafară/ — улази споља са опанкама пуним блата, и неће да се изује — tună đinafară ku opinśiļi pļińe đi morśilă, șî nu sa đeskulță [Por.] | ||
споменик (i. s.) — znam /znamă/ — и однела сам тамо, заклала сам прасе, и наменила споменик, да има на гробу, код њене куће за век, за вечност — ș-am dus akolo, am taĭat purśiel, ș-am dat znamu, să aĭbe znam la groapă, la kasă ĭeĭ, să aĭbe dă vĭek, dă veśiĭe [Bran. | ||
споменик (i. ž.) — pĭatră /piatră funerară/ — код нас се надгробни споменику покојнику подиже на годишњицу смрти — la noĭ pĭatra la-l mort să puńe lă anu [Tim.] | ||
споменик (i. m.) — znamîn /znamăn/ — у Поречу се споменик на гробу покојника поставља пре истека годишњице смрти — în Porĭeśa, znamînu la mormîntu muortuluĭ sa puńe pănă nu sa-npļińașće anu đi la muarće — ако човек не може родитељима да постави споменик до годину дана, онда га поставља до треће године — dakă uomu nu puaće să pună znamîn la parinț pănă la anu, ăl puńe pănă la triĭ ań — ако се споменик не постави до треће године, после тога се не може поставити никад — dakă nu sa puńe znamînu pănă la triĭ ań, đ-aśi înkolo nu sa măĭ puaće puńa ńiśkînd — имовина родитела којима деца нису подигла споменик, губи плодност, и наследници неће моћи да се прехране са ње — moșîĭa lu parinț la kare kopiĭi n-a pus znamîn, pĭarđe birekĭetu, șî moșćeńitori n-o sî pouată arańi ku ĭa [Por.] | ||
спона (i. ž.) — brțarĭ /bârsă/ — померањем споне на плугу за огртање, регулише се ширина захвата, и количина земље која се наноси на струкова кукуруза — kînd să mută brțarĭu la plugu đi mușuruoń, sa ogođașće larźimĭa kormańilor [Crn.] | ||
способан (prid.) — kadîr /cădar/ — прави се да је човек на месту, а није способан ни реч да одржи — sa faśe kî ĭe uom đi trĭabă, da nuĭe kadîr ńiś vuorba sî țînă — напустила га је млада жена, јер није био кадар даје задовољи — l-a lasat muĭarĭa ćinîră, kă n-a fuost kadîr să-ĭ fakă trĭaba — не хватај се државног посла ако ниси кадар да га завршиш по пропису — nu ći prinđa đi lukru držăvi dakă nuĭeș kadîr să-l gaćeșć ku ispravă [Por.] | ||
спочетка (pril.) — đintîń /dintâi/ — спочетка ми се чинило да је добар човек, касније видех да је он једна покварена џукела — đintîń mi s-a împarut kî ĭe uom đi trĭabă, pĭe urmă vaḑuĭ kî ĭe ĭel o žîguare putrîdă — прво кравље млеко се не једе — lapćiļi đintîń alu vakă nu sa manînkă — гурао се из све снаге, само да буде први у реду — s-a-npins ku tuot, numa să fiĭe al đintîń în rînd [Por.] | ||
спреда (pril.) — đinainće /dinainte/ — само тражи да му се стави испред, а како је јело спремано, њега се не тиче — numa kată s-îĭ puń đinainće, da kum aĭ fakut mînkarĭa, luĭ nu sa pasă — изашао је из грма са дигнутом секиром, стао испред њега, и није му дао да прође — a ĭeșît đin tufă ku sakurĭa rîđikată, a statut đinainća luĭ, șî nu ĭ-a dat sî trĭakă [Por.] | ||
спреман (prid.) — ađir /ager/ — запета пушка — arma ađiră [Zvizd] | ||
спремачица (i. ž.) — akșiță /pregătitoare/ — акшица је жена која помаже да се спрема помана (Двириште) — akșiță ĭe muĭarĭa kare ažută sî sa gaćaskă pomana — акшија је човек који помаже на свадби (Житковица) — akșiu ĭe uom kare ažută la nuntă [Bran. | ||
спријатељити се (gl. p. ref.) — împrĭaćińi /împrieteni/ — деца се брзо спријатеље, и кад се не познају добро — kopiĭi ĭut sa-nprĭaćińesk, șî kînd nu sa kunuosk bińe [Por.] | ||
спруд (i. s.) — prund /prund/ — спруд је уздигнуто земљиште у води, или на обали воде — prund ĭe pomînt rîđikat în apă, or pi marźina api — пресушила река, остали само голи спрудови — a sakat rîu, a ramas numa prundurĭ guaļe [Por.] | ||
спруд (i. s.) — grind /grind/ — спруд је узвишење од земљишта које је нанела вода — grind ĭe prund fakut đin pomîntarĭ kare l-a dus apa [Por.] | ||
срамежљив (prid.) — rușînuos /rușinos/ — ако буде овако стиудљива и као девојка, неће се удати никад — dakă va fi așa rușînuasă șî ka fata mare, n-o sî sa măĭ mariće ńiśkînd [Por.] | ||
срамота (i. ž.) — rușîńe /rușine/ — то што они чине са нама је само једна велика срамота — asta śe fak iĭ ku nuoĭ ĭe numa o rușîńe mare — зашто је Влахе срамота да кажу да су Власи, мало ко зна да објасни — đi śe va fi rușîńe la rumîń să spună kă sînt rumîń, rar kare șćiĭe să spună — обрукати се — a da đi rușîńe — младим Власима стид што су Власи ушла је у кости, и од те бољке лека нема — la rumîńi aĭ ćińirĭ s-a bagat rușîńa în uasă kă sînt rumîń, đ-așa buală nuĭe ļak — стиди се у граду да каже да је Влајна, јер ће јој се сви смејати и ругати — iĭ rușîńe la oraș să spună kă ĭe rumînă, kî tuoț o sî sa rîdă đi ĭa, ș-o sî zbată žuok — зна влашки, али се стиди да прича — șćiĭe rumîńașće, ama iĭ rușîńe sî vorbĭaskă — мало је Влаха остало који се не стиде што су Власи — puțîń rumĭń a măĭ ramas lu kare nuĭe rușîńe kă sînt rumîń — нема зашто да нас буде стид, лепо се види да влашки језик има преко четири хиљаде речи, а обрађена је тек једна петина речника — n-are đi śe să ńi fiĭe rușîńe, sa vĭađe frumuos kă ļimba rumăńaskă are pista patru miĭe đi vuorbe, da ĭe rînduită numa o śinśimĭa vorbarĭuluĭ [Por.] | ||
срање (i. ž.) — kîkalare /căcare/ — покварио је стомак, и спопала га тешка сраћкавица — a strîkat burta, șî s-a pus kîkalarĭa grĭa pi ĭel — направио је неко срање на послу, чим су га истерали — a fakut vro kîkalare pi la lukru, kum l-a dudait [Por.] | ||
срати (gl. p. ref.) — kaka /căca/ — док је био дете, срао је у гаће — pănă ĭerĭa kopil, sa kaka-n izmĭańe — посерем јој се у уста лажљива — kaku-ma în gura iĭ minśinuasă, — не сери на кућном прагу, јер то највише смрди — nu ći kaka pi pragu kășî, kă aĭa măĭ rău puće [Por.] | ||
сраћкавица (i. ž.) — kufurĭală /cufureală/ — после болова у стомаку, спопала га је и тешка сраћкавица — dupa durĭarĭe la burtă, s-a pus șî o kufurĭală ku tuot pi ĭel — имао је добар посао, али је он правио само нека срања, па су га на крају отерали — avut bun lukru, ama ĭel numa a fakut ńiskaĭ kufurĭelurĭ, șî la urmă la do dudait [Por.] | ||
сраћкати (gl. p. ref.) — kufuri /cufuri/ — после такве слабе хране, радници ће само сраћкати, друго ништа не могу радити — dupa așa mînkare guală, lukratuori numa sa va kufuri, alta ńimika nu puot lukra — овце су болесне, од јуче само серуцкају — uoĭļi sînt bolnave, đi ĭerĭ numa sa kufurĭesk — никад неће научити да пише, само бадава мрљави хартију — niśkînd n-o s-învĭață să skriĭe, numa điźaba kufurĭașće arćiĭa [Por.] | ||
срдомаси (i. m.) — surdomaș /surdomaș [Ban.][Olt.]/ — срдомаш је била болест код деце која су се жалила на болове у чеоном делу главе — (med.) surdomaș a fuost buală la kopiĭ kare s-a vaĭtat kă-ĭ duare kapu în parća frunțî — врачаре су болесне од срдомаша лечиле бајањем и парењем помоћу неких трава, после чега су болеснику на нос излазили црви слични црвима из брашна — vrîžîtuoriļi a ļikuit pĭ-aĭ bolnavĭ đi surdomaș ku đeskînćiśe șî ku nîparitu ku ńiskaĭ ĭerbĭ, dupa śe l-al bolnau pi nas a ĭešît vĭermĭ ka aăĭa đin fańină [Por.] | ||
сребро (i. s.) — arźint /argint/ — од сребра, сребрн — đi arźint [Por.] | ||
среда (i. ž.) — mĭerkurĭ /mercuri/ — среда је трећи дан у недељи, пада између уторка и четвртка — mĭerkurĭ ĭe ḑîua a trĭļa în stamînă, kađe întra marța șî žuoĭa — стари Власи су сви постили средом — rumîńi aĭ batrîń tuoț a postît mĭerkurĭa [Por.] | ||
средина (i. s.) — mižluok /mijloc/ — немој возити кола средином пута — nu mînă karu pin mižluoku drumuluĭ — избушио је рупу на средини даске — a fakut gaura la mižluoku blăńi — бара је на средини најдубља — balta ĭe la mižluok măĭ adînkă — мајка је спавала са десне стране, отац са леве, а ја у средини, између њих — muma a durmit đi đirĭapta, tata đi stînga, da ĭuo la mižluok, întra iĭ [Por.] | ||
средина (i. s.) — mńeḑ /mez/ — средина хлеба — mńeḑu pîńi — поноћ — ... 2. (o vremenu) polovina vremenske jedinice ◊ mńeḑu nuopțî — mńeḑu parĭasîmiļi — половина четрдесетнице, ускршњег поста — [Por.] | ||
средњак (i. ž.) — mižlośin /mijlocin/ — данас иду у школу све врсте деце: и мали, и велики, и средњаци — astăḑ sa duk la șkuală tuaće fĭelurĭ đi kopiĭ: ș-aĭ miś, ș-aĭ marĭ, ș-aĭ mižlośiń [Por.] | ||
средњи (prid.) — mižlokar /mijlocar/ — ја сам средње дете, рођен између старијег брата, и млађе сестре — ĭuo mis kopil mižlokar, fakut întra fraće, măĭ batrîn, șî soră, măĭ ćinîră [Por.] | ||
сређивање (i. ž.) — rostîĭe /rostire/ — нема жене којој не пада тешко кад дође дан за велико сређивање куће — nuĭe muĭare kuĭ nu-ĭ kađe grĭeu kînd vińe ḑîua đi rostîĭa kășî a mare [Por.] | ||
сређивање (i. ž.) — sîruĭală /rânduială/ — после свадбе чека је велико спремање — dupa nuntă, o așćată mare sîruĭală [Por.] | ||
сремуж (i. ž.) — ļuordă /leurdă/ — сремуж не расте било где, већ само у шуми по кршевима — ļuorda nu krĭașće fiĭe unđe, numa pi padurĭe în kîrșuaće — сремуш је врста дивљег лука — ļuordă ĭe un fĭeļ đi usturuoĭ sĭrbaćik — код нас сремуш расте само на Калуђерици у Дебелиом Лугу (Дебели Луг) — la nuoĭ ļuorda dă numa ăn Dîbiļug, la Kîlgarița [GPek] — сремуш расте и у Танди, у планини на Малом Голу, на месту које се зове Падина са сремушом — ļuorda krĭașće șî la Tanda, la munće la Golol Mik, la luok kare sa kĭamă Pađina ku ļuordă — сремуш се једе само док не процвета (Танда) — ļuorda sa manînkă numa pănă-n fluarĭe [Por.] | ||
сремужњак (i. s.) — ļordarĭ /leurdar/ — сремужњаци су ретка места, јер сремуж тражи посебно земљиште, не расте било где — ļordarĭļi sînt loukurĭ rare, kă ļuorda kată pomînt adîns, nu krĭașće fiĭe unđe — у нашем крају, колико ја знам, сремушњака има само у Дебелом Лугу код Мајданпека, у Танди на Дели-Јовану, на Мирочу и на Црном Врху према Лазници (Јасиково) — în aritu nuostru, kît ĭuo șćiu, ļordarĭ ĭastă la Dîbiļug lînga Măĭdan, la Tanda la Guol, la Miruoś șî la Țrnivîr kîtra Lazńița [GPek] | ||
сретати (gl. p. ref.) — întîńi /întâlni/ — у вароши срећеш само непознате људе — în oraș întîńieșć numa lume ńikunoskută — био је мали када се први пут сусрео са таквим проблемом — a fuost mik kînd s-a întîńit măĭ întîń ku așa nakaz — да ли ће се срести, или се неће срести, то само Усуд зна — sa va întîńi, or ni sa va întîńi, aĭa numa Ursa va șći [Por.] | ||
срећа (i. ž.) — feriśiĭe /fericie/ — молим се господу богу да вам да срећу и здравље — ma ruog la dumńeḑîu sî va đia feriśiĭe șî sînataće [Por.] | ||
срећа (i. s.) — feriku /ferice/ — благо мени — feriku đi mińe — срећа твоја и благо теби што си утекао од смрти — feriku șî blagu đi ćińe kînd aĭ skapat đi la muarće [Por.] | ||
срећа (i. s.) — naruok /noroc/ — имао је велику срећу да се врати жив из рата — avut mare naruok sî s-antuarkă viu đin rat — срећу и радост да да бог сваком — naruok șî bukuriĭe sî đa dumńeḑîu la tuot nat [Por.] | ||
срећан (prid.) — feriśit /fericit/ — са првим мужем имала сам срећан живот, али он је убрзо умро — ku uomu đintîń am avut traĭ feriśit, ama ĭel a murit ĭuta [Por.] | ||
срећан (prid.) — norokuos /norocos/ — тешко се данас налази човек који је одистински срећан — rar sa gasîașće astîḑ uom kare ĭe adaverĭe narokuos [Por.] | ||
сркање (i. s.) — sorbit /sorbit/ — после кувања, чорба се проба сркањем да се види да ли је добро скувана — dupa śe sa fĭarbe, ḑama sa gustă ku sorbitu sî sa vadă kum ĭe đi fĭartă [Por.] | ||
сркати (gl. p.) — sorbi /sorbi/ — срче се кад се нешто чорбасто узима устима помало — sa suarbe kînd sa ĭa śeva ḑamuruos în gură kîćikîta [Por.] | ||
срна (i. ž.) — kăpriuară /căprioară/ — срна је женка срндача, има мање тело од њега, и нема рогове — kăpriuara ĭe fameĭa kăpriuoruluĭ, măĭ mik trup are đi kît ĭel șî n-are kuarńe — њено младунче је лане — puĭu iĭ ĭe ĭed [Por.] | ||
срндач (i. m.) — kăpriuor /căprior/ — срндач је много мањи од јелена, и има два рошчића рачваста при врху — kăpriuoru ĭe mult măĭ mik đi kît śerbu, șî are doă korńiță raklaće la vîr — женка срндача зове се срна, а њихово младунче је лане — fameĭa kăpriuoruluĭ sa kĭamă kăpriuară, da puĭu luor ĭed [Por.] | ||
срп (i. ž.) — sîaśiră /seceră/ — срп је алат којим се жање, налик на млад месец, са оштрицом изнутра и дршком за држање у руци — sîaśira ĭe alat ku kare sa sîaśiră, fakut strîmb ka luna ćinîră, ku taișu đinuntru, șî ku mîńiĭ đi țînut în mînă [Por.] | ||
српарник (i. m.) — săčerar /săcerar ?/ — српарник је израђен од дрвета као крст, који на оба крака има рупе у које се умећу српови са врховима унутра, да се не би посекао онај који га носи — săčeraru ĭe fakut dim lemn ka kruča, kare pe părțili amîndoă are găurĭ să sa bađe săčerli ku vîrfurli în năuntru, să nu sa taĭe ala kare ăl duče — у српарнику су се држали српови — în săčerar s-a țînut săčerli — кад се ишло на жетву, српалник је до њиве носио неки момак на штапу преко рамена — kînd s-a dus la săčerat, săčeraru pănă la lok l-a dus vrun baĭat pe čumag pe umere — када је жетва била готова, српови су се враћали у српарник кога су доносили кући и качили га на место где су се чувале и друге пољопривредне алатке — kînd s-a furșit ku săčeratu, săčerli ĭară s-a-ntors în săčerar și l-a dus la kasă și l-a atîrnat în lok unde s-a țînut și alta marfă de lukrat în kîmp [Tim.] | ||
срсити (gl. p.) — furnika /furnica/ — каже се да те пролазе срси када чујеш нешто грозно, и осећаш као да ти мрави миле по кожи — sa ḑîśe kî ći furńikă pĭaļa kînd auḑ śuava grozau, șî sîmț ka kînd îț mĭerg furńiśiļi pi pĭaļe — прошао је кроз буџак, и сад се жали да му пролазе жмарци по целој кожи — a trekut pin buĭeḑar, șî akuma sa vaĭtă k-ăl furńikă tuata pĭaļa [Por.] | ||
срча (mn. șćeraĭe) — șćeraĭ /?/ — срча је гомила разбијеног стакла — șćeraĭ ĭe gramadă dă șćiklă spartă [Rom.] | ||
стабло (i. ž.) — tulpină /tulpină/ — тулпина је ретка реч, означава само стабло винове лозе — tulpină ĭe vorba rară, însamnă numa bușćanu đi viĭe [Por.] | ||
стадо (i. ž.) — stînă /stână/ — смеша настаје када се састављају крда оваца од више власника — stînă sa faśe kînd sa înpreună kîrdurļi đi uoĭ alu măĭ mulț inș [Por.] | ||
стадо (i. ž.) — turmă /turmă/ — неки од наших старих, дошли су у Хомоље са Карпата, идући за својим стадима оваца — uńi đin aĭnuoștri aĭ batrîń, a veńit în Omuoļ đin Munța-ĭ Albĭ, mĭergînd dupa turmiļi lor đi uoĭ [GPek] — стадо оваца, стадо коза, крдо крава — turmă đi uoĭ, turmă đi kapre, turmă đi vaś [Por.] | ||
стаза (i. ž.) — karare /cărare/ — између њихових колиба у планинии била је једна стаза, водила је кроз густу шуму, сада је зарасла у коров, јер нема никога да њоме пролази — întra koļibiļi luor la munće a fuost o karare, a mĭers pin padure đasă, akuma a-nkiso dudău, kă nuĭe ńima să trĭakă pi ĭa — свака стаза је пречица — tuată kararĭa ĭe drum đirĭept [Por.] | ||
стаза (i. ž.) — poćakă /potecă/ ◊ — [Por.] | ||
стаја (i. s.) — trĭam /tream/ — стаја је једна мала брвнара покривена сламом, подигунта на салашу ради зимовања стоке (Лесково) — trĭamu ĭe o bîrnarĭață mikă astrukată ku paĭe, rîđikată la koļibă đi ĭernat vićiļi — стаја се дизала у планини, где се зимовало са стоком (Јасиково) — trĭamu s-a fakut la munće, unđe lumĭa a ĭernat ku vićiļi [GPek] | ||
стајање (i. ž.) — stare /stare/ — вредна жена, ради дан-ноћ без престанка — vrĭańika muĭare, lukră ḑîua-nuapća fara stare — ово дете нема мира, само се врти као чигра — kopilo-sta nu m-a-ĭare stare, numa sa-nvîrćașće ka puriku — ретко ко је код нас био богаташ, у добрим стањем — rar kare la nuoĭ a fuost găzdoćin, în stare bună — молио га је више пута, али он није био у стању да му да толике новце на зајам — s-a rugat đi ĭel đi măĭ mulće uorĭ, ama ĭel n-a fuost în stare sî-ĭ đa atîta bańamă înprumut [Por.] | ||
стајаћи (prid.) — statuorĭ /stătător/ — бара је пуна стајаће воде — balta ĭe pļină đi apă statuare [Por.] | ||
стакло (i. ž.) — țaklă /sticlă/ — разбило ми се стакло на прозору — mi s-a spart țakla la pĭenđeră [Res.] | ||
стакло (i. ž.) — oĭeź /oiagă/ — разбио си ми стаклену флашу, и нећу више да говорим с тобом — mĭ-aĭ spart flașa dă oĭagă, șî nu măĭ vreu să vorbăsk ku ćińe [Bran. | ||
стакло (i. ž.) — stîklă /sticlă/ — док није стигло стакло у продавницама, прозори су се затварали неком мутном и масном хартијом — pănă n-ažuns stîkla în dugăĭ, ferĭeșćiļi s-astupat ku vrun fĭeļ đi arćiĭe śețuasă șă unsuruasă — уместо стакла на прозоре колиба по брдима стављала се и кожа од свињске бешике — în luok đi stiklă la ferĭeșć alu koļibĭ pi śuoś s-a pus șă pĭaļe đi bĭeșîkă porśaskă — прозорско стакло — stîkla ferĭeșći [Por.] — дошао је са флашом ракије да нас позове на свадбу — a veńit k-o stîklă đi rakiĭe să ńi kĭame la nuntă [Por.] | ||
стакло (i. ž.) — șćiklă /sticlă/ — разбио је шта је разбио, и оставио је гомилу срче на путу — a spart ś-a spart, ș-a lasat gramadă dă șćeraĭ dă șćiklă-n drum [Rom.] | ||
Стангачиловић (i. m.) — Stîngaśilă /Stîngu/ — Стангачиловић је породични надимак рода чији је предак био леворук — Stîngaśilă ĭe poļikra ńamuluĭ alu vrun uom kare a fuost stîngaś — највећи род Стангачиловића је у селу Брестовцу код Бора — măĭ mare ńam alu Stîngaśilă ĭe în sat Brastouț, lînga Buor [Por.] | ||
станиште ? (i. s.) — toprak /toprac ?/ — топрак обухвата место и објекте где се летује са стоком — toprak kuprinđe luoku șă konaśiļi unđe sa verĭaḑă ku vićiļi [GPek] — топрак је кућа у којој живиш (Танда) — toprak ĭe kasa în kare traĭeșć [Por.] | ||
стањен (prid.) — pițîguĭat /pițuguiat/ — стањено је нешто што се лако развлачи па је усукано на средини, а дебело на крајевима — pițîguĭat ĭe śuava śe sa traźe ļesńe șî ĭe supțiĭat la mižluok, da gruos la kîpatîńe [Por.] | ||
стар (prid.) — bătîrn /bătrân/ — стар човек — uom bătîrn — старац — muoș bătîrn [Kmp.] | ||
стар (prid.) — batrîn /bătrân/ — стар човек није стар ако може да ради — uomu al batrîn nuĭe batrîn dakă puaće sî lukrĭe [Crn.] — ни бог не зна колико је земља стара — ńiś dumńeḑîu nu șćiĭe kît ĭe pomîntu đi batrîn — обукао је старо одело, и отишао на посао — s-a înbrakat în țuaļe batrîńe, șî sa dus la lukru — песме старих виолиниста, старије су од ових које изводе хармоникаши — kînćiśiļi alu lîuatari aĭ batrîń, sînt măĭ batrîńe đi kît așća, śe ļi skuot armuńikașî — кад је дошао из војске, вратио се свом старом послу — kînd a veńit đin vuoĭskă, s-a întuors la lukru-luĭ, al batrîn — матор коњ, није ни за кобасице — kal batrîn, nuĭe ńiś đi kîrnaț [Por.] | ||
старати се (gl. ref.) — stărui /stărui/ — није се старао о стоци како треба, па му је стока полипсала — nu s-a stăruit đi viće kum trăbe, șî vićiļi ĭ-a murit — деца треба да се старају о родитељима до смрти — kopiĭi trăbe sî sa stăruĭe đi parințî pănă la muarće — не стара се ни о коме, не брине ни о чему — nu sa stărue đi ńima, nu-ĭ sa pasă đi ńimika [Por.] | ||
старац (i. m.) — muoș /moș/ — чича је старац, човек у годинама — muoșu ĭe uom batrîn, uom în ań — чичин пар је баба — parĭakĭa lu muoș ĭe baba — живи са старцима заједно — traĭașće ku muoșî într-o kasă — старац није имао децу, па је преписао имање једном комшији, да га чува до смрти — muoșu n-avut fiśuorĭ, ș-a skris moșîĭa la un veśin, să vadă đi ĭel păn la muarće [Por.] | ||
Старац Крачун (i. m.) — MuoșuKraśun /Moș Crăciun/ — Старац Крачун је био неки зли старац, који је на дан Божића исекао руке својој баби, зато што му није брзо поставила ручак — Muoșu Kraśun a fuost vrun muoș rău, đi kare sa puvestîașće kă a taĭat mîńiļi lu baba luĭ în ḑîua lu Kraśun, pintru kă nu ĭ-a dat ĭut đi mînkare [Por.] | ||
старити (gl. nesvrš.) — bîtrîńi /bătrîni/ — жене на селу брже старе од мушкараца — muĭeriļi la sat bîtrîńiesk măĭ ĭuta đi kît uamińi — држ’ се, драганче, немој старити — țînće naĭkuță, nu bîtrîńi [Por.] | ||
Старица (i. m.) — Starițîu /Starețiu/ — Старица је име дугуљастог и високог остењка код Мајданпека — Starițîu ĭe numiļi lu un kîrșot lunguĭat șî nalt la Măĭdan — Буфани верују да је у Старици хајдук Рајко закопао седам товара блага — Bufańi kred kă-n Starițîu Raĭku aĭduku a-ngropat șapće tovară đe bań [Buf.] | ||
старост (i. ž.) — bîtrîńață /bătrîneţe/ — стигла га је старост — l-ažuns bîtrîńața — старинске песме, тзв. изворне — kînćiśe đi bîtrîńață — стари (нски) обичај — ađet đi bîtrîńață — старински човек, човек са старим, превазиђеним схватањима — uom đi bîtrîńață [Por.] | ||
старудија (i. ž.) — skulă /sculă/ — стара ствар је неки алат или суд који је стар, али га не бацаш већ га склањаш на страну, јер ти може затребати — skulă ĭe vrun alat or vrun vas kare ĭe batrîn, ma nu-l lapiḑ numa-l puń sus kă-ț va măĭ fi dă trĭabă — идем да испразним подрум од старих ствари, јер више нема слободног места од њих — ma duk să goļesk podrumu dă skuļe, kă nu ma-ĭiastă luok guol dă ĭiaļe [Mor.] — секира је алатка за обраду дрвета — sakurĭa ĭe skulă dă lukrat la ļemn — ковач има своје посебне алатке за обраду метала (Рановац) — ferarĭu arĭe skuļiļi luĭ adînsă dă lukrat la fĭer [Mlava] | ||
старудија (i. zb.) — budonuasă /lucruri vechi/ — старудија је гомила старих ствари, склоњених у неко ћоше, или у подрум, јер још нису за потпуно бацање на ђубриште — budonuasă sa ḑîśe la gramadă đi lomańe batrîńe, mutaće în vrun kuot, or în podrum, kă înga nus đi lupadat đi tuot în gunuoĭ [Por.] | ||
стас (i. s.) — staturĭ /stat/ — њен момак је јако згодан — baĭatu a iĭ ĭe tare frumuos la stat — тако мали и дебео нема никакав изглед — așa mik șî gras, n-are ńiś un stat — стат је свећа израђена по мери покојниковог тела, и скупљена у завојницу, стављена на његове груди — statu ĭe lumanare fakută pi masura lu trupu muortuluĭ, șă-nkolaśită, pusă pi pĭeptu luĭ [Por.] | ||
стати (gl.) — sta /sta/ — гурнуо ме је у страну, да не стојим поред њега, јер га је срамота — ma-npinsă în lăturĭ, să nu stau lînga ĭel, kî-ĭ rușîńe — немој ту стајати као стожерчина, иди, ради нешто — nu sta aśiĭa ka țapuońu, duće, lukră śeva — питао га је како стоји са парама, али овај није хтео да му каже — la-ntrabat kum stă ku bańi, ama ĭel n-a vrut să-ĭ spună — нисам за то и то, нећу да губим време на то и то — (u izr.) nu stau đi aĭa șî aĭa [Por.] | ||
стварање (i. ž.) — faśiare /facere/ — празно дело — faśiare guală — ниједно добро дело ти неће помоћи, сав си грешан — ńiś o faśiare bună nu-ț ažută, iș păkatuos đi tot [Por.] | ||
стега (i. ž.) — strîngatuare /strângătoare/ — стега је столарски алат — strîngatuarĭa ĭe alatu tișlerĭesk — у стеги се стежу туткалисане и ужљебљене даске, да се споје у једну, и учврсте — în strîngatuare s-a strîng blańiļi înžgĭebuiće șî tutkaļiće, sî sa aduńe întru-una, șî sî sa înțăpeńaskă — даске се спајају и стежу у стеги када столар праву даске за столове, које морају бити широке, а такве се не могу изрезати из једног трупца — blăńiļi sa adună șî s-a strîng în strîngatuarĭe kînd tișleru faśe blăń đi astaļe, kare trăbe să fiĭe larź, da așa nu puot sî sa skuată đin un tutuk [Por.] | ||
стегнут (prid.) — strîns /strâns/ — повез на џаку није био добро затегнут, па се џак одвезао и расуо — ļigatura la sak n-a fuost strînsă bińe, șî saku s-a đizļegat șî s-a varsat — возио је бицикл са стегнутим ланцем, и ланац је пукао — a mînat ruata ku lanțu strîns, șî lanțu a pokńit — имају паре јер су тврдице, циције — au bań kî sînt strînș, zgîrśiț [Por.] | ||
стезање (i. ž.) — strînsură /strânsură/ — конопац је сасвим слаб, неће издржати ни једно мало јаче затезање — sfuara ĭe slabă đi tuot, n-o sî țînă ńiś o strînsură kîta măĭ tare [Por.] | ||
стезати (gl. p. ref.) — strînźa /strânge/ — кад се трупац реже на стругари, треба да буда веома добро стегнут кланфама за греду којом се вуче по шинама — kînd sa taĭe tutuku la firizană, trăbe să fiĭe tare bun strîns ku klanfe đi bîrnă ku kare sa traźe pi șîń — срце ми се стегло кад сам видео како живе наши сточари у планини — mi sa strîns ińima în pĭept kînd am vaḑut kum traĭesk oĭari nuoștri la munće — дошао је ред на њега да говори, али кад је устао и видео колико га људи слуша, нешто му се стегло у грлу, и није могао — ažuns rîndu la ĭel să vorbĭaskă, ama kînd sa skulat ș-a vaḑut kîtă lume-l askultă, iî s-a strîns śoa-n gît, șî n-a putut [Por.] | ||
стеница (i. ž.) — străļiță /stelniţă/ — стеница живи у дрвету, у кући највише у сувим даскама, какве су биле оне од којих су били начињени кревети — străļița traĭașće-n ļiemn, în kasă măĭ mult pin blăń uskaće, kum a fuost aļa đin kare a fuost fakuće paturļi — стеница дању спава, а чим омркне, она креће — străļița ḑua duarme, da kum ńigurĭaḑă, ĭa pļakă [Por.] | ||
стењати (gl. ref.) — skrĭame /screme/ — има тежак затвор, и кад иде ради себе, стење, сирома, да се тресе цео клозет — s-a zaprit grĭeu, șî kînd sa duśe pintru ĭel, sa skrĭame, saraku, đi sa zgîndîră ișîtuarĭa întrĭagă [Por.] | ||
степеник (i. ž.) — trĭaptă /treaptă/ — степенице на старој кући имале су само два степеника, израђена од камених блокова — skărļi la kasa batrînă avut numa doa trĭapće, fakuće dîn bolovańe dî pĭatră — степениште куће на косини имало је више степеника — skărļi kășî la tîvaļiș avut trĭapće măĭ mulće [Zvizd] — баба је пала са једног степеника који се клатио, и поломила ногу — baba batrînă a kaḑut đi pi o trĭaptă kare s-a klăćinat, ș-a frînt piśuoru [Por.] | ||
степеница (i. s.) — bîsamak /basamac/ — камено степениште — bîsamaśe đi pĭatră — пао са горњег степеника, и поломио ноге — a kaḑut đi pi bîsamaku al đi sus, ș-a frînt kraśi [Por.] | ||
стидети се (gl. p. ref.) — rușîna /rușina/ — немој се стидети за било шта — nu ći rușîna đi fiĭe śe — не стиди се ничега — nu sa rușîńaḑă đi ńimika [Por.] | ||
стидљив (prid.) — sfiĭuos /sfios/ — од малих ногу су је учили да буде стидљива међу непознатим људима, да гледа у земљу, да ћути, да се не смеје — đi mikă a-nvațato să fiĭe sfiĭuasă întra lume ńikunoskută, sî sa uĭće-n pomînt, sî takă, să nu sa rîdă [GPek] | ||
Стилп (i. m.) — Stîlp /stâlp/ — Стилп се зове место источно од Мајданпека, код Белих Вода, где су радници секли трупце за рударска окна — Stîlp ĭe luok đi la Măĭdan kîtra rîsarit, la Apa Albă, unđe lukratuori a taĭat la stîlpi đi uokńe la rudńik — трупци који су се секли на Стиплу нису се мерили метром, него држаљем — șćumpi kare s-a taĭat la Stîlp nu s-a mîsurat ku mĭetru, numa ku držala — код Стилпа је била једна буква толико велика да се причало како је то највеће дрво у мајданпечким шумама — la Stîlp a fuost un fag atîta đi mare đi s-a puvestît kă ĭe măĭ mare ļemn în munțîļi măĭdanuluĭ — на Стилпу су се виделе неке старе зидине, и људи су често копали, мислећи да има закопаног блага — la Stîlp s-a vaḑut ńiskar zîdoviń batrîńe, șă lumĭa đes a sapat, ginđind kă ĭastă bań îngropaț — од Стилпа нема више ничег, целог га је затрпао коп данашњег рудника — đin Stîlp nu ma-ĭastă ńimka, ku tuot l-a kutrupit kopu alu rudńiku đi astîḑ [Por.] | ||
стипса (i. ž.) — ćipsă /alaun/ — ћурчије су мешали креч и стипсу кад су штавили коже за кожухе — kožokari a mestakat varu ku ćipsă kînd a ștavait fuoĭi đi kožuaśe [Crn.] — жена која је имала љубавника, када се растане с њим, кришом се доле протрља стипсом, да муж не примети како је скоро била с љубавником; стипса је тако „стегне”, да муж помисли да је она анђео од жене — muĭarĭa kare avut ibomńik, dupa śe s-a đisparțît đi ĭel, ku furiș a dat pi đi źuos ku ćipsa, să nu priśĭapă barbatu k-a fuost đi kurînd ku ibomńiku; ćipsa-ĭa atîta o „strînźe”, đi barbatu ginđașće kă ĭe ĭa înźir đi muĭarĭe [Por.] | ||
стићи (gl.) — aźunźe /ajunge/ — идући брзо, они су нас често сустизали на путу — mĭergînd ĭuta, iĭ đi mulće uorĭ ń-aźunźa pi drum — не може се стићи на све стране — nu sa puaće aźunźa în tuaće părțîļi — стиже је нека (непозната) болест, обизима је нека (тајанствена) сила — o aźunźe ś-o aźunźe [Por.] | ||
сто (br.) — sută /sută/ — преко стотину домаћина окупило се у селу да стане на пут комунистима, да им не узму имање за неки колхоз — pista o sută đi stăpîń s-adunat în sat să șća-n drum la partizań, să nu li ĭa moșîĭ-ļi đi vrun kolkoz — верује се да је некад било више људи који су живели преко сто година — sa krĭađe kă đemult a fuost măĭ multă lume kare a trait pista o sută đi ań [Por.] | ||
стог (i. s.) — porkuoń /porcoi/ — стог је гомила сена на покошеној ливади, направљена од скупљених навиљака — porkuoń ĭe gramadă đi fîn în ļivađe kosîtă, fakut đin kupițîaļe — ако је ливада на косој падини, стог се прави на грању, и људи га превлаче до пласта вукући то грање рукама — dakă ĭe ļivađa pi pođină kostîșată, porkuońu sa faśe pi tîrș, șî lumĭa ăl traźe pănă la klańe tragînd tîrș-aĭa ku mîńiļi — ако не могу стог да превуку на грању, људи набију под њега један колац који је ланцем везан за потегљицу, и до пласта превуку га запрегом — dakă nu puot porkuońu să-l tragă pi tîrș, lumĭa bagă un par supt ĭel, ļegat ku lanțu đi tînžală, șî pănă la klańe ăl trag ku vaśiļi înžugaće — од стогова сена прави се пласт — đin porkuoń đi fîn sa grîmađiașće klańa — стог не личи на пласт јер је много мањи, и нема стожер у средини — prorkuońu nu aduśe ku klańa kă ĭe mult măĭ mik, șî n-are țapă în mižluok [Por.] | ||
стог (i. s.) — stuog /stog/ — стог је гомила снопова жита на гумну, саденута ради вршидбе — stuog ĭe gramadă đi snuopĭ la are, sprimită đi trăirat [Por.] | ||
стожер (i. ž.) — țapă /ţeapă/ — стожер је дугачак колац који се набије у земљу, и око кога се дене стог — țapa ĭe par lung karĭe sî baće în pomînt, șî pi lînga kare sa gramađiașće klańa — клас пшенице има дугачке ости, а јечам још дуже — spiku đi grîu arĭe țîapĭe lunź, da uorḑu șî mîĭ lunź [Crn.] — претурио се пласт сена, јер је био саденут на падини, а стожер је био танак, од трулог дрвета, и преломио се по средини — s-a rîsturnat klańa ku fîn, k-a grîmađito la o pođină, da țapa a fuost supțîrĭe, șî đin ļiemn putrîd, șî s-a kurmat pista mižluok [Por.] | ||
стожер (i. m.) — stražăr /steajăr/ — стожер је био колац набијен у сред гумна, о који је био везан коњ који је ишао у круг и газио снопље на старинској вршидби — stražăr a fuost un par înțapat în mižluoku ări, đi kare a fuost ļegat kalu kare a mĭers în okuol ș-a gazît snuopi la trăiratu đi bătrîńață [Por.] | ||
стожерчина (i. s.) — țapuoń /țăpoi/ — исекао је једну стожерчину, као да ћемо денути стог до неба — a taĭat un țapuoń, parke faśem klańe pănă-n śĭerĭ — стоји као стожерчина каже се за неког који стоји, а треба да се сагне да нешто ради — (u izr.) stă ka țapuońu sa ḑîśe đi vrunu kare stă-n piśuare, da trăbe sî sa apļiaśe să lukre śuava [Por.] | ||
стока (i. ž.) — vită /vită/ — говедо је домаћа животиња, коју човек чува и храни — vita ĭe žuavină đi kasă, kare uomu o pazîașće ș-o arańașće — имамо малу и велику стоку — avĭem viće marĭ șî viće miś — у малу стоку спада овца, јагње, коза, јарац, јаре — vită mikă ĭe uaĭa, berbĭeku, mńelu, kapra, pîrśu, ĭedu — у крупну стоку спада крава, во, теле, коњ, кобила, ждребе и магаре са магарицом — vită mare ĭe vaka, buou, vițălu, kalu, ĭapa, mînḑu șî magarĭu ku mîgarița — пси и мачке нису стока него животиње — kîńi șî mîțî nu sînt viće numa žuaviń — дивља животиња — vită sîrbaćikă — питома животиња — vită blîndă [Por.] | ||
столац (augm.) — astaluoń /astaloni/ — вукао је за собом, из старе куће, један огроман сто, и није могао да га унесе у нову кућу него га је оставио испод шупе — a tras dupa ĭel, đin kasa batrînă, un astaluoń ku tuot, șî n-a putut să-l baźe-n kasa nuauă numa la lasat supt șupă [Por.] | ||
столњак (i. m.) — țîańik /ţănic/ — простри столњак, и постави ручак — înćinźe țîańiku, șî puńe prînḑu [Crn.] — кроз „ценик” су цедили цеђ, када су прали веш на валову (Танда) — pin țîăńik a strîkurat ļeșîĭa kînd a spalat skimburļi la albe [Por.] | ||
стомак (i. ž.) — tîrfă /târfă/ — боли ме стомак; надуо ми се стомак — ma duare tîrfa; mi sa umflat tîrfiļi — кад те млатнем мотком, има да исповратиш стомак заједно са изнутрицом — kînd îț zdau o buată, o să vĭerș burta ku tîrfîļi ku tuot [Por.] | ||
стража (i. ž.) — stražă /strajă/ — свако кад умре и пређе на онај свет, смењује на стражи онога који је умро пре њега — (ver.) tot nat kînd muare, șî kînd trĭaśe pi lumĭa-ĭa, ăl skuaće đi la stražă pi aăla kare a murit înainća luĭ [Por.] | ||
стражар (i. m.) — stražăr /străjer/ — стражар је наоружан човек који чува нешто од лопова — stražărĭ ĭe uom înarmat kare pazîașće śuava đi uoț — последњи покојник у селу је стражар на рајском брвну, и он чува брвно док не умре следећи сељанин, који ће га сменити на страже — (ver.) al đi la urmă ś-a murit în sat ĭe stražărĭ la punća raĭuluĭ, șî ĭel pazîașće punća pănă nu muare alt saćan, kare ăl skuaće đi la stražă — рај има стражара који пази да не уђе било ко, и који се зове Рајски Стражар — (ver.) raĭu are stražărĭ kare pazîașće să nu tuńe fiĭe kare, șă-l kĭamă Pîndarĭu Raĭuluĭ [Por.] | ||
стран (prid.) — strin /străin/ — после првог рата населили су се код нас неки Цигани, трубачи, донели су стране песме и покварили наше старе — dupa rato-l đintîń, s-a kîsîtorit la noĭ ńișći țîgań, bandaș, ń-a dus kînćiśe strińe ș-a strîkat pĭ-aļi nuaștre aļi batrîńe — остало је село пусто, младост је отишла у туђу земљу — a ramas satu pustîń, s-a dus ćińerișu în țară strină [Por.] | ||
страна (i. ž.) — parće /parte/ — нико му није држао страну, остао је сам, сирома — ńima n-a țînut parća luĭ, a ramas sîngur, saraku — склонио га је у страну — ĭ-a dat la o parće — четворостран — în patru părț — ко дели, себи додели — (izr.) kare taĭe, parće-ș faśe — лева страна, десна страна — parća stîngă, parća đirĭaptă — узео је ливаду да је коси у наполици — a luvat ļivađa să kosaskă-n parće [Por.] | ||
страћара (i. ž.) — bușćoruagă /boșorog/ — страћала је стара оронула кућа (Танда) — bușćoruagă ĭe koļibă batrînă, urńită [Por.] — стара оронула колиба, у којој дува на све стране (Лесково) — bușćoruog, koļibă batrînă, spartă, în kare traźe în toaće părțîļi [GPek] | ||
страх (i. ž.) — ćamă /teamă/ — у народ се увукао некакав страх од гладовања — în lume s-a bagat o ćamă đi fuamiće — деца су од страха лечена бајалицама — kopiĭi đi ćamă s-a ļekuĭit ku điskînćik [Crn.] | ||
страховати (gl. p. ref.) — ćemĭa /teme/ — зашто би се плашио вампира, ако вампира нема? — đi śe ć-aĭ ćemĭa đi moruoń, daka moruoń nu ĭastă? — сељак највише стрепи од суше и од града — saćanu mîĭ mult sî ćamĭe đi sîaśită șî đi pĭatră [Crn.] — од кад сам се удала, муж ме сумњичи због Петра, јер ми је некада био момак, а ја са човеком сада немам ништа — đi kînd m-am mîritat, barbatu ma ćamĭe ku Pîătru, kî mĭ-a fuost vrodată baĭat, da ĭuo ku uomu akuma n-am ńimika [Por.] | ||
страшило (i. ž.) — strașură /sperietoare/ — страшило је направа у облику одрпаног човека, постављена у средину њиве пуне рода, да плаши птице — strașură ĭe o žukariĭe fakută ka uomu în țuaļe rupće, înțapată în mižluoku luokuluĭ pļin đi ruod, sî spomînće păsîrļi — поред страшила, многи су плашили птице и терали их са својих њива помоћу чегртаљке — pi lînga strașură, mulț a spumîntat păsîrļi șî ļ-a dudait đi pi luokurļi luor ku tuakă [Por.] — поставио сам страшило у кукурузу (Малајница) — am pus spomînta în porumb [Pad.] | ||
стрела (i. ž.) — saźată /săgeată/ — стрела је била ловачко оружје, направљена од једног штапа са оштрим металним врхом, која се избацивала из лука — saźata a fuost arma vînatorilor, fakută đintr-un bît ku vîr đi fĭer askuțît, kare s-a arunkat đin ark — брз као стрела — ĭut ka saźata [Por.] | ||
стрелац (i. m.) — arkaș /arcaș/ — стрелац је био човек наоружан луком и стрелом — arkaș a fuost uom înarmat ku ark șî saźată — добар стрелац је човек који може пушком да погоди све што узме на нишан — bun arkaș ĭe uom kare puaće să putrîvĭaskă ku pușka tuot śe ĭa la nișan — ретки су били добри гудалари по нашим селима, па су виолинисти сами поправљали гудала која су им се ломила — rar a fuost arkaș buń pin saćiļi nuaștre, șî lîutari măĭ mult sîngurĭ a ogođit arkurļi kare ļi s-a frînt [Por.] | ||
стрелац (i. m.) — săźetar /săgetar/ — стрелац је затегао лук, стрела је излетела и погодила јелена у плећа — săźetarĭu a tras arku, saźata a zburat ș-a lovit śerbu în spaće [Bran. | ||
стрес (i. ž.) — skuturat /scuturat/ — тешко је оболела од стреса, кад је чула да јој је умрла мајка — s-a bulnavit tare đi skuturat, kînd auḑîț kî ĭ-a murit mumî-sa — време је за трешење шљива — vrĭamĭa đi skuturat pruńiļi [Por.] | ||
стреха (i. ž.) — streșînă /streașină/ — стреха је део крова на кући, који прелази спољне зидове, и чува их од кише — streșînă ĭe un parśel đi astrukamîntu kășî, kare trĭaśe în afară đi parĭeț, șî-ĭ pazîașće đi pluaĭe — снег се топи, и вода капље са стрехе као кад пада киша — zapada sa topĭașće, șî apa pikură đi pi streșînă ka kînd pluaĭe [Por.] | ||
стрина (i. ž.) — uĭnă /uină/ — стрина је жена очевог брата — uĭna ĭe muĭarĭa lu fraćiļi lu tata — стринин муж је стриц — uomu lu uĭna ĭe uĭkă [Por.] | ||
стриц (i. m.) — uĭkă /unchi/ — Власи зову ујаком и стрица, очевог брата — Rumîńi ḑîk uĭkă șî la fraćiļi lu tată [Por.] | ||
стрм (prid.) — stîrminuos /străminos/ — јако стрмо — tare stîrminuos — од куће на доле терен је стрм, можеш да силазиш само пешке — đi la kasă-n vaļe luoku ĭe stîrminuos, puoț kubarî numa pi piśuare [Por.] | ||
стрмен (i. ž.) — rîpă /râpă/ — стрмен је велика стрмина на терену — rîpă ĭe stîrmină mare pi pomînt — моје имање је само голо стрмење — moșîĭa mĭa ĭe numa ńișći rîpe guaļe [Por.] | ||
стрмина (i. ž.) — stîrmină /strămină/ — наша брда су само голе стрмине — śuośiļi nuaștre sînt numa stîrmiń guaļe — нисам косио свуда, где је била падина, оставио сам траву за стоку (Тополница) — n-am kosît đ-arîndu, unđ-a fuost stîrmină am lasat fîn đi viće [Por.] | ||
стрмо (prid.) — țîrmuruos /ţărmuros/ — тамо је толико стрмо да ни коза не може да пасе — akoluo ĭe așa đi țîrmuruos đi ńiś kapra nu puaće sî paskă [Crn.] | ||
стрнадица (i. ž.) — prĭesură /presură/ — стрнадица је птица певачица, гнезди се у трави, на земљи — prĭesură ĭe pasîrĭe kîntatuarĭe, sa kuĭbĭaḑă-n ĭarbă, pi pomînt [Por.] | ||
стрњак (i. m.) — stîrńak /miriște ?/ — стрњак је камењар са остењацима и шумом, без њива — stîrńaku ĭe luok petruos ku kļanțurĭ șî padure, fara luokurĭ — код нас има много стрњака као званих места — la nuoĭ ĭastă mulće stîrńaśe ku nume [Gpek] — стрњак је камењар зарасо у траву, необрадиво место, добро само за козе (Танда) — stîrńak ĭe petriș ĭarbuos, luok ńemuśituorĭ, bun numa đe kapre [Por.] | ||
стрњика (i. ž.) — grîńișće /miriște/ — стрниште је њива са које је пожњевено жито — grîńișće ĭe luoku đi pi kare ĭe sîśarat grîu [Por.] | ||
стрњика (i. ž.) — gîrńișće /miriște/ — стрњика је пожњевено поље — gîrńișće ĭe luok sîśarat [Por.] | ||
стрњика (i. ž.) — mirișće /miriște/ — стрњика је њива са житарицом после жетве — mirișće ĭe lok ku mărunțîș dupa śe s-a săśerat [Crn.] | ||
стругара (i. ž.) — firizană /firizană/ — на стругари се режу даске из дебелих трупаца — la firizană sa taĭe blîăń đin tutuśe gruasă — старе стругаре су биле на истим местима са воденицама, и њих је покретала вода на исти начин као и воденицу — firizańiļi batrîńe a foust la un luok ku muorîļi, șă pi ĭaļe a mînat apa tuot într-un fĭeļ ka pi muară [Por.] | ||
стругара (i. ž.) — stružńiță /strujniţă/ — стругара је била велика тестера коју је преко долапа и каиша покретала вода са јаруге — stružńița a fuost firiz mare, kare pista dolap șî kurao l-a mînat apa đi pi ĭarugă [GPek] | ||
стругати (gl.) — dîrai /târâ/ — кад су кола закочена, точак струже по земљи — kînd ĭe karu înpeđakat, ruata dîrîĭe pi pomînt [Crn.] | ||
Стружница (i. ž.) — Stružńiță /Strujniţă/ — Стружнице, свано место између Рудне Главе и Влаола, у Горњем Поречу — Struźńiță, așa numit luok întra Arnaglaua șă Vlauļa, în Porĭeśa đi Sus — Стружница се тако зове јер је некада ту неко држао стругару на воду — Stružńiță așa sa kĭamă, kă vrodată aśiĭa a țînut vrunu vro firizană la apă [Por.] | ||
струна (i. s.) — skuturatu /scuturatu ?/ — од струне обољевају жене, кад им се желудац спушта у доњи део стомака — đi skuturatu sa bulnavĭesk muĭeriļi, kînd ļi kađe rînḑa la burta muaļe — струну су лечиле бабе које су знале масирањем да врате желудац на место — skuturatu a ļikuit babiļi, kare a șćut să tragă rînḑa napuoĭ [Por.] | ||
струна (i. ž.) — kuardă /coardă/ — струна је уплетена од јако такних жица или конаца — kuarda ĭe înpļećită đi žîță or đi ață tare supțîre — виолина има четири жице, најдебља свира дубоко а танка даје високе тонове — lauta are patru kuorḑ, kuarda a măĭ gruasă kîntă gruos, da a supțîrĭe dă glasurĭ supțîrĭ [Por.] | ||
стршљен (i. m.) — gîrgaun /gărgăun/ — стршљени су опасни, кад те уједу сав отекнеш, а можеш и да умреш — gîrgauńi sînt răĭ, kînd ći muśkă ći umfļi tuot, da puoț șî sî muorĭ [Por.] | ||
стршљеново гнездо (i. s.) — gîrgaunar /gărgăunar/ — стршљеново гнездо је као нека шубара, окачена о греду на тавану, или залепљена на дрво, а стршљени се гнезде и у шупљлем стаблу — kuĭbu lu gîrgaun ĭe fakut ka un kîśulan, atîrnat đi vro grindă în puod, or ļipit pi vrun ļiemn, da sa kuĭbarĭesk gîrgauńi șî-n butuarkă [Por.] | ||
страх (i. ž.) — frikă /frică/ — спопао ме је страх — s-a pus frika pi mińe — велики страх — frikă mare — потрес’о се од страха када је једном ноћу прошао поред гробља, и отада њи дању не пролази туда — s-a skuturat đi frika kînd a trĭekut odată nuapća pi lînga morminț, șî đ-atunśa ńiś ḑîua nu trĭaśe pi akolo [Por.] | ||
страшан (prid.) — frikuos /fricos/ — страшно много сам се плашио вампира — tare frikuos m-am ćemut đi moruoń — кад погледам са литице на доле, толико је страшно да ме језа хвата — kînd ma uĭt đin kļanț în vaļe: atîta ĭe đi fikuos, đi fiorļi ma ĭau [Por.] | ||
сту (uzv.) — stu! /stu!/ — викну јако „сту! сту! сту-назад!” и волови сами стукнуше натраг — zberă tare „stu! stu! stu-napuoĭ! ” șî buoĭi sîngurĭ stokńiră îndarăt [Por.] | ||
стуб (i. m.) — bunduk /bunduc/ — код нас у Танди каже се „бундук”, у Рудној Глави „шћумп”, опет у другим селима „шћенап”, а чуо сам од једног пријатеља из Волује да га зове „паласат”, или тако некако, а то му дође као палисада — la nuoĭ în Tanda sa ḑîśe bunduk, la Arnaglaua șćump, ĭar pin alće saće sa ḑîśe șćenap, da am auḑît đi la un prĭaćin đin Valuĭa kă-ĭ ḑîśe palasat, or așa kumva, da ĭa kam vińe ka palisadă — кад се прави ограда, стубови се укопавају у земљу, по три корака се остави између њих, а на њих се окаче баскије, о које се прикивају тарабе — kînd sa faśe gardu, bunduśi sa îngruapă în pomînt, kîći triĭ pașurĭ sa lasă întra iĭ, da đi iĭ sa prind doă kuorḑ, pi kare sa bat tarăbiļi [Por.] | ||
стуб (i. m.) — stîlp /stâlp/ — стока се шкропи светом водицом помоћу једног струка босиљка — vićiļi sa stropĭesk ku moļidva ku un stîlp đi busuĭuok — није лепо да идеш на гробље само са једним струком цвета — nuĭe frumos să će duś la morminț numa ku un stîlp đi fluare — дирек је дрво исечено, очишћено од грања и скраћено према потребној мери — stîlp ĭe ļemn taĭat, kurațat đi krĭanźe șă skurtat pi masură śe trăbe [Por.] | ||
стуб (i. m.) — perpeļak /prepeleac/ — ја се попех на стуб, да видим козе шта ми раде — (stih) ma suiĭ în perpeļak să văd kapriļi śe fak [Por.] | ||
стуб (i. m.) — puop /pop/ — стуб је усправна греда чији се доњи дело усађује у темељачу, а на горњи део се насади тавањача, да би цео зид брвнаре стајао чврсто — puop ĭe bîrnă kare ku vîru al điźuos sa-nțapă în bulvanu koļibi, da pi kapu al đisupra să kulkă grindă, đi tuot parĭaćiļi bîrnarĭețî să șća țapîn [Por.] | ||
стубац (i. m.) — stobuor /stobor/ — стубац је дрвени колац у огради, наоштрен на врху и набијен у земљу — stobuorĭu ĭe un par đi ļiemn în gard, askuțît la vîr șî înțapat în pomînt — коље у огради је уплетено прућем — stobuori în gard sînt împļećiț ku nuĭaļe — ограда од коља — gard đi stobuorĭ [Por.] | ||
стубац камина (i. m.) — stalpĭaće /stâlp ?/ — стубац камина је дрвени стуб, постављен са стране камина зиданог од камена, да држи камен да се не распе — stalpĭaće ĭe un stîlp đi ļemn, pus la o parća kaminuluĭ zîđit đi pĭatră, să țînă pĭatră să nu sa rîsîpĭaskă — сваки камин у брвнари је имао два ступца, јер је био сазидан од камена да се колиба не би упалила — tuot kaminu în bîrnarĭață avut doĭ stalpĭeț, k-a fuost zîđit đi pĭatră să nu sa aprindă koļiba [Por.] | ||
стублина (i. s.) — șćubeĭ /știubei/ — памтим како је моја баба говорила да носи воду са кладенца на обрамици — țîn minće kum baba mĭa vorbĭa kă duśe apă pră kobilkă dă la șćubeĭ [Pom.] — на Дели Јовану има место које се зхове Три кладенца — pi la Guol ĭastă luok kare sa kĭamă Triĭ șćubĭaĭe [Por.] | ||
стукнути (gl. p. ref.) — stokńi /stucni/ — није могао да стукне волове на низбрдици, па су кола прешла преко њега — n-a putut să stokńaskă buoĭi la pripur, ș-a trekut karu pista ĭel — кад хоћеш да стукнеш волове, викнеш „сту-назад”, а коњу викнеш „цурик” — kînd vrĭeĭ să stokńeșć buoĭi, zbĭerĭ „stu-napuoĭ”, da la kal zbĭerĭ „țurik” — храбар човек, не узмиче ни пред ким — vîlvuos uom, nu sa stokńașće la ńima [Por.] | ||
субота (i. ž.) — sîmbîtă /sâmbătă/ — субота је шести дан у седмици, између петка и недеље — sîmbîta ĭe a șasîļa ḑî în stamînă, întra vińirĭ șă dumińikă [Por.] | ||
сув (prid.) — uskat /uscat/ — месецима не пада киша, и поред реке земља је сасвим сува — nuĭe pluaĭe ku luńiļi, șî pi lînga rîu pomîntu ĭe uskat đi tuot — пливао је Дунавом, пливао, и када је изашао на суво, пао је на колена, и захвалио се светом Николи што га је извукао на обалу — a notat pi Dunîre, a notat, șî kînd a ĭeșît la uskat, ĭel a kaḑut în źanunkĭ, șî a mulțamit la svići Ńikola kă la skuos la marźină — испила га болест, лежи мршав, само су кост и кожа остали од њега — la supt buala đi tuot, ḑaśe uskat, numa uosu șî pĭaļa a ramas đin ĭel [Por.] | ||
сув (prid.) — săk /sec/ — суво је место које је имало воде, па је пресушило — săk ĭe luok kare avut apă, ș-a sakat — сува долина је долина којом тече река која лети пресушује — vaļa sakă ĭe vaļe pi kare kurźe rîu kare sakă pista vară — суви поток се зове поток који има воду понекад у пролеће, а преко лета пресуши — ogașol săk sa kĭamă ogaș kare are apă kînd șî kînd în primovară, da pista vară sakă [Por.] | ||
сув (prid.) — zbiśit /zbicit/ — изашло је Сунце, и сада је земља сасвим сува, роса је испарила — a dat suariļi ș-akuma pomîntu ĭe zbiśit kalumĭa, ruaua s-a dus [Por.] | ||
суварак (i. ž.) — uskatură /uscătură/ — суварак је осушено дрво, а најчешће се тако зову осушене гране које труле по земљи — uskatură ĭe ļiemn uskat, da măĭ đes așa sa kĭamă krĭanźe uskaće kare putraḑăsk pi pomînt — некада су многи умирали од сушице — đimult mulț a murit đi uskatură — мршавко је човек висок, мршав и боилестан — uskatură ĭe uom înalt, slab șî bolnau [Por.] | ||
суд (i. s.) — vas /vas/ — стари Власи, који су живели у земуницама, нису имали много судова — Rumîńi aĭ batrîń, kare a trait în borđiĭe, n-avut mulće vasă — има судова за спремање јела и судова за јело, судова за воду и прање, и судова за мужу и прављење сира — ĭastă vasă đi fakut mînkarĭa șî vasă đi mînkat, vasă đi apă șă đi spalat, șă vasă đi muls șă đi fakut brînḑă — на Чисти уторак прали су се сви судови у кући цеђом — (kal.) la Marța vasîlor s-a spalat tuaće vasurļi în kasă ku ļeșîĭe [Por.] | ||
судбина (i. ž.) — ḑîsa /zisă/ — усуд је она сила која одређује човекову судбину у часу рођења — ḑîsa ĭe sîla-ĭa śe rașîașće suđina uomuluĭ, în śasu nașćiri — није му суђено да буде — (u izr.) nu ĭ-a ḑîs sî fiĭe — ваљда му је тако суђено — basanka așa ĭ-a ḑîs — имао је злу судбину — avut o ḑîsă rîa — растали су се, она ваљда није била његова суђеница — s-a đisparțît, ĭa basanka n-a fuost ḑîsa luĭ [Por.] | ||
судбина (i. ž.) — skrisă /scrisă/ — судбина човека одређује се на рођењу, кад му дођу три суђаје и пресуде му цео живот — skrisa la uom sa faśe la nașćire, kînd vin triĭ ursatuorĭ șă-ĭ ursaḑă traĭu-n trĭeg — од своје судбине човек не може да утекне — đi skrisa luĭ uomu nu puaće să skîape [Por.] | ||
судбина (i. ž.) — ursa /ursă/ — судбина је човеков живот који му треће вече по рођењу одређују суђаје — ursa ĭe traĭu uomuluĭ kare a triĭļa sărĭ dupa nașćirĭe rînduĭe ursatuoriļi — судбина је једном одређена, и не може се мењати никад и ничим — ursa ĭe odată rînduită, șî nu sa puaće skimba ńiśkînd șî ńiśkum [Por.] | ||
суђаја (i. ž.) — ursatuare /ursitoare/ — суђаја је онострано женско биће које долази треће вече по рођењу детета, да му одреди судбину — ursatuarĭa ĭe însă muĭerĭaskă đi pi lumĭa alaltă kare vińe a triĭļa sărĭ dupa nașćirĭa kopiluluĭ, să-ĭ rînduĭe daćina — суђаја живи по пећинама, и могу је видети само жене које су обузете шојманкама — ursatuarĭa traĭașće pin pĭeșćirĭ, ș-o puot veđa numa muĭerĭ kare sînt luvaće đi șoĭmań [Por.] | ||
суђеник (i. ž.) — suđină /sudină/ — суђеник је мушкарац коме су Суђаје прорекле кад се родио да ће бити муж неке одређене жене — suđină ĭe voĭńik kare Ursa la ursat kînd s-a fakut să fiĭe barbatu alu vro muĭere adînsă — момак који умре неожењен, налази своју суђеницу на оном свету — baĭat kare moare ńinsurat, gasașće suđina luĭ pi lumĭa-ĭa [Zvizd] | ||
сужавање (i. ž.) — sugrumatură /sugrumătură/ — ишли су колима до једног места, и наишли на сужавање које им није дало да иду даље — a mĭers ku karu pănă la un luok, ș-a dat pista o sugrumatură kare nu ļ-a dat sî măĭ mĭargă înainće [Por.] | ||
сужавати (gl. p. ref.) — strîmta /strâmta/ — каже се да се нешто сужава кад му се смањује ширина — sa ḑîśe kî sa strîmćaḑă śuava kînd iĭ sa mićikuļaḑă lațîmĭa — сузили му ногавицу превише, и сада не може да обиче панталоне — ĭ-a strîmtat śuariku prĭa mult, ș-akuma nu puaće să-nbraśe pîntaluońi [Por.] | ||
сужен (prid.) — strîmtat /strâmtat/ — не може се прећи колима преко превоја, јер је пут јако сужен од ових последњих киша — nu sa puaće treśa ku karu pista kurmatură, kă drumu ĭe rău strîmtat đi pluoiļe-șća đi kurînd — одједном му се учинило да се соба смањила, да је толико сужена, каже, да се залепио зид за зид — odată i-sa-n parut kî suoba sa mićikulat, parke ĭe atîta strîmtată, spuńe, đi s-a ļipit parĭaće đi parĭaće [Por.] | ||
сужен (prid.) — sugrumat /sugrumat/ — наша река од једног места на даље, тече сасвим сужено — rîu nuostru đi la un luok înkoluo mĭarźe sugrumat đi tuot [Por.] | ||
суза (i. ž.) — lakrîmă /lacrimă/ — кад сам је видео, сузе су ми саме потекле — kînd o vaḑuĭ, îm pļekară lăkrîmiļi sîngure [Por.] | ||
сузити (gl. p. ref.) — sugurma /sugruma/ — сузио се по средини — s-a sugrumat pista mižluok [Por.] | ||
сузити (gl.) — lakrîma /lăcrima/ — жали се да му сузи лево око већ два-три дана — sa vaĭtă kă-ĭ lakrîmĭaḑă uokĭo-l stîng vro doă-triĭ ḑîļe [Por.] | ||
сукно (i. m.) — śuarik /cioarec/ — сукно је тканина која се тка у разбоју — śuarik ĭe pînḑă kare sa țîasă în razbuoĭ — доколеница је врста чарапе од сукна, која је покривала женску ногу до колена — śuarik ĭe un fĭeļ đi śarap đin śuarik, kare astrukat piśuoru muĭeri pănă la źanunkĭ — доколенице су жене носиле док се нису појавиле плетене ћарапе — śuariśi muĭeriļi a purtat pănă n-a ĭeșît śarapĭ fakuț ku aśe — преко доколеница жене су обувале калчине — pista śuariś muĭeriļi a-nkalțat kalțuoń — ногавица је део панталона у који се увлачи нога — śuarik ĭe o parća lu pîntaluoń, în kare sa bagă piśuoru [Por.] | ||
сумпорисати (gl.) — țîmpuri /ţămpori/ — сутра ћу сумпорисати бурад за вино — mîńe oĭ țîmpuri butuańiļi đi vin [Crn.] | ||
сумрак (sint.) — kap đi murg /amurg/ — стигао је кући у сумрак — ažuns la kasă în kap đi murg [Por.] | ||
Сунце (i. m.) — suare /soare/ — сунце је звезда која се креће небом, и осветљава земљу — suariļi ĭe stauă kare mĭarźe pi śerĭ, șî viđerĭaḑă pomîntu — сунце се рађа ујутру на устоку — suariļi rasîare đimińața la rîsarit — сунце је највише на небу у подне — suariļi ĭe măĭ sus pi śerĭ la amńaḑîț — сунце увече залази на западу — suariļi sara zavîrńe la apus — стари Власи су јако водили рачуна да не псују сунце, земљу и хлеб — (mag.) rumîń-aĭ batrîń tare a bagat sama să nu-nžure suariļi, pomîntu șî pîńa [Por.] | ||
сунцокрет (sint.) — fluarĭasuariluĭ /floarea-soarelui/ — стари Власи су ретко сејали сунцокрет; ако су га и сејали, сејали су га по ободу њиве, као неку врсту ограде — rumîńi aĭ batrîń rar a pus fluarĭa suariluĭ; dakă a vi șî puso, a puso pi marźina luokuluĭ, ka un fĭeļ đi gard — семе сунцокрета се сушило и кувало, и стављало као облог на убијено место — samînțîļi alu fluarĭa suariluĭ ļ-a uskat, ļ-a fĭert șî ku ĭaļe s-a ļegat la luok unđe sa vi uśis [GPek] | ||
сунчаница (sint.) — pîlariĭașărpeluĭ /pălăria șarpelui/ — сунчаница се познаје по прстену који има на дршци, на један прст испод шеширића — pîlariĭa șărpeluĭ sa kunuașće pi un ińel kare are pi kuadă, la un źeĭśt supt pîlariĭe — сунчаница је јестива гљива која расте у опалом лишћу на обалама планинских потока, а може се наћи и на ливадама — pîlariĭa șărpeluĭ ĭe śuparkă mînkatuare kare dă pin frunḑă, kaḑută pi marźińiļi lu ogașăļe munțășć, da sa puaće gasî șă pi ļivĭeḑ — сунчаница са потока много је слађа од оне са ливада — pîlariĭa șărpeluĭ đi pi lînga ogașă, mult ĭe măĭ dulśe đi kît a đi pi ļivĭeḑ — „змијин шешир” — pîlariĭa șărpeluĭ [Por.] | ||
супруга (i. ž.) — ńevastă /nevastă/ — оженио се млад, али се са својом супругом слагао добро — s-a kîsatorit ćinîr, ama ku ńevasta luĭ s-a ogođit bun — „снаја” каже млађа јетрва старијој — „ńevastă” ḑîśe kumnata măĭ ćinîră la a măĭ batrînă [Por.] | ||
сурван (prid.) — surupat /surpat/ — видиш оно земљиште обурвано на путу: свима смета, а нико га не склања — vĭeḑ pomînto-la surupat îna drum: pi tuoț iĭ sminćiașće, da ńima nu-l mută [Por.] | ||
сурвати (gl. p. ref.) — surupa /surpa/ — можда ће се то земљиште обурвати после ових киша, а људи немају где да беже — puaće fi pomînto-la sa va surupa dupa pluoĭ-ļe-șća, da lumĭa n-are uń să fugă [Por.] | ||
сурвина (i. ž.) — surupină /surupină/ — сурвина је стрмина настала од обурваног земљишта — surupina ĭe kostîș fakut đin pomînt surupat [Por.] | ||
Сурдуловић (i. zb.) — Surduļeșći /Surdulești/ — Сурдуловић је надимак породице чији је предак био глув дуже време — Surduļeșći ĭe poļikră ńamuluĭ lu kare vrun stramoș a fuost surd multă vrĭame — презиме Сурдуловић има једна велика фамилија у Црнајци — poļikră Surduļeșći are un ńam mare în Țîrnaĭka [Por.] | ||
сурутка (i. m.) — ḑăr /zer/ — од куване сурутке прави се вурда — đin ḑăr fĭert sî faśe urdă [Crn.] — сурутка се добија од подливеног млека, кад се каша оцеђује кроз цедиљку — ḑăru sa kapîtă đin lapće înkegat, kînd sa străkură kașu pin strîkuratuare — сурутку су давали свињама — ḑîăru a dat la puorś [Por.] | ||
сусед (i. m.) — veśin /vecin/ — ја сам добро живео са мојим суседима, само сам са сусетком био мало неваљао — ĭuo am trait bińe ku veśińi miĭ, numa kîta ku veśina am fuost kam ńibunaćik [Por.] | ||
сусед (i. s.) — komșîĭe /comșie/ — блиски смо суседи, и живимо добро — sînćem komșîĭ apruape, șă traim bun [Por.] | ||
суснежица (i. s.) — mn.fulgurĭ /fulg/ — долази талас суснежице, ускоро ће почети да пада снег — vińe un fulg đi zapadă, akuș sa puńe să ńingă [Por.] | ||
сусрет (i. ž.) — întîńală /întâlniire/ — отишао је у село, на сусрет са неким трговцима — s-a dus în sat, la întîńală ku ńiskaĭ ńigustuorĭ — некад, при сусрету са старијима, млади су им љубили руку — đemult, la întîńală ku aĭ batrîń, aĭ ćińirĭ ļ-a țukat mîna — сусрет беше кратак, јер су сви журили — întîńala fu skurtă, kă tuoț a grabit [Por.] | ||
сутра (pril.) — mîńe /mâine/ — сутра је празник, не ради се ништа — mîńe ĭe sîrbatuare, nu sa lukră ńimika — јуче, данас и сутра имам госте — ĭerĭ, astîḑ șî mîńe am guoșć — данас-сутра, не зна се кад — astîḑ-mîńe, nu sa șćiĭe kînd — живим од данас до сутра — traĭesk đi astîḑ pănă mîńe [Por.] | ||
сутрадан (pril.) — mîńeḑî /mînezi/ — тек сутрадан су приметили да девојке нема код куће, побегла је преко ноће за свог првог момка — tuma mîńeḑî a vaḑut iĭ kă fata nuĭe la kasă, a fuźit pista nuapće dupa baĭatu iĭ al đintîń [Por.] | ||
суша (i. ž.) — sîaśită /secetă/ — суша је време без кише — sîaśită ĭe ćimp fara pluaĭe — велика суша — mare sîaśită [Por.] | ||
сушан (prid.) — săśetuos /secetos/ — није падала киша два месеца, и лето је било сушно — n-a ploĭat doa luń, șî vara a fuost săśetuasă [Por.] | ||
сушити (gl. p. ref.) — uska /usca/ — није пала киша одавно, почело се све сушити — n-a ploĭat đemult, înśepu tuot sî sa ușće — жена ми суши рубље на сунцу, а ја сушим гаће на камину — muĭari-mĭ-a uskă rufiļi la suare, da ĭuo usk izmĭańiļi la kamin — осушило се цвеће, треба га залити што пре — sa uskară fluoriļi, trăbă udaće măĭ îndată — осушила ми се уста од жеђи — mi s-a uskat gura đi sîaće [Por.] | ||
схватити (gl. ref.) — nădăi /nădăi/ — схваташ шта хоћу да ти кажем? — ći nadăĭ śe vreu să spun? [Por.] | ||
само (vez.) — numa /numa/ — отишли су сви, остао је само један — s-a dus tuoț, a ramas numa unu — живим добро, имам само једну бригу: да сину направим свадбу — traĭesk bun, am numa o grižă: să fak nunta la kopil — знамо какав је он, него кажи нама какав си ти — șćim kum ĭe ĭel, numa spuńe noa kum ĭeș tu [Por.] | ||
сачекивање (i. ž.) — îngăduĭală /îngăduială/ — узалуд толико наше чекање, гости не дођоше — đi źiaba atîta îngăduĭală đi nuoĭ, guoșći nu veńiră [Por.] | ||
| т | ||
та (zam.) — aĭa /aia/ — та храна није добра — aĭa mînkarĭe nuĭe bună — та каца цури — aĭa pućină kurĭe — то време је прошло давно — aĭa vrĭamĭe a trekut đimult [Crn.] — та девојка је јако лепа — aĭa fată ĭe tare frumuasă — нисам за „оно” сада — nu stau đi „aĭa” akuma [Por.] | ||
табан (i. ž.) — talpă /talpă/ — кад сам био дете, лети сам стално ишао бос, и била ми је кожа на табанима дебела и рапава као церова кора — kînd am fuost kopil, vara am mĭers tuot đeskulț, șî mĭ-a fuost pĭaļa pi tălpĭ gruasă șî rîpată ka kuaža đi śaruoń — дете бежи у страху од батина, да му табани севају — kopilu fuźe đi frikă đi bataĭe, đi tălpiļi iĭ sfulđiră [Por.] | ||
таван (i. s.) — puod /pod/ — ко није имао амбар, држао је кукуруз на тавану — kare n-a vut ambarĭ, a țînut kukuruḑu pi puod — о плафон су биле окачене две мотке, преко којих је била пребачена нова одећа — la puod a fuost atîrnaće doă pražîń pista kare s-a țînut țuaļiļi đi skimbat [Por.] | ||
тада (pril.) — atunś /atunci/ — отада, од тог времена — đi atunśa; đ-atunśa — ако тако стоје ствари, онда од нашег посла нема ништа — dakă ĭe așa trĭaba, atunś đin lukru nuostru nuĭe ńimik [Por.] | ||
тазбина (i. ž.) — sokriĭe /socrie/ — тазбина је тастова кућа и имање, место где ми се родила жена — sokriĭa ĭe kasa ku moșîĭa suokruluĭ, luok unđe s-a naskut muĭari-mĭa [Por.] | ||
такмичење (i. ž.) — pildă /pildă/ — на једном вашару, започела су две групе трубача надметање, да се види ко боље свира, и нису престали док им уснице нису прокрвариле — la un bîlś s-a luvat doa rîndurĭ đi bandaș la pildă, să vadă kare măĭ bun kînta, șă nu s-a lasat păna nu ļ-a pļekat sînźe đin buḑă [Por.] | ||
тако (prid.) — așa /așa/ — тако нешто, тако некако — așa śeva/śuava — на такав/тај начин — în așa fĭeļ — такве жене више нема на свету — așa muĭarĭe nu ma-ĭastă-n lume — и овако и онако — ș-așa, š-așa — да ли је тако, или није тако, бог ће знати — fi-va așa, or nu va fi, dumńeḑîu va șći — само тако! (узвик у колу) — (u izr.) tot așa [Por.] | ||
талас (i. s.) — talaz /talaz/ — кад је ветар и у Дунаву велика вода, бију таласи и копају обалу као на мору — kînd ĭe vînt șî-n Dunare apa mare, baće talazu șî rupe malu ka la mărĭ [Por.] | ||
талир (i. m.) — taļir /taler/ — талир је био сребрни новац са ликом Марије Терезије на аверсу — taļiru a fuost ban đi arźint, ku kapu lu Mariĭa Tereziĭa pi față — ко је имао ћерке удаваче, скупљао је талире и давао им да их носе на ниски око врата када су излазиле у село на неку светковину — kare avut fĭaće marĭ, adunat taļirĭ șî ļ-a dat să-ĭ puarće la gît pi salbă kînd a ĭeșît în sat pi la vro visaļiĭe [GPek] | ||
тама (i. ž.) — ńegură /negură/ — изненада се наоблачи, и настаде тешка тама, као да је ноћ пала на земљу — đintr-odată sa nuvară, șî sa pusă o ńegură grĭa, parke a kaḑut nuapća pi pomînt — донеси свећу, јер је у подруму мрак, не види се ништа — adu lumanarĭa, kă în podrum ĭe ńegura, nu sa vĭađe ńimik — није ме дао отац у школу, одрас’о сам у мраку — nu m-a dat tata la șkuală, am krĭeskut în ńegura — кад човек умре без упаљене свеће у руци, каже се да је умро у мраку, и на ономе свету ће вечно боравити у мраку — kînd uomu muare fara lumanare aprinsă în mînă, sa ḑîśe k-a murit în ńegura, șî pi lumĭa-ĭa đi veśiĭe o să traĭaskă în ńegura [Por.] | ||
таман (pril.) — tuman /tuman/ — таман сам ја сео да вечерам, он стиже — tuman ĭuo șaḑuĭ sî śin, ĭel ažunsă — не дам му да буде како он хоће, па таман да буде не знам шта — nu-ĭ dau să fiĭe kum vrĭa ĭel, pî tuman să fiĭe nu șću śe [Por.] | ||
тамјан (i. ž.) — tamîńe /tămâie/ — тамјан је мирисна смола којом се кади — tamîńa ĭe mirosală smolauă ku kare sa tamîńe — тамјан, кад се упали, даје леп мирис — tamîńa, kînd sa aprinđe, dă miruos frumuos — мирис тамјана јако воле богови и покојници — miruosu đi tamîńe ĭe tare pi vuoĭe la dumńeḑîĭ șî la-ĭ muorț [Por.] | ||
тамноплав (prid.) — ćivit /civit/ — плав као чивит, тамноплав — vînît ka ćivitu, vînît înkis [Por.] | ||
тамо (pril.) — akoluo /acolo/ — ево, тамо су се срели, и започели тучу — ăće, akoluo s-a întîńit, șî s-a luvat la bataĭe — оданде, из тог правца, с те стране — (u izr.) đ-akoluo — оданде ветар дува — đ-akuluo baće vîntu [Por.] | ||
тамо (pril.) — koluo /colo/ — кућа ми је тамо, није далеко — kasa mi koluo, nuĭe đeparće — тамо (на)доле — koluo învaļe — тамо-тамо, тамо-намо, ту и тамо — (u izr.) koluo-koluo — жито је слабо изникло, само по неки клас ту и тамо — grîu a dat rar, numa kîći un spik koluo-koluo — бере мало тамо, мало тамо, и скупи за један оброк — kuļiaźe kîta koluo, kîta koluo, șî adună đi un prînḑ [Por.] | ||
танак (prid.) — supțîre /subţire/ — танко платно крпи се танким концем — pînḑa supțîre sa kîrpĭașće ku ață supțîre — танко предиво — tuort supțîre — танка игла — ak supțîre — момак је витак у стасу ц. оштар, шиљат — baĭatu ĭe supțîre la stat — венац крша има оштре врхове, само се козе пентрају на њих — kununa kîrși are vîrurĭ supțîĭrĭ, numa kapriļi sa suĭe pi ĭaļe — девојка пева високим гласом, а човек дубоким, па се лепо слажу — fata kîntă ku glas supțîre, da uomu ku glas gruos, șî sa ogođiesk frumuos — ретка чорба, гола вода без комада меса — ḑamă supțîre, apă guală fara o bukatură đi karńe — летње овчје млеко је ређе од јесењег — lapćiļi uoiluor al đi vară ĭe măĭ supțîrĭe đikît al đi tuamnă — на првом казану ракија је испала сасвим мека, па сам је препекао — la kazanu đi-ntîń rakiĭa a ĭeșît supțîre đi tuot, pă am prokuopto [Por.] | ||
тандркати (gl. p.) — durduka /durduca/ — када нешто тандрче на тавану, помислим шта је: пацови, или ми се ташта повампирила — kînd durdukîĭe pin puod, ma ginđesk śe va fi: șobuoļi, or suakrîmĭa s-a fakut moruoń [Por.] | ||
тандркати (gl.) — totoroskai /?/ — чује се како тандрчу воловска кола док празна иду калдрмом — s-auđe kum totoroskîĭe karu đi buoĭ pănă mĭarźe guol pi kadîlmă [Por.] | ||
танушан (prid.) — supțîrik /subţirel/ — чује се птичица, танушно цвркуће, као да је птиче што је испало из гнезда — s-auđe o pîsarikă, ćićirikîĭe supțîrik, ka kînd ĭe puĭ ś-a kaḑut đin kuĭb — цура мала, танана — fată mikă, supțîrika — танан као длачица — supțîrik ka părușălu [Por.] | ||
тањити (gl. p. ref.) — supțîĭa /subţia/ — кад се преде танко, тањи се конац највише што може — kînd sa tuarśe supțîre, sa supțîĭe ața măĭ mult śe puaće — наоштри оловку, да пише танко — supțîĭe vîru la pļeĭvaz, să skriĭe supțîre [Por.] | ||
таст (i. m.) — suokru /socru/ — код Влаха је исти сроднички назив и за младиног и за младожењиног оца: сокру — la rumiîń tot o vorbă đi ńam ĭe șî đi tata guovi, șî đi tata mlîdožăńi: suokru — ако живе у заједници, снајка се обраћа свекру са ’тајка’ — dakă traĭesk la un luok, nuora iĭ ḑîśe la suokrî-su: taĭkă [Por.] | ||
тата (i. m.) — tată /tată/ — тата је мамин муж, са којом ме је родио — tata ĭe uomu mumi, ku kare m-a fakut — тата је мој родитељ — tata ĭe parinćiļi mĭeu — није добро живео са својим оцем, па се одвојио чим се оженио — n-a trait bun ku tatî-su, șî s-a dat bășka kum s-a-nsurat [Por.] | ||
ташта (i. ž.) — suakră /soacră/ — ташта ми је била добра жена — suakrî-mĭa a fuost muĭare bună — и за снајку је код Влаха мужевљева мајка ’ташта’, па зато снајка зове свекрву ’мајко’ или ’мујко’ — șî đi nuoră la rumîń muma barbatuluĭ ĭe ĭară suakră, șî đ-aĭa nuora kĭamă pi suakrî-sa ’maĭkă’ or ’muĭkă’ [Por.] | ||
тврдица (i. ž.) — zgîrśitură /zgârcitură/ — тешка тврдица, пун пара, а не да ником ни на зајам — zgîrśitură grĭa, pļin đi bań da nu dă la ńima ńiś în prumut [Por.] | ||
тврдица (prid.) — skapńik /zgârcit/ — чича је био велика тврдица — muoșu a fuost mare skapńik — велика шкртица, није давао ником ништа — skapńik mare, n-a dat la ńima ńimika [Por.] | ||
теби (zam.) — țîĭe /ţie/ — ево теби једна крушка, а и теби једна, да се не љутиш — ĭuoće țîĭe o pară, da șî țîĭe una, sî nu ći mîńiĭ [Crn.] — ти си љут на мене, але немаш зашто, јер нисам крив — țîĭe țî śudă pi mińe, ama n-aĭ đi śe, kă nu mis đevină [Por.] | ||
тежак (prid.) — grĭeu /greu/ — гвожђе је тешко, али је олово још теже — fĭeru ĭe grĭeu, ama plumbu ĭe șî măĭ grĭeu — тежак камен не подижеш лако — pĭatră grĭa n-o rađiś ļesńe — није могла да живи са њим, јер је имао тешку нарав — n-a putut să traĭaskă ku ĭel, kă avut narau grĭeu — грмљавина је донела тешке облаке, са градом — duraĭala a dus nuvirĭ grĭeĭ, ku pĭatră — земљорадник има тежи живот од сточара — pomînćanu are traĭ măĭ grĭeu đikît oĭarĭu [Por.] | ||
текући (prid.) — kurgatuorĭ /curgător/ — поток на бачији има текућу воду — ogașu la baśiĭe ĭe ku apă kurgatuare [Por.] | ||
теле (i. m.) — vițăl /viţel/ — отелила се крава, добила је једно теле са црвенкастом длаком — a fatat vaka, a fakut un vițăl ku păru roșkaćik — теле је престало да сиса — vițălu s-a lasat đi supt — телетина — karńe đi vițăl — телећа кожа — pĭaļe đi vițăl [Por.] | ||
тело (i. s.) — trup /trup/ — њен момак има јако згодно тело — baĭatu iĭ are trup tare sumĭarńik [Por.] | ||
телуће (i. ž.) — mukĭe /muche/ — ушице имају секира, трнокоп и мотика — mukĭe au sakurĭa, tîrnakuopu șî sapa — обод хлеба, који је печен у црепуљи па је округао, зове се „мукја” — marźina pîńi, kare ĭe kuaptă-n śirińe șî ĭe totîrlată, sa kĭamă mukĭe — када се теше греда, она права ивица зове се „мукја” — kînd sa śopļiașće bîrna, dunga-ĭa đirĭaptă sa kĭamă mukĭe — држаље за косу теше се четвртасто — držaļa đi kuasă sa śopļiașće în patru mukĭe [Por.] | ||
теме (i. ž.) — ćame /scâfârlie/ — кад теменом главе удариш у греду, видиш зелене звезде — kînd daĭ ku ćamĭa-n grindă, vĭeḑ stîaļe vĭreḑ — између темена и врата налаз се део главе који се зове потиљак — întra ćamĭe șî gîtu ĭe parśelu kapuluĭ kare sa kĭamă śafă [Por.] | ||
темељ (i. s.) — fundamĭent /fundament/ — велика кућа, а плитак темељ, неће бити добро — kasa mare, da fundamĭentu skund, n-o sî fiĭe bun — трећи дан копамо темељ куће, и још није готов — a triĭļa ḑî sapăm la fundamĭentu kășî, șî înga nuĭe gata [Por.] | ||
темељит (prid.) — așćarnut /așternut/ — темељит човек — uom așćernut — ради темељито — lukră așćernut [Crn.] | ||
тепсија (i. ž.) — ćipsîĭe /tipsie/ — у великој тепсији испекла сам хлеб, а у мањој месо — în ćipsîĭa marĭe am kuopt pîńa, da-n a mikă karńe [Crn.] — тепсија није старинско посуђе, јер су наши стари знали само за глинени и древени суд: грне, црепуљу, каленицу, бљуду ... — ćipsîĭa nuĭe vas batrîn, kî aĭ nuoștri aĭ batrîń a șćĭut numa đi vas đi pomînt, șî đi ļiemn: đi uaļă, śirińe, strakină, bļid ... [Por.] | ||
терати (gl. p. ref.) — vurai /alunga ?/ — терао га је батинама да ради — la vurait ku bataĭa să lukre — узалуд га гони да заврши посао док се не смркне — đi źaba ăl vurîĭe să gaćaskă lukru pănă nu însarĭaḑă — гонио га је газда ко курјака за било који посао — la vurait gazda ka pi lup đi fiĭe śe lukru [Por.] | ||
терати (gl. p.) — mîna /mâna/ — тера га ђаво да чини оно што не ваља — ăl mînă draku să fakă aĭa śe nu trăbe — у пролоће сточари терају овце у планину — primovara oĭari mînă uoĭļi la munće [Por.] | ||
тесати (gl.) — śopļi /ciopli/ — теше се дебло дрвета секиром по концу, док се не добија равна четвострана греда — sa śopļiaşće gruosu ļemnuluĭ ku sakurĭa pi aţă, pănă nu sa kapîtă grindă ńićeḑată în patru muke — тесање је почело да се губи, кад су се појавиле стругаре — śopļitu a-nśeput sî sa pĭardă, kînd s-a skuos firizańiļi [Por.] | ||
тескоба (i. ž.) — strînsuare /strânsoare/ — тешко јој пада мноштво људи, где немаш места да дишеш, где је велика тескоба — iĭ kađe grĭeu unđe lumĭe multă, unđe nuĭe luok să sufļi, unđe ĭe strînsuare mare — тескоба је кад осећаш да те нешто стеже, да не можеш да дишеш — strînsuare ĭe kînd sîmț kî śuava ți strnîźe, kînd nu puoț să sufļi [Por.] | ||
теснац (i. ž.) — strîmtuare /strâmtoare/ — песма каже да су хајдуци сачекали Турке на јаком месту, у теснацу, оборили на њих дрвеће, и све их побили — kînćiku spuńe kă uoțî așćetat turśi la luok tare, la strîmtuare, a trînćit ļamńe pi iĭ șă pi tuoc ĭ-a omorît [Por.] | ||
теснац (i. ž.) — strîmtură /strâmtură/ — теснац је тесно место на путу, са каменим литицама са обе стране, са толико уским пролазом да не можеш проћи колима, него једва пешице — strîmtura ĭe luok strîmt pi drum, ku stăń đi pĭatră đ-amînduauă părț, ku prolukă atîta đi-ngustă đi nu puoț să trĭeś ku karu, numa abĭa pi piśuare [Por.] | ||
тесноћа (i. ž.) — strîmćală /strâmteală/ — кад се живело у земуницама, правиле су се седељке а места није било, ниси могао да се окренеш од скучености — kînd s-a trait în borđiĭe, s-a fakut șăḑîtuorĭ da luok n-a fuost, n-aĭ putut să ći-ntuorś đi strîmćală [Por.] | ||
тестера (i. s.) — firiz /firiz/ — тестера је алат за резање дрвета, има метално платно са ситним зупцима, који се оштре турпијом — firiz ĭe alat đi taĭat la ļiamńe, are pînḑă đi fĭer ku đinț marunț, kare s-a askut ku ĭega — има више врста тестера — ĭastă măĭ mulće fĭelurĭ đi firiză [Por.] | ||
тесто (i. m.) — aluvat /aluat/ — нарасло тесто — aluvat kreskut — пресно тесто — aluvat aḑîm — тесто за проју — aluvat đi malaĭ — тесто за пилад — aluvat đi puĭ [Crn.] — тесто се меша у наћвама — aluvatu sa plumađiașće-n karļiță — у тесто се ставља квасац, да нарасте — în aluvat sa puńe olațăl să krĭaskă [Por.] | ||
тесто (i. s.) — aloat /aluat/ — тесто је много нарасло — aloatu a kreskut mult [Kmp.] | ||
тетка (i. ž.) — ćeĭkă /ceică/ — тетка је очева и мајчина сестра — ćeĭkă ĭe suora lu tata ș-alu muma — теткин муж је тетак (теча) — uomu lu ćeĭka ĭe mutușuoń [GPek] — остао сам од малена сироче, па су ме подигли тетка и теча као своје дете — am ramas sarak đi mik, pî m-a krĭeskut ćeĭkă ku mutușuońu ka pi kopilu luor [Por.] — тетка, где је теча? (Злот, западна половина) — ćeće, unđe mutușuońu? [Crn.] | ||
тетка (i. ž.) — ćeća /cecia/ — ћећа се код нас каже само за очеву сестру — ćeća la nuoĭ sa ḑîśe numa la suora lu tata — ћећин муж је теча — uomu lu ćeća ĭe matușuoń — ћећа, дођи до нас — ćećo, vinu pănă la nuoĭ — мајчиној сестри кажемо текта — la suora lu muma ḑîśem ćeĭkă [Stig] — ћећа је мајчина и очева сестра (Злот, западна половина) — ćeće ĭe suora lu tata ș-alu muma | ||
тетка, старија (i. ž.) — mamare /mamare/ — „мамаре” је сестра моје мајке, старија од ње — mamare ĭe sora mumi mĭeļem măĭ mare đe kît ĭa [Tim.] | ||
теткица (i. ž.) — mamikă /mămică/ — „мамика” се каже мајчиној сестри која је млађа од ње — mamikă sa zîče la sora lu muma mĭa a măĭ mikă đe kît ĭa [Tim.] | ||
тећи (gl.) — kurźe /curge/ — поток тече низбрдо, а река тече ка истоку — ogașu kurźe în valje, da rîu kurźe la vaļe — имали су кућу поред реке, вода је протицала крај самих зидова — avut kasă lînga rîu, apa a kurs pi-nga parĭeț [Por.] | ||
тешко (pril.) — amunka /amunca/ — са таквим радницима, тешко ћеш завршити копање — ku așa lukratuorĭ, amunka gaćeșć sapatu — данас се тешко налази посао — astîḑ amunka sa gasîașće lukru — пио је превише, и сад му је мука — a baut prĭa mult, șî akuma iĭ amunka [Por.] | ||
тешко (pril.) — grĭeu /greu/ — чичи није добро: тешко дише, и тешко говори — la muoș nuĭe bun: grĭeu suflă șî grĭeu vorbĭașće — тешко ће изаћи с њим на крај — grĭeu o sî ĭasă ku ĭel în kîpatîń [Por.] | ||
тешкоћа (i. ž.) — greotaće /greutate/ — коњ не може да носи толики терет — kalu nu puaće să dukă atîta greotaće — имао је велику тешкоћу на послу, али се није жалио ником — avut mare greotaće la lukru, ama nu s-a vaĭatat la ńima — мост је труо, не може да издржи велику тежину — puodu ĭe putrîd, nu puaće să țînă greotaće mare — прошао је кроз многе тешкоће, док није одрасо — a trekut pin mulće greotăț pănă n-a kreskut [Por.] | ||
ти (zam.) — tu /tu/ — ти си добар човек — tu iș uom bun — ти како хоћеш, чини како ти је најлакше: гледај да теби буде добро, не обраћај пажњу на то шта ти говоре други — tu kum vrieĭ, fă kum țî măĭ ușuor: uĭtî-će să fiĭe țîĭe bun, nu baga sama la aĭa śe-ț ḑîk alțî [Por.] | ||
тигањ (i. ž.) — ćigańe /tigaie/ — свака кућа је имала дубок тигањ са ножицама, који се ставља на ватру, тигањ са дугачком дршком, и мали тигањ са кратком дршком — tuată kasa a avut ćigańe adînkă ku piśuarĭe, karĭe sî puńe pi fuok, ćigańe ku kuada lungă, șî ćigańe mikă ku kuada skurtă [Crn.] — има две врсте тигања: плитки, без ногу, који се стављао на саџак, и са три ноге и дршком, који се ставаљао на огњиште — ĭastă duauă fĭelurĭ đi ćigăń: skunđe, fara piśuare, kare s-a pus pi firastău, șî ku triĭ piśuare șî ku kuadă, kare s-a pus pi vatra fuokuluĭ [Por.] | ||
тигањ (i. s.) — șarpĭel /tigaie/ — ставила на ватру тигањ, да спреми ручак — a pus pe fuok șarpĭelu, să fakă dă prînḑ [Crn.] | ||
тиква (i. ž.) — truakă /troacă/ — некад није било другог суда за воду, или за пиће, него се носила тиква, везана о појас — đemult n-a fuost alt vas đi apă, or đi bĭare, numa truaka, kare s-a purtat ļegată la brîu — ударио главом у зид, и разбио тикву — a dat ku kapu-n parĭaće, ș-a spart truaka — тикван од човека, не разуме ништа — truakă đi uom, nu-nțaļiaźe ńimika — тиква за осветљење била је направљена од тикве са дугим вратом, напуњена лојем и са ваљутком од конопље као фитиљем — truaka đi viđerat a fuost fakută đin truakă ku gît lung, unplută đi său, ku valuș đi kîńipă ka fitiļu [Por.] | ||
тимарити (gl. p.) — ćesala /cesala/ — једну краву има, па ни њу не може тимарити како ваља — o vakă arĭe, șî ńiś pi ĭa nu o puaće ćesala kum trîabe [Crn.] | ||
типац (i. ž.) — ćipșînă /cipcină/ — типац није ни за пашу, ни за косу — ćipșîna nuĭe ńiś đi pașuńe, ńiś đi kuasă [Crn.] | ||
типац (i. ž.) — gilberĭa /cipcină/ — „гилбера” је врста траве — gilberĭa ĭe un fĭeļ đi ĭarbă [Crn.] | ||
типац (i. ž.) — fufuļiśe /cipcină/ — „фуфуљиче” је други назив за једну врсту траве која се зове „ћипшина” (тупац) — fufuļiśe ĭe numiļi adoĭļa lu un fĭeļ đi ĭarbă kare o kĭamă ćipșînă [Crn.] | ||
типац (i. ž.) — fufuļikă /cipcină/ — типац је растао по шумама или остењацима, и овце су га пасле само док је био зелен, јер кад би се осушио, није више био ни за шта — ĭarba fufuļikă a dat pin padurĭ șî pi kîrșuaće, șî uoĭļi a paskuto numa pănă a fost vĭarđe, kă dupa śe s-a uskat n-a măĭ fost đi ńimika [Por.] | ||
Тићевац (i. m.) — Ćićuoț /Cicuoț/ — Тићевац је влашко село између Млаве и Мораве — Ćićuoțu ĭe sat rumîńesk întra Mlaua șî Muraua — у Тичевцу живе Тичевјани — în Ćićuoț trăĭesk Ćiviśańi — жена из Тичевца је Тичевјанка, а две су Тичевјанке — muĭarĭa dăn Ćićuoț ĭe Ćiviśană, da doă sînt Ćiviśańe [Pom.] | ||
тихо (pril.) — kućińel /cătinel/ — говорим тише са њим, јер чује добро — vorbăsk măĭ kućińel ku ĭeal, kă auđe bińe [Bran. | ||
тихо (pril.) — înśet /încet/ — ишли су полако, није их чуо нико — a mĭers înśet, nu ĭ-a uḑît ńima — певај мало тише, да не пробудиш дете — kîntă măĭ înśet, să nu pumeńeșć kopilu — или гаси тај радио, или га утишај, боли ме глава од њега — or stînźe radio-la, or dăĭ măĭ înśet, ma duare kapu đi ĭel [Por.] | ||
тишак (i. ž.) — ćișnă /tihnă/ — деца су научила да пливају, и слободно се купају у једном дубоком тишаку — kopiĭi s-a învațat sî nuaće, șî sluobîd sa skaldă într-o ćișnă adînkă [Por.] | ||
ткаља (i. ž.) — țăsatuare /țesătoare/ — ткаља је жена која тка на разбоју — țăsatuarĭa ĭe muĭare kare țîasă în razbuoĭ [Por.] | ||
тканина (i. ž.) — țasîtură /ţesătură/ — тканина од конопље је прилично оштра — țasîtură đin kîńipă ĭe koźa aspră — тканина за сукно мора да буде добро сабијена — țasîtură đi śuarik muara sî fiĭe batută bińe [Crn.] | ||
тканица (i. ž.) — śiștuare /șiștoare/ — носиле су се две врсте тканица: уске, женске, и широке тканице, мушке — s-a purtat doă fĭelurĭ đe śiștuorĭ: îngușće, muĭerĭeșć, șă śiștuorĭ laće, voĭńiśeșć [Por.] | ||
ткање (i. m.) — țasut /ţesut/ — код нас жене почињу да ткају после Светог Николе, или после Светог Јована — la nuoĭ muĭeriļi s-apukă đi țasut dupa Sveći Ńikuola đi ĭarnă, orĭe dupa Sveći Ĭovan — ткање може бити у две или у четири нити — țasutu puaće sî fiĭe în duauă, ore-n patru iță [Crn.] | ||
ткати (gl. p.) — țasa /ţese/ — мајка је код куће, само што није почела ткати — muma ĭe akas, numa śe n-anśeput țasa — знам да ткам јер ме научила мајка — șćiu sî țîăs kî ma-nvațat muma — не држи га место, само се фрћка на све стране — nu stîă pi luok, numa țîasă-n tuaće părțîļi [Crn.] | ||
ткалац (i. m.) — țîsatuor /ţesător/ — ја не знам ни једног мушкарца да је био ткач, то је само женски посао — ĭuo nu șćiu ńiś un uom s-a fi fuost țîsatuorĭ, aăla ĭe numa lukru muĭerĭesk — ткаља је жена која тка на разбоју — țîsatuarĭa ĭe muĭarĭe kare țîasă în razbuoĭ — бака је била јако тобра ткаља — mama a fuost tare bună țîsatuare [Por.] | ||
ткан (prid.) — țasut /ţesut2/ — не тражи више нико ткане поњаве — nu măĭ kată ńima păturĭ țasuće [Por.] | ||
тканина (i. ž.) — țîsatură /ţesătură/ — остала је од баке гомила ткања, имам намеру да их продам, да их не изједу мољци — a ramas đi la mama o gramadă đi țîsaturĭ, am đi gînd să ļi vind, să nu ļi manînśe muoļi [Por.] | ||
ткати (gl. p.) — țăsa /ţese/ — било би добро кад би наше жене могле ткати као наше баке некад ИИ. (фиг.) — ar fi bun kînd muĭerļi nuaștre ar puća țăsa ka babiļi nuaștre vrodată — смири се, немој ми шеткати тамо-амо — stîăĭ în luok, nu-m țăsa înkuaś-înkoluo — дете, буди мирно, да ти не лупим једну заврат — kopiļe, fi mĭarńik, să nu-ț țîăs una dupa kap [Por.] | ||
тобоже (pril.) — sanćim /?/ — куне се да је тако било, тобож говори истину, а види се жмурећи да лаже па цепа — sa źuară kî așa a fuost, sanćim vorbĭașće adîvarat, da sa vĭađe ku uoki-nkiș kă minće đi uskă [Por.] | ||
тодоровац (i. m.) — sîntuađir /sântoader/ — тодоровци наступају у уторак вече, у првој недељи ускршњег поста, и активни су осам дана, све до уторка ноћу следеће недеље, када одлазе — sîntuađirĭ tuna la marța vasîlor, sara, șî țîn uopt ḑîļe, pănă la marța înkuńată, kînd sa duk [Por.] | ||
тојага (i. m.) — aldamak /haidamac/ — кад те дохватим овом мотком по леђима, ти ћеш се смирити — kînd ći ĭau ku aldamaku-sta pi șîaļe, tu o să staĭ în luok [Por.] | ||
толик (prid.) — atît /atât/ — толико је све скупо, а плате су мале — atîta ĭe tuot đi skump, da plățîļi sînt miś — утолико боље, ако ће бити тако како ти кажеш — ku atîta măĭ bińe, dakă va fi așa kum tu ḑîś — само си се толико уплео у мој посао, више (од тога) не — numa atît ć-aĭ învîrḑît în lukru mĭeu, măĭ mult nu [Por.] | ||
толикo (pril.) — atîta /atâta/ — толико ју је волео, да су се на крају узели — atîta ĭ-a fuost drag đi ĭa, đi la urmă s-a do luvat [Por.] | ||
толицно (pril.) — atîtuśka /atâtușca/ — није ми дао ни оволицно од имовине, ни колико је црно испод нокта — nu mĭ-a dat đin moșîĭe ńiś atîtuśka, kît ĭe ńiegru đisupt ungĭe — олизао је лонац, ни оволицно није оставио за нас — a ļins uala, ńiś atîtuśka n-a lasat đi nuoĭ [Por.] | ||
топило (i. ž.) — topilă /topilă/ — топило је место на реци или потоку где се потапала конопља — topilă ĭe luok la rîu, la ogaș unđe s-a topit kîńipa [Por.] | ||
топити (gl. p. ref.) — topi /topi/ — кад хоћеш да истопиш неки метал, треба јако да га загрејеш на ватри — kînd vrĭeĭ să topĭeșć vrun fĭer, trăbe tare să-l îngalḑășć la fuok — восак се лако топи, само на пламену свеће — śara sa topĭașće ļesńe, numa la viđarĭe đi lumanarĭe — топи се од милине кад га погледа девојка — sa topĭașće đi milă kînd sa uĭtă fata la ĭel [Por.] | ||
топло (prid.) — kald /cald/ — изашло је сунце, напољу је јако топло — a ĭeșît suariļi, afară ĭe tare kald — вода у реци је топла, можемо се купати кад свршимо с овим послом — apa-n rîu ĭe kaldă, pućem ńi skalda kînd gaćim ku lukro-sta — кад ме је погледала тим њеним плавим очима, мени би топло око срца — kînd sa uĭtă la mińe, ku uoki-ĭa aiĭ vînîț, miĭe îm fu kald la ińimă [Por.] | ||
топлота (i. ž.) — kaldură /căldură/ — у колиби, топлота долази са камина, а напољу од сунца — în koļibă, kaldura vińe đi la kamin, da afară đi la suare — колиба облепљена балегом, држи топлоту дуже од оне облепљене само блатом — koļiba ļipită ku baļigă țîńe kaldura măĭ mult đikît aĭa ļipită numa ku morśilă [Por.] | ||
топљење (i. s.) — topit /topit/ — кад буде време топљења снега, људи треба да се чувају поплава — kînd va fi vrĭamĭa đi topit zapada, trăbe lumĭa sî sa pazaskă đi pouađe — није се добро истопио, треба још једно топљење па да се каже да је истопљен како ваља — nu s-a topit bun, trăbe măĭ un topit pă să sa ḑîkă kî ĭe topit kum trăbe [Por.] | ||
топљикав (prid.) — kalduruos /călduros/ — млако је нешто кад је мало топло, кад само што је почео да се загрева — kalduruos ĭe kînd ĭe śeva puțîn kald, kînd numa ś-a-nśeput sî sa-ngalḑaskă [Por.] | ||
топола (i. m.) — pluop /plop/ — топола је високо дрво, које расте на ситном земљишту — pluopu ĭe ļemn înalt, dă pi la luokurĭ ku pomînt marunt — топола је меко дрво које се лако обрађује, па су стари од ње правили столице, софре, врата за кућу, и много које шта друго — pluopu ĭe ļemn muaļe kare sa lukră ļesńe, ș-aĭ batrîń đin ĭel a fakut skamńe, mĭasă, ușă đi kasă, șî măĭ mulće kare-śe — Ливада са тополама (топ. у Рудној Главаи) — Poĭana ku pluopĭ — јасика — pluop trămuratuorĭ [Por.] | ||
тор (i. ž.) — strungă /strungă/ — тор је ограда од греда, у коју се затварају овце — strungă ĭe gard đi vurgiń, în kare sa-nkid uoiļi — тор има оборче, где се скупљају овце пре уласка у тор, вратнице које се зову још и музница, ограду са рачкама за крупице соли, и склон под којим овце пландују — strunga are kapută, unđe s-adună uoiļi pănă nu tună-n strungă, ușă kare sa măĭ kĭamă șî mulgatuare, gard ku źamińe đi krușăță đi sare, șî plastă, supt kare uoiļi ḑak [GPek] | ||
торба (i. ž.) — trastă /traistă/ — ткана торба — trastă țasută — торба за упртачима — trastă ku obrăń — празна торба — trastă guală — пуна торба — trastă pļină — кад се ишло у воденицу са торбом пуном жита, опшивао јој се отвор да се не проспе — kînd sa dus la muară ku trasta pļină đi grîu, a kusuto la gură sî nu sa vĭarsă — кошуља је превелика, виси као торба на детету — kimĭașa ĭe prĭa mare, stă trastă pi kopil [Por.] | ||
торбица (i. ž.) — ćeșîlă /teșilă/ — у торбици су радници носили храну на посао — în ćeșîlă lukratuori a dus mînkarĭe la lukru [Por.] | ||
торић (i. ž.) — kapută /capută ?/ — капута је мали обор испред улаза у тор, где се скупљају овце и чекају да дођу на ред за мужу — kapută ĭe oborĭel înainća lu ușa strunźi, unđe s-adună uoiļi ș-așćată să vină la rînd đe muls [GPek] | ||
торокуша (i. ž.) — fļankă /fleancă/ — „клати-млати (празну сламу)” — tranka-fļanka — таква је жена-торокуша да јој равне нема у селу — așa ĭe fļankă đi muĭarĭe đi n-are parĭake-n sat [Por.] | ||
торокуша (i. ž.) — fîrfuoșńiță /fârfoșniţă/ — торокуше попут ње нема на свету — fîrfuoșńiță ka ĭa nu ma ĭastă pi lume — претворила се у једну грозну торокушу, јер нема газду да је тресне по губици — s-a fakut đin ĭa o fîrfuoșńiță grozauă, kî nare gazdă s-îĭ đa pista fļit [Por.] | ||
тоцило (i. ž.) — tośilă /tocilă/ — тоцило је справа за оштрење предмета од метала, који служе за сечење — tośila ĭe o mîkarauă đi askuțit lomańe đi fĭer, kare askultă đi taĭat [Por.] | ||
точак (i. ž.) — ruată /roată/ — точак је округао обруч насађен на осовину, који се окреће и иде напред-назад — ruata ĭe un śerk totîrlat pus pi uosîĭe, kare sa-nvîrćașće șî mĭarźe înainće-napuoĭ — воловска кола имају четири точка, предњи су мањи, а задњи већи — karu đi buoĭ are patru ruoț, aļi đinainće sînt măĭ miś, da aļi đinapuoĭ sînt măĭ marĭ — колски точку има шину, наплатак, паок, главчину и наглавак — ruata đi kar are șînă, naplaț, spiță, kîpațînă șî buśauă — воденични точак — ruata muori — бицикл — ruată đi karat [Por.] | ||
точити (gl. p. ref.) — tośi /toci/ — оштри секиру на тоцилу — tośașće sakurĭa la tośilă — потекла му је крв на ноз због врућине — l-a tośit sînźiļi pi nas đin zăpușală — отишао је давно у подрум да наточи вино из бурета, и још га нема — s-a dus đimult în podrum să tośaskă vin đin butuoń, șî nuĭe înga să vină [Por.] | ||
точур (prid.) — țuțur /ţuţur/ — на славини цури вода, морамо да купимо нову (с. Тополница) — la țuțur kurĭe apa, moara sî kumparăm nuou — направиле су се леденице испод надстрешнице ИИ. (прид.) (непр.) — s-a fakut țuțurĭe supt strĭeșîna kășî — пази, да се не набодеш на тај шиљак — bagă sama, să nu ći-nbruś în țuțuro-la — штрчи; стоји усправно — stă țuțur [akc. | ||
точур (i. m.) — śuśur /cĭucĭur/ — точур је дрвени жљеб, постављен на потоку на неки ослонац, да иде вода преко њега — śuśuru ĭe un žgĭab đi ļemn, pus pi ńiskaĭ pruopće la ogaș, sî mĭargă apa pi ĭel — вода точура преко њега, и зато се зове точур — apa śurîĭe pi ĭel, șî đ-aĭa sa kĭamă śuśur [Por.] | ||
трабуњање (i. ž.) — bîlguĭală /bâiguială/ — кад се напије, трабуњање га држи непрекидно — kînd sa-nbată, bîlguĭala-l țîńe una-ntruuna [Mlava] | ||
трабуњати (gl.) — bîlgui /bâigui/ — бунца, и види мајку конђику (=ђаволе) — bîlguĭe, șî vĭađe pră mam-sa konđika — трабуња, не разумеш га ништа — bîlguĭașće, nu-l înțaļieź ńimika [Mlava] — радујем се што си дошао (Дупљана) — ma bîlgui kă aĭ veńit — дете се радује што сам му дао сладак колач (Прахово) — kopilu să bîlguĭe kă i điđeĭ un kolak dulče [Kmp.] | ||
трава (i. ž.) — ĭarbă /iarbă/ — травом зовемо ону биљку која расте по ливадама, и која се коси за исхрану стоке — ĭarbă ḑîśem la buĭađe śe krĭașće pi ļivĭeḑ, śe sa kosîașće đi arańit vićiļi — кад трава сазри за косидбу, или када се покоси, зове се сено — ĭarba kînd sa kuaśe đi kosît, or kînd sa do kosîașće, sa kĭamă fîn — зелена трава — ĭarbă vĭarđe — сува, осушена трава — ĭarbă uskată — полегла трава — ĭarbă-n ćinsă — влат траве, травка — fir đi ĭarbă [Por.] | ||
травнат (prid.) — ĭarbuos /iarbos/ — травнато поље, са травом до појаса — kîmp ĭarbuos, ku ĭarbă pănă-n brîu [Por.] | ||
травуљина (i. ž.) — ĭerbariĭe /ierbărie/ — остала је пуста кућа, и зарасла у траву — a ramas kasa pustîńe, ș-a krĭeskuto ĭerbariĭa [Por.] | ||
траг (i. m.) — traĭan /troian/ — трајан је траг који остаје иза нечега што прође кроз некошену траву, или жито — traĭanu ĭe urma kare ramîńe dupa śeva śe trĭaśe pin fîn ńikosît, or pin grîu — трајан је траг у мекој земљи иза колских точкова — traĭan ĭe urma dupa ruoț đi kar, kînd ĭe pomîntu muaļe [GPek] — у Поречу ова реч није позната; овде се траг у трави или житу зове повој (Рудна Глава, Танда) — în Porĭeśa asta vuorbă nuĭe kunoskută; aiśa urma pin fîn or pin grîu sa kĭamă povuoĭ [Por.] | ||
траг (i. ž.) — urmă /urmă/ — траг је знак који остаје иза нечега што се креће — urmă ĭe sămn kare ramîńe dupa śuava śe îmblă — на крају — la urmă — на крају им није остало ништа друго него да се врате кући — la urmă nu ļ-a ramas alta ńimika numa sî sa-ntuarkă la kasă — последњи, задњи — măĭ la urmă — остао је без снаге, па је стигао последњи — a ramas fara pućare, șă ažuns măĭ la urmă — касније, доцније — piurmă — не могу сада, доћи ћу мало касније — nu puot akuma, vin măĭ piurmă — уназад; наопако — în urmă — гледа уназад, али не види ништа — sa uĭtă în urmă, ama nu vĭađe ńimik — све је кренуло наопако — tot a dat în urmă — отпозади, одостраг — đin urmă — пас долази од позади, и уједе те крадом — kîńiļi vińe đin urmă șî će muśkă ku furiș [Por.] | ||
тражити (gl. p.) — kata /căuta/ — немој тражити паре до њега, јер ти неће дати — nu kata bań đi la ĭel, kă nu-ț dă — тражи ђавола — kată pi draku — што ме тако гледаш? — śe kaț așa la mińe? — ова девојка изгледа тужно, сигурно ју је оставио момак — fata-sta kată rău, sigurat a lasato baĭatu [Por.] | ||
Траило (i. m.) — Trailă /Trailă/ — када деца нису преживљавла, када су умирала од болести, давана су им имена Траило, да трају — kînd nu s-a țînut kopiĭ, kînd a murit đi buaļe, ļ-a dat nume Trailă, s-ă traĭaskă [Por.] | ||
трака (i. ž.) — bată /bată/ — прслук са водоравним шарама — ćurk ku biaće — кошуља са водоравним шарама — kimĭașă ku biaće — крецан са водоравним шарама — krețan ku bĭaće [Hom.] | ||
трака (i. ž.) — fișćaĭkă /fișteică/ — трака је комад платна, узан и дуг — fișćaĭkă ĭe pîraman đi pînḑă, îngust șî lung — отац ми је од имовине дао само један узан појас ливаде — tata đin moșîĭe mĭ-a dat numa o fișćaĭkă đi ļivađe [Por.] | ||
трака (i. ž.) — vargă /vargă/ — узео је угљен, и повукао једну црну црту на дасци, као знак где треба да је пресече — a luvat karbuńiļi, ș-a tras o vargă ńagră pi blană, ka un sămn unđe trăbe s-o taĭe — поњава украшена црвеним пругама — pîătura înpuĭată ku vărź ruoșîĭe — коса за кошење има дугачко сечиво, чије платно ојачано ребром, уским делом платна који је ковачки искривљено на горе (Танда) — kuasa đi kosît are kuțît lung, lu kare ĭe pînḑa întarită ku o vargă îngustă, đi kovaś înkoveĭată-n sus [Por.] | ||
трака (i. ž.) — fașîĭe /fâșie/ — платненом траком везивали су ноге малој деци док су била у колевци, да се не искриве — ku fașîĭe đe pînḑă a ļegat piśuariļi la kopiĭ miś pănă a fuost în ļagîn, să nu sa strîmbe — није изашао из пелена, а кренуо по девојке — (izr.) n-a ĭeșît đin fașîĭe, da a pļekat dupa fĭaće [Por.] | ||
трап (кола) (i. m.) — drik /dric/ — воловска кола имају предњи и задњи трап — karu đi buoĭ are driku đi nainće șî driku đi napuoĭ — трупци се из шуме извлаче само са предњим трапом воловских кола — gruoșî đin duos sa skuot numa ku driko-l đi nainće alu karu đi buoĭ [Por.] | ||
трас! (uzv.) — zdump /zdup/ — трас! се чује кад нешто удара и одјекује — zdump s-auđe kînd śeva lovĭașće șî sună — „трес” се чује кад љутит човек јако лупне вратима — „zdump” s-auđe kînd uomu mîńiuos dă ku ușa tare [Por.] | ||
трач (i. ž.) — bîzîĭtură /bârfă ?/ — не слушај њене трачеве, јер она не ради ништа друго, него иде од врата до врата и оговара људе — nu askulta la bîzîĭtur-ļi a iĭ, kă ĭa nu lukră alta ńimika, numa mĭarźe đi la ușă la ușă, șî latră uamińi [Por.] | ||
трбоња (pej.) — burća /burcea/ — бурћа се каже за човека који има велики стомак — burća sa ḑîśe đi uom ku burta mare [Por.] | ||
трбоња (i. ž.) — burćilă /burtilă/ — бурчило је онај који има велики стомак, који је трбушаст — burćilă ĭe aăla kare ĭe ku burta mare, kare ĭe burtanuos [GPek] | ||
трбоња (i. m.) — fuolśa /foltea/ — некада је било мало трбоња по селу, јер се радило много, а храна је била слаба — đemult rar a fuost fuolśe pin sat, kă s-a lukrat mult, da mînkarĭa a fuost slabă [Por.] | ||
трбух (i. ž.) — burtă /burtă/ — има болове у стомаку — are durĭerĭ la burtă — боли ме стомак — ma duare burta — (анат.) доњи део стомака, меки трбух — burta muaļe — „мали стомак”, „доњи стомак”: (еуф.) део тела са гениталијама, у (изр.) „оне ствари”, нарочито „женске ствари” — burta mikă, burta „pi žuos” [Por.] | ||
Трбуховићи (pej.) — Burćeńi /Burtea/ — Јанко, из фамилије Бурћења — Ĭanku Burtan / Ĭanku Burćanu [Por.] | ||
трбушаст (prid.) — burćikanuos /burduhănos/ — наш дућанџија је прилично трбушаст — dukenźiu nuostru ĭe koźa burćikanuos [Crn.] — трбаст човек, има огроман стомак — uom burtanuos, are burtan boznakît [Por.] | ||
трбушаст (prid.) — burtanuos /burtos/ — трбушаст је човек са великим стомаком — burtanuos ĭe uom ku burta mare — трбушастих људи је некада било мало, јер су сви гладовали, и били мршави — uamiń burtanuoș đemult n-a fuost mulț, kî tuoț a fomit, ș-a fuost uskaț — балон за воду је трбушаст, а флаша није — baluonu đi apă ĭe burtanuos, da kila nu [Por.] | ||
трбушина (i. s.) — burtuoń /burtă/ — има стомачину као да су га хранили помијама — arĭe burtuoń, ka kînd la arańit ku laturĭ [Crn.] | ||
тргнути (gl. p. ref.) — zmîkńi /smâcni/ — крава се уплашила, цимнула уназад и нагазила га на ногу — vaka s-a spumîntat, a zmîkńit înapuoĭ, șî la gazît pi piśuor [Por.] | ||
тргнути се (gl.) — trîkńi /trâcni/ — наједном се тргнуо у страху од пса, и почео да бежи — đintr-odată trîkńi đi frikă lu kîńe, șî sa pusă pi fuga [Por.] | ||
трговац (i. m.) — ńigustuorĭ /negustor/ — трговци долазе из белог света код нас на вашаре, купују стоку јефтино, и терају је ко зна где, где је продају скупље — ńigustuori vin đin lumĭa albă la nuoĭ pi la bîlśurĭ, kumpîră viće ĭepćin, șă ļi mînă unđe ļi va mîna, unđe ļi vind măĭ skump [Por.] | ||
трговина (i. ž.) — ńigustoriĭe /negustorie/ — Цинцари су се бавили трговином: код нас су коповали јефтину робу, и препродавали је у варошима где је она била скупа — Țînțari a fuost kuprinș ku ńigustoriĭa: đi la nuoĭ a kumparat marfă ĭepćină, ș-a provinduto în orașă unđe ĭa a fuost skumpă [Por.] | ||
требати (gl.) — trăbui /trebuie/ — не би требало тако да ради — n-ar trăbui așa să lukre — има здравље, не треба ми друго ништа — are sînataće, nu-ĭ trĭabe alta ńimika — није му то требало — nu ĭ-a trăbuit aĭa — нема довољно пара, требаће му још — n-are bań đ-ažuns, o sî-ĭ măĭ trăbuĭe șîmăĭ [Por.] | ||
трем (i. ž.) — ťindă /tindă/ — чича највише воли да седи на трему — la muoș măĭ mult iĭ drag sî șadă-n ćindă [Por.] | ||
трем (i. ž.) — ćindă /tindă/ — старинске колибе нису имале трем, само оџак и једну или две собе — koļibiļi đi bîtrîńață n-avut ćindă, đikît numa oźak ș-o suobă or doa — качкет спреда има штитиник, који хваташ руком кад скидаш качкет, или кад га стављаш на главу — kașketu đinainće are ćindă, șî đi ĭa prinḑ ku mîna kînd dubuorĭ kașkĭetu, or kînd ăl puń în kap [Por.] | ||
тренутак (i. s.) — momĭent /moment/ — вратио се, јер је видео да није добар тренутак за такав посао — sa-ntuors, kă a vaḑut kă nuĭe bun momĭent đ-așa lukru — у прави час си дошао, управо причамо о теби — în momĭent bun aĭ veńit, tuman vorbim đi ćińe [Por.] | ||
трепавица (i. ž.) — źană /geană/ — ово дете има дуге трепавице, као девојчица — kopilo-sta are źeńe lunź, ka fata [Por.] | ||
тресење (i. ž.) — skuturatură /scuturătură/ — нису имали много шљива па су брзо завршили тресење — n-avut pruń mulț, ș-a gaćit ĭuta ku skuturatura [Por.] | ||
треска (i. ž.) — țandîră /țandără/ — кад је цепао дрва, искочила је једна треска и ударила га у око — kînd a spart la ļamńe, a sarit o țandîră șî ĭ-a dat în uokĭ [Por.] | ||
трескање (i. ž.) — zdumpańală /zdupăială/ — не може да спава од страха јер од кад је умро старац, чује се кадкад неко трескање по кући, од подрума до тавана — nu puaće să duarmă đi frikă kă đi kînd s-a rapus muoșu, s-auđe kînd șî kînd o zdumpańală pin kasă, đi la podrum pănă-n puod [Por.] | ||
трескати (gl. p. ref.) — zdumpańi /zdupăi/ — наљутио се на жену, иде из собе у собу и само треска вратима, као да су му врата крива — s-a mîńiĭat pi muĭare, mĭarźe đin suobă-n suobă, șî numa zdumpîńe ku ușîļi, parke sînt ușîļi đevină — отишао је да види шта то треска на тавану, јер се деца боје да није неки вампир — s-a dus să vadă śe zdumpîńe-n puod, kă kopiĭi sa ćem să nu fiĭe vrun moruoń [Por.] | ||
трести (gl. p. ref.) — skutura /scutura/ — отац тресе шљиву, а даце скупљају шљиве са земље у кофе, носе их у казаницу и сипају у кацу — tata skutură prunu, da kopiĭi adună pruńiļi đi pu žuos în kuafe, ļi duk în kîzańiĭe șî ļi varsă-n kadă — не пушта га у кући док не отресе сав снег са капута — nu-l lasă în koļibă pănă nu skutură tuata zapada đi pi burkă — каже да је код Старог Гробља видела вампире, па се толико потресла од страха да два дана није излазила из куће — spuńe kă la Morminț-aĭ Batrîń a vaḑut moruońi, șî atîta s-a skuturat đi frikă đi doă ḑîļe n-a ĭeșît đin koļibă [Por.] | ||
трести (gl. p. ref.) — zgîțai /zgâțâi/ — откад му тресе кревет да га пробуди, али он спава мртав пијан, и не осећа ништа — đi kînd iĭ zgîțîĭe patu să-l pumeńaskă, ama ĭel duarme bat muort, șă nu sîmće ńimika [Por.] | ||
трећи (br.) — triĭļa /treilea/ — по трећи пут покушава да се ожени — đ-a triĭļa uorĭ śarkă sî sa însuare — није могао дуго да издржи на новом послу, побегао је трећи дан — n-a putut mult să țînă la lukro-l nou, a dat fuga a triĭļa ḑî [Por.] | ||
трећина (br.) — triĭme /treime/ — захватио грип малу децу, од свих ученика једва је у школу дошла једна трећина — a tunat apukatu în kopiĭi aĭ miś, đin tuoț șkolari la șkuală a veńit numa o triĭme [Por.] | ||
трешење (i. ž.) — zgîțaĭală /zgâlțială/ — путовао је све време неком крнтијом од аутомобила по калдрми пуној рупчага, па му је на крају припала мука од толиког дрмусања — s-a karat tota vrĭamĭa k-o spartură đi tomobil, pi kadîlmă pļină đi găuruańe, șî la urmă ĭ-a kaḑut grĭață đi atîta zgîțaĭală [Por.] | ||
трешња (дрво) (i. m.) — śerĭeș /cireș/ — трешња је воћка која даје трешње, плодове црвене и слатке ко мед — śerĭeș ĭe puom kare faśe śerĭașă, puame ruoșîĭe șî dulś ka mńarĭa — од трешњине коре правила луч за осветљење — đin kuažă đi śerĭeș s-a fakut vapaĭț đi viđerat [Por.] | ||
трешња (плод) (i. ž.) — śerĭașă /cireașă/ — има трешња која даје црвене трешње, и има трешња која даје беле трешње — ĭastă śerĭeș kare faśe śerĭașă roșîĭe, șî ĭastă śerĭeș kare dă śerĭașă albe [Por.] | ||
три (br.) — triĭ /trei/ — један, два, три — unu, duoĭ, triĭ — три пута — triĭ uorĭ — три стране — triĭ pîărț — махнуо је руком два-три пута — faku ku mîna đi duauă-triĭ uorĭ [Por.] | ||
Три Јерарха (i. ž.) — Traieraka /Trei-Ierarhi/ — на Три Јерарха се калеме трешње — la Traieraka sa oltańesk śerĭeșî [Por.] | ||
тридесет (br.) — triḑăś /treizeci/ — тридесет година сам напунио кад сам се оженио по други пут — triḑăś đi ań am înpļińit kînd m-am însurat pĭ-adauară — тридесет је половина од шездесет — triḑăś ĭe žumataća lu șaĭḑăś [Por.] | ||
тридесети (br.) — triḑăśiļa /treizecilea/ — са тридесетим даном пуне се неки месеци у години — ku a triḑăśiļa ḑî sa înkĭaĭe ńișći luń pi an [Por.] | ||
Трике (i. m.) — Trikă /Trică/ — Трике је надимак од надимка: дете крсте Димитрије, па га онда док је мали зову Димитрике, а касније, пријатељи га прекрсте у Трику — Trikă ĭe poļikra đin poļikră: pi kopil ăl boćaḑă Dumitru, pă-ĭ ḑîk pănă ĭe mik Dumitrikă, da măĭ amînat, prĭaćińi ăl proboćaḑă ăn Trikă — ако Трике има децу, они се зову Трикови, на крају људи навикну на њих као на Трикиће — dakă Trikă are fiśuor, lor ļi sa ḑîśe „alu Trikă”, la urmă lumĭa sa-nvață ku iĭ ka ku Trikuońi — Трикови се уписују у српске књиге као Трикићи — Trikońi sa pun la karće pi sîrbĭașće ka Trikići [Por.] | ||
тринаест (br.) — trisprîaśe /treisprezece/ — дванаест и један јесу тринаест — doasprăśe șî unu sînt trisprîaśe — тринаест пута — trisprîaśe uorĭ — тринаест дана — trisprîaśe ḑîļe — тринаест хиљада — trisprîaśe miĭ [Por.] | ||
триста (br.) — triĭsuće /trei sute/ — триста година чине три века — triĭ suće đi ań fak triĭ vakurĭ — триста динара је у оно време био велики новац — triĭ suće đi bîănś a fuost în vrĭamĭa-ĭa bań mulț [Por.] | ||
триста (br.) — triĭsuće /trei sute/ — триста године чине три века — triĭ suće đi ań fak triĭ vakurĭ [Por.] | ||
трка (i. ž.) — înkuratură /încuratură/ — он је најбржи у трчању — ĭel ĭe măĭ ĭut la-nkuratură [Pad.] | ||
тркати се (gl. p. ref.) — înkura /încura/ — хајде да се тркамо у недељу, ако смеш — aĭ’ să ńe-nkurăm dumińikă, dakă kućez [Tim.] | ||
тркач (i. m.) — aļergatuorĭ /alergător/ — прође поред нас гомила тркача, зашто трче, ђаво ће знати — trĭeku pi lînga nuoĭ o gramadă đi aļergatuorĭ, đi śe va aļerga, draku va șći [Por.] | ||
трло (i. ž.) — tîrlă /târlă/ — трло је ограда на бачији у којој се чувају овце — tîrla ĭe gard la baśiĭe în kare sa pazăsk uoĭļi [Por.] | ||
трљање (i. ž.) — frekatură /frecătură/ — одело се испрљало, однеси га на точур и удри му једно добро трљање — țuala s-a imat, du-će ku ĭa la śuśur, șî dăĭ o frekatură bună — види се дубока трљотина на букви, верујем да је нека дивља свиња туда пролазила, па се чешала — sa vĭeđa pi fag o frekatură adînkă, krĭed kă vrun puork sîrbaćik a trĭekut pĭ-aśiĭa, pî s-a frekat [Por.] | ||
трљати (gl. p. ref.) — freka /freca/ — немој толико трљати рубље, јер ће се сасвим поцепати — nu freka atîta rufiļi, kă sa do rup đi tuot — рибао ме је учитељ жестоко због тога што сам побегао из школе — ma frekă daskîlu rîău pintru ś-am fuźit đi la șkuală [Por.] | ||
трљач (i. m.) — frekatuor /frecător/ — опет ми се негде загубио трљач, ако га не нађем, трљаћу голим рукама до ме не однесе ђаво — ĭară vrunđiva mi s-a pĭerdut frekatuorĭu, dakă no-l gasîăsk, o sî frĭek ku mîń-ļi guaļe păn’ ma ĭa draku — беху сиромашни људи, који иђаше од куће до куће са једном даском, и трљаше конопљу, одвајаше семе пре потапања; звали су их „трљачи” (Јасиково) — ĭerĭa lume sarakă, kare mĭerźa đi la kasă la kasă ku o blană, șî frĭeka la kîńipă, skoća samînța pănă nu sa murĭaḑă kîńipa; ļa ḑîs frekatuorĭ [GPek] | ||
Трљач (i. m.) — Frĭakă /Freacă/ — „Трљач” је надимак који су Голубовићи са Шопота дали неком комшији од Стефановића, кога су затекли да ради женски посао: трља, сирома, рубље у кориту, а жена му се одмара у хладу — Frĭakă la poļikrit Golubuońi đi la Șuopît pi vrun komșîĭe đin Șćefańeșći, pi kare la gasît kă lukră lukru muĭerĭesk: frĭakă, saraku, rufiļi la albĭe, da muĭarĭa iĭ ođińiașće la umbră [Por.] | ||
трмка (mn. tîrńe) — tîrnă /târnă/ — старинска трмка за пчеле шиљатог врха, исплетена од прућа и облепљена блатом — tîrnă bătrîńaskă đi albiń ku vîru askuțît, împļećită đi nuĭaļe șî ļipită ku morśilă — корпа плетара је суд исплетен од врбовог прућа, са јаким дном и широким отвором, за сакупљање пољских плодова — tîrnă ĭe vas împļećit đi nuĭaļe đi salkă, ku fund tare șă gura largă, đ-adunat la bukaće đi pi kîmp — корпа за бербу — tîrnă đe kuļes — ручна корпа — tîrnă đi dus pi mînă [Por.] | ||
трн (i. m.) — mărăčińe /mărăcine/ — поље је пуно трња — pļin ďe mărăčiń pe kîmp [Kmp.] | ||
трн (i. m.) — spińe /spin/ — ишао је бос, и набоо се на трн — a mĭers đeskulț, șî s-a-nbrukat într-un spińe — купина је пуна трња — mura ĭe pļină đi spiń [Por.] | ||
трн (i. m.) — rug /rug/ — трн је јако бодљикава биљка — rug ĭe o buĭađe tare spinuasă — трн даје плод који се зове купина — rug dă buabe kare sa kĭamă mură [Por.] | ||
трнић (i. m.) — spinuț /spinuț/ — набола се на један трнић, једва да га видиш очима, а плаче као да се набола на ексер — s-a-nspinat într-un spinuț, abĭa-l vĭeḑ ku uoki, da plînźe ka kînd s-a-nbrukat în piruoń [Por.] | ||
трнокоп (i. m.) — ćokîrlan /ciocârlan/ — наоштрио сам обе стране трнокопа, и сада идем на тршење — askuțîĭ ćokîrlanu đ-amîndoă pîărț, șî akuma ma duk la tîrsît [Crn.] | ||
трњав (prid.) — spinuos /spinos/ — трновито место је место пино трња — luok spinuos ĭe luok pļin đi spiń [Por.] | ||
трњина (i. m.) — porîmb /porumbar/ — трњина је трновит грм, са црном кором; трњине када сазру плаве су боје и горке — porîmbu ĭe tufă spinuasă, ku kuaža ńagră; porîmbiļi kînd sa kuok sînt vîniće șî amară — од трњина, помешаних са јагњећим сириштем и деловима зелембаћа, стари су правили сириште — đin porîmbe, mistakaće ku rînḑă đi mńel șî ku șopîrlă vĭarđe aĭ batrîń a fakut kĭag — трњина (плод) — porîmbă [Por.] | ||
трњина (плод) (i. ž.) — porîmbă /porumbă/ — трњина је плод трњине, мала воћка, округла као шљива, и горка — porîmba ĭe puama lu porîmb, puamă mikă, buboloșată ka pruna, șî amară [Por.] | ||
трњиште (i. zb.) — spinariș /spinăriș/ — лоша је тамо земља, само трњиште и купињар — pomînt rău ĭe akolo, numa spinariș șă ruź [Por.] | ||
тровати (gl.) — veńina /venina/ — трује га речима — ăl veńină ku vuorbe [Por.] | ||
тровати (gl. p. ref.) — otravi /otrăvi/ — замолила га је да јој више не трује децу лажима — s-a rugat đi ĭel să nu-ĭ măĭ otravĭaskă kopiĭi ku minśuń — данас је куповна храна затрована много које чиме — astîḑ ĭe mînkarĭa kumparată otravită ku mulće kare-śe [Por.] | ||
троскот (i. m.) — troskațîăl /troscoţel/ — троскот је свињска трава јер се највише бере за свиње, оне га једу у сласт — troskațîălu ĭe ĭarbă porśiaskă kî măĭ mult sa kuļiaźe đi puorś, iĭ ăl manînkă ku slastă [Por.] | ||
трошење (i. ž.) — motîrśiĭe /cheltueală/ — код њих је било превише разбацаивања и бахатости, зато сада немају ништа — la iĭ a fuost prĭa mare motîrśiĭe șî zburdațîĭe, đ-aĭa akuma n-au ńimika [Por.] | ||
трошење (i. ž.) — keltuĭală /cheltuială/ — ваздан по кафанама, не батаљује расипање док не остане без ичега као кукавица — ḑîua-nuapća pin kafeń, nu sa lasă đi keltuĭală pănă nu va rămîńa fara ńimik ka kuku [Por.] | ||
трошити (gl. p. ref.) — motîrśi /mătrăși/ — чудим се зашто ли троши време на посао од кога нема никакву корист? — ma mir đi śe va motîrśi vrĭamĭa điźaba ku lukru đin kare n-are ńiś o dobîndă? — са проклетим пићем проћердао је цело имање — ku pîrdańika đi bĭare a motîrśit moșîĭa tuată [Por.] | ||
трошити (ĭuo keltuĭesk, ĭel keltuĭașće) — keltui /cheltui/ — реч „келтуи” код нас се чула кроз лаутарске песме — vuorba „keltui” la nuoĭ s-auḑît pin kînćiśe lautarĭeșć — лаутари су певали о неком Јанку пијаници који је трошио паре по Цариграду — lautari a kîntat kum vrunu Ĭanśo-l bat a keltuit bańi pin Țăļigrad [Por.] | ||
трпети (gl. p. ref.) — sufara /suferi/ — не трпе се још од младости — nu sa sufără înga đi la ćińerĭață — није могао никако подности да му жена звоца по цео дан, па ју је отерао — n-a putut sufara ńiśkum să-ĭ bombońaskă muĭarĭa tota ḑîua, șa dudaito — није више хтела да трпи свекрву ни један дан, па је пошла од куће — n-a vrut s-o măĭ sufere pi suakrî-sa ńiś o ḑî, ș-a pļekat đi la kasă [Por.] | ||
трпљење (i. s.) — sufarat /suferință/ — психичко трпљење је већа бол него кад ти ломе кости — sufaratu sufļețăsk ĭe durĭare măĭ grĭa đikît kînd îț frîng uasîļi [Por.] | ||
трсити (gl. p.) — tîrsî /târsî/ — каже се да човек трси кад трнокопом чисти шуму од дрвећа, да направи њиву за орање, или ливаду за напасање стоке — sa ḑîśe kă uomu tîrsașće kînd ku tîrnakuopu kurîță padurĭa đi ļamńe, să fakă luok đi arat, or ļivađe đi paskut vićiļi [Por.] | ||
труба (i. ž.) — bandă /bandă/ — свира на малој труби — ḑîśe în bandă mikă — већа труба — bandă mîĭ marĭe [Crn.] — трубач, свира трубу — bandaś, kîntă-n bandă — научио је да свира трубу као мали (у детињству) — s-a-nvațat đi mik să kînće-n bandă [Por.] | ||
труба (i. s.) — vig /vig/ — купио је трубу сукна и трубу платна — a kumparat un vig đi śuarik șă un vig đi pînḑă — трубу са сукном изјели су мољци — vigu đi śuarik a mînkat muoļi [Por.] | ||
трубач (i. m.) — bandaș /trompetist/ — мој брат је трубач — fraćiļi mĭeu ĭe bandaș [Crn.] — смакла ми се гума са бандажа — mĭ-a pikat guma đi pi bandaș — пукла је гума, па је возио бицикл на бандажу — s-a rupt guma, ș-a mînat ruata pi bandaș [Por.] | ||
труд (i. ž.) — ĭaskă /iască/ — труд се прави од гљиве која расте на букви и која се зове „копитар” — ĭaska sa faśe đin burĭaće kare krĭașće pi fag șă-l kĭamă kopitarĭ — труд је „копитар” исечен на комаде и добро осушен на сунцу — ĭaska ĭe kopitarĭ taĭat în parśaļe, șă uskat bińe la suare — сувим трудом, огњилом и кременом пушачи су палили лулу са дуваном — ku ĭaskă uskată șî ku amnarĭu șî krĭamińa tutunźiĭi aprins lula ku tutun — упаљеним трудом пчелари диме код пчела — ku ĭaskă aprinsă albinari afumă la albiń [Por.] | ||
труд (i. m.) — kopitar /copitariţă/ — труд је гљива која расте на букви, и од које се прави труд за паљење ватре — kopitar ĭe burĭaće kare krĭașće pi fag, șă đin kare sa faśe ĭaskă đi aprins fuoku [Por.] | ||
трудити се (gl. ref.) — îndura /îndura/ — узалуд се толико трудио да ожени господску девојку, нису је дали родитељи јер је сиромашан — điźaba s-a îndurat atîta să ĭa fata domńaskă, nu ĭ-a dat parințî kî ĭe sarak [Por.] | ||
трудна (prid.) — greuańe /greoaie/ — и кад су биле трудне, жене су некад радиле све послове, све до порођаја — șî kînd a fuost greuańe, muĭeriļi đemult a lukrat tuot, pănă la nașćire — затруднети — (u izr.) a pļeka greuańe — не зна се с ким је затруднела — nu sa șćiĭe ku kare a pļekat greuańe — трудна жена — muĭare greuańe [Por.] | ||
трудна (prid.) — sărśinată /sărcinată/ — била је трудна, али муж није знао — au fost sărśinată, dar omu n-o šćiut [Buf.] | ||
трулење (i. ž.) — putraḑală /putrezeală/ — пало је дрво на земљу, и захватило га је труљење — a kaḑut ļemnu pi pomînt, șî l-a prins putraḑala [Por.] | ||
трулити (gl.) — putraḑî /putrezi/ — дрво које се у шуми осуши, падне на земљу па временом иструли и претвори се у земљиште — ļemnu śe sa uskă-n padure șî kađe, pă đi vrĭame putraḑîașće, șî sa faśe pomîntarĭ — пањ иструли ако дуго стоји у води — tutuku putraḑîașće dakă stă mult în apă [Por.] | ||
труловина (i. m.) — putragań /putregai/ — дрво има кору, бељику и срж, кад се дрво осуши, бељика се претвара у труловину — ļemnu are kuažă, albăț șî roșăț, kînd ļemnu sa uskă, iĭ putraḑîașće albățu și sa faśe putragań — са упаљеном труловином и загрнуто пепелом, жене иду на гробље да каде, јер труловина дуго тиња — ku putragań aprins șă astrukat ku śanușă, muĭerļi sa duk la morminț să tamîńe, kă putragańu țîńe fuoku mult — касно је приметила да је тај човек један тежак покварењак — amînat a bagat sama kî ĭe uomo-la un putragań grĭeu [Por.] | ||
труо (prid.) — putrîd /putred/ — дрво је труло, није ни за шта, ни за ватру није — ļemnu ĭe putrîd, nuĭe đi ńimik, ńiś đi fuok nuĭe [Por.] | ||
трупац (i. m.) — gruos /gros/ — донео је за ватру само неке пањеве, неће их исцепати нико — a dus đi fuok numa ńișći gruoș, nu-ĭ măĭ sparźe ńima — отишао је у шуму, да извуче неке трупце из потока — s-a dus în padurĭe sî skuată ńiskaĭ gruoș đin borugă [Por.] | ||
трупац (i. m.) — tutuk /tutuc/ — обарао сам стабла, секао сам их у трупце, а трупце сам воловима извлачио из потока на пут — am trînćit ļamńe, ļ-am taĭat tutuśe, da tutuśi am skuos ku buoĭ đin ogaș la drum [Por.] | ||
трут (i. m.) — trîntur /trântor/ — трут је мужјак пчеле — trîntur ĭe albuna voĭńiśaskă — трут нема жаоку — trînturu n-are ak — живи као трут, не ради ништа, све му долази на готово — traĭașće ka trînturu, nu lukră ńimika, iĭ vińe tuot pi đi gata [Por.] | ||
Труце (i. m.) — Truță /Truță/ — Труце је влашко име, изведено од миља од Патруц, а ово од Петар — Truță ĭe nume rumîńesk, skos đi milă đin Patruț, da aăsta đi Pătru [Por.] | ||
трчање (i. ž.) — aļergatură /alergătură/ — јурњава на све стране — aļergatură în tuaće părțîļi — живот у трку — traĭ ku aļergatură [Por.] | ||
трчање (i. s.) — aļergat /alergat/ — какво те је трчање спопало, видиш да ти је душа у носу? — śe aļergat sa pus pi ćińe, vĭeḑ kî țî sufļitu în vîru nasuluĭ? [Por.] | ||
трчати (gl. p.) — aļerga /alerga/ — трчи као луд — aļargă ka naruodu — зашто ли, дођавола, ови људи толико трче? — śe, drak, va aļerga lumĭa-sta atîta? [Por.] | ||
трчећи (pril.) — đankuračiļa /deancuracilea/ — када се враћамо с посла, нас двојица идемо трчећи — kînd ńe-ntoarčem đe la lukru, noĭ doĭ merğem đankuračiļa [Tim.] | ||
ту (pril.) — aśi /aci/ — остави ту — lasă aśi — ту сам био — aśi am fuost [Crn.] — кад кажем „аśи”, остављаш нешто поред себе, (у твојој близини), а када кажем „аиś”, остављаш нешто поред мене (у мојој близини) — kînd ḑîk „lasă aśi (aśiĭa)”, tu laș śeva lînga ćińe, da kînd ḑîk „lasă aiś”, laș lînga mińe [Por.] | ||
ту! (uzv.) — ću! /ciu! ?/ — ту! ватра те спалила! — ću! ardîće fuoku! [GPek] — ту, бре, како може да прави такве лудости?! — ću, brĭe! kum puaće sî fakă așa nîroḑîĭ?! [Por.] | ||
туберкулоза (i. ž.) — ĭepćikă /oftică/ — оболео је од туберкулозе, и умро млад — s-a bulnavit đi ĭepćikă, ș-a murit ćinîr [Por.] | ||
туберкуозан (prid.) — ĭepćikuos /ofticos/ — туберкулозан је човек који болује од туберкулозе, болести која дуго није имала лека — ĭepćikuos ĭe uom kare ĭe bolnau đi ĭepćikă, buală kare mult n-avut ļak [Por.] | ||
туга (i. ž.) — întristală /întristare/ — сломила га је тешка туга кад је чуо да му је погинуо син — l-a frînt întristală grĭa kînd auḑît kî ĭ-a perit kopilu [Por.] | ||
туговање (i. ž.) — tînguĭală /tânguială/ — тешко је туговање кад ти умре родитељ, али је још теже, да не да бог, кад ти умре дете — tînguĭală grĭa ĭe kînd îț muare parinćiļi, da șî măĭ grĭa, să nu đa dumńeḑîu, kînd îț muare kopilu [Por.] | ||
туговати (gl.) — tîngui /tângui/ — дете јако тешко пати за својом мртвом мајком: не плаче, не јадикује, само уздише дубоко, као да му се срце кида — kopilu tare grĭeu tînguĭe dupa mumî-sa muartă: nu plînźe, nu sa vaĭtă, numa suspină adînk, ka kînd iĭ sa rupe ińima [Por.] | ||
туђина (i. ž.) — strinataće /străinătate/ — умро је у туђини од туге за кућом — a murit în strinataće đi duoru kășî — туђина и самоћа су најтеже болести — strinataća șî sîngurataća sînt măĭ grĭaļe buaļe [Por.] | ||
тужан (prid.) — trist /trist/ — оставио је момак, и она је данима била тужна — a lasato baĭatu, șî ĭa ku ḑîļiļi a fuost tristă — дођоше две тужне жене, са двоје тужне деца, да се жале да су им погинули мужеви — veńiră doă muĭerĭ trișće, ku duoĭ kopiĭ trișć, sî sa vaĭće kî ļ-a perit uomu [Por.] | ||
тулај (i. m.) — turuĭag /tulug/ — кукуруз је родио, тулај му је вишљи од човека (Танда) — a rođit kukuruḑu, turuĭagu-iĭ măĭ nalt đi kît uomu — свака дрвенаста биљка има тулај: то је њено стабло без лишћа, без врха и без гранчица (Рудна Глава) — tuata buĭađa ļiemnuasă are turuĭag: aĭa ĭe ļiemnu a iĭ fara frunḑă, fara vîr șî fara krĭenguță [Tim.] | ||
тулац (i. s.) — gînžăĭ /gânjei/ — тулац је дрвена цевка, углављена у рупу доњег воденичног камена, кроз коју пролази сењ воденичног вретена — gînžăĭ ĭe țauă đi ļemn, înțapată în gaura lu pĭatra muori a đi žuos, pin kare trĭaśe stăńu alu fusu muori — тулац је направљен од црвене врбе, јер је она мека за обраду, а не троши се брзо — gînžăĭu ĭe fakut đin salkă ruoșe, kî ĭa ĭe muaļe đi lukru, da nu sa tośașće ĭuta — кад сење оједе тулац, и рупа постане јајолика, ударају се клинови са те стране док рупа поново не постане округла — kînd stăńu manînkă gînžăĭu, șî gaura îĭ sa faśe ovat, îĭ sa bat pĭańe în parća-ĭa pănă gaura nu sa totîrļaḑă ĭară [Por.] | ||
туп (prid.) — botoșat /bont/ — има дебеле и затупасте прсте — arĭe źaźiće gruasă șî botoșaće — за играње свињице бира се штап са тупим крајем — đi batut puarka sa aļaźe bît botoșat la kapatîń [Crn.] | ||
тупав (prid.) — botoruog /botorog/ — боторог је било шта дугуљасто што нема леп врх, што је тупо на врху — botoruog ĭe fiĭe śe lunguĭat, fara vîr frumuos, tîmpit la vîr [Por.] | ||
тупав (pril.) — bļau /bleau/ — тупаста секира: личи на секиру, али није секира, није ни за шта — sakurĭa bļaură: fakută ka sakurĭa, da nuĭe sakurĭe, nuĭe đi ńimika — стар човек а глупав, без разума (Танда) — uom batrîn da bļau, fara minće — његова прича је пишање уз ветар (Рудна Глава) — vuorba luĭ ĭe bļau în vînt — ја говорим, а он није ни бекнуо (Рудна Глава) — ĭuo vorbĭesk, da ĭel bļau n-a ḑîs — пас слабо лаје, као да је болестан, кевче само кат-кад (Танда) — kîń-ļi bļeuĭe, ka kînd ĭe bolnau, latră numa kînd șî kînd [Por.] | ||
тупан (i. s.) — buzduakă /bâzdoacă/ — живео код нас неки човек кога су звали Јока Буздока, јер је, сирома, био човек припрост — a trait la nuoĭ un uom pi kare la poļikrit Ĭuakă Buzduakă, kă a fuost, saraku, uom prostovan [Por.] | ||
тупити (gl. p.) — botoșa /toci (a)/ — ако хоћеш да играш свињицу, треба да затупиш један крај штапа, да не буде оштар — dakă vrĭeĭ sî baț puarka, muara sî botoșîăḑ bîtu la kapatîń, sî nu fiĭe askuțît [Crn.] | ||
Туркиња (i. ž.) — Turkuaĭkă /turcoaică/ — Туркиња је жена Турчина — Turkuaĭka ĭe muĭarĭa lu Turk [Por.] | ||
Турска (i. ž.) — Turśiĭa /Turcia/ — Турска је држава Турака — Turśiĭa ĭe țara Turśilor [Por.] | ||
турски (prid.) — turśesk /turcesc/ — за петсто година из турског језика примљене су многе турске речи — đi śinsuće đi ań đin ļimba turśaskă s-a primit mulće vuorbe turśeșć [Por.] | ||
Турчин (i. m.) — Turk /turc/ — Турци су држали Србију петстотина година — Turśi a țînut Srîbîja śinśuće đi ań [Por.] | ||
тута (uzv.) — tuta /tuta ?/ — тута је узвик којим се терају свиње — tuta ĭe zbĭarît ku kare sa dudîĭe puorśi [Por.] | ||
тутњава (i. ž.) — urdukaĭală /hurducăială/ — тутњава се чује најчешће на тавану, кад се јуре мишеви или пацови — urdukaĭală s-auđe măĭ đes pin puod, kînd sa vurîĭe șokîțî or șobuoļi [Por.] | ||
тутњати (gl.) — urdukai /hurducăi/ — колиба стара, пуна пацова, чује се и дању како тутње по ћошковима — koļiba batrînă, pļină đi șobuoļ, s-auđe șî ḑîua kum urdukîĭe pin kļeturĭ [Por.] | ||
тутор (i. m.) — tutur /tutor/ — остао је сироче без родитеља, па му је суд поставио стрица за старатеља — a ramas sarak fara parinț, șî la pis sudu pi uĭkî-su să-ĭ fiĭe tutur [Por.] | ||
туч (i. s.) — tuś /tuci/ — од тучи су били израђени неки куповни судови, али је он био крт и суд би се очукао чим би мало јаче ударио у нешто — đi tuś a fuost fakuće ńișći vasurĭ kumparaće, ama ĭel a fuost krtuv șî vasu s-a śonćit kum a dat măĭ tare în śuava [Por.] | ||
туча (i. ž.) — bataĭe /bătaie/ — посвађали се и започели тучу — s-a glśavit șî s-a luvat la bataĭe — туча на смрт — bataĭe la muarće — Кумановска битка — bataĭa la Kumanuva — битка на Једренском пољу — bataĭa la Kîmpu Ĭedrĭenuluĭ — борба са Немцима на Дрини — bataĭa ku ńamțî la Drina [Crn.] — не терајте спрдњу са њим, јер ће вас убити — nu mînarăț ku ĭel bataĭe đi žuok, kî va omuară [Por.] | ||
тушањ (sint.) — talpagîșći /talpa gâștii/ — тушањ је биљка која расте свуда око куће, и ми је беремо као храну за свиње — talpa gîșći ĭe buĭađe kare dă đarîndu pi lînga kasă, șî nuoĭ o kuļeźim ka mînkarĭe đi puorś [Por.] | ||
тушт (sint.) — ĭarbă grasă /iarbă-grasă/ ◊ — [Kmp.] | ||
| ћ | ||
ћа (uzv.) — ća /cea/ — крава која има навику да вуче на „ћа” (удесно), преже се са десне стране, и кад кола треба да се скрену у десно, само се викне „ћа” — vaka karĭe arĭe-nvățu sî tragă la „ća”, sî-nžugă đi đirĭapta, șî kînd trîabĭe abatut karu la đirĭapta, numa sî strîgă „ća” [Crn.] | ||
ће (gl.) — va /va/ — када буде стала киша, (можда) ће отићи облаци, и (ваљда) ће једном изаћи сунце — kînd va sta pluaĭa, sa va duśa nuviri, șî va do ĭeșî suariļi odată — ако се скупимо на време, ми ћемо доћи на вашар — dakă ń-adunăm tuoț la vrĭame, nuoĭ vom veńi la bîlś — ви ћете (можда) доћи, али код куће неће нити никог — vuoĭ viț veńi, ama la kasă n-o sî fiĭe ńima — можда, може бити — va fi — јесте-није; држ-недај; повуци-потегни — (u izr.) va fi, nu va fi [Por.] | ||
ћезап (i. m.) — ćizap /apă tare/ — јаја се на Ускрс фарбају ћезапом — uauļi la Pașć sa konđeĭe ku ćizap [Mlava] | ||
ћелав (prid.) — peļag /peleag/ — ћелав је човек без косе, или са ретком косом — peļag ĭe uom fara păr, or ku păru rar [Por.] | ||
ћерамида (i. ž.) — kîramidă /cărămidă/ — ћерамида је врста старинског црепа којим су се покривале колибе — kîramida ĭe un fieļ đi țrĭep bătrîńiesk, ku kare s-a astrukat koļibiļi — ћерамида се правила од посебне земље — kîramida s-a fakut đin pomînt adîns — место где се правила ћерамида зове се ћерамидарница, а радници ћерамидари — luok unđe s-a fakut kîramida sa kĭamă kîrîmidariĭe, da lukratuori kîrîmidarĭ [Por.] | ||
ћерамидар (i. m.) — kîrîmidarĭ /cărămidari/ — ћерамидар је радник који прави ћерамиду — kîrîmidarĭ ĭe lukratuorĭ kare faśe kîramidă — место где ради ћерамидар зове се ћерамидарница — luoku unđe lukră kîrîmidarĭu sa kĭamă kîrîmidariĭe [Por.] | ||
ћерамидарница (i. ž.) — kîrîmidariĭe /cărămidărie/ — ћерамидарница је место где су ћерамидари израђивали ћерамиде за покривање колиба — kîrîmidariĭa ĭe luoku unđe kîrîmidari a fakut la kîramiḑ đi astrukat koļibiļi — у Рудној Глави, на подручју Беглука, има звано место Карамидарија, где је пре педесетак година била ћерамидарница неког Пироћанца — în Arnagalua, în aritu Beglukuluĭ, ĭastă luok Kîrîmidariĭe, unđe vro śinḑăś đi ań în urmă, a fuost kîrîmidariĭa lu vrun Piroćan [Por.] | ||
Ћеркез (i. m.) — Ćerkez /cerchez/ — Илија Ћеркез је био човек шерет и шаљивџија — Ļikă Ćerkez a fuost bažukuruos uom șî glumeț [Crn.] | ||
ћопав (prid.) — șkĭuop /șchiop/ — ћопав је човек који има неку ману на ногама, па не хода нормално — șkĭuop ĭe insa kare are vro faļingă la piśuare, șă nu pașîașće kum trîabe [Por.] | ||
ћопавко (i. ž.) — șkĭuopatură /șchiopătură/ — ћопавко је назив за ћопаву особу, која шепа док хода — șkĭuopatură ĭe nume đi insă șkĭuapă, kare șkĭopĭaḑă kînd mĭarźe [Por.] | ||
ћорава бака (i. ž.) — baba-uarbă /baba-oarba/ — вежи ми очи марамом, и да играмо ћораве баке — ļagăm uoki ku propuada, șî sî žukîăm baba-uarba [Crn.] — ћорава бака нам је била омиљена дечја игра (Танда) — baba-uarbă ń-a fuost žuok plakuț, kopilarĭesk [Por.] | ||
ћоштере (i. ž.) — vižlă /vijlă ?/ — ћоштером су се правили жљебови на шиндама, које су се стављале на таванске греде брвнаре — ku vižla s-a fakut žgĭaburĭ la pođaļe, kare s-a pus pi grinḑ la puodu brnarĭețî [Por.] | ||
ћубаст (prid.) — moțat /moțat/ — пупавац је ћубаста птица — pupîḑa ĭe pasîrĭe moțată [Por.] | ||
ћук (i. m.) — ćuș /ciuf/ — ћук се гнезди у дупљи — ćușu sî kuĭbarĭașće în butuarkă [Crn.] — ћук дању не види ништа (с. Плавна) — ćușu ḑîua nu vĭađe ńimika [Pad.] — рогоњо, отвори очи већ једном, зар не видиш шта ти жена ради по селу? — ćušuļe, đeșkiđeț uoki odată, da nu vĭeḑ śe-ț lukră muĭarĭa pin sat? — пази шта причаш, не буди глуп — bagă sama śe vorbĭeșć, nu fi ćuș [Por.] | ||
ћук (i. m.) — șćuoĭ /scioi/ — „шћој” и „ћуш” је једна врста птоце (ћук) — șćuoĭu ku ćușu ĭe tuot o pasîrĭe [Por.] | ||
ћумурана (i. s.) — bokșă /bocșă/ — ћумурана је некада била покривена земљом — bokșa đi bîtrîńață a fuost astrukată ku pomînt [Por.] — када су хтели да праве више ћумура, наши су сакупљали дрва, покривали их земљом, и палили (Јасиково) — kînd a vrut să fakă karbuń măĭ mulț, aĭ nuoștri adunat ļiamńe, ļ-astrukat ku pomînt, șî ļ-a dat fuok [GPek] | ||
ћуп (mn. borkań) — borkan /borcan/ — боркан је посуда у којој се чувала пшеница или брашно — borkan ĭe vas ĭn kare s-a pastrat grĭu or faĭna [Kmp.] | ||
ћуп (i. ž.) — stuomnă /stamnă/ — ћуп је највећи глинени суд који су имали Власи у својим кућама — stuomna ĭe măĭ mare vas đi pomînt kare l-a avut rumîńi în kășîļi luor — ћупове су израђивали грнчари, и продавали по вашарима — stuomńe a fakut olari, șî ļ-a vindut pi la bîlśurĭ — у ћупу се држало много које-шта, од киселих краставаца за зиму, до масти — în stuomnă s-a țînut mulće kare-śe, đi la krîstavĭeț akri đi ĭarnă, pănă la untură [Por.] | ||
ћуран (i. m.) — kurkan /curcan/ — само се надува ко ћуран, мисли да га се неко боји — numa sa umflă ka kurkanu, ginđiașće kî sa ćiame vrunu đi ĭel — бежи, селе, од мене, јер не знаш какав је овај мој „ћуран” кад се накостреши — fuź, fa, đi lînga mińe, kă nu șćiĭ, kum ĭe kurkanu-sta-l mĭeu, kînd sa îmflă [Por.] | ||
ћурка (i. ž.) — kurkă /curcă/ — ћурка је врста живине, која даје јаје и месо — kurka ĭe un fĭeļ đi uară, kare dă uauă, șî karńe — простак, глупак, особа која тешко схвата — o kurkă la kap [Por.] | ||
ћускија (i. s.) — rang /rangă/ — ћускија је подужа штанга од челика, са једним оштрим крајем за копање и једним тупим у који се удара маљем — rangi ĭe o șćangă lungă șî supțîre đi oțăl, ku un kîpatîń askuțît đi sapat, șî ku unu tîmpit đi batut ku boruosu — ћускијом се најчешће копају дубоке рупе за стубове за ограду — ku rangu măĭ mult sa sapă găurļi adînś đi șćumpĭ điu gard [Por.] | ||
ћутање (i. ž.) — taśiare /tăcere/ — ушло је међу њих једно дубоко ћутање — a tunat într-a îĭ o taśiare adînkă — ћутање је слатко као мед — taśiarĭa ĭe dulśe ka mńarĭa [Por.] | ||
ћутати (gl. n.) — taśa /tăcea/ — каже се за неког да ћути кад не говори — sa ḑîśe đi vrunu kă tăśe kînd nu vorbĭașće — ћути као риба — taśe ka pĭașćiļi — ћути и ради — taśe șî faśe [Por.] | ||
ћутљив (prid.) — takut /tăcut/ — ћутљив човек је онај који не говори много, који ћути — uom takut ĭe aăla kare nu puvestîașće mult, kare taśe [Por.] | ||
ћутурица (i. s.) — fedeleș /fedeleș/ — буклија је дрвени суд у коме се носи вода и друго пиће — fedeleșu ĭeste vas de lemn în kare se duče apa și alta bere — кад смо ишли да копамо њиву, носили смо воду у буклији, јер је суд од дрвета у коме вода дуго остаје хладна — la lok kînd ń-am dus la săpat, am dus apa ku fedeleșu, kî ĭeste vas de lemn în kare apa sta mult reče [Tim.] | ||
| у | ||
у (predl.) — în /în/ — не мешај се у туђи посао — nu ći mistaka în lukru lu tuoĭa — кренуо је колима путем на горе — a pļekat ku karu pi drum în đal — уназад = у + назад — îndarăt = în + darăt — у говору се „î” из „îн” најчешће губи, гута се, и у уместо њега пишемо цртицу — kînd sa vorbiașće, măĭ đi mulće uorĭ „î” đin „în” sa pĭarđe, sa-ngiće, șă-n luoku luĭ skriĭem o liniuță [Por.] | ||
у (predl.) — ăn /în/ — „îн” и „ăн” је исто, али има људи по селима који чешће говоре „ăн” уместо „îн” — „în” șî „ăn” ĭe tuot una, ama ĭastă lume pin saće kare măĭ đies vorbĭașće ku „ăn” đikît ku „în” — једни кажу „îнкауśа” („овамо”), други „ăнкуаśа”, једну кажу „с-а дус îнђиал” („отишао на горе”), други „с-а дус ăнђиал” — uńi ḑîk „înkauśa”, alțî „ănkuaśa”, uńi ḑîk „s-a dus înđial”, alțî: „s-a dus ănđial” — треба ми — întrîabe / îmtrîabe : ăntrîabe / ămtrîabe [Por.] | ||
убалеган (prid.) — baļaguos /băligos/ — човек без морала — uom baļaguos [Crn.] | ||
убијен (prid.) — omorît /omorât/ — одметници су убили човека, гурнули га ван пута и покрили лишћем — uoțî a omorît uomu, l-a-npins supt drum șî l-a astrukat ku frunḑă — слуга се преко дана убијао од посла, а газда му увече није давао вечеру — sluga pista ḑî s-a omorît ku lukru, da gazda sara nu ĭ-a dat đi śină [Por.] | ||
убити (gl. p. ref.) — omorî /omorî/ — за време рата убијено је много невиних људи — đi vrĭamĭa đi rat s-a omorît multă lumĭe ńevinuită — човек који може убити другог човека, није човек, него звер — uom kare puaće să omuare pi alt uom, nuĭe uom, numa žuavină [Por.] | ||
убоги сиромах (sint.) — sarak-marak /sărac-mărac/ — убоги сиромах као нико на свету — sarak-marak ka ńima pi lume [Por.] | ||
убоден (prid.) — înpuns /împuns/ — прешао је бициклом прено неког камена, пробушио је гуму па је гурао бицикл до куће тако са пробушеном гумом — a trekut ku ruata pista vro pĭatră, a-nbrukat guma ș-a-mpins ruata pănă la kasă ku guma înpunsă — старца је лани убоо ован, па је он, сирома, живео још мало тако убоден, и умро — pi muoșu an la înpuns berbĭeku, șî ĭel, saraku a măĭ trait kîta așa înpuns, ș-a murit [Por.] | ||
убрзање (i. m.) — bîrḑauș /bârzeuș/ — потпаљује ватру на брзину — aprinđe fuoku ku bîrḑaușu [GPek] — џара ватру да убрза кување лонца — ațîțĭe fuoku să fĭarbă uala ku bîrzaușu [Por.] | ||
увек (pril.) — întođeuna /întotdeauna/ — увек, кад идем код њега, он устаје и пружа ми руку — întođeuna, kînd ma duk la ĭel, ĭel sa skuală șî-n dă mînă — наврати код мене увек кад можеш — dăĭ pi la mińe întuđiuna kînd puoț [t] + | ||
увек (pril.) — totđeuna /totdeauna/ — поручио је да може доћи код њега у свако доба — ĭ-a kriśit kă puaće să vină lă ĭel în totđeuna [Por.] | ||
увенуо (prid.) — vĭașćid /veșted/ — каже се увенуо за неки цвет који је опаљен сланом или спарушен сушом — sa ḑîśe kî ĭe vĭașćidă đi vro fluare kare ĭe paļită đi brumă or uskată đi sîaśită — није било довољно боје, па је платно испало бледо — n-a fuost farbă đ-ažuns, șî pînḑa a ĭeșît vĭașćidă — кад га је девојка напустила, данима је био тужан, и свима се жалио да му је срце сломљено — dupa śe l-a lasat fata, ku ḑîļiļi a fuost vĭașćid, șî la tuoț s-a vaĭtat kî-ĭ ińima frîntă [Por.] | ||
увече (pril.) — înđisară /îndeseară/ — обећао је да ће доћи увече код мене — a înbunat kă vińe înđisară la mińe — чека љубавника да јој дође увече, у сумрак — așćată ibuomńiku să-ĭ vină înđisară, în kapu murguluĭ [Por.] | ||
увијати (gl. p. ref.) — suśi /suci/ — увијао му је руку свом снагом, само да призна где је сакрио новац — ĭ-a suśit mînă ku tuot, numa să-ĭ spună unđ-a pitulat bańi [Por.] | ||
увијен (prid.) — suśit /sucit/ — вилина косица живи увијена око стабљике детелине — tuortu păsîrilor traĭașće suśit pi bîtu dîtaļińi — на сукалу, ткаља намотава предиво са калема на цевку — la sokală, țîsatuarĭa suśașće tuorsu đi pi gĭem pi sovĭaĭkă [Por.] | ||
увлачити (gl. p. ref.) — baga /băga/ — увлачи конац у иглу — bagă ața-n ak — увлачи кошуљу у панталоне — bagă kîlțanu-n śuariś — ставља колаче у торбу — bagă kolaś în trastă — ставља руку у њедра — bagă mîna-n sîn — ставља новац у џеп (краде) — bagă bań în pozanarĭ — пази добро, обрати пажњу — bagă sama — пази да се не оклизнеш — bagă sama sî nu luńiś — замера ми што нисам стигао на време — îm bagă vina śe n-am ažuns la vrĭamĭe — навлачи себи невољу на главу — bagă kapu în ńivuoĭe [Crn.] — човек улази у кућу — uomu sa bagă-n kasă — вода улази у земљу — apa sa bagă-n pomînt — сунце залази за облаке ц. утеривати — suarļi sa bagă dupa nuvirĭ — утерује овце у тор — bagă uoĭļi-n strungă — од јутрос нисам ништа окусио — đi đesńață n-am bagat ńimik în gură — време је да нешто презалогајимо — vrĭamĭa ĭe să bagăm śuava-n gură [Por.] | ||
уво (i. ž.) — urĭake /ureche/ — човек има два ува — uomu are duauă urĭekĭ — баба је глува, не чује на једно уво — baba ĭe surdă, n-auđe la o urĭake — кад нисам знао српски у школи, уичитељ ме је тукао и вукао за уши — kînd n-am șćut sîrbĭașće la șkuală, daskîlu m-a batut șî m-a tras đi urĭekĭ — ушни канал — gaura urĭeki — ушна реса, у њу се ставља минђуша — muoișća urĭeki, în ĭa sa puńe śerśelu — иглене уши — urĭakĭa akuluĭ — судови који су прављени да их човек узима у руке, или да их носи, имају ушице: лонац, шерпа, кофа, бакрач, казан — vasurļi kare sînt fakuće să ļi ĭa uomu-n mină, or să ļi dukă, au urĭake: uala, șărpĭa, kuafa, kaldarĭa, kazanu — бабино уво, вучје уво, овчје уво ... — urĭakĭa-babi, urĭakĭa-lupuluĭ, urĭakĭa-uoĭi ... [Por.] | ||
уводити (gl. p.) — nîvađi /năvădi/ — кад се на разбоју уводи основа у брдо и ните, треба да раде две жене — kînd la razbuoĭ sa nîvađesk firiļi urḑăļi pin spată șă iță, trăbă să lukre doă muĭerĭ [Por.] | ||
увођење (i. ž.) — nîvađală /năvădeală/ — увођење основе у брдо и ните је женски посао, везан за разбој за ткање — nîvađala urḑăļi în spată șă iță ĭe lukru muĭerĭesk, ļegat đi razbuoĭ đi țasut [Por.] | ||
увоштити (gl. p.) — śerui /cerui/ — увоштава се нешто кад се провлачи кроз истопљени восак — sa śeruĭașće śeva kînd sa traźe pin śară topită — брдар је увоштеним концем везивао зупце на брду разбоја — spatarĭu ku ață śeruită a ļegat đințî la spată đi razbuoĭ [GPek] — Мила Павловић из Лазнице је прва Влајна која је почела да ради рајске свеће од увоштеног конца (Лазница) — Mila Pļeșî dîn Lazńița ĭe rumîna dăntîń kare a-nśeput să fakă lumanărļi raĭuluĭ ku ață śeruită [Hom.] | ||
уврачан (prid.) — đeskîntat /descântat/ — овце су ми пребајане, и до сада ми се није разболела ниједна — uoĭļi mi sînt đeskîntaće, șî nu mi s-a bulnavit ńiś una pănă akuma [Por.] | ||
увреда (i. ž.) — înfruntaśuńe /înfruntăciune/ — нанео ми је превелику увреду, не могу лако да пређем преко ње — mĭ-a fakut prĭa mare înfruntaśuńe, nu puot să trĭek ļesńe pista ĭa [Por.] | ||
увредити (gl. p. ref.) — înfrunta /înfrunta/ — човек се вређа када му кажеш нешто отворено, што му није по вољу, и то му кажеш директно у чело (=лице) — uomu sa-nfruntă kînd iĭ spuń śeva đeșkis, śe-ĭ nuĭe pi vuoĭe, ș-aĭa iĭ spuń đirĭept în frunće — немој јој рећи то што си чула о њој, јер ће се на смрт увредити — nu-ĭ spuńa aĭa ś-aĭ auḑît đi ĭa, kî sa-nfruntă đi muarće — баба је прзница, вређа се брзо и лако — baba țîfnuasă, sa-nfruntă ĭuta șî ļesńe — не желим више да имам посла с њим, јер ме само грди за било шта — nu măĭ vrĭeu să am trĭabă ku ĭel, kă numa ma-nfruntă đi fiĭ śe [Por.] | ||
увређен (prid.) — înfruntat /înfruntat/ — превише сам увређен, не могу се одљутити тако лако како ви хоћете — prĭa grĭeu mis înfruntat, nu puot ma đizmîńiĭa așa ļesńe kum vrĭeț vuoĭ [Por.] | ||
увучен (prid.) — bagat /băgat/ — нож, стављен у корице, стоји спреман иза паса — kuțîtu, bagat în ćakă, stă sprimit dupa kurauă — трули, затворен на робији — putraḑîașće, bagat în apsă — забринут — bagat în grižă — увучен у невољу — bagat în ńivuoĭe — стављен у причу — bagat în povastă [Crn.] — опеван — bagat în kînćik [Por.] | ||
угаљ (i. m.) — ćumur /cărbune/ — из рудника у Лубници, довезли смо десеторо кола угља за печење цигле — đi la maĭdan la Lugńița, am karat ḑîaśe kară đi ćumur đi ars tugla [Crn.] | ||
уганут (prid.) — oļigńit /olignit/ — није отишао на посао, јер му је нога уганута — nu s-a dus la lukru, kă-ĭ pićoru oļigńit [Tim.] | ||
уганути (gl. p. ref.) — oļigńi /oligni/ — није пазио, и угануо је ногу — n-a bagat đe sama, și a oļigńit pićoru — бежим, јер се бојим да ће ме тући и свог поломити — fug, kă ma ćem kă ma baće și ma oļigńeșće đe tot [Tim.] | ||
уганути (gl. p.) — uļikńi /alicni/ — није пазио где гази, па је угануо ногу — n-a bagat sama unđ-a pașît, ș-a uļikńit piśuoru [Por.] | ||
угао (i. s.) — kuolț /colț/ — сакрио се иза угла колибе — s-a pitulat dupa kuolțu koļibi — троугласт — în triĭ kuolțurĭ [Por.] | ||
угарак (i. m.) — taśuńe /tăciune/ — угарком чича пали лулу — ku taśuńu muoșu aprinđe lula [Por.] | ||
угашен (prid.) — stîns /stins/ — мрак, а он иде са угашеним светлом да га не види нико — ńagura, da ĭel mĭarźe ku viđarĭa stînsă să no-l vadă ńima — огњиште угашено а кућа пуста — kaminu stîns da kasa pustîńe — гашени креч — (tehn.) var stîns [Por.] | ||
угашен (prid.) — stîmparat /stâmparat/ — гашени креч — var stîmparat — угашена жеђ — săća stîmparată [Por.] | ||
углед (i. ž.) — đeșfațare /desfătare/ — углед се стиче годинама, а губи се за трен — đeșfațare sa faśe ku ańi, da sa pĭarđe đ-un momĭent [Por.] | ||
угледан (prid.) — đeșfațat /desfătat/ — њихова кућа је у нашем селу одавно позната као часна и веома угледна — kasa lor ĭe în satu nuostru đemult kunoskută ka o kasă omeńită șă tare đeșfațată [Por.] | ||
угљен (i. m.) — karbuńe /cărbune/ — ватра се угасила, остали су само угљен и пепео — s-a stîns fuoku, a ramas numa karbuń șî śanușă — деда, када је палио лулу, узимао је угљен голом руком — dĭeda, kînd aprins lula, a luvat karbuńiļi ku mîna guală [Por.] | ||
угојен (prid.) — îngrașat /îngrășat/ — некада није било никог да је тако угојен, као што има сада готово у свакој кући — đemult gata n-a fuost ńima să fiĭe așa îngrașat, kum ĭastă akuma gata în tota kasa — некада су се гојазни људи рачунали у богаташе, али сада се види да је гојазност болест — đemult uom îngrașat s-a sokoćit kî ĭe gazdă, da akuma sa vĭađe kî ĭe grasîmĭa buală [Por.] | ||
угојити (gl. p. ref.) — îngrașa /îngrășa/ — и сада људи терају свиње у шуму на жир, јер се тамо најбоље угоје — ș-akuma lumĭa mînă puorśi în padure la žîr, kă akolo măĭ bun sa îngrașă — кад родитељи не воде рачуна колико слаткиша дају деци, он се угоје ко лубенице — kînd parințî nu bagă sama kîće dulśețurĭ dau la kopiĭ, iĭ sa îngrașă ka pĭapińi [Por.] | ||
угрк (i. s.) — kuoș /coș/ — кад говедо ухвати киша, избију јој по леђима угрци: чворови са црвима белим као дудинке (Танда) — kînd pi vită o prinđe pluaĭa, iĭ sa fak pi șîaļe kuoșurĭ: dulurĭ ku vĭermĭ albĭ ka duđiļi — ветеринари кажу да угрци на говидима настају од уједа обада или штркља (Рудна Глава) — mîrveńaśi spun kă kuoșurĭ sa fak pi viće đin muśkatură alu dauń or alu străke [Por.] | ||
Угурсуз (i. m.) — Pakală /Păcală/ — Пакала је име из шаљивих прича, човек који све радио наопако — Pakală ĭe nume đin povĭeșć bužukuruasă, uom kare a lukrat tuot îndîrećișļa [Por.] | ||
удавати (gl. p. ref.) — mărita /mărita/ — ћерку ћемо удати кад буде нашла погодног момка — om mărita fata kînd va gasî baĭat đi trĭabă — удавала се три пута, и није јој доста — sa măritat đi triĭ uorĭ, șî nu-ĭ đestul [Por.] | ||
удављен (prid.) — îńekat /îinecat/ — велики чопор вукова оставио је иза себе удављено стадо оваца, а и пси чобански лежали су удављене поред тора — śuopîr mare đi lupĭ a lasat dupa iĭ turma đi uoĭ îńekată, da șî kîńi śobańeșć a ḑakut îńekaț pi lînga strungă [Por.] | ||
удаја (i. s.) — măritat /măritat/ — девојка је доспела за удају — fata ažuns đi măritat — удаја је леп обичај — măritatu ĭe ađet frumos — удавање је кад се девојка споји са момком, и почну живети заједно — măritatu ĭe kînd fata mare s-anpreună ku baĭatu, șî-nśep a trai la un luok [Por.] | ||
удаљен (prid.) — đipartat /depărtat/ — кад је човек удаљен од куће, тугује за њом — kînd ĭe uomu đipartat đi kasă, dorĭașće dupa ĭa [Crn.] — били су добри пријатељи, сада су удаљени ко небо и земља — a fuost prĭaćiń buń, akuma sînt đipartaț ka śerĭu ku pomîntu — живи одвојен од света — traĭașće đipartat đi lume [Por.] | ||
удаљеност (i. ž.) — đipartare /depărtare/ — у планини је између кућа велика удаљеност — la munće ĭe întra kîăș mare đipartare [Por.] | ||
удаљеност (i. ž.) — dăparțîme /departare/ — некада је била велика удаљеност између села у Млави — vrodată a fuost mare dăparțîme întra saće-n Mlaoa [Mlava] | ||
удаљити (gl. p. ref.) — điparta /depărta/ — немој се удаљавати од оваца, јер могу да се искраду и направе штету — nu ći điparta đi uoĭ, kî puot sî să-nfurișă șî fak șćetă [Crn.] — немој се удаљавати од нас, јер ћеш залутати — nu ći điparta đi nuoĭ, kî aĭ sî rîtaśeșć [Por.] | ||
удаљити (се) (gl.) — ďepărta /depărta/ — удаљили су се један од другог — s-a ďepărtat unu ďe altu [Kmp.] | ||
ударен (prid.) — lovit /lovit/ — био је ударен у главу од раније, лаже да се повредио на послу — a fuost lovit în kap đintîń, minće kî s-a lovit la lukru — дивља свиња је погођена пушком, не може да оде далеко — puorku sîrbaćik ĭe lovit ku pușka, nu puaće sî sa dukă đeparće — ударен левчом, блесав — (u izr.) lovit ku ļeuka, pļesńit [Por.] | ||
ударен (prid.) — pļesńit /plesnit/ — блесав човек је ударен од неке болести — uom pļesńit ĭe lovit đi vro buală — беше миран док је био дете, а сада је толико блесав да нико не може изаћи с њим на крај — fu kuminće pănă ĭerĭa kopil, da akuma ĭe atîta đi pļesńit đi ńima nu puaće ĭeșî ku ĭel în kîpatîń [Por.] | ||
ударити (gl. p. ref.) — lovi /lovi/ — трчао је кроз шуму, и ударила га је грана преко очију — aļergat pin padure, șî l-a lovit krĭanga pista uokĭ — повредио се на послу — s-a lovit la lukru — жали се да га је изненада заболео стомак — sa vaĭtă kă đintr-odată l-a lovit la burtă — кад свира група фрулаша, са мањим и већим фрулама, фруле треба да буду тако израђене да се лепо слажу — kînd kîntă măĭ mulț fluĭeraș, ku fluirĭ măĭ miś șî măĭ marĭ, fluiriļi trăbe să fiĭe așa fakuće đi sî sa lovĭaskă kalumĭa — имао је велику срећу да га је метак погодио близу срца, па је остао жив — avut mare naruok kă plumbu la lovit lînga ińimă, ș-a ramas viu — одличан ловац, где погледа оком, ту погоди метком — bun vînatuorĭ đi tuot, unđe sa uĭtă ku uokĭu, akoluo lovĭașće ku plumbu — стрефила га смрт, дабогда — (klet.) lovila-r muarća, dabuogda [Por.] | ||
ударити (gl. p. ref.) — pļesńi /plesni/ — кад јој је опалио шамар, три дана јој је звонило уво — kînd ĭ-a pļesńit o palmă, triĭ ḑîļe ĭ-a țîońat urĭakĭa [Por.] | ||
удата (prid.) — măritată /măritată/ — остави женну на миру, јер је удата — lasă muĭarĭa pi paśe, kî ĭe măritată — удата жена се препознаје по прстену који носи на руци — muĭarĭa măritată sa kunuașće pi ińel kare ăl puartă la mînă [Por.] | ||
удвојити (gl. p. ref.) — îndoi /îndoi/ — кад је био потребан дебљи конац, жена је узимала два калема танког конца, и, предући, удвојила их у један дебљи конац — kînd a trîbuit ață măĭ gruasă, muĭarĭa a luvat doă gĭame ku ață supțîrĭe, șî, torkînd, ļ-a-ndoĭit în tr-o ață gruasă — много се ломила док није одлучила за ког момка да се уда — mult s-a îndoĭit, pănă n-a rașît dupa kare baĭat sî sa mariće [Por.] | ||
удолина (i. ž.) — valśauă /vălcea/ — удолина је мала долина, уска и са слабом текућом водом — valśaua ĭe vaļe mikă, îngustă șă ku apă puțînă kurgatuare — Валчава, звано место у долини Шашке, између Мајданпека и Рудне Главе, у близини Равне Реке — Valśavă, luok așa numit în vaļa Șășki, întra Măĭdan șî Arnaglaua, în apruape đi Rîmna Rĭeka [Por.] | ||
удробљен (prid.) — đimikat /dumicat/ — проја са млеком није слатка ако проја није удробљена ситно — malaĭu ku lapće nuĭe dulśe dakă malaĭu nuĭe đimikat marunt — попара се прави овако: ставиш со у воду и куваш: кад вода проври, ставиш удробљен хлеб, и мешаш; када се згруша, додаш сир, и опет мешаш — đimikatu sa faśe așa: puń apă ku sarĭe să fĭarbă; kînd fĭarbe apa, puń pîńe zdrumikată, șî mĭastîś; kînd s-angroșîașće, puń brînḑă, șă ĭară mĭastîś [Por.] | ||
удружити се (gl. p. ref.) — păĭtașî /păitași/ — жене се удружују, да опевају покојника на сахрани — muĭeriļi sa păĭtașîăsk, să-l kînće pĭ-al muort la îngropamînt — добро је што се наша деца друже, само да не направе неко зло — bun ĭe kî kopiĭi nuoștri sa păĭtașîăsk, ama să nu fakă vrun rău [Bran. | ||
удубљење (i. ž.) — žapină /japină/ — одронила се земља после кише на падини, па су остале само голе вододерине — s-a surupat pomîntu pi pođină dupa pluaĭe, ș-a ramas numa žapiń guaļe [Por.] | ||
удубљење (i. ž.) — skobitură /scobitură/ — удубљења прави човек дубачем, вода у земљи кад се окреће у месту, црв кад нагриза дрво — skobiturĭ faśe uomu ku skuaba, faśe apa-n pomînt kînd sa-nvrćașće-n luok, faśe karĭaćiļi kînd ruađe ļemnu — остала је од бабе преслица са дединим резбаријама — a ramas đi la mama o furkă đi tuors ku skobituriļi lu dĭeda [Por.] | ||
удубљење (i. ž.) — skobîlțîĭe /gaura/ — откад нико не живи у планини, пут кроз шуму је само рупа до рупе — đi kînd nu traĭașće ńima la munće, drumu pin padure ĭe numa skobîlțîĭe lînga skobîlțîĭe [Por.] | ||
удубљење (i. s.) — krîu /crou/ — кроу је удубљење у земљи у коме се скупља вода — krîu ĭe o adînkatură în pomînt, în kare sa adună apa — сви моји преци су имали рупицу у бради, само ја немам — tuoț stramoșî miĭ avut krîu în barba, numa ĭuo nam [Por.] | ||
ужар (i. m.) — sforarĭ /sforar/ — ужар је занатлија који прави ужад — sforarĭ ĭe maĭsturu kare faśe la sfuorĭ — ужара је било само по варошима, одакле су долази у села на вашаре да продају ужад — sforarĭ a fuost numa pin orașă, đi unđe a veńit pin saće la bîlśurĭ să vindă la sfuorĭ [Por.] | ||
ужас (i. ž.) — spaĭmă /spaimă/ — скривен у шуми, гледао је како му четници кољу родитеље, и спопао га је такав ужас да се и данас чуди како му није препукло срце — pitulat în padure, s-a uĭtat kum flokańi iĭ taĭe parințî, șî la prins o spaĭmă atîta đi mare đi șî astîḑ sa miră kum nu ĭ-a pļusńit ińima [Por.] | ||
ужасавати (gl. p. ref.) — spaĭma /spăima/ — ужасава се човек кад се нечега јако уплаши — sa spaĭmĭaḑă uomu kînd sa spomîntă rău đi śeva [Por.] | ||
ужаснут (prid.) — spaĭmat /spăimat/ — ужаснут од страха, пао је мртав на земљу, и пре него што су Немци запуцали — spaĭmat đi frikă, a kaḑut muort pi pomînt, șî pănă mńamțî n-a măĭ pokńit [Por.] | ||
уже (i. ž.) — sfuară /sfoară/ — уже је једна дуга плетеница од конопљиног конца — sfuară ĭe o înpļećitură lungă đi ață đi kîńipă — ужетом човек нешто везује — ku sfuara uomu ļegă śuava — многи су се по селима ужетом обесили — mulț pin saće s-a spînḑurat ku sfuara [Por.] | ||
уже (i. s.) — gînž /gânj/ — ганж је било кратко уже направљено од лијана, лике или прућа — gînž a fuost sfuară skurtă fakută đin kurpiń, đin ćiĭ, or kă đin nuĭaļe — реч ганж се изгубила, заменила је реч гужба, али се и она губи, јер нико више не плете ужад од лијана — vorba gînž s-a pĭerdut, a skimbato vuorba gužbă, ama șî ĭa sa pĭarđe, kă ńima nu măĭ faśe sfuorĭ đi kurpiń [Por.] | ||
ужљебити (gl. p.) — žgĭebui /jghebui/ — одабрао је дебло добро да се у њему ужљеби валов за појење стоке — aļes un gruos bun đi žgĭebuit žgĭabu đi adapat vićiļî în ĭel [Por.] | ||
ужурбано (pril.) — đigrab /degrabă/ — брзоплети посао није никакав посао — lukru đigrab nuĭe ńiś un lukru — хитан, важан посао — lukru măĭ đigrab [Por.] | ||
ужурбано (pril.) — grabiuluĭ /grăbiului ?/ — наоблачило се, па су косци навалили ужурбано да косе, не би ли завршили док не удари киша — nuvără, șî kosîtuori sa pusîră grabiuluĭ pi kosît, n-ar vi gaći pănă nu dă pluaĭa [Por.] | ||
уз (pril.) — alîăturĭ /alături/ — стани уз мене — stîăĭ alîăturĭ ku mińe — био сам уз њега кад га је метак погодио у груди — am fuost alîăturĭ ku ĭel kînd la lovit saźata în pĭept [Crn.] | ||
узан (prid.) — strîmt /strâmt/ — стаза преко падине је уска јер је терен стрм, па се није могло копати шире на таквој стрмини — poćaka pista kuastă ĭe strîmtă kî ĭe luoku kostîșat, șî nu s-a putut sapa măĭ larg la așa rîpă — направили су колски пут до планине, али ли је пут преузак на једном усеку па не могу двоја кола да се мимоиђу — a fakut drum đi kară pănă la munće, ama drumu ĭe prĭa strîmt la o kĭaĭe, đi nu puot duauă kare sî sa petrĭakă — коме је било мало незгодно да каже „јебем га у дупе”, он је псовао „јебем га у теснило”, јер је било исто — la kare ĭ-a fuost kam rușîńe să ḑîkă „futo-l în kur”, ĭel a-nžurat „futo-l în strîmț”, k-a fuost tuot una [Por.] | ||
узастопце (pril.) — așćamîta /așteamăt/ — каже се идеш „ашћамата” кад пратиш некога у стопу (Оснић) — sa ḑîśe mĭerź đ-așćamîta kînd mĭerź dupa śińeva, kînd mĭerź pi urma luĭ [Crn.] — сви иду по неком реду у групи, а он се вуцара за њима, нити их оставља, нити им се прикључује (Рудна Глава) — tuoț mĭerg ku vrun rînd, la gramadă, da ĭel sa traźe pi urma luor, ńiś nu sa lasă đi iĭ, ńiś nu sa-npreună ku iĭ — не идеш напоредо с човеком, него криомице иза њега (Танда) — nu mĭerź bîrabar ku uomu, numa furiș în urma luĭ [Por.] — иде сам обашка, као блесав, не иде с људима заједно (Јасиково) — mĭarźe sîngur ka pļesńitu, nu mĭarźe ku lumĭa-n rînd [GPek] | ||
узвишење (i. m.) — țărmur /ţărmure/ — на путу према планини, има једно узвишење са великим успоном, не можеш да га пређеш колима без два пара волова — pi drumu kîtra munće, ĭastă un țărmur ku pripur mare, no-l trĭeś ku karu fara doa parĭekĭ đi buoĭ [akc. | ||
узвратиште (i. s.) — obrăț /obraț/ — узвратиште је крај оранице који не можеш да изореш, јер окрећеш плуг на њему да поново уђеш у ораницу — obrăț ĭe kîpatîńu luokuluĭ śe nu puoț să-l arĭ în lung, kă întuorś plugu pista ĭel să tuń ĭară în aratură — кад се сврши орање њиве, тада се изоре и узвратиште попречним браздама — kînd sa gaćașće luoku ku aratura, atunśa sa ară șî obrățu ku brăžđ đ-apuanka [Por.] | ||
узда (i. s.) — frîu /frâu/ — коњ има узде, а крава улар — kalu are frîu, vaka are kapăstru — узде су направљене од каишева које се стављају коњу на главу — frîu ĭe fakut đin kurîaļe kare sa pun la kal în kap — коњу у уста ставља се жвала, која има алкице са стране, за које се везују дизгине — la kal în gură sa puńe zabala, kare are la kîpatîńe alke, đi kare sînt ļegaće uzgińiļi — коњ се храни из једне кесе са зобом, која се зове зобница — kalu sa arańiașće đintr-un kes ku zuob, kare sa kĭamă zobară [Por.] | ||
уздах (i. s.) — suspin /suspin/ — отео му се само један тежак, болан уздах — ĭ-a skapat numa un suspin grĭeu, dureruos [Por.] | ||
уздизати (се) (gl. p. ref.) — țărmuri /ţărmuri/ — после поплаве створе се брежуљци тамо где је вода нанела муљ — dupa pouod sa țărmurĭașće pomîntu unđe a dus apa namuol [Por.] | ||
уздисање (i. ž.) — suspinare /suspinare/ — кад је предосетио да ће умрети, спопало га је неко тешко уздисање, које га је непрекидно држало данима — kînd a priśeput k-o sî muară, s-a pus pi ĭel o suspinare grĭa, kare l-a țînut una-ntruuna ku ḑîļiļi [Por.] | ||
уздисати (gl.) — suspina /suspina/ — човек уздише кад му је тешко, кад га ухвати нека туга због које му се плаче — uomu suspină kînd iĭ greu, kînd ăl prinđe vrun žăļ pintru kare iĭ sa plînźe [Por.] | ||
уздисати (gl.) — ușta /ușta/ — оставио је момак, и она сада само уздише за њим — a lasato naĭka, șî ĭa numa ușćaḑă dupa jel — уздишем од муке — ușćeḑ đi nakaz — уздисаћемо за селом — o să ușćeḑăm dupa sat [Por.] | ||
уздисати (gl.) — șușńi /șușni/ — човек уздише кад је уморан, или кад га мучи неки тежак проблем — uomu șușńașće kînd ĭe ustańit, or kînd ăl nîkažîașće vrun nakaz grĭeu [Por.] | ||
узјахати (gl. p. ref.) — înkăļika /încăleca/ — чича се наљутио, узјахао кобилу и отишао — muoșu s-a mîńiĭat, a înkăļikat ĭapa șî s-a dus [Por.] | ||
узлењача (i. ž.) — verźauă /vergea/ — узлењача је дрвени штап уметнут у жљеб задњега вратила разбоја, за који је дебелим концима везана основа својим задњим крајем — verźaua ĭe bît đi ļemn bagat în žgĭabu sululuĭ đinapuoĭ a razbuoĭuluĭ, đi kare ĭe ku ață gruasă ļegată urḑala ku kîpatîńiļi al đinapuoĭ — кад се ткање сврши, узлењача испадне, и девојке је хватају зубима и излазе напоље да чују које ће се прво мушко име поменути, јер ће се за таквога момка удати — kînd sa gaćașće țasutu, verźaua pikă șî fĭaćiļi marĭ o prind ku đințî șî ĭasă a fară, să audă śe nume măĭ întîń o sî sa pumeńaskă, kă dupa așa baĭat o sî sa mariće [Por.] | ||
уја (uzv.) — uĭdo /ui ?/ — кад се деца играју скривалице, онај кога не могу лако да открију јер се сакрио добро, истури главу иза ћошка, и викне: „Ујаа!” — kînd kopiĭi sa pitulă žukîndu-să, aăla pi kare nu puot să-l gasîaskă ļesńe kî ĭe pitulat bińe, skuaće kapu đi dupa kuolț, șă zbĭară: „Uĭdoo!” [Por.] | ||
ујак (i. m.) — unkĭ /unchi1/ — и очевом брату и мајчином брату код нас се каже „ункј” — și la fraťiļi lu tată și la fraťiļi lu mumă la noĭ să spuńe unkĭ — имам два „ункја”: једног по мајци, другог по оцу — am doĭ unkĭ, unu ďi la tată și unu ďi la mumă — питао сам ујака Петра, где је ујна Станка — întrăbaĭ pe unkĭu Pătru, unďe mătușa Stanka [Kmp.] | ||
ујак (i. m.) — tătămare /tatamare ?/ — татамаре се каже ујаку, мајчином брату који је стари од ње — tătămare sa zîče la unkĭ, frate lu muma kare e măĭ mare de kît ĭa [Tim.] | ||
ујак (i. m.) — uĭkă /uică/ — ујак је мајчин брат — uĭkă ĭe fraćiļi lu muma [Por.] | ||
ујам (i. ž.) — vamă /vamă/ — ујам је део брашна који се узима на воденици, као накнада за то што је воденица млела — vamă ĭe masura kare sa ĭa la muară đin fańină, pintru śe muara a mîśinat — ујам се узима мерицом: на једну мерницу (?) зрна, једна мерица брашна — vama sa ĭa ku kapĭaćiļi: un kapĭaće đi fańină la o mĭerńiță đi buobe [Por.] | ||
ујармити (gl. p. ref.) — înźuga /înjuga/ — младе волове није лако ујармити, реба времена да се навикну на јарам — buoĭi ćińirĭ nuĭe ļesńe înźuga, trăbe koźa sî sa đa la źug — јунац се прво преже са старим волом, док не научи да вуче јарам у пару — žunku întîń s-a-nźugă ku buou batrîn, pănă nu sa-nvață sî tragă źugu-n parĭake [Por.] | ||
ујармљен (prid.) — înźugat /înjugat/ — упрегнути волови једва вуку плуг, јер је земља сува и тврда — buoĭi înźugaț abĭa trag în plug, kî ĭe pomîntu uskat șî tare — на великом успону, са тешким теретом у колима, прежу се више пари волова — la pripur mare, ku tovar grĭeu în kar, sa înźugă măĭ mulće parĭake đi buoĭ [Por.] | ||
ујармљивање (i. ž.) — înźugare /înjugare/ — ујармљивање се каже кад прежеш стоку у јарам да вуче кола, или плуг — înźugare sa spuńe kînd prinḑ vićiļi în źug să tragă karu, or plugu să are [Por.] | ||
уједати (gl. p. ref.) — muśka /mușca/ — зинуо да каже, али се ујео за језик на време — a kaskat să ḑîkă, ama s-a muśkat đi ļimbă la vrĭame — опасан пас, уједа кришом — rău kîńe, muśkă ku furiș [Por.] | ||
уједињење (i. ž.) — înpreunare /împreunare/ — бадава су направили удружење, кад се нико није повео за њима — đi źaba a fakut înpreunare, kînd nu s-a dat ńima ku iĭ — није марио нико за њихово удруживање — nu s-a pasat lu ńima đi înpreunăriļi luor [Por.] | ||
ујутро (pril.) — đimińață /dimineaţă/ — прекјуче ујутро — alaltîĭerĭ đimińață — јуче ујутро — ĭerĭ đimińață — ово јутро — asta đimińață — јутрос, овог јутра — în asta đimińață — ујутро; сутра ујутро — đimińață; mîńe đimińață — доћи ће ми радници (сутра) ујутро рано — o s-îm vină lukratuori đimińață đinuapće — у здравље, видимо се ујутро — ku sînataće, ńi veđem đimińață — сутра ујутро полазе на пут — mîńe đimińață pļakă la drum — прексутра ујутро — păĭmîńe đimińață [Por.] | ||
ујутро (pril.) — đumińață /diminiaţă/ — премро је од страха када је чуо да ће га ујутро одвести у школу — a murit dă frikă kînd auḑît kă đumińață o să-l dukă la șkuală [Mlava] | ||
укљештавање (i. ž.) — înkļeștare /încleștare/ — има ли неко бајање да ме спаси укљештавања, јер ми се по три-четири пута годишње укљештавају леђа — fiva vrun đeskînćik sî ma skuată đi înkļeștare, kî đi tri-patru uorĭ pi an mi sa-nkļeșćiaḑă șîaļiļi [Por.] | ||
укљештен (prid.) — înkļeștat /încleștat/ — леђа су ми укочена, не могу да радим ништа — șîaļiļi mi înkļeștat, nu puot sî lukru ńimika [Por.] | ||
укљештити (се) (gl. p. ref.) — înkļeșta /încleșta/ — дигао је тешко и укљештио леђа — a rîđikat grĭeu, ș-a-nkļeștat șîaļiļi — омађијаш вукове да им се укљеште уста — marmurĭeșć lupi s-îĭ sa-nkļeșćiaḑă gura [Por.] | ||
уколико (pril.) — înkît /încât/ — чекаћу тебе да дођеш да ме возиш, уколико отац не буде дошао пре тебе — am să ć-așćet pi ćińe să viń sî ma karĭ, înkît nu va veńi tata înainća tĭa [Por.] | ||
украс (i. ž.) — înfluritură /înfloritură/ — испунила је папир шарама, вели, учитељ их је тако учио — a umplut arćiĭĭa đi-nfluriturĭ, śkă, daskulu așa ĭ-a-nvațat [Por.] | ||
украшавање (i. ž.) — împistrișală /împistrițare/ — још је од младости заволела украшавање, а ту љубав је примила од мајке — înga đi la ćińerĭață a prins drag đi împistrișală, da dragu-la a prins đi la mumî-sa [Por.] | ||
украшавати (gl. p. ref.) — împuĭa /împuia/ — изаткала ми мати кошуљу од лана, а сада је украшава шарама какве имају сви момци — mĭ-a țasut muma kimĭașă đi in, ș-akuma o împuĭe ku puĭ kare au tuoț baĭețî — у великом змијарнику овог лета толико су се испилили смукови, да те језа хвата кад их видиш како се излежавају на сунцу — în șărpariĭa a mare vara-sta atîta s-a împuĭat balauri đi fiuorļi ći ĭau kînd iĭ vĭeḑ kum ḑak la suare [Por.] | ||
украшен (prid.) — împistrit /împistrit/ — кад је била нова, кошуљма је била сва украшена, али је временом избледела на сунцу — kînd a fuost nuauă, kimĭașa a fuost tuată împistrită, ama đi vrĭame a albit la suare [Por.] | ||
украшен (prid.) — împuĭat /împuiat/ — показала нам је с поносом украшене прекриваче, са мотивима које је она сама измислила — ń-aratat ku drag ńișći păturĭ împuĭaće, ku puĭ kare ĭa sîngură a izaflat [Por.] | ||
укрутити се ? (gl. p. ref.) — bîzdîkai /bâzdâcâi ?/ — имам једно кученце, кад ме види, почне толико млатити репом да ми се чини да ће му отпасти — am un kațăl, șî kînd ma vĭađe, înśape a bîzdîkai đin kuadă, đi mi sa-m pare k-o să-ĭ piśe [Por.] | ||
укрућеност ? (i. s.) — bîzdîk /bâzdâc/ — укрутио прст, и само ми га гура у око — a rîđikat źeĭśtu bîzdîk, șî numa ma bruśașće în uokĭ ku ĭel — укрутио му се курчић — iĭ s-a skulat bîzdîku — наљутио се, и сав укрућен стоји у ћошку — s-a mîńiĭat, șî stîă bîzdîk în kuot [Por.] | ||
укрштати (gl. p. ref.) — korśi /corci/ — укрштају се две врсте биљака или чешће животиња, и дају трећу сорту — sa korśiesk doă suarće dă buĭeḑ, or măĭ đes dă žuaviń, șă dau o suartă nuauă [Mlava] | ||
укус (i. s.) — gust /gust/ — чорба је добро спремљена, има добар укус — ḑama ĭe bun gaćită, are gust bun — без укуса — (u izr.) fara gust [Por.] | ||
укус (i. s.) — plak /plac/ — много ју је волео, и увек јој је куповао одећу по њеном укусу — ĭ-a fuost tare drag đi ĭa, șî-n tođeuna ĭ-a kumparat țuaļe pi plaku iĭ — нису га пуштали родитељи да чини све по својој вољи — nu l-a lasat parințî sî fakă tuot pi plaku luĭ [Por.] | ||
улазити (gl.) — tuna /intra/ — док је чобанин спавао, стока је ушла у њиву, и појела сав кукуруз — pănă pîkurarĭu duarme, vićiļi a tunat în luok, ș-a mînkat kukuruḑu tuot — упали су Бугари на врата, и убили их на спавању — a tunat Bugari đi pista ușă, șî ĭ-a omorît la kulkuș — на месту где се поток улива у реку, праве се брзаци — la luok unđe tună ogașu în rîu, sa faśe rîpeḑînă [Por.] | ||
улар (i. s.) — kapăstru /căpăstru/ ◊ — | ||
улегнут (prid.) — troĭańit /troienit/ — пут је сав удубљен од колских точкова — drumu ĭe tuot troĭańit đi ruoț đi kar — колски „тројан”: траг који остаје иза колских точкова када је земља мека — troĭanu karuluĭ: urma kare ramîńe dupa ruoț đi kar, kînd ĭe pomîntu muaļe [Crn.] | ||
уличарка (i. ž.) — ușńerkă /ușernică/ — пошла је од родитеља, и сада је једна тешка уличарка која иде од врата до врата, и легне са сваким који јој да комад хлеба — a pļekat dă la parinț, ș-akuma ĭe o ușńerkă guală kare mĭarźe dă la ușă la ușă, șî sa kulkă ku fiĭe kare, kare-ĭ dă un kuodru dă pîńe [Mlava] | ||
уложак (i. m.) — potluog /potlog/ — ставио уложак у ципеле, да га не жуљају — a pus potluog în papuś, să no-l bată — пробушила се гума на бициклу, и није имао закрпу да је залепи — s-a rupt guma la ruată, șî n-avut potluog s-o krpĭaskă — пошао сам, јер нисам више желео да будем њихов подметач, да ме гази како ко хоће — am pļekat, kă n-am vrut să măĭ fiu potluogu luor, sî ma gazîaskă kare kum vrĭa [Por.] | ||
уломак (i. s.) — îrb /hârb/ — од разбијеног грнета остали само уломци — đin uala spartă a ramas numa îrburĭ [Por.] | ||
уљудити (gl. p. ref.) — omeńi /omeni/ — таквога дивљака нема у целом свету, нико га не уљуди, сем неке тешке мотке — așa uom sîrbaćik nuĭe-n lumĭa întrĭagă, n-o-l măĭ omeńi ńima, numa vro buată grĭa [Por.] | ||
умало (pril.) — đinkît /din cât/ — журио сам да брзо пређем преко брвна, и умало да паднем у воду — ma grabiĭ ĭuta să trĭek pi punće, șă đinkît sî kad în apă [Por.] | ||
умањен (prid.) — împuțînat /împuţinat/ — вода у потоку је много смањена, нећемо имати где да појимо стоку — apa în ogaș ĭe mult împuțînată, n-o sî avĭem unđe adapa vićiļi — људство у селу је толико смањено, да је село остало готово пусто — lumĭa în sat ĭe atita împuțînată, đi gata a ramas satu guol [Por.] | ||
умањити (gl. p.) — împuțîna /împuţina/ — школа се затворила, јер се смањио број деце — s-a înkis șkuala, kî s-a înpuțînat kopiĭi — смањуј помало храну, ако желиш да ослабиш — împuțîńaḑă mînkarĭa kîći kîta, dakă vrĭeĭ sî slabĭeșć — новаца има, али им се смањила вредност — bań ĭastă, numa ļi s-a împuțînat vrĭadu — немам чиме да залијем башту, јер се смањила вода у реци — n-am ku śe să ud bașćaua, kî s-a împuțînat apa în rîu [Por.] | ||
умор (i. ž.) — ustańială /ostenială/ — мртав сам од умора — mi-s muort đi ustańială — стигао ме је умор — ma prins ustańială [Por.] | ||
умор (i. ž.) — obosală /oboseală/ — умор је савладао човека, пустите га да одмори макар мало — s-a pus obosala pi uom, lasață-l să uđińaskă makra o țîră [Por.] | ||
уморан (prid.) — obosît /obosit/ — дошао је с посла уморан као коњ — a veńit đi la lukru obosît ka kalu [Por.] | ||
уморити се (gl.) — ustańi /ostani/ — ослабило ми је срце и јако брзо се уморим — mĭ-a slabit ińima șî rău ĭuta ustańiesk [Por.] | ||
уморити се (gl. p. ref.) — obosî /obosi/ — уморило ме је трчање за проклетим говидима — m-a obosît aļergatura dupa pîrdańiśi-ļi đi viće — невешт косац најбрже се умори на косидби — uomu ńinvațat la kuasă măĭ ĭut obosîașće la kosît [Por.] | ||
уморан (prid.) — ustańit /ostenit/ — долазим с посла уморан као пас, а жена тада налази да ми копа очи — vin đi la lukru ustańit ka kîńiļi, da muĭarĭ atunś gasîașće să-m skuată uoki [Por.] | ||
умрети (gl. p.) — muri /muri/ — умирем од жеље за њом — muor đi duor dupa ĭa — још није време за умирање — înga nuĭe vrĭamĭa đi murit — баба је умрла јуче ујутру — baba a murit ĭerĭ đimińață — умро је напрасно — a murit ku zuortu [Por.] | ||
уназад (pril.) — înapuoĭ /înapoi/ — терао је волове уназад, јер није могао да пређе колима преко реке — a stokńit buoĭi înapuoĭ, kă n-a putut să trĭakă ku karu pista rîu — као да је проклет, све му иде наопако — parke ĭe blîstamat, tuot iĭ mĭarźe înapuoĭ [Por.] | ||
унајмљен (prid.) — naĭmit /naimit/ — код богаташа је много људи било унајмљено за рад у пољу — la găzdoćiń multă lume a fuost naĭmită la lukru în kîmp [Por.] | ||
унакажен (prid.) — slućit /sluţit/ — чуде се бабе данашњим девојкама, како могу да иду тако унакажене и ружне — sa miră babiļi đi fĭaćiļi đi astîḑ, kum puot să mĭargă așa slućiće șî urîće [Por.] | ||
унакажен (prid.) — slut /slut/ — момак се подшишао у граду и прави се важан, а не види да је унакажен ко нико на свету — baĭatu s-a ratuns în oraș, șă sa țîńe maruos, da nu vĭađe kî ĭe slut ka ńima pi lumĭe [Por.] | ||
унакажен (prid.) — strîmućit /strămutat/ — данашњи момци иду унакажени дугом косом, мислећи да су толико лепи да ће девојке саме попадати за њима — baĭațî đi astîḑ mĭerg strîmućiț ku păru lung, ginđind kă sînt frumoș atîta đi fĭaćiļi o să kadă sîngure dupa iĭ — није он наказан од данас, него је такав још из мајчиног стомака — nuĭe ĭel strîmućit đ-akuma, numa ĭe așa înga đin burta mumi [Por.] | ||
унаказити (gl. p. ref.) — slući /sluti/ — тукао је жену док је није унаказио — a batut muĭarĭa pănă n-a slućito — није га подшишао, него га је унаказио да не сме да изађе у свет — nu la ratuns, numa la slućit đi nu kućaḑă sî ĭasă-n lumĭe [Por.] | ||
унаказити (gl. p. ref.) — strămući /strămuta/ — толико се унаказила новом фризуром да се не може препознати — atîta s-a strămućit ku pipćenatol nou đi nu sa puaće kunoșća [Por.] | ||
унакрст (prid.) — ăntulćișat /curmeziș ?/ — кресао је лисник и не слаже нарамак петељку на петељку, него грање слаже унакрст — a dîrîmat frunḑă, șă nu faśe brațu botur la botur, numa krĭanźiļi brățuĭe ăntulćișat [Stig] | ||
унатрашке (pril.) — înapoĭșa /înapoia/ — наљутио се на жену, и запретио јој да ће је ставити на коња, и идући унатрашке, вратити је оцу — s-a mîńiĭat pră muĭare, ș-a spumîntato k-o puńe pră kal, șî mărgînd înapoĭșa, o-ntuarśe la tat-su [Mlava] — научио га ђаво да окреће опанак са шиљком уназад, да га потера на открије по трагу — l-a-nvațat draku să-ntuarkă opinśiļi ku gurguoĭu înapuoĭșa, să no-l gasîaskă urmașî pi urmă [Por.] | ||
унередити (gl. p. ref.) — skimotoșî /schimonosi/ — шта ли је тражио ђаво ће знати, испретурио ми је нову одећу по орману и кад није нашао ништа, све ми је разбацио по соби — ś-a fi katat draku va șći, mĭ-a skimotoșît țuaļiļi nuoĭ pin orman șî kînd n-a gasît ńimika, tuot mĭ-a sprînžît pin suobă [GPek] | ||
униформисано лице (i. ž.) — bukĭartă /buchiartă/ — дошла су два униформисана (службена) лица, и казали им да се преселе са стоком оданде на друго место — a veńit duauă bukĭarță, șă ļ-a spus să sa muće đ-aśiĭa ku vićiļi în alt luok [Por.] | ||
уништење (i. ž.) — storăńe /storene ?/ — кад се људи навикну да живе са убијањем, њихова прича је готова — kînd sa-nvața lumĭa să traĭaskă ku storăńe, povasta lor ĭe gata — Немци су организовали јако велико убијање Јевреја, али опет их нису уништили сасвим — ńamțî a fakut prĭa mare storăńe ku žîduvi, șî ĭară nu ĭ-a storît đi tuot — није више могла поднети да живи са њим, јер је претио сваки дан да ће је убити, па се сирота сама убила — n-a sufarat să măĭ traĭaskă ku ĭel, k-a spumîntato întota ḑîua k-o omouară, șă sarakă ș-a fakut storăńe sîngură [Por.] | ||
уништити (gl. p. ref.) — storî /storî/ — Немци су хтели да истребе Србе, јер су, кажу, Срби били криви за све — ńamțu a vrut să storaskă Sîrbu, kă, śika, Sîrbu a fuost đevină đi tuot — људи се данас уништавају болестима, затрованом храном, страхом да ће избити рат — lumĭa astîḑ sa storașće ku buaļe, ku mînkarĭa înveńinată, ku frikă kă o să fiĭe razbăl [Por.] | ||
унутра (pril.) — înuntru /înuntru/ — затворио се унутра, у кући, и не излази — s-a-nkis înuntru, în kasă, șă nu ĭasă — бежи унутра, не стој напољу на киши — fuź înuntru, nu sta la pluaĭe afară — како си ушао унутра, када сам ја закључао кућу изнутра кључем? — kum aĭ tunat înuntru, kînd ĭuo am înkis kasa đinuntru ku kĭaĭa? [Por.] | ||
уњкати (gl.) — fonfăi /fonfăi/ — баба уњка кад говори, тешко је разумеш ша каже; чича се навикао на њу, и њих двоје се лепо разумеју — baba fonfîĭe kînd vrobĭașće, grĭeu o-nțaļeź śe ḑîśe; muoșu s-a-nvațat ku ĭa, șă iĭ duoĭ frumuos sa-nțaļieg [Por.] | ||
упалити се (gl. p. ref.) — izgori /izgorî/ — кад се житарице пожању недозреле, или се у амбар ставе влажне, зрневље се упали — kînd marunțîșu sa săśiră ńidokuopt, or sa puńe în ambarĭ uđiluos, buobiļi izgorĭesk [Por.] | ||
упарен (prid.) — împarekĭat /împerecheat/ — упарени од ђавола, много људи су побили заједно — împarekĭaț đi draku, multă lume a omorît amînduoĭ [Por.] | ||
упарити (gl. p. ref.) — împarekĭa /împerechea/ — кад навикаваш младог вола на јарам, упариш га са старим волом, па их тераш да вуку заједно — kînd învĭeț bou ćinîr la žug, ăl împarekĭeḑ ku bou batrîn, pă-ĭ mîń să tragă đampreuna [Por.] | ||
упишан (prid.) — pișat /pișat/ — чобани су му се попишали на шубару, и он је, љут, донео кући тако сву попишану — păkurari iĭ s-a pișat pi kaśulă, șî ĭeļ, mîńios, a dus-o la kasă așa tuată pișată [Por.] | ||
уплести (gl. p. ref.) — împļeći /împleti/ — девојчица има дугу косу, и лепо јој се уплићу кике — fata are păr lung, șî frumuos iĭ sa împļećiesk bîrțîļi — док се свађају, није добро да се уплићеш у њихову расправу — pănă sa svađesk, nuĭe bun să ći împļećieșć în trĭaba luor [Por.] | ||
уплести се (gl. p. ref.) — înkurka /încurca/ ◊ — | ||
уплетен (prid.) — împļećit /împletit/ — дошла је са једном киком уплетеном, а са другом расплетеном — a veńit ku o bîrță împļećită, ku una đispļećită — дуго је био уплетен у туђ посао — mult a fuost împļećit în lukru lu toĭa [Por.] | ||
упреден (prid.) — răsuśit /răsucit/ — отишао чича код бабе са усуканим брковима, као петао са дигнутим репом — s-a dus muoșu la babă ku mustîațîļi răsuśiće, ka kokuoșu ku kuada rîđikată [Por.] | ||
упрести (gl. p. ref.) — răsuśi /răsuci/ — чича седи крај камина, пуши, и кат-кад суче бркове — muoșu șîađe la kamin, tutuńașće, șî kînd-șî-kînd, răsuśașće mustîațîļi — баба упреда два конца, удвостручује, од два конца прави један — baba răsuśașće doă fire, îndoĭașće, đin doă fire faśe unu — кад му је опалио шамар, он се, сирома, три пута окренуо у месту — kînd ĭ-a tras o palmă, ĭel, saraku, đe triĭ uorĭ s-a răsuśit în luok — жандар га је ухватио, савио му руке на леђа, и ставио му лисице — žîndarĭu l-a prins, ĭ-a răsuśit mîńiļi la șîaļe, șî ĭ-a pus fĭarîļi [Por.] | ||
упртач (i. ž.) — frîmbĭe /frâmbie/ — упртач је узица на торби, којом се торба носи преко рамена — frîmbĭe ĭе ļegatura la trastă, ku kare sa duśe trasta prăsta umăr — покидала се узица на торби, и торба ми је спала са рамена — mi s-a rupt frîmbĭa la trastă, șî trasta mĭ-a pikat dă pră umăr [Mlava] — „фрмбја” је мера за ткање, узима се према дужини мотовила (Рудна Глава) — frîmbĭa ĭe masura đi țasut, sa ĭa dupa lunźimĭa lu rîșkituorĭ [Por.] — чини ми се да је код нас "фрмбја" неки конопац (Плавна) — mi sa-m pare kî ĭe frîmbĭa la nuoĭ vro sfuară [Pad.] | ||
упртача (i. ž.) — obrańe /obrame/ — упртача је један кратак конопац, који се уплиће од кончаних нити обојене вуне; гледа се да буде дебела као прст, да би могла да држи тежину — obrańa ĭe o sfuară skurtă, kare sa înpļećiașće đin viță đi ață đi lînă fărbuită; sa uĭtă să fiĭe gruasă ka un źeĭśt, đi sî puate să țînă greotaća — упртача се ставља на све што се носи на леђима: на торбу, на дечју колевку, на школске торбице, али и на кесе које се носе само преко рамена — obrańa sa puńe la tuot śe sa duśe-n șîaļe: la trastă, la ļagîn đi kopiĭ, la kĭasă lu șkolarĭ, da șî la kĭasă kare sa duk numa pista umîr [Por.] — једна врста змија има на леђима шару налик на плетеницу-упртачу, па је зовемо шарка — un fĭeļ đi noprś au pi șîaļe pistrițură ka obrańa, șă ļi kĭemăm: nopîrś ku obrańe [Por.] — змија са шареним леђима код нас се зове змија „бајерка” (Топла) — nopîrka pistriță pi șîaļe la nuoĭ sa kĭamă nopîrka ku baĭeră [Crn.] | ||
упртити (gl. p. ref.) — înkroșńa /încrosna/ — упрћује се свако ко узме торбу на леђа, а упрте везује на груди — sa înkroșńaḑă tot nat kare ĭa trasta-n șîaļe, șă ļagă obrăńiļi la pĭept — немој ми товарити (на леђа) твоје муке, једва носим своје — nu m-a-nkroșńa ku nakazurļi tĭaļe, abĭa duk pĭ-aļi mĭaļe [Por.] | ||
упрћен (prid.) — înroșńat /încrosnat/ — не стој ту упрћен, са торбом на леђима, него је скини, и седи с нама — nu sta aśiĭa înroșńat, ku trasta-n șîaļe, numa dubuarĭo șî șăḑ ku nuoĭ — не могу више, толико сам упрћен тешким мислима да ми дође да се убијем — nu măĭ puot, mi sînt înkroșńat ku atîća gîndurĭ grĭaļe đi îm vińe s-îm fak storăńe [Por.] | ||
упуцан (prid.) — împușkat /împușcat/ — свиња, погођена на два места, није отишла далеко — puorku, împușkat la doă luokurĭ, nu s-a dus đeparće [Por.] | ||
упуцана вода (sint.) — apă înpușkată /apă-înpușcată/ — текућа вода у коју врач пуца пушком, да је „убије” да би њоме спремао најјаче враџбине — apă kurgatuare în kare vrîžîtuorĭu pokńașće ku pușka, s-o „omuară” đi sî fakă ku ĭa đeskînćiśiļi aļi măĭ tarĭ [Por.] | ||
упуцати (gl. p. ref.) — împușka /împușca/ — деду је упуцао његов комшија кад су били у хајци на вукове — pi muoșu a împușkat veśinu luĭ kînd a fuost în urk dupa lupĭ [Por.] | ||
уранак (i. ž.) — puarnă /poarnă/ — на Ђурђевдан чобани терају овце на уранак, да би имале више млека на мерењу — la Sînźuorḑ pîkurari mînă uoiļi la puarnă, să aĭbă măĭ mult lapće la mîsurat — уранак је када пастири на Ђурђевдан излазе са овцама на пашу пре сванућа, још док је ноћ — puarna ĭe kînd la Sînźuorḑ pîkurari ĭasă ku uoiļi la pașuńe pănă nu sa faśe ḑîua, înga pănă ĭe nuapća [Por.] | ||
уредан (prid.) — sîrńik /sârnic/ — највише кад се говори о некој жени, или девојци удавачи, гледа се да ли је, или није уредна, јер ако је уредна, има већи углед — măĭ mult kînd sa vorbĭașće đi vro muĭare, or fată mare, sa kată dar ĭe, or nuĭe sîrńikă, kî dakă ĭe sîrńikă, are măĭ mare katare [Por.] | ||
уредити (gl. p. ref.) — sîrui /rândui/ — децу од малена треба учити да сређују своје кревете после устајања — kopiĭi đi miś trăbe învața să sîruĭe paturļi luor dupa skulat — ружно је да кућа удаваче не буде сређена у свако доба — urît ĭe kasa ku fată đi mîritat să nu fiĭe sîruită întođeuna [Por.] | ||
уредити (gl. p.) — rostî /rosti/ — оставила је мајка да сређује кући, јер долазе гости, а она је отишла у шетњу — a lasato mumî-sa să rostîaskă kasa, kă vin guoșći, da ĭa s-a dus în proîmblare — сређена кућа је лице жене — kasa rostîtă ĭe fața muĭeri [Por.] | ||
уређен (prid.) — rînduit /rânduit/ — влашке колибе на планини нису уређене као куће у селу — koļibiļi alu rumîń pi munće nu sînt rînduiće ka kășîļi đin sat — свака девојка на весеље треба изађе лепо дотерана — tuată fata mare la visaļiĭe trăbe sî ĭasă rînduită frumuos [Por.] | ||
уређен (prid.) — sîruit /rânduit/ — код уредне жене кућа је увек сређена, не само кад се чекају гости — la muĭare sîrńikă, kasa ĭe sîruită întođeuna, nu numa kînd s-așćată guoșći [Por.] | ||
уређен (prid.) — rostît /rostit/ — оставила је кућу сређену, а кад се вратила: као да је бомба ударила у њу — ļ-a lasat kasa rostîtă, da kînd sa-ntuors: ka kînd a dat buamba î-ńa [Por.] | ||
уређивање (i. ž.) — rînduĭală /rânduială/ — уређивање је кад се прави ред у нечему — rînduĭală ĭe kînd sa faśe rînd la śuava — све је запуштено, велико сређивање треба ако буду желели да се врате — tuot ĭe pîrasît, mare rînduĭală trăbe dakă va vrĭa sî sa-ntuarkă înapuoĭ [Por.] | ||
уређивати (gl. p. ref.) — rîndui /rândui/ — поставили га за челника, али он није знао да управља људима, па су га сменили — l-a pus să fiĭe fruntaș, ama ĭel n-a șćut să rînduĭe lumĭa, șî l-a skimbat — има велики посао, треба да сређује кућу за свадбу — are mare lukru, trăbuĭe să rînduĭe kasa đi nuntă [Por.] | ||
урезник (mn. urĭezńiś) — urĭezńik /ureznic/ — урезник је део основе са краја платна које се више не може откати, па се сече и баца кад се платно скида са разбоја — urĭezńiku ĭe parća urḑăļi đi la kăpatîńu pînḑî kare nu sa măĭ puaće țăsa, pî sa taĭe șî sa labîdă kînd sa skuaće pînḑa đin razbuoĭ [Por.] | ||
урекнут (prid.) — điokĭat /deocheat/ — може бити урекнуто све што је живо, и све што је човек створио својом руком, од кашике, ако је лепо израђена, до куће, ако је велика и пуна срећних људи — puaće fi điokĭat tuot śi ĭe viu, șî tuot aĭa śe faśe uomu ku mîńiļi luĭ, đi la ļingură, dakă ĭe fakută frumuasă, pănă la kasă, dakă ĭe mare șî pļină đi gluaće norokuasă [Por.] | ||
урекнут (prid.) — sorośit /sorocit/ — човек је урекнут кад набаса на враџбину коју је орочила врачара, и кад се враџбина прими — uomu ĭe sorośit kînd dă pista momuată kare a sorośito vrîžîtuarĭa, șî kînd ĭa sa prinđe đi ĭel — кад је човеку судбина уречена, тешко може да се избави — kînd ĭe la uom ursa sorośită, grĭeu skapă [Por.] | ||
урећи (gl. p. ref.) — điokĭa /deochea/ — она те уриче и затворених очију — ĭa ći điokĭaḑă șî ku uoki-nkiș [Por.] | ||
Урзика (i. s.) — Urḑîkă /Urzică/ — име Коприва давало се као надимак болешљивој деци, да се болест не хвата за њих као што се не хвата за коприву — nume Urḑîkă s-a dat ka poļikra la kopiĭ bolnaviśuoș, să nu sa prindă buaļiļi đi iĭ kum nu sa prind đi urḑîkă — према особи са надимком Урзика, потомци добију презиме Урзикић — dupa insă ku poļikra Urḑîkă ńepuoțî sa poļekrĭesk Urḑîkuońi [Por.] | ||
Урзикићи (i. m.) — Urḑîkuońi /Urziconi/ — преци Урзикића из Јасикова дошли су из Градскова поред Зајечара — stramuoșî a Urḑîkuońilor în Ĭesîkuva a veńit đin Gradskuva lînga Zaĭśerĭ — неки Урзикићи су се из Јасикова преселили у Лесково а неки у Рудну Главу — ńișći Urḑîkuoń đin Ĭesîkuva s-a mutat în Ļiskuauă, da alțî în Arnaglaua [GPek] | ||
урлање (i. m.) — urļet /urlăt/ — некада је било вукова пуна планина, зими се није могло спавати од њиховог урлања — dămult a fost lupĭ pļină munća, ĭarna nu sa puća durmi dă urļetu luor — настала је јака грмљавина са кишом — s-a pus mare urļet șĭ pluaĭe [Mlava] | ||
урлати (gl.) — urla /urla/ — од животиња, урлају вукови, пси и лисице — dîn žuaviń, urlă lupi, kîńi șî vulpiļi — кад чујеш вукове да завијају, да знаш да су се два чопора приближила један другом, и стари курјаци, који воде чопоре, преговарају како да се мимоиђу, а да се не подаве — kînd auḑ lupi kă urlă, să șćiĭ kă s-a apropiĭt duoĭ śopîrĭ unu dă altu, șî lupi aĭ batrîń, kare puartă śopîru sa tăĭnuĭe kum sî sa petrĭakă, da să nu sa îńiaśe [Mlava] — грми на небу, и треште громови на све стране — urlă-n śĭer șî trasńașe în tuaće părțîļi [Mlava] | ||
урок (i. s.) — điokĭ /deochi/ — од урока највише треба да се чувају деца у колевци — đi điokĭ măĭ mult trîabe sî sa pazîaskă kopiĭi în ļagîn [Por.] | ||
урочица (i. ž.) — điokĭatură /deochetură/ — урочица је жена са ружним очима, која се чуди када нешто гледа — điokĭatură ĭe muĭarĭa ku uokĭ urîț, kare sa miră kînd sa uĭtă la śuava — свака млада мајка треба да зна неку урочицу, да би заштитила своје дете од урока — tuata mumă ćinîră trîabe să șćiĭe vro điokĭatură, să apire kopilu iĭ đi điokĭ [Por.] | ||
урушен (prid.) — sudumit /sodomit/ — пут преко кулме стоји урушен још од летос, нико не миче прстом да га поправи — drumu pista kulme stă sudumit înga đ-asta-vară, ńima nu puńe mînă să-l ogođaskă [Por.] | ||
усек (i. ž.) — skrivală /scrivală/ — жљеб је један од начина спајања два дрвета, којима нешто градимо — skrivala ĭe un fĭeļ đi înkeĭatură întra doă ļiamńe, ku kare śuava faśiem — скривала је утор ископан између две греде на тавану колибе — skrivală ĭe žgĭab sapat întra duauă grinḑ în puodu koļibi — скривала је начин спајања два дела разбоја — skrivală ĭe înkeĭatură la razbuoĭ [Por.] | ||
усек (i. ž.) — bĭaĭkă /beucă/ — на путу за Раковац, има један узани усек, кроз који се не може проћи великим колима — pră drumu dă Rkovăț, ĭastă o bĭaĭkă îngustă, prăn kare nu sa puaće treśa ku kar mare [Bran. | ||
ускоро (pril.) — akuș /acuși/ — не плачи, ускоро ће ти доћи мајка — nu ći plînźa, akuș vińe mum-ta — претња, упозорење особи у експресивном говору (обично несташној деци), ако не престане да ради то што ради, следи казна уобичајена за такву прилику — akuș-akuș! [Por.] | ||
ускраћен (prid.) — mărțînuos /mărţânos/ — овца без соли не може дуго да трпи (Кривељ) — oaĭa mărțînoasă nu puaće mult să rabđe [Crn.] — осујећен је човек који није имао дуже време посла са женом, или љубавницом (Танда) — mărțînuos ĭe uomu kare n-avut multă vrĭame trĭabă ku muĭarĭa, au ku ibuomńika — овце су жељне соли (Јасиково) — uoĭļi sînt mărțînuasă dupa sare [GPek] — био сам момак, неожењен, и био сам јако жељан оне проклете женске ствари (Танда) — am fuost baĭat, ńinsurat, șă am fuost rău mărțînuos dupa pîrdańika-ĭa, muĭerĭaskă [Por.] | ||
Ускрс (i. m.) — Pașć /Paști/ — за Ускрс се шарају јаја — đi Pașć sa konđeĭe uauļi — на Ускрс се узима ускршња причест, и скаче са бусена преко прага — la Pașć sa ĭa pașćaua, șî sa sîare đi pi gļiĭe pista prag [Por.] | ||
ускршња причест (i. ž.) — pașćauă /pască/ — ускршња причест је мешавина коприве, куваног јајета, дреновог цвета, хлеба и вина, справљена у једној чаши — pașćaua ĭe mistakatură đi urḑîkă, uou fĭert, fluare đi kuorn, pîńe șî vin, fakută într-un par — ускршња причест узима се три пута, на бусену траве стављеног са унутрашње стране кучног прага — pașćaua sa ĭa đi triĭ uorĭ pi gļiĭe, pusă đinuntru dupa pragu kășî — прекрстиш се, узмеш ускршњу причест кашиком и окренеш се на бусену с лева удесна; тако учиниш три пута — faś kruśe, ĭaĭ pașćaua ku ļingura șă ći-ntuorś pi gļiĭa-ĭa đi la đirĭapta la stînga; așa faś đi triĭ uorĭ — кад узмеш ускршњу причест и окренеш се трећи пут, скочиш са бусена преко прага колико можеш више, да ти све иде у напредак — kînd ĭaĭ pașćaua șă ći-ntuorś a triļa uorĭ, sărĭ đi pi gļiĭe pista prag kît puoț măĭ mult, să-ț mĭargă tuot înainće — ускршњи колач се меси у суботу пре Ускрса — pașćaua sa plumađiașće sîmbîta, înainća lu Pașć — ускршњи колач има обруч, на колачу је крст са по једим офарбаним јајетом у сваком пољу, и једним сировим јајетом у средини — pașćaua are śerk, pi kolak ĭe pusă kruśa ku un uou fîrbuit în tuot kîmpu, da-n mižluok ĭe pus un uou pruaspîd — ускршњи колач се на дан Ускрса намењује Богињи Ускрса, Господу Богу, Мајци Пречистој и Исусу Христу — pașćaua în ḑîua Pașćuluĭ sa dă đi pomană la Ḑîna lu Pașć, la Dumńeḑîu, la Maĭka Prĭastîśe șî la Isukrst — ускршњи колач једе се трећи дан по Ускрсу, када се од њега мало накрми и стоци — pașćaua sa manînkă a triĭļa ḑî dupa Pașć, kînd sa dă kîta đin ĭel șî la viće [Por.] | ||
Ускршња субота (sint.) — Sîmbîta pașćilor /Sâmbăta paștelui/ — Ускршња субота пада у суботуи пред Ускрс, зове се још и Бела субота — Sîmbîta pașćilor kađe sîmbîtă înainća lu Pașć, sa măĭ kĭamă șî Sîmbîta albă — коље се и пече прасе за Ускрс — sa taĭe șî sa friźe purśelu đi Pașć — меси се „ускрсница”, колач са обручем и крстом, са по једним офарбаним јајетом у сваком пољу крста и једним свежим у средини — sa plumađiașće pașćaua, kolak ku śierk șî ku kruśe, ku kîć-un uou fărbuit în tot kîmpu kruśi, șî ku un uou pruaspîd în mižluok [Por.] | ||
услужан (prid.) — slugarńik /slugarnic/ — коњ је некада био јако услужна животиња — kalu đimult a fuost žuavină tare slugarńikă — сиромашно дете, које живе од рада код богаташа, не може да опстане ако није послушно — kopil sarak, kare traĭașće đin lukru pi la găžđ, nu skapă dakă nuĭe uom slugarńik [Por.] | ||
усмрдети (gl. p. ref.) — împuțî /împuțî/ — несољено месо брзо се усмрди — karńa ńisarată ĭut sa împuće [Por.] | ||
усна (i. ž.) — buḑă /buză/ — драга има две танушне усне, лудим за њима — mîndra are duauă buḑ, supțîriśe, nuroḑăsk dupa ĭaļe — њене усне су слатке ко мед — buḑîļi a iĭ sînt dulśe ka mńarĭa [Por.] | ||
уснат (prid.) — buḑat /buzat/ — Бузат, Бузатов, Бузатовићи, Бузовићи, Бузеја, Бузејићи .. — Buḑatu, alu Buḑatu, Buḑatuońi, Buḑońi, Buzeĭa, Buzeuońi ... [Por.] | ||
успаван (prid.) — adurmit /adormit/ — успавана, на његовој руци, сањала сам да летим по небу — adurmită, pi mîna luĭ, am visat kum zbuor pi śĭerĭ [Crn.] — спавај добро, да не дођеш поспан на посао — duarme bińe, să nu viń adurmit la lukru — ухватио ме неки дремеж — s-a pus un adurmit pi mińe [Por.] | ||
успентран (prid.) — obîrkat /aburcat/ — чуди се како се коза попела на врх грма, стоји успентрана и брсти лишће као да је на земљи — sa miră kum kapra s-a suit în vîru tufi, stă obîrkată șî manînkă la frunḑă ka kînd ĭe žuos pi pomînt [Por.] | ||
успорен (prid.) — înkućinat /cătinel/ — зашто ли су она кола тако успорена? — dă śe va fi karu-la așa dă înkućinat? [Pom.] | ||
усправан (prid.) — țapiș /ţăpiș/ — кажемо за нешто да је „цапиш” када је чврсто и стоји усправно — ḑîśem đi śeva kî ĭe țapiș kînd ĭe țapîn, șî stă đirĭept în sus [Por.] | ||
усправан (pril.) — însus /însus/ — много је дрвећа пало од олује, само је мало остало да стоји усправно — mulće ļamńe a kaḑut đi vižuļiĭe, numa kîća a măĭ ramas să șća însus [Por.] | ||
усправљен (prid.) — skulat /sculat/ — кад улази наредник у собу, ми га сви дочекамо усправни као свећа — kînd tună narńiku în suobă, nuoĭ tuoț ăl așćetam, skulaț ka lumanarĭa — кад су лопови почели да лупају на вратима, ја сам био будан и спреман да пођем на посао — kînd uoțî a-nśeput să bată la ușă, ĭuo am fuost skulat șî sprimit să pļek la lukru [Por.] | ||
усранко (prid.) — kîkaśuos /căcăcios/ — усранко је човек слаб и на снази, и на речима — kîkaśuos ĭe uom slab șî la pućare, șî la vuorbă [Por.] | ||
усрећити (се) (gl. p. ref.) — feriśi /ferici/ — само се црни ђаво може усрећити са њим — numa drako-l ńegru sa va feriśi ku ĭel [Por.] | ||
уста (i. ž.) — gură /gură/ — крезуб, нема ниједан зуб у устима — șćirb, n-are ńiś un đinće-n gură — ушће реке — gura rîuluĭ — проширени део долине, на месту где се она спаја са већом долином — gura văĭi [Por.] | ||
устава (i. ž.) — lăkomiță /zăgaz ?/ — устава је пролаз на обали јаруге, који се затвара даскама, кад треба да се заустави или покрене воденица — lăkomița ĭe ușă fakută pi marźîna ĭaruźi, kare sa înkiđe ku blăń, kînd trăbe sî sa oprĭaskă or sa porńaskă muara — кад се устава затвори, вода тече јаругом, пуни бадањ и воденица ради — kînd lăkomița sa înkiđe, apa mĭarźe pi ĭarugă șă umpļe butuońu, șî muara lukră — кад се устава отвори, вода не тече ка бадњу, него се враћа назад у реку, и воденица стоји — kînd lăkomița sa đeșkiđe, apa nu kure kîtra butuoń, numa sa duśe ĭară în rîu, înapuoĭ, șî muara stă [Por.] | ||
устајао (prid.) — ḑakut /zăcut/ — устајала вода из лименог суда није добра ни за кување хране — apa ḑakută în vas đi fĭer nuĭe bună ńiś đi fĭert mînkarĭa [Por.] | ||
устати (gl. p. ref.) — skula /scula/ — човек устаје кад се диже из седећег стања — uomu sa skuală kînd sa rađikă đin starĭa șaḑută [Por.] | ||
усташца (i. ž.) — guriță /guriţă/ — моје девојче има слатка усташца — fećița mĭa are guriță dulśe — драгана ми је дала пољубац — mîndruța mĭ-a dat gurița [Por.] | ||
устрељен (prid.) — săźetat /săgetat/ — По великом кружном пољу, Бежи јелен рањени, Рањени, устрељени (из Петрекатуре) — Pră-l śe kîmp marĭe rotat, Fuźe śerbu ănpușkat, Ănpușkat șă săźetat (dăn Petrekuta). [Bran. | ||
устручавање (i. ž.) — sfiĭală /sfială/ — бабе су причале да је код мртвих велико устручавање да приме поману кад им је намењују особе које нису из блиског сродства — babiļi a puvestît kă la-ĭ muorț ĭe mare sfiĭală să primĭaskă pomana kînd ļ-o dă vro insă kare nu ĭe đin ńemeńa lor apruape [GPek] | ||
устручавати се (gl. ref.) — sfiĭi /sfii/ — кад жена која води обред није близак род са покојником, она га при намењивању помане моли да је „прими, да се не устручава” што је намењује несродник — kînd muĭarĭa kare puartă rîndu nuĭe đin ńam apruape ku al muort, ĭa kînd iĭ nîmeńașće pomana sa ruagă đe ĭel „s-o primĭaskă, să nu sa sfiĭaskă” pintru śe o dă însă strină [GPek] | ||
усуд (i. ž.) — fată /fatum/ — људи су заборавили ову реч, сачувала се само у псовкама и клетвама — lumĭa s-a zuĭtat đ-asta vuorbă, s-a pastrat numa pin žuramînće șî blastîame [Por.] | ||
утвара (i. ž.) — mugunđață /mogândeață/ — утвара се јавља у сумрак, када се не разазнаје ништа — mugunđața sa faśe în kap đe murg, kînd nu sa nazîrĭașće ńimika [Por.] | ||
утећи (gl. p. ref.) — skapa /scăpa/ — зец је утекао керовима — ĭepuru a skapat đi kopuoĭ — нико не може да избегне смрт — ńima nu puaće să skîape đi muarće — чаша му је испала из руку, и разбила се — paru ĭ-a skapat đin mînă, șî s-a spart [Por.] | ||
уторак (i. s.) — marț /marţi/ — уторак је други дан у недељи, пада између понедељка и среде — marț ĭe adoĭļa ḑî în stamînă, kađe întra luńa șî mĭerkurĭa — уторак је дан у седмици, а март је месец у години — marț ĭe ḑîua în stamînă, da marta ĭe luna în an — сваки уторак после Божића, Малих поклада, Ускрса и Русаља се празнује због падавице — (ver.) tota marța dupa Kraśun, Zîpostîtol mik, Pașć șă Rusaļe sa sîrbĭaḑă pintru buala rîa [Por.] | ||
Уторкиња (i. ž.) — Marțuĭka /Marţuica/ — Уторкиња је старински назив за краву, рођену у неки посебни уторак у току године, али се више не памти који је то уторак, нити кад пада (Рудна Глава) — Marțuĭka ĭe poļikră bătrîńaskă đi vakă, fakută într-o marță adînsă pi an, ama nu sa măĭ țîńe minće śe marța ĭe aĭa, șî kînd kađe [Por.] — једни мисле да је „уторкиња” крава која није дуго лизала со, која је јако жељна соли (Топла) — uńi ginđesk kî ĭe „marțuĭka” vakă kare mult n-a ļins sare, vakă tare mărțînuasă [Crn.] | ||
утрнут (prid.) — amurțît /amorţit/ — десна нога ми је утрнута — pișuoru al đirĭept mi amurțît — укочио сам се од седења — am amurțît đi șađarĭe — „укочен” си ти у главу од рођења — amurțît ĭeș tu în kap đi kînd iș fakut [Crn.] | ||
утрнути (gl.) — amurțî /amorţi/ — трне ми лева рука — mi amurće mîna stîngă — уста трну, колико је кисело — amurće gura, kît ĭe đi akru [Crn.] — кад зими у планини чујеш вукове како завијају од глади, утрнеш сав, и скамениш се од страха — kînd ĭarna-n munće auḑî lupi kă urlă đi fuame, amurț tuot, șă înkrîmeńeșć đi frikă [Por.] | ||
утрнуће (i. ž.) — amurțală /amorţire/ — ухватила ме је нека малаксалост — ma prinsă o amurțală — осећам трњење у ногама — sîmt amurțală în piśuarĭe [Crn.] | ||
ухолажа (i. ž.) — urekĭańiță /urechelniţă/ — ухолажа је мала дугуљаста буба, која улази у уво док човек спава — urekĭańița ĭe guangă mikă șî lunguĭată, kare tună în urĭake pănă uomu duarme [Por.] | ||
уцрвљати се (gl. p. ref.) — învermena /înviermăna/ — месо се на топлоти брзо уцрвља — karńa la kaldură ĭuta învermeńaḑă — кад се буде почело уцрвљавати, осетиће се по смраду — kînd va-nśepĭa învermena, o să sa priśapă pi putuare [Por.] | ||
учворити се (gl. ref.) — pođișî /podeși ?/ — овчје руно се учвори кад овца прође кроз трње — lîna uoĭi sa pođiașće kînd uaĭa trĭaśe pin spiń [Por.] | ||
учен (prid.) — învațat /învăţat/ — данас су људи учени, сви имају школе — astîḑ ĭe lumĭa învațată, tuoț au șkuaļe — крава је навикнута да вуче улево — vaka ĭe învațată să tragă la stînga [Por.] | ||
ученик (i. m.) — șkolarĭ /școlar/ — ученик је дете које иде у школу — șkolarĭ ĭe kopil kare mĭarźe la șkuală [Por.] | ||
ученица (i. ž.) — șkolariță /școlăriță/ — многе девојке се удају још док су ученице, али такав брак не траје дуго — mulće fĭaće sa marită înga pănă sînt șkolariță, ama așa kăsătoriĭe nu țîńe mult — мајка се хвали да је била добра ученица — muma sa labdă kă a fuost bună șkolariță [Por.] | ||
учење (i. s.) — învațat /învăţat/ — готово са игром, дошло је време за учење — gata ku žuaka, a veńit vrĭamĭa đi învațat — учење је тешко под старост — învațatu ĭe grĭeu la bîtrîńață — баталио је учење, јер га боли глава — s-a lasat đi învațat, kî ăl duare kapu [Por.] | ||
учење (i. ž.) — învațatură /învăţătură/ — чуде му се људи како не полуди од толиког учења — iĭ sa miră lumĭa kum nu noroḑîașće đ-atîta învațatură [Por.] | ||
учионица (i. ž.) — ućitankă /sală de clasă/ — првог дана баба ме је одвела у школу и предала учитељу који ме је увео у учионицу, и показао у коју клупу треба да седнем — ḑîua đi întîń mama m-a dus la șkuală șî m-a dat la oćitulu kare ma bagă în ućitankă, șî mĭ-arată în śe klupă trăbe sî șăd — наша школа је имала две велике учионице, са око сто ученика — șkuala nuastră avut doa ućitănś marĭ, ku apruape o sută đi șkolarĭ [GPek] | ||
учитељ (i. m.) — daskîl /dascăl/ — наш учитељ нас није пуштао да говоримо влашки у школи; смели смо да говоримо тек кад бисмо стигли кући — daskulu nuostru nu ń-a lasat sî vorbim rumîńașće la șkuală; am kućeḑat sî vorbim tumu kînd am fi ažuns la kasă [Por.] — наш учитељ нас је добро учио — daskîlu nuostru ń-a-nvațat bińe [Crn.] | ||
учитељевање (i. ž.) — dîskaļiĭe /dăscălie/ — напустио је учитељевање јер је плата мала — s-a lasat đi dîskaļiĭe kî ĭe plata mikă | ||
учитељица (i. ž.) — dîskaļiță /dăscăliță/ — моја кћерка је завршила учитељску школу и сада је учитељица, ради у школи код нас у селу, учи децу — fata mĭa a gaćit șkuala đi daskîļ ș-akuma ĭe dîskaļiță, lukră la șkuală la nuoĭ în sat, învață kopiĭi [Por.] — имали смо младу учитељицу, и ђаци су је много волели — am avut dîskaļiță ćinîră, șî la șkolarĭ mult ļ-a fuost drag đi ĭa [Crn.] | ||
учитељица (i. ž.) — oćităloaĭkă /dăscăliță/ — мене је у школи учила учитељица, а мога чичу учитељ — pră mińe la șkuală m-anvațat oćităloaĭka, da pră muoșu mĭeu oćităl [Mlava] | ||
учитељски (prid.) — dîskaļiesk /dăscălesc/ — учитељски посао је тежак — lukru dîskaļesk ĭe grĭeu [Por.] | ||
учити (gl. p. ref.) — învața /învăţa/ — учитељ учи децу — daskulu învață kopiĭi — бијеш стоку да научи да не иде у њиву — baț vita sî sa învĭață să nu sa dukă în luok — лепо пева, али тешко учи нову песму — frumuos kîntă, ama grĭeu învață kînćik nou [Por.] | ||
учкур (i. m.) — brăśinar /brăcinar/ — „брачинар” је канап којим су се везивале панталоне — brăśinarĭu ĭe un ițuoń ku kare s-a ļegat śuariśi [Por.] — врата са три пречке — ușă ku triĭ braśinarĭe — даска софре спојена је пречагама — blană đi masă fakută ĭe ku braśinarĭe — спојница на дрвеним ручицама плуга је попречна дашчица, или шипка, која везује и учвршћује ручице — braśinarĭ la kuarńiļi pluguluĭ ĭe laćiță, ore verźauă, karĭe ļi-nțîpeńașće șî ļi țîńe la masură [Crn.] | ||
учукан (prid.) — ćokńit /ciocnit/ — немам добре судове, сви лонци су ми чукнути — n-am vasurĭ buńe, tuaće uaļiļi mi sînt ćokńiće — не говори више разумно, као да је ћакнут — nu măĭ vorbĭașće kum trîabe, parke ĭe ćoknit [Por.] | ||
ушна ресица (i. ž.) — muoișće /moiște/ — ушна ресица је место на уву где се стављају минђуше — muoișća urĭeki ĭe luok pi urĭake unđe sa pun marźieļiļi — кад те девојка пусти да јој ставиш руку на бутину, она показује да хоће да ти се препусти сва — kînd fata ći lasă să-ĭ puń mina la muoișće, ĭa arată kî vrĭa să țî sa lasă đe tuot [Por.] | ||
уштеђен (prid.) — pastrat /pastrat/ — вратио се из рата са сачуваном главом — s-a-ntuors đin razbăl ku kapu pastrat — умро је без иједног уштеђеног динара — a murit fara ńiśun ban pastrat [Por.] | ||
уштројен (prid.) — skopit /scopit/ — вепар, скоро уштројен, лежи у свињцу — puorku, skopit đi kurînd, ḑaśe-n kośină [Por.] | ||
уzдисање (i. s.) — oftat /oftat/ — спопало ме је неко тешко уздисање, толико дубоко да ми се чини да ћи ми срце стати — s-a pus pi mińe un oftat grĭeu, atîta đi adînk đi mi sa-m pare kî o s-îm șća ińima [Por.] | ||
уzдисати (gl.) — ofta /ofta/ — после смрти ћерке, мајка је толико тешко уздисала да јој се чинило да ће јој срце препући — dupa muarće fĭeći, muma atîta a oftat grĭeu đi iĭ sa-m parut kă o sî-ĭ krîape ińima — кад је човеку због нечега тешко на срцу, треба ноћу да изађе напоље, подигне руке и спуштајући их, уздахне најдубље што може — kînd iĭ la uom pintru śeva grĭeu la ińimă, ĭel trabe nuapća să ĭasă afară, să rađiśe mîńiļi în sus, șî slubaḑîndu-ļi, sî ofćaḑă se guod măĭ adînk puaće [Por.] | ||
| ф | ||
фајда (i. ž.) — faĭdă /faidă/ — узалуд сам превалиио толики пут, никакве користи нисам имао — đi źaba m-am trîpadat ku atîta drum, ńiś o faĭdă n-am avut [Por.] | ||
фалинка (i. ž.) — faļinkă /fălincă/ — није купио краву јер јој је нашао неку фалинку на зубима — n-a kumparat vaka kî ĭa gasît vro faļinkă la đinț — кад тражиш девојку за женидбу, предобро гледај да буде без мане — kînd kaț fată să ći-nsuorĭ, uĭće prĭa bińe să fiĭe fara faļinkă [Por.] | ||
фалити (gl.) — faļi /făli/ — не фали ми ништа — nu-m faļiașće ńimika — блесав, фали му нешто у глави, није цео — pļesńit, iĭ faļiașće śuava-n kap, nuĭe întrĭeg — имам осамсто, фали ми још двеста па да имам хиљаду — am uoptsuće, măĭ îm faļiașće duauăsuće pă să am omiĭe — отвори очи и пази добро: само ли ми буде фалило било шта, ти си готов — đeșkiđe uoki șî pazîa bińe: numa-m va faļi fiĭe śe, tu iș gata [Por.] | ||
фамилија (i. ž.) — fîmeļiĭe /familie/ — нисам у сродству са њим — nu mis fîmeļiĭe ku ĭel — близак род — fîmeļiĭe buna, fîmeļiĭe apruape — окупио је много рођака из села — adunat mulće fîmeļiĭ đin sat — она је изи фамилије Трифуновића, род са Флорићима — ĭa ĭe đin fîmeļiĭa lu Trifuļeșći, ńam ku Florĭeșći — надимак наше фамилије је Уршикани — poļikra lu fîmeļiĭa a nuastră ĭe Urșîkańi — од бојарског зла, побегао је из Влашке са целом фамилијом — đi rău boĭerilor, a fuźit đin Rumîńiĭe ku fîmeļiĭa întrĭagă [Por.] | ||
Фараон (i. m.) — Fîraun /Faraon/ — дошла је у село циганска черга, са њиховим фараоним на коњу — a veńit în sat kuortu țîgańiesk, ku fîrauonu luor kalărĭ pi kal — из надимка Фараон, изашли су и други надимци за Цигане: Фиру, Фирулеско, Фиран — đin poļikră Fîraun, a ĭeșît alće poļikre đi Țîgań: Firu, Firuļiesku, Firanu — ђаволи имају имена, зову се Марко, Јордан, а њихов се фараон зове Шојтан — draśi au nume, iĭ kĭamă Marku, Ĭordan, da pi fîrauonu luor ăl kĭamă Șoĭtan [Por.] | ||
фарба (i. s.) — farbă /farbă/ — некада су фарбе правиле жене од биљака, а сада која год ти фарба затреба, нађеш је у продавници — đimult fărburļi a fakut muĭerļi đin buĭeḑ, d-akuma fiĭe śe farbă-ț trîabe, o gasîășć în dugaĭe — намазали су ми кола црном фарбом на два-три места — mĭ-a mînžît tumobilu ku farbă ńagră la vo doă-triĭ luokurĭ — боја бела, жута, црвена, љубичаста — farbă albă, galbină, ruoșîĭe, bilovinkă — светла боја, тамна (загасита) боја — farbă đeșkisă, farbă înkisă — боје на поњави, коју је давно изаткала баба, не слажу се најбоље — fărburļi pi pîătură, ś-a țasuto mama đimult, nu sa ogođesk prĭa bińe [Por.] | ||
фарбање (i. s.) — fărbuitu /fărbuire/ — био сам код мајстора, и погодио сам се с њим за оно фарбање, о коме сам ти причао одавно — am fuost la maĭstur, șî ma tokmiĭ ku ĭel đi fărbuito-la đi kare ț-am puvestît đimult — спопао је слатким речима, и она је пала на његово детињасто фарбање — a luvato ku vuorbe dulśe, șî ĭa a kaḑut la fărbuitu luĭ kopilarĭesk [Por.] | ||
фарбар (i. m.) — farbarĭ /farbari/ — чукнуо сам кола спреда, и отерао сам их код једног фарбара да га офарба — am ćokńit karu pi đinainće, șî l-am mînat la un farbarĭ sî mĭ-el fărbuĭe [Por.] | ||
фарбара (i. ž.) — fărbariĭe /fărbarie/ — радио је много година у Немачкој, у некој великој фарбари — a lukrat mulț ań în Mńemțîĭe, într-o fărbariĭe mare — мала варош, нема ни једну специјалну продавницу боја, са свим фарбама које би затребале људима — oraș mik, nare ńiś o fărbariĭe adînsă, ku tuaće fărburļi kare ar trăbui la lume [Por.] | ||
фарбати (се) (gl. p. ref.) — fărbui /fărbui/ — ја не дам ћерки да фарба усне, јер је премлада, и само се размаже — ĭuo nu dau la feĭmĭa sî fărbuĭe buḑîļi, kă ĭe prĭaćinîră, șî numa sa buskofĭașće — не слушај све и свашта што ти говори момак, јер можда хоће само да ти намаже очи, и да те остави трудну — n-askulta tuaće-tuaćiļi śe-ț vorbĭașće baĭatu, kî puaće-fi vrĭa numa s-ț fărbuĭe uoki, șî sî ći lasă-nkarkată [Por.] | ||
Фашник (i. m.) — Fașanź /fașang/ — Фашник је био обичај код Буфана у Мајданпеку у време поклада — Fașanź au fost ađet la Bufań la Măĭdan în tot anu, în ḑîļiļi đi zîpostît — у време Фашника многи Буфани су израђивали маске — đi vrĭamĭa Fașanźilor mulț Bufań au făkut ļorfe — били су Мали Фашници на Месне покладе, и Велики Фашници који су падали на Беле покладе — a fost Fașanź-aĭ miś la Zîpostîto-l mik, șî Fașanź-aĭ marĭ kare a kaḑut la Zîpostîto-l mare [Buf.] | ||
фебруар (i. m.) — făurarĭ /făurar/ — фебруар је зимски месец — făurarĭu ĭe lună ĭernuasă [Por.] | ||
фебруар (i. m.) — fîurarĭ /făurar/ — фебруар је други месец у години — fîurarĭu ĭe a duoĭļa lună în an [Por.] | ||
федермесер (i. s.) — fîrdamĭez /briceag ?/ — пастири су ишли за стоком, са федермесером о појасу — pîkurari a mĭers dupa viće ku fîrdamĭezu dupa brîu [Por.] | ||
фела (i. s.) — fĭeļ /fel/ — чобани су носи исту врсту шубара — pîkurari a dus kaśuļ într-un fĭeļ — радићемо од сада надаље на другачији начин — lukrăm đ-akuma înainće în alt fĭeļ — Царани су други сој људи — țarańi sînt alt fĭeļ đi uamiń [Por.] | ||
Фелешана (i. ž.) — Feļeșana /Feleșan/ — Фелешана је речица, извире испод Црвеног крша, на извору има мали водопад; састаје се са Брезом, и на излази из долине улива се у Црну реку; Црна река се касније, на крају села, увире у Пек — Feļeșana ĭe un rîurĭel, izvorĭaḑă supt Pĭatra roșîĭe, la izvuor are un bobît mik; sa-npreună ku Brĭeza, șî la gura văĭu tună-n Țrna; Țîrnă măĭ amînat, la kapu satuluĭ, tună-n Pĭek [GPek] | ||
фењер (i. s.) — fiļińierĭ /felinar/ — фењер је врста лампе на гас, за ношење у руци када идеш негде на пут — fiļińierĭ ĭe un fĭeļ đi lampă la gas, đi dus în mînă, kînd će duś vrunđiva la drum [Por.] | ||
ферфелица (i. ž.) — ferfeļiță /ferfeliţa/ — ферфелица је чорба од шљива, стављају се шљиве на сунце, па излази сок из њих, па то се некада јело док се не укисели, када укисне, зове се киселица — ferfeļița ĭe ḑamă dă prună, a sa pun pruńiļi la soare, pă ĭeasă ḑama dîn ĭeļe, pă aĭa s-a mînkat vrodată pănă nu sa nakrĭașće, a kînd s-a nakrit, a kĭemato kiseļiță [Mlava] | ||
фес (i. s.) — fĭes /fes/ — некада су мараме биле ретке и жене су ишле гологлаве; косу су скупљале у ћубу на врх главе, и преко ње стављале фес — đemult rar a fuost kîrpĭe șî muĭeriļi vara a mĭers ku kapu guol; pîăru l-adunat în muoț la vîru kapiluĭ, șî pista ĭel a pus fĭesu — фес су жене плеле кукицом од конца са калема, купљеног у продавници — fĭesu muĭeriļi a-npļećit ku kukița đin ață đi mosuor, kumparată đi la dugaĭe [Por.] | ||
фишек (i. s.) — fișîk /fișag/ — купио сам бомбоне за децу, и продавачица их је увила у фишек од хартије — kumparaĭ đi kopiĭ bobuanță, șî dugaĭașîța ļe-nvăluĭi într-un fișîk đi arćiĭe [Por.] | ||
фишеклија (i. ž.) — fișîkļiĭe /fișeclie/ — фишеклија је кожна кеса за држање метака, која се носи о појасу — fișîkļiĭa ĭe kĭes đi pĭaļe đi țînut plumbi, kare sa puartă la brîu [Por.] | ||
флор (i. s.) — žăļ /panglică neagră/ — док се није носила црнина за покојницима, знак жалост је била црна уска трака коју су звали флор — pănă nu s-a dus ńegru dupa-ĭ muorț, sămnu kî ĭe uomu žăļńik a fuost o șļîngă îngustă ńagră kare s-a kĭemat žăļ — мушкарци су флор носили везаног рано преко беле шубаре, а жене прикаченог на марами поврх главе — barbațî a dus žăļu ļegat đirĭept pista kaśulă albă, da muĭeriļi atirnat la kîrpă în vîru kapuluĭ — ако су жалиле мушкарца, жене су флор носиле прикаченог на марами поврх главе са десне стране, а за женом, качиле су га са леве стране — dakă a žaļit voĭńik, muĭeriļi a prins žăļu pi kîrpă la vîru kapuluĭ đi parća đirĭaptă, slubaḑît înapuoĭ, da dupa muĭare, la prins đi parća stîngă — док су жалили гологлави, мушкарци су флор носили око врата — pănă a žaļit ku kapu guol, barbațî a duś žăļu ļegat la gît [Por.] | ||
Флорићи (i. m.) — Florĭeșći /Florești/ — Флорићи у Рудној Глави су дошли из Тополнице — Florĭeșći în Îrnaglaua sînt veńiț đin Topuoļńița [Por.] | ||
фљуска (i. ž.) — fļuașkă /fleașcă/ — опалио јој је једну фљуску преко носа, и она је ућутала — îĭ đață o fļuașkă pista nas, șî ĭa taku [Por.] | ||
фортуна (i. ž.) — furtună /furtună/ — подиже се ветар и удари један налет на нас: покидаше се воћке и одлети ћерамиду са кућа — sa unflă vîntu șî đață o furtună pista nuoĭ: sa rupsără puomi șî zbură kîramida đi pi kîăș [Por.] | ||
френга (i. ž.) — frĭenga /frenție/ — френга је љубавничка болест; од те болести женама су отпадао нос — frĭenga ĭe buală ibomńiśiaskă; đi buala-ĭa la muĭerĭ a pikat nasu [Por.] | ||
френгав (prid.) — frengau /frengau/ — памтим, био сам мали кад је код мајке дошла једна баба без носа; када је отишла, питао сам мајку зашто баба нема нос, мајка ми је рекла да је баба френгава, и да јој је зато отпао нос — țîn minće, am fuost mik kînd a veńit la muma o babă fara nas; kînd sa dus, am întrabat pi muma đi śe baba-ĭa n-are nas, muma mĭ-a spus kî ĭe baba frengauă, șî đ-aĭa ĭ-a pikat nasu [Por.] | ||
фресница (i. ž.) — arźintuaĭkă /arginţică/ — фресница је мала биљка са белим цветом, расте по ливадама — arźintuaĭka ĭe buĭađe mikă ku fluare albă, krĭașće pin ļivĭeḑ — жена отровница, требало би јој ишчупати језик — o arźintuaĭkă đi muĭare, ĭa-r trăbuĭa skoća ļimba đin gură [Por.] | ||
фризерка (i. ž.) — forfikariță /foarfecăriţă/ — моја кћерка није хтела да учи школу, па је завршила курс за фризерку — feĭmĭa n-avrut să-nvĭață la șkuală, numa a gaćit șkuală skurtă đi forfikariță [Por.] | ||
фрктање (i. ž.) — fîrkońală /?/ — једно време се чуло фрктање коња са ливаде, сада се више не чује — într-o vrĭame s-auḑît fîrkońala kaluluĭ đi pi ļivađe, akuma nu sa măĭ auđe [Por.] | ||
фрктати (gl.) — fîrkońa /?/ — коњ фркће, осетио је кобилу у близини — kalu fîrkuańe, a sîmțît ĭapa pin apruape [Por.] | ||
фрљански (pril.) — azvîrļeća /de-a azvârlitul/ — баца „фрљански” — lapîdă đ-azvîrļeća — не бацај то „фрљански”,него ми лепо дај у руку! — nu lupada đ-azvîrļeća, numa dăm frumuos în mînă! [Por.] | ||
фрљање (prid.) — azvîrļitură /azvârlitură/ — од чобана се тражило да буду добри у фрљању — la pîkurarĭ s-a katat să fiĭe buń la azvîrļitură [Por.] | ||
фрула (i. s.) — fluir /fluier/ — фрула се правила од суве шљиве — fluiru s-a fakut đin prun uskat — у фрулу је знао да свира сваки пастир — în fluir a șćut să kînće tuot păkurarĭu [Por.] | ||
фрулаш (i. m.) — fluĭeraș /fluieraș/ — некада је било много фрулаша, сада су се проредили — đemult a fuost mulț fluĭeraș, akuma s-a rarit [Por.] | ||
фрулица (i. s.) — fluĭeruț /fluieraș/ — има и дете једну фрулицу, ако буде брзо учило, купићемо му већу фрулу — are șî kopilu un fluĭeruț, dakă învață ĭută, o sî-ĭ kumparăm fluir măĭ mare [Por.] | ||
фрфљање (i. ž.) — fîrfońală /forfoteală/ — не могу више да подносим његово фрфљање — nu măĭ puot să sufăr fîrfońala luĭ [Por.] | ||
фрфљати (gl.) — fîrfai /forfăi/ — човек фрфља када има неку ману, или када говори неразумно — uomu fîrfîĭe kînd are vro faļinkă, or kînd vorbĭașće ńințaļies — фрфља човек који нема предње зубе, и не разумеш га шта говори — fîrfîĭe aăla kare nare đințî đinainće, șî nu-l înțaļieź śe vorbĭașće — баба се наљутила на деду, и само фрфља по кући — baba s-a mîńiĭat pi muoșu, șî numa fîrfuańe pin kasă [Por.] | ||
футрола (i. s.) — ćuok /cioc/ — футрола за брус (водијер), дугуљаста кутија од издубљеног дрвета, коју су косци носили на појасу; у њој су држали брус за оштрење косе — ćuok đi kuće, o kućiĭe lunguĭată, skobită-n ļiemn, pi kare kosîtuori a duso la brîu; în ĭel a țînut kuća đi askuțît kuasa — чича Пера са шиљатом брадом — muoșu Pîătru ku barba ćuok [Por.] | ||
фуфица (i. ž.) — fufă /fufă/ — беше жена на месту, сада је постала таква фуфица да немаш посла с њом — ĭera muĭare la luok, akuma s-a fakut așa o fufă đi n-aĭ trĭabă ku ĭa — не ослањај се на њега (=не веруј му), јер је превртљивац — nu ći lasa-n ĭel, kî ĭe o fufă đi uom [Por.] | ||
Фуфу (i. m.) — Fufu /Fufu/ — Фуфу је стари надимак у Горњани, али га има и у другим влашким селиама — Fufu ĭe poļikră batrînă la Gorńana, da ĭastă șî pin alće saće rumîńeșć — најсатрији Фуфу о коме се зна је неки Петар Фуфу, има близу двеста година откад је он живео — măĭ batrîn Fufu đi kare sa șćiĭe ĭe vrun Pîătru Fufu, ĭastă apruape la doăsuće đi ań đi kînd a trait ĭel [Por.] | ||
Фуфуловић (i. m.) — Fufuļieșći /Fufulești/ — Фуфуловићи живе у Селишту; прича се да су они тамо са Пипићима најстарији — Fufuļieșći traĭesk în Saļișće; sa puvestîașće kî akolo sînt iĭ ku Pipiĭuońi măĭ batrîń — Фуфуловићи причају да су њихови стари у Горњане дошли из Бучја — Fufuļieșći puvestîăsk k-a luor aĭ batrîń în Gorńana a veńit đin Buśa — Фуфуловићи у Рудној Глави су дошли из Горњана; њихова се лоза угасила, остао је само надимак у једној грани Балановића, који су се са Крша преселили на Рудноглавско брдо, и наследили имање Фуфуловића — Fufuļieșći în Arnaglaua sînt veńiț đi la Gorńana; a luor rudă sa stîns, a ramas numa poļikra la o krĭangă đi Bîlańeșći, kare sînt mutaț đi la Kîrșe la śuaka Rnaglîăvi, ș-a nîsļeđit moșîĭa lu Fufuļieșći [Por.] | ||
фучија (i. ž.) — fuśiĭe /fucie/ — фучија је дугуљаст суд, израђен од дога, којим су Срби доносило вино из Крајине — fuśiĭa ĭe vas lunguĭat, fakut đi duoź, ku kare Sîrbi a dus vin đi la Kraĭna — наши, који су имали фучије, држали су у њима сирће — aĭ nuoștri, kare avut fuśiĭ, a țînut în ĭiaļe oțîăt [Por.] | ||
| х | ||
хајде (uzv.) — aĭde /haide/ — хајде, крените са послом — aĭde, pļekaț ku lukru — у реду, хајде, оставите то овде — bun, aĭde, lasaț aĭa aiśa — ма, хајде, где то може да буде тако? — ma, aĭde, unđe puaće aĭa să fiĭe așa? — хајде, хајде, пробај ако смеш! — aĭde, aĭde, śarkă dakă kućeḑ! [Por.] | ||
хајдук (i. m.) — aĭduk /haiduc/ — хајдук је храбар човек који се због турског зулума одметнуо у шуму, и оданде их бије и убија — aĭduk ĭe uom vićaz kare a fuźit în duos đi rău turśilor, șî đi akolo iĭ baće șî omuară [Por.] | ||
хајдучија (i. ž.) — aĭduśiĭe /haiducie/ — није се могло другачије: Турци чине зла, они - хајд - у хајдучију — n-a putut în alt fĭeļ: turśi fak rîaļe, iĭ - aĭt - în aĭduśiĭe [Por.] | ||
Хајдучка коса (i. m.) — Krakuaĭdukuluĭ /Cracu aiducului/ — (топ.) Хајдучка коса, место у Рудној Глави, где су се за време Турака скривали хајдуци — Kraku aĭdukuluĭ, luok în Îrnaglaua unđe a fuost pitulaț aĭduśi đi vrĭamĭa đi turś [Por.] | ||
хајдучка трава (i. m.) — ramńik /coada-șoricelului/ — од хајдучке траве бере се цвет, и од њега се кува чај, који је добар за разне болести — la ramńik sa kuļiaźe fluarĭa, șî đin ĭa sa fĭarbe ćiaĭ, kare ĭe bun đi măĭ mulće buaļe — некада су хадјучком травом зацељиване ране: посекотину, повреду, прелом, а хајдуци и пушчану рану — đemult ku ramńiku a vinđikat fîrîmaturĭ: taĭatură, lovitură, frîntură, da uoțî șî înpușkatură [Por.] | ||
хајдучки (prid.) — aĭduśĭesk /haiducesc/ — хајдучку воденицу на Стрњаку, у Рудној Глави, израдио је Илија Голуб кад се одметнуо у шуму због Бугара (ИИ св. рат) — muara aĭduśĭaskă la Strńak, în Arnaglaua, a fakuto Ļikă Golub, kînd a fuźit în duos đi bugarĭ [Por.] | ||
хајка (i. s.) — urk /goană/ — кад би се због тешких зима вукови навадили на торове, ловци би се скупљали и организовали би хајку на њих — kînd în ĭarńe grĭaļe lupi sar fi momit la strunź, vînatuori s-ar fi adunat ș-ar fi fakut urk dupa iĭ [Por.] | ||
хајкач (i. m.) — urkaș /urcaș ?/ — хајкаши су били ловци који су дизали хајку на вукове — urkașî a fuost vînatuorĭ kare s-a răđikat la urk dupa lupĭ [Por.] | ||
халвалук (i. s.) — aldamaș /aldămaș/ — погодили смо се брзо за телиће, и попили смо халвалук као што је обичај — ń-am tokmit ĭuta pi vîțăĭ, ș-am baut aldamașu kum ĭe ađetu [Por.] | ||
Халовљанин (i. m.) — Alovĭan /Alovean/ — Халовљанке су лепе жене — Aloveńiļi sînt muĭerĭ frumoasă — Халовљани зими ложе ватру у фуруни — Aloveńi ĭarna fak foku-n ornă [Tim.] | ||
Халово (i. ž.) — Alova /Alova/ — Халово је велико село — Alova ĭe sat mare — Халово је село у близини бугарске границе — Alova ĭe sat aproape de otar ku Bugariĭa [Tim.] | ||
хаљетак (i. ž.) — aĭnă /haină/ — хаљетак се облачио преко кошуље и преко кецеља — aĭna s-a purtat pistă kamașă șî pistă oprĭeź [Crn.] | ||
харамбаша (i. m.) — arambaș /harambașă/ — харамбаша предводи хајдуке — arambașa puartă uoțî — велики харамбаша, арамија, нико нема мира од њега — arambaș mare, aramiu, ńima n-are paśe đi ĭel [Por.] | ||
хармоника (i. ž.) — armurika /armonică/ — усна хармоника — armurikă ďe gură [Kmp.] — учио је у школи да свира хармонику — a-nvațat la șkuală sî kînće đin armuńikă [Por.] | ||
хартија (i. ž.) — arćiĭe /hârtie/ — лист папира — fuaĭe đi arćiĭe — хартија за писање — arćiĭa đi skris — стављено на папир, да се не заборави; забележено, записано — pus pi arćiĭe, să nu sa zauĭće — танко као хартија — supțîrĭe ka arćiĭa [Por.] | ||
хвала (uzv.) — mulțamĭesk /mulțumesc/ — хвала, господине — (izr.) mulțamĭesk la duamńa vuastră [Por.] | ||
хвалисав (prid.) — labduruos /lăudăros/ — хвалисав и лажљив човек болује од исте болести — uom labduruos șă minśinuos tuot đi o buală boļașće [Por.] | ||
хвалисавац (i. m.) — făduļituorĭ /fudulitor/ — сви су они само хвалисавци без и једног разлога — tuoț sînt iĭ numa făduļituorĭ fara ńiś k-o trĭabă [Por.] | ||
хвалисавац (i. m.) — lăbdatuorĭ /lăudator/ — толико је велики хвалисавац, да се не може живети од њега — atîta ĭe đi mare lăbdatuorĭ, đi nu sa puaće trai đi ĭel — и он је хвалисавац, али каква је хвалисавица његова жена, то нигде у свету нема — șî ĭel ĭe lăbdatuorĭ, ama kît ĭe đi lăbdatuoare muĭari-sa, aĭa nuĭe ńiśunđe pi lume [Por.] | ||
хвалисање (i. ž.) — făduļiĭe /fudulie/ — гледај своја посла, не слушај њихова хвалисања, јер немају границу — kată lukru tĭeu, n-askulta făduļiĭļi luor, kă nau marźină — завршио је школу, и може с поносом да изађе у свет — a gaćit șkuala șă puaće ku făduļiĭe să ĭasă-n lume — не збијајте шалу с њим, јер је он момак за сваку похвалу — nu țîńerîț lukrușală ku ĭel, kî ĭel ĭe baĭat đi tuata făduļiĭa — голо хвалисање — făduļitură guală [Por.] | ||
хвалити (gl. p. ref.) — făduļi /fuduli/ — хвали се као да је ухватио бога за муда — sa făduļiașće parke a prins pi dumńeḑîu đi kuaĭe — немам зашто да се хвалим, виде сви да сам урадио добар посао — n-am đi śe sî ma făduļiesk, vîăd tuoț k-am fakut lukru bun [Por.] | ||
хвалити (gl. p. ref.) — labda /lăuda/ — није лепо да се човек хвали сам, добро је кад га хвале други — nuĭe frumuos să sa labđe uomu sîngur, bun ĭe kînd ăl labdă alțî — не хвали дете превише, јер га похвала квари — nu labda kopilu prĭa mult, kă labda-l strîkă [Por.] | ||
хиљаду (br.) — omiĭe /mie/ — две хиљаде година је прошло одкада су овде код нас живели Римљани — doă miĭ đi ań a trĭekut đi kînd a trait aiśa la nuoĭ Rimļeńi — тражи хиљаду динара, а то не кошта више од петсто — kată o miĭe đi dinarĭ, da aĭa nu kuaștîĭe măĭ mult đi śinsuće [Por.] | ||
хистеруша (i. ž.) — fofikă /fofică/ — био сам с њом синоћ, ни у сну не бих веровао да је она једна права хистеруша, исисала ме је, самлела као воденица, и свог ме поломила — fusăĭ ku ĭa asară, ńiś în vis n-a fi krĭeḑut kă ĭe o fofikă întrĭagă, ma supsă, ma măśină ka muară, șî ma frînsă tuot [GPek] | ||
хитро (pril.) — fuga /fuga/ — поручила ти је мајка да хитро дођеш до ње — ț-a kriśit muma să viń fuga pănă la ĭa — на брзака; у једном даху — (u izr.) într-o fuga — добар и вредан косац може да покоси ту ливадицу о час — kosîtuorĭ bun șî vrĭańik, puaće să kosaskă kîmpuțo-la đi pi fuga [Por.] | ||
хлад (i. s.) — umbriș /umbriș/ — хлад је место где сунчеви зраци не падају директно, где нешто прави сенку, и зато је то место хладније од оног на сунцу — umbriș ĭe luok unđe răḑîļi suariluĭ nu kad đirĭept, unđe śuava faśe umbră, șî đ-aĭa ĭe luok unđe ĭe măĭ rakuare đikît în luokurĭ la suare [Por.] | ||
хладан (prid.) — rîaśe /rece/ — дође јесен, ноћи су хладне, више се не може спавати напољу — tună tuamnă, nuopțîļi sînt rîăś, nu sa măĭ puaće durmi afară — хладна вода — apă rîaśe — хладно време — vrĭamĭa rîaśe — хладно пиће — bĭare rîaśe — хладно јело — mînkare rîaśe — данас људи имају хладно срце, никога није брига ни за кога — astîḑ lumĭa are ińimă rîaśe, la ńima nu-ĭ sa pasă đi ńima [Por.] | ||
хладити (gl. p. ref.) — stîmpara /stîmpăra/ — вода за шурење свиње је преврела, треба мало да се охлади, да се не опечемо — apa đi žumuļit puorku ĭe prĭa ferbinće, trăbe sî sa stîmpîre kîta, să nu ńi arđem — отишао је отац са једним човеком на кречану, треба данас да гасе креч — s-a dus tata ku un uom la varńiță, trăbe astîḑ să stîmpîre varu — ватра је прејака, утули је мало, да се не троше дрва непотребно — fuoku ĭe prĭa tare, stîmpărăl kîta, să nu sa strîvĭaskă ļamńiļi fara ńiśkotrĭabă — цео дан је косио, а није имао чиме да гаси жеђ — tuota ḑîua a kosît, da n-avut ku śe sî stîmpîre săća — тежак бол му је пао на среце, и лута ошамућен по свету, тражећи чиме може да га стиша — grĭeu duor ĭ-a kaḑut pi ińimă, șî mĭarźe kîpiĭat pin lume, katînd ku śe să-l stîmpîre — кад се нешто хлади, топлота се смањује, а кад се гаси, топлота нестаје сасвим — kînd śuava sa stîmpîră, kaldura sa mićikuļaḑă, da kînd sa stînźe, kaldura sa pĭarđe đi tuot [Por.] | ||
хладноћа (i. ž.) — raśială /răceală/ — наступила је велика хладноћа, време је да наложимо ватру — s-a pus mare raśială, vrĭamĭe ĭe să faśem fuoku — затворите врата, јер вуче промаја споља — înkiđeț ușa, kî traźe raśială đi afară — ухватила је прехлада, па сада само кија — s-a pus raśiala pi ĭa, ș-akuma numa stranută — „рашиала” је врста старинског јела: здробиш хладан качамак у топлу воду, разбијеш га и промешаш кашиком, додаш со и сирће, и једеш — raśiala ĭe un fĭeļ đi mînkare đi bătrîńață: zdrumiś koļiașa rîaśe-n apă kaldă, o sparź ș-o mĭastîś ku ļingura, puń sare șî oțăt, ș-o manînś [Por.] | ||
хладноћа (pril.) — mn.frigurĭ /frig/ — напољу је велика хладноћа — afară ĭe frig mare — умро од хладноће, смрзнуо се у снегу — a murit đi frig, a-ngețat în zapadă — ономе ко је прехлађен, хладно је и када је топло — l-al kare ĭe raśit, iĭ frig șî kînd ĭe kald — хладно, хладније, најхладније — (komp.) frig, măĭ frig, șî măĭ frig [Por.] | ||
хлеб (i. ž.) — pîńe /pâine/ — хлеб се прави од пшеничног брашна, а некад се правио и од ражи и јечма — pîńa sa faśe đin fańină đi grîu, da đimult s-a fakut șî đi sakară șî uorḑ — стари Власи нису често јели хлеб, жита није било и хлеб се месио само за славе и даће — rumîńi aĭ batrîń n-a mînkat đes pîńe, n-a fuost grîu șî pîńa s-a plumađit numa pi la prazńiśe șî la pomĭeń — по жито за славу људи су ишли пешке у Крајину, и доносили жито у торбама на леђима — dupa grîu đi prazńik lumĭa đin Poreśa s-a dus pi piśuare la Kraĭna ș-a dus grîu în trășć pi șîaļe — хлеб се пекао у црепуљи на камину, а кад је требало више, пекао се у хлебној пећи — pîńa s-a kuopt în śirińe la kamin, da kînd a trăbuit măĭ mult, s-a kuopt la koptuorĭ — добар као хлеб — bun ka pîńa — хлебно брашно — fańină đi pîńe [Por.] | ||
хлеб (i. ž.) — pită /pită/ — хлеб је скуп, јер жито није родило ове године — pita a skumpit, kă grîu n-a rođit ano-sta [Buf.] — нема хлеба без мотике (Уровица) — nuĭe pită făra sapă [Pad.] | ||
хлебна пећ (i. m.) — koptuorĭ /cuptor/ — хлебна пећ је објекат зидан од камена и цигле негде ван куће, посебно намењен за печење хлеба или меса, када треба да се нахрани више људи — koptuorĭu ĭe zîđitură đi pĭatră șî đi tuglă vrunđeva în afara koļibi, adîns đi kuopt pîńe măĭ mulće, or đi fript pripașî kînd trăbe sî sa arańaskă măĭ multă lume — у хлебној пећи највише су се пекли хлебови за даће, тада су у мешењу и печењу помагале три или пет жена — în koptuorĭ măĭ mult s-a kuopt pîńiļi đi pomĭeń, atunśa la plumađit șî la kuopt ažutat triĭ or śinś găćituare [Por.] | ||
хладити (gl. p. ref.) — raśi /răci/ — пиће се најбрже хлади на извору са хладном водом — bĭarĭa măĭ ĭuta sa raśiașće la fîntînă ku apă rîaśe — немој стајати го на хладноћи, јер ћеш се прехладити — nu sta guol în frig, kă raśieșć — не ради ништа, само ’лади дупе, шетајући горе-доле — nu lukră ńimika, numa raśiașće kuru, îmblînd înđal-învaļe [Por.] | ||
хладан (prid.) — raśit /răcit/ — хладно гвоже не можеш да кујеш — fĭer raśit nu puoț să baț ku śokanu — нико не зна од када старац лежи у кревету мртав, хладан, укочен — ńima nu șćiĭe đi kînd muoșu ḑaśe în pat muort, raśit, înțîpeńit — не идем на посао јер сам од јуче јако прехлађен — nu ma duk la lukru, kî mis đi ĭer tare raśit [Por.] | ||
хмељ (i. s.) — kulmău /hamei/ — од хмеља су бабе правиле квасац — đin kulmău babiļi a fakut olațăl [Por.] | ||
ход (i. ž.) — mĭersură /mersură/ — издалека га познајем по ходу, јер се клати као да га бије ветар — đinđeparće ăl kunuosk pi mĭersură, kă sa klaćină ka kînd ăl baće vîntu [Por.] | ||
хоклица (i. m.) — skamn /scamn/ — код нас је пањ био најстарија врста хоклице — la nuoĭ tutuku a fuost măĭ batrîn fĭeļ đi skamn — старинска хоклица била је направљена од пања са три гране, уместо ногу — skamn đi bătrîńață a fuost fakut đin tutuk ku triĭ krĭanźe în luok đi piśuare — троножац — skamn ku triĭ piśare — хоклица за седење — skamn đi șaḑut — седиште на ткачком разбоју је даска на којој седи ткаља — skamnu la razbuoĭ ĭe blana pi kare șîađe țîsatuarĭa — Београд је престоница Србије — Biļigradu ĭe skamnu lu Sîrbiĭe — Цариград је турска престоница — Țăļigradu ĭe skamno-l turśiesk [Por.] | ||
хој! (uzv.) — hoĭ! /hoi!/ — тера волове и виче: „Хој! Хој!”, одјекује цела долина — mînă buoĭ, șî zbĭară: „Hoĭ! Hoĭ”, rasună vaļa tuată [Por.] | ||
хранилац (i. m.) — bagatuorĭ /băgător/ — на вршидби, хранилац стоји на вршалици, и умеће снопове у њу — la traĭrat, bagatuorĭu stîă pi mașînă, șî bagă snuopi în ĭa [Crn.] | ||
хранити (gl. p. ref.) — arańi /hrăni/ — велика је глад, а много народа треба нахранити — fuamiće mare, da multă lume trăbe arańi — храни, тови свиње — arańașće puorśi — тешко је кад немаш чиме да нахраниш децу — grĭeu ĭe kînd naĭ ku śe să arańeșć kopiĭi [Por.] | ||
храпав (prid.) — aspru /aspru/ — за шубару је добра овчја кожа са оштром вуном — đi kaśulă ĭe bună pĭaļa đi uaĭe ku lîna aspră — дува неки оштар ветар — baće un vînt aspru — ова зима је веома оштра — ĭarna-sta ĭe koźa aspră — окренуо се оштро према мени, јер беше јако љут — sa-ntuarsă aspru kîtră mińe, kî fu rău mîńiĭuos [Crn.] | ||
храпав (prid.) — aspur /aspru/ — беху неки старински краставци са рапавом кором, сада су се, чини ми се, изгубили — ĭerĭa ńișći krîstavĭeț đi bîtrîńață ku kaža aspură, akuma, parke, s-a pĭerdut — говори помукло, са рапавим гласом — vorbĭașće rugoșît, ku glas aspur [Por.] | ||
храпавичаст (prid.) — aspuriu /aspriu/ — ово је глатко, оно храпавичасто, а оно тамо храпаво — asta ĭe ńaćid, aĭa aspuriu, da aĭa akolo aspur [Por.] | ||
храст (i. m.) — gorun /gorun/ — храста је добро дрво за грађу — gorun ĭe ļiemn bun đi građe — храст има жир — gorunu are gindă [Por.] | ||
хризантема (i. ž.) — smidaruĭkă /crizantemă/ — хризантама је баштенско цвеће; цвета у јесен, има цветове свих боја: беле, плаве, црвене, љубичасте, жуте — smidaruĭka ĭe fluare đin bașćauă; înfulare tuamna, are fluorĭ în tuaće fĭelurĭ: albĭe, vînîće. ruoșîĭe, bilovinś, galbińe — бабе суше хризантеме, да имају преко зиме цвеће за ношење на гробље — babiļi uskă smidaruĭśiļi, sî aĭbe pista ĭarnă fluorĭ đi dus la morminț [Por.] | ||
хркање (i. ž.) — îrkońală /hîrcîială/ — хркање је болест кад падну непца на језичак у грлу, и гуше човека док дише у сну — îrkońală ĭe buală kînd kađe śerĭu guri pi ļimburuș în gît, șă astupă uomu kînd suflă adurmit — хркање најчешће спопадне човека кад спава лежећи на леђима — îrkońală măĭ đes sa puńe pi uom kînd duarme întuors pi șîaļe [Por.] | ||
хркати (gl.) — îrkońa /hârcâi/ — жали се жена да више не може, сирота, спавати са мужем, јер тешко хрче по целу ноћ — sa vaĭtă muĭarĭa kă nu măĭ puaće, sîrmana, durmi ku uomu, kă îrkuańe grĭeu tuota nuapća — хрче ко заклана свиńа — îrkuańe ka puorko-l taĭat [Por.] | ||
хрскав (prid.) — ronțuos /crocant/ — колачи слатки и хрскави — kolaś dulś șî ronțuoș [Por.] | ||
хрскавица (i. s.) — ruonț /ronţ/ — ојела се хрскавица у зглобу — s-a mînkat ruonțu în kișiță [Por.] | ||
хрскати (gl.) — ronțai /ronțăi/ — има једна врста колача који не само да су слатки, него кад их ставиш у уста, они хрскају и топе се — ĭastă un fĭeļ đi kolaś kare nu kă sînt dulś, numa kînd iĭ baź în gură iĭ ruonțîĭe șî sa topĭesk [Por.] | ||
хтети (gl.) — vrĭa /vrea/ — није веровао да ће девојка хтети да се уда за њега — n-a krĭeḑut kă fata o să vrĭa sî sa mariće dupa ĭel — хоћеш-нећеш — vrĭeĭ-nu vrĭeĭ — види с њим, хоће ли доћи, или не — vĭeḑ ku ĭel, vrĭa-va să vină, or nu [Por.] | ||
хујање (i. s.) — źemît /gemăt/ — хујање се чује са планине кад олуја дува кроз дрвеће — źemît s-auđe đi la munće, kînd vižuļiĭa baće pin ļamńe — стењање се чује из штале кад се крава напреже док се тели — źemît s-auđe đin ștală kînd vaka sa opinćiașće pănă fată [Por.] | ||
хука (i. ž.) — bufńitură /bufnitură/ — као да се терају и кољу неке крупне звери у шуми, јер има доста времена откад се чује тешка хука оданде — parke sa taĭe șî sa mînă ńiskar žuaviń marĭ în padure, kî ĭastă koźa vrĭame đi kînd s-aud bufńiturĭ grĭaļe đ-akolo [Por.] | ||
хукање (i. s.) — bufńit /bufnet/ — чује се неко тешко хукање у штали, као да се опет боду они волови — s-auđe un bufńit grĭeu đin koșîărĭe, ka kînd ĭară sa-npung buoi-ĭa [Por.] | ||
хуктање (i. ž.) — bufńală /bufneală/ — дување говеда кроз нос показује да су животиње уплашене, и треба да водиш рачуна како радиш са њима — (vet.) bufńala vaśilor pi nas arată kă vićiļi sînt spomîntaće, șî trăbe să puorț grižă kum lukri ku ĭaļe [Crn.] — чувај се добро од дувања волова — pazîaće bińe đi bufńala buoilor [Por.] | ||
хуктати (gl.) — bufńi /bufni/ — во хукће на тебе, склони се у страну — buou bufńașće la ćińe, dăće-n lîăturĭ [Crn.] — толико ми је тешко, да ми дође да хукнем ко бесна животиња — atîta mi đi grĭeu, đi-m vińe sî bufńesk ka vita turbată [Por.] — није могао да се суздржи, и прасну у смех — nu putu sî țînă, șî bufńi în rîs [Crn.] | ||
хумка (i. m.) — mușuruoń /moșoroi/ — хумке праве кртице и мрави, а може бити и нека гомила земљишта, која је зарасла у траву — mușuruoń fak kîrćițîļi șî furńiśiļi, da puaće să fiĭe șî vro gramadă đi pomîntarĭ, pista kare a dat ĭarba [Por.] | ||
| ц | ||
цак! (uzv.) — țak! /ţac!/ — дошао је са маказама у рукама, и - цак! - пресече конац &нбсп; — veńi ku fuarfiśiļi-n mînă, și - țak! - taĭe ața [GPek] | ||
цактање (i. ž.) — țakaĭală /ţăcăială/ — имам један стари сат, држим га на зиду у соби, а куцање му се чује чак у дворишту — am un śas batrîn, ăl țîn pi parĭaće în suobă, da țakaĭala iĭ s-auđe tumu obuor [GPek] | ||
цар (i. m.) — împarat /împărat/ — цар је стара реч која се највише очувала у дечјим бајкама, и у старим песмам које су певали лаутари на седељкама — împarat ĭe vuorbă batrînă kare măĭ mult s-a pastrat pin povĭeșć kopilarĭeșć, șă pin kînćiśe batrîńe śe ļ-a kîntat lîutari pi lă șîḑîtuorĭ [Por.] | ||
Царан (i. m.) — țaran /ţăran/ — Царан је Влах из Крајине — țaranuĭe rumîn đi la Kraĭna — Царани су земљорадници, а они поред Дунава су и рибари — țarań sînt pomînćeń, da aĭ đi pi lînga Dunîrĭe sînt șî peșkarĭ [Por.] | ||
Царанка (i. ž.) — țarankă /ţărancă/ — Царанке мало раде са стоком, оне су већином земљораднице — țaranśiļi puțîn lukră ku viće, ĭaļe sînt măĭ mult pomînćiańe — многи наши момци ожењени су Царанкама — mulț baĭeț đi la nuoĭ sînt însuraț ku țarănś [Por.] | ||
Цариград (i. m.) — Țăļigrad /Ţăligrad/ — Цариград је био турска варош — Țăļigradu a fuost oraș turśiesk [Por.] | ||
царина (i. ž.) — țarină /ţarină/ — на Царини више нема кућа, оданде почињу њиве — la Țarină nu ma-ĭastă kăș, d-aśĭa pļiakă luokuriļi — на Царини су сваке зиме велики сметови, а лети су њиве пуне воде — la Țarină în tuotdăuna ĭarna ĭastă naĭmĭeț, da vara luokuriļi îs pļińe dă apă [Hom.] — царина је назив за врата кроз која се улазило у ограду од коља, којом је некада било ограђено цело село — țarînă s-a kĭemat ușa lu gard đi stobuorĭ, ku kare đi vrodată a fuost îngrađit tuot satu [Por.] | ||
царић (i. m.) — dumńișuor /domnișor ?/ — царић је најмања птица код нас — dumńișuoru ĭe măĭ mikă pasîrĭe la nuoĭ [GPek] | ||
царић (i. m.) — pituļik /pitulice/ — царић је малецка птица, код нас као да се изгубила, одавно је нисам видео — pituļik ĭe pasîrĭa mikućikă, ka kînd s-a pĭerdut la nuoĭ, đi mult nu l-am vaḑut [Por.] | ||
Царована (i. ž.) — Țărovana /Ţerovana/ — прича се да је на Царовани у време Римљана био рудник, или ковачница (Црнајка) — sa puvestîașće kî la Țărovana în vrĭamĭa lu rimļeń a fuost rudnik, or kă kuzńiță [Por.] | ||
Царована (i. ž) — Țărovana /Țărovana/ — Царована је место на подручју Црнајке, на левој обали Поречке реке, са много трагова који указује на старо копање и топљење руде — Țărovana în Țîrnaĭka ĭe luok la marźina stînga alu Rîu porĭeśi, ku mulće sîamńe kare arată kă aśiĭa đimult s-a sapat șî s-a topit ruda [Por.] | ||
царство (i. ž.) — amparațîĭe /împărăţie/ — цар је изгубио царевину — amparatu a pĭerdut amparațîĭa [Por.] | ||
царство (i. ž.) — împarațîĭe /împărăție/ — царевина је земља којом управаља цар — împarațîĭa ĭe țara kare o stapîńaḑă împaratu [Por.] | ||
цвет (i. ž.) — fluare /floare/ — цвет је део биљке у коме се прави семе — fluarĭa ĭe un parśel đi buĭađe în kare sa fak samînțîļî — има башту пуну цвећа — arĭe o građină pļină ku fluorĭ — дете је пуно богиња — kopilu ĭe pļin đi fluorĭ — изаткала је поњаву са цветовима — a țasut o pîătură ku fluorĭ [Por.] | ||
Цвета (i. ž.) — Fluarĭa /Flora/ — баба Флора је живела сто година — baba Fluarĭa a traĭit o sută đi ań [Por.] | ||
цветање (i. s.) — înflurit /înflorire/ — пролеће је и топло, право је време за цветање цвећа, ускоро ће процветати сва поља — primovara ĭe șî kald, bună vrĭamĭa đi înfluritu fluorilor, akuș înfluor kîmpiĭiļi tuaće [Por.] | ||
цветати (gl. p. ref.) — înfluri /înflori/ — процветало је цвеће, напунила се ливада лепотом — înfluriră fluoriļi, sa umplu kîmpu đi mîndriĭe [Por.] | ||
Цвети (i. ž.) — Fluriĭ /Florii/ — Цвети су увек у недељу, на седам дана пред Ускрс — Fluriĭļi sînt în tuot đe una dumińika, ku o stamînă înainća lu Pașć [Por.] | ||
цветић (i. ž.) — floriśikă /floricică/ — кичица има бели цветић — arźintuaĭka are floriśikă albă — кад сам био момак, мајка ми је извезла кошуљу са разним цветићима — kînd am fuost baĭat, muma mĭ-a-npuĭat kimĭașa ku floriśaļe în tuaće fĭelurĭ — девојче лепо к’о цветић из баште — fećiță frumuasă ka floriśika đin građină [Por.] | ||
Цветко (i. m.) — Fluorĭa /Floria/ — оца су крстили као Флору, али је у књигу уписан као Цветко — pi tata la bućeḑat Fluorĭa, ama la karće la pus Svĭetku [Por.] | ||
цвокотање (gl.) — ḑînḑai /zânzai ?/ — уђи унутра, немој напољу цвокотати од хладноће — bagîće înluntru, nu ḑînḑai afară đi frig [Crn.] — ја цвокоћем од хладноће, а она се тресе од страха — ĭuo ḑînḑîĭ đi frig, da ĭa ḑînḑîĭe đi frikă [Por.] | ||
цвокотање (i. ž.) — ḑînḑaĭală /?/ — цркох од цвокотања чекајући у реду — krapaĭ đi ḑînḑaĭală așćaptînd în rînd [Crn.] | ||
цвркутање (i. ž.) — ćirikaĭală /ciricăială/ — из шуме се чује гласно цвркутање — đin padurĭe s-auđe ćirikaĭală tarĭe — чује се чаврљање као на прелу — s-auđe ćirikaĭală ka la tuors [Crn.] — мани се „чијукања”, него ако ме волиш, кажи отворено — lasîće đi ćirikaĭală, numa dakă țî drag đi mińe, spuńe đeșkis — има да вам изађе то домунђавање на нос — o sî va ĭasă ćirikaĭala-ĭa pi nas [Por.] | ||
цвркутати (gl.) — ćirikai /ciricăi/ — птице цвркућу, дошло је пролоће — pîăsîrļi ćirikîĭe, a veńit primovara — немој џакати као сврака на плоту — nu ćirikai ka koțofana pi gard [Crn.] | ||
цврч (uzv.) — sfîr /sfâr/ — чула је добро да лонац увелико прави „цврч! цврч”, али док је она стигла, чорба је искипела — auḑît bińe kă uala ku tuot faśe „sfîr! sfîr!”, ama pănă ĭ-a ažuns, ḑama a dat în fuok [Por.] | ||
цврчак (i. ž.) — śikuarĭe /cicoare/ — цврчак је инсект као скакавац, који лети, када је највећа врућина, пева непрекидно „зри-зри-зри” да ти улази у мозак — śikuarĭe ĭe o guangă ka skalușu, kare vara, kînd ĭe măĭ mare zăpușală, kîntă una-ntruuna „zri-zri-zri” đi-ț tună-n kriĭir [Por.] | ||
цврчање (i. ž.) — sfîraĭală /sfârâială/ — мокра дрва тешко горе, целу ноћ се чује само цврчање са огњишта — ļamńiļi uđe grĭeu ard, tuota nuapća s-auđe numa sfîraĭală đi la vatră — баба се жали да осећа неко севање у стомаку, држи је непрекидно, и боли је као да је неко сече ножем — sa vaĭtă baba kă sîmće vro sfîraĭală la burtă, țîńe una-ntru-una, ș-o duare ka kînd o taĭe vrunu ku kuțîtu [Por.] | ||
цврчати (gl. p.) — sfîrîi /sfârâi/ — дрва зелена, само цврче на ватри, а не греју никако — ļamńiļi vĭerḑ, numa sfîrîĭe pi fuok, da nu-ngalḑăsk ńiśkum — кад човек чује за неко зло, сева га у стомаку, као да га неко пробада ножем — kînd uomu auđe đi vrun rău, ăl sfîrîĭe la burtă, ka kînd vrunu dă ku kuțîtu [Por.] | ||
цев (i. ž.) — țauă /ţeavă/ — јуче ми се поломила једна цев на кочници трактора — ĭerĭ mi s-a frînt o țauă la pĭađika đi traktur — направио сам неколико цеви од зове, јер ће требати мајци да намотава потку када буде ткала — fakuĭ kîća țîăvĭ đi suok, k-o sî-ĭ trîabĭe mumi sî pună baćala kînd va țasa [Crn.] — цев се правила од зове, а срж се вадила арбијом од суве дреновине — țaua s-a fakut đin bît đi suok, da modua a skuos ku razbiku đi kuor uskat — дрвена цев — țauă đi ļiemn — метална цев — țauă đi fĭer — цевка за ткачки чунак — țauă đi sovĭaĭkă đi razbuoĭ [Por.] | ||
цев (i. m.) — dudă /dudă/ — лула на казану је у облику цеви — lula la kazan ĭe fakută ka duda — дулек на врежи има цевку, и деца праве фрулу од ње — duļaćiļi la kovrag are dudă, șî kopiĭi fak fluir đin ĭa — измери ту цев, да видиш колико јој је отвор широк (Рудна Глава) — masură țaua-ĭa, sî vĭeḑ kît ĭe đi largă la dudă — чунак на шпорету пун је гарежи — duda la șporĭet ĭe pļină đi fuńiźină — чује се сирена у Бору, излазе радници с посла (Танда) — sa-uḑe duda-n Buor, ĭasă lukratuori đi la lukru [Por.] | ||
цеваница (sint.) — fluirupiśuoruluĭ /fluierul piciorului/ — цеваница је дугачка кост са предње стране потколенице, која везује колено са скочним зглобом — fluiru piśuoruluĭ ĭe uosol lung đinainća piśuoruluĭ, kare ļagă źanunkiļi ku nođițu tălpi — иза цеванице је лишњача — dupa fluiru piśuoruluĭ ĭe drĭava [Por.] | ||
цеваст (prid.) — duduļiu /duduliu ?/ — смотај ми ову тканину у трубасти свитак, да могу да га носим на штапу (Танда) — đin śuariko-sta fă un vig duduļiu, sî puot să-l duk pi bît [Por.] | ||
цевљаник (i. ž.) — sukală /sucală/ — цевљаником се пуни цевка за чунак на разбоју — ku sukala sa umplă țaua đi pus în sovĭaĭkă la razbuoĭ [Por.] | ||
цевчина (i. ž.) — țăvuaśe /ţeavoacă/ — избушио је једну цевчину у дрвету, ја му кажем да је цев превелика, он ми не верује — a skobit o țăvuakă în ļiemn, ĭuo iĭ spun kî ĭe țaua prĭamare, ĭel nu ma krĭađe — имао сам однос са једном, лепа жена, али није имала длаке неко цевчине — am avut trĭabă ku una, frumuasă muĭarĭe, ama n-avut fluaśe numa țăvuaśe [Por.] | ||
цедиљка (i. ž.) — strîkatuare /strecurătoare/ — цедиљка је парче танког платна, кроз које се цеди млечна каша, да би се одвојила сурутка и остао сир — strîkatuare ĭe un parśel đi pînḑă supțîre, pin kare sa străkură kașu đi lapće, sî sa đispartă șî sî ramînă brînḑa [Por.] | ||
цедиљка (i. m.) — țăńik /țănic/ — цедиљка је била парче платна кроз које се цедила цеђ — țăńik a fuost un parśel đi kîrpă pin kare sa străkurat śanușa [Por.] | ||
цедити (gl. p. ref.) — străkura /străcura/ — цеди се млечна каша, везана у цедиљку и окачена о клин на камину — sa străkură kașu đi lapće, ļegat în străkatuare, șă atîrnat în kuń la kamin — цеди се вода са мокре одеће — sa străkura apa đi pi țuaļe uđe [Por.] | ||
цеђ (i. ž.) — ļеșîĭе /leșie/ — цеђ је пепео, процеђен кроз цедило од тканине, и потопљен у врелу воду — ļеșîĭa ĭe śanușă, străkurată pin țăńik đi sak, șî topită în apă fĭartă — цеђом су се прали судови, рубље и људи, док се није открио сапун — ku ļeșîĭa s-a spalat vasurļi, rufiļi șî lumĭa, pănă nu s-a izaflat sapunu [GPek] | ||
целивати (gl. p. ref.) — săruta /săruta/ — млада је на свадби љубила руку куму и кумици — govĭa la nuntă a sărutat mîna la nașu șî la nașîță — кад се сретну пријатељи који се дуго нису видели, љубе се у образ три пута — kînd sa-ntîńesk prĭaćińi kare nu s-a vaḑut đemult, sa sărută în obraz đi triĭ uorĭ — целива се из поштовања, а љуби се из љубави — sa sărută đin poșćeńiĭe, da sa țukă đin dragustă — целива се господа, а љубе се сељаци — sa sărută duomńi, da sa țukă saćeńi [Por.] | ||
целина (i. s.) — tuot /tot/ — кад од целине одузмеш једну четвртину, остају ти три четвртине — kînd đin tuot ĭaĭ o patrime, ăț ramîn triĭ patrime [Por.] | ||
ценкање (i. ž.) — tokmĭală /tocmeală/ — ценкање је кад се терају продавац и накупац око тога колико пара тражи један, а колико даје други — tokmĭală ĭe kînd sa mînă vinḑatuorĭu ku ńegustuorĭu pi aĭa kîț bań kată unu, da kîț dă alalt — кад се ценкање заврши успешно, ценкатори испијају арвалук — kînd tokmĭala sa gaćașće bun, tokmitori bĭeu aldamaș [Por.] | ||
ценкати се (gl. p.) — tokmi /tocmi/ — на сваком вашару, кад се продаје стока, сељаци се погађају са накупцима као Цигани — la tot bîlśu, kînd sa vind vićiļi, saćańi sa tokmĭesk ku ńegustuori ka Țîgańi [Por.] | ||
цент (i. ž.) — țîntă /cent/ — цент је био колико једна пара — o țîntă a fuost kît o parauă — за мало ми је воз побегао — đ-o țîntă mĭ-a skapat vuozu [Crn.] — мали човек — o țintă ďe om [Kmp.] | ||
цео (prid.) — întrĭeg /întreg/ — цео посао није трајао ни један сат — lukru întrĭeg n-a țînut ńiś un śas — пијандура, продао цело имање и остао на улици — bĭețîuosu, a vindut moșîĭa întrĭagă, ș-a ramas pi drumol mare — док је био млађи, памтио је целе песме, а сада их је потпуно заборавио — pănă a fuost măĭ ćinîr, a țînut minće kînćiśiļi întrĭeg, d-akuma ļ-a zuĭtat đi tuot — блесав човек, није нормалан — uom pļesńit, nuĭe întrĭeg [Por.] | ||
цепаница (i. ž.) — țapļigă /ţăpligă/ — исцепао сам дрва, направио сам цепанице, и продао — am spart ļamńiļi, am fakut țapļiź șî ļ-am vindut [Crn.] — сваки дан ми долази син, и крати ми цепанице да их моги убацити у шпорет — în tuota ḑîu vińe fiu-mĭu, șî-n skurtă țapļiźiļi sî ļi puot baga-n șporĭet [Por.] — забола ми се цепљика под нокат — mi s-a înțapat o țapļigă supt ungiĭe [Crn.] | ||
цепаница (i. ž.) — țapańiță /așchie/ — цепао је дрва у шуми, и правио је цепанице за продају — a spart la ļamńe-n padurĭe, ș-a fakut țapîăńiț đi vinḑare [Por.] | ||
цепаница (i. ž.) — tuoblă /toblă/ — тобла је цепаница од полутке дрвета, скраћена на дужину довољну да се подигне тор за стоку — tuoblă ĭe o țapańiță đin ļemn spart în žumataće, șă skurtat la lunźime đestulă đi rîđikat toblarĭu đi viće — од цепаница се гради тор — đin tuobļe s-a faśe toblarĭu — врата сибаре била су затворена само цепанкама — ușa śurĭeḑî a fuost înkisă numa ku tuobļe [Por.] | ||
цепати (gl. p. ref.) — rupĭa /rupe/ — тежињаво платно беше јако, није се могло лако цепати — pînḑa đi kîńipă ĭerĭa tare, nu sa puća ļesńe rupĭa — цвет је покидао из корена — fluarĭa a rupt đin rîdaśină — пребио га је, премлатио, убио га батинама — (izr.) l-a rupt ku bataĭa [Por.] | ||
Цепењор (i. m.) — Țîpeńor /Ţepenior/ — из Бошњака у румунском Банату, у правцу Голупца на Дунаву, дошла су у Мајданпек два брата: Траило и Никола Ђура; Никола је био човек јак и снажан, и у Мајданпеку је добио надимак „цепењор” (= ср — đin Boșńak în Banatu rumîńesk, în prĭežba Golumbățuluĭ la Dunăre, ar vińit în Măĭdan doĭ fraț: Trailă ku Ńikolaĭe Đura; Ńikolaĭe ar fost om țapîn, tare la pućare, șî în Măĭdan a kautat poļikră „țîpeńor”, șî đin ĭel sînt toț Țîpeńori, da alu Trailă Đura ar rămas Đurońi [Buf.] | ||
цепин (i. s.) — țapin /ţapină/ — цепин је направљен од гвожђа, има дугачку дршку, и сечиво окренуто на доле — țapinuĭe fakut đi fĭer, are kuadă lungă, șî taiș întuors în źuos [GPek] | ||
цер (i. m.) — śaruoń /ceroi/ — цер је дрво са храпав ом кором, добро само за ватру — śaruońu ĭe ļiemn ku skuarța rîpată, bun numa đi fuok [Por.] | ||
Церемошња (i. ž.) — Țeremuoșńa /Țeremoșnea/ — Церемошња је влашко село у области Звижда — Țeremuoșńa ĭe sat rumîńesk în țînutu Zvižduluĭ — Церемошња је надалеко позната по једној дугачкој пећини — Țeremuoșńa ĭe kunoskută dăparće pră o pĭeșćiră lungă [Zvizd] | ||
церити се (gl. ref.) — zgîmboĭa /zgâmboia/ — одвикни дете док је мало да се не церека тако, јер је јако ружно — đizvață kopilu pănă ĭe mik să nu sa zgîmbuaĭe așa, kî ĭe tare urît [Por.] | ||
церовина (i. m.) — śeret /ceret/ — церовина је шума пуна церова — śeret ĭe padure pļină đi śaruoń [Por.] | ||
цигаја (i. ž.) — bukalaĭe /bucalaie/ — букалаја је бела овца са црном њушком — bukalaĭa ĭe numiļi kare sa dă la uaĭe albă ku buotu ńegru [Hom.] | ||
Циганија (i. ž.) — Țîgańiĭe /ţigănie/ — данас у Циганији нема више Рома, сви су се иселили у Неготин, а неки у Мајданпек — akuma în Țîgańiĭe nus măĭ Țîgań, sa mutat tuoț la Ńigoćin, da uńi la Măĭdan — неки велики циганлук је ушао међу њих, неће изаћи на добро — o țîgańiĭe mare a tunat întra iĭ, n-o sî ĭasă la bińe [Por.] | ||
циганија (zb. i.) — țîgańamă /ţigănime/ — одакле је дошла толика циганија у наше село? — đi unđe a veńit atîta țîgańamă în satu nuostru? — не може се више живети од толике циганије — nu măĭ sa puaće traĭi đ-atîta țîgańamă [Por.] | ||
Циганин (antr.) — țîgan /ţigan/ — у селу су Цигани поставили чергу, и почели су да нуде робу од метала — in sat țîgańi a ogođit kuortu, ș-a porńit sî vindă marfă đi fĭer — за једну кокошку, комшика је од Цигана купила чинију, десет кашика, и неколико вретена — komșîka pi o gaină a luvat đi la țîgań un bļid, ḑîaśe ļingurĭ, șî kîća fusă [Crn.] — у Поречу су били познати „црни” Цигани, који су се бавили гвожђем, и Цигани „рудари”, који су обрађивали дрво — în Porĭeśa, a fuost kunoskuț țîgan laĭeț, kare a lukrat la fĭer, șî țîgań rudarĭ, kare a lukrat la ļiemn — когод се бавио гвожђем, ко је био ковач, био Циганин или Влах, добијао је надимак „циганин” — kare guod a lukrat la fĭer, kare a fuost kovaś, fi-va țîgan, fi-va rumîn, a fuost poļikrit „țîgan” — северац, хладан ветар који дува са севера — đi țîganu [Por.] | ||
Циганка (i. ž.) — țîgankă /ţigancă/ — Циганка је ћерка или жена Циганина — țîganka ĭe fata or muĭarĭa lu țîgan — (демин.) Циганчица — țîgankuță [Rom.] | ||
цигански (prid.) — țîgańesk /ţiganesc/ — тамо се види циганска черга — koluo sî vĭađe kuortu țîgańesk — највеће куће у Лукову су циганске куће — mîĭ marĭ kîăș în Lukuva sînt kîășîļi țîgańeșć [Crn.] | ||
цигански (pril.) — țîgańașće /ţigănește/ — Роми из Лукова незнају ромски — țîgańi đin Lukuva nu șćiu țîgańașće [Crn.] — ако хоћеш да имитираш цигански говор, кажеш стегнутог грла: „Кола нова, колац нов; зову имамо, зову ложимо!” — dakă vrĭeĭ sî faś kimîtă kî vorbĭeșć țîgańașće, ḑîś ku gîtu strîns: „Kar nou, par nou; sok avĭem, sok arđem!” [Por.] | ||
Циганче (i. m.) — țîgańel /țigănel/ — дошла јуче једна Циганка са једном Циганчицом и једним Циганчетом, и траже да има дамо нешто за јело — a veńit ĭerĭ o țîgankă k-o țîgankuță șî ku-n țîgańel, șî kată să ļi dăm śuava đi mînkare [Por.] | ||
Циганчица (i. ž.) — țîgankuță /țigăncuță/ — кад је била велика суша, једна Циганка са двема Циганчицама, ишле су од врата до врата, и играле додолу — kînd a fuost săśită amre, o țîgankă ku doă țîgankuță, a mĭers đi la ușă la ușa, ș-a žukat paparuda [Por.] | ||
цигара (i. ž.) — țîgare /țigară/ — стари Власи нису знали за цигаре, сви пушачи су били лулаши — rumîń-aĭ batrîń n-a șćut đi țîgărĭ, tuoț tutunźiĭi a fuost lulaș [Por.] | ||
цигла (i. ž.) — tuglă /teglă/ — четвртаст комад пресоване земље, којим се зидају куће — parśel đi pomînt plumađit în patru muke, ku kare sa zîđăsk kășîļi — куће од цигала почеле су код нас да се зидају тек после рата са Немцима — kăș đi tugļe a-nśeput la noĭ sî sa zîđaskă tumu dupa ratu ku mńamțî — печена цигла — tuglă kuaptă [Por.] | ||
цијукање (i. ž.) — țîońală /?/ — лако оглувиш, од толиког цијукања — ļesńe surḑășć, đ-atîta țîońală [Por.] | ||
цијукати (gl. n.) — țîońa /ţiui/ — нека птичица цијуче на врби — o pasarikă țîuańe în salkă [Crn.] — пишти ми уво, сигурно ме неко оговара — îm țîuańe urĭakĭa, sigurat ma vorbĭașće vrunu đi rîău [Por.] | ||
цика (i. s.) — țîpăt /ţipăt/ — у глувој држави нико не чује јаук у народу, ма колико јак да буде — în țara surdă, ńima n-auđe țîpîtu-n lume, ma kît đi tare sî fiĭe [Por.] | ||
цикорија (i. ž.) — śikuarĭe /cicoare/ — цикорија је биљка са дугом и јаком стабљиком, од које се праве цевке за вађење ракије — śikuarĭe ĭe buĭađe ku dudă lungă șî tare, đin kare sa faśe țauă đi skuos rakiĭe — корен цикорије је добар за децу кад имају пролив — (med.) rîdaśină śikuori ĭe bună đi kopiĭ kînd au kufurĭală [Por.] | ||
цимента (i. ž.) — țîmĭentă /ţiment/ — покрај извора сам оставио цименту, окачену о једну грану, да путници имају чиме да пију воду (Рудна Глава) — lînga fîntînă am lasat o țîmĭentă, atîrnată într-o krĭangă, să aĭbă drumașî ku śe să bĭa apă [Por.] | ||
Цинцарин (i. m.) — țînțarĭ /ţânţar/ — код нас у село давно су дошла три брата, Цинцарина, били су велики трговци; има и данас од њихове лозе две-три куће — la nuoĭ đemult a veńit în sat triĭ fraț, țînțarĭ, a fuost marĭ ńigustuorĭ; ĭastă đin țîka-luor ș-akuma vro duauă-triĭ kăș [Por.] | ||
ципела (i. s.) — țîpĭel /papuc/ — купио сам жени нове ципеле — am kumparat la muĭere țîpĭeļ nuoĭ [Bran. | ||
ципун (i. ž.) — gaļețuĭkă /găleţușă/ — ципун је левкаста цевка на воденичном бадњу — gaļețuĭka ĭe o țauă tolśerată la butuońu đi muară — ципун се дуби једним посебним длетом које се зове гин — gaļețuĭkă sa skobĭașće ku o skuabă adînsă kare sa kĭamă gin [iată | ||
циу! (uzv.) — țîu! /ţiu/ — децо, ућутите, „циу” да не чујем! — kopiî, sî taśeț, țîu sî n-aud! [Por.] | ||
цичати (gl. p. ref.) — țîpa /ţipa/ — зашто ли свиње толико скиче, кад сам их нахранио? — śe va țîpa puorśi atîta, kî ļ-am dat đi mînkare? — не вришти, дете, јер долази мајка да те подоји — nu țîpa kopiļe, kă vińe mum-ta sî-ț đa țîță [Por.] | ||
цмиздрење (uzv.) — țîļiļiu /ţâliliu/ — шта је, ког врага, оном детету, да једнако цмиздри? — śe drak ĭe, mă, la kopilo-la, đi țîńe „țîļiļiu” una-ntruuna? [Por.] | ||
Цока (i. m.) — Țouśa /Țoca/ — Цокићи живе у Селишту, на месту званом Манастириште — Țośuońi traĭesk în Saļișće, la luok kare-l kĭamă Mînastîrĭe — жена из њихове фамилије зове се Цокићка — muĭarĭa đin ńamu-luor sa kĭamă Țośuańe — најстарији о коме се причало, био је неки Стан Цокић, који је имао Флору Цокића и Мартина Цокића — măĭ batrîn, đi kare s-a puvestît, a fuost vrunu Stan Țuośa, kare avut pi Fluorĭa Țuośu șî pi Marćin Țuośa — Цокићи су избегли у Горњане из поречких планина — Țośuońi a fuźit în Gorńana đin munțîļi orașuluĭ [Por.] | ||
црв (i. m.) — vĭerme /vierme/ — црви из стајског ђубрива добри су за пецање — vĭermi đin tuor sint buń đe prins la pĭașće — на одраном месту појавили су се црви — în žđerîtură a puĭat vĭermi [akc. | ||
црвен (prid.) — aļin /roșu/ — обојила сам мало пређе за тканице у црвенкасто — am farbuit kîta tuort đi śiștuorĭ ku aļin [Crn.] — алева паприка, млевена црвена паприка — piparkă aļină, piparkă roșîĭe, mîśinată [Por.] | ||
црвен (prid.) — ruoșu /roșu/ — црвено је боја крви — ruoșu ĭe farba lu sînźe — црвено је небо кад залази сунце — ruoșu ĭe śerĭu kînd zovîrńe suariļi — некад се веровало да су људи, који су јарко црвени у лицу, вукодлаци који једу Месец и Сунце — (ver.) đemult s-a kreḑut kî aĭ tare ruoș la fire sînt vîrkolaś, kare manînkă luna șî suariļi [Por.] | ||
црвени ветар (i. ž.) — brînkă /brâncă/ — оболео је од црвеног ветра, и отишао је код врачаре да му пребаје — s-a bulnavit đi brînkă, șî s-a dus la vrîžîtuare să-ĭ đeskînće [Por.] | ||
црвенкаст (prid.) — roșkaćik /roșcatic/ — јако љутит човек је црвенкаст у лицу — uom tare mîńiuos ĭe roșkaćik la firĭe — румена боја је светлоцрвена — roșkaćikă ĭe farba ruoșîĭe đeșkisă [Por.] | ||
црвљив (prid.) — vĭerminuos /vermănos/ — донео ми је црвљиво месо, па сам морао сво да га бацим — mĭ-a dus karńe vĭerminuasă, ș-a fuost muara s-o labîd tuată — црвљива рана, црвљива воћка — lovitură vermanuasă, puamă vermanuasă [Por.] | ||
цреп (i. m.) — țrĭep /ţâglă/ — ветар ми је однео цреп са штале — vîntu mĭ-a luvat țrĭepu đi pi ștală [Crn.] — донео је гомилу црепова, и оставио их је поред ограде — a dus o gramadă đi țrĭepurĭ, șî ĭa lasat l-înga gard — цреп је нова врста покривача, појавио се овамо, после рата са Немцима — țrĭepu ĭe astrukamînt nuou, a ĭeșît înkuaśa, pi dupa ratu-sta ku ńamțî [Por.] | ||
црепана (i. ž.) — țrepană /?/ — једно време сам радио на црепани — într-o vrĭamĭe am lukrat la țrepană [Por.] | ||
црепар (i. m.) — țreparĭ /?/ — дошао је један црепар, и питао нас је да ли нам треба цреп — veńi un țreparĭ, șî ńi-n trabă dar ńi trîabe țrĭep [Por.] | ||
црепуља (i. ž.) — śirińe /șirină [Ban.]/ — црепуља је глинени суд у коме се пече хлеб на ватри камина — śirińa ĭe vas đi pomînt în kare sa kuaśe pîńa în vatra fuokuluĭ la kamin — црепуља се покрива вршником — śirińa sa astrukă ku țîăstu — црепуље израђују жене једног посебног дана, који пада на две недеље пре Ђурђевдана — śirińa fak muĭeriļi la o ḑî adînsă în an, kare kađe la doă stamîń înainća lu Sînźuorḑ — дан за израду црепуља зове се Ђавољи уторак, а зове се још и Ропаћин или Лупаћин — ḑîua đi fakut śiriń sa kĭamă Marța draśaskă, da sa măĭ kĭamă șî Ropaćinu or Lupaćinu [Por.] | ||
црква (i. ž.) — bisîărikă /biserică/ — село има цркву, али нема попа — satu are bisîarikă, ama n-are puopă [Kmp.] | ||
црквено (prid.) — bisăriśiesk /bisericesc/ — црквени посао — lukru bisăriśiesk — црквени обичај — daćină bisăriśiaskă [Por.] | ||
црквено звоно (i. s.) — arîng /harang/ — лупа црквено звоно, умро је неко — baće arîngu, a murit vrunu [Por.] — у Прахову ако црквено звоно бије два пута, умро је мушкарац, а ако бије три пута, умрла је жена — la Praova kînd baťe arîngu ďe doo ori a murit om, da dakă baťe arîngu ďe tri ori, a murit famiĭe [Kmp.] | ||
црн (nepr.) — laĭe /laie/ — у стаду је сам једна овца била црна, све остале су биле беле — în turmă a fuost numa o uaĭe laĭe, alalće tuaće albe [Por.] | ||
црн (prid.) — ńegru /negru/ — дошла је једна црна жена са црним мужем, и двоје црне деце, тражећи посао — a veńit o muĭare ńagră ku un om ńegru, șî ku duoĭ kopiĭ ńegri, katînd đi lukru — није се могли ништа ткано на разбоју да се обоји у црно, док се није појавила зелена галица — n-a putut ńimik țasuț în razbuoĭ, sî sa fărbuĭe în ńegru, pănă n-a ĭeșît kîrabuoĭu [Por.] | ||
Црна (i. ž.) — Țîrna /Ţârna/ — Црна извире испод Брезе, са десне стране прима потоке Бигар и Велики поток, а с леве Филишану, и улива се у Пек код Дебелог Луга — Țîrna izvorĭaḑă supt Brĭeza, primĭașće la đirĭaptă ogașîaļe Bigru șî Ogașul mare, da đi la stînga pi Fiļișana, șî sa împreună ku Pĭeku la Dîbiļug [GPek] | ||
црна жуна (i. ž.) — ńegraĭkă /negraică/ — црна жуна је једна врста детлића, чије је тело цело црно, само има на врх главе црвену ћубу — ńegraĭkă ĭe un fĭeļ đi vîrdarĭe, ku trup ńegru întrĭeg, numa are în vîru kapuluĭ un muoț ruoșu — црна жуна се храни црвима које, снажним кљуном, вади испод коре дрвета — ńegraĭka sa arańașće ku vĭermĭ kare, ku ćuok tare, skuaće đi supt kuaža ļemnuluĭ — црна жуна се гнезди по шупљим стаблима — ńegraĭka sa kuĭbĭaḑă pin butuorś [Por.] | ||
црна липа (sint.) — ćiĭ pîśuos /tei picios/ — црна липа је јако дрво — ćiĭ pîśuos ĭe tare ļemn [Por.] | ||
црна џигерица (i. m.) — fikatńegru /ficat negru/ — од пића човеку може да иструли црна џигерица — đi bĭare la uom puot s-ă putraḑaskă fikaț-aĭ ńegri [Por.] | ||
Црнајка (i. ž.) — Țîrnaĭka /Ţârnaica/ — Црнајка је влашко село у подножју Дели Јована — Țîrnaĭka ĭe sat rumîńesk, supt puala lu Guol — Црнајка се граничи са Рудном Главом, Горњаном, Тандом, Клокочевцем и Плавном — Țîrnaĭka sa otarîașće ku Arnaglaua, Gorńana, Tanda, Klokośuouțu șî Plamna [Por.] | ||
Црнајчанин (i. m.) — țîrnaśan /ţârnăcean ?/ — имам пријатеља, Црнајчанина — am un prĭaćin, țîrnaśan [Por.] | ||
Црнајчанка (i. ž.) — țîrnaśană /ţârnăceană/ — Црнајчанка је женска особа која живи у селу Црнајка, испод Дели-Јована, у Горњем Поречу — țîrnaśană ĭe însă muĭerĭaskă kare traĭașće în sat Țîrnaĭka, supt Guol, în Rîu Porĭeśi đi Sus [Por.] | ||
црнети (gl.) — ńegri /negri/ — кад сам чуо шта је дете урадило, све ми је поцрнело пред очима — kînd auḑîĭ ś-a fakut kopilu, tuot îm ńegri înainća uokiluor — леп момак, ал је мало тамније пути, можда је поцрнео радећи на сунцу — baĭat frumuos, ama kam ńegru la fire, puaće-fi a fi ńegrit lukrînd la suare [Por.] | ||
црни јавор (i. m.) — arțarĭ /arţar/ — црни јавор је добар за израду фрула и делова за виолину — arțarĭu ĭe bun đi fakut fluĭere șî dĭelurĭ đi laută — арцар је врста јавора — arțarĭ ĭe un fĭeļ đi palćin [Por.] | ||
црни лук (i. ž.) — śapă /ceapă/ — црни лук је врста биљке коју човек сади у башти, јер без њега нема ни једног јела — śapa ĭe un fĭeļ đi buĭađe kare uomu o sađașće în građină, kî fara ĭa nuĭe ńiś o mînkare — црни лук има главицу, која расте у земљи, и перје које расте из зенље у вис — śapa are kîpațînă, kare krĭașće-n pomînt, șî fuoĭ kare krĭesk đin pomînt în sus — од црног лука се прави запршка, којом се готови јело — đin śapă sa făse pîržîtură ku kare sa gaćașće ļegumĭa [Por.] | ||
црни слез (i. ž.) — nalbă /nalbă/ — црни слез је биљка са ружичастим цветовима — nalbă ĭe buĭađe ku fluorĭ rozave — са црним слезом су жене некада изазивале побачај, кад су затриднеле, а нису желеле да роде — (med.) ku nalba muĭeriļi đemult s-a starpit, kînd a pļekat greuańe, da n-a vrut sî sa nașće — кад је хтела да побаци, трудница је увлачила црни слез у материцу, али која није знала колико сме да је држи, отровала би се, и умрла — (med.) kînd a vrut sî starpĭaḑă, muĭarĭa greuańe a bagat nalba în ruod, ama kare n-a șćut kît kućaḑă s-o țînă, s-a-nveńinat, ș-a murit [Por.] | ||
црни Циганин (sint.) — Țîganlaĭaće /țigan laiece/ — црни Цигани су били ковачи, радили су са наковњем и мехом, знали су да говоре цигански — Țîgań laĭeț a fuost ferarĭ, a lukrat la ńikovală șî la fuaļe, a șćut să vorbĭaskă țîgańiașće — родитељи су плашили децу са црним Циганима, да ће их узети ако не буду била добра — parințî a spumîntat kopiĭi ku Țîgań laĭeț, k-o să-ĭ fure dakă nu va fi kuminț — црни Цигани су живели под чергом, и селили се из села у село, тражећи посао — Țîgań laĭeț a trait supt kuort, șî s-a mutat đin sat în sat, katînd đi lukru — жене црних Цигана бавиле су се вражбинама, преварама и крађом — muĭeriļi alu Țîgań laĭeț a fuost kuprinsă ku đeskînćiśe, ku minśuń șă ku furaluku [Por.] | ||
црнило (i. ž.) — kăńală /căneală/ — ишли су Цигани по брдима са црнилом за бојење вуне — a mĭers țîgańi pi đal ku kăneļe đi fărbuit lîna — Цигани су продавали црнило за косу женама које су се фарбале — țîgańi a vindut kăńală đi păr la muĭerĭ kare s-a fărbuit — загоретина која се нахватала на тепсији стругала се кашиком или ножем — kăńala kare s-a prins pi fundu ćipsîĭi, s-a kurațat ku ļingura or ku kuțîtu [Por.] | ||
црнило (i. ž.) — śerńală /cerneală/ ◊ — | ||
црнина (i. m.) — ńegru /negru/ — црнина је црна одећа коју облачи ожалошћени за неким умрлим рођаком — ńegru ĭe țuală ńagră kare înbrakă žăļniku dupa vrun ńam muort — женска црнина је црна марама, а мушка црна кошуља — ńegru muĭerĭesk ĭe kîrpă ńagră, da barbațăsk kimĭașă ńagră — црнина се носи годину дана, а за младом децом мајке носе и до три године, или, понекад, до смрти — ńegru sa puartă un an đi ḑîļe, da dupa kopiĭ ćińirĭ mumîńiļi puartă șî pană la triĭ ań, or, kîćodată, pănă la muarće — у Поречу кад истекне година, црнина се баца иза врата, и остави тамо да иструне — în Porĭeśa kînd sa înkĭaĭe anu, ńegru sa lapîdă dupa ușă, șî sa lasă să putraḑaskă a koluo — док родбина носи црнину, и покојник је у жалости на оном свету — (ver.) pănă ńamu duśe ńegru, șă al muort pi lumĭa-ĭa ĭe žăļnik — кад ожалошћени баца црнину и облачи бело, покојник добија очи, и из таме излази на видело — (ver.) kînd žăļńiku labîdă ńegru șă înbrakă alb, ăl muort kapîtă uokĭ șă đin ńigurĭață ĭasă la viđarĭe [Por.] | ||
црнити (gl. p. ref.) — kăńi /căni/ — Цигани су доносили црнило којим су жене фарбале вуну у црно — țîgańi a dus kăńală ku kare muĭeriļi a kăńit lîna în ńegru — било је посебно црнило којим су жене фарбале косу у црно — a fuost kăńală adînsă ku kare muĭeriļi a kăńit păru în ńegru [Por.] | ||
црнити (gl. p. ref.) — śerńi /cerni/ ◊ — | ||
црно-сив (prid.) — kaśur /căcior/ — сиво-црна овца препознаје се у целом стаду — oaĭe kaśură sa kunuașće în stîna-ntrĭagă [GPek] | ||
црномањаст (prid.) — ńegrișuor /negrișor/ — имала је момка, црномањастог, с брчићима црнкастим — avut baĭat frumuos, ńegrișuor, ku mustîață ńegrișuare [Por.] | ||
црр! (uzv.) — țîr /ţâr/ — не могу да спавам од зрикаваца, целу ноћ само „зри-зри!” под мојим прозором — nu puoț sî duorm đi griĭirĭ: tuota nuapća numa „țîr-țîr” supt ferĭasta-mĭa [Por.] | ||
црта (i. ž.) — dungă /dungă/ — ђжемпер са пругама — đemper ku dunźi — сунце зађе за видик — iș đață suariļi dupa dungă [Hom.] — повукао је црвену линију преко листа — a tras o dungă ruoșîĭe pista fuaĭe — изгонио је овце на ивицу крша, тамо име длакаве шаши за пашу — a ĭeșît ku uoiļi la dunga krși, a kolo ĭastă skradă đi paskut — накриво је насађен, није расположен — stă-n dungă — дохватио се видика и нестао, спасио се — luvă dunga, șî skapă — бриши, нестани! ц. претеривање, лагање, прелазак неке мере — ĭa-ț dunga! — рекао је неистину; слагао је (Танда) — đaće kîta dupa dungă [Por.] | ||
цуг (i. s.) — iț /iţ/ — појачај ватру, убрзај казан да се ракија брже испече — fă fuoku, dăĭ iț la kazan să fĭarbă țuĭka măĭ ĭuta — када неко на слави држи бардак са ракијом, и прича, остали му добацују: „Мани се прича, него цугни, и терај бардак даље!” — kînd vrunu la prazńik țîńe bardaku ku rakiĭe, șî puvestîașće, aĭ-lalalț zbĭară: „Lasî-će đi povĭeșć, numa dăĭ un iț, șî mînă bardaku-nainće!” — волу који се лењо вуче, удариш једну боцку да се тргне и убрза — la buou kare sa traźe ļenuos, iĭ daĭ un iț sî trîkńaskă, șî sî sa ĭuțîaskă — шпорет не пече добро, јер нема добар цуг — șporĭetu nu kuaśe, kă n-are iț bun [Por.] | ||
Цугињешћи (i. m.) — Țugińeșći /?/ — Цугинови — alu Țugină [Crn.] | ||
цуп (uzv.) — țup /ţup/ — цуп-цуп, хоп-хоп! — țup-țup, op-op! — керови подигоше зеца, а он, сирома, цуп онде, цуп онде, и утече — kopuoĭi răđikară ĭepuru, da ĭel, saraku, țup koļa, țup koļa, șî skapă [Por.] | ||
цупкање (i. ž.) — țupaĭală /ţopăială/ — имам јако несташну децу, и понекад ми дође да полудим од њиховог цупкања по кући — am kopiĭ tare ńimĭarńiś, șî đi mulće uorĭ îm vińe sî noroḑîăsk đi țupaĭala-luor pin kasă [Por.] | ||
цупкати (gl. p. ref.) — țupai /ţupăi/ — дете је проходало, и само скакуће од радости — kopilu a pļekat în piśuare, șî numa țupîĭe đi drag — скакуће у месту да се загреје — țupîĭe în luok sî sa îngalḑîaskă [Por.] | ||
цурик! (uzv.) — țurik! /ţuruc!/ — када хоћеш коња да тераш уназад, вичеш „цурик-назад!”, а на краве вичеш "сту-назад!" — kînd vrĭeĭ kalu să mĭargă înapuoĭ, zbĭerĭ „țurik-napuoĭ!”, da pi vaś zbĭerĭ „stu-napuoĭ!” [Por.] | ||
цурити (gl.) — kure /cure/ — вода цури у млазу — apa kure ku vîžuoĭu — повреда је тешка, ако га брзо не превију, и ако крв буде почела цурити јаче, он је готов — lovitura ĭe grĭa, dakă nu-l ļagă ĭuta, șî dakă va-nśepĭa kurĭa sînźiļi măĭ tare, ĭel ĭe gata [Por.] | ||
цурк (uzv.) — ćur /ciur/ — „цурк! цурк!” прави млаз млека у ведру, кад се музу овце — „ćur! ćur!” faśe vîžuoĭu đi lapće în gaļiată kînd sa mulg uoiļi [Por.] | ||
| ч | ||
чабар (i. s.) — śubăr /ciubăr/ — чабар је суд од дрвених дога, за скупљање сира на бачији — śubăr ĭe vas đi duoź đi ļemn, đi adunat brînḑă la baśiĭe [Por.] | ||
чавка (i. ž.) — śuoĭkă /cioaică/ — чавка, врана и модроврана су један птичји род — śuoĭka ku śuară șî ku śuara pîśuasă sîn un ńam đi pîăsîrĭ [Por.] | ||
чађ (i. ž.) — fuńiźină /funingine/ — чађ се хвата на димњаку, или чунку — fuńiźina sa faśe pi kuoș or pi ćunk — чађ су жене стављале у растопљени восак, и из те мешавине уизимале кондељом и шарале ускршња јаја — fuńiźină muĭeriļi a pus în śară topită, șă đin mistakatura-ĭa a luvat ku konđeĭu ș-ankonđeĭat uauļi đi pașć [Por.] | ||
чађав (prid.) — fuńiźinuos /funinginos/ — чистили су оџак, и пођоше чађави ко ђаволи, јер немају где да се оперу — ćistîră kuoșu, șî pļekară fuńiźinuoș ka draśi, kă n-au unđe sî sa spĭaļe [Por.] | ||
чаир (i. s.) — ćeir /ceair/ — чаир је ограђени пашњак, на коме стока пасе без чобанина — ćeiru ĭe pașuńe đi viće, îngrađită, pi kare vićiļi pask fara pîkurarĭ [Por.] | ||
чај (i. m.) — ćaĭ /ceai/ — наши људи су брали нану, и зими кували чај против кашља и болова у стомаку — lumĭa nuastră a kuļes ĭarbă ńagră, șî ĭarna a fĭert ćaĭ đi tușît șî durut la burtă [Crn.] — најбољи чај је од липовог цвета — măĭ bun ćaĭ ĭe đi fluarĭa đi ćiĭ [Por.] | ||
чак (pril.) — tuma /tuma/ — попео се сам чак на врх брда — s-a suit sîngur tuma la vîru śuośi — изгубио је краве, и нашао их је тек трећег дана — a pĭerdut vaśiļi, șî ļ-a gasît tuma a triĭ-ļa ḑî [Por.] | ||
чакшире (i. m.) — śuariś /cioareci/ — чакшире су носили мушкарци, а понекад зими и жене — śuariś a purtat uamińi, da kîć-odată ĭarna șî muĭeriļi — чакшире су се правиле од белог сукна — śuariśi s-a fakut đin śuarik alb — људи који су знали да шију чакшире, звали су се кројачи — lumĭa kare a șćut să koasă śuariś, s-a kĭemat kroituorĭ — наши Власи планинци носили су чакшире са шлицевима све до после Првог светског рата — rumîńi nuoștri munćeńi a purtat śuariś ku pećeĭś pănă dupa ratu-l đintîń [Por.] | ||
чамац (i. ž.) — barkă /barcă/ — пловило са којим професионални рибари на Дунаву лове рибу, некада су га терали на весла, а данас са мотором — peșkari merğe ku barka pe Duńere ĭn peșkarit, vrodată a mînato ku vislă, da astez ku motoru [Kmp.] | ||
чамац (i. ž.) — orańiță /oraniţă/ — наши преци прелазили су Дунав на ораницама, а многи су препливали реку са тиквама око паса — stramuoșî nuoștri a trĭekut Dunîrĭa ku orańița, da mulț a notat pista rîu ku truaśiļi la brîu [Por.] | ||
чапкало (i. m.) — mustafĭeļńik /mostofâlcă/ — чапкало је један кратак штап, са процепом на врху, у који је увучено парче крпе — mustafĭeļńik ĭe un bît skurt, ku krîpatură la vîr, în kare ĭe înțapat un darap đi rîză — чапкалом се маже маст на печеници, док се врти на ражњу — ku mustafĭeļńiku sa mînžiașće untura pi pripaș păn’ sa friźe pi frigarĭe [Por.] | ||
чапља (i. ž.) — śeklă /bâtlan/ — чапља је птица која живи на обали Дунава, а понекад залута у долину Поречке реке — śeklă ĭe pasîrĭe kare traĭașće pi marźina Dunîri, da kîć-o dată rîtaśiașće pi vaļa lu Rîu porĭeśi — чапља се храни рибом — śekla sa arańiașće ku pĭeșć [Por.] | ||
чарапа (i. m.) — ștrimf /ștrimf/ — чарапа може бити женска и мушка, код Буфана се израђивала од вуне или памука — ștrimf poće să fiĭe muĭeresk șî omińesk, la Bufań s-ar fakut đe lînă or kă đe bumbak — мушке чарапе имале су цветиће, а женске су биле плетене са чипком — ștrimfi aĭ omińeșć ar avut flori, aļi muĭereșć ar fost împļićiće ku śipkă [Buf.] | ||
част (i. ž.) — śinstă /cinste/ — част је код старих Влаха било јело које су као позвани гости, носили некоме на свадбу — śinstă la rumîńi aĭ batrĭń a fuost mînkarĭa kare a duso kînd a fuost kĭemaț la vro nuntă — част се на свадбу носила у зајам: данас носиш ти њима, сутра, кад се жени неко од твојих, носе они теби — śinstă la nuntă s-a dus înprumut: astîḑ tu duś luor, mîńe, kînd đin kasa tĭa s-a-nsuară vrunu, duk iĭ țîĭe [Por.] | ||
частити (gl. p. ref.) — śinstî /cinsti/ — ако то урадиш, ја ћу те частити — dakă vi faśa aĭa, ĭuo am să ći śinstîăsk — идем да му честитам Нову годину — ma duk să-ĭ śinstîăsk Anol nou [Por.] | ||
чаура (i. ž.) — țaurikă /tub/ — нашао сам чауру од пушчаног метка — gasîĭ o țaurikă đi plumb đi pușkă — колика ли је топовска чаура? — da kît va fi țaurika đi tun? [Crn.] | ||
чачкалица (i. ž.) — skobituare /scobitoare/ — чачкалица је била направљена од танког штапића сувог дрвета, била је кратка и зашиљена на једном крају — skobituarĭa a fuost fakută đin bîćiśel supțîrĭe đi ļemn uskat, a fuost skurtă șă askuțîtă la un kap — са чачкалицом су се чачкали зуби после јела — ku skobituarĭa s-a skobit đințî dupa mînkare — свако је у кући имао своју чачкалицу — tot nat în kasă avut skobituarĭa luĭ — чачкалице су се држале убодене у кесу, окачену код камина, поред рабоша за мерење млека — skobituariļi s-a țînut înțapaće într-un kĭes, atîrnat la kamin, lînga aragu đi mîsurat lapćiļi [Por.] | ||
чаша (i. s.) — par /pahar/ — чаша је мали суд за пиће, без дршке — par ĭe vas mik đi bĭare, fara kuadă — попио је само две-три чаше ракије, па се напио ку ћурка, јер није јео ништа — a baut numa doă-triĭ pară đi rakiu, șî sa-mbatat ka kurka, kă n-a mînkat ńimika [Por.] | ||
чашица колена (i. ž.) — skofîrļiĭe /scăfârlie/ — чашица је мала, округла коска која држи колено да не искочи из зглоба — skofîrļiĭa ĭe uos mik, totîrlat kare țîńe źanunkiļi să nu sară đin înkeĭatură — ударио се секиром у чашицу колена, и полудео је од болова док није стигао до лекара — s-a lovit ku sakurĭa în skofîrļiĭe, ș-a noroḑît đi durĭare, pănă n-ažuns la doptur [Por.] | ||
чвор (i. s.) — nuod /nod/ — чвор је једна врста везе на концима — nuod ĭe un fĭeļ đi ļigatură la ață — лоше дрво, пуно чворова, није добро за даске — ļemn rău, pļin đi nuodurĭ, nuĭe bun đi blăń [Por.] | ||
чворак (i. m.) — grĭaur /graur/ — чворци лете у великом јату — grĭauri zbuară în pîlkă mare [Por.] | ||
чворноват (prid.) — nodoruos /nodoros/ — пањ се тешко цепа, јер је сав чворноват — tutuku sa sparźe grĭeu, kî ĭe tuot nodoruos [Por.] | ||
чворуга (i. s.) — kukuoĭ /cucui/ — пао је, главом је ударио у камен, и на челу му је искочила чворуга ко јаје — a kaḑut, a dat ku kapu în pĭatră șî-n frunće ĭ-a ĭeșît un kukuoĭ ka uou — на лакту има малу чвргу још од рођења — la kuot are un kukuoĭ mik înga đi la nașćire [Por.] | ||
чегртаљка (i. ž.) — skîrțaĭkă /skârțâitoare/ — чегртаљка је била дечја дрвена играчка, имала је назубљени точкић који се окретао и качио дрвени језичак — skîrțaĭka a fuost žukariĭa kopiĭiluor đi ļemn, avut o roćiță ku đinț kare s-a-nvrćit, ș-atîrnat un ļimburuș đi blanuță supțîre [Por.] | ||
чезе (i. ž.) — ćeză /șaretă/ — чезе није имао свако, само богаташи — ćeză n-avut tuot nat, numă găzdoćińļi [Por.] | ||
чекати (gl.) — așťepta /aștepta/ — немој ме чекати — nu ma așťepta [Kmp.] | ||
чекати (gl.) — adăsta /adăsta/ — сачекај мало — adastă o țîră — чекам некога — adăst pe čińeva [Dun.] | ||
чекати (gl.) — așćeta /aștepta/ — не чекај ме, не долазим — nu ma așćeta, nu vin [Por.] | ||
челик (i. s.) — oțăl /oțel/ — челик је најјачи метал који су познавали стари Власи — oțălu ĭe măĭ tare fĭer kare a kunoskut rumîńi aĭ batrîń [Por.] | ||
челник (i. m.) — fruntaș /fruntaș/ — Власи никад нису имали неке своје вође, које би биле вредне помена — rumîńi ńiśkînd n-avut ńiskaĭ fruntaș a luor kare ar fi đi vro trĭabă sî sa pumeńiaskă — руководство би требало да иде испред народа, да га води ка општем добру — fruntașî ar trăbuĭa să mĭargă înainća lumi, să-ĭ puarće kîtra bunataće đi tuoț [Por.] | ||
чело (i. ž.) — frunće /fruncea/ — чело је код човека предњи део главе, изнад очију — frunća ĭe la uom parća kapuluĭ đi-nainće, đisupra đi uokĭ — кућа је чеоном страном окренута ка путу — kasa ĭe ku frunća întuarsă kîtra drum — (топ.) (досл.) „Чело Шашке”, чеона страна брда изнад реке Шашке, окренут ка истоку (засеок Близна, Рудна Глава) — Frunća Șășki [Por.] | ||
чемер (i. s.) — ćerlam /amăreală/ — живот ми је био пун чемера — traĭu mĭ-a fuost pļin dă ćerlam [Pom.] | ||
чеп (i. s.) — duop /dop/ — чепом се затварају рупе на посудама: флашама, тестијама, балонима, бурадима — ku duopu sa astupă gîăurļi la vasurĭ: la kiļe, krśiaźe, baluańe, butuańe — ако немаш чеп од плуте, затвараш флашу кочањем — kînd n-aĭ duop đi plută, astupĭ kila ku tuļanu [Kmp.] | ||
чеп (i. ž.) — pișļagă /pișleag/ — „пишљага” је дрвени чеп или клин, за учвршћивање спојева, или зачепљивање рупа — pișļagă ĭe śiep or pană đi ļiemn, đi întarit înkeĭaturiļi, or đi astupat găuriļi — „пишљага” се стављала као спојница између наплатака колског точка — pișļaga s-a pus ka ļigatura întra naplaț la ruata đi kar — „пишљагу” су стављали пинтери између две доге на дну суда, да се доге не смичу испод обруча (Танда) — pișļagă a pus pinteri întra doă dauoź, la fundu vasuluĭ, să nu fugă dauoźiļi pi supt śerk — са малим „пишљагама” зачепљиване су рупе, направљене од црвотока у дрвеним судовима — ku pișļeź miś s-a astupat găurļi fakuće đi karĭeț în vas đi ļiemn [Por.] | ||
чеп (i. s.) — śep /cep/ — чеп је запушач којим се затварају рупе — śep ĭe astupuș ku kare s-a-nkid găuriļi — дрвени чеп — śep đi ļemn [Por.] | ||
чепац (i. ž.) — śapsă /ceapsă/ — чепац је била уска и дугуљаста капица са једним рогом напред, коју су жене некада носиле на глави, прикачену копчама за плетенице — śapsa a fuost o kaśuļiță lunguĭată șî îngustă ku un kuorn înainće, kare a purtato muĭeriļi vrodată pi kap, prinsă ku kuopśe đi pļećirĭ — чепац је био украшен везом — śapsa a fuost înpistrită ku braḑ — још се памте приче како су српски жандари јурили жене које су носиле чепац, и коју су хватали са њиме на глави, стризали би је као овцу, и он се изгубио из наше ношње — înga sa țîn minće povĭeșćiļi kum žîndari sîrbĭeșć a vurait muĭeriļi kare a dus śapsă, șî pi kare a prins ku ĭa-n kap, a tunso ka pi uaĭe, șî ĭa s-a pĭerdut đin puortu nuostru [Por.] | ||
чепркање (i. ž.) — rîkîĭtură /râcâitură/ — не знамо како да се заштитимо од птичјег чепркања, јер ове године падају на посејану њиву као облак — nu șćim kum să ńi aparăm đi rîkîĭturi-ļi păsîrilor, kă ano-sta kad pi sîmanatură ka nuvăru [Por.] | ||
чепркати (gl.) — bođikai /bodicăi/ — немој чепркати по ђубришту голим рукама, узми неки штап — nu bođikai pin gunuoĭ ku mîna guală, ĭa vrun bît — претурио сам свако ћоше да нађем огњило, и нисам га нашао — bođikaiĭ pin tuot kuotu sî gasîăsk amnarĭu, șî nu-l gasîĭ [Por.] | ||
чепркати (gl. p.) — rîkai /râcâi/ — кокошке чепркају канџама по башти, ваљда траже глисте — gaińiļi rîkîĭe ku gĭarîļi pin građină, maĭka kată rîme — није могао другачије, него је почео да чепрка голим рукама земљиште око корена, и некако је успео да извуче целу биљку из земље — n-a putut altfĭeļ, numa s-a pus să rîkîĭe ku mîń-ļi guaļe pomîntarĭu đi pi lînga rîdaśină, șî kumva do skoasă buĭađa întrĭagă đin pomînt — не плаћа те да чепркаш ко птица, него да замехнеш крампом из све снаге, и забијеш га у земљу до држаља — nu ći plaćiașće să rîkîĭ ka pasîrĭa, numa să rađiś krampu ku tuota pućarĭa, șî să-l înțăpĭ în pomînt pănă-n dîržală [Por.] | ||
черенац (i. m.) — skîrtaș /scârtaș/ — ако черенац има дугачку дршку, нећеш уквасити ноге — dakă ĭe kuada lungă la skîrtaš, nu ći uḑ la piśuarĭe [Crn.] — черенцем су ловили рибу за славу — ku skîrtașu a prins pĭeșć đi prazńik [Por.] | ||
черупање (i. ž.) — žumuļală /jumuleală/ — отишла је мати код тетке да јој помогне у черупању, јер тетка има много живине за клање — s-a dus muma la ćeĭka, să-ĭ ažuće la žumuļală, kă ćeĭka are mulće gaiń đi taĭat — велика свађа међу женама, биће скоро неко чупање — sfadă mare întra muĭerĭ, o să fiĭe akușa vro žumuļală [Por.] | ||
черупање (i. ž.) — žumuļitură /jumulitură/ — ловци су наишли на траг черупања, где су орлови појели украдене кокошке — vînatuori a dat pista urmă đi žumuļitură, unđe uļi a mînkat gaińiļi furaće — аљкавуша је прљава, неочешљана и поцепана жена — žumuļitura ĭe muĭare imuasă, ńipipćenată, ruptă [Por.] | ||
черупати (gl. p. ref.) — žumuļi /jumuli/ — заклао сам кокошку, и почињем да јој черупам перје — am taĭat gaina, șî ma pun s-o žumuļiesk đi pĭańe — кад се жене бију, оне се само чупају за косу — kînd muĭer-ļi sa bat, ĭaļe numa sa žumuļiesk đi păr [Por.] | ||
чесма (i. ž.) — śeșmă /cișmea/ — некада је свака кућа доносила воду са кладенца, а у време Тита почели су да воду доводе цевима у двориште, где су зидали чесме са славинама — đemult tota kasa adus apă đi la fîntînă, da đi vrĭamĭa lu Tita a-nśeput să dukă apă pi țăvĭ întraușă, unđ-a zîđit śeșmă ku slavină [Por.] | ||
чест (prid.) — đes /des/ — навадио се, и често долази код мене — s-a momit, șî đes vińe pi la mińe — редови кукуруза су густо посејени — rîndurļi đi kukuruḑ sînt pusă đasă [Crn.] — густа шума — padurĭe đasă — (комп.) чешће; гушће; збијеније — măĭ đes [Por.] | ||
честар (i. m.) — đesîș /desiș/ — терај козе да брсте у оном честару — mînă kapriļi sî mezdrĭaskă în đesîșo-la [Crn.] — откад су се људи преселили у градове, брда су обрасла густишом — đi kînd s-a mutat lumĭa-n orașă, śuośiļi s-a umplut đi đesîș [Por.] | ||
чета (i. ž.) — čată /ceată/ — реч „чатă” код нас је застарела и нестала, сада се више не каже „чатă” — vorba „čată” la noĭ a-nbătîrńit și s-a pĭerdut, akușa număĭ să spuńe „čată” [Kmp.] | ||
четвртак (i. ž.) — žuoĭ /joi/ — четвртак је дан у недељи између среде и петка — žuoĭ ĭe ḑîuă în stamînă întra mĭerkuĭ șî vińirĭ [Por.] | ||
четвртаст (prid.) — patrat /pătrat/ — кад је даска исечена на са четири стране, а све стране су једнаке по мери, каже се да је даска четвртаста — kînd ĭe o blană taĭată đîn patru părț, da tuaće părțîļi sînt la masură tuot una, sa spuńe kî ĭe blana patrată [Por.] | ||
четврти (br.) — patruļa /patrulea/ — говорио сам ти три пута, четврти пут више нећу говорити, него ћу да бијем — ț-am spus đi triĭ uorĭ, đ-a patruļa uorĭ nu măĭ spun, numa o sî bat — троје радника је прошло, четвртог зауставише, јер није имао алат код себе — triĭ lukratuorĭ trĭekură, pĭ-al a patruļa-l opriră, kă n-avut alat la ĭel [Por.] | ||
четвртина (i. ž.) — patrîme /pătrime/ — кад поделиш хлеб на четверо, једно парче је четвртина хлеба — kînd înparț pîńa-n patru, un parśiel ĭe o patrîme đi pîńe — једна недеља дана је четвртина месеца — o sîptamînă đi ḑîļe ĭe o patrîme đi lună [Por.] | ||
Четврткари (i. m.) — Žoĭeń /Joieni/ — Власи Царани из Крајине, звали су наше „четврткари”, јер наши нису радили четвртком од Великог Четвртка до Спасовдана, који увек пада у четвртак — rumîń țarańi đi la Kraĭna a ḑîs l-aĭ nuoștri „žoĭeń”, kă aĭ nuoștri n-a lukrat žuoĭa, đi la Žuoĭ-Marĭ pănă la Ispas, karĭe kađe tuot žuoĭa [Por.] | ||
четири (br.) — patru /patru/ — један, два, три, четири — unu, duoĭ, triĭ, patru — четвороношке — în patru — са све четири увис — ku tuaće patru-n sus — четвртог дана — a patru-ļa ḑî — сва четворица — tuoț patru — четврти — al đi patru [Por.] | ||
четник (i. m.) — flokan /flocan/ — зло је било за време рата, иду Немци: беж’, иду четници: беж’, иду партизани: беж’, не знаш с које стране да се чуваш — rău a fuost đi vrĭamĭa đi rat, vin mńamțî: fuź, vin flokańi: fuź, vin părtizańi: fuź, nu șćiĭ đi kare s-ći pazășć — некада се људи нису бријали и шишали само када су били у некој великој жалости, од брадоња људи су се бојали — đi bătrîńață uamińi nu sa ras șă nu sa tuns numa kînd a fuost în vrun žăļ mare, đi flokań lumĭa s-a ćemut — нисам се бојао да будем сам са овцама у планини, јер сам имао два рундова са собом — nu m-am ćemut să fiu sîngur ku uoĭļi-n munće, kă am avut duoĭ flokań ku mińe [Por.] | ||
четрдесет (br.) — patruḑăś /patruzeci/ — број четрдесет је за један већи од тридесет и девет — numîru patruḑăś ĭe đi unu măĭ mare đikît triḑăś șî nuauă — на четрдесет дана после смрти, дају се помане умрлима — la patruḑăś đi ḑîļe dupa muarće sa dau pomeńiļi l-aĭ muorț [Por.] | ||
четрдесети (br.) — patruḑăśiļa /patruzecilea/ — четрдесетог дана киша је стала — a patruḑăśiļa ḑî pluaĭa a statut — кад буде четрдесети дан од смрти, треба да се постави помана умрлом — kînd va ĭeșî a patruḑăśiļa ḑî đi la muarće, treabe sî sa pună pomana l-al muort [Por.] | ||
четрдесетница (i. ž.) — patruḑăśiļi /patruzecilea/ — четрдесетница је помана која се даје умрлом на четрдесет дана после смрти, јер тада он прелази на други свет — patruḑăśiļi ĭe pomana kare sa dîă l-al muort la patruḑăś đi ḑîļe dupa muarće, kî atunśa ĭel trĭaśe pi lumĭa alaltă [Por.] | ||
четрнаест (br.) — patrusprîaśe /patrusprezece/ — има само четрнаест година, али не воли школу, и хоће да се уда — are numa patrusprîaśe ańi, ama nu-ĭ drag đi șkuală, șî vrĭa sî sa mariće [Por.] | ||
четрнаести (br.) — patrusprăśiļa /patrusprezecelea/ — четрнаести дан био је најтежи — patrusprăśiļa ḑî a fuost măĭ grĭa — помузла је девојчица тринаест оваца, четрнаесту више није могла — mulsă faećița trisprăśe uoĭ, a patrusprăśiļa nu măĭ putu [Por.] | ||
чешагија (i. ž.) — ćesală /cesală/ — на вашару морам да купим нову чешагију, јер су се на овој изјели зупци — la panađur muara sî kumpîr ćesală nuauă, kî la asta îĭ sa mînkat đințî [Crn.] — чешагијом су се највише тимариле краве, а тимарени су и коњи, ко их је имао — ku ćesala sa ćesaļaḑă măĭ mult vaśiļi, da s-a ćesalat șî kaĭi, kare ĭ-avut [Por.] | ||
чешаљ (i. m.) — pĭapćin /pieptăn/ — жене су се чешљале чешљем од дрвета — muĭeriļi s-a pipćenat ku pĭapćin đi ļemn [Por.] | ||
чешљање (i. s.) — pipćenat /pieptănat/ — од малена је волела чешљање, па је зато научила занат да фризира жене — đi mikă ĭ-a fuost drag đi pipćenat, pî đ-aĭa a-nvațat zanatu să tungă muĭeriļi [Por.] | ||
чешљати (gl. p. ref.) — pipćena /pieptăna/ — девојчица је много волела да чешља лутку, иако је луткина коса била од кучине — lu fată ĭ-a fuost tare drag să pĭapćińe papușa, dakă păru papușî a fuost đi kîlț [Por.] | ||
чибе (uzv.) — ćibi /marș/ — са „чибе” се терају мањи и питомији пси, а на велике вичеш „марш” — ku „ćibi” sa dudîĭe kîń đ-aĭ măĭ miś șă blînḑ, pi aĭ marĭ ći zbĭerĭ „mîrș” [Por.] | ||
чибук (i. s.) — śubuk /ciubuc/ — баба је завијала цигару од комушине, а чибук правила од орахове гранчице, па је тако пушила све до смрти — mama faśa țîgare đin gižă da śubuk đin țao đi nuk, ș-a tutuńit așa păn’ la muarće [Por.] | ||
чибуковина (i. ž.) — dîrmuoksă /dârmoz/ — удика има танку срж, па су зато од ње правили чибук за лулу — dîrmuoksa arĭe moduvă supțîrĭe, șî đi aĭa đin ĭa a fakut śibuk đi lulă [Crn.] | ||
чивија (i. ž.) — śiviĭe /civie/ — чивија је било шта гвоздено или дрвено чиме се чврсто спајају два дела нечега — śiviĭa ĭe fiĭe śe đi fĭer or đi ļemn ku śe s-a strîns tare doă parśaļe — кад је нека снајка била мало разузданија, родитељи су говорили сину да јој мало притегне чивије, да је доведе у ред — kînd vro nuoră a fuost kam zburdată, parințî a spus la kopil să-ĭ strîngă kîta śiviĭa, s-o dukă în rînd [Por.] | ||
чигра (i. s.) — popik /titirez/ — чигра је била омиљена дечја игра у моје време — popiku a fost žukariĭa kopiĭilor ku drag, în vremĭa a mĭa — имали смо бич, и бичем смо ударали чигру, терали је да се врти — am avut bič, și ku biču bačam popiku, mînam popiku să-nvirćaskă — један дечка броји док се чигра врти, и тако се види ко је најбољи — un kopil numără pănă kît mĭarğe popiku, ș-așa să veđe kare ĭeste măĭ bun [Dun.] | ||
чигра (i. m.) — purik /titirez/ — чигра је дечја играчка која личи на скраћено вретено, и која се и заврће као вретено — puriku ĭe žukariĭa kopilarĭaskă, śe samînă la fus skurt, kare șî sa-nvîrćașće ka fusu — кад се играју са чигром, деца се надмећу да виде чија ће се чигра најдуже окретати — kînd žuakă puriku, kopiĭi sa mînă să vadă alu kuĭ purik o să sa-nvîrćaskă măĭ mult [Por.] | ||
чик (uzv.) — sik /sâc/ — чик! чик! не можеш ми ништа! — sik! sik! nu puoț să-m faś ńimik! — чик ако смеш! — sik dakă kućeḑ! — дете које чика другог, удара песницом о песницу кад каже "чик", и тако двапут — kopilu kare sikîĭe pi altu, dă ku pumnu-n pumn kînd ḑîśe „sik”, ș-așa đi dîdauorĭ [Por.] | ||
чикање (i. ž.) — sîkaĭală /sâcîială/ — како може да траје оволико зачикавање међу децом, а без туче — kum puaće să țînă atîta sîkaĭală întra kopiĭ, da fara bataĭe [Por.] | ||
чикати (gl. p. ref.) — sikai /sâcâi/ — деца од јутрос се само чикаји, чуди ме како већ нису почела да се бију — kopiĭi đi đesńață numa sa sîkîĭe, ma mir kum n-anśeput sî sa bată — зачикава га, љути га намерно — ăl sîkîĭe, ku adîns iĭ faśe la śudă [Por.] | ||
чини (i. ž.) — fîkatură /făcătură/ — врачаре знају да праве чини и напратнице — vrîžîtuorļi șćiu sî fakă fîkaturĭ șî trîmisaturĭ [Por.] | ||
чинити (gl. p.) — faśe /face/ — човек чини (све оно) што му прија — uomu faśe tuot śe-ĭ plaśe — учинише што учинише, сад је касно — fakură ś-o fakură, akuma ĭe amînat — мајка је родила троје деце — muma a fakut triĭ kopiĭ — немој ме више тући, јер ћеш ме натерати да пођем од тебе — nu ma măĭ baća, kă ma faś să pļek đi la ćińe — толико ју је годинама мучио без разолга, да ју је на крају приморао да се због зла обеси — atîta ku ańi a nîkažîto fara ńiśkotrĭabă, đ-a fakuto la urmă sî sa spînḑure đi rău [Por.] | ||
чинити се (gl.) — parĭa /părea/ — чини ми се да се не слаже једно с другим — mi sa-m pare kă nu sa ogođiașće una ku alta — он је то урадио, али се мени није допало никако — ĭel aĭa a fakut, ama miĭe nu mi s-a-m parut ńiśkum — јако ми се свиђа — tare mi sa-m pare — много се радујем због ње — mult îm pare bińe pintru ĭa — жали ћерку, јер не живи добро са мужем — iĭ pare rău đi feĭ-sa, kă nu traĭașće bun ku uomî-su — човек без срца, не жали ни за ким — uom fara ińimă, nu-ĭ pare rău đi ńima [GPek] | ||
чињарица (i. ž.) — șćirńikă /vrăjitoare/ — чињарица је жена која вража на Ђурђевдан да овце бачијара изгубе млеко, да би њене овце биле најбоље на мерењу — șćirńikă ĭe muĭare kare faśe ko-l rău la Sînźuorḑ să pĭardă uoiļi băśiĭarilor lapćiļi, đi sî fiĭe uoĭļi iĭ măĭ buńe la mîsurat, [Por.] | ||
чипка (i. s.) — braśiră /brăcire/ — кецеља са чипкама — zavĭelkă ku braśirĭ [Hom.] — некада су се опасивали тканицама, није било каиша — đi mult sa-nśins ku braśirĭ, n-a fuost kurauă [Por.] | ||
чир (i. ž.) — bubuoń /buboi/ — има чир на табану — are bubuoń la talpă — пукао му је чир — ĭa pokńit bubuońu [Hom.] — мом деди је избио чир на руци, он је терао шалу са тим, па је био само код неких врачара, на крају замало да му лекари одсеку руку јер се чир претврио у живу рану — la dĭeda-l mĭeu s-a fakut un bubuoń la mînă, șî ĭel a țînut lukru-șală kă nuĭe ńimika, s-a dus numa pi la ńișći vrîžîtuorĭ, la urmă đin kît duolturi să-ĭ taĭe mîna, kî đin bubuoń s-a fakut karńe viĭe [Por.] | ||
чир (i. m.) — dalak /dalac/ — жали се да га много боли стомак, вероватно има чир — sî vaĭtă k-îl duarĭe rîău la burtă, muara sî fiĭe dalaku [Crn.] — далак је чир; нагноји и помодри — dalaku ĭe bubuoń, sa kuaśe șî învînațîașće — избила су ми два пришта, на сваком табану по један — mi s-a fakut duoĭ dalaś, l-amîndoă tîălpĭ kîći unu — „далак” има и стока — dalaku au șî vićiļi [Por.] | ||
чирик (uzv.) — ćirik /cirip/ — дође једна птичица на прозор, па „чирик-чирик”, као да хоће нешто да ми каже — veńi o pasîrikă la ferĭastă, șă „ćirik-ćirik”, parke vrĭa să-m spună śe s-îm spună [Por.] | ||
чист (prid.) — ćistît /cistât/ — чистила сам добро, и сада ме није стид, јер чекам госте са чистом кућом — am ćistît kalumĭa, ș-akuma nu mi rușîńe, kă așćet guoșći ku kasa ćistîtă [Por.] | ||
чист (prid.) — kurat /curat/ — чист и светао као звезда на небу — kurat, luminat ka staua pi śerĭ — чиста вода — apă kurată — чист, поштен посао — lukru kurat [Por.] | ||
чистина (i. ž.) — garînă /gărînă/ — „гарина” се каже за место у шуми где је дрвеће ретко — garînă sa ḑîśe đi luok în padure unđe sînt ļiamńe rare — „гарина”, или „погара”, је место где су људи посекли сву шуму да би изникла трава за стоку — garîna, or pogara, ĭe luok unđe lumĭa a taĭat padurĭa tuată, sî sa fakă ĭarbă đi viće [Por.] | ||
чистити (gl. p. ref.) — ćistî /cisti/ — човек вредан и уредан чисти све за собом, не оставља никакву прљавштину — uom vrĭańik șî sîrńik ćistîașće tuot dupa ĭel, nu lasă ńiś o imală [Por.] | ||
чистити (gl. p.) — rîńi /râni/ — кад се каже да неко „рињашће”, зна се да он нешто ради лопатом или вилама, као што је кад чисти свињац, шталу или снег са стазе — kînd sa ḑîśe kî vrunu rîńașće, sa șćiĭe kî ĭel śeva lukră ku lopata or ku furka, kum ĭe kînd rîńașće kuośina, ștala or poćaka đi zapadă [Por.] | ||
чистити (gl. p. ref.) — kurața /curăța/ — рана је зацељена кад почне да се чисти краста и да отпада сама — (med.) rana ĭe vinđikată kînd înśape sî sa kurîță zgaĭba șî să piśe sîngură — љуште се кримпири за ручак — sa kurîță krumpiĭi đi prinḑ — комиша са кукуруз од комушина — sa kurîță kukuruḑu đi giž [Por.] | ||
чистачица (i. ž.) — ćistuoćiță /cistociţă/ — чекао сам читав дан у једноме ходнику да дође доктор, на крају не дође доктор него дође једна чистачица, и отера ме оданде — așćetaĭ tuota ḑîua într-un kuodńik să vină duolturu, la urmă nu veńi duolturu numa veńi o ćistuoćiță șî sa luvă dupa mińe đ-akolo [Por.] | ||
читалац (prid.) — śećituorĭ /cititor/ — стари Власи нису били читаоци јер нису знали да читају — rumîńi aĭ batrîń n-a fuost śećituorĭ, kă n-a șćut să śećaskă — наш речник има много читалаца: преко два и по милиона, показује бројач — vorbarĭu nuostru are mulț śećituorĭ: pista doa miļiuańe șî žumataće, arată numîratuorĭu [Por.] | ||
читати (gl. p.) — śeći /citi/ — слепа сам код очију, не знам ни да пишем, ни да читам — mis kĭuară la uokĭ, nu șću ńiś să skriu, ńiś sî śećiesk — научио сам да читам у школи, на српском: доста година сам читала, али нисам разумела готово ништа, јер нам је српски био страни језик — am învațat să śećiesk la șkuală, pi sîrbĭașće: mulț ań am śećit, ama n-am înțaļies gata ńimika, kî sîrbĭașće ń-a fuost ļimbă strină — не може да је лаже, јер га чита као књигу — nu puaće s-o mintă, k-ăl śećiașće ka pi karće [Por.] | ||
чичак (i. m.) — skaĭeće /scaiete/ — чичак је врста чкаља, без трња по стаблу — skaĭećiļi ĭe un fĭeļ đi skaĭ, fara spiń pi bît — чичак и чкаљ су, чини ми се, исте биљке, само се „скајаће” зове она чичкава глава која се хвата за одећу, а најгоре је кад се ухвати за овче руно да једва рашчешљаш вуну после стриже — skaĭu ku skaĭećiļi ĭe, mi sa-m pare, tuot o buĭađe, numa skaĭeće iĭ ḑîśem la buata-ĭa spinuasă kare sa prinđe đi țuaļe, da măĭ rău ĭe kînd sa prinđe đi lîna uoilor đi abĭa o skarmîń, dupa śe tunź uoiļi — има више врста чкаља, ми их све зовемо трње (Рудна Глава) — ĭastă mulće fĭerlurĭ đi skaĭ, nuoĭ la tuaće ļi ḑîśem spiń [Por.] | ||
чичока (i. s.) — markuș /morcov-porcesc/ — чичока је висока биљка, са жутим цветом, у земљи има кртолу са црвенкастом или жућкастом кором — markușu ĭe buĭađe mare, ku fluare galbină, în pomînt are krumpĭel ku kuaža roșkaćikă, or gălbinaćikă — не памти се да је чичока негде расла дивље, само су је људи узимали једни од других, и садили по њивама — nu sa țîńe minće kî markușu vrunđiva a krĭeskut sîrbaćik, numa lumĭa a luvat đi la uńi la alțî, șî la pus pin luokurĭ — кртола чичоке се не смрзава, остаје у земљи преко зиме и следеће године чичока ниче сама — krumpĭelu lu markuș nu źeźiră, ramîńe în pomînt pista ĭarnă șî ano-lalalt markușu krĭașće sîngur — кртола чичоке се јела као врста посластице, само је опереш од земље и једеш као воћку — s-a mînkat krumpĭelu markușuluĭ ka un fĭeļ đi dulśață, numa-l spĭeļ đi pomînt șă-l manînś ka pi puamă — чичоку много воле и свиње, и кад га нањуше у некој њиви, оне је сву раскопају ријући за њим — markușu mult iĭ plaśe șî la puorś, șî kînd ăl sîmćesk pi vrun luok, iĭ tuot ăl sparg đi rîmuĭală dupa ĭel — тек у наше време се сазнало да је чичока добар лек за оне који имају шећер — tumu în vrĭamĭa nuastră s-auḑît kî ĭe markușu tare bun ļak đ-aășća kare au șećer [akc. | ||
чишћење (i. s.) — ćistît /cistât/ — ћерка ми је чистачица у школи, и цело чишћење тамо пада на њу — feĭmĭa ĭe ćistuoćiță la șkuală, șî tuot ćistîtu akoluo kađe pi ĭa [Por.] | ||
чкаљ (i. m.) — skaĭ /scai/ — чкаљ је бодљикава биљка, на врху има чкаљу, главицу са ружичастом ћубом — skaĭu ĭe buĭađe spinuasă, la vîr are skaĭeće, o buată ku muoț bilovink [Por.] | ||
чобанка (i. ž.) — śobană /ciobană ?/ — чобанка је била велика дрвена кашика, са дугом дршком, коју су чобани носили за стоком, обешену о каиш — śobană a fuost o ļingură mare đi ļiemn, ku kuada lungă, kare a purtato śobańi dupa viće, ļegată la kurauă — чобанка је била толико велика да се ја чудим како су је трпали у уста — śobana a fuost atîta đi mare đi ĭo ma mir kum ļ-a înkepat în gură — чобанку су пастири стално носили за стоком, а шта ли су радили са њом, не знам — śobana pîkurari a purtato întođeuna dupa viće, da ś-a fi fakut ku ĭa, nu șću [Por.] | ||
чобански (pril.) — păkurarĭașće /păcurarește/ — ударио га је чобански, изненада, без најаве — l-a lovit păkurarĭașće, đintr-o dată, fara vĭastă [Por.] | ||
чобанче (i. m.) — păkuraș /păcuraș/ — нисам напунио девет г одина, а родитељи су ме дали да будем чобанче на бачији са стотину оваца — n-am îmļińit noă ań, da parințî ma dat să fiu păkuraș la baśiĭe ku o sută đi uoĭ [Por.] | ||
човек (i. m.) — uom /om/ — дошао је један наш човек, са једном непознатом женом — a veńit un uom al nuostru k-o muĭare ńikunoskută — висок човек — uom înalt — дебељко — uom gras — мршавко — uom uskat — побегла од мужа — a fuźit đi la uom — муж је бије сваки дан — uomu o baće întota ḑîua — прво се тражи да буде човек, а после све остало — sa kată măĭ întîń să fiĭe uom, pă pĭe urmă tuot alalt — није никакав човек — nuĭe ńiś un uom — баба ми је била јако лош човек — mamî-mĭa a fuost uom tare rău — псето од човека — kîńe đi uom [Por.] — људина — (augm.) omoćeu [Buf.] | ||
човечан (prid.) — omeńit /omenit/ — буди човечан, и никог се не бој — fi omeńit, șî nu ći ćemĭa đi ńima — жена држи кући, и ако она није поштена, кућа се урушава — muĭarĭa țîńe kasa, șî dakă ĭa nuĭe omeńită, kasa sa suduame — (заст.) поштена жена — muĭarĭa omeńită [Por.] | ||
чомаг (i. s.) — śumag /ciomag/ — чомаг је штап већи и јачи од штапа који се носи у руци — śumag ĭe bît măĭ mare șî măĭ tare đi kît bît đu dus în mînă — на чомагу су се некад носиле девојке које су момци крали за женидбу — pi śumag đi bîtrîńață s-a dus fĭaćiļi kînd ļ-a furat baĭeți đi-nsurat [Por.] | ||
чопор (i. s.) — śopîr /ciopor/ — чопор вукова упао је у обор, и затро цело стадо — śopîr đi lupĭ s-a bagat în strungă, ș-a zatrit stîna-n trĭagă — чопор оваца одвојио се од стада, и залутао у суседову ливаду — un śopîr đi uoĭ s-a rupt đin stînă, ș-a rîtaśit în ļivađa lu komșîĭe [Por.] | ||
чорба (i. ž.) — ḑamă /zeamă/ — рибља чорба — ḑamă đi pĭeșć — кисела чорба — ḑamă akră — кувани купус — ḑamă đi varḑă — ракија — (euf.) ḑamă đi pruńe — клин-чорба — ḑamă đi kuńe — истопило се на топлоти и претворило у кашу — s-a topit la kaldură, șî s-a fakut ḑamă — једно голо чорбосркало, сиромашак и гладница — o sorbiḑamă guală, sărakaśuos șî flomînźuos [Por.] | ||
чорба (i. ž.) — sorbitură /sorbitură/ — чорба је свака врста течног јела које се може сркати — sorbitură ĭe tuota mînkarĭa apuruasă kare sa puaće sorbi — човек без зуба може јести само чорбе — uomu fara đinț puaće mînka numa sorbiturĭ [Por.] | ||
чорба (i. ž.) — ļegumĭe /legumă/ — вариво је свака врста јела која се кува у лонцу — ļegumĭe ĭe tuot fĭeļu đi mînkare kare sa fĭarbe-n uală [Por.] | ||
чорбаст (prid.) — ḑamuos /zămos/ — жена нам спрема чорбаст пасуљ — muĭarĭa ńi gaćașće pasuĭ ḑamuos [Crn.] | ||
чорбаст (prid.) — ḑămuruos /zemuros/ — кад изгубиш зубе, чекају те само чорбаста јела — kînd pĭerḑ đințî, ć-așćată numa mînkărĭ ḑămuruasă [Por.] | ||
чорбица (i. ž.) — ḑamuĭkă /zeamuică/ — оф, како би добро дошла једна рибља чорбица сада, после синоћне пијанке — of, da-r fi bună o ḑamuĭkă đi pĭașće akuma, dupa bĭețîa đ-asară [Por.] | ||
чорбосркало (i. m.) — sorbiḑamă /sorbe-zeamă/ — кад те неко пита како се зовеш, а ти нећеш да му кажеш, кажи му да се зовеш „чорбосркало”, и он ће се манути непотребних запиткивања — kînd ći-ntrabă vrunu kum ći kĭamă, da tu nu vrĭeĭ să-ĭ spuń, spuńeĭ kî ći kĭamă „sorbiḑamă”, șî ĭel sa lasă đi-ntrîbaśuń ńitrăbuiće [Por.] | ||
чорбуљага (i. zb.) — ḑămuriĭe /zămurcâ/ — готови ти, жено, јака јела, а ове своје чорбуљаге баци свињама — gaća, muĭare, mînkîărĭ țapińe, da ḑămuriĭļi-șća a tĭaļe labîdă la puorś — много је чорби, разних врста, било на јеловнику наших старих — mulće ḑămuriĭ, în tuot fĭeļu, a fuost pi masă l-aĭ batrîńi nuoștri [Por.] | ||
чубар (i. m.) — śimbur /cimbru/ — код Влаха се без чубра не спрема рибља чорба — la Rumîń fara śimbur nu sa faśe ḑamă đi pĭeșć [Por.] | ||
чувар (i. m.) — okroćituor /ocrotitor/ — било чега да будеш чувар, треба да отвориш четворо очију — la fiĭe śe să fiĭ okroćituor, trăbe să đeșkiḑ patru uokĭ [Por.] | ||
чуваркућа (i. ž.) — vărḑîșuară /verzișoară/ — чуваркућу треба да има свака кући, да је држи на њеном крову (Танда) — vărḑîșuară trebuĭe să aĭbă tuota kasa, s-o țînă pi astrukamîntu ĭeĭ [Por.] — чуваркућа је лек за уши: када дете заболи уво, узмеș лист, пресечеш га и оцедиш сок из листа детету у уво (Топла, каз. Љубиша Петровић) — vărḑîșuară ĭe ļiak đi urĭekĭ: kînd pi kopil ăl duare urĭakĭa, ĭaĭ frunḑa, o taĭ șă-ĭ stuorś lapćiļi aĭeĭ đen frunḑă în urĭake la kopil [Crn.] — она је добра и за чир у стомаку: поједеш три пута дневно пре јела по један сиров лист (Лазница, каз. Петар Њамцуловић) — ĭa ĭe bună șî dă bubuoń la burtă: manînś dă triĭ uorĭ la ḑîvă kîć-o frunḑă viĭe înainća dă mînkare [Hom.] | ||
чуваркућа (i. m.) — kasarĭ /căsar/ — оставили су кућу без чувара — a lasat kasa fara kasar [Por.] | ||
чувати (gl. p. ref.) — okroći /ocroti/ — браћа добро пазе на весељу да сачувају своју сестру од пијаних момака — frațî kată bińe la visaļiĭe să okroćeaskă pră sorî-sa dă baĭeț bĭețîuoș [Hom.] — немам га зашто толико штитити, кад је велики мангуп (Танда) — n-am đi śe-l okroći atîta, kînd ĭe mangă mare [Por.] | ||
чувати (gl. p. ref.) — pazî /păzi/ — молим се сваког дана да га бог сачува од свакога зла — ma ruog în tota ḑîua să-l pazaskă dumńeḑîu đi tuaće rîaļiļi — чувај се добро, отвори четверо очију — pazîa bińe, đeșkiđe patru uokĭ — није се чувао, и задесила га је голема невоља — nu s-a pazît, ș-a dat đi beļauă grĭa — Ако се чуваш, и бог те чува. — (izr.) Dakă ći pazîășć, șî dumńeḑîu ći pazîașće. [Por.] | ||
чувен (prid.) — auḑît /auzit/ — он је човек чувен и познат — ĭel ĭe uom auḑît șî kunoskut [Por.] | ||
чудак (i. ž.) — daravĭelă /daravelă/ — пази добро, не зна се шта све може учинити такав чудак од човека — bagă sama bińe, nu sa șćiĭe śe tuot puaće faśa așa daravĭelă đi uom [Crn.] — несташко од детета, само прави смицалице (Танда) — o dîravĭelă đi kopil, numa faśe la brșuave [Por.] | ||
чудесан (prid.) — vrasńit /minunat/ — у старој песми о Гици Катаници, његова жена одбија да пева идући кроз шуму, јер има глас јако чудесан, па ће их чути Флора Флорин, хајдучки харамбаша — în kînćik batrîn đi Giță Kîtańița, soțîĭa luĭ nu vrĭa să kînće mĭergînd pin padure, kă are glas „rău vrasńit”, șă-ĭ auđe Florĭa Florilor, arambașa uoțîluor [Por.] | ||
чудити се (gl. ref.) — mira /mira/ — немој се чудити малом детету, јер ћеш га урећи — nu ći mira đi kopil mik, kă-l đokĭeḑ — не чудим се ничему другом, него се чудим самом себи како могу да га трпим толико дуго — nu ma mir đ-alta ńimika, numa ma mir đi mińe kum pot să-l sufîr atîta đimult [Por.] | ||
чудо (i. ž.) — mirare /mirare/ — право је чудо колики су посао они завршили, без икакве помоћи — mare mirare kît lukru a gaćit îĭ, fara ńiś o ažutoriĭe — чудесни људи, тамо где су сви мислили да нема ничег, они су открили велико богатство — uamiń đi mirare, unđe tuoț a ginđit kî nuĭe ńimika, iĭ a skuos o bogațîĭe mare [Por.] | ||
чукањ (i. s.) — ćuakńit /ciocnet/ — шта ли ради у ковачници, не знам, само знам да од његових чукњева не можемо да спавамо — śe va lukra-n kuzńiță, nu șću, numa șćiu kă đin ćuakńitu-luĭ nu pućem sî durmim [Por.] | ||
чукање (i. ž.) — ćokńală /ciocneală/ — Какво се то чукање чује горе у шуми? — Śe ćokńală sa va auḑa pi doso-la-n đal? — вози полако, чувај судове од чукања — kară mirekuț, paza vasurļi đi ćokńală [akc. | ||
чукати (gl.) — țîkai /tăcăi/ — погледај онај зидни сат, да није стао, јер га више не чујем да куца — uĭće la śaso-la în parĭaće, n-a fi statut, kă nu-l măĭ aud să țăkîĭe [Por.] | ||
чукнути (svrš.) — ćokńi /ciokni/ — чујем добро, нешто чука у врата тора, а пси не лају — aud bińe, ćokńașće śe ćokńașće la ușă toblarĭuluĭ, da kîńi nu latră — купио је тестију од лончара, па се негде напио ко ћурка; пао је на путу и тестија се очукала на једном месту, није више за употребу — a kumparat un krśag đi la olarĭ, șî s-a-nbatat vrunđeva ka kurka; pi drum a kaḑut, șî krśagu s-a ćokńit la un luok, nuĭe măĭ đi trĭabă [Por.] | ||
чулав (prid.) — śulau /ciulă/ — чулав је човек или жвитоња без ушију, или са малим ушима — śulau ĭe uom or žuavină fara urĭake, or ku urĭekĭ miś [Por.] | ||
чулама (i. m.) — bulumak /bulamac/ — чулама је добра док је врућа — bulumaku ĭe bun kînd ĭe ferbinće [Crn.] — булумак се у Поречју звало зечје месо, без костију, које се сушило, а за јело се спремало кувањем — bulumak, bulumaśe în Porĭeśa s-a kĭemat karńa đi ĭepur fara uasă, kare s-a uskat, da đi mînkare s-a fĭert [Por.] | ||
чуљити (gl. p.) — śuļi /ciuli/ — мачка диже главу и чуљи уши, можда чује пацове како јуре по тавану — mîțu rađikă kapu șî śuļașće urĭekiļi, puaće-fi auđe șobuoļu kum urdukîĭe pin puod [Por.] | ||
чунак (i. s.) — ćunk /tub/ — чунак је пун гарежи, и фуруна слабо греје — ćunku s-a umplut đi fuńiźină, șî furuna slab îngalḑîașće [Por.] | ||
чунак (i. ž.) — sovĭaĭkă /suveică/ — чунак је дугуљаст предмет од чврстог дрвета, са шиљастим врховима и издубљеном средином, у који се умеће цевка са потком — sovĭaĭkă ĭe un odolan lunguĭat đi ļiemn tare, ku vîrurļi askuțîće șî ku mižluoku skobit, în kare sa puńe țaua ku baćală [Por.] | ||
чупав (prid.) — bițuos /biţos/ — длакава овца има доста вуне — uaĭa bițuosă are lînă multă [Por.] | ||
чупавко (i. m.) — fluośa /flocea/ — ошишај се, да ти људи не надену име „чупавко” — tunźiće, să nu ći poļikrĭaḑă lumĭa kă ĭeș „fluośa” [Por.] | ||
чупаг (i. s.) — śupag /ciupag/ — женски хаљеци који су се облачила на голо тело, били су чупаг и поле — țuaļiļi muĭerĭeșć kare s-a înbrakat pi pĭaļa guală, a fuost śupagu șî puaļiļi — чупаг је на грудима био украшен везом — śupagu a fuost pi pĭept înpistrit ku rîurĭ — када су чупаг и поле били кројени уцело, то је онда била велика женска кошуља — kînd śupagu ku puaļiļi a fuost kusuće întrĭeg, aĭa atunśa a fuost kimĭașă mare, muĭerĭaskă — чупаг се носио увучен у поле — śupagu s-a purtat bagat în puaļe — преко чупага, када је било хладније, носила се рекла, грудњак, прслук или кожух — pista śupag kînd a fuost măĭ frig, s-a purtat rĭeklă, peptarĭ, bîĭbarak, or kožuok [Por.] | ||
чуперак (i. s.) — muoț /moț/ — у мојој младости, девојке су чешљале косу у чуперак — în ćińerĭața mĭa fĭaćiļi a pipćenat păru ku muoț — има живине која носи ћубу, а има и змија са ћубом — ĭastă ńișći uoră kare au muoț, da ĭastă șă ńișći noprś ku muoț — кад се нешто гомила и остави се оштар врх, каже се да је гомила са шиљком — kînd faś gramadă đin śuava șî laș vîr askuțît, sa ḑîśe kî ĭe fakut ku muoț [Por.] | ||
чупкати (gl. p.) — piguļi /piguli/ — заклала је кокошку, и чупка јој перје — a taĭat gaina ș-o piguļașće đi pĭańe [GPek] | ||
чуркало (i. ž.) — mătkă /mătcă/ — чуркало је врста мешалице, са дршком која се окреће длановима, и која на врху има две дашћице причвршћене унакрст — mătka ĭe un fĭeļ đi mistakatuorĭ, ku kuadă kare sa-nvîrćeașće-n palme, șî kare are la vîr doa blanuță prinsă înkruśișat — чуркалом се меша качамак док је кашаст, и коприве и зеље кад се кувају, и друго — ku mătka sa mătkîĭe koļașa pănă ĭe śir, urḑîśiļi șî drîgaviĭu kînd sa fĭerb, șî alta [Por.] | ||
чуркан (prid.) — mătkuit /mătcuit/ — качамак није чуркан како ваља, остале су грудвице у њему — koļașa nuĭe mătkuită kum trăbe, a ramas plumbĭ pin ĭa [Por.] | ||
чуркати (gl. p. ref.) — mătkui /mătcăi ?/ — девојка која не зна да чурка качамак, не може да се уда — fata kare nu șćiĭe să mătkîĭe koļașa, nu puaće sî sa mariće — чуркала сам из све снаге, и опет су коприве загореле — am mătkait pănă-pănă, șî ĭară urḑîśiļi s-a prins đi fund [Por.] | ||
чути (gl. p.) — auḑî /auzi/ — чује добро на једно уво, на друго је потпуно глув — auđe bińe la o urĭake, la alalaltă ĭe surd đi tuot — (досл.) „чује се шта се чује”, чује се нешто, али неразговетно — s-auđe śe s-auđe [Por.] | ||
чучати (ĭuo ma stîrśesk, ĭel sa stîrśiașće) — stîrśi /stârci/ — пси лају везани на улазу у тор, а лоповчина је чучнула иза ограде, и ћути — kîńi latră ļegaț la ușa strunźi, da oțomanu s-a stîrśit dupa gard, șî taśe [Por.] | ||
чучати (gl. ref.) — ćușći /ciuci/ — крени већ једном, докле ћеш чучати тамо, иза те ограде — pļakă odată, pănă kînd vi ćușći akoluo, dupa gardo-la — човек кад оматори, поред зида се шћућури и дане пребројава — (folk.) uomu kînd îmbătrîńașće, sa ćușćașće la parĭaće, șî la ḑîļe sokoćașće [Por.] | ||
чучећки (pril.) — stîrśit /stârcit/ — нек стоји чучећи иза жбуна колико хоће, људи су га видели кад се скрио, и сад сви знају ко је — să șća stîrśit dupa tufă kît vrĭa, lumĭa l-a vaḑut kînd s-a pitulat, ș-akuma tuoț șćiu kare ĭe [Por.] | ||
| џ | ||
џак (i. m.) — sak /sac/ — џак је велика торба, изаткан од коноље, да би могао да држи тежак терет — saku ĭe o trastă mare, țasut đi kîńipă, sî puată sî țînă tovar grĭeu — у џаку се носило на воденицу жито, или кукуруз, а из воденице се враћали са њим пуним брашна — în sak s-a dus la muară buobe đi grîu or đi kukuruḑ, da đi la muară s-a-ntuors ku ĭel pļin đi fańină — пун џак возио се колима, или на коњима, а ко то није имао, носио га је на ледјима — saku pļin s-a karat ku karu, or pi kal, da kare aĭa n-avut, l-a dus în șîaļe — кад се носио на леђима, џак се постављао на торбу са упртачима, а упртачи су се везила спреда, на грудима — kînd s-a dus în șîaļe, saku pļin s-a pus pi trastă ku obrăń, șî s-a rîđikat-n șîaļe, da obrăńiļi ļ-a ļegat đi-nainće, pista pĭept [Por.] | ||
џакчић (i. s.) — sakuļeț /săculeț/ — џакчић је мали џак — sakuļeț ĭe sak mik — једва је сакупио џакчић жита, да има за семе — abĭa adunat un sakuļeț đi grîu, să aĭbă đi samînță [Por.] | ||
џезва (i. ž.) — điezmă /ibric/ — немој још да пођеш, управо сам ставио џезву да скувамо кафу — nu pļeka înga, kă tuman pusîăĭ điezma sî fĭerbĭem kafă [Por.] | ||
џелат (i. m.) — śokîrdar /călău/ — између Мустапића и Манастирице, код Басаре, живели су неки Сурулешти који су служили код Турака као џелати — întra Mustapiś șî-ntra Mînastirița, la Basara, a trait ńiskaĭ Suruļeșći kare a služît la turś ka śokîrdarĭ — џелати су људима одрубљивали главе — śokîrdari a taĭat kapiće la lumńe — џелат одруби човеку главу, набије је на колац и иде са њом кроз село, да виде људи, да се уплаше — śokîrdarĭu taĭe kapu la uom, șă-l puńe-n brukă șî mĭarźe ku ĭel prîn sat, să vadă lumńa, sî sa spomînće — џелати су људима секли и носеве и уши, ако су Турци тако пресудили за неку кривицу — śokîrdari a taĭat șî nasurļi șî urĭekiļi, dakă turśi așa a žuđekat pră uom prîntu vro vină [Mlava] | ||
џемпер (i. s.) — điemper /pulover/ — мајка ми је исплела леп џемпер од дебеле вуне, да ми не буде хладно — muma mĭ-a-npļećit un điemper frumuos, đi lînă gruasă, să nu-m fiĭe frig [Por.] | ||
џемпер (i. ž.) — reklă /reclă/ — џемпер је одећа са рукавима која се плете од вуне, и носи се кад је хладно — rekla ĭeste țoala ku mîńeś kare să împļećeșće đin lînă, šî să poartă kând ĭe frig — има две врсте џемпера, једна са дугметима и закопчава се спреда, а друга са отвором и навлачи се преко главе — sînt doă feluri đe rekļe, una ĭe la bumbi şî să înkeptură înăinće, şî alta ĭe ku gură šî să îmbrakă pistă kap [Pad.] | ||
џенарика (i. ž.) — beșikuță /bășicuţă/ — џенарика је шљива која може бити жута, црвена, плава — beșikuță ĭe prună kare puăće să fiĭe galbină, ruoșiĭe, vînătă — од џенарике се пече добра ракија — đe beșikuță să kuaśe bun rakiu [Crn.] | ||
џеп (i. s.) — puzanarĭ /buzunar/ — џеп је врста кесе ушивене на одећи у коју се држе руке кад је хладно, или кеса с новцем, или друге ситнице — puzanarĭ ĭe un fĭeļ đi pungă kusută pi țuală în kare sa țîn mîńiļi kînd ĭe frig, or kĭesu ku bań, or alt marunțîș — празан џеп — puzanarĭ guol — туђи џеп — puzanarĭu lu toĭa — џеп на панталонама — puzanarĭ la pîntaluoń — џеп капута — puzanarĭu lu burkă [Por.] | ||
џомба (mn. dîmpurĭ) — dîmp /dâmb/ — сјахао сам с бицикле кад сам наишао на успон са великим нагибом — ma dubarîĭ đi pi ruată, kînd am ažuns la un pripur ku dîmp mare — причали су лепо, али су једног изненада спопале бубице, па су почели нагло да се свађају — tăĭnuiră frumuos, ama đintr-odată la unu ĭ-a veńit păļițîļi, șî s-a luvat prĭa đin dîmp sî sa gîlśavĭaskă [Por.] — идући шумом, сретосмо се изненада, одједном се нађосмо лицем у лице (Јасиково) — mĭergînd pi padure, ńi-ntîńirăm în dîmp, đ-odată ńi gasîrăm pĭept în pĭept [GPek] | ||
џукела (i. ž.) — žîguare /jigoare/ — разболео нам се пас, не једе, ослабио је, виде му се коске кроз кожу, постао је једна џукела која ти више не треба у дворишту — ńi s-a bulnavit kîńiļi, nu manînkă, a slabit, iĭ sa vîăd usaîļi pin pĭaļe, s-a fakut o žîguare kare nu-ț măĭ trabe în traușă — такву џукелу од човека какав је Траило, ја до сада нисам видео — așa žîguare đi uom kum ĭe Trailă, n-a măĭ vaḑut ĭuo pănă akuma [Por.] | ||
| ш | ||
шав (i. ž.) — ćivitură /tivitură/ — кројач је шио слабим концем, и капут ми се поцепао по шавовима — kroituorĭu a ćivit ku ață slabă, șî burka mi s-a rupt pi ćiviturĭ [Por.] — џак са пшеницом цури јер је исцепан по шаву — saku ku grîu kurĭe kĭ ĭe rupt pi ćiv [Crn.] | ||
шала (i. ž.) — bažuokură /batjocură/ — не љути се, то је само једна шала — nu ći mîńiĭa, aĭa ĭe numa o bažuokură — дечја шала — bažuokură kopilarĭaskă — превише ме исмејавају по селу — prĭa mulće bažuokurĭ sa puvestîăsk đi mińe pin sat [Por.] | ||
шала (i. ž.) — glumă /glumă/ — намћор, не зна за шалу — uom ponćur, nu șćiĭe đi glumă — од шале, без зле намере — (u izr.) đin glumă — човек који има смисла за шалу је добар човек, има добру душу — uom kare ĭe dat đi glumă ĭe bun uom, are bun sufļit [Por.] | ||
Шаларевић (i. m.) — Șalarĭu /Şelariu/ — Петар Драгој је био познат седлар, и зато су његови потомци добили надимак Шаларевић — Pătru Draguoĭ a fuost șalarĭ kunoskut, șî đ-aĭa ńepuoțî luĭ a kîpatat poļikră Șîlarĭeșći — Шаларевићи, род у Рудној Глави — Șîlarĭeșći, ńam în Arnaglaua [Por.] | ||
шалити се (gl. ref.) — glumi /glumi/ — нема шта да ради па само збија шале — n-are śe să lukre pă numa faśe la glume — каже да се само шалио, није мислио тако како је рекао — spuńe kî numa s-a glumit, n-a ginđit așa kum a ḑîs [Por.] | ||
шаљив (prid.) — bažukuruos /batjocoros/ — он је много шаљив човек — ĭel ĭe uom mult bažukuruos [Crn.] | ||
шаљивиџија (prid.) — glumăț /glumeț/ — веселог човека и шаљивџију сви воле — đi uom vĭasîl șî glumăț lu tuoț ļi drag — лепо је да будеш шаљивџија, али да имаш меру — frumuos ĭe să fîĭ glumăț, numa să aĭ marźină [Por.] | ||
шамарање (i. ž.) — fļuțaĭală /fliuţăieală/ — буду миран, јер ћеш тобити такво шамарање од мене, да ће ти слине летети из носа — fi mĭarńik, kă kapiț așa o fļuțaĭală đi la mińe, đi muśi o sî-ț zbuare đi pi nas [Por.] | ||
шапа (i. ž.) — labă /labă/ — само животиње имају шапе — numa žuavińiļi au labe — животињске шапе имају канџе — lăbiļi žuavińiluor au gĭară — ставио шапе на кесу с парама — (izr.) a pus lăbiļi pi punga ku bań [Por.] | ||
шапат (i. s.) — șuapît /șopată/ — причају шапатом, не чује нико ништа о чему причају — vorbĭesk ku șuapîće, n-auđe ńima ńimika śe tăĭnuĭe — сам јој је један шапат рекао на уво, и она је сместа кренула са њим — numa un șuapît ĭ-a spus la urĭakĭe, șî ĭa đin luok a pļekat ku ĭel [Por.] | ||
шапутање (i. s.) — șopćit /șoptit/ — њихово шапутање по ћошковима изашло им је на врх носа — șopćitu luor pin kuoturĭ ļ-a ĭeșît în vîru nasuluĭ — тихо шапутање се најдаље чујеи — șopćitol slab, măĭ đeparće s-auđe [Por.] | ||
шапутати (gl.) — șopći /șopti/ — човек шапуће кад говори тихим гласом, који се једва чује — uomu șopćașće kînd vorbĭașće ku glas slab, kare abĭa s-auđe — девојке шапућу међу собом, да не чују момци шта мисле о њима — fĭaćiļi șopoćesk întra ĭaļe să n-audă baĭețî śe ginđesk đi iĭ [Por.] | ||
шара (i. ž.) — împuĭatură /împuitură/ — кошуље Влајни из Крајине имају више и лепше шаре од наших — kimĭeșîļi lu Rumîńśiļi đi la Kraĭna au împuĭaturĭ măĭ mulće șî măĭ frumuasă đi kît anuaștre — удаваче су некад много водиле рачуна да што боље савладају украшавање, јер су на већој цени биле оне које су лепше украшавале одећу — fĭaćiļi marĭ đemult tare a bagat sama să-nvĭață śe guod măĭ bun împuĭatură, kă măĭ mare katare avut aļa kare a împuĭat frumuos țuaļiļi [Por.] | ||
шарампов (i. s.) — șurumpău /șarampău/ — падала је јака киша, и направила је само неке шанчеве преко пута — a ploĭat țapîn, șî apa a fakut numa ńișći șurumpăĭe pista drum — кад смо били мале, вашке су нам ишле у низу преко чела — kînd am fuost miś, paduki ń-a mĭers șurumpău pista frunće [Por.] | ||
шарати (gl. p. ref.) — împistri /împistri/ — мајка ми је изаткала кошуљу и сада је украшава везом — muma mĭ-a țasut kimĭașă, ș-akuma o împistrișaḑă ku braḑ [Por.] | ||
шарати (gl. p. ref.) — șurguĭa /șarga ?/ — исплела ми је мати џемпер, шаренији од дуге — mĭ-a fakut muma un đemper, măĭ șurguĭat đikît kurkubău [Por.] | ||
шарен (prid.) — brĭaz /breaz/ — најчешће је шарена по њушци крава, и такво говече ми зовемо „бреза”, на српском би било „шара”, има људи који баш току зову своју краву, по српском — măĭ đes brĭază pi buot ĭe vaka, șî la-șa vită îĭ ḑîśem „brĭeza”, pi sîrbĭașće ar veńi „šara”, kum ĭastă kare baș așa-ș boćaḑă vaka, pi sîrbĭașće — Брјаз је надимак човека који је шарен у лицу, који има беле пеге на образу, а његови потомци добију надимак Брезони („Брјазовићи”) — Brĭaz ĭe poļikra lu uom kare ĭe pistriț pi față, kare are pĭaće albe pi fire, da aĭ luĭ ńepuoț kapîtă poļikră Brezuońi [Por.] | ||
шарен (prid.) — pistriț /pestriț/ — каже се за нешто да је шарено ако је офарбано у више боја — sa ḑîśe đi śeva kă ĭe pistriț dakă ĭe fărbuit în măĭ mulće fărburĭ — шарено је оно што је неко ушаренио — pistriț ĭe aĭa ś-a-npistrișat vrunu — лажљивца није срам да те гледа у очи и лаже — la uom pistriț nu-ĭ rușîńe să ći mintă la uokĭ — лака женска, курва — muĭare pistriță [Por.] | ||
шарен (prid.) — șurguĭat /șarg/ — шарено је оно што има више боја — șurguĭat ĭe śuava śe are fărburĭ măĭ mulće — превртљавац је спреман да уради свашта, само да има користи — uom șurguĭat ĭe sprimit să fakă đi tuaće, numa să fiĭe în dobînda a luĭ [Por.] | ||
шарен (prid.) — șaļan /șălean [Ban.]/ ◊ — | ||
шарка (i. ž.) — baglamă /balama/ — шарка за врата — baglamă đi ușă — шарке за капију — baglamĭe đi vrakńiță — шарке на прозору — baglamĭe la uoknă [Crn.] | ||
шарка (i. ž.) — țîțînă /ţâţână/ — ударио је ногом и избио је врата из шарки — đață ku kraku, șî skuasă ușa đin țîțînă — некада, када су људи метанисали на слави, метанисали су у ћошку, иза врата, окренути ка шаркама — (rel.) đemult, kînd s-a-nkinat lumĭa la prazńik, s-a-nkinat în kuot, dupa ușă, întuorș kîtra țîțînă [Por.] | ||
шаровина (i. s.) — turuĭag /torofină/ — шаровина је огољено стабло кукуруза, без лишћа и клипова — turuĭag ĭe tuļan đi kukuruḑ guol, făr đi fuoĭ șă druź — тукао је град, и на њиви су остале само голе шаровине — a batut pĭatra, ș-a ramas pi luok numa turuĭaźe guaļe [Por.] | ||
шароње (i. s.) — buonț /bulz/ — „бонц” је најслађи када кришку сланог и тврдог сира уваљаш у парче топлог качамка, наоправљеног од белог кукуруза, и пустиш мало да стоји док се сир не смекша — buonțu ĭe măĭ dulśe kînd un parśiel đi brînḑă tare șî sarată baź într-un vîžmîk đi koļașă kaldă, fakută đin kukuruḑ alb, șî laș kîta sî șćia pănă brînḑa-ĭa nu sa muaĭe [Por.] — овом детету нешто није по вољи, дуго стоји у ћошку надурено и не говори ни са ким — la kopilo-sta śeva nuĭe pi vuoĭe, prĭa mult stă buonț în kuot, șî nu vorbĭașće ku ńima [Por.] | ||
шафран (i. ž.) — brîndușauă /brândușă/ — пролећни шафран (Цроцус хеуффелианус) — brîndușauă đi primovara — јесењи шафран (Цроцус моесиацус) — brîndușauă đi tuamnă [Crn.] | ||
шафран (i. ž.) — brîndușă /brândușă/ — постоји пролећни и јесењи шафран (Цроцус хеуффелианус, Цроцус моесиацус) — ĭastă brîndușă đi primovară șî đi taumnă — према овом лепом пољском цвећу давало се и име девојчицама: Брднуша — dupa floriļe-șća frumuasă, s-a dat nume la fĭaće: Brndușa [Por.] | ||
шашав (prid.) — aĭdańit /nătărău/ — „ајдањит” се каже за онога који је мало ударен у главу — aĭdańit sa ḑîśe đ-aăla kare ĭe kîta ćokńit la kap [Por.] | ||
шашавко (i. s.) — aĭdană /holdană/ — „ајдана” је човек мало ударен у главу — aĭdană ĭe uom kîta ćokńit la kap [Por.] | ||
Шашка (i. ž.) — Șașka /Șașca/ — Шашка је река која извире испод Марковог Крака код Мајданпека, пролази кроз Близну и Рудну Главу, и код Милошеве Куле се састаје са Црнајком, одакле почиње Поречка река — Șașka ĭe rîu kare izvorĭaḑă supt Kraku Markuluĭ la Măĭdan, trĭaśe pin Bļizńe șî Arnaglaua, șî la Kulă sa-npreună ku Țîrnaĭka, đi unđe înśape Rîu porĭeśi — Шашка тече ка истоку — Șașka kure la vaļe [Por.] | ||
шебој (i. ž.) — mikșună /micșunea/ — шебој расте само у башти — mikșună dă numa-n građină [Por.] | ||
шева (i. ž.) — śukîrļiĭe /ciucârlie/ — шева је мала, али лети високо, до неба — śukîrļiĭa ĭe mikă, ama zbuară pi sus, pănă la śierĭ [Por.] | ||
шездесет (br.) — șaĭḑăś /șaizeci/ — број шездесет је шест пута већи од броја десет — număru șaĭḑăś ĭe đi șasă uorĭ măĭ mare đi kît numîru ḑîaśe — кад човек напуни шездесет година, улази у старост — kînd uomu înpļińiașće șaĭḑăś đi ań, tuna-n bătrîńiață [Por.] | ||
шездесети (br.) — șaĭḑăśiļa /șaizecilea/ — прочитали су шездесети број, али ти ниси био ту — śećiră număru a șaĭḑăśiļa, ama tu nu fusăș aśiĭa [Por.] | ||
шепртља (i. ž.) — sîkatură /stângaci/ — такву шепртљу од човека нико још није видео, не уме ни клин да набије у зид — n-a măĭ vaḑut ńima așa sîkatură đi uom, nu șćiĭe ńiś kuńu să bată-n parĭaće [Por.] | ||
шепртља (i. ž.) — săkatură /secatură/ — шепртља је лењ човек, који нема воље ни за шта, који не зна ништа да ради, нити жели да научи неки посао — săkatură ĭe uom ļenuos, kare n-are vuoĭe đi ńimika, kare nu șćiĭe să lukre ńimika, da ńiś nu vrĭa să-nvĭață vrun lukru [GPek] | ||
шепртља (i. m.) — nîtarău /nătărâu/ — шепртља, сирома, не примају га ни младићи у друштво, ни девојке у коло — nîtarău, saraku, nu-l primĭesk ńiś baĭețî-n soțîĭe, ńiś fĭaćiļi-n uoră [Por.] | ||
шеснаест (br.) — șaĭsprîaśe /șaisprezece/ — петнаест и један су шеснаест — śinspriaśe șî unu sînt șaĭsprîaśe — још није зха удају, има само шеснаест година — nuĭe înga đi măritat, are numa șaĭsprîaśe ańi — шеснаест пут — șaĭsprîaśe uorĭ [Por.] | ||
шеснаести (br.) — șaĭsprîaśiļa /șaisprecelea/ — прође и шеснаести дан на послу, а о плати још нико не говори — trĭeku ș-a șaĭsprîaśiļa ḑî la lukru, da đi plata înga nu vorbĭașće ńima [Por.] | ||
шест (br.) — șasă /șase/ — један, два, три, четири, пет, шест — unu, duoĭ, triĭ, patru, śinś, șasă — шест пут — șasă uorĭ — шест пута је одлазио лекару — đi șasă uorĭ s-a dus la duoltur [Por.] | ||
шести (br.) — șasîļa /șaselea/ — по шести пут — đ-a șasîļa uorĭ — код шесте куће скрећеш лево — la șasîļa kasă daĭ la stînga [Por.] | ||
шестина (i. ž.) — șasîme /șesime/ — шестина је шести део нечега што је подељено на шест једнаких делова — șasîmĭa ĭe parśelu al đi șasă đin śeva śe ĭe-n parțît tuot una în șasă pîărț — шестина од осамнаест је три — șasîmĭa đi la uoptsprîaśe ĭe triĭ [Por.] | ||
шетање (i. ž.) — proîmblare /plimbare/ — отишао је у шетњу, и још се није вратио — s-a dus în proîmblare, șî înga nu sa măĭ întuors [Por.] | ||
шетати (gl. p. ref.) — proumbla /preumbla/ — отишла је девојка да се прошета поред реке — s-a dus fata sî sa proumbļe pi lînga rîu [Por.] | ||
шеткати се (gl.) — pļimba /plimba/ — по вароши Цариграду шетка ми се бекри-Јанко — pin oraș, pin Țăļigrad pļimba mi să Janśo-l bat [Por.] | ||
шећер (i. ž.) — miriśikă /miericică/ — шећер је сладило којим се сладе колачи и кафа — miriśika ĭe dulśață ku kare sa îndulśesk kolaśiĭi șî kafa — коцка шећера — grunđin đi miriśikă — некад, у време наших прадедова, за једну коцку шећера могао си да пољубиш најлепшу девојку у селу — đemult, în vrĭamĭa lu stramuoșî nuoștri, ku un grunđin đi miriśikă aĭ putut să țuś fata măĭ frumuasă-n sat [Por.] | ||
шешир (i. ž.) — pîlariĭe /pălărie/ — шешир није била стара капа код наших Влаха, јер су они носили сви шубаре и лети и зими — pîlariĭa n-a fuost kaśulă batrînă la Rumîńi nuoștri, kă iĭ tuoț a dus kăśuļ đi lînă șî vara șî ĭarna — шешир су први носили богаташи који су се погосподили идући често у варош — pîlariĭe a dus măĭ întîń gîzdoćińi, kare s-a domńit dukîndu-să đes pin oraș — обичај је био да се шешир носи само до Мале Госпојине — ađet a fuost pîlariĭa sî sa dukă numa pănă la Sîntamariĭa Mikă [Por.] | ||
шибај! (uzv.) — aftaĭ! /aftai!/ — шибај, дечко, шта још чекаш? — aftaĭ, kopiļe, śe măĭ așćeț? [Por.] | ||
шибица (i. s.) — țîmpur /ţâmpor/ — дај ми кутију шибице — adu kućiĭa đi țîmpur — дај ми једно палидрвце — dăm un bît đi țîmpur [Buf.] — купио сам сумпор за сумпорисање буради за вино — am kumparat țîmpur đi țîmpurit butuańiļi đi vin — у Бору се не може дисати о сумпрног дима — în Buor nu sî puaće sufla đi fum đi țîmpur [Crn.] | ||
шибљика (i. s.) — surśel /surcea/ — са радошћу смо одлазили да беремо шибљике за ватру на Велики Четвртак — ku drag ńe duśam să kuļeźem la surśieļe đi fuok la Žoĭ Marĭ — сећам се да су жене певале песму: „Да беремо шибљике” (Танда) — țîn minće kă kînta muĭeriļi un kînćik „Să kuļeźem la surśeaļe” [Por.] | ||
шибљика (i. ž.) — șubĭauă /șibă/ — за ватру на Велики четвртак Власи у среду ујутру беру суво шибље од бурјана, или леске — đi fuok la Žuoĭ marĭ Rumîńi kuļeg mĭerkurĭ đimińața șubĭaļe uskaće đi buož, or đi alun [Por.] | ||
Шибљина среда (sint.) — Mĭerkurĭașubĭaļilor /Mercurea șubialilor/ — Шибљина среда је дан уочи Великог четвртка, када жене сакупљају шибље за сутрашњу ватру на гробљу — Mĭerkurĭa șubĭaļilor ĭe ḑîua înainća lu Žuoĭ marĭ, kînd muĭeriļi adună șubĭaļe đi mîńeḑî đi fuok la morminț — ломе се само суварци од бурјана, леске или букве, и стављају на торбу, јер није добро да дођу у додир са земљом — s-a frîng numa uskaturĭ đi buož, đ-alun or đi fag, șî s-a pun pe traĭstă kă nuĭe bun să ažungă đe pomînt — нарамак шибља окачи се под надстрешницу, и оданде је жене узимају сутрадан рано ујутру, и на торби носе на гробље — sarśina đe șubĭaļe s-atîrnă supt strĭešîn, șî đ-akolo muĭeriļi o ĭau pe traĭstă mîńeḑî đimińața đinuapće, ș-o duk la morminț [GPek] | ||
шик! (uzv.) — țîș! /ţâș ?/ — ми седимо у хладу, а оно ђавоље дете дође са неким цревом, и - шик! - попрска нас и побеже — nuoĭ șađem la umbră, da drako-la đi kopil veńi ku un maț, șî - țîș! - ńi udă șî fuźi [Por.] | ||
шикара (i. m.) — ćikarĭ /cicar/ — свуда око њиве израсла је густа шикара, да не можеш проћи — đarîndu pi lînga luok a krĭeskut ćikarĭ đes, đi nu măĭ puoț treśa [Por.] | ||
шикара (i. m.) — ćekĭar /cicar/ — на брду је израстао честар, де не можеш да се пробијеш — în tîlvă a krskut ćekĭar đi nu puoț sî strabaț [Crn.] — шикара је ситна и густа шума да не можеш да идеш кроз њу — ćikar ĭe o padure maruntă đi nu puoț sî mĭerź pin ĭa [Por.] | ||
шикљање (i. ž.) — bîșńală /bușeală/ — једва сам зауставио куљање воде из једног извора изнад куће — abĭa am oprit bîșńala api la un izvuor đin đal đi koļibă [Por.] | ||
шикљати (gl.) — țîșńi /ţâșni/ — изби чеп, и из бурета шикну вино — sari śĭepu, șî đin butuoń țîșńi vinu [Crn.] — радио сам по еликој врућини, док ми крв није шикнула из носа — lukraĭ pi-n zapușală mare, pănă nu-m țîșńi sînźiļi pi nas — дете, ухватим ли те још једном у крађи, има да те бијем док говна не буду шикнула из тебе — kopiļe, dakă ći măĭ prind kă furĭ, o să ći bat pănă kakățî nu va țîșńi đin ćińe [Por.] | ||
шикнути (gl.) — bîșńi /bușni/ — кад су видели да вода може шикнути, побегоше на све стране, да се не уквасе — kînd vaḑură kă apă puaće bîșńi, fuźiră în tuaće părțîļi, să nu sa uđe [Por.] | ||
шило (i. ž.) — bežuĭkă /sulă/ — имао сам једно шило за рад на опанцима — am avut o bežuĭkă đi fakut opinś [Crn.] — игла без ушица (Црнајка) — ak făr đi urĭekĭ [Por.] | ||
шиљак (i. ž.) — brukă /brucă/ — треба ми шило да избушим рупу на каишу — în trîabe o brukă sî strapung gaura la kurauă — дрвеним шилом буше се рупе на опанцима — ku brukă đi ļiemn să fak gîăurļi la opinś — жена је раније садила паприку и купус садиљком, а прошле године мотичицом — muĭarĭa đemult a pus piparka șî varḑa ku bruka, da an ku sapaļiga — некада је и кукуруз сејан садиљком — đi vrodată șî kukuruḑu s-a pus ku bruka — мајстори имају разне врсте шила — maĭsturi au mulće suarće đi bruś — кад се крава преједе детелине, треба да јој се шиљком прободе трбух са леве стране — kînd să unfla vaka đi deteļină, trîăbe ku bruka sî-ĭ să înpungă burta đi parća stîngă [Crn.] — Јанко „Брука” је добио овај надимак јер је волео да „бушка”, да забада нос и где треба и где не треба — la Ĭanku Brukă ĭ-a dat așa poļikră, k-avut narau să „bruśaskă”, să-nvîre nasu șî unđe trîabe, șî unđe nu trîabe — у Танди пласт се дене око стожера — în Tanda klaĭa să grîmađașće pi brukă [Por.] | ||
шиљак (i. m.) — țaruș /ţăruș/ — ишао сам бос, и набоо сам се на један шиљак од трна — am mĭers điskulț, șî ma-nbrukat într-un țaruș đi spińe — умало да ми избије очи патрљак једне сломљене гране — đin kîta s-îm skuată uoki un țaruș đin krĭangă frîntă [Crn.] — трнова грана пуна је бодљи — krĭanga alu spińe pļină ĭe đi țarușă [Por.] | ||
шиљак (i. s.) — ćik /tic/ — однео сам пијук мајстору јер му се поломио шиљак — am dus piuku la maĭstur kî-ĭ s-a frînt ćiku [Crn.] — птићи у гнезду чекају мајку са отвореним кљуном — puĭi-n kuĭb așćată pi mumî-sa ku ćiku kaskat — кокошје пиле има кљунић, а кокошка и петао имају кљун — puĭu đi gaină are ćik, da gaina șî kokuoșu au ćuok — о, појешће ти баба „пужић”! — o, mînka-ț-ar mama ćiku! [Por.] | ||
шиљак (i. s.) — gurguoĭ /gurgoi/ — „гургој” је врх кожног опанка — gurguoĭu ĭe vîru la opinkă đi pĭaļe — поцепао ми се шиљак на опанку — mi s-a rupt gurguoĭu la opinkă — опанке са шиљком имају Срби, Власи нису имали такве опанке — opinś ku gurguaĭe au sîrbi, rumîńi n-avut așa opinś [Por.] | ||
шиљаст (prid.) — bolđiș /boldiș/ — кресао је лисник и оставио је некаво трње на сред пута, да стоји са бодљама штркјљасто у вис, а туда пролазе босонога деца када иду на реку да се купају — a tîrsît pi lînga luok, ș-a lasat ńișći spińamă în mižluoku drumuluĭ, sî șća ku spińi bolđiș în sus, da pi aśiĭa trĭek kopiĭi đeskulț kînd sa duk la rîu sî sa skalđe — ђаво га однео, има неки подмукао поглед, страх ме пресече кад год ми се омакне да га погледам — dukî-sa drakuluĭ, are o uĭtatură bolđișă, frika ma taĭe kînd guod îm skapă uoki sî ma uĭt la ĭel [Por.] | ||
шинда (i. ž.) — pođală /podeală/ — шиндре су кратке даске, редом заковане преко таванских греда на брвнари — pođaļe sînt blăń skurće, pusă în rînd pista grînḑîļi puoduluĭ la bîrnarĭață — шиндре су биле покривене са једно два прста земље, а с доње стране неки су их кречили у бело, а други не, и оне су биле црне од дима — pođaļiļi a fuost astrukaće ku vro doa źeĭće đi pomînt, da đi žuos uńi ļ-a vîruit în alb, da alțî nu, șî ĭaļe a fuost ńegriće đi fum — таванске шиндре су на једној страни имале жљеб, издубљен рендом ћоштером, да би могле да најашу једна на другу — pođaļiļi avut la o parće žgĭab, fakut ku vižlă, đi sî puată sî kalśe una pi alta [Por.] | ||
шипак (i. ž.) — skubikură /măceașă/ — шипак се бере када поцрвени и смекша, тада је зрео — skubikura sa adună kînd roșîașće, șî sa muaĭe, atunśa ĭe kuaptă — шипак се суши и од њега се прави јако добар чај — skubikura sa uskă șîn đin ĭa sa faśe tare bun ćiaĭ [Por.] | ||
шипраг (i. ž.) — smidă /smidă/ — „смида” је густ шипраг, млада и ситна шума кроз коју не можеш ићи — smidă ĭe ćikarĭ đies, padurĭe ćinîră șî maruntă pin kare nu puoț merźa [Por.] — „смидак” је трњар, гнездо вукова, за друго није (Манастирица, Млава) — smidaku ĭe rugarĭ, kuĭbu lupiluor, dă alta nuĭe [Mlava] | ||
шипражје (i. m.) — smiđak /smidariie/ — шипражје је место пуно шипрага — smiđak ĭe luok pļin dă smidă [Mlava] | ||
шипурак (i. m.) — skubikur /scobituri/ — шипурак је дивља ружа — skubikur ĭe trîndafir sîrbaćik — плод шипурка је шипак, и бере се за чај — puama lu skubikur sa kĭamă skubikură, șî sa kuļiaźe đi ćaĭ — дрво шипурка зове се маћијаш, и њиме бабе бају против жутице, за раздвајање једномесечника и за братимљење — ļiemnu lu skubikur sa kĭamă măśiĭaș, șî ku ĭel babiļi đeskîntă đi gîlbinarĭe, đi lunaćik șî đi înfrațîșat [Por.] | ||
шипурак (стабло) (i. m.) — măśiĭaș /măceș/ — маћијаш је стабљика шипурка — măśiĭașu ĭe žuarda lu skubikur — прутом шипурка некада се узимала мера покојниковог тела, за израду сандука и раке — ku žuarda lu măśiĭaș đe mult s-a luvat masura lu trupu muortuluĭ, đi fakut ļagînu șî gruapa — шипурак прави шипурке, плодове црвене боје — măśiĭașu faśe skubikurĭ, puame ruoșîĭe [Por.] | ||
шира (i. s.) — must /must/ — шира је слатко вино, које су могла да пију и деца — mustu ĭe vin dulśe, kare a putut să bĭa șî kopiĭi — поречки Власи ишли су у Крајину да раде на берби грожђа, не за паре, него за ширу, која им је требала као вино за славу — Rumîńi đin Porĭeśa s-a dus la Kraĭna să lukre la kuļesu viĭi, nu pi bań, numa pi must kare ļ-a trăbuit ka vinu đi prazńik [Por.] | ||
ширина (i. ž.) — larźime /lărgime/ — када су се Власи насељавали, гледали су где има довољно ширине за напасање стоке — kînd s-a kîsîtorit rumîńi, s-a uĭtat unđe ĭastă đestulă larźime đi paskut vićiļi [Por.] | ||
ширити (gl. p. ref.) — larźi /lărgi/ — ову рупу треба прошири секиром — gaura-sta trăbe larźi ku sakurĭ — превише се раширио — prĭamult s-a larźit — мајка шири (развлачи) кревет — muma larźiașće patu — птица је раширила крила, и одлетела — pasîrĭa a larźit ăripiļi, ș-a zburat [Por.] | ||
ширити се (gl. ref.) — raspînđi /răspândi/ — куће Танђана су раштркане на све стране по кулмама Визака и Дели Јована — kășîļi Tanđeńilor sînt raspînđiće în tuaće părțîļi pi kulmiļi lu Vizak ș-alu Guol [Por.] | ||
широк (prid.) — larg /larg/ — поље дуго и широко — kîmp lung șî larg — иди дођавола, широк ти је пут — du-će drakuluĭ, larg țî drumu — даје широком руком — dă ku mînă largă — уздуж и попреко — (u izr.) în lung șî-n larg — широки свет — (u izr.) lumĭa largă [Por.] | ||
широк (prid.) — lat /lat/ — даска широка пола метра, а дугачка десет — blană lată žumataće đi mĭetîr, da đi lungă, ḑîaśe — колико је нешто широко, мерило се некада дланом, па се говорило: један длан ширине, два длана ... — kît ĭe śeva đi lat, s-a mîsurat vrodată ku palma, șî s-a spus: o palmă đi lat, doă pălmĭ ... — „лат” и „ларг” нису исте мере: за ширину платна или даске, каже се „лат”, а за ширину пута, или отвора неког суда, каже се „ларг” — lat ku larg nuĭe tuot o masură: đi lațîmĭa pînḑî or a blăńi, sa ḑîśe „lat”, da đi larźimĭa drumuluĭ, or alu gaura vasuluĭ, sa ḑîśe „larg” [Por.] | ||
шиц (uzv.) — pis /pis/ — са „шиц!” човек тера мачку кад начини неку штету — ku „pis!” uomu dudîĭe mîțu kînd faśe vro șćetă [Por.] | ||
шишање (i. m.) — tuns /tundere/ — отишао је са сином на шишање — s-a dus ku fiu-su la tuns — шишање оваца — tunsura uoĭiluor [Por.] | ||
шишати овчји реп (gl. p. ref.) — kođi /codi/ — овца се „коди” кад јој се шиша вуна око репа и са задњих ногу — uaĭa sa kođiașće kînd iĭ sa tunźe lîna pi lînga kuadă, șă đi pi piśuariļi aļi đinapuoĭ — овци се шиша реп ујесен, да би могла да се мрчи, и у пролеће, у време муже, да јој не упадне сера са влажне вуне у млеко — uaĭa sa kođiașće tuamna, sî puata sî sa mîrļiaskă, șî primovara, în vrĭamĭa đi muls, să nu-ĭ piśe usuku đi pi lînă udă în lapće [Por.] | ||
школа (i. ž.) — șkuală /școală/ — многе Влајне некада нису ишле у школу — mulće rumînś đemult n-a mĭers la șkuală — баба је ишла у више разреде основне школе три дана у недељи — mama a mĭers la șkuala mare triĭ ḑĭļe în stamînă — некада родитељи нису давали децу у школу да би имали неког да им чува стоку — đemult parințî n-a dat kopiĭi la șkuală să aĭbă kare să ļi pazîaskă vićiļi — говорило се: ко не заврши школу, остаје слеп код очију — s-a spus: kare nu gaćiașće șkuala, ramîńe kĭuor la uokĭ [Por.] | ||
школован (prid.) — șkolait /școlit/ — дошао је један човек издалека, непознат али се види по говору да је школован — a veńit un uom đin đeparće, ńikunoskut, ama sa vĭađe pi vuorbă kî ĭe șkolait [Por.] | ||
школовати (gl. p. ref.) — șkolai /școlari/ — родитељи је нису школовали јер је била девојчица, а оне су се ретко кад слале у школу — parințî n-a șkolaito k-a fuost fată, da ĭaļe rar kînd s-a dat la șkuală — живот је највећа човекова школа — traĭu ĭe măĭ mare șkuala uomuluĭ [Por.] | ||
школски (pril.) — șkolarĭașće /școlărește/ — ретко пише, и то кад пише, пише школски, као да га учитељ још увек гледа како пише — rar skriĭe, ș-aĭa kînd skriĭe, șkriĭe șkolarĭașće, ka kînd înga sa uĭta daskîlu la ĭel kum skriĭe [Por.] | ||
шкољка (i. ž.) — skuoĭkă /scoică/ — када би крави оболеле очи, стари су скупљали шкољке, туцали их ситно, и дували крави у очи — (vet.) kînd vaka s-a bolnavit đi întrokĭat, aĭ batrîń adunat skuoĭś șî ļ-a batut marunt, șî ļ-a suflat la vakă în uokĭ [Por.] | ||
шкрабати (gl. p. ref.) — skîržîĭa /scrijeli/ — био је лош у школи, није научио да пише лепо, него сама шкраба по хартији нешто што ни сам не разуме — a fuost rău la șkuală, n-a-nvațat să skriĭe frumuos, numa skîržîĭe pi arćiĭe śuaua śe ńiś ĭel nu-nțaļaźe [Por.] | ||
шкработина (i. ž.) — skîržală /scrijeleală/ — коју год шкработину дађу на камену на Кршу наши Власи, мисле да је знак закопаног блага, и копају док се не разбију — śe gud skîržală pi pĭatră la Kîrșe gasăsk Rumîńi nuoștri, ginđesk kă ĭe sămn đi bań, șă sapă pănă nu sa sparg [Por.] | ||
шкрип (uzv.) — skîrț /scârț/ — чуло се неко „шкрип! шкрип!” на тавану, али отац није могао открити шта је — s-auḑît śeva „skîrț! skîrț” pin puod, ama tata n-a putut gasa śi ĭe [Por.] | ||
шкрипа (i. ž.) — skîrțaĭală /scârțâială/ — човек купан, даске у поду суве, само се шкрипање чује док он љутит шета по соби — uom mare, blăńiļi în patus uskaće, numa skîrțaĭala s-auđe pănă ĭel mîńiuos trăiră pin suobă — од „шкрипи” долази реч „шкрипа”, а од „шкрипње” ĭе „шкрипање” — đin skîrțîĭe ĭasă skîrțaĭală, da đin skîrțuańe, skîrțońală [Por.] | ||
шкрипавац (i. m.) — pastrăv /păstrăv/ — шкрипавац је гљива која расте само на ораху, клену, врби и јавору — pastrăv ĭe un fĭeļ đi burĭaće kare dă numa pi nuk, źugastru, salkă șă palćin — ако хоћеш да береш шкрипавац, не смеш да проговориш док не ставиш руку на њега, јер га никад нећеш спремити за јело — (ver.) dakă vrĭeĭ să kuļeź pastrăvu, nu kućeḑ să vorbĭeșć pănă nu puń mîna pi ĭel, kă no-l măĭ sprimĭeșć đi mînkare ńiśkînd [Por.] | ||
шкрипати (gl.) — skîrțai /scârțâi/ — стругао је на виолини по цео дан, док није научио да свира добро — a skîrțait în laută tota ḑîua pănă nu sa do-nvațat să kînće kalumĭa — не да шкрипи наша капија, него одјекује цео крај — nu kă skîrțuańe kîta vrakńița nuastră, numa rasună aritu tuot [Por.] | ||
шлиц (i. ž.) — pećaĭkă /piceaică/ — шлиц је прорез на предњој страни чакшира — pećaĭkă ĭe taĭatură la śuariś đinainće — чакшире старих Влаха имале су два шлица — śuariśi alu rumîńi aĭ batrîń avut duauă pećeĭś — шлиц на влашким чакширима био је опшивен црним гајтаном — pećaĭka la śuariś rumîńeșć a fuost kusută pi marźină ku bîrnaș ńegru [Por.] | ||
шљампав (prid.) — tofloguos /toflogos/ — шљампава је особа која има неке сметње са ногама: или је длакава, или носи обућу за број-два већу, или се гега као пловка — tofloguasă ĭe insă kare are vro zmintă ku piśuariļi: or ĭe flokuasă, or puartă înkîlțamînt ku vrun număr-doă măĭ mare, or mĭarźe ka rața [Por.] | ||
шљампавко (i. ž.) — tuofļa /toflea/ — дете највише воли да навуче очеве опанке и да се као шљампавко вуче по дворишту — la kopil iĭ măĭ drag să-nkalță opinśiļi tatîluĭ, șî sî sa tragă ka tuofļa pin avļiĭe [Por.] | ||
шљап ? (uzv.) — śobîlk /șteobîlc/ — „шљап” се чује кад неко иде кроз дубљу воду — „śobîlk” s-auđe kînd śuava mĭarźe pin apă măĭ adînkă [Por.] | ||
шљап! (uzv.) — țof! /ţof ?/ — одвоји се од нас, и - шљап! шљап! - прође кроз воду, а ми остадосмо на обали — sa đisparțî đi nuoĭ, șî - țof! țof! - trĭeku pin apă, da nuoĭ rîmasîărîm la marźină [Por.] | ||
шљапавица (i. s.) — fļeșkău /fleașcă/ — кад с пролећа почне југовина да топи снег, на путевима се направи велика шљапавица — kînd primovara înśiape ĭugu să topĭaskă zapada, pi drumurĭ sa faśe fļeșkău mare [Por.] | ||
шљапати (gl.) — țofai /tofăi/ — гуске су отишле на бару, и када су почеле шљапати по води, пси се уплашише, и почеше лајати као да курјаци кидишу на њих — gîșćiļi s-a dus la baltă, șî kînd înśepură a țofaĭa pin apă, sa spumîntară kîńi, șî-n śepură a latra, parke lupi tună pista iĭ — гаца по блату — țuafîĭe pin morśilă [Por.] | ||
шљапкање (i. ž.) — țofaĭală /țofăială ?/ — чује се неко шљапкање на реци, као да нешто прелази реку кроз воду — s-auđe o țofaĭală la rîu, ka kînd trĭaśe śeva rîu pin apă [Por.] | ||
шљива дрво (i. m.) — prun /prun/ — шљива је воћка коју сади човек, која даје шљиве за ракију и пекмез — prun ĭe puom pus đi mîna uomuluĭ, în kare rođesk pruńiļi đi rakiu șă đi pekmĭez [Por.] | ||
шљива, плод (i. ž.) — prună /prună/ — шљива је плод који рађа шљивино дрво — prună ĭe puama kare o rođașće ļemnu prunuluĭ — од плода шљиве пече се ракија — đin prună sa kuaśe rakiĭa [Por.] | ||
шљивар (i. m.) — pruń /prunet/ — шљивар се зове место где се гаје шљиве — pruń sa kĭamă luoku unđe sa krĭesk pruńi — шљивар са џенариком — pruń ku bĭeșîkuță [Por.] | ||
Шоварна (i. ž.) — Șovarna /șovârna/ — на Шоварни су у давнини били неки стари рудници — la Șovarna a fuost ńiskaĭ rudńiśe đi bătrîńață [Por.] | ||
шоља (i. ž.) — ćașkă /ceașcă/ — чај се пије из велике шоље — ćaĭu sî bĭa đin ćașkă marĭe [Crn.] | ||
шоља (i. s.) — śuoĭ /cioi/ — шоља је мала посуда за пиће, са широким отвором и дршком — śuoĭ ĭe vas mik đi bĭare, ku gura largă șă ku kuadă [Por.] | ||
шпијун (i. m.) — potaĭńik /spion/ — причало се отворено да је Јона Калинина била бугарска љубавница и њихов шпијун; по одласку Бугара, наши су је осудили и обесеили — s-a puvestît đeșkis kă Ĭuana Kaļińi s-a țînut ku Bugari, ș-a fuost potaĭńiku luor; dupa śe s-a dus Bugari, aĭ nuoștri a spînḑurato [Por.] | ||
шта (zam.) — śe /ce/ — шта ли може бити то што лети небом, не знам — śe va puća să fiĭe aĭa śe zbuară pi śierĭ, nu șću — шта ме кошта да га пребијем? — śe ma kuaștîĭe să-l frîng ku bataĭa? — зашто? због чега? — đi śe? — чему? на шта? — la śe? [Por.] | ||
штавити (gl. p.) — argasî /argăsi/ — одавно се код нас у селу више не штаве коже — đemult la nuoĭ în sat nu sa măĭ argasîăsk pĭeiļi [Por.] | ||
штављење (i. ž.) — argasală /argăseală/ — штављење коже је тежак посао — lukru grĭeu ĭe argasală la pĭeĭ [Por.] | ||
штала (i. s.) — gražđ /grajd/ — наши Буфани су готово сви имали стоку, и имали су штале од брвана, покривене шиндром — bufańi noștri ar avut gata toț viće, ș-ar avut gražđe đi bîrńe, astrukaće ku șîndră — људи који су имали више крава, имали су и пастире, који су стоку чували за паре — omeńi kar ar avut vaś mulće, ar avut șă păkurar, kare ar pazît vićiļe pe bań [Buf.] | ||
штангла (i. ž.) — șćangă /ștangă/ — штангла је гвоздена шипка, дужине од једног до више корака — șćanga ĭe un fĭer lung, ku lunźimĭa đi la un paș pănă la măĭ mulće — штангле нису код Влаха од давнина, оне су доношене у новије време из отпада фабрика или рудника — șćenź nu sînt đin babaluk la rumîń, ĭaļe sînt dusă înkoaśa đi pin fĭer batrîn alu fabriś or rudńiś [Por.] | ||
штап (i. m.) — bît /băţ/ — нашао сам један дренов штап за поштапање — gasîĭ un bît đi kuorn đi raḑîmat [Crn.] — дренов шрап — bît đi kuorn — лесков штап — bît đi alun — обредни штап, који се на даћама намењује покојнику — bît đi pomană — обредни штап, ишаран кондељом — bît înkunđiĭat — (анат.) ребро; кост — bît đi kuastă [Por.] | ||
штап (i. ž.) — ćuakă /coacă/ — поштапа се — mĭarźe-n ćuakă — „ћуака” је направљена од обичног штапа са куком, а „кржа” је штап за поштапање, лепо израђен од стране мајстора „кржана” — ćuaka ĭe fakută đin bît pruost ku kîrļig, da kîržîĭa ĭe bît đi rîḑîmat, fakut frumus, đi maĭsturĭ kîržań [Por.] | ||
штап (i. ž.) — kîržîĭe /cârjă/ — кржија је врста штапа за поштапање, израђен финије, којим се помажу старије особе — kîržîĭa ĭe un feļ đi ćuakă, fakut măĭ domńesk, ku kare sa sprižuon uamińi aĭ batrîń — мајстори који су израђивали само крже звали су се кржани — maĭsturi kare a fakut numa la kîržîĭe s-a kĭemat kîržań [Por.] | ||
штапић (i. s.) — sfîrśiel /sfîrcel/ — штапић чунка направљен је од сувог дреновог прута — sfîrśielu lu sovĭaĭkă ĭe fakut đin bît đi kuorn uskat [Por.] | ||
штедети (gl. p.) — pastra /păstra/ — деца не умеју штедети ништа, родитељи треба да их науче — kopiĭi nu șćiu pastra ńimika, parințî trăbe să-ĭ învĭață [GPek] — нисмо сачували ништа од старине, све смо изгубили што су нам оставили преци — n-am pastrat ńimika đin bătrîńață, tuot am pĭerdut śe ń-a lasat stramuoșî [Por.] | ||
штедети (gl. p.) — kruța /cruța/ — нису нам давали родитеји превише да једемо, терали су нас код сваког јела да штедимо — nu ń-a dat parințî prĭamult să mînkăm, ń-a mînat la tuata mînkarĭa să kruțăm — и сада чујем бабу која нам је за време ручка говорила „штедите, децо, штедите, јер је глад велика” — ș-akuma aud pi mama kare đi vrĭamĭa prînḑuluĭ ńi vorbĭa „kruțaț, kopiĭ, kruțaț, kî ĭe fuamića mare” [Por.] | ||
штедња (i. s.) — pastrat /păstrat/ — и највећем сиромаху штедња тешко пада — șî la-l măĭ sarak pastratu kađe grĭeu [Por.] | ||
штенара (i. s.) — kușćug /coșciug/ — штенара је кућица за псе — kușćug ĭe kasa đi kîń — страћаром се називао мали, сиротињски кућерак — koșćug s-a ḑîs la kasă mikă, sarakaśuasă [Por.] | ||
штета (i. ž.) — șćetă /ștetă/ — ове године поплаве су направиле велику штету сељацима — anu-sta pouađiļi a fakut mare șćetă la saćeń — из штете у штету — đin șćetă-n șćetă — претрпео је штету — a dat đi șćetă [Por.] | ||
штета (i. ž.) — pagubă /pagubă/ — ова киша нанела је велику штету путевима кроз наше село — ploaĭa asta a fakut mare pagubă la drumuri pin satu nostru [Pad.] | ||
штетити (gl. p. ref.) — șćetui /ștetui/ — чобанин га је много оштетио, али га он није тукао, него га је отерао без плате — păkurarĭu mult l-a șćetuit, ama ĭel nu l-a batut, numa ĭ-a dat drumu fara sîmbriĭe — како су некада скакавци из Крајине штетили шуму у Поречу, и данас се прича — kum vrodată lakusta đi la Kraĭna a șćetuit padurĭa în Porĭeśa, șî astîḑ sa puvestîașće [Por.] | ||
штиглиц (i. m.) — lugośiță /logociţă/ — штиглиц је најлепша шумска птица (Рудна Глава) — lugośița ĭe măĭ frumuasă pasîrĭe-n padurĭe — штиглиц је мала и шарена птица (Танда) — lugośița ĭe pasîrĭe mikă șî pistriță [Por.] | ||
штипати (gl. p. ref.) — śupi /ciupi/ — штипао је у шали, а она плаче јер јој се направила модрица — a śupito đin glumă, da ĭa sa plînźe kî-ĭ s-a fakut vînațală — немој ме штипати, јер ћу рећи мајци — nu ma śupi, kă ći spun la muma — немој загристи воћку, ако не мислиш да је поједеш — nu śupi puama dakă n-aĭ đe gînd s-o manĭnś [Por.] | ||
штипнут (prid.) — śupit /ciupit/ — начет хлеб не ставља се на софру — pîńa śupită nu sa puńe pi masă [Por.] | ||
штир (i. m.) — șćir /știr/ — штир је свињска посластица, али су и наше баке кувале од њега чорбу са сурутком — șćiru ĭe dulśața puorśilor, da șî babiļi nuaștre a fakut ḑamă ku rasurĭ đin ĭel [Por.] | ||
штитити (gl. p. ref.) — feri /feri/ — бог нас је сачувао од зла — ńi feri dumńeḑîu đi rîău [Por.] | ||
штогод (pril.) — śiguod /orice/ — урадићу како сам наумио, па нек буде штагод буде — fak kum am ginđit, pă să fiĭe śiguod va fi [Por.] | ||
шток (i. m.) — darak /toc/ — шток на вратима је направљен од три дебље даске, спојене на крајевима, и усправно заковане за кућни праг — daraku la ușă ĭe fakut đin triĭ blăń măĭ gruasă, înkeĭaće la kolțurĭ, șî prinsă đi pragu kăšî însus — у прозорски шток углављене су шарке које држе рам са стаклом — în daraku ferĭeșći batuće sînt țîțîńiļi, kare țîn źamu ku stîkla [Por.] | ||
штраља (i. s.) — sfîrluagă /sfârloagă/ — сфрлога је стара, поцепана обућа, коју носи најсиромашнији човек — sfîrluagă ĭe înkîlțamînt rupt, batrîn, kare-l duśe uomu al măĭ sarak — сфрлога се каже за човека који је лењ, који лаже, краде, пије и не вреди ни пет пара — sfîrluagă sa ḑîśe la uom kare ĭe ļenuos, kare minće, fură, bĭa șî n-are vrĭad ńiś śinś parîaļe [Por.] | ||
штранга (i. ž.) — fuńe /funie/ — штранга је кратко уже на улару, којим се води крава — fuńe ĭe sfuară skurtă la kapăstru, ku kare sa puartă vaka — уже за везивање снопова правила се од овсене сламе (Танда) — fuńe đi ļegat snuopi s-a fakut đin paĭe đi ovăsk — држи жену чврсто на ужету, дај јој кратак поводац да буде кротка, да се не помами и оде код другога — țîńe muĭarĭa strîns đi fuńe, las-o ku fuńa skurtă, să fiĭe kuminće, să nu sa zburđaḑă, șî sî sa dukă la altu [Por.] | ||
штрингла (i. ž.) — ogrinkă /motcă ?/ — штрингла је дугуљаст калем са вуницом за вез на платну — ogrinka ĭe un gĭem lunguĭat ku ață đi lînă đi kusut braḑurļi pi pînḑă — штрингли има у свим бојама — ogrinś ĭastă în tuaće fĭelurĭ đi farbă [Por.] | ||
штркља (i. m.) — stîrkomĭaće /stârcomete/ — кад је био млад момак, био је права штркља, одећа на њему висила је као на страшилу — kînd a fuost baĭat ćinîr, ĭel a fuost un stîrkomĭaće ku tuot, țuaļiļi pi ĭel s-a țînut ka pi strașură [Por.] | ||
штркаљ (i. ž.) — strîake /streche/ — кад штркаљ нападне краве, оне се убијају од бежања — kînd strîakĭa sa puńe pi vaś, ĭaļe fug đi sa omuară [Por.] | ||
штројач (i. m.) — skoparĭ /veterinar ?/ — штројач је човек који зна да штроји свиње — skoparĭu ĭe uom kare șćiĭe să skopĭaskă puorśi — данас само ветеринар штроји, а некад је сваки домаћин требало да зна да штроји своје свиње — astîḑ numa mîrveńaku skopĭașće, da đimult tot stapînu a trabuit să șćiĭe să skopĭaskă puorśi luĭ [Por.] | ||
штројење (i. s.) — skopit /scopit/ — нису још почели штројење, јер не могу да ухвате вепра — n-a măĭ înśeput ku skopitu kă nu puot să prindă maskuru [Por.] | ||
штројити (gl. p. ref.) — skopi /scopi/ — решио отац да штроји вепра, и позвао комшије да му помогну — a rașît tata să skopĭaskă maskuru, ș-a kĭemat komșîĭļi să-ĭ ažuće — наши стари су знали сами да штроје вепра, коња и овна — aĭ nuoștri aĭ batrîń a șćut sîngurĭ să skopĭaskă maskuru, kalu șî berbĭeku [Por.] | ||
штрцати (gl. p.) — ćurai /ciurui/ — ујесен млеко густо, само штрца из вимена у ведро — tuamna lapćiļi gruos, numa ćurîĭe đin țîță în gaļiată [Por.] | ||
штула (i. ž.) — piśoroagă /piciorong/ — некада када су прелазили преко воде где није било брвна, прелазили су на штулама — kînd vrodată a trekut pista apă unđe n-a fuost punće, a trekut ku piśoroaźe — штуле стоје поред воде, и кад се вратиш ти их оставиш где си их нашао, јер долази други, па треба да пређе и он — piśoroaźiļi stau lînga rîu, șă kînd trĭeś înapuoĭ ļe prolaș dă unđe ļ-aĭ luvat, kă vińe altu, pă trăbe să trĭakă șî ĭel [Mlava] | ||
штуцавица (i. s.) — sugiț /sughiț/ — кад човека спопадне штуцавица, треба да пије хладну воду, а ако нема, да затвори нос и издржи тако што дуже може — kînd pi uom ăl prinđe sugițîtu, ĭel trăbe să bĭa apă rîaśe, da dakă n-are, să astupe nasu șî să țînă așa kît puaće măĭ mult [Por.] | ||
штуцање (i. s.) — sugițat /sughițat/ — кад му се учинило да ће му стати срце од толиког штуцања, отишао је брзо код лекара — kînd iĭ s-a-mparut k-o să-ĭ șća ińima đ-atîta sugițat, s-a dus ĭuta la duoltur [Por.] | ||
штуцати (gl.) — sugița /sughița/ — одједном је почео штуцати тако тешко да смо се уплашили да ће се угушити — đintr-odată înśepu sugița atîta đi grĭeu đi ńi spumîntarîm kî sa astupă [Por.] | ||
шћућурен (prid.) — pićit /pitit/ — цео сат стоји шћућурен под дрветом, чекајући зеца да му улети у омчу — un śas întrĭeg stă pićit supt ļemn, așćetînd ĭepuru să-ĭ đa în laț [Por.] | ||
шћућурити се (gl. ref.) — pići /piti/ — човек се шћућури да се скрије, да га не види нико — uomu sa pićașće sî sa pituļe, să nu ăl vadă ńima — џаба се шћућурио иза ограде, опет су га људи видели и препознали — đi źaba s-a pićit dupa gard, ĭară l-a vaḑut șî l-a kunoskut lumĭa [Por.] | ||
шубара (i. ž.) — kaśulă /căciulă/ — шубара је покривач главе; старинска шубара била је од овчјег коже, са дугачким праменовима, зими да штити од мраза, а лети да прави хладовину — kaśulă ĭe astrukamîntu kapuluĭ; kaśulă đi bîtrîńață a fuost fakută đi pĭaļe đi uaĭe, ku bițurĭ marĭ, ĭarnă să țînă đi źer, da vara sî fakă rakuare — било је четиру врсте старинскух шубара: власната шубара, купаста шубара, шубара са наушницама и астрагана — a fuost patru fĭelurĭ đi kaśuļ batrîńe: kaśulă ku bițurĭ, kalabăț, kaśulă ku urĭekĭ, șî stragană — после рата, кад су људи почели да се запошљавају по предузећима, почели су да носе и друге капе: качкет, беретку, шајкачу, шешир — dupa rat, kînd s-a prins lumĭa pi la lukru pin preduzeće, a-nśeput sî puarće șî alće kaśuļ: kașkĭet, barĭetă, șăĭkaće, pîlariĭe [Por.] | ||
шуга (i. ž.) — rîńe /râie/ — шуга је болест од које човека сврби кожа — rîńe ĭe buală đi kare pi uom ăl manînkă pĭaļa — човек са шугом чеше се ко луд, али га кожа још више сврби — uomu ku rîńe sa skarpină ka naruodu, ama pĭaļa șî măĭ rău ăl manînkă [Por.] | ||
шугав (prid.) — rîńuos /râios/ — човек је шугав кад има шугу — uomu ĭe rîńuos kînd are rîńe [Por.] | ||
шума (i. ž.) — padure /pădure/ — отишли су у шуму да крешу лисник за зимницу за стоку — s-a dus la padure să taĭe frunḑă đi ĭernaćik đi viće [GPek] — велика густа шума — padurĭe gruasă [Por.] | ||
шумарак (i. ž.) — păduriśe /pădurice/ — голети на све стране, само по неки шумарак овде-онде, немаш се где сакрити ако те притисне неко зло — golae în tuaće părțîļi, numa kîć-o paduriśe koļa-koļa, n-aĭ unđe će pitula dakă ći prispĭașće vrun rău — У зеленој шумици нико нас не види — (stih) În paduriśe vĭarđe ńima ni ńi vĭađe [Por.] | ||
шумарак (i. s.) — rariș /răriș/ — шумарак је место у шуми где је дрвеће ретко и ниско — rariș ĭe luok în padure unđe sînt ļamńiļi rare șî miś [Por.] | ||
Шумац (i. m.) — Paduruoń /Păduroni/ — Шумац је пар Шумице, зли демон са којим петља врачара која се бави црном магијом — Paduruońu ĭe parĭakĭa lu Paduruańe, vîlvă rîă ku kare mîraśașće vrăžîtuarĭa a ńikurată — сваки шумски демон има свог парњака, ниједан није сам — tuata ala đin padurĭe are parĭakĭa iĭ, ńiśuna nuĭe sîngură [Por.] | ||
шумовит (prid.) — paduruos /păduros/ — мајданпечка област је јако шумовита, сва је обрасла старом шумом — țînutu măĭdanuluĭ ĭe tare paduruos, tuot ĭe krĭeskut ku padure batrînă [Por.] | ||
шумски (prid.) — kodrĭan /codrean/ — шумска биљка — buĭađe kodrĭană [Por.] | ||
шупа (i. ž.) — șupă /șupă/ ◊ — | ||
шупљикав (prid.) — butorkuos /buturos/ — ово дрво је шупљикаво, није за употребу — ļiemno-sta ĭe butorkuos, nuĭe bun đi trabuĭală [Crn.] — ово дебло је шупље, добро је за кошницу — gruoso-sta ĭe butorkuos, bun ĭe đi stupină [Por.] | ||
шурак (i. m.) — kumnat /cumnat/ — шурак је брат моје жене — kumnat ĭe fraćiļi alu muĭarĭa mĭa [Por.] | ||
шут (prid.) — śut /ciut/ — шута је животиња која треба да има рогове, а нема јер их је поломила, или јој нису израсли колико треба — śută ĭe žuavină kare trăbă să aĭbă kuarńe da n-are, kî ļ-a frînt, or n-a krĭeskut kît trăbe — шут са рогатима не може, док се рогатима не поткрешу рогови — śutu ku kornuțî nu puaće, pănă l-aĭ kornuț nu-ĭ taĭe kuarńiļi [Por.] | ||
|
|
||
|
SARADNICI * ADUNATORI |
||
| * Aleksandrović Bojan, (Malajnica) * Balčanović Dejan, (Samarinovac) * Bicanović Goran, (Doljašnica) * Bujić Goran, (Mali Izvor) * Dragić Dragomir, (Krivelj) * Dragojević+ Staniša, (Manastirica) * Dujnović Vencislav, (Šipikovo) * Durlić Paun, (Rudna Glava) * German Nikola, (Ranovac (Slana)) * Glišić Ivica, (Žitkovica) * Ilić Damir, (Sige) * Ilić Dejan, (Vrbnica) * Ilić Paun, (Tanda) * Ilić Slobodan, (Topla) * Ilić Slavoljub, (Sige) * Jenić Milosav, (Rečica) * Jovanović Mira, (Dubočane) * Makuljević Žika, (Ranovac) * Marković Desimir, (Leskovo) * Nikolić Vladan, (Žitkovica) * Paunjelović Filip, (Osnić) * Paunović Vojkica, (Šipikovo) * Petrović Goran, (Topolnica) * Poljaković Bora, (Topolnioca) * Radulović dr Marko, (Duboka) * Stojanjelović Dragan, (Žagubica) * Todorović Dimitrije, (Urovica) * Trailović Velimir, (Prahovo) * Trifunović Jelenko, (Crnajka) * Zlatić Mikica, (Klokočevac) * Žujica Nedeljko, (Leskovo) * | ||
|
KAZIVAČI * VORBITUORI |
||
| * Aćimović Marica, (Rudna Glava) * Adamović Nedeljko, (Isakovo) * Adamović Ljubiša, (Bošnjak, Mlava) * Adamović Ankica, (Busur) * Adamović Milica, (Leskovo) * Aleksandrović Bojan, (Malajnica) * Aleksić Anđelka, (Rašanac) * Aleksić Danislav, (Rašanac) * Babić Dragan, (Ravna reka) * Balčanović Dejan, (Kobišnica) * Balčanović Dejan, (Samarinovac) * Binđesko Vlada, (Majdanpek) * Blagojević Janko, (Jasikovo) * Bogdanović Eva, (Ranovac) * Bogić Radiša, (Kobillje) * Brndušić Ivan, (Osanica) * Brndušić ϯ Jana, (Osanica) * Brndzan Jon, (Metovnica) * Bulutić Branislav, (Ševica) * Burtić Persida, (Tekija) * Canić Slavoljub, (Grljan) * Carojević Žikica, (Sip) * Čikarević Ratko, (Neresnica) * Damjanović Marija, (Proštinac) * Demić Dragan, (Rašanac) * Dragić Dragomir, (Krivelj) * Dragić Dušanka, (Dvorište) * Dragić Novica, (Leskovac) * Dragojević ϯ Staniša, (Manastirica, Mlava) * Dragošan Aleksandra, (Majdanpek) * Draguljević Tomislav, (Rašanac) * Drikić Branka, (Brnjica) * Drndarević Miroslav, (Valakonje) * Dumitrašković Trailo, (Osnić) * Durlić Lazar, (Rudna Glava) * Durlić Paun Es, (Rudna Glava) * Durlić Božidar, (Debeli Lug) * Durlić Brankica, (Klokočevac) * Đorđević Stana, (Beljajka) * Đorđević Savica, (Samarinovac) * Đorđević Slađana, (Glogovica) * Đorđević Radiša, (Svinjarevo) * Đorđević Dragiša, (Mustapić) * Đorđević Rumena, (Bukovska) * Đorđević Živojin, (Vuković) * Đorđević Ljiljana, (Židilje) * Đurić Velibor, (Boljetin) * Đurić Velibor, (Boljetin) * Filipović Mirjana V., (Vlaška, Ćuprija) * Florić Mileva, (Kostol) * Garašević Slavica, (Bobovo) * Germanović Mihajlo, (Rudna Glava) * Gogicović Živadinka, (Aleksandrovac) * Golub Toma, (Luka) * Golubović Tihomir, (Bigrenica) * Golubović Pavle, (Debeli Lug) * Grujić Miodrag, (Porodin) * Grujić Aleksandar, (Porodin) * Grujić Miiodrag, (Porodin) * Grujić Ilija, (Bukovska) * Grujić Petar, (Bukovska) * Gudžuganović Milija, (Urovica) * Ilić Paun, (Tanda) * Ilić Slavoljub, (Sige) * Ilić Jane, (Dobra Voda) * Ilić Zoran, (Crnajka) * Ilić Živadin, (Dobra Voda) * Ilić Dejan, (Vrbnica) * Ilić Aleksandra, (Proštinac) * Ilić Dragan, (Turija) * Ilić Spomenka, (Tanda) * Janković Aleksandra, (Aljudovo) * Janković Milica, (Tićevac) * Janković Živorad, (Ceremošnja) * Janković Janko, (Jasikovo) * Jenić Milosav, (Rečica, Požarevac) * Jenkić Miiodrag, (Mirijevo) * Jepurović Dragan, (Grabovica) * Jeremić Nena, (Vitovnica) * Jovanović Nevenka, (Sige) * Jovanović Dragi, (Dubočka) * Jovanović Dragan, (Mala Kamenica) * Jovanović Marica, (Vlaole) * Jovanović Ivica, (Dubočka) * Jovanović Trandafir, (Topolnica) * Kalinović Nikola, (Vajuga) * Karabašević Milutin, (Zlot) * Knežica Marica, (Laznica) * Kokić Snežana, (Radenka) * Kostandinović Dragiša, (Mala Vrbica) * Kostić Bora, (Ram) * Kostić Branislav, (Brnjica) * Kožicić Voja, (Jabukovac) * Kožokić dr Aca, (Davidovac) * Kračunović Dragoš, (Subotica) * Krajničan Božidar, (Majdanpek) * Krinulović Žikica, (Kladurovo) * Lautarević Radmila, (Čokonjar) * Lazarević Ivanka, (Osnić) * Lazarević Milica, (Subotica) * Lazić Ratko, (Dvorište) * Lilić Vinko, (Starčevo) * Maksimović Siniša, (Melnica) * Maku Žika, (Kladurovo) * Makuljević Žika, (Ranovac) * Makulović Jelisaveta, (Rudna Glava) * Margitanović Ljubiša, (Podvrška) * Marinković Milena, (Brodica) * Marinović Milan, (Milutinovac) * Marković dr Desimir, (Leskovo) * Marković Milan, (Leskovo) * Martinović Stana, (Leskovo) * Martinović Saša, (Dubočane) * Martinović Dragan, (Ždrelo) * Matasarević Tihan, (Korbovo) * Mikuljević Radiša, (Stamnica) * Milić Dragoslav, (Ceremošnja) * Milošević Neša, (Medveđica) * Milošević Neša, (Orljevo) * Milovanović Dušan, (Vlaška, Ćuprija) * Mitrović Ljubiša, (Kobilje) * Mitrović Dragica, (Kobilje) * Njagojević Novica, (Dupljane) * Njamculović Ljubbica, (Grabovica) * Novaković Janko, (Porodin) * Paunjelović Filip, (Osnić) * Paunović Borislav, (Rudna Glava) * Paunović Vojkica, (Šipikovo) * Paunović Viktorija, (Crnajka) * Paunović Javorka, (Starčevo) * Paunović Vojkica, (Halovo) * Paunović Vojkica, (Gradskovo) * Paunović Petar, (Snegotin) * Paunović Miljan, (Bačevica) * Paunović Biljana, (Bačevica) * Paunović Mirko, (Proštinac) * Paunović Ljubinka, (Voluja) * Paunovićϯ dr Milan, (Batinac) * Pavlović Mla, (Laznica) * Pavlović Velika, (Boljetin) * Perić Goran, (Topolovnik) * Petković Slavica, (Voluja) * Petković Slavica, (Voluja) * Petrović Ljubiša, (Topla) * Petrović Goran, (Topolnica) * Petrović Stojan, (Luka) * Petrović Dobromir, (Ždrelo) * Priulović Slavoljub, (Neresnica) * Prvulović Goran, (Crnajka) * Prvulović Dušan, (Dušanovac) * Puntunjerović Dragica, (Manastirica) * Radulović Slavoljub, (Gornjane) * Radulović dr Marko, (Duboka) * Rajković Slobodanka, (Ljubičevac) * Roškić Olga, (Prahovo) * Rucić ϯ Paun, (Majdanpek) * Šalarević Marija, (R. Glava - Blizna) * Singurilović Dimitrije, (Kovilovo) * Šišmanović Zoran, (Porodin) * Srbuljević Dragan, (Bukovska) * Stešić+ Desa, (Češljeva Bara) * Stojadinović Željka, (Lješnica) * Stojadinović Željka, (Srpce) * Stojanović Persa, (Nikoličevo) * Stojanović Milisav, (Korbovo) * Stojković Ljubisav, (Vajuga) * Stojković Nikola, (Rtkovo) * Stojković Volica, (Stamnica) * Surčelović Dragiša, (Mokranje) * Šutulović Ruca, (Selište) * Tanasković Živadinka, (Topolovnik) * Točaković Čedomir, (Plavna) * Trailović Aleksija, (Rudna Glava) * Trailović Ljana, (Svinjarevo) * Trailović Olgica, (Rudna Glava) * Trailović Milutin, (Mosna) * Trailović Zorica, (Prahovo) * Trailović Boban, (Bukovska) * Trajić Željko, (Dubočka) * Trifunović Dragi, (Rudna Glava) * Trifunović Jelenko, (Crnajka) * Trujić Aleksa, (Bigrenica) * Vajkić Dragoslav, (Bučje) * Vasiljević Mihajlo, (Kladušnica) * Vasiljević Milutin, (Mali Jasenovac) * Veličan Slavica, (Medveđica) * Veljković Sanja, (Velika Kamenica) * x Bole, (Topla) * Žurkić Vlastimir, (Brestovac) * | ||
Broj obrađenih reči: 6552 |
||
| Svega vlaških fraza: 12545 Svega reči u vlaškim frazama: 118964 |
||
|
|
aa ăă bb țț čč ćć dd ḑḑ ğğ đđ ďď ee ff gg hh ii îî ĭĭ kk ll ļļ mm nn ńń oo pp rr ss şş śś tt ťť uu vv zz žž źź |
||||
 |
 |
|||
|
|
||||
 |
||||