SRPSKO-VLAŠKI FRAZEOLOŠKI REČNIK
VORBARŃIŢA SÎRBO-RUMÎŃASKĂ
 
 
Lista primera iz vlaškog on-lajn rečnika
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik

Lista se generiše automatski, i obuhvata sve fraze koje su saradnici uneli kao primer upotrebe određene reči u selu u kome je reč zapisana. Primeri su zapisani fonetski, u potpunom skladu sa lokalnim izgovorom. Odakle koji primer potiče, može se videti pregledom reči u samome rečniku, ovde su reonske oznake iz tehničkih razloga izostavljene. Tekst nije lektorisan niti je u njemu vršena korektura, pa je moguće da sadrži i određene greške.

Plavom bojom između kosih crta označen je rumunski književni oblik tekuće vlaške reči. Plavi upitnik između kosih crta govori da takva paralela zasad nije pronađena u dostupnim rumunskim rečnicima, koje redakcija koristi u radu na svome Vorbaru!

Skraćenicama u uglastim zagradama [...] označene su oblasti u kojima je fraza zapisana: [Por.]=Poreč, [Crn.]=Crna Reka, i dr. 

*

Lista s-a faśe sîngură, şă kuprinđe tuaće vorbarńiţă kare sînt kuļasă đi la vorbituorĭ, ka un aratat kum s-a vorbĭaşće în satu-la în kare ĭe însamnată vuorba. Vorbarńiţî-ļi sînt skrisă aşa kum s-a vorbĭaşće în kutare sat. Kare đe unđe ĭe luvată, puaće să s-a vadă în Vorbarĭ, aiśa sămnu lu arit nuĭe pus. Skrisuarĭa nuĭe provaḑută, ńiś ogođită, şî puaće-fi kupinđe ńiskaĭ greşălurĭ.

Ku farba vînîtă întra doă ţrte kostîşaće însamnată ĭe fuarma lu vuorbă rumîńaskă kare ĭe aflată în ļimba română. Sămnol đi întrabare vînît, întra doă ţrte kostîşaće, arată kă aşa barabarńiţă nuĭe înka gasîtă în kărţî romăneşti kare ļe avĭem îńdamînă.

Ku vorbiļi skurtaće şî ingrađiće ku garduļeţ înkolţat [...], sînt însamnaće părţîļi în kare ĭe skrisă vorbarńiţa: [Por.]=Poreč, [Crn.]=Crna Reka, şî alće.

Autor projekta
(koncept rečnika, ortografija i softver):
Paun Es Durlić,
dipl. etnolog
Majdanpek, Srbija
http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm
 
 
 
 
 
 
Ova lista štampana:
11.12.2017, 01:06:30
 
 
 
 
 
 
 
 FRAZE - VORBARŃIŢĂ
а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, џ, ш,
а


а (predl.) — a /a/
— јео је, заврšРёРѕ је СЃР° јелом a mînkat

а (uzv.) — a /a/
— Р°?! šС‚Р° РєР°žРµš? a?! śe ḑîś?!

Абраш (antr.) — Abraș /Abraș/
— РђР±СЂР°š је Р±РёРѕ кнез Сѓ Прахову дванаест РіРѕРґРёРЅР° Abraș a fost kińez la Praova doĭspreče ań [Kmp.]

Абрашевци (i. m.) — Abrașești /Abrașești/
— Властимир РђР±СЂР°šРµРІРёć Vlasťikă,Ťikă lu Abraș [Kmp.]

авај (uzv.) — vaĭ /vai/
— теšРєРѕ мени, теšРєРѕ њему, теšРєРѕ нама vaĭ đi mińe; vaĭ đi ĭel; vaĭ đi nuoĭ

аван (i. ž.) — pi /pivă/
— старински аван Р±РёРѕ је издубљен Сѓ пању РѕРґ треšСљРµ pivă đi bătrîńață a fuost skobită-n tutuk đi śerieș

август (i. ž.) — agustă /agust/
— РѕРІРµ РіРѕРґРёРЅРµ је Сѓ августу била велика СЃСѓšР°, пресуšРёР»Р° је Рё река Сѓ Великој долини ano-sta, în agustă, a fuost sîăśită mare, a sakat șî rîu în Vaļa mare [Por.]

август (i. m.) — gusta /agust/
— РїРѕšС‚Рѕ СЃРµ Сѓ августу СЃРІРµ РїСЂРѕР±Р°, стари СЃСѓ РѕСЃРјРё месец звали Рё „пробало” fînkă în agusta tuot sa gustă, aĭ batrîń a kĭemat luna đi uopt șî gustarĭ [Por.]

авион (i. s.) — avioun /avion/
— кад сам РїСЂРІРё РїСѓС‚ видео РЅРѕćРё РґР° РЅРµšС‚Рѕ РёРґРµ преко неба Рё светлуца, мислио сам РґР° је СЂСѓСЃРєРё сателит, али сада знам РґР° СЃСѓ то били некакви авиони kînd măĭ întîń am vaḑut nuapća kă śuauă mĭarźe pi śĭerĭ șî ļikură, am ginđit kă ĭe satelitu rusăsk, dar akuma șćiu kă a fuost ńiskar aviuańe [Por.]

авлија (i. ž.) — avļiĭe /avlie/
— РЅР° старом месту, РіРґРµ нам је била РєСѓćР°, имали СЃРјРѕ РІРµćРµ РґРІРѕСЂРёšС‚Рµ la loko-l batrîn, unđe ń-a fuost kasa, am avut măĭ mare avļiĭe

Аврам (i. m.) — Avram /Avram/
— Аврамови, који припадају Авраму, деца или потомци Аврама alu Avram, alu Avramuță, alu Avraman

Авраман (i. m.) — Avraman /Avraman/
— Авраман СЃСѓ звали старије дете РѕРґ двојице СЃР° именом Аврам, или čовека који је Р±РёРѕ РёР· СЂРѕРґР° АврамовиćР° Avraman ĭ-a ḑîs la-l mîĭ batrîń đin duoĭ kopiĭ ku nume Avram, or la uom kare ĭe đin fîmeļiĭa lu Avram, kare ĭe đi Avramuońi [Por.]

Аврамеловци (i. m.) — Avrameluońi /Avrameloni/
— РѕРґ АврамеловиćР° Сѓ Подгорцу остала је само једна РєСѓćР° đin Avrameluoń în Podguorț a ramas numa o kasă [Crn.]

Аврамић (i. m.) — Avramuță /Avrămuţu/
— „Аврамуца” је надимак млаđег Аврама РѕРґ двојице РґРµčака који СЃРµ Р·РѕРІСѓ Аврам, или СЃСѓ тако РѕРґ милоšС‚Рµ тепали детету које је РєСЂšС‚ено као Аврам Avramuță ĭe poļikra alu Avram măĭ mik đin duoĭ kopiĭ ku nume Avram, or ĭa ḑîs așa đi drag la kopil pi kare la bućeḑat Avram [Por.]

Аврамовци (i. m.) — Avramuońi /Avramoaie/
— Аврамовци СЃСѓ СЃРµ иселили РёР· Курдумана, Рё сада žРёРІРµ поред сеоског пута Avramuońi s-a mutat đin Kurduman, ș-akuma traĭesk lîngă drumu satuluĭ [Crn.]

агет (uzv.) — agĭet /aghet/
— šС‚Р° ли је „агјет” РЅРµ знам, тако сам čСѓРѕ РѕРґ старих śe va fi agĭet, nu șću, așa-m-uḑît đĭ l-aĭ batrîń [Por.]

Адам (i. m.) — Adam /Adam/
— дали СЃСѓ РёРјРµ РёРјРµ Адам РїРѕ имену прадеде mĭ-a dat nume Adam dupa numiļi lu paradĭeda [Por.]

Адамица (i. m.) — Adamuțu /Adamuţu/
— žРµРЅР° која побаци, намењује том детету РЅР° РґР°ćРё називајуćРё РіР° Адамица, према имену старца Адама који је РїСЂРІРё žРёРІРµРѕ Сѓ рају muĭarĭa kare sa starpĭaḑă, iĭ dă la kopil dă pomană pră nume Adamuțu, dupa numiļi alu muoșu Adam dîn raĭ

Адамовићи (i. m.) — Adamuońi /Adamoiu/
— СЃРІРё АдамовиćРё РёР· ŠР°СЂР±Р°РЅРѕРІС†Р° РѕР±СЂР°đивали СЃСѓ земљу Рё радили Сѓ СЂСѓРґРЅРёРєСѓ tuoț Adamuońi đin Șarbanuț a lukrat la pomînt șî-n maĭdan [Crn.]

аероплан (i. s.) — ăroplan /aeroplan/
— Р·Р° време Немаца једном је РїСЂРѕšР»Рѕ толико аероплана, РґР° СЃРµ небо није видело РѕРґ СљРёС… đi vrĭamĭa đi mńamț, odată a trekut atîća ăroplańe, đi śĭerĭu nu s-a vaḑut đi iĭ

ај (uzv.) — /ai/
— РєСѓРєСѓ-леле! aĭ șî vaĭ [Por.]

ајман (i. m.) — aĭman /haimana/
— бараба РѕРґ čовека, РґР° немаš посла СЃР° СљРёРј un aĭman đi uom, sî n-aĭ trĭabă ku ĭel

акање (i. ž.) — trîpadare /trepădare/
— žРµРЅР° РЅР° селу је РѕСЃСѓđена РґР° Р·РЅР° само Р·Р° трčкарања muĭarĭa la sat ĭe blîstamată numa să șćiĭe đi trîpadărĭ [Por.]

акати (се) (gl. p. ref.) — trîpada /trepăda/
— РЅРµ šР°С™Рё дете РЅР° толики РїСѓС‚, само ćРµ СЃРµ изакати бадава nu trîmeća kopilu la atîta drum, kî sa trapîdă đi źĭaba [Por.]

ако (vez.) — da /dacă/
— ако РЅРµ Р±СѓРґРµ тако како ти РєР°žРµš, Р±РёćРµš РіСЂРµšР°РЅ РґРѕ смрти dakă nu va fi așa kum ḑîś tu, o să fiĭ pîkatuos pănă la muarće

ала (i. ž.) — a /hală/
— људи СЃСѓ некад јако веровали РґР° РЅР° земљи žРёРІРµ але, нека велика, зла Рё СЂСѓžРЅР° Р±РёćР° lumĭa vrodată tare a krĭeḑut kă pi pomînt traĭesk aļe, ńiska-ĭ insă marĭ, urîće șî rîaļe

алаветина (i. m.) — alaman /alaman/
— алавац, никад СЃРµ РЅРµ насити alaman, ńiśkînd nu sa măĭ satură [Por.]

алат (i. s.) — alat /halat/
— свака РєСѓćР° треба РґР° РёРјР° РїСЂРёСЂСѓčРЅРµ алатке tuata kasa trăbe să aĭbă alaturĭ đi-ndamînă

алат (i. ž.) — mata /unealtă/
— мајсотр је отиšР°Рѕ љут, Рё оставио свој алат растурен РЅР° СЃРІРµ стране maĭsturu s-a dus mîńios, ș-a lasat matańiļi luĭ sprînžîće în tuaće părțîļi

Албуљешти (i. m.) — Albuļeșći /Albulești/
— АлбулеšС‚Рё имају РёРјРѕРІРёРЅСѓ Сѓ планини Albuļeșći au imańe la munće [Crn.]

Алифони (i. m.) — Aļifuońi /Alifoni/
— Алифони имају земљу Рё РєСѓćСѓ Сѓ валакоњском Букову Aļifuońi au pomînt șî kasă în Bukuva Vaļakuańi [Crn.]

алка (i. s.) — alkă /halcă/
— дрвена алка alkă đi ļiemn [Por.]

алка (i. m.) — belśug /belciug/
— гвоздена алка belśug đi fĭer

алка (i. ž.) — a /za/
— покидала СЃРµ једна алка РЅР° ланцу, Рё ведро ја пало Сѓ бунар s-a rupt o ḑală la sanźir, șî vadra a kaḑut în bunarĭ [Crn.]

алка (i. ž.) — alka /halcaua/
— дрвеном алком СЃРµ РЅР° РіСЂСѓРґРёРјР° увезивали крајеви конопца, када СЃРµ РЅР° леđРёРјР° РЅРѕСЃРёРѕ велики нарамак сена, сламе, лисника или РІСЂРµžРµ ku alkaua đi ļiemn a ļegat la pĭept kîpatîńiļi lu sfuară, kînd în șîaļe s-a dus sarśină mare đi fîn, đi paĭe, đi frunḑă or đi vrĭež [Por.]

алкица (i. ž.) — alkuță /hălcuţe/
— алкица је мала алка alkuță ĭe alkă mikă [Por.]

Алмаш (i. m.) — Almăș /Almăj/
— РєРѕРґ нас СЃСѓ стари РїСЂРёčали РґР° СЃСѓ РґРѕšР»Рё РёР· АлмаšР°, Р·Р±РѕРі стоке, јер је РѕРІРґРµ било доста празног места la nuoĭ aĭ batrîń a puvăstuit k-a veńit dîn Almăș, prîntu viće, k-aiśa a fuost mult luok guol [Zvizd]

алушине (i. ž.) — alaviĭe /alavie ?/
— толика најезда птица РЅР° виноград РґРѕ сада јоš није била atîta alaviĭe đi pîăsîrĭ în viĭe pîn akuma n-a mîĭ fuost [Crn.]

аљудовачки (pril.) — ļidovĭesk /lidovesc/
— аљудоваčРєР° посла lukru ļidovĭesk

Аљудово (i. ž.) — Ļidоvă /Aljudovo/
— једни село Р·РѕРІСѓ Љидово, неки Љидво, РєРѕРјРµ како РґРѕđРµ uńi iĭ ḑîk la sat Ļidovă, uńi Ļidvă, kare lu kum iĭ vińe [Mlava]

Аљудовчанин (i. m.) — ļidovĭan /lidovean ?/
— Аљудовčанин је становник Аљудова ļidovĭan ĭe saćanu Ļidoveĭ [Mlava]

Аљудовчанка (i. ž.) — ļidovĭa /lidoveană ?/
— Аљудовčанка је žРµРЅР° РёР· Аљудова ļidovĭană ĭe muĭare dăn Ļidovă [Mlava]

ам (i. s.) — țapare /ţepar ?/
— цапаре је ам који РјРЅРѕРіРѕ олакšР°РІР° када СЃРµ РіСѓСЂР° неки теžР°Рє терет țaparĭa ĭe ma kare mult ușurĭaḑă kînd sa înpinźe vrun tovar grĭeu [Bran.

ама (vez.) — ama /ama/
— РёРґРё РЅР° посао, али СЃРµ лепо дотерај du-će la lukru, ama ogođașći-će frumuos

аман (uzv.) — aman /aman/
— аман, Р±СЂРµ, мани РјРµ СЃРµ, немој РјРµ РјСѓčити aman, brĭe, lasî-će đi mińe, nu ma nîkažî

амбар (i. s.) — amba /hambar/
— Сѓ амбару СЃРµ РґСЂžР°Р»Рѕ зрневље: žРёС‚Рѕ, овас, јеčам, Р° РєСѓРєСѓСЂСѓР· СЃРµ РґСЂžР°Рѕ Сѓ РєРѕšСѓ în ambarĭ s-a țînut marunțîș: grîu, ovîăsk, sakară, da kukuruḑu s-a țînut în kuoș [Por.]

Ана (i. ž.) — Ana /Ana/
— РђРЅР° је било РёРјРµ које СЃРµ čесто давало девојčицама Ana a fost nume đes dat la fĭaće

Ангеловци (i. m.) — Angeluońi /Angheloiu/
— Ангеловци имају РєСѓćРµ поред Бабајонског пута Angeluońi au kîăș lîngă drumu Babi-Ĭuańi [Crn.]

андрамоља (i. ž.) — andarma /andarmale/
— šСѓРїР° је РїСѓРЅР° андрамоља, РЅРёšС‚Р° није Р·Р° неку употребу șupa pļină đi andarmaļe, ńimik nu ĭe đi vro trĭabă [Por.]

андрамоље (i. ž.) — andîrmuańe /andârmoane/
— РЅРµ РјРѕРіСѓ РЅРёšС‚Р° РґР° ти РєР°žРµРј Рѕ разбоју РґРѕРє РіР° сам РЅРµ РІРёРґРёš, јер РёРјР° РјРЅРѕРіРѕ андрмоља РЅР° њему nu puot să-ț spun ńimik dă razbuoĭ pănă no-l vĭeḑ, kî are mulće andîrmuańe pră ĭeal [Stig]

Андрејевци (i. m.) — Andriĭuońi /Andreianu/
— Андрејевци РёР· РЅР°šРёС… села РЅРёСЃСѓ један СЂРѕРґ Andriĭuońi đin saćiļi nuaștrĭe, nu sînt tot o rudă [Crn.]

Андробићи (i. m.) — Androbĭeșći /Androbești/
— РђРЅРґСЂРѕР±РёćРё СЃСѓ вредни људи, Рё žРёРІРµ Сѓ слози СЃР° СЃРІРёРјР° Androbĭeșći sînt vrĭańiś uamiń, șî traĭesk bińe ku tuoț [Crn.]

Анђел (i. m.) — Angel /Anghel/
— čРёčР° Ангел је РґСѓРіРѕ žРёРІРµРѕ moșu Angel a trait mult [Por.]

Анђел (ž.r. Anđeļiĭa) — Anđel /Angeliu/
— čРёčР° РђРЅđел Рё баба РђРЅđелија РЅРёСЃСѓ имали деце moșu Anđel ku baba Anđeļiĭa n-avut kopiĭ [Por.]

Анђелија (i. ž.) — Anđeļiĭa /Angelia/
— РђРЅđелија је била млада žРµРЅР° када је остала удовица Anđeļiĭa a fuost muĭare ćinîră kînd a ramas văduvă [Por.]

Анђелијини (prid.) — Anđeļiĭuońi /Angelioni/
— кад СЃСѓ СЃРµ доселили, РђРЅđелијини СЃСѓ РѕРґ села добили земљу Сѓ Баба-Јониној утрини kînd a veńit, Anđeļiĭuońi đi la sat a kapatat imańe în utrina Babi-Ĭuańi [Crn.]

Анђеловићи (i. m.) — Anđeluońi /Angelovici/
— било је три брата РђРЅđеловиćР°, Рё СЃРІРё СЃСѓ радили Сѓ СЂСѓРґРЅРёРєСѓ Anđeluońi a fuost triĭ fraț, șî tuoț a lukrat în maĭdan [Crn.]

Аница (i. ž.) — Ańița /Aniţa/
— моју прабабу СЃСѓ крстили РђРЅР°, али СЃСѓ је РѕРґ милоšС‚Рµ звали Аница, Рё тако јој је остало РґРѕ смрти pi paramamî-mĭa a bućeḑato Ana, ma ĭ-a ḑîs đi milă Ańița, ș-așa ĭ-a ramas păn-la muarće [Por.]

Анта (i. m.) — Anta /Antonie/
— Анта је надимак čовека који је РєСЂšС‚ен као Антоније, Р° то РёРјРµ је РєРѕРґ Влаха РґРѕšР»Рѕ посредством цркве Anta ĭe poļikra lu uom kare ĭe la karće skris ka Antoniĭe, dar aăla nume la rumîń a veńit pista bisîarikă

Антонијевци (i. m.) — Antońeșći /Antonești/
— Антини alu Anta [Crn.]

Ануца (i. ž.) — Anuță /Anuţă/
— девојčици РєСЂšС‚еној именом РђРЅР°, могли СЃСѓ РґР° тепају Аница или Ануца pi fata kare a fuost bućeḑată Ana, a putut s-o poļikraḑă Ańița or Anuța

Ануцој (i. m.) — Anuțoĭ /Anuţei/
— РѕРЅ је СѓРЅСѓРє Петра Ануцоја ĭel ĭestă ńepotu lu Pătru Anuțoĭu [Kmp.]

апостол (i. m.) — apastuol /apostol/
— дванаест апостола doĭsprîaśe apastuoļ [Por.]

апотека (i. ž.) — apatĭe /apotecă/
— идем Сѓ апотеку РґР° РєСѓРїРёРј лекове ma duk în apatĭekă, să kumpîr ļakurĭ [Por.]

април (i. m.) — priĭer /prier/
— месец април пада РёР·РјРµđСѓ марта Рё маја luna priĭer kađe întra marta șî florarĭu [Por.]

апсана (i. ž.) — apsa /pușcărie/
— затворили РіР° мало Сѓ апсану, РґР° РґРѕđРµ памети la înkis o țîră în apsană, să-ĭ vină minća [Por.]

апсанџија (i. m.) — apsanźiu /apsangiu/
— подмитио је апсандžРёС˜Сѓ РґР° РіР° пази мало боље a dat mită la apsanźiu, să-l kaće kîta măĭ bun

ар (i. m.) — ar /ar1/
— ар није стара мера Р·Р° РїРѕРІСЂšРёРЅСѓ земљиšС‚Р° aru nu ĭe masură batrînă đi pomînt

Аранђел (i. m.) — Aranźel /arhanghel/
— čовеку који леžРё РЅР° самрти, Аранđел долази СЃР° три РЅРѕžР°, Рё вади РјСѓ РґСѓšСѓ la uom kare ḑaśe pi muarće, Aranźelu vińe ku triĭ kuțîće, șă-ĭ skuaće sufļitu

ардов (i. m.) — ardou /hârdău/
— РґРѕР±РёРѕ сам батине једном, кад сам Р±РёРѕ мали, затоšС‚Рѕ сам СѓšР°Рѕ Сѓ ардов РґР° СЃРµ играм am kîpatat bataĭe odată kînd am fuost mik, pintru śe m-am bagat în ardou sî ma źuok [Por.]

аренда (i. ž.) — arendă /arendă/
— ради РїРѕРґ закуп lukră la arendă [Buf.]

армија (i. ž.) — arma /armată/
— отиšР°Рѕ Сѓ армију, регрутован s-a dus în armată [Por.]

арна (?) (i. ž.) — arnă /arnă/
— направио је čовеку хаос Сѓ РєРѕРІР°čници, Рё утекао без батина a fakut la uom în kuzńiță arnă-barnă, ș-a skapat ńibatut [Por.]

Арнаут (i.m.) — Arnaut /Arnăut/
— кад СЃРјРѕ прелазили преко Албаније, тукли СЃСѓ нас глад, мраз Рё Арнаути kînd am trekut pistă Albaniĭa, ń-a batut fuamĭa, źeru șî arnauțî [Crn.]

арнаут (i. m.) — arnaut /arnaut ?/
— арнаут је била врста дебелолг РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° СЃР° двадесет Рё čетири реда Р·СЂРЅР° РЅР° клипу arnaut a fuost o fuarmă đe kukuruḑ gruos ku doaḑăś șî patru đi rîndurĭ đi buobe pi drugă

Арнаута (i. ž.) — Arnauta /Arnăută/
— бољеваčРєР° Арнаута је СЃ пролеćР° мутна, Р° лети РёРјР° мало РІРѕРґРµ Arnauta buļuoțuluĭ pimovara ĭe turburĭe, da vară arĭe apă puțînă [Crn.]

арника (i. ž.) — țîțauoĭi /ţiţa-oii/
— лист арнике је добар Р·Р° болове Сѓ стомаку (Нересница) frunḑa lu țîța uoĭi ĭe bună đi durĭare la burtă [Zvizd]

арпаџик (i. m.) — arpaźik /arpagic/
— арпадžРёРє је најбоље РґР° СЃРµ сади ујесен, јер лук, када Р±СѓРґРµ ницао, РЅРµćРµ захватити СЃСѓšР° arpaźiku ĭe măĭ bun sĭ sa pună tuamna, kă śĭapa, kînd krĭașće n-o prinđe sîaśita [Por.]

Арсеније (i. m.) — Arseńiĭe /Arsenie/
— потомци некога Арсенија žРёРІРµР»Рё СЃСѓ Сѓ Подгорцу ńepuoțî alu vrun Arseńiĭe a trait în Podguorț [Crn.]

Арсенијевци (i. m.) — Arsenuońi /Arsenovici/
— АрсенијевиćРё СЃСѓ једна РѕРґ пет СЃСЂРїСЃРєРёС… фамилија, које СЃСѓ žРёРІРµР»Рµ Сѓ Подгорцу Arsenuońi sînt una đin śinś fameļiĭ sîrbĭeșć, karĭe a trait în Podguorț [Crn.]

астал (i. m.) — astal /astal/
— седи Р·Р° сто РґР° РІРµčерамо șeḑ la astal să śinăm

астрагана (i. ž.) — astraga /astrahan/
— šСѓР±Р°СЂРµ РѕРґ астрагана најčРµšćРµ СЃСѓ носили момци kaśulă đi astragană măĭ mul a purtat baĭețî [Por.]

ау (uzv.) — au /au2/
— јој, леле! au, lălă! [Por.]

ашов (i. m.) — așuou /așău/
— Р°šРѕРІРѕРј СЃРµ РєРѕРїР°, Р° лопатом СЃРµ товари ku așuou sa sapă, ku lopata sa înkarkă [Por.]
б


баба (i. ž.) — ba /babă/
— РјРЅРѕРіРѕ тога РёРјР° РґР° čујеš РѕРґ једне бабе mulće aĭ s-auḑ đi la o babă [Crn.]

баба (i. ž.) — ma /bunica/
— РјРё РєР°žРµРјРѕ баба мајčиној Рё Рѕčевој мајци nuoĭ ḑîśem mamă la muma lu muma șî la muma lu tata

Баба-Јона (i. ž.) — Baba-Ĭuana /Baba-Iona/
— Сѓ Баба-Јони РёР·РІРёСЂРµ Баба-Јонинин поток în Baba-Ĭuana izvuară Ogașu Babi-Ĭuańi [Crn.]

бабалук (i. m.) — babaluk /băbăluc/
— баба РјРё је РїСЂРёčала РґР° СЃРјРѕ РјРё, ТрифуновиćРё, РѕРІРґРµ РѕРґ старине mama mĭ-a puvestît kî sînćem nuoĭ, Trifuļeșći, aiśa đin babaluk

Бабе (i. ž.) — Babiļi /babele/
— Бабе СЃСѓ дванаест дана РёР·РјРµđСѓ Драгобана Рё Младенаца, када сваки дан РѕР·РЅР°čава РїРѕ један месец Сѓ РіРѕРґРёРЅРё Babiļi sînt aļi doasprăśe ḑîļe întra Dragobĭaće șî Sîmț, kînd tota ḑîua însamnă kîć-o lună pi an

Бабејић (i. m.) — Babĭeĭ /Babei/
— Бабејиćева песма, спевали СЃСѓ је лаутари РЅР° његов захтев; то је само арија, без СЂРµčРё kînćiku lu Babĭeĭ a skuos lăutari pi porînka aluĭ; ala ĭe kînćik numa vĭarsîk, fara vuorbe [Por.]

Бабини (antr.) — Babuońi /Băbeni/
— Гице Бабин Gițe ăl Babi [Crn.]

бабино уво (i. ž.) — urĭakĭa-babi /urechea-babei/
— СЃР° бабином СѓРІРѕРј девојке СЃСѓ румениле образ када је требало РґР° РѕРґСѓ РЅР° весеље ku urĭakĭa-babi fĭaćiļi s-a rumeńit pi obraz kînd a trîbuit sî sa dukă la visaļiĭe [Por.]

бабица (i. ž.) — babiță /babiţă ?/
— РЅР° РґР°ćСѓ СЃРµ ставља онолико бабица, колико је гостију позвано pi pomană sa pun atîća babiță, kîț guoșć sînt kemaț [Buf.]

бабица (i. ž.) — muașă /moașă/
— бабица је žРµРЅР° која РїРѕСЂР°đР° труднице muașă ĭe muĭare kare nașće muĭerĭ greuańe

бабушница (mn. babușńiț) — babușńiță /babușniţă/
— СЂРµč РёР· бајалице, непознатог Р·РЅР°čења, Р·Р° леčење крајника vuorba dăn dăskînćik, ku însamnatu ńekunoskut, dăn dăskînćik dă lăturuoń [Zvizd]

Багајовац (i. m.) — Bagaĭuovîț /Bagaiovâţ/
— Багајовац СЃРµ налази Сѓ РїРѕРґРЅРѕžС˜Сѓ Црвеног Р±СЂРґР° Bagaĭuovîțu ĭe pi puaļiļi lu Tîlva Ruoșîĭe [Crn.]

багрем (i. m.) — bagram /salcâm/
— багрем је тврдо РґСЂРІРѕ, РґРѕР±СЂРѕ заразне потребе bagramu ĭe ļiemn tarĭe, bun đi mulće trabuĭaļe

багрем (i. m.) — druog /drog/
— процветао багрем, РјРёСЂРёšРµ РЅР° СЃРІРµ стране a-nflurit druogu, mirusă întoaťe părțîļi [Dun.]

багрем (i. m.) — salkim /salcâm/
— багрем РёРјР° беле цветове, СЃР° РјРёСЂРёСЃРѕРј који те опија salkimu are fluorĭ, ku miruos kare ći înbată [Por.]

багрем (i. m.) — floran /floran/
— „флоран” СЃРµ Р·Р° багрем РєР°žРµ Сѓ Танди, Горњани, Тополници floran sa ḑîśe la bagrĭem or salkim, în Tanda, Gorńiana, Topuoļńița [Por.], Tuopla, Lukĭa, Buśa; Lugńița șî-n Gînzîgrad [Crn.] [Por.]

багремар (i. m.) — bagramĭa /?/
— идемо Р·Р° РґСЂРІР° Сѓ багремар ńi duśem dupa ļamńe în bagramĭarĭ [Crn.]

багремар (i. ž.) — florință /florinţă/
— пустих овце Рё Сѓ багремар, али нема РЅРёšС‚Р° Р·Р° РїР°šСѓ slubaḑîĭ uoĭiļi șî pin florința-ĭa, ama nu ĭe ńimik đi paskut [Por.]

бадава (pril.) — đafĭeća /d'afetea/
— бадава сам РјСѓ РіРѕРІРѕСЂРёРѕ, није схватиио РЅРёšС‚Р° đafĭeća ĭ-am vorbit, n-a luvat ńimika la kap [Por.]

бадава (pril.) — điźaba /degeaba/
— бадава је РёšР°Рѕ Сѓ šРєРѕР»Сѓ điźaba a mĭers la șkuală

бадањ (i. s.) — buduruoĭ /buduroĭ/
— водениčРЅРё бадањ Р±РёРѕ је направљен РѕРґ РіРѕСЂСѓРЅРѕРІРµ šСѓРїС™РёРєРµ, коју је водениčар посебно траžРёРѕ Рё налазио Сѓ šСѓРјРё (Танда) buduruoĭu la muară a fuost fakut đin butuarkă đi gorun, kare morarĭu adîns a katato ș-a gasîto pi padurĭe [Por.]

бадељ (i. ž.) — fî /fîsă/
— бадељ је мала СЂРёР±Р°, žРёРІРё Сѓ реци fîsa ĭe un pĭașće mik, traĭașće în rîu [Por.]

Бадњи дан (i. s.) — un /ajun/
— Дадњи дан је дан Сѓ РѕčРё БоžРёćР° Aźun ĭe ḑîua înainća lu Kraśun

Бадрка (i. s.) — Badîrkă /Bădîrcea/
— Мартин Бадрка је Р±РёРѕ велики газда, имао је РјРЅРѕРіРѕ оваца Marćin Badîrkă a fuost gazdă mare, avut uoĭ mulće [Por.]

Бадркићи (i. m.) — Badîrkuońi /Badircea/
— само СЃСѓ БадркиćРё имали РІСЂšР°Р»РёС†Сѓ numa Badîrkuońi a avut mașînă đi traĭrat [Crn.]

Баиновци (i. m.) — Baińeșći /Bainești/
— Баиновци РёР· ŠР°СЂР±Р°РЅРѕРІС†Р° имају РєСѓćРµ близу РўРёРјРѕРєР° Baińeșći đin Șarbanuț au kîăș apruapĭe đi Ćimuok [Crn.]

бајалица (i. s.) — đeskînćik /descântec/
— љубавне басме имају најлепšРµ СЂРµčРё đeskînćiśiļi đi dragusta au măĭ frumuasă vuorbe

бајалица против грипа (i. ž.) — apukatu /apucatură/
— апукатура је бајалица против РіСЂРёРїР° apukatură ĭe đeskînćik đi apukat [Por.]

бајати (gl. p.) — đeskînta /descânta/
— иако СЃСѓ људи данас šРєРѕР»РѕРІР°РЅРёС˜Рё, Рё РёРјР° лекара РЅР° СЃРІРµ стране, РјРЅРѕРіРё РёРґСѓ РєРѕРґ РІСЂР°čара РґР° РёРј СЃРµ баје Р·Р° било šС‚Р° dakă ĭe lumĭa astîḑ măĭ șkolaită, șî ĭastă duokturĭ în tuaće pîărțîļi, mulț sa duk la vrîžîtuorĭ să ļi sa đeskînće đi fiĭe śe [Por.]

бајбок (i. m.) — baĭbuok /?/
— Сѓ РѕРІРѕРј ćумезу нема места РЅРё Р·Р° три РѕСЃРѕР±Рµ în baĭbuoko-sta nu ĭe luok mîĭ mult đi tri inș

Бајкон (mn. Băĭkońi) — Băĭkon /băicon/
— Бајкони СЃСѓ један СЂРѕРґ Сѓ Прахову Băĭkońi sîn o fămeļiĭe în Praova

бајлак (i. s.) — baĭluog /bailag/
— бајлак је парčРµ РіСѓРјРµ које СЃРµ ставља РЅР° тоčак бицикла, када РјСѓ СЃРµ поцепа спољаšСљР° РіСѓРјР° baĭluogu ĭe un pĭaćik đi gumă kare sa puńe la ruată kînd iĭ sa rupe guma đin afară

бакар (i. ž.) — ara /aramă/
— РѕРґ бакра, бакарно đi aramă

бакља (i. ž.) — fakļiĭe /făclie/
— РЅР°šРё СЃСѓ бакље правили РѕРґ треšСљРёРЅРµ РєРѕСЂРµ fakļiĭe aĭ nuoștri a fakut đin skuarță đi śerieș [Por.]

Бакуј (i. s.) — Bakuĭ /băcui/
— Бакуј је Р±РёРѕ РїРѕРіСЂРґРЅРё надимак Р·Р° Буфане РёР· Пемске bakuĭ ar fost poļikră đe bažokură la bufań đen Pemska

бакшиш (i. s.) — bakșîș /bacșiș/
— Р±РёРѕ је РєСЂčмар, али је бакšРёš Р±РёРѕ слаб, јер људи РЅРёСЃСѓ имали пара a fuost krśumarĭ, ama bakșîșu a fuost puțîn, kă lumĭa n-avut bań [Por.]

Балабан (i. m.) — Bîlaban /balaban/
— РѕРґ Балабана Адамовог данас СЃСѓ Сѓ селу БалабановиćРё, РџРѕРїРѕРІРёćРё, КатиćРё, ТрифуновиćРё, БугариновиćРё, ДобрицановиćРё Рё РґСЂСѓРіРё đin Bîlaban alu Adam, astîḑ în sat sînt Bîlabańi, Popĭeșći, Katuońi, Trifuļeșći, Bugarĭeșći, Dobrițańi, șî alțî

балав (prid.) — baluos /bălos/
— балав као бесан пас baluos ka kîńiļi al turbat

балавити (gl.) — înbaloșa /îmbăloșa/
— пољуби РјРµ, Рё СЃРІСѓ РјРµ избалави mă țukă, șî tuot mă înbăloșă [Por.]

Баланешти (i. m.) — Balańeșći /Bălănești/
— Петар Балан (РѕРІРёć) је Р±РёРѕ сеоски Р±РёСЂРѕРІ (позивар, РєСѓСЂРёСЂ) Truță Balan, a fuost birou satuluĭ

бале (i. ž.) — baļe /bale/
— овци кренуле бале РёР· губице, СѓРіРёРЅСѓćРµ la uaĭe pļakară baļe đin gură, o să muară

балега (i. ž.) — baļigă /baligă/
— РіРѕРІРµđР° балега baļigă đi vakă

балегар (i. m.) — baļiga /băligar/
— балегар је мала, црна Р±СѓР±Р°, позната РїРѕ томе šС‚Рѕ скупља мрвице балеге, Рё РёРґСѓćРё уназад, прави РѕРґ СљРёС… грудвице велиčРёРЅРµ Р·Рµčјег брабонка baļagarĭu ĭe guangă mikă, ńagră, kunoskută kă adună skrume đi baļigă, șî mĭergînd înapuoĭ, ļi faśe buboloș ka kikirĭaḑa đi ĭepur [Por.]

балегариште (i. s.) — bîļega /băligar/
— нисам пазио, Рё нагазио сам Сѓ неко балегариšС‚Рµ, Рё сав сам СЃРµ умазао nu bagaĭ sama, kalkaĭ într-un bîļegarĭ, șî tuot ma imaĭ [Por.]

балегати (gl.) — bîļega /băliga/
— РЅР° РіСѓРјРЅСѓ, РёšР»Рё СЃСѓ Р·Р° коњем СЃР° лопатом, Рё čРёРј РєРѕСљ РїРѕčРЅРµ балегати, РѕРЅРё Р±СЂР·Рѕ прихвате балегу лопатом (РІ. арĭРµ) la are, a mĭers dupa kal ku lopata, șî kum kalu înśeapĭe a bîļega, iĭ ĭuta sprižuon baļiga ku lopata

Балић (i. m.) — Bala /Bala/
— čувао сам овце СЃР° Миланом Балом РЅР° Рудноглавском Р±СЂРґСѓ am pazît uoĭļ ku Milan Bala pi śuaka Îrnaglîăvi [Por.]

Балуцани (i. m.) — Baluțuońi /Băluţeanu/
— Балуцани имају велико стадо оваца РЅР° Р±Р°čији Baluțuońi au kîrd marĭe đi uoĭ la baśiĭe [Crn.]

Баљан (i. m.) — Baļan /Balian/
— Баљани СЃСѓ Сѓ Мајданпек РґРѕšР»Рё РёР· СЂСѓРјСѓРЅСЃРєРѕРі Баната, Р° Сѓ Банат СЃСѓ СЃРµ преселили РёР· Крајове Baļańi a vińit în Măĭdan đin Banatul rumîńesk, da în Banat s-a mutat đin Kraĭova [Buf.]

баљезгање (i. ž.) — balmaža /bălmăjală/
— РёР· његовог трабуњања РЅРёšС‚Р° нисам разумео đin balmažala luĭ, ńimik n-am înțaļes

баљезгати (gl. p.) — balmažî /bălmăji/
— РїРѕ ваздан РіРѕРІРѕСЂРё којеšС‚арије kît ĭe ḑîua numa balmažîașće

бандаж (i. s.) — bandaș /bandaj/
— поцепала РјРё СЃРµ РіСѓРјР° РЅР° предњем тоčРєСѓ, РїР° сам морао РґР° терам бицикл РЅР° бандаžСѓ СЃРІРµ РґРѕ РєСѓćРµ mi s-a rupt guma la ruata đi-nainće, ș-a-m fuost muara să mîn ruata pi bandaș pănă la kasă [Por.]

бандера (i. m.) — bandie /bandier/
— када је требало РґР° доведемо струју РґРѕ колиба РЅР° Р±СЂРґСѓ, свако је РёР· своје šСѓРјРµ давао бандере колико је требало kînd a trîbuit să duśem struĭa pănă la koļibĭ pi śuakă, tuot nat a dat đin padurĭa luĭ bandierĭe kîće a trîbuit [Por.]

банка (монета) (i. ž.) — bankă /bancă/
— банком СЃСѓ стари звали једну врсту новца који је имао вредност десет, двадесет Рё тридесет динара bankă ĭ-a ḑîs aĭ batrîń la un fĭeļ đi bań kare avut vrĭad ḑîaśe, doaḑăś șî triḑăś đi dinarĭ

бања (i. ž.) — baĭe /baie/
— идем Сѓ бању РґР° СЃРµ леčРёРј РѕРґ болова Сѓ зглобовима ma duk în baĭe sî ma ļekuĭ đi durĭerĭ în înkeĭaturĭ [Crn.]

бапски (pril.) — babĭașće /băbește/
— РёРґРµ као баба mĭarźe babĭașće [Por.]

бапски (prid.) — babĭesk /babesc/
— бапски СЃРµ називало некад СЃРІРµ РѕРЅРѕ šС‚Рѕ СЃСѓ знале само РјСѓРґСЂРµ старице, јер је СљРёС…РѕРІРѕ знање РґСЂžР°Р»Рѕ Рё небо Рё земљу babĭesk s-a ḑîs vrodată la tuot aĭa ś-a șćut numa babiļi batrîńe vikļańe, kî șćirĭa luor a țînut șî śĭerĭu șî pomîntu

бара (i. ž.) — baltă /baltă/
— зелена бара baltă vĭarđe

бараба (i. s.) — bara /?/
— бараба РѕРґ čовека, СЃРІРµ је РїСЂРѕРїРёРѕ Рё сада је остао РЅР° улици o barabă đi uom, a dat tuot pi bĭare, ș-akuma a ramas pi drumol mare

барабар (pril.) — bîrabar /bărăbar/
— изједнаčено, једнако (РїРѕ разним основама) bîrabar una ku alta

Барбулешти (i. m.) — Barbuļeșći /Bărbulești/
— БарбулеšС‚Рё РёР· Малог Извора СЃСѓ људи РѕРґ СЂРµčРё Barbuļeșći đin Izvuoru al mik sînt uamiń đi vuorbă [Crn.]

бардак (i. s.) — bardak /bardac/
— РёР· бардака СЃРµ најčРµšćРµ пила ракија РЅР° славама, свадбама или РґР°ćама đin bardak măĭ đes s-a baut rakiĭe pi la prazńiśe, pi la nunț, or pi la pomeń

баретина (i. s.) — baltuoń /băltoi/
— РёР·Р° села РёРјР° једна баруšС‚РёРЅР°, РґРѕР±СЂР° је само Р·Р° žР°Р±Рµ după sat esťe un baltuoń, bun numa ďe broșťi [Por.]

барица (i. ž.) — baltuță /băltuţă/
— после РєРёšРµ остале СЃСѓ РјРЅРѕРіРµ барице РїРѕ њивама Сѓ равници dupa pluaĭe a ramas mulće baltuță pi luokurĭ poļiažńiśe [Por.]

Барнидео (i. m.) — Bîrńidău /?/
— ја сам Барниделац, žРёРІРёРј РЅР° Барном делу ĭuo sînt Bîrńiđan, traĭesk la Bîrńidău

Басарабони (i. m.) — Basarabuońi /Basarabeanu/
— Јован, čовек РёР· фамилије Басараб (РѕРІРёć) Vană Bîsarab (var. Bîsaraban), un uom đin famiļiĭa lu Bîsîrabuońi [Por.]

Басатоњи (antr.) — Băsatuońi /Basa/
— ПајкиćРё СЃСѓ настали РѕРґ Бастиних Paĭkuońi sînt đe Băsatuońi [Crn.]

басирање (i. m.) — banḑarit /?/
— СѓР· басирање, боље РёРіСЂР°š ku banḑarit, mîĭ bińe žuoś

басирати (gl.) — bronkai /broncai ?/
— РѕРІРѕРј čРёčРё РЅРµšС‚Рѕ није РїРѕ вољи, само РіСѓРЅđР° РїРѕ РєСѓćРё la moșo-sta śeva nu-ĭ pi vuoĭe, numa bruankîĭe pin kasă [Por.]

басирати (gl.) — banḑari /banzari ?/
— кад свирају двојица виолиниста, један СЃРІРёСЂР° коло, Р° РґСЂСѓРіРё басира kînd ĭastă duoĭ lautarĭ, unu ḑîśe đi žuok, da al alalt banḑarĭașće [Crn.]

баскија (i. ž.) — baskiĭe /ulucă/
— РєСѓćР° РѕРґ појанти kasă đi baskiĭ

Баста (antr.) — Băstă /Basta/
— Јован Баста Рё Милан Баста СЃСѓ Р±СЂР°ćР° СЂРѕđена Ĭovan Băstă și Milan Băstă sint fraț buń [Crn.]

Бастони (antr.) — Bastuońi /Basta/
— Бране Бастон је јако болестан Brańe Bastuon ĭe rîău bolnau [Crn.]

бата (i. m.) — śuĭkă /ciuică ?/
— „šСѓС˜РєР°” СЃСѓ говорили млаđРё брат или сестра старијем брату śuĭkă a ḑîs fraćiļi au suora ćinîră la fraćiļi al bătrîn

бата ? (i. m.) — na /nană/
— Рё млаđРµ сестре Рё млаđР° Р±СЂР°ćР° ословљавају своју старију Р±СЂР°ćСѓ СЃР° „нана” șî suroriļi aļi măĭ ćińirĭe, șî frațî aĭ măĭ ćinîrĭ, ḑîk la frațî luor aĭ măĭ batrîń nană

батокљун (i. m.) — botgruos /botgros/
— батокљун је мала птица, СЃР° кратким Рё дебелим кљуном (Танда) botgruos ĭe o pasîrĭe mikă, ku ćiku skurt șă gruos [Por.]

батргање (i. ž.) — balbańa /?/
— батргање РїРѕ сметовима balbańală pin namĭeț [Crn.]

батргати се (gl.) — balbańi /vâlvâi/
— батрга СЃРµ, радеćРё, РґР° СЃРµ спаси беде sî balbańașće ku lukru, sî skîape đi la bĭață

батрна (i. ž.) — batrîna /bătrâna ?/
— свако Сѓčење РѕСЂСЃРєРёС… игара, РїРѕčРёСљРµ СЃР° колом „батрна ” tuot învațatu la žuok, porńașće ku batrîna [Crn.]

батута (i. ž.) — batuta /bătută/
— кад СЃРµ РёРіСЂР° „батута”, удара СЃРµ СЃРЅР°žРЅРѕ целим стопалима Рѕ тле kînd sî žuakă batuta, sa baće țapîn în pomînt ku tîalpiļi întrĭeź [Tim.]

бау (uzv.) — bau /bau/
— немој РґР° РІРёСЂРёš баби РїРѕРґ крецан, тамо је бау nu ći uĭta la babă supt krețan, kă akolo ĭe bau

Бауца (i. ž.) — Bauță /Bauţă/
— Бауца је велики камењар РЅР° Малинику РїРѕ РєРѕРјРµ РЅРµ расте РЅРёšС‚Р° Bauța ĭe o pĭatra marĭe la Maļińik pi karĭe nu krĭașće ńimika [Crn.]

бач (i. m.) — baś /baci/
— Рё čРёčР° Павле Благојев је Р±Р°č СЃР° својим стадом Сѓ РЅР°šРѕС˜ Р±Р°čији РЅР° Равној реци șî muoșu Pau Blîgoĭan ĭe baś ku stîna-luĭ, în baśiĭa nuastră la Rîmnarĭeka

бачва (i. ž.) — baśivă /butoi/
— РІРµćР° Р±Р°čРІР° запрема преко двадесет казана, Р° то је преко РґРІРµ хиљаде литара baśivă mîĭ marĭe, kuprinđe pistă duauăḑîăś đi kazańe, da aĭa ĭe pistă duauă miĭ đi kiļ [Crn.]

Бачевица (i. ž.) — Baśevița /Baceviţa/
— Баčевица је село које је некада било РґРѕР±СЂРѕ место Р·Р° Р±Р°čије Baśevița ĭe sat kare vrodată a fuost bun luok đi baśiĭe [Crn.]

Бачевичанин (i. m.) — Baśevĭan /Bacevean/
— ја сам Баčевиčанин, čовек РёР· Баčевице ĭuo mis Baśevĭan, uom dîn Baśevița [Crn.]

бачија (i. ž.) — baśĭie /băcie/
— РѕРІРѕРі лета састављена је само једна Р±Р°čија, Рё то РѕРґ три РєСѓćРµ vara-sta s-a fakut numa o baśiĭe, șî aĭa dîn triĭ kîăș

Бачило (i. m.) — Baśi /Băcilo/
— Баčило је надимак неког старог Рудноглавца, који је стално žРёРІРµРѕ РЅР° Р±Р°čији; РїРѕ њему СЃСѓ његови потомци названи Баčилони (БаčиловиćРё) Baśilă ĭe poļikra đi bîtrîńață alu vrun Arnaglavĭan, kare a trait tot la baśiĭe, dupa ĭel ruda аluĭ s-a poļikrit Bîśiluońi [Por.]

Баџикони (i. m.) — Bađikuońi /Bădiceanu/
— БаđРёРєРёćРё РёР· Валакоња СЃСѓ СЃРµ преселили Сѓ Бољевац Bađikuońi đin Vaļakuańa s-a mutat în Buļuoț [Crn.]

баш (part.) — baș /baș/
— РїСЂРѕšР°Рѕ је Р±Р°š поред нас a trĭekut baș pi lînga nuoĭ

башта (i. ž.) — građi /grădină/
— Р±Р°šС‚Р° СЃР° цвеćем građină ku fluorĭ

башта (i. ž.) — baśa /grădină/
— Сѓ Р±Р°šС‚Рё сам посадила РєСѓРїСѓСЃ, паприку, мало празилука, босиљак Рё хризантеме în baśauă am pus varḑă, piparkă, kîta praz, busuĭuok șî fluorĭ đi tuamnă [Crn.]

башта (i. ž.) — bașťa /grădină/
— идем Сѓ Р±Р°šС‚Сѓ РґР° извадим лук ma duk în bașťa să skot ťapă [Kmp.]

башта (i. ž.) — bașća /grădină/
— направио је Р±Р°šС‚Сѓ поред реке, СѓР· велику радост РґР° РЅРµćРµ бити РјСѓРєРµ СЃР° заливањем, али је избила поплава Рё однела СЃРІРµ a fakut bașćauă lînga rîu, ku mare drag kă n-o să fiĭe nakaz ku udatu, ama a veńit pouodu ș-a luvat tuot [Por.]

баштован (i. m.) — baśela /grădinar/
— РєСѓРїРёС… расад РѕРґ Р±Р°šС‚ована kumparaĭ rasad đi la baśelarĭ

бег (i. ž.) — fu /fugă/
— ударио Сѓ бег РѕРґ страха РґР° ćРµ РіР° ухватити a dat fuga đi frikă kă-l prind

Беглук (i. m.) — Begluk /Begluc/
— Р·Р° време Турака, Беглук је Р±РёРѕ РёРјРѕРІРёРЅР° некога РўСѓСЂčРёРЅР°, Будималаја đi vrĭamĭ đi turś, moșîĭa la Begluk a fuost alu vrun turk Budimalaĭ [Por.]

бегунац (i. m.) — fuga /fugar/
— бегунац пред потером fugarĭ đi puoćiră

бедан (prid.) — et /biet/
— јадан čовек, СѓРјСЂРѕ је без СЃРІРµćРµ bĭetu uom, a murit fîră lomanarĭe

бедан (prid.) — marak /marac/
— јадан-бедан (u izr.) sarak-marak

бежанија (i. ž.) — fugariĭe /fugarire/
— Р·Р° време рата било је Р±РµžР°РЅРёС˜Рµ РЅР° СЃРІРµ стране đi vrĭamĭa đi rat a fuost fugariĭe mare în tuaće părțîļi [Por.]

бежати (gl. n.) — fuźi /fugi/
— свако Р±РµžРё РѕРґ своје РјСѓРєРµ (РЅР° свој РЅР°čРёРЅ, РёР· СЃРІРѕРі разлога) tot nat fuźe đi nakazu luĭ

без (predl.) — fara /fără/
— без њега СЃРµ РјРѕžРµ fara ĭel sa puaće

безизлаз (pril.) — altînoktruo /alt-încotro/
— немаš РєСѓРґР° РґР° Р±РµžРёš naĭ altînoktro sî fuź [Por.]

безуб (prid.) — fuonf /fonf/
— деда је žРёРІРµРѕ сто РіРѕРґРёРЅР°, Рё СѓРјСЂРѕ је СЃР° СЃРІРёРј Р·СѓР±РёРјР° Сѓ глави, Р° данас млади људи остају безуби dĭeda a trait o sută đi ań, ș-a murit ku tuoț đințî-n kap, d-akuma lumĭa ćinără ramîńe fuanfă

Бекера (i. m.) — Bekĭe /becher/
— најстарији Бекера Р·Р° РєРѕРіР° СЃРµ Р·РЅР° је неки Петар Бекера; једни РєР°žСѓ РґР° је РґРѕšР°Рѕ РѕРґ Цинцара, РґСЂСѓРіРё РґР° је СЃР° РљРѕСЃРѕРІР°, Р° треćРё РґР° је избеглица однекуд РёР· Румуније, đаво ćРµ РіР° знати, РѕРЅ није могао РЅР° време РґР° СЃРµ РѕžРµРЅРё, РѕžРµРЅРёРѕ СЃРµ касно, остао је РґСѓРіРѕ Р±Рµćар, стар момак (теренски запис, Дурлиć ) măĭ batrîn Bekĭerĭ đi kare sa șćiĭe ĭe vrunu Pătru Bekĭerĭu; uńi spun k-a veńit đi pi la țînțarĭ, alțî kî ĭe đi pi la Kosova, atriĭļa, ĭară, kî ĭe fugarĭ đi pin Rumîńiĭe, draku va șći, șă ĭel n-a putut la vrĭame sî sa însuare, s-a nsurat amînat, a fuost mult bekĭar, baĭat batrîn [Por.]

Бела вода (i. ž.) — Apaalbă /Apa albă/
— Бела РІРѕРґР° је Р±РёРѕ поток, који је извирао РЅР° Кулма ХадžРёС˜Рё, Р° уливао СЃРµ СЃР° десне стране Сѓ ŠР°šРєСѓ РєРѕРґ Стлпа Apa albă a fuost ogaș kare avut izvuor la Kulmeźiĭ, ș-a tunat în Șașka đi đirĭapta, la Stîlp

белај (i. ž.) — beļa /belea/
— задесила РјРµ невоља, поломио сам СЂСѓРєСѓ am dat đi beļauă, mĭ-am frĭnt mĭna

белај (i. ž.) — beļa /belea/
— теšРєРѕ ćемо СЃРµ РёР·РІСѓćРё РёР· беде greu o sî ńe skoaťem ďe la beļa [Kmp.]

беланце (i. m.) — albuș /albuș/
— Сѓ јајети РёРјР° беланце Рё žСѓРјР°РЅС†Рµ în uou ĭastă albuș șă galbinuș [Crn.]

бели лук (i. m.) — /ai/
— посадио је РїСѓРЅСѓ Р±Р°šС‚Сѓ белог лука a sămanat aĭ bașća pļină

бели лук (i. s.) — usturuoĭ /usturoi/
— бели лук је љут, Рё СЃРјСЂРґРё РґР° РЅРµ РјРѕžРµš РґР° стојиš поред некога РєРѕ РіР° РјРЅРѕРіРѕ једе usturuoĭu ĭe ĭuće, șî puće đi nu puoț sî staĭ apruape đi vrunu kare-l manînkă mult

белило (i. ž.) — albĭa /albeală/
— žРµРЅР° РјРё никад РЅРµ ставља пудер РЅР° лице muĭarimĭa ńiśkînd nu puńe albĭală pi uokĭ [Por.]

белина (i. ž.) — albĭață /albeaţă/
— обневидео је, замутио РјСѓ СЃРµ РІРёРґ iĭ s-a fakut albĭață în nainća uoki

белити (gl. p. ref.) — albi /albi/
— žРµРЅР° бели платно (техником трљања Рё млаćења, или РЅР° вљавици) muĭarĭa albĭașće pînḑa

белити (gl. p.) — beļi /beli/
— РѕРЅР° је РЅР° реци РѕРґ јутрос, бели платно ĭa ĭe la rîu đi đesńață, beļiașće pînḑa

беличаст (prid.) — albiśuos /albicios/
— белиčаста је свака јако светла боја: светло плава, светло зелена ... albiśuasă ĭe tuata farba kare mult baće-n alb: vînît albiśuos, vĭarđe albiśuos ... [Por.]

беличасто (prid.) — albuț /albuţ/
— стави мало белиčасте Сѓ канту СЃР° плавом бојом, РґР° СЃРµ мало просветли, јер је та плава прејака măĭ puńe kîta albuță în kanta-ĭa ku farbă vînîtă, sî sa đeșkidă kîta, kî ĭe vînîta-ĭa prĭa tare [Por.]

Белкица (i. ž.) — Baluță /Băluţă/
— Белкица, умиљата овца СЃР° слатким млеком Baluță, uaĭe blîndă ku lapće dulśe [Hom.]

белмуж (i. m.) — balmiș /balmoș/
— белмуž СЃРµ једе РґРѕРє је РІСЂСѓć balmișu sî manînkă pîn ĭe ferbinće [Crn.]

белмуж (i. s.) — balmuș /balmuș/
— белмуž је била највеćР° пастирска посластица balmușu a fuost măĭ mare dulśață pîkurarĭaskă [Por.]

бело (prid.) — alb /alb/
— бела боја farbă albă

белутак (i. ž.) — bauță /beuţă/
— РІРѕРґР° је пресуšРёР»Р°, Р° Сѓ потоку СЃСѓ остали само облуци apa a sakat, da-n ogaș a ramas numa bauț [Crn.]

бељика (i. m) — albĭaće /albeţ/
— бељика РЅР° краствцу albĭaće la krastavĭaće [Crn.]

бео (prid.) — ăl /băl/
— светло плав vînît bîăl

Београд (i. m.) — Biļigrad /Belgrad/
— Р±РёРѕ сам Сѓ Београду само једном am fuost în Biļigrad numă odată

беоњача (i. m) — albîăț /albul ochiului/
— закрвавила ти СЃРµ беоњаčР° țĭ s-a sînźarat albîățu uokĭuluĭ [Crn.]

берићет (i. m.) — berekĭet /berechet/
— РѕРІРµ РіРѕРґРёРЅРµ је СЂРѕРґ Р±РёРѕ добар ćimpo-sta a fuost berekĭetu bun

берићет (i. s.) — ponou /ponov/
— РіРѕРґРёРЅР° је била СЃСѓšРЅР°, Рё дала је слаб СЂРѕРґ anu a fuost săkuos, șî a dat slab ponou

бесмислица (i. ž.) — bazakua /prostie ?/
— РјРЅРѕРіРѕ сам СЃРµ Р·Р°čСѓРґРёРѕ кад сам čСѓРѕ ту бесмислицу mult m-am mirat kînd am auḑît bazakuana-ĭa

бесниче (i. ž.) — gura-lupuluĭ /gura-lupului/
— бесниčРµ је биљка СЃР° цветом који СЃРµ људима čРёРЅРё РґР° лиčРё РЅР° разјапљена РІСѓčја уста gura-lupuluĭ ĭe buĭađe ku fluarĭe kare la lume iĭ sa-mpare kî samînă la gura lupuluĭ kaskată [Por.]

бестрага (pril.) — estrîga /bestrâga/
— отиšР°Рѕ је бестрага, РёР·РіСѓР±РёРѕ РјСѓ СЃРµ траг s-a dus bĭestrîga, i-s-a pĭerdut đin urmă

бећар (i. m.) — bekĭar /becher/
— Р±РёРѕ је болеšС™РёРІ, Рё није могао РґР° СЃРµ РѕžРµРЅРё, остао је, СЃРёСЂРѕРјР°, Р±Рµćар, стари момак, Рё тако је Рё СѓРјСЂРѕ, неоžРµСљРµРЅ a fuost bulnaviśuos, șî n-a putut sî sa însuare, a ramas, saraku, bekĭar, baĭat batrîn, ș-așa șî a do murit, ńinsurat

бешика (i. ž.) — bĭeșî /bășică/
— имао је камен Сѓ Р±РµšРёС†Рё avut pĭatră-n bĭeșîkă

бзз (uzv.) — bîz! /bâz/
— Рїčела „Р±Р·” овамо, „Р±Р·” онамо, лети РѕРґ цвета РґРѕ цвета albina „bîz” koļa, „bîz” koļa, zbuară đi la fluarĭe la fluarĭe [Por.]

бибати се (gl. p. ref.) — bibăi /dârdâi/
— погледај како РјСѓ СЃРµ тресе сало РЅР° стомаку kată kum iĭ bibăĭe slańină pră burtă [Hom.]

биво (i. m.) — biul /bivol/
— Р±РёРІРѕ мало једе, али је слаб Р·Р° РІСѓčСѓ biulu puțîn manînkă, ama ĭe muaļe la tras

Бигар (i. m.) — Bigăr /Bigăr/
— идем РЅР° Бигар РїРѕ РІРѕРґСѓ ma duk la Bigăr dupa apă [Hom.]

бик (i. m.) — bik /bic/
— Р±РёРє је грло остављено Р·Р° приплод, Р° РІРѕ је СѓšС‚ројен Рё остављен Р·Р° РІСѓčСѓ biku ĭe vită lasată đi pripluod, să gońaskă vaśiļi, da buou ĭe skopit șî lasat đi tras în žug

билет (i. m.) — beļet /bilet/
— идем Сѓ месну канцеларију РґР° извадим пасоš Р·Р° краву, јер је сутра терам РЅР° пијацу ma duk să skuot beļetu la kînțalare, kă mîńe mîn vaka la pĭaț

Билизворца (i. ž.) — Biļizvuorța /Bilizvorţa/
— Сѓ Билизворци žРёРІРµ ДурлиćРё, РљСЂР°čСѓРЅРѕРІРёćРё Рё РљСЂРёšР°РЅРѕРІРёćРё la Biļizvuorța traĭesk Durluońi, Kraśuńeșći șî Krișańi

било ко (zam.) — fiĭekare /fiecare/
— РјР° нек РґРѕđРµ било РєРѕ, није РјРµ Р±СЂРёРіР° ma sî vină fiĭekare, nu mi sa pasă [Por.]

биљка (i. ž.) — buĭađe /buiede/
— РєРѕРґ нас људи сакупљају биље, СЃСѓšРµ РіР° Рё продају задрузи la nuoĭ lumĭa adună la buĭeḑ, ļi uskă șă ļi vind la zadrugă

Бинђеско (i. m.) — Binđesku /Bingescu/
— најстарији Бинđеско Рѕ РєРѕРјРµ СЃРµ Р·РЅР° РґР° је РґРѕšР°Рѕ РёР· БоšСљР°РєР°, је Коста Бинđеско al măĭ batrîn Binđesku đi kare sa șćiĭe kî ar vińit đin Bușńag, ĭe Kosta Binđesku [Buf.]

бирати (gl.) — aļeźa /alega/
— РЅРµ РјРѕžРµРјРѕ бирати РѕРЅРѕ šС‚Рѕ нам СЃРµ СЃРІРёđР°, РІРµć узимамо РѕРЅРѕ šС‚Рѕ нам дају nu pućem aļeźa aĭa śe ńi plaśe, numa luvăm aĭa śe ńi dau [Crn.]

биров (i. m.) — birou /birău/
— СЃРІРµ РґРѕ после ослобоđења (ИИ СЃРІ. рат), постојао је сеоски Р±РёСЂРѕРІ, кад је требало Р·Р±РѕРі РЅРµčега РґР° СЃРµ људи РѕРєСѓРїРµ Сѓ селу, РѕРЅ СЃРµ пењао РЅР° РІСЂС… Р±СЂРґР°, Рё оданде рикао као Р±РёРє РЅР° СЃРІРµ čетири стране pănă dupa oslobođeńe, a fuost birou satuluĭ, kînd a trăbuit pintru śuava lumĭa sî sî aduńe-n sat, ĭel a ĭeșît în vîru śuośi, șî đ-akolo a zberat ka buou în tuaće patru părțîļi

бирош (i. m.) — Biriș /biriș/
— БириšРѕРІ alu Biriș

бисага (i. m.) — bisag /bisagă/
— Сѓ бисагама СЃСѓ носили свакакву СЂРѕР±Сѓ, РѕРґ РѕРґРµćРµ РґРѕ хране; РѕРЅРµ СЃСѓ имале преклопац, којим СЃСѓ СЃРµ затварале, РґР° СЃРµ товар РЅРµ Р±Рё РїСЂРѕСЃСѓРѕ ku bisaźi a dus fiĭekare marfă, đi la înbrîkamînt, pănă la mînkare; ĭaļe avut kapak, ku kare s-a-nkis đisupra, sî nu sa vĭarsă tovaru

бисага (i. m.) — đisag /desag/
— напунио је бисаге žРёС‚РѕРј, бацио РёС… РЅР° РєРѕСљР°, Рё однео РЅР° воденуцу a umplut đisaźi ku grîu, ļ-a pus pi kal șî s-a dus ku ĭiĭ la muară [Por.]

битанга (i. m.) — apaș /apaș/
— такву битангу јоš није видео свет РґРѕ сада, лаžРµ Рё краде РєРѕ РЅРёРєРѕ așa apaș n-a măĭ vaḑut lumĭa pănă akuma, minće șă fură ka ńima [Por.]

бити (gl. n.) — fi /fi/
— РјРѕžРµ бити, или РЅРµ бити va fi, nu va fi

бити (се) (gl. p. ref.) — baća /bate/
— туčРµ своје дете baće kopilu luĭ

бич (i. m.) — biś /bici/
— везах каиšРёć Р·Р° šС‚ап, Рё направих Р±Рёč ļagaĭ kuralușa đi bĭt șî fakuĭ biś [Crn.]

Бкић (i. m.) — Bî /bîcă/
— БкиćРё СЃСѓ потомци неког Марка РЎСѓСЂРѕСљР°, čији је СѓРЅСѓРє, РїСЂРёčР° СЃРµ, мајци тепао "Р±РєР°" кад је Р±РёРѕ мали Bîkuońi sînt fir đin vrun Marku Suruoń, alu kare ńepuot, śkă, ĭa ḑîs „bîkă” la mumî-sa kînd a fuost mik

благо (i. ž.) — bla /blagă/
— стока је велико благо Р·Р° сељака vićiļi sînt mare blagă đi saćień [Por.]

благо (uzv.) — blagu /blagă/
— благо теби, СЃР° толико деце blagu đi ćińe, ku atîța kopiĭ [Por.]

Благовести (i. ž.) — Blîgoveșćana /Blagoveștenie/
— према РїРѕРїРѕРІСЃРєРѕРј календару, тог дана је БоžС˜Р° Мати дознала РґР° је трудна pi kîļindarĭu popĭesk, în ḑîua-ĭa Maĭka Duomnuluĭ auḑît kî ĭe-nkarkată [Por.]

Благојеви (i. m.) — Blaguĭuońi /Blagoi/
— Вануца, Здравко Рё Милан СЃСѓ били Благојеви СЃРёРЅРѕРІРё, РїР° РёС… зато Р·РѕРІСѓ Благојеви Vanuță, Zdrauku șî Milan a fuost kopiĭi lu Blagu, șî đi aĭa îĭ kĭamă Blaguĭuońi [Crn.]

благословен (prid.) — blîgoslovit /blagoslovit/
— РґР° Р±СѓРґРµ лек благословен, РѕРґ мене, Рё РѕРґ Мајке РџСЂРµčисте (Сѓ басми) sî fiĭe ļaku blîgoslovit, đi la mińe, șî đi la Maĭka Prĭastîśe [Por.]

благословити (gl. p.) — blîgoslovi /blagoslovi/
— благословио РјРµ је РґР° кренем РЅР° РїСѓС‚ ma blîgoslovi sî pļek la drum

блажен (prid.) — blažîn /blajin/
— РЅРµžРЅР° као цвет blažînă ka fluarĭa

блатиште (i. s.) — morśila /mocirlari/
— РІРѕРґР° СЃРµ повукла, Рё остало је само једно РѕРіСЂРѕРјРЅРѕ блатиšС‚Рµ s-a tras apa, ș-a ramas numa un morśilarĭ boznakît [Por.]

блатњав (prid.) — morśiluos /mocirlos/
— пао је Сѓ бару, Рё РґРѕšР°Рѕ РєСѓčРё сав блатњав a kaḑut în baltă, ș-a veńit la kasă tuot morśiluos [Por.]

блато (i. ž.) — morśi /mocirlă/
— деца улазе обувена Сѓ РєСѓćСѓ, Рё СѓРЅРѕСЃРµ блато РЅР° опанкама kopiĭi tună în kasă înkalțaț, șî duk morśilă pi opinś

бленути (gl.) — bļezńi /bleojdi/
— РЅРµ буљи толики Сѓ čовекову žРµРЅСѓ, јер ćРµ ти сломити кости nu bļezńi atîta în muĭarĭa uomuluĭ, kă-ț frînźe uasîļi [Por.]

блесав (prid.) — șukĭat /șucheat/
— блесав čовек, простак, РіРѕРІРѕСЂРё глупости, РЅРµ Р·РЅР° Р·Р° себе uom șukĭat, prostavĭelă, vorbĭașće naĭurļa, nu șćiĭe đi ĭel [Por.]

блесавко (i. ž.) — șukĭatu /șucheatură/
— ухватила СЃРµ СЃР° неком блентом РѕРґ РјРѕРјРєР°, Рё побегла РѕРґ родитеља s-a luvat dupa o șukĭatură đi baĭat, ș-a fuźit đi la parinț [Por.]

близак (prid.) — apropiĭat /apropiat/
— кола СЃСѓ била остављена близу увале, РїР° СЃСѓ склизнула Рё претурила СЃРµ karu a fuost apropiĭat đi borugă, ș-aluńikat șî s-a răsturnat

близанац (i. m.) — źemanar /gemănar/
— РѕРЅ Рё брат СЃСѓ близанци ĭel ku fraći-su sînt źemanarĭ

Близна (i. ž.) — izńa /Bliznă ?/
— Близнак, čовек РёР· Близне Blizńan, uom đi la Bļizńe

близнак (prid.) — źamîn /geamăn/
— РёРјР° РґРІР° брата близнака are doĭ fraț đi źamîn

Близнанац (i. ž.) — bļizńan /bliznean/
— Близнанац је čовек који žРёРІРё Сѓ Близни, највеćем засеоку села Р СѓРґРЅР° Глава bļizńan ĭe uom kare traĭașće în Bļizńe, al măĭ mare kotun a satuluĭ Arnaglaua [Por.]

Близњанка (i. ž.) — bļizńa /blizneană/
— Близњанка је žРµРЅСЃРєР° РѕСЃРѕР±Р° РёР· Близне, највеćег засеока влаšРєРѕРі села Р СѓРґРЅР° Глава bļizńană ĭe famĭaĭe muĭerĭaskă đi la Bļizńe, đin kotunu al măĭ mare a satuluĭ rumîńesk Arnaglaua [Por.]

близу (pril.) — apruape /aproape/
— близу сто, РѕРєРѕ стотину apruape la o sută

бљуда (i. m.) — id /blid/
— олизао РјРё је СЃРІРµ бљуде mĭ-a ļins tuaće bļiduriļi [Hom.]

бљутав (prid.) — bolobuok /inspid ?/
— бљутава РІРѕРґР° apă bolobuokă [Hom.]

Бобови (antr.) — Buambă /boambă/
— Јована Бобова умрла је одавно Ĭovana lu Buambă a murit đemult

Бобој (i. m.) — Bobuoĭ /Boboia/
— Бобојевиć је презиме потомака некога Бобоја Boboĭuoń ĭe poļikra-lu ńepuoțî alu vrun Bobuoĭ

Бобонешти (i. m.) — Bobońeșći /Bobonești/
— БобонеšС‚Рё имају РєСѓćСѓ поред РњРѕСЃРєРѕРІСЃРєРѕРі пута Bobońeșći au kasă lîngă Drumu muskaļesk [Crn.]

бог (i. m.) — dumńeḑîu /dumnezeu/
— омладина РІРёšРµ РЅРµ верује Сѓ Р±РѕРіР° ćińerișu nu măĭ krĭađe-n dumńeḑîu [Por.]

богаљ (prid.) — șovîrnuog /șovârnog/
— играо СЃРµ Р±РѕРјР±РѕРј која је остала РёР·Р° рата, Р±РѕРјР±Р° је пукла, покидала РјСѓ је РЅРѕРіСѓ Рё РѕРЅ је СЃРІРµ РґРѕ смрти Р±РёРѕ богаљ s-a žukat ku buamba ś-a ramas dupa rat, buamba a pokńit, ĭ-a rupt piśuoru șî ĭel pănă la muarće a fuost șovîrnuog [Por.]

богат (prid.) — avut /avut/
— богат је čовек који РёРјР° велико имање avut ĭe uom kare are moșîĭe mare [Por.]

богдапрост (uzv.) — bogdapruost /bogdaproste/
— без „богдапроста” покојник РЅР° РѕРЅРѕРјРµ свету РЅРµ РїСЂРёРјР° РЅРёšС‚Р° РѕРґ РѕРЅРѕРіР° šС‚Рѕ РјСѓ žРёРІРё намењују РЅР° РґР°ćРё fara bogdapruost al muort pi lumĭa-ĭa nu primĭașće ńimika đin aĭa śe-ĭ dau aĭ viĭ đi pomană [Por.]

богзнаколки (prid.) — boznakît /boznacât ?/
— РґРѕšР°Рѕ је један огроман čовек a veńit un uom, boznakît đi mare

богме (i. m.) — ău /zău/
— Р±РѕРіР° РјРё, Р±СЂРµ, тако је како ти рекох ḑău, mă, așa ĭe kum îț spusăĭ

Боговина (i. ž.) — Bogovina /Bogovina/
— СЂСѓРґРЅРёРє Сѓ Боговини РїРѕčео је СЃР° радом maĭdanu în Bogovina a înśaput sî lukrĭe în anu 1903. [Crn.]

Боговинац (i. m.) — Bogovĭan /Bogovean/
— јуčРµ је Р±РёРѕ један Боговинац РєРѕРґ нас, РєСѓРїРёРѕ је РІРёРЅРѕ Р·Р° славу ĭerĭ a fuost un Bogovĭan la nuoĭ, a kumparat vin đi prazńik [Crn.]

Богојављање (i. ž.) — Boćaḑă /bobotează/
— РЅР° Богољављење после Р±Сѓđења, РїСЂРІРѕ донесеš РІРѕРґСѓ СЃР° РёР·РІРѕСЂР° la Boćaḑă dupa śe ći skuoļ, măĭ întîń duś apă đi la fîntînă [Por.]

богорадити (gl.) — boskorođi /boscorodi/
— СЃСЂРїСЃРєРё РїРѕРї богоради Р·Р° свој СЂР°čСѓРЅ, РЅР°šРё људи РіР° РЅРµ разумеју РЅРёšС‚Р°, Рё једва čекају РґР° СЃРµ СЃРІСЂšРё слуžР±Р°, РґР° РѕРґСѓ РєСѓćРё puopa-l sîrbăsk boskorođiașće dă trĭaba luĭ, lumńa nuastră no-l înțaļiaźe ńimika, șî abĭa așćiată sî gaćiaskă služba șî sî sa dukă a kasă [Mlava]

бодење (i. m.) — înpuns /înpuns/
— РёРјР° теšРєРёС… празника када није РґРѕРїСѓšС‚ено убадање иглом ĭastă sîrbatuorĭ grĭaļe kînd nu ĭe bun đi înpuns ku aku

бодља (i. m.) — buold /bold/
— РІСЂС… вретена buoldu fusuluĭ [Por.]

бодља (i. s.) — țap /ţep/
— РёšР°Рѕ сам Р±РѕСЃ преко поља, Рё нагазио сам РЅР° један šРёС™Р°Рє am mĭers đeskulț pista kîmp, șî m-am înbrukat într-un țap [Buf.]

бодљаст (prid.) — boldoruos /boldoros ?/
— неравно орање, остале СЃСѓ РєСЂСѓРїРЅРµ РіСЂСѓРґРІРµ РёР·Р° плуга arat boldoruos, a ramas gļiĭ marĭ dupa plug [Por.]

бодљаст (дем.) (prid.) — boldorĭel /boldorel ?/
— једре дојке (метафора Р·Р° девојаčРєРµ РіСЂСѓРґРё) țîțîșuare boldorĭaļe [Por.]

бодљика (i. m.) — țîporaz /?/
— РїРѕžСљРµР»Рё СЃРјРѕ žРёС‚Рѕ, остадоšРµ само бодљике sîśararîm grîu, ramasîră numa țîporază [Crn.]

бодљикав (prid.) — țapuos /ţepos/
— имам семе РїšРµРЅРёС†Рµ, али РіР° РЅРµ Р±РёС… сејао јер РёРјР° РґСѓРіРµ ости, РїР° СЃРµ теšРєРѕ везује Сѓ СЃРЅРѕРїРѕРІРµ am samînță đi grîu, ama nu l-aș samana kî ĭe prĭa țapuos ș-amunkă sî ļagă snuopi [Crn.]

Божић (i. m.) — Kraśun /Crăciun/
— БоžРёć је дан када СЃРµ СЂРѕРґРёРѕ РЅР°š Бог Kraśunu ĭe ḑîua kînd s-a naskut Dumńeḑu al nuostru

божур (i. m.) — bužuor /bujor/
— процветао је пољски Р±РѕžСѓСЂ a-nflurit bužuoru đi pi kîmp

Боја (i. m.) — Buoĭa /Boia/
— Бојини потомци Р·РѕРІСѓ СЃРµ Бојони или БојеšС‚Рё, Р° РЅР° СЃСЂРїСЃРєРѕРј БојиćРё ńepuoțî lu Buoĭa sa kĭamă Boĭuońi or Boĭeșći, da pi srbĭașće Boĭić [Crn.]

бојарски (pril.) — boĭerĭașće /boierește/
— момци СЃСѓ СЃРµ обукли РїРѕ богатаšРєРё baĭațî s-a-nbrakat boĭerĭașće [Crn.]

бојиште (i. ž.) — buoișće /boiște/
— када СЃРµ бавиš црном магијом, Рё треба РґР° РёР·РІСѓčРµš đаволе РёР· РІРѕРґРµ РґР° Р±Рё РёС… негде послао, ти РѕРґРµš РЅР° реку Рё траžРёš грану која бије РїРѕ РІРѕРґРё, Рё РєРѕРґ СљРµ бајеš СЃР° црним РЅРѕžРµРј (Црнајка) kînd lukri ku aĭ rîăĭ, șî trîabe să skuoț draśi đin apă đi să-ĭ trîmĭeț vrunđeva, tu će duś la rîu șî kaț krĭanga kare baće buoișća, șă la ĭa đeskînț ku kuțît ńegru

Бојони (i. m.) — Boĭuońi /Boioni/
— Бојони РёР· Подгорца СЃР° РѕРЅРёРјР° РёР· РћСЃРЅРёćР°, РЅРёСЃСѓ Сѓ сродству Boĭuońi đin Podguorț ku aĭ đin Osńiśa, nu sînt rudă [Crn.]

бокаст (prid.) — borkonat /borcănat/
— црево Р·Р° заливање је задебљано РЅР° једном месту mațu đi udat ĭe borkonat la un luok

боквица (i. ž.) — ļimbauoi /limba-oii/
— боквица је биљка која расте РїРѕ камењару ļimba uoi ĭe buĭađe kare krĭașće pi pomînt petruos

боклук (i. s.) — bukļuk /bucluc/
— РѕС‚čепили цу цев, Рё РёР· СљРµ је куљнула гомила прљавšС‚РёРЅРµ đistupară țaua, șî đin ĭa bîșńi un bukļuk đi imală [Por.]

бол (i. ž.) — durĭarĭe /durere/
— имам неки Р±РѕР» Сѓ стомаку, Рё морам РґР° идем РєРѕРґ лекара am o durĭarĭe la burtă, șî muara sî ma duk la duoktur

Болборош (i. m.) — Bolboroș /Bolboroș/
— Болбороš је јак РёР·РІРѕСЂ Сѓ РєРѕРјРµ РІРѕРґР° кљуčР° као кад СЃРµ РєСѓРІР° Сѓ лонцу Bolboroș ĭe izvor tare, în kare bolborosășťe apa ka kînd fĭerbe în uoală [Kmp.]

болботина (i. ž.) — bolboći /bolbotină/
— као РєСЂРѕР· сан памтим РґР° СЃСѓ стари помињали некакву травку „болботину”, али нисам упамтио таčРЅРѕ која је ka pin vis țîn minće kî vorbĭa aĭ batrîń đi vro ĭarbă bolboćină, ama n-am luvat la kap baš kare ĭe

болест (i. m.) — bua /boală/
— падавица, епилепсија buala rîa

болест (i. ž.) — bećažîĭe /betegie/
— РѕСЃРµćР° болест Сѓ ногама sîmće bećažîĭe în piśuarĭe

болестан (prid.) — bolnau /bolnav/
— РјРЅРѕРіРѕ је болестан bolnau rîău

болестан (prid.) — bećag /beteag/
— РїРѕšС‚апа СЃРµ јер РіР° боли РЅРѕРіР° mĭarźe în bît kî ĭe bećag đi un piśuor

болети (gl. bezl.) — durĭa /durea/
— толико РјРµ боли глава РґР° РЅРµ РІРёРґРёРј РЅРёšС‚Р° atîta ma duarĭe kapu đi nu vîăd ńimika [Crn.]

болешљив (prid.) — bolnaviśuos /bolnăvicios/
— болеšС™РёРІ РѕРґ СЂРѕđења bolnaviśuos đin kopilariĭe

болештина (i. ž.) — boļeșńiță /boleșniţă/
— захватила је нека болеšС‚РёРЅР° СЃРІРµ људе Сѓ селу s-a pus o boļeșńiță pi tuată lumĭa în sat

болештина (i. s.) — bićeșug /beteșug/
— Р·Р° време рата, поред РґСЂСѓРіРёС… РјСѓРєР°, čесто СЃСѓ народ захватале Рё РјРЅРѕРіРµ теšРєРµ болеšС‚РёРЅРµ đi vrĭama đi rat, pi lînga alće nakazurĭ, đes s-a pus pi lumĭe șî mulće bićeșugurĭ grĭaļe

боловати (gl. n.) — boļi /boli/
— болује РѕРґ теšРєРµ болести boļașće đi buală grĭa

бољар (i. m.) — boĭa /boier/
— РјРЅРѕРіРё СЃСѓ Власи побегли РёР· ВлаšРєРµ Р·Р±РѕРі бојарског зла mulț rumîń a fuźit đin Rumîńiĭe, đi rău boĭerilor [Por.]

бољарски (prid.) — boĭarĭesk /boieresc/
— РїСЂРёčало СЃРµ РґР° СЃСѓ РЅР°šРё Сѓ ВлаšРєРѕС˜ žРёРІРµР»Рё Сѓ земиницама, Р° РґР° СЃСѓ бољарске РєСѓćРµ биле саграđене РѕРґ камена s-a puvestît kă aĭ nuoștri în Rumîńiĭe a trait în borđiĭe, da kîășîļi boĭarĭeșć a fuost fakuće đin pĭatră [Crn.]

Бољевац (i. m.) — Buļuoț /Bulioţ/
— Бољевац РёРјР° РѕРєРѕ čетири хиљаде становника Buļuoțu arĭe vro patru miĭ đi inș [Crn.]

Бољевчанин (i. m.) — Boļeviśan /Bolevicean ?/
— Бољевац је мала вароš, јер Сѓ њему žРёРІРё мало Бољевčана Buļuoțu ĭe oraș mik, k-în ĭel traĭesk puțîń Boļeviśań [Crn.]

Бољетин (i. m.) — Buļećin /Bulecin/
— Сѓ Бољетину žРёРІРµ РґРІРµ врсте Влаха, једни РіРѕРІРѕСЂРµ РЅР° „РїСЂă”, Р° РґСЂСѓРіРё РЅР° „РїРё” in Buļećin traĭesk duauă fuarme dă rumîń, uńi vorbĭesk la „pră”, da uńi la „pi”

бољка (i. ž.) — durimĭe /durime/
— спопала РјРµ нека теšРєР° бољка s-a pus pi mińe o durimĭe grĭa [Por.]

бољка чанга (i. ž.) — śangă /ceanga/
— која је бољка била čанга, данас готово РЅРёРєРѕ РЅРµ Р·РЅР° śe buală a fuost śanga, astăḑ gata ńima nu șćiĭe [Por.]

Бондок (i. m.) — Bonduok /bondoc/
— имам имање РЅР° Бондоку, место је РґРѕР±СЂРѕ Рё равно am moșîĭe la Bonduok, luok ĭe bun șî poļažńik [Por.]

бора (i. m.) — krieț /creţ/
— СЃСѓРєСљР° СЃР° густим наборима звала СЃРµ „крецан” suknă ku krĭețurĭ đasă sa kĭemat „krețan”

бора (mn. zbîrśiturĭ) — zbîrśitu /zbârcitură/
— млада žРµРЅР°, Р° РїСѓРЅР° Р±РѕСЂР° РѕРєРѕ Рѕčију muĭare ćinîră, da pļină đi zbîrśiturĭ pi lînga uokĭ

бордо (prid.) — buordă /bordo/
— обојила сам РїСЂРµđСѓ Сѓ тамноцрвено am farbuit tuortu în buordă

Борђани (i. m.) — Borđuońi /Bordeni/
— Павле Борđан Pau Borđan [Crn.]

борик (i. m.) — brađet /brădet/
— РёšР»Рё СЃРјРѕ Сѓ Р±РѕСЂРѕРІСѓ šСѓРјСѓ РїРѕ мертеке Р·Р° РєСѓćСѓ am fuost în brađet dupa mrtaś đi kasă [Crn.]

бориндеу (i. s.) — borîndîău /borândău/
— нема Р±РѕžРёćРЅРѕРі СЂСѓčРєР° без бориндеуа prînḑu kraśunuluĭ nu sî faśe fîră borîndău [Crn.]

боровница (i. ž.) — kokĭa /coacăză/
— боровнице СЃСѓ Сѓ Мајданпеку расле РЅР° једном Р±СЂРґСѓ Сѓ близини насеља kokĭază la Măĭdan a dat pi o śokă aprope đi oraș

Боровњак (i. m.) — Kokazar /cocăzar/
— Коказар је било Р±СЂРґРѕ Сѓ Мајданпеку, РїСѓРЅРѕ боровница Kokazar ar fost o śokă în Măĭdan, pļină đi kokĭază

боршч (i. s.) — buo /borș/
— Р±РѕСЂšč је била čРѕСЂР±Р° РѕРґ šС™РёРІР°: кад šС™РёРІРµ РїСЂРѕРІСЂСѓ Сѓ каци, СѓР·РјРµ СЃРµ РѕРЅР° РєРѕРјРёРЅР° Рё РїСЂРѕРјРµšР° СЃРµ заједно СЃР° РєРѕščицама Рё СЃР° СЃРІРёРј, посоли СЃРµ Рё једе СЃР° РєР°čамаком buorśu a fuost ḑamă đi pruńe đi tuamnă: kînd fĭerb pruńiļi în śubăr, sa ĭa komina-ĭa sa mĭastîkă ku uasă ku tuot, sa sarĭaḑă, șî sa manînkă ku koļașa [Por.]

бос (prid.) — đisku /desculţ/
— Сѓ време СЃРІРёСљСЃРєРёС… опанака, људи СЃСѓ целог лета РёšР»Рё Р±РѕСЃРё în vrĭamĭa lu opinś đi puork, tuata vara lumĭa a mĭers điskulță [Por.]

Босани (i. m.) — Bosańi /Bosă/
— Драги Босан је Р±РёРѕ виолиниста Dragu Bosan a fuost lautarĭ [Crn.]

Босијокани (i. m.) — Busuĭokuońi /Busuioceanu/
— Босијокани РёР· Букова СЃСѓ прекрšС‚ени РЅР° СЃСЂРїСЃРєРѕРј "Лазаревиć" Busuĭokuońi đin Bukuva sînt proboćeḑaț pi srbĭașće „Lazarević" [Crn.]

босиљак (i. m.) — bîsîĭuok /busuioc/
— мајка бере босиљак muma kuļaźe bîsîĭuok [Hom.]

босиљак (i. s.) — busuĭuok /busuioc/
— струк босиљка fir đi busuĭuok

Босиљка (i. ž.) — Busuĭuaka /Busuioaca/
— према биљци босиљка, некада СЃСѓ РјРЅРѕРіРёРј девојčицама РєСѓРјРѕРІРё давали имена Босиљка dupa buĭađe busuĭuok, đemult la mulće fĭaće nașî a dat nume Busuĭaka [Por.]

Босиљка (i. ž.) — Bosîlka /Bosâlca/
— уместо „Бусујуаке”, посрбљени Власи СЃСѓ девојčицама давали имена „Босиљка”, али СЃСѓ је звали „Бослка” în luok đi Busuĭaka, rumîńi sîrbizaț ĭ-a pus la fĭaće nume „Bosiljka”, da a strîgato „Bosîlka” [Por.]

босоног (prid.) — điskulțat /desculţat/
— РЅРµćСѓ РґР° Сѓđем јер сам Р±РѕСЃ, Р° РїСЂРѕšР°Рѕ сам РєСЂРѕР· неко блатиšС‚Рµ, РїР° СЃРµ бојим РґР° ćСѓ ти испрљати РїРѕРґ nu vrĭeu să tun, kă mis điskulțat, d-am trĭekut pin ńișći morśilarĭ, șî ma ćĭem k-ăț im puodu

бости (gl. p. ref.) — înpunźe /împunge/
— РІРѕ је питом, РЅРµ Р±РѕРґРµ, Р° проклети ован Р±РѕРґРµ РёР· потаје, СЃ леđР° buou blînd, nu-npunźe, da pîrdańiku đi berbĭek înpunźe ku furișu, đi la șîaļe

Боћон (i. m.) — Boćuon /Bocion/
— названи СЃСѓ БоćРѕСљРё јер СЃСѓ имали затупасто лице ĭ-ar ḑîs Boćuoń kă ar fost fakuț pi bot

бр! (uzv.) — bîr /bîr/
— Р±СЂ-Р±СЂ! РґРѕđРё, белка, РґРѕđРё! bîr-brr! na baluța, na! [Por.]

брада (i. ž.) — barbă /barbă/
— šРёС™Р°С‚Р° брада barbă askuțîtă

брадавица (i. m.) — ńiźel /negel/
— брадавица СЃРµ најлакšРµ леćРё СЃРѕРєРѕРј РѕРґ траве која СЃРµ Р·РѕРІРµ СЂСѓСЃР° ńiźelu măĭ ļesńe sa ļekuĭe ku lapćiļi lu ĭarbă kare o kĭamă peśinźină [Por.]

брадавица (i. s.) — sfîrk /sfârc/
— брадавица је РІСЂС… žРµРЅСЃРєРµ дојке sfîrk ĭe vîru țîțî muĭerĭeșć [Crn.]

брадат (prid.) — barbuos /bărbos/
— брадат јер žР°Р»Рё barbuos kî žaļașće

брадва (i. ž.) — bardă /bardă/
— брадва је једноруčРЅР° секира, посебно РёР·СЂР°đена Р·Р° тесање дрвета barda ĭe sakurĭe đ-o mînă, adîns fakută đi śopļit la ļiamńe [Por.]

бразда (i. ž.) — brĭazdă /brazdă/
— кад РѕСЂРµš стоком, Рё кад ти плуг РёСЃРєРѕčРё РёР· бразде Р·Р±РѕРі тврде земље, онај непоорани део РЅР° РґРЅСѓ бразде Р·РѕРІРµ СЃРµ јарац kînd arĭ ku vićiļi, șî kînd plugu-ț sîare đin brĭazdă, kî ĭe pomîntu tare, loko-la ńiarat în fundu brîažđi, sa kĭamă pîrś

бразда (i. ž.) — dî /dâră/
— РІРёРґРё СЃРµ бразда РЅР° путу којим је РІСѓčено РґСЂРІРѕ sî vĭađe dîră în drum pi unđe ĭe tras ļiemnu [Crn.]

браздаст (prid.) — brĭezdat /brăzdat/
— колски РїСѓС‚ РЅР° кулми је сав браздаст РѕРґ РІРѕРґРµ која је текла после РєРёšРµ, као РґР° је изоран плугом drumu đi kar pi kulme ĭe tuot înbrĭezdat đi apă, kare a kurs dupa pluaĭe, parke ĭe arat ku plugu [Por.]

браздати (gl. p.) — brăzdui /brăzdui/
— земља је тврда као камен, РЅРµćРµ РјРѕćРё лако РґР° СЃРµ избразда pomîntu ĭe tare ka pĭatra, no sî sa puată brăzdui ļesńe [Por.]

бранити (gl.) — apara /apăra/
— брани децу РѕРґ паса apîră kopiĭi đi kîń

бранити (gl.) — apăra /apăra/
— узалуд СЃРµ брани, РєСЂРёРІ је РѕРґ како СЃРµ СЂРѕРґРёРѕ đi źaba sa apîră, đe vină ĭe đi kînd s-a naskut [Por.]

Бранко (i. m.) — Branku /Brancu/
— РёРјРµ Бранко даје презиме Бранковиć nume Branku dă poļikră Brankuońi

Бранкови (i. m.) — Brankuońi /Brancovici/
— ĐРѕСЂđРµ Бранков је Р±РёРѕ добар фрулаš, Рё лепу је свирао „ропоту” Giță lu Branku a fuost fluĭeraș bun, șî frumuos a ḑîs ruopîta [Crn.]

братимити се (gl. p. ref.) — fîrtațî /fârtaţi/
— питао РјРµ је РґР° СЃРµ побратимимо, али мени није било Р±Р°š РїРѕ вољи, РїР° СЃРјРѕ тако остали само РґРІР° познаника m-a-ntrabă sî ma fîrtațîăsk ku ĭel, ama miĭe nu-nd-o fi pi vuoĭe, ș-așa am ramas numa ka duoĭ kunoskuț [Por.]

брвнара (i. ž.) — bîrnarĭață /bârnăreaţă/
— РєСѓćР° брвнара СЃР° тремом kasă bîrnarĭață ku ćindă

бргљез (i. m.) — țîkļiaće /ţiclete/
— бргљез је мала птица СЃР° РґСѓРіРёРј кљуном Рё плавим перјем, прави СЂСѓРїСѓ Сѓ дрвету Рё Сѓ тој СЂСѓРїРё прави гнездо țîkļiaće ĭe pasîrĭe mikă, ku ćiku lung șî ku pĭańe vînîće, faśe gaură în ļiemn șî-n gaura-ĭa faśe kuĭb [Por.]

брдар (i. m.) — spatar /spătar/
— Р±СЂРґРѕ није могао РґР° направи било РєРѕ, било је људи који СЃРµ бавили само тиме; звали СЃСѓ СЃРµ брдари, Рё продавали СЃСѓ Р±СЂРґР° РёРґСѓćРё РѕРґ РєСѓćРµ РґРѕ РєСѓćРµ spata n-a șćut fiĭe kare să fakă, a fuost uamîń kare adîns a fakut numa la spĭaće; s-a kĭemat spatarĭ, șî a vindut spĭaćiļi mĭergînd ku ĭaļe đi la kasă la kasă [Por.]

брдашце (i. ž.) — śokiță /ciochiţă ?/
— СЃРІСѓРґ равница докле поглед СЃРµžРµ, РЅРёРіРґРµ РЅРё Р±СЂРґР°šС†Рµ РґР° СЃРµ РІРёРґРё đarîndu luok poļažńik kît vĭeḑ ku uoki, niś unđe ńiś o śokiță sî sa vadă [Por.]

брдило (i. ž.) — brîglă /brâglă/
— Сѓ брдило разбоја уметнуто је Р±СЂРґРѕ, РєСЂРѕР· које пролази РѕСЃРЅРѕРІР° în brîgļe alu razbuoĭ ĭe pusă spata, pin kare trĭaśe urḑala [Por.]

брдо (i. ž.) — spa /spată/
— Р±СЂРґРѕ је čРµšР°С™ СЃР° дреновим зупцима, танким Рё густим, РєСЂРѕР· који пролазе нити РѕСЃРЅРѕРІРµ, Рё који је стегнут брдилом РґР° Р±Рё могао РґР° набија потку Сѓ РѕСЃРЅРѕРІСѓ spată ĭe pĭapćin ku đinț đi kuorn, supțîrĭ șî đieș, pin kare trĭek źîțîļi lu urḑală, șî kare sînt strînsă-n brîgļe đi sî puată sî bată baćala în urḑală [Por.]

брдо (i. ž.) — śua /cioacă/
— отиšР°Рѕ је РЅР° Р±СЂРґРѕ СЃР° стоком s-a dus la śuakă ku vićiļi

брдовит (prid.) — đaluruos /deluros/
— Сѓ целом РїРѕСЂРµčРєРѕРј крају земља је брдовита în tuot țînutu porĭeśi pomîntu ĭe đaluruos [Por.]

бре (uzv.) — //
— РєСѓРґР° РґР° РїСЂРѕđем данас, Р±СЂРµ? pă unđe să trĭek az, bă? [Rom.]

брег (i. m.) — đal /deal/
— докле поглед РґРѕРїРёСЂРµ, само брегови, равнице нема РЅРёРіРґРµ ИИ. (Сѓ РёР·СЂ.) kît vĭeḑ ku uoki, numa đalurĭ, nu ĭe luok poļažńik ńiśunđe

брежуљак (i. m.) — dîlm /dâlm/
— РїСЂРµšР°Рѕ је тоčак преко једне РёР·Р±РѕčРёРЅРµ, Рё кола СЃСѓ СЃРµ преврнула a trekut ruata pistă un dîlm, șî karu sî rasturnat [Crn.]

брежуљак (i. s.) — đaluț /deluţ/
— моја РєСѓćР° је РёСЃРїРѕРґ једног Р±СЂРµžСѓС™РєР° kasa mĭa ĭe supt un đaluț [Crn.]

Бреза (i. ž.) — Brĭe /Breza/
— зовемо то место Бреза, јер је голет РїРѕ РєРѕРјРµ расте само РґСЂРІРµćРµ које РЎСЂР±Рё Р·РѕРІСѓ бреза, Р° РјРё Власи мастак (теренски запис, Дурлиć) iĭ ḑîśem la loko-la Brĭeză, kî ĭe o golaĭe, unđe dau numa ļamńe kare sîrbi kĭamă breză, da nuoĭ rumîńi iĭ ḑîśem mastak [GPek]

бреза (i. m.) — mastak /mesteacăn/
— РѕРґ брезе стари СЃСѓ правили полиčицу РЅР° јарму, јер је лако Р° žРёР»Р°РІРѕ РґСЂРІРѕ (Танда) đin mastak aĭ batrîń a fakut faulare la žug, kî ĭe ļiemn ușuor da žîlau [Por.]

бреза (i. ž.) — brĭe /breza/
— бреза је танко РґСЂРІРѕ, РёРјР° белу РєРѕСЂСѓ СЃР° црним пегама brĭeză ĭe ļiemn supțîrĭe, are skuarță albă ku pĭaće ńagre

Брезница (i. ž.) — Brĭezńița /Brezniţa/
— Брезница је влаšРєРѕ село, Сѓ близини ŽР°РіСѓР±РёС†Рµ Brĭezńița ĭe sat rumîńesk, apruape dă Žgobița [Hom.]

Брезничанин (i. m.) — Brĭezńiśĭan /Breznicean/
— Брезниčанин је čовек који žРёРІРё Сѓ Брезници, влаšРєРѕРј селу Сѓ Хомољу Brĭezńiśĭan ĭe uom kare traĭașće-n Brĭezńița, sat rumîńesk în Omuoļ [Hom.]

брекиња (i. m.) — suorb /sorb/
— кад пресеčРµš брекињу, РёР· СљРµ цури теčРЅРѕСЃС‚ црвена као РєСЂРІ kînd taĭ suorbu, đin ĭel mĭarźe ḑama ruoșîĭe ka sînźiļi

бреме (i. m.) — sarśină /sarcină/
— „сарšРёРЅР°” СЃРµ РєРѕРґ нас РєР°žРµ само Р·Р° гомилу лисника, сена или сламе, која СЃРµ СЃРєСѓРїРё Рё РІРµžРµ конопцем, Рё РЅРѕСЃРё РєСѓćРё као храна Р·Р° стоку sarśina la nuoĭ sa ḑîśe numa la gramadă đi frunḑă, đi fîn or đi paĭe, kare sa adună pi sfuară șî sa duśe la koļibă, ka mînkarĭa đi viće

бренер (i. s.) — ek /bec/
— Р·Р°čепио РјРё СЃРµ бренер РЅР° карабитној лампи (Танда) mi s-a astupat bĭeku la lampă đi kîrabit [Por.]

бренер (i. s.) — bren /brener/
— кад СЃРµ запуšРё бренер РЅР° лемпи, čисти СЃРµ једном žРёčицом РѕРґ čелика, танком као длака СЃ главе kînd sa astupă brenu la lampă, sa kurîțâ ku o žîțîșuară đi oțăl, supțîrĭe ka păru đin kap

брест (i. m.) — ulm /ulm/
— брест је РІРёСЃРѕРєРѕ РґСЂРІРѕ СЃР° рапавом РєРѕСЂРѕРІРѕРј, čесто СЃРµ налазе како усамљен расте РїРѕ ливадама, највиšРµ РїРѕ долимама река ulmu ĭe ļemn înalt, ku kuaža rîpuasă, đes sa gasîașće kum krĭașće sîngur în kîmpiĭe, măĭ mult pin văĭ pinga rîurĭ [Por.]

Брестовац (i. m.) — Bresto /Brestovăţ/
— имам сестру удату Сѓ Брестовцу, Р·Р° једног Брестовљанина am suoră mîritată în Brestouț, dupa un bristovĭan [Por.]

Брестовљанин (i. m.) — Brestovĭan /Brestovean/
— Брестовац је поред Бора, РїР° СЃРІРё Брестовљани раде Сѓ Борском СЂСѓРґРЅРёРєСѓ Brestuouțu ĭe lîngă Buor, șî tuoț Brestovĭańi lukră în maĭdanu Buoruluĭ [Crn.]

брз (prid.) — gramńik /gramnic/
— није боловао РЅРё дан, СѓРјСЂРѕ је напрасно n-a ḑakut ńiś o ḑî, a murit gramńik [GPek]

брзак (i. ž.) — rîpeḑî /repezină/
— РЅР° брзацима је РІРѕРґР° плитка la rîpeḑîń ĭe apa skundă

брзо (pril.) — apiđe /repede/
— рекли СЃСѓ РјСѓ РґР° РёРґРµ Р±СЂР·Рѕ, Р° РѕРЅ СЃРµ РІСѓčРµ као магла ĭ-a spus sî mĭargă rîapiđe, da ĭel sa traźe ka śĭața

бријач (i. m.) — briś /brici/
— посекао сам СЃРµ бријаčем m-am taĭat ku briśu [Crn.]

бритва (i. m.) — brśag /briceag/
— бритва СЃР° СЂРѕžРЅР°С‚РёРј корицама brśag ku plasîaļe đi kuorn

бритва (i. ž.) — briptă /briptă/
— додај РјРё бритву РґР° РёСЃРµčем мало хлеба dăm bripta să taĭ kîta pîńe [Hom.]

бритва (i. s.) — bîrșag /briceag/
— бритва је РЅРѕž који РёРјР° корице, Рё који СЃРµ склапа bîrśagu ĭe kuțît kare are plasîaļe, șî sa înkĭaĭe [Por.]

бритва (i. ž.) — sîmśa /sîmcea/
— бритва алатљика је врста РЅРѕžРёćР° СЃР° РѕšС‚СЂРёРј РІСЂС…РѕРј, СѓСЃР°đен Сѓ дрвену РґСЂšРєСѓ, којим СЃРµ Р±СѓšРµ СЂСѓРїРµ РЅР° фрули, опанкама, Рё РЅР° РґСЂСѓРіРёРј стварима Р·Р° РєСѓčРЅСѓ употребу sîmśaua ĭe un fĭeļ đi kuțîćel askuțît la vîr, șî-nțapat în plasîaļe đi ļemn, ku kare sa fak găurļi la fluir, la opinś, la măĭ mulće luază đi kasă [Por.]

бритвар (i. m.) — brśega /cuţitar/
— РЅР° РІР°šР°СЂСѓ сам видео бритваре РёР· Ласова, Врбовца Рё једног РёР· Леновца la panađur am vaḑut brśegarĭ đin Lasuva, đin Grbuouț șî unu đin Ļenuouț [Crn.]

бркање (i. ž.) — bîrkaĭa /bârcâială/
— заврšРёР»Рё СЃСѓ претурање РїРѕ тавану gaćiră bîrkaĭala pin puod [Por.]

бркати (gl.) — bîrkai /bârcâi/
— РєРѕ РјРё то СЃРІРµ Р±СЂРєР° РїРѕ торби ? kare tuot îm bîrkîĭe miĭe pin trastă? [Por.]

бркља (i. s.) — sărśińe /sărciner/
— бркља је врста мердевена, направљена РѕРґ стабла дрвета РєРѕРјРµ СЃСѓ РѕРєСЂР°ćене гране, Рё РїРѕ РєРѕРјРµ СЃРµ пењеš када треба РЅРµšС‚Рѕ РґР° радиš РЅР° РІРёСЃРёРЅРё sărśińerĭu ĭe un fĭeļ đi skară, fakut đintr-un ļiemn lu kare sînt skurtaće krenźiļi, pi kare ći suĭ kînd trăbe să lukri śuava sus

Брлан (i. m.) — Bîrlan /Bîrleanu/
— Благоје Брлан је РґРѕšР°Рѕ РёР· Дебелог Луга Р·Р° зета Сѓ РєСѓćСѓ Сѓ Рудној Глави Blagoĭe Bîrlan a veńit źińirĭe în kasă đin Dîbiļug în Îrnaglaua

брлог (i. s.) — kîrtuog /cârtog/
— брлог је место РіРґРµ спавају РїСЃРё, СЃРІРёСљРµ, курјаци или медведи kîrtuog ĭe luok unđe duorm kîńi, puorśi, lupi or urșî

брлог (i. m.) — brluog /bârlog/
— СЃРІРёРЅРµ припремају леžР°С˜, РёРґРµ лоšРµ време puorśi adună bîrluog, vińe vramĭe rîa

Брлога (i. ž.) — Bîrloaga /Bârloaga/
— БрлоžР°РЅРё РЅРёСЃСѓ Унгурјани, РЅРµ РіРѕРІРѕСЂРµ као Власи СЃР° планине Bîrloğeńi nu sînt ungureń, nu vorbesk ka și rumâńi ďi la munťe

брљ (i. ž.) — kăpiĭa /căpială/
— овца оболела РѕРґ брља заостаје Р·Р° стадом, пасе сама Рё čесто СЃРµ РѕРєСЂРµćРµ Сѓ месту uaĭa bolnauă đe kăpiĭală uđașće đe kîrd, pașće sîngură șî đes sa suśașće în luok

брља (i. ž.) — pîrśua /poșircă/
— брља је ракија која није РЅРё Р·Р° šС‚Р°, готово као пакота pîrśuakă ĭe rakiĭa kare nu ĭe ńiś đe o trĭabă, măĭdo ka șî pakuta [Por.]

брљавити (gl. p. ref.) — kăpiĭa /căpia/
— неколико оваца је РЅР° Р±Р°čији Р±СЂР·Рѕ побрљало, али ветеренира није било Сѓ околини, РїР° СЃСѓ овце липсале kîća uoĭ la baśiĭe a kăpiĭat ĭuta, ama n-a fost mărveńak apruape, șî uoĭļi a ļipsît [GPek]

Брндушани (i. m.) — Brîndușuońi /Brîndușanu/
— Филип БрндуšР°РЅ РёР· Валакоња, имао је РјРЅРѕРіРѕ Рїčела кад је Р±РёРѕ млад Firu Brîndușan đin Vaļakuańa, a avut mulț stupĭ kînd a fuost ćinîr [Crn.]

Брнзани (i. m.) — Brînḑîĭuońi /Brînzan/
— РєСѓćРµ Брнзијона налази СЃРµ Сѓ РєСЂРёРІРёРЅРё РўРёРјРѕРєР°, РЅР° РјРµđРё СЃР° Гамзиградом kîășîļi Brînḑîĭuońilor sînt în konvĭeĭu Ćimuokuluĭ, la otar ku Gînzîgradu [Crn.]

Брњица (i. ž.) — Bîrńița /Bârniţa/
— Брњица је влаšРєРѕ село, било је РЅР° обали Дунава, али када је Дунав преграđен, преселило СЃРµ Сѓ долину реке која СЃРµ исто Р·РѕРІРµ Брњица. Bîrńița ĭe sat rumîńesk, a fuost la marźina Dunări, da kînd a zătońit Dunărĭa, s-a mutat pră vaļa rîuluĭ kare-l kĭamă ĭară Bîrńița. [Bran.

Бродица (i. ž.) — Bruođița /Brodina/
— данас сам Р±РёРѕ Сѓ Бродици, село РЅР° Пеку az am fost în Bruođița, sat pă Pĭek [Rom.]

број (i. s.) — numîr /număr/
— највеćРё број који је моја бака знала Р±РёРѕ је сто măĭ mare numîr kare l-a șćut mamî-mĭa a fuost o sută

бројалица (i. ž.) — numaratu /numărătură/
[Por.]

бројати (gl. p. ref.) — numara /număra/
— РЅР° Р±Р°čији СЃСѓ СЃРµ овце бројале сваке РІРµčери, Сѓ страху РґР° РІСѓРє није појео неку la baśiĭe în tota sara s-a numarat uoiļi, đi frikă k-a mînkat lupi vruna

броћ (i. ž.) — turiță /turiţă/
— Р±СЂРѕćРёРєР° расте РїРѕ žРёС‚Сѓ, РёРјР° ситане čРёčРєРѕРІРµ којима СЃРµ РєР°čРё Р·Р° РѕРґРµćСѓ кад РїСЂРѕđРµš РєСЂРѕР· СљСѓ turița dă pin grîu, are skaĭeț marunț ku kare sa prinđe đi țuaļe kînd trĭeś pin ĭa [Por.]

броћ (mn. porkiț) — porkiță /porchiţă/
— поркица Рё турица је иста биљка porkiță ku turiță ĭe tuot o buĭađe [Por.]

брус (i. ž.) — kuće /cute/
— Р±СЂСѓСЃ Р·Р° РѕРїšС‚рење РєРѕСЃРµ појавио СЃРµ овамо, куповали СЃРјРѕ РіР° РїРѕ продавницама, некада СЃРµ РєРѕСЃР° РѕšС‚рила једним каменом који СЃРµ звао „глаđРµ” kuća đ-askuțît kuasa a ĭeșît înkuaśa, am kumparato pin dugîăĭ, đimult s-a askuțît kuasa ku o pĭatră kare a kĭemato „glađe” [Por.]

брус (i. m.) — brus /brus/
— Р±СЂСѓСЃ Р·Р° РєРѕСЃСѓ brus đi kuasă

Брцани (i. m.) — Brțuońi /Bărţan/
— Јон, Траила Брцана СЃРёРЅ Ĭuon, a lu Trailă Bîrță fiśuor [Crn.]

бршљан (i. ž.) — ĭađiră /iedera/
— Р±СЂšС™Р°РЅ СЃРµ РїСѓžРµРµ СѓР· РґСЂРІРѕ, обавија СЃРµ РѕРєРѕ њега, покрије РіР° СЃРІРµ РґРѕ РІСЂС…Р° Рё РґСЂРІРѕ СЃРµ РЅР° крају РѕСЃСѓšРё, јер РіР° Р±СЂšС™Р°РЅ једе ĭađira krĭașće pi ļiemn, sa-nvăluĭe pi lînga ĭel, ăl kutruapîĭe păn la vîr, șî ļiemnu la urmă sa uskă, kî ĭađira ăl manînkă

буба (i. ž.) — guangă /goangă/


бубамара (i. ž.) — skri /buburuză/
— бубамара је Р±СѓР±Р° јаркоцрвена СЃР° црним пегама РЅР° крилима skrisa ĭe o guangă ruoșîĭe ka fuoku, ku pĭaće ńagre pi ăripĭ

бубањ (i. ž.) — tuo /tobă/
— мали бубањ tuobă mikă

бубрити (gl. p. ref.) — boboći /boboti/
— РґСЂžРёРј овце РЅР° сунци, надам СЃРµ РґР° СЃРµ РЅРµđРµ надувати țîn uoĭļi la suare, ma nadăĭ kă nu sa va boboći [Por.]

бубуљица (i. ž.) — bu /bubă/
— девојčица је РїСѓРЅР° бубуљица fećița ĭe pļină dă bube

бубуљичав (prid.) — bubuos /bubos/
— лепа девојка, али је СЃРІР° бубуљиčава РїРѕ лицу fată frumuasă, ma ĭe tuată bubuasă la firĭe

Бугараш (i. m.) — bugaraș /?/
— Халовљани, ŠРёРїРёРєРѕРІС™Р°РЅРё, Градсковљани Рё Великоизворци СЃСѓ БугараšРё Alovĭańi, Șpikovĭańi, Grațkovĭańi șî Izvorîańi sînt bugaraš [Crn.]

Бугарин (etn.) — buga /bulgar/
— Бугари žРёРІРµ Сѓ Бугарској, али Бугара РёРјР° Рё Сѓ Србији bugari traĭesk în Bugariĭe, ama bugarĭ ĭastă șî-n Srbiĭe [Crn.]

Бугарска (i. ž.) — Bugariĭa /Bulgaria/
— Бугарска је истоčРЅРѕ РѕРґ нас Bugariĭa ĭe la rasarit đispră nuoĭ

бугарски (pril.) — bugarĭașće /?/
— слабо разумем кад РіРѕРІРѕСЂРµ бугарски puțîn înțaļeg kînd vorbĭesk bugarĭașće

бугарски (prid.) — bugarĭesk /bulgăresc/
— тамо СЃРµ РІРёРґРµ бугарске планине, Р° онамо једно бугарско село koluo sî vîăd munțî bugarĭeșć, da koluo un sat bugraĭesk [Crn.]

будала (i. ž.) — buda /budală/
— такву будалу као šС‚Рѕ је РѕРЅ, јоš нисам видео својим РѕčРёРјР° așa budală kum ĭe ĭel, n-a măĭ vaḑut ĭuo ku uokĭi miĭ [Por.]

будаласт (prid.) — budaluos /budalos/
— толико је будаласт кад СЃРµ напије, РґР° немаš šС‚Р° РґСЂСѓРіРѕ, него РґР° Р±РµžРёš РѕРґ њега atîta ĭe đi budaluos kînd sa-nbată, đi n-aĭ altśe, numa să fuź đi ĭel [Por.]

будаласт (prid.) — naroduos /nerodoi/
— леп Сѓ лицу, ал РјСѓ нарав будаласта la fire frumuos, la narau naroduos [Por.]

будалетина (prid.) — tontalău /tontălâu/
— није простак РєРѕ šС‚Рѕ Р±РёРІР°, него једна целцата будалетина nu ĭe prostavĭelă kum să fiĭe, numa un tontalău întrĭeg [Por.]

будан (prid.) — pumeńit /pomenit/
— леžРё будан Сѓ кревету, РЅРµ РјРѕžРµ РґСѓРіРѕ РґР° заспи РѕРґ Р±СЂРёРіРµ ḑaśe pumeńit în pat, nu puaće mult s-aduarmă đi grižă

будити (gl. p. ref.) — pumeńi /pomeni/
— отиšР°Рѕ је РґР° РїСЂРѕР±СѓРґРё раднике, јер је свануло s-a dus să pumeńaskă lukratuori, kî s-a varsat zuoriļi

Будурони (antr.) — Buduruońi /Buduroi/
— отац ДуšР°РЅРєРµ Будуројке Р±РёРѕ је РёР· Валакоња tată Dușanki Buduruańe a fost đen Vaļakuańa

буђење (i. ž.) — đișćeptarĭe /deșteptare/
— теšРєРѕ РјРё пада Р±Сѓđење ујутру grieu îm kađe đișćeptarĭa đimińața [Crn.]

буђење (i. ž.) — pumeńa /pomenire/
— певају петлови, РґРѕšР»Рѕ је време Р·Р° Р±Сѓđење kîntă kokuoșî, ažuns vrĭamĭa đi pumeńală

буздован (i. s.) — buzdugan /buzdugan/
— Рё потегне Милоš буздован, Рё разбије РўСѓСЂčРёРЅСѓ главу (РёР· нар. РїСЂРёРї.) șî traźe Miluș buzduganu, șî ăĭ sparźe kapu la turk

Буја (i. m.) — Buĭa /Buia/
— РѕРґ Бује СЃСѓ БујеšС‚Рё или Бујони, РЅР° СЃСЂРїСЃРєРѕРј Бујиć đin Buĭa sînt Buĭeșći or Buĭuońi, da pi srbĭașće Buĭić [Crn.]

Бујешти (i. m.) — Buĭeșći /Buia/
— СЃРІРё БујиćРё СЃСѓ СЃРµ СЃР° појата преселили Сѓ село tuoț Buĭeșći đi la koļibĭ s-a mutat în sat [Crn.]

букавац (i. m.) — biku-bĭelțî /bou-de-baltă/
— букавац је била нека ала, РјРѕžРµР±РёС‚Рё нека птица, đаво ćРµ знати šС‚Р° је, која је žРёРІРµР»Р° Сѓ Неготинској бари, Рё РЅР°šРё, када СЃСѓ РёšР»Рё Сѓ Крајину РїРѕ РІРёРЅРѕ, јако СЃСѓ СЃРµ бојали, јер је РѕРЅР°, веле, веома СЂСѓžРЅРѕ рикала Сѓ барском čестару, Р° РЅР°šРё РЅРёСЃСѓ знали šС‚Р° је, јер је РЅРёРєРѕ није видео biku-bĭelțî a fuost o ală, puaće-fi vro pasîrĭe, draku va șći śiĭe, kare a trait în Balta ńigoćinuluĭ, ș-aĭ nuoștri, kînd s-a dus la Kraĭna dupa vin, tare s-a ćemut đi ĭa, kî ĭa, śkă, rău urît a zbĭerat đin ćikarișu bĭelțî, d-aĭ nuoștri n-așćut śi ĭe, kă ńima n-amăĭ vaḑuto

Букалаја (i. ž.) — bukalaĭe /bucalaie/
— Букалаја је бела овца СЃР° црном СљСѓšРєРѕРј Bukalaĭa ĭe numiļi kare sa dă la uaĭe albă ku buotu ńegru [Hom.]

букарити се (gl. p. ref.) — bobośi /boboti/
— СЃРІРёСљР° СЃРµ букари када траžРё вепра skruafa sa bobośiașće kînd kată maskur [Por.]

буква (i. m.) — fag /fag/
— РґРѕР±СЂР° је šСѓРјР°, само Р±СѓРєРІРµ расту Сѓ њој padurĭa ĭe bună, numa faź dau pin ĭa [Por.]

буквик (i. s.) — faźiet /făget/
— колико СЃРµ РѕčРёРјР° РІРёРґРё, само голи Р±СѓРєРІРёРє kît sa vĭađe ku uoki, numa faźiet guol

буквић (i. ž.) — făgăńiță /făgulean/
— „фаганица” је једно Р±СѓРєРѕРІРѕ стабло, младо, танко Рё РІРёСЃРѕРєРѕ făgăńiță ĭe un ļiemn đi fag, ćinăr, supțîrĭe șî nalt [Por.]

Букова глава (i. ž.) — Bugogla /Bugoglaua/
— РЅР° Буковој глави žРёРІРµ Буковоглавци la Bugoglaua traĭesk bugoglavĭeńi [Por.]

буковача (i. m.) — balușăl /păstrăv de fag/
— Р±СѓРєРѕРІР°čР° је гљива која РЅРёčРµ РЅР° Р±СѓРєРІРё balușăl ĭe burĭaće kare krĭașće pi fag

Буково (i. ž.) — Bukuva /Bucuva/
— РћСЃРЅРёćРєРѕ Буково СЃРµ РґСЂСѓРіР°čије Р·РѕРІРµ Рё РќРѕРІРѕ село Bukuva Osńiśi altfĭaļ sî kĭamă șî Satu al nuou

буктети (gl. n.) — bîlbîi /bâlbâi/
— ватра РіРѕСЂРё Рё букти arđe fuoku șî bîlbîĭe

Булаковци (antr.) — Bulakuońi /Bulacu/
— Булакони имају РєСѓćРµ Рё РёРјРѕРІРёРЅСѓ поред РўРјРѕРєР° Bulakuońi au kîăș șî imańe pi lîngă Ćimuok [Crn.]

булуманџа (i. ž.) — bulumanźe /bulumac/
— булумандžР° је салата РѕРґ парадајза, краставаца, паприке, велог Рё црног лука, празилука Рё здробљеног СЃРёСЂР° bulumanźe ĭe salată dă patlaźeańe, krastavĭeț, piparkă, usturuoĭ, śapă, praz șî brînḑă zdrumikată [Mlava]

булумач (i. m.) — bulumak /bulamac/
— булумак је добар РґРѕРє је РІСЂСѓć bulumaku ĭe bun kînd ĭe ferbinće [Crn.]

Булутани (antr.) — Bulutuońi /Bulutoni/
— Булутани, Булутиć, велика фамилија Сѓ Нересници, досељена РёР· АлмаšР° Сѓ СЂСѓРјСѓРЅСЃРєРѕРј Банату Bulutuońi, fîmeļiĭe mare în Eresnița, veńită dîn Almăș în Banatu rumîńesk [Zvizd]

буљав (prid.) — bolboĭat /bolboĭát/
— буљавица muĭerĭe bolboĭată [Dun.]

буљина (i. ž.) — bumńiță /bufniţă/
— РЅРѕćСѓ РІРёРґРё као буљина nuapća vĭađe ka bumńița

буљити (gl. p.) — boldăńi /boldânea/
— толико је разрогаčРёРѕ РѕčРё када РјРµ је видео, РґР° РјРё СЃРµ Сѓčинило РґР° ćРµ РјСѓ РёСЃРєРѕčити РёР· главе atîta boldăńi uoki kînd ma vaḑu, đi ma spumîntaĭ kî o sî-ĭ ĭasă đin kap [Por.]

бумбар (i. m.) — bumba /bondar/
— бумбар је длакав инсект, црн, РёšР°СЂР°РЅ žСѓС‚РёРј bumbarĭ ĭe o guangă flokuasă, ńagră, pistriță ku galbin [GPek]

бунар (i. m.) — buna /bunar/
— мајстори СЃСѓ ископали Рё озидали бунар РґСѓР±РёРЅРµ осам метара maĭsturi a sapat ș-a zîđit bunarĭ adînk uopt mĭetîrĭe [Crn.]

бунарџија (i. m.) — fîntînar /fântânar/
— отац РјРё је Р±РёРѕ јак бунардžРёС˜Р°, знали СЃСѓ РіР° Рё изван Млаве tata a fost fîntînar țapîn, l-a șćut șă-n lăturĭ dă Mlaoa

бунда (i. ž.) — bundă /bundă/
— стари РЅРёСЃСѓ знали Р·Р° Р±СѓРЅРґСѓ, РѕРЅР° СЃРµ појавила СЃРєРѕСЂРѕ, РїСЂРІРё СЃСѓ је добили радници Сѓ СЂСѓРґРЅРёРєСѓ, као део Р·РёРјСЃРєРµ РѕРґРµćРµ aĭ batrîń n-a șćut đi bundă, ĭa a ĭeșît înkuaśa, a kîpatato lukratuori pi la rudńik, ka înbrîkamînt đi ĭarnă [Por.]

бунџија (i. ž.) — rabĭe /rebel/
— памтим РґРѕР±СЂРѕ, кад Р±РёСЃРјРѕ баби приговарали, РѕРЅР° Р±Рё нас грдила: „БундžРёС˜Рѕ једна šС‚Рѕ СЃРё!” țîn minće bińe kînd întorśam vuorba la mama, ĭa ńi žuđika: „Rabĭelo tu śi ĭeș!” [Por.]

бургија (i. ž.) — burgiĭe /burghiu/
— дај РјРё бургију РґР° РёР·Р±СѓšРёРј једну СЂСѓРїСѓ Сѓ Р·РёРґСѓ dăm burgiĭa să fak o gaură în parĭaće [Hom.]

буре (i. m.) — butuoń /butoi/
— Р±СѓСЂРµ Р·Р° РІРёРЅРѕ butuoń đi vin

бурило (i. s.) — buriu /buriu/
— Сѓ бурило теčРµ ракија СЃР° казана în buriu kure rakiĭa la kazan [GPek]

бурјан (i. m.) — buož /boz/
— бурјан је закрčРёРѕ стазу sa înkis poćaka đi buož

Буркешони (i. m.) — Burkeșuońi /Burcaș/
— најстарији Буркеš је РґРѕšР°Рѕ Сѓ Танду РёР· КљуčР°, Рё направио земуницу РЅР° Краку РѕРєРЅРё, РїРѕРґ Дели-Јованом Burkeșo-l batrîn a veńit în Tanda đin Kļuś, ș-a fakut borđiĭ la Kraku uokńi, supt Guol

бусен (i. ž.) — iĭe /glie/
— бусен је комад земље, СѓР·РІСѓčен заједно СЃР° травом gļiĭa ĭe bucată đi pomînt, skuasă ku ĭarbă [Por.]

бускомелница (i. ž.) — buskomĭeļńiță /boscomelniţǎ/
— боскомелница је СЃРІРµćР°, РЅР° којој је ноктом урезан РѕРґСЂРµđен број рецки, јер РЅР° помани треба СЃРІРµ РґР° Р±СѓРґРµ РЅР° броју buskomĭeļńiță ie lumanarĭe numarată ku ungiĭa, kă la pomană trîabe să fiĭe tuot la număr [Por.]

бућка (i. m.) — badîń /budăi/
— Р±СѓćРєР° је узан Рё РґСѓРіР°čак СЃСѓРґ, направљен само Р·Р° РІР°đење маслаца badîńu ĭe vas strîmt șî lung, fakut numa đi skuos untu [Crn.]

бућка (i. s.) — pućińiu /budăi/
— Сѓ Р±СѓćРєСѓ СЃРµ Р±Сѓćкало млеко РґР° СЃРµ одвоји масло în pućińiu s-a batut laptili sî sa aleğe untu [Tim.]

бућкуриш (i. m.) — almiș-balmiș /ţalmeș-balmeș/
— РјРµšР°Рѕ СЃРё, РјРµšР°Рѕ Рё направио СЃРё нам Р±СѓćРєСѓСЂРёš Р·Р° јело mistakaș, mistakaș șî ńi fakuș almiș-balmiș đi mînkarĭe [Por.]

буф (uzv.) — buf! /buf/
— кад је РЅРµšС‚Рѕ јако надувано, Рё кад нагло испусти ваздух, čује СЃРµ „Р±СѓС„” kînd ĭe śeva tare înflat, șî kînd rasuflă đintr-odată, s-auđe „buf” [Por.]

Буфан (i. m.) — Bufan /Bufen/
— Буфани СЃСѓ РґРѕšР»Рё РёР· СЂСѓРјСѓРЅСЃРєРѕРі Баната, највеćРё број РёР· БоšСљР°РєР°, преко пута Голупца Bufańi au vińit đen Banato-l rumîńesk, măĭ mulț đin Bușńag, în prĭežba Golumbățîluĭ

Буцулешти (i. m.) — Buțuļeșći /Buţulică/
— БуцулеšС‚Рё славе заветину „Спасовданска недеља” Buțuļeșći fak zavĭećină la Ńiđiĭa Ispasuluĭ [Crn.]

Бучанин (i. m.) — Buśan /Bucean/
— Буčани СЃСѓ вредни људи Buśeńi sînt uamiń vrĭańiś

Бучје (i. ž.) — Buśa /Bucea/
— Буčје је влаšРєРѕ село, Сѓ РїРѕРґРЅРѕžС˜Сѓ Великог РєСЂšР° Buśa ĭe sat rumîńesk, supt puaļiļi lu Kîrșĭa mare [Crn.]

буџак (i. ž.) — buźak /bugeac/
— дете, немој РґР° улазиš Сѓ тај Р±СѓРґžР°Рє тамо kopiļe, nu ći baga-n buźako-la akolo
в


вајкати се (gl. ref.) — văĭkara /văicăra/
— РїРѕРіРёРЅСѓРѕ јој је СЃРёРЅ, Рё РѕРЅР° је годинама само плакала дан Рё РЅРѕć, вајкала СЃРµ Рё кукала РґРѕРє није пресвисла РѕРґ žР°Р»РѕСЃС‚Рё ĭa perit kopilu, șî ĭa ku ańi numa a plîns ḑîua-nuapća, s-a kîntat șî s-a văĭkarat pănă n-a murit đi pare rău

валов (i. s.) — trĭap /treap/
— валов је РїРѕРґСѓžРё СЃСѓРґ, издубљен Сѓ дрвету, или склепан РѕРґ дасака, постављен Сѓ РѕР±РѕСЂСѓ РґР° СЃРІРёСљРµ РёР· њега једу помије trĭap ĭe vas lung, skobit în ļemn, or înkeĭat đin blăń, pus ăn gîrļiu puorśilor să manînśe puorśi laturļi đin ĭel [Por.]

Валчава (i. ž.) — Valśava /vâlcea/
— Валčава је СЂРµčица Сѓ мајданпеčРєРёРј планинама, која РёР·РІРёСЂРµ РёСЃРїРѕРґ Валčавског Р±СЂРґР° Рё Сѓ РїРѕРґРЅРѕžС˜Сѓ ŠРµСЂР±Р°РЅРѕРІРµ РєРѕСЃРµ, СЃ лева, улива СЃРµ Сѓ ŠР°šРєСѓ Valśava ĭe un rîuļeț în munțîļi măĭdanuluĭ, kare izvorĭaḑă supt Kulmĭa Valśeļi șî la puaļiļi lu Kraku Śerban, đi la stînga, tună-n Șașka [Por.]

ваљда (pril.) — basama /basama/
— ваљда је тако дато РѕРґ Бога basama ĭe așa lasat đi la Dumńeḑîu

ваљда (pril.) — belśim /poate/
— удала СЃРµ Р·Р° сиромаха, ваљда јој је тако било СЃСѓđено (Р СѓРґРЅР° Глава) s-a mîritat dupa un sarak, belśim așa ĭ-a fuost ursat [Por.]

ваљда (pril.) — dor /doar/
— ваљда РЅРµćРµ РґРѕćРё РґР° нас ухвати РЅР° гомили ? dor nu va veńi să ńi prindă la gramadă? [Por.]

ваљкасти црв (i. m.) — vlaș /vlaș/
— влаš је водени црв vlaș ĭe vĭarme đin apă

вампир (i. m.) — moruoń /moroi/
— вампир је нека врста але, неки РґСѓС… Сѓ који СЃРµ претвара умрли čовек, ако је СѓčРёРЅРёРѕ неки теžР°Рє грех РґРѕРє је Р±РёРѕ žРёРІ moruońu ĭe un fĭeļ đi ală, vrun sufļit în kare sa profaśe uomo-l muort, dakă a fakut vrun pakat greu pănă a fuost viu

Варвара (i. ž.) — Barbură /Barbură/
— Варвара је РєРѕРєРѕšРёСљРё празник Barbură ĭe prazńiku alu gaiń [Hom.]

ватра (i. s.) — fuok /foc/
— ватра СЃРµ упалила sa aprins fuoku

ватрица (i. s.) — fokuļeț /foculeţ/
— СЃРєСѓРїРёРѕ сам мало гранčица Рё налоžРёРѕ једну ватрицу, само РґР° СЃРµ РЅРµ смрзнем РѕРґ хладноćРµ am adunat kîća krenguță ș-am fakut un fokuļeț, numa să nu-ngĭeț đi frig [Por.]

вашар (i. m.) — bî /bâlci/
— овај РІР°šР°СЂ је Р±РёРѕ сасвим слаб, трговаца није било Рё нисам могао РґР° продам теле како сам мислио; РЅРµ знам како ćСѓ РґРѕćРё РґРѕ пара РґР° платим порез bîlśo-sta a fuost slab đi tuot, ńigustuorĭ n-a fuost șî n-am putut să vind vițălu kum am ginđit; nu șću kum o sî vin la bań să plaćesk porĭezu

вашка (i. m.) — padukĭe /păduche/
— РІР°šРєР° је бубица која žРёРІРё Сѓ čовековој РєРѕСЃРё padukiļi ĭe o gongiță kare traĭașće la uom în păr

вашљив (prid.) — pădukĭuos /păduchios/
— Р·Р° време рата СЃРІРё СЃСѓ људи били РІР°šС™РёРІРё đi vrĭamĭa đi rat, tuata lumĭa a fuost pădukĭuasă [Por.]

ведро (i. ž.) — gaļia /găleată/
— ведрица је дрвени СЃСѓРґ Сѓ РєРѕРјРµ СЃРµ РЅР° обрамици носила РІРѕРґР°, Сѓ РєРѕРјРµ СЃРµ музле овце или СЃРµ сирило млеко РЅР° Р±Р°čији gaļiata ĭe vas đi ļiemn în kare s-a dus apă pi kobilkă, în kare s-a muls uoiļi or s-a-nkĭegat lapćiļi la baśiĭe

ведро (prid.) — sańin /senin/
— небо је ведро дању кад нема облака, Р° РЅРѕćСѓ кад је месеčРёРЅР° Рё кад СЃРµ РІРёРґРµ СЃРІРµ звезде śerĭu ĭe sańin ḑîua kînd nus nuvirĭ, da nuapća kînd ĭe lună șî sa văd tuaće stăļiļi

вез (i. m.) — bra /brăduţi/
— вез је украсна šР°СЂР° или цвет РЅР° ланеној РєРѕšСѓС™Рё (РЎРёРіРµ) braḑ îs puĭ or floriśĭaļe kusuće pră kimĭașă dă fuĭuor [Hom.]

веза (i. ž.) — ļigatu /ligatură/
— правили СЃСѓ везу РѕРґ лике, Рё СљРѕРјРµ СЃСѓ везивали СЃРЅРѕРїРѕРІРµ žРёС‚Р° a fakut ļigatură đi ćiĭ, șî ku ĭa a ļegat snuopi đi grîu

везати (gl. p. ref.) — ļega /lega/
— баба је везала РґžР°Рє слабим концем, РїР° СЃРµ žРёС‚Рѕ просуло baba a ļegat saku ku ață slabă, șî grîu s-a varsat

вејати (gl.) — viskuļi /viscoli/
— пада снег Рё РґСѓРІР° ветар, лако РјРѕžРµ РґР° настане РјРµćава Рё РґР° нас затрпају сметови ńinźe șî baće vîntu, ļesńe puaće-fi kă sa viskuļaḑă zapada șî ńi kutrupĭesk namĭețî [GPek]

велика игла (i. ž.) — andrĭea /andrea/
— „андреја” је велика игла СЃР° којом СЃСѓ СЃРµ плеле дебеле čарапе Рё рукавице (Кривељ) andrĭeauă ĭe ak mare ku kare s-a fakut la śarapĭ șî manușă gruasă [Crn.]

Велика субота < — Sîmbîtaalbă /Sâmbâta albă/
— Бела субота РєРѕРґ Влаха пада Сѓ суботу РїСЂРµ РЈСЃРєСЂСЃР°, Сѓ СЃСЂРїСЃРєРѕРј календару СЃРµ Р·РѕРІРµ Велика субота Sîmbîta albă la rumîń kađe în sîmbîtă înainća Pașćiluĭ, pi kîļindarĭu sîrbĭesk sa kĭamă „Velika subota”

велики (prid.) — mare /mare/
— одрастао čовек, Р° прави глупости uom mare, da faśe noroḑîĭ

величина (i. ž.) — marime /mărime/
— толико је велики čовек, РґР° РјСѓ РЅРµ РјРѕžРµš измерити велиčРёРЅСѓ (iron.) atîta uom đi mare đi nu-ĭ puoț măsura marimĭa

венути (gl.) — tînžî /tânji/
— РјРѕРіСѓ РґР° вену биљке Рё žРёРІРѕС‚РёСљРµ, Р·Р° људе нисам čСѓРѕ РґР° СЃРµ РєР°žРµ puot să tînžîaskă verđețurļi șî žuaviń-ļi, đi uamiń n-am auḑît sî sa ḑîkă

венчати се (gl. p. ref.) — kăsători /căsători/
— кад СЃРµ удала Р·Р° РїСЂРІРѕРі РјСѓžР°, није имала РЅРё софру, РЅРё РєР°šРёРєСѓ kînd s-a kăsătorit ku uomu đintîń, n-avut ńiś masă, ńiś ļingură

вео (i. s.) — sovuon /sovon/
— СЃРѕРІРѕРЅ је бели вео СЃР° РєСЂСѓРЅРѕРј који је млада РЅР° свадби стављала РЅР° главу, Рё који је СЂР°šРёСЂРµРЅ падао РЅРёР· леđР° sovuon ĭe val alb ku kunună, kare mirĭasa la nuntă l-a pus pi kap, șî ĭel a kaḑut răsfirat pi șîaļe [Por.]

вепар (i. m.) — er /vier/
— вепар је неуšС‚ројен прасац, остављен Р·Р° приплод vĭer ĭe puork ńiskopit, lasat đe prasîlă [Por.]

вепар (i. m.) — maskur /mascur/
— маскур Рё вепар СЃСѓ исто, неуšРєРѕРїС™РµРЅРѕ СЃРІРёСљčРµ, остављено Р·Р° приплод maskur ku vĭeru ĭe tot una, purśel ńiskopit, lasat đe priplod

вериге (i. ž.) — ḑîaļe /zale/
— вериге СЃСѓ правили Цигани РєРѕРІР°čРё ḑîaļiļi a fakut țîgańi ferari

верижњача (i. s.) — ḑala /zalari/
— вериžСљР°čР° је била направљена РѕРґ дебеле дренове гране ḑalarĭu a fuost fakut đin krĭangă đi kuorn, gruasă

весло (i. ž.) — vîslă /vâslă/
— рибар тера čамац веслима peșkarĭu mînă luntriĭa ku vîsļiļi [Kmp.]

ветар (i. s.) — vînt /vânt/
— кад ветар РґСѓРІР°, СљРёšРµ СЃРµ грање РЅР° дрвету kînd baće vîntu, sa klaćină krĭanźiļi în ļemn

већ (pril.) — viće /deja ?/
— кад сам ја РІРµć одрасла као девојка, тај СЃРµ РѕР±Рёčај РёР·РіСѓР±РёРѕ ĭuo, viće, kînd am ažuns fată mare, aăla ađet s-a pĭerdut [GPek]

вечерас (pril.) — asta /astară/
— РІРµčерас идемо РЅР° седељку astară ńi duśem la șîḑîtuarĭe [Crn.]

вешовка (i. m.) — skalan /scălan/
— РІРµšРѕРІРєР° је веза РёР·РјРµđСѓ РґРІР° клипа РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р°, везана šР°šРѕРј један Р·Р° РґСЂСѓРіРё skalan sa kĭamă duauă druź đi kukuruḑ ļegaće ku gižîļi una đi alta

ви (zam.) — vuoĭ /voi/
— РІРё Рё РјРё СЃРјРѕ иста врста Влаха vuoĭ șî nuoĭ sînćem tuot un fĭeļ đi rumîń

видик (i. s.) — skapît /scapăt/
— РёР·РіСѓР±РёРѕ СЃРµ, Р·Р°šР°Рѕ Р·Р° С…РѕСЂРёР·РѕРЅС‚ (нестао СЃР° РІРёРґРёРєР°) s-a perdut, a dat dupa skapît [Por.]

видра (i. ž.) — vidră /vidră/
— РІРёРґСЂР° је дивља žРёРІРѕС‚РёСљР° која žРёРІРё РЅР° обали РІРѕРґРµ, плива РґРѕР±СЂРѕ Рё храни СЃРµ СЂРёР±РѕРј vidra ĭe žuavină sîrbaćikă kare traĭașće pi malu api, nuată bińe șî sa arańiașće ku pĭeșć

Визак (i. m.) — Vizak /Vizac/
— Визак је део села Танде РЅР° РјРµđРё СЃР° Горњаном, Луком Рё Буčјем Vizaku ĭe o parće đi sat Tanda la otar ku Gorńana, Lukĭa șî Buśa

вијугаво (pril.) — fuĭua /fuioagă/
— РєР°žРµ СЃРµ РґР° СЃРµ РЅРµšС‚Рѕ РєСЂРµćРµ вијугаво кад СЃРµ РґСЂžРё ред, али СЃРµ РЅРµ РёРґРµ право, него тамо-амо sa ḑîśe đi śuava kî mĭarźe fuĭuagă kînd sa țîńe șîr, da nu mĭerg đirĭept, numa înkolo-nkolo

вијук (i. ž.) — tîrsaĭkă /târsoacă/
— вијук је трава која највиšРµ расте РїРѕ камењару, Рё Сѓ šСѓРјР°РјР° СЃР° ретким РґСЂРІРµćем tîrsaĭkă ĭe ĭarbă kare dă măĭ mult pi kîrșuaće, șă pi supt ļamńe pin padure rară

вика (i. m.) — zbĭarît /zberet/
— велика СЃРµ РІРёРєР° čује Сѓ долини, СЃРёРіСѓСЂРЅРѕ СЃСѓ неки суседи заподели СЃРІР°đСѓ mare zbĭarît s-auđe pi vaļe, sigurat ńiskaĭ veśiń s-a luvat la svadă

викати (gl. p. ref.) — zbera /zbera/
— намерно РІРёčРµ РґР° је čују СЃРІРё sa zbĭară adîns s-o audă tuoț

вила (i. ž.) — î /zână/
— моја је девојка лепа као вила fata mĭa ĭe frumuasă ka ḑîna

вилин коњиц (i. m.) — kalu-puopi /calul-popii/
— вилин РєРѕСљРёС† је Р±СѓР±Р° СЃР° РґСѓРіРёРј трупом, великом главом Рё двоструким крилима; žРёРІРё само поред РІРѕРґРµ; њене ларве СЃСѓ РёСЃРїРѕРґ камења, добар мамац Р·Р° рибаре који пецају удицом kalu-puopi ĭe o guangă ku trupu lung, ku kap mare șî ku duauă rîndurĭ đi ăripĭ; traĭașće numa pi lînga apă; vĭermi iĭ sînt pi supt pĭetre, bună momĭală đi pĭeșkarĭ kare prind ku ungița [Por.]

вилица (i. ž.) — falkă /falcă/
— боли РјРё Р·СѓР±, Рё натекла РјРё је вилица СЃРІР° ma duare đinćiļi, șî mi s-a-nflat falka tuată

виљушка (mn. furkuļiț) — furkuļiță /furculiţă/
— некада није било виљуšР°РєР° Р·Р° софром, људи СЃСѓ СЃРµ слуžРёР»Рё СЂСѓРєРѕРј đemult n-a fuost furkuļiță la masă, lumĭa a luvat ku mîna [Por.]

винка (i. ž.) — foĭenfiu /fonfiu/
— СЃР° РІРёРЅčицом бабе РІСЂР°čају ku foĭenfiu babiļi dăskîntă [Zvizd]

винка (i. s.) — fonfiu /fonfiu/
— РІРёРЅРєР° је Р±Р°šС‚енско цвеćРµ, СЃР° плавим цветовима Рё тврдим листовима као РєРѕРґ Р±СЂšС™Р°РЅР° fonfiu ĭe fluare đin građină, ku fluorĭ vînîće șî ku frunḑă tare ka alu ĭađiră

Винчило (i. m.) — Vinći /Vinţilă/
— Р’РёРЅčило је однекуда РґРѕšР°Рѕ, Рё СЃР° својима СЃРµ населио РЅР° Пољани СЃР° тополама Vinćilă a veńit đi vrunđeva șî ku aĭ luĭ s-a kîsîtorit la Poĭana ku pluopi [Por.]

Винчиловићи (i. m.) — Vinćiluońi /Vinciloni/
— Р’РёРЅčиловиćРё СЃСѓ Сѓ Рудној Глави преко двеста РіРѕРґРёРЅР° Vinćiluońi sînt în Arnaglaua măĭ mult đi doăsuće đi ań

виола (i. ž.) — tămîńua /tămâioară/
— виола расте РЅР° ливади, Сѓ šСѓРјРё је нема; РёРјР° само један цвет беле боје, или боје јоргована, искривљен СЃР° РІСЂС…РѕРј РЅР° доле tămîńuară dă pi ļivađe, pi padure nu sa află; are numa o fluare albă, or ka iļiļaku, întuarsă ka kîrļigu ku vîru-n žuos

виолина (i. ž.) — lau /lăută/
— виолина РёРјР° čетири žРёС†Рµ, преко којих виолиниста превлаčРё гудалом lauta are patru kuorḑ, pista kare lăutarĭu traźe ku arku

виолина (i. ž.) — laptă /lăută/
— јоš РѕРґ малена РјРµ је вукла љубав према виолини înga dă mik m-a tras doru dupa laptă [Mlava]

виолиниста (i. m.) — lăutar /lăutar/
— виолинисти СЃСѓ некад имали велику траžСљСѓ: без СљРёС… није РїСЂРѕšР»Рѕ РЅРё једно весеље, РѕРґ седељке РґРѕ велике свадбе lăutari đemult avut mare katare: fara iĭ n-a trĭekut ńiś o visaļiĭe, đi la șîḑîtuare pănă la nuntă mare [Por.]

виолиниста (i. m.) — laptar /lăutar/
— Милан Р Р°šР°РЅčанин РёР· Млаве Р±Рё је најпознатији виолиниста, знали СЃСѓ РіР° СЃРІРё, РѕРґ Стига РґРѕ Хомоља Milan Rașanțanu dîn Mlaoa a fuost măĭ kunoskut laptar, l-a șćut tuoț dăn Stig pănă-n Omuoļ [Por.]

вир (i. ž.) — gîltînă /gâldău/
— РІРёСЂ РЅР° реци је најбоље место Р·Р° купање, ако Р·РЅР°š РґР° пливаš gîltînă la rîu ĭe măĭ bun luok đi skaldat, dakă șćiĭ să nuoț

вир (i. m.) — bușćuruog /bușciorog ?/
— РЅР° РўРёРјРѕРєСѓ РёРјР° РјРЅРѕРіРѕ великих РІРёСЂРѕРІР°, РґРѕР±СЂРёС… Р·Р° купање la Ćimuok ĭastă mulće bușćuruogurĭ marĭ, buńe đi skaldat [Crn.]

вир (аугм.) (i. s.) — gîltuop /gâldău/
— велики Рё РґСѓР±РѕРєРё тиšР°Рє Сѓ СЂРµčној матици gîltuop ĭe ćișnă mare șî adînkă [Por.]

висибаба (i. m.) — giośel /ghiocel/
— висибаба РїСЂРІР° цвета Сѓ пролеćРµ, јоš РґРѕРє СЃРµ РЅРµ отопи снег giośelu înfluare măĭ întîń primovara, înga pănă nu sa ĭa zapada [Por.]

висина (i. ž.) — nalțîme /nalţime/
— то РЅРµ РїР°šРµ, РёРјР° малу РІРёСЃРёРЅСѓ aĭa nu păsuĭe, are nalțîme mikă

висок (prid.) — nalt /nalt/
— šСѓРјР° РІРёСЃРѕРєР° Рё густа padure naltă șî điasă

витао (i. ž.) — vîrćańiță /vîrtelniță/
— витао је направа РЅР° коју žРµРЅРµ стављају кануру кад С…РѕćРµ РґР° намотају предиво РЅР° калем vîrćańiță ĭe o mîkarao pi kare muĭeriļi pun muotka kînd vrĭeu sî umpļe mosoru ku tuorsu [Por.]

владар (i. m.) — amparat /împărat/
— РєСЂРѕР· РїСЂРёčРµ Р·Р° децу РІРёšРµ СЃРµ РїРѕРјРёСљРµ цар, Р° РєСЂРѕР· лаутарске песме, император pin povĭeșć kopilarĭeșć sa pumeńașće măĭ mult țaru, da pin kînćișe lăutarĭeșć, amparatu [Por.]

власи (i. m.) — vlaś /vierme/
— РЅР° одеротини СЃСѓ СЃРµ појавили црви în žđerîtură a înpuĭat vlaś

власи (i. ž.) — e /peri/
— власи СЃСѓ црви танки као влат РєРѕСЃРµ pĭerĭ sînt vĭermĭ, supțîrĭ ka păru đin kap [Por.]

во (i. m.) — buou /bou/
— РІРѕ је Р±РёРє РєРѕРјРµ СЃСѓ стуцана јаја, РґР° РЅРµ Р±Рё могао РґР° СЃРєР°čРµ РЅР° краве, РІРµć РґР° Р±СѓРґРµ добар Р·Р° рад buou ĭe biku lu kare sînt batuće kuaĭļi, să nu sară pi vaś, numa să fiĭe bun đi lukru

вода (i. ž.) — a /apă/
— РґСѓР±РѕРєР° РІРѕРґР° apă adînkă

воден (prid.) — apuos /apos/
— имам СљРёРІСѓ поред реке, потпуно је водњикав, добар је само СЃР° РєСѓРїСѓСЃРёšС‚Рµ am un luok lînga rîu, apuos ku tuot, bun ĭe numa đi vîrḑariĭe [Por.]

водени кос (i. m.) — paska /pescar/
— водени РєРѕСЃ је РєРѕРґ нас мала, црна птица која žРёРІРё поред реке, стоји РЅР° камену, млати репом Рё храни СЃРµ СЂРёР±РѕРј paskarĭ la nuoĭ ĭe o pasîrĭe mikă, ńiagră, kare traĭașće pi lînga rîu, stă pi pĭatră șî baće đin kuadă, șî sa arańiașće ku pĭeșć [Por.]

водени црв ? (i. ž.) — gușă /gușă ?/
— водени црв је бео, РґСѓРіР°čак Рё танак као влат РєРѕСЃРµ gușă ĭe vĭarme đin apă, alb, lung șî supțîre ka păru đin kap

воденица (i. ž.) — mua /moară/
— људи РЅРёСЃСѓ могли РґР° žРёРІРµ без воденице lumĭa n-a putut să traĭaskă fara muară

водица (i. ž.) — apșua /apșuară/
— водица је плитка, слаба или мала РІРѕРґР° apșuară ĭe apă mikă, slabă or puțînă

водњикав (prid.) — apatuos /apătos/
— РѕРІР° РґРёСљР° је водњикава, Рё није слатка pĭapino-sta ĭe apatuos, șî nu ĭe dulśe [Crn.]

вододерина (i. ž.) — boru /borugă/
— РєРёšР° је лила као РёР· кабла, Рё ливаде РЅР° падинама РїСѓРЅРµ СЃСѓ вододерина a ploĭat ka kînd aĭ turnat ku gaļata, șî ļivĭeḑîļi pi pođiń sînt pļińe đi boruź

водопад (i. s.) — buobît /bobot/
— РєРѕРґ нас РЅР° ŠР°šС†Рё РёРјР° РґРІР° места СЃР° таквим називом: Велики Р±СѓРє, Рё Мали Р±СѓРє la nuoĭ ĭastă pi Șașkă duauă luokurĭ ku așa nume: Buobîto-l mik, șî Buobîto-l mare [Por.]

водурина (i. ž.) — apuriĭe /apărie/
— РІРѕРґСѓСЂРёРЅР° РЅР° СЃРІРµ стране apuriĭe în tuaće părțîļi

вожња (i. ž.) — karatu /cărătură/
— РѕР±Рµćао сам својој девојци три РІРѕžСљРµ РЅР° СЂРёРЅРіРёšРїРёР»Сѓ кад Р±СѓРґРµ РІР°šР°СЂ, али њој припаде РјСѓРєР° РІРµć РєРѕРґ РїСЂРІРµ, РїР° је једва поднела само једну РІРѕžСљСѓ am înbunat la fata mĭa triĭ karaturĭ pi kîrauș kînd o fi bîlśu, ma iĭ i kaḑu munkă la a đintîń, șî abĭa a sufarat numa o karatură

возити (gl. p. ref.) — kara /căra/
— Рєćерка РјРё је јако плаšС™РёРІР°, РЅРµćРµ РґР° СЃРµ РІРѕР·Рё СЃР° било РєРёРј fata mi tare frikuasă, nu vrĭa sî sa kare ku fiĭe kare

восак (i. ž.) — śa /ceară/
— восак СЃРµ прави РѕРґ Рїčелињих СЃР°ćР° śara sa faśe đin fagurĭ đi mńarĭe

восков мољац (i. ž.) — gasăļńiță /găselniţă/
— РІРѕСЃРєРѕРІ мољац је црв који СЃРµ леžРµ Сѓ РІРѕСЃРєСѓ, Рё РјРѕžРµ РґР° СѓРЅРёšС‚Рё Рїčелиње легло gasăļńița ĭe vĭarme kare sa faśe în śară, șî puaće să zatrĭaskă stupu [GPek]

воштина (i. ž.) — boșći /boștină/
— РІРѕСЃРєР° мало, Р° РІРѕšС‚РёРЅРµ РјРЅРѕРіРѕ śară puțînă, da boșćină multă [Crn.]

воштинар (i. m.) — boșćinar /boștinar/
— РґРѕšР»Рё СЃСѓ РІРѕšС‚инари РґР° сакупе РІРѕšС‚РёРЅСѓ a veńit boșćinari s-aduńe boșćina [Crn.]

врабац (i. m.) — bribĭaće /vrabie/
— врапčево пиле puĭ dă bribĭaće [Hom.]

враголаст (prid.) — aldrak /al drac/
— РІСЂР°žС˜Рё посао lukru aldrak

враголаст (prid.) — drakuos /drăcos/
— кад је неко враголаст, СЃРІРµ РјСѓ РёРґРµ РЅР° СЂСѓРєСѓ kînd ĭe śińiva drakuos, tuot îĭ mĭarźe pi mînă

врана (i. ž.) — śua /cioară/
— вране наносе велику šС‚ету Сѓ пољу śuarîļi fak mare șćetă la kîmpiĭe

вранилова трава (i. ž.) — ĭarbăńagră /iarbă neagră/
— вранилова трава јако лепо РјРёСЂРёšРµ ĭarba ńagră mirusă tare frumuos [Por.]

врат (i. s.) — mn.gîturĭ /gât/
— свака žРёРІРѕС‚РёСљР° која РёРјР° главу, РёРјР° Рё врат tuata žuavina kare are kap, are șî gît

вратило (i. s.) — sul /sul/
— вратила разбоја праве СЃСѓ РѕРґ лаког Рё čврстог дрвета, као šС‚Рѕ СЃСѓ липа или јавор sulurļi la razbuoĭ sa fak đi ļiemn ușuor șî tare, kum ĭe ćiĭu or palćinu

вратич (i. ž.) — vetriśe /vetrice/
— вратиč је ретка биљка, траžРё СЃРёСЂРѕРјР°šРЅСѓ земљу, Сѓ Танди расте само РЅР° РґРІР°-три места; žРµРЅР° РіР° стављају Сѓ китице када РёРґСѓ РЅР° гробље vetriśu ĭe buĭađe rară, kată pomînt sarak, în Tanda krĭașće numa la doa-triĭ luokurĭ; muĭerļo vetriśu pun ăn kiț kînd sa duk la morminț [Por.]

вратница (i. ž.) — vrakńiță /vraniţă/
— вратнице СЃСѓ мала врата, РѕРґ неотесаних дасака, РєСЂРѕР· која људи улазе Сѓ РґРІРѕСЂРёšС‚Рµ vrakńiță ĭe ușă mikă, fakută đin blăń ńiśopļiće, pin kare lumĭa tună-n traușă

враћати (gl. p. ref.) — întuarśe /întoarce/
— СЃРІРµ СЃРµ РІСЂР°ćР°, младост никад tuot sa întuarśe, ćińerĭața ńiśkînd

врач (i. m.) — đeskîntatuo /descântător/
— РєРѕРґ Влаха РёРјР° РјСѓšРєР°СЂР°С†Р° РІСЂР°čева, али РІРёšРµ РёРјР° žРµРЅР° РІСЂР°čара, јер је то žРµРЅСЃРєРё посао РѕРґ како је света Рё века la rumîń ĭastă uamiń đeskîntatuorĭ, ama sînt măĭ mulće muĭerĭ đeskîntatuare, kî aăla ĭe lukru muĭerĭesk đi kînd ĭe lumĭa șî pomîntu

врачање (i. ž.) — farńiśiĭe /farniciie/
— Сѓ РІСЂР°čање сада верују само старије žРµРЅРµ în farńiśiĭe akuma krĭed numa muĭeriļi aļi batrîńe [Por.]

врачара (i. ž.) — farńikă /farmică/
— РІСЂР°čара прави čРёРЅРё farńikă faśe la farmiśe

враџбина (i. ž.) — farmikă /farmec/
— направила РјСѓ је РІСЂР°čара Рё неку врадžР±СѓРЅСѓ, РґР° је баци РЅР° РїСѓС‚ РєСѓРґ девојка РёРґРµ РЅР° РІРѕРґСѓ, Рё опет РЅРёšС‚Р°: девојка РіР° није заволела ĭ-a fakut vrîžîtuarĭa șî vro farmikă, s-o labiđe în drumu fĭeći, pi unđe ĭa sa duśe la apă, șî ĭar’ ńimika, fata n-a prins drag đi ĭel

врг (i. m.) — truok /troc/
— бабе највиšРµ бају Сѓ РІСЂРіСѓ babiļi măĭ mult đeskîntă-n truok

вргањ (i. m.) — śupîrtan /ciopârtan/
— вргањ је РїРµčСѓСЂРєР° коју овце једу као велику посластицу śupîrtan ĭe burĭaće pi kare uoiļi ăl manînkă ka o dulśață mare [Por.]

вребање (i. s.) — aśirat /acerat/
— čРёčР° је Р±РёРѕ мајстор Р·Р° вребање дивљих СЃРІРёСљР° muoșu a fuost maĭstur đi aśirat la puorś sîrbaćiś

вребање (i. m.) — agarat /agarat ?/
— РїРѕРіРѕРґРЅРѕ место Р·Р° вребање дивљих СЃРІРёСљР°, које праве šС‚ету Сѓ СљРёРІРё luok bun đi agarat puorś-aĭ sîrbaćiś, kare fak șćetă în luok [Por.]

вребати (gl. n.) — aśira /acira/
— вреба као РјР°čРєР° РјРёšР° aśiră ka mîțu șokîćiļi [Por.]

вребати (gl.) — agîra /pândi/
— čекај погодан моменат РґР° РїСЂРµđРµš РїСѓС‚ кад нема РЅРёРєРѕРіР° agîră sî trĭeś drumu kînd nu ĭe ńima

вредан (prid.) — arńik /harnic/
— вредан čовек, РёРјР° напредак Сѓ послу uom arńik, are spuorĭ la lukru [Por.]

вредан (prid.) — batatarńik /abătător/
— вредан čовек никад нема РѕРґРјРѕСЂР° uomu al batatarńik ńiśkînd n-arĭe ođină [Crn.]

врелина (i. ž.) — arđimĭe /arzime ?/
— велика спарина, СЃРІРµ СЃРµ СЃСѓšРё arđimĭe mare, sa uskă tuot [Por.]

врелина (i. ž.) — fĭerbința /fierbinţeală/
— РјРё копамо Сѓ СљРёРІРё, сунце РїРµčРµ Р° врелина је толико врелика РґР° ти мозак кљуčР° Сѓ глави nuoĭ sapăm în luok, suarļi pripĭașće da fĭerbințala ĭe atîta đi marĭe đi-ț klośesk kriĭiri-n kap [Por.]

време (i. m.) — ćimp /timp/
— време је РґРѕР±СЂРѕ, јер није превиšРµ РєРёšРѕРІРёС‚Рѕ ćimpu ĭe bun, kî nu ĭe prĭa ploĭuos

вренгија (i. ž.) — frengiĭe /frenghie/
— имам вренгију, али је кратка, РЅРµ РІСЂšРё посао am o frengiĭe, numa ĭe skurtă, nu faśe trĭaba [Por.]

врео (prid.) — fĭerbinće /fierbinte/
— РёРјР° РєРѕРјРµ прија врела čРѕСЂР±Р°, мени РЅРµ ĭastă lu kare-ĭ plaśe ḑamă fĭerbinće, miĭe nu [Por.]

вретенаст (prid.) — fusuļik /fusulic/
— РёРјР° Рё РѕРЅ, СЃРёСЂРѕРјР°, једно усукано девојčРµ, танано Рє’Рѕ сасуšРµРЅР° даска, само šС‚Рѕ РѕРґРµćР° РЅРµ спадне СЃР° СљРµ are șî ĭel, saraku, o fećiță fusuļikă, supțîrikă ka blana uskată, numa śe nu pikă țuaļiļi đi pi ĭa [Por.]

вретенасто (pril.) — fusuļiuluĭ /fusuliului/
— СЃРІР° је вретенаста, танка, РІРёСЃРѕРєР°, без СЃРёСЃР° Рё дупенцета fakută fusuļiuluĭ, supțîrĭe, înaltă, fara țîță și fara kuriț

вретено (i. s.) — fus /fus/
— било šС‚Р° šС‚Рѕ је направљено дугуљасто, šС‚Рѕ СЃРµ СЃСѓžР°РІР° РЅР° крајевима Р° РЅР° средини је дебље fiĭe śe śe ĭe fakut lunguĭat șî sa supțîrĭaḑă la kîpatîńe da la mîžluok ĭe măĭ gruos

вретенце (i. m.) — fusuļieț /fusuleţ/
— направио РјРё је čРёčР° једно вретенце, РЅРµ РјРѕРіСѓ РґР° предем СЃР° СљРёРј, дала сам РіР° СѓРЅСѓčици РґР° СЃРµ РёРіСЂР° mĭ-a fakut muoșu un fusuļieț, nu puot sî tuork ku ĭel, l-am dat la ńipoțikă sî sa žuaśe [Por.]

вретенчина (i. m.) — fusulan /fusulan/
— донео РјРё је РёР· šСѓРјРµ једну čворновату вретенčРёРЅСѓ, незнам šС‚Р° РґР° радим СЃ СљРѕРј mĭ-adus đin padurĭe un fusulan nudoruos, nu șću śe sî fak ku ĭel [Por.]

врети (gl. p. ref.) — ferbĭa /fierbe/
— С…РѕćРµ ли РѕРІР° РІРѕРґР° РІРµć једном проврети, или РЅРµ? va ferbĭa apa-sta odată, or nu?

врпца (i. ž.) — vrîșćină /bandă ?/
— „врстина” ĭРµ била РєРѕžРЅР° трака, СѓСЃРєРѕ СЃРµčена, којом СЃРµ везивао СЃРІРёСљСЃРєРё опанак, кад РіР° је čовек обувао vrîșćină ĭe kurauă đi pĭaļe, taĭată îngust, ku kare s-a ļegat opinka đi puork kînd uomu s-a-nkalțat în ĭa [Por.]

врпца (i. ž.) — firoĭkă /firoică/
— „фиројка ” је врпца РѕРґ упреденог конца, стављала СЃРµ РЅР° тканице, Рѕ СљСѓ је била везана бритва, коју СЃСѓ бабе РґСЂžР°Р»Рµ Сѓ кеси, Р° бритва је била кукаста, Рё уденута Сѓ овнујски СЂРѕРі firoĭka ĭe ață rasuśită, sa pus la braśire, dă ĭa a fuost ļegată bripta, kare babiļi a duso-n pungă la braśirĭ, a bripta a fuost kîrśură, șî pusă-n kuorn dă berbĭek [Mlava]

вртешка (i. ž.) — vîrńaĭe /vârtelniţă/
— поломила РјРё СЃРµ елиса РЅР° вентилатору мотора mi s-a frînt vîrńaĭa dă la ventilator dă la motuor

вртигуз (i. ž.) — fîrță /fârţă/
— РЅРµ РґСЂžРё РіР° место, таквог вртигуза РѕРґ РґРµčарца јоš нисам видео nu-l măĭ țîńe luoku, așa fîrță đi kopilaš n-am măĭ vaḑut

вртоглавица (i. ž.) — ameța /ameţeală/
— завртело РјРё СЃРµ Сѓ глави кад сам је видео ma prins amețala kînd am vaḑuto [Crn.]

врх (i. s.) — vîrv /vârv/
— није довукао довољно стогова РґР° садене пласт РґРѕ РІСЂС…Р° n-a tras porkoń dăstuĭ să fakă klańa păn la vîrv [Bran.

врх (i. s.) — vîr /vârf/
— подигао је колибу РЅР° РІСЂС…Сѓ Р±СЂРґР°, РґР° РіР° РЅРµ дави РґРёРј СЃР° камина a fakut koļiba în vîru śuośi, să nol îńaśe fumu đi la kamin

врцкање (i. ž.) — fîrțaĭa /fâţăială/
— врцкање СЃРµ РєР°žРµ када неко РјСЂРґР° задњицом РґРѕРє седи, или када РёРґРµ путем fîrțaĭală sa ḑîśe kînd vrunu miśkă đin kur, kînd șîađe, or kînd mĭarźe pi drum

врцкати (gl.) — fîrțai /fârţăi/
— РЅРµ врцкај РјРё СЃРµ РЅР° столици, Р±СѓРґРё миран РґР° РјРѕРіСѓ РґР° те РѕšРёšР°Рј nu fîrțai pi skamn, stăĭ mĭarńik sî puot sî će tung

вршалица (i. s.) — ep /ghep/
— геп је једна врста РІСЂšР°Р»РёС†Рµ коју је покретао РєРѕСљ gĭepu ĭe o fuarmă dă mașînă dă trăirat, kare a mînato kalu [Mlava]

вршник (i. m.) — țîăst /ţest/
— РІСЂšРЅРёРє СЃРµ некада РёР·СЂР°đивао РѕРґ земље țîăstu đi bîtrîńață s-a fakut đi pomînt

вуга (i. m.) — grĭangur /grangur/
— РІСѓРіР° је једна птиčица СЃР° перјем žСѓРёС‚РёРј као злато grĭanguru ĭe o pasîrikă ku pĭańe galbińe ka auru

вулва (i. ž.) — bumburĭață /bumbăreaţă/
— Сѓ једној РїСЂРёčРё, свињар је овако терао РєСЂРјР°čСѓ Сѓ свињац: „Пољубим те Сѓ вагину, СѓđРё РјРё Сѓ РєРѕčРёРЅСѓ!” într-o povastă, porkarĭu așa a mînat skruafa în porkarĭață: „Țukuće-n bumburĭață, bagî-će în kośińață!” [Por.]

вуча (i. s.) — ĭardum /tragere/
— најсиромаšРЅРёС˜Рё младиćРё радили СЃСѓ РЅР° јардуму: вукли СЃСѓ конопцима лаđРµ СѓР· Дунав aĭ măĭ saraś baĭeț a lukrat la ĭardum: a tras ku sfuara la vopuară pi Dunîrĭe la đal [Por.]

вучни трап (i. m.) — tîvaļiș /tâvaliș/
— СЃР° РІСѓčРЅРёРј трапом извлаčРµ СЃРµ РґСѓРіР°čРєРё трупци РёР· šСѓРјРµ ku tîvaļișu sa trag tutuśi aĭ lunź đin padure [Por.]
г


гаванка (i. ž.) — gava /găvan/
— гаванка је била велика дрвена РєР°šРёРєР° Р·Р° РјРµšР°СљРµ јела када СЃРµ спремало Р·Р° свадбе, славе или РґР°ćРµ gavana a fuost ļingură mare đi ļiemn, đi mistakat mînkarĭa kînd s-a sprimit pi la nunț, la prazńiśe or pi la pomeń

гавран (i. m.) — korkan /corb/
— гавран је црна птица, као врана korkanu ĭe pasîrĭe ńagră, ka śuara [Por.]

гагрица (i. ž.) — gîrgariță /gărgăriţă/
— гагрица је црна Р±СѓР±Р° која СЃРµ излеžРµ РёР· Р·СЂРЅР° žРёС‚Р°, пасуља или РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р°, када је зрневље старо, када СЃРµ РЅРµ премеćРµ Рё када је спарно време gîrgarița ĭe guangă ńagră, sa faśe đin buob đi grîu, đi pasuĭ or đi kukuruḑ, kînd sînt buabiļi batrîńe, kînd nu-s proîmblaće șî kînd sa-nśintă đi kaldură

гајдаш (i. m.) — karabaș /cimpoier/
— гајдаš је čовек који СЃРІРёСЂР° гајде karabașu ĭe uom kare kîntă-n karăbĭ

гајде (i. ž.) — kara /carabă/
— čРёčР° Петар СЃРІРёСЂР° Сѓ гајде moșu Pîătru kîntă-n karabă [Por.]

гајтан (i. s.) — bîrnaș /bârnaș/
— Р±СЂРЅР°š је плетени гајтан Р·Р° везивање čакšРёСЂР° bîrnaș ĭe frîmbĭe inpļećită dă ļegat śuariśi [Hom.]

гакати (gl.) — gîgai /gâgâi/
— РіСѓСЃРєР° РіР°čРµ када је гладна, или када СЃРµ уплаšРё РЅРµčега gîska gîgîĭe kînd ĭe flomîndă, or kînd sa spomîntă đi śeva [Por.]

галама (i. ž.) — gargazală /gălăgie/
— СЃРєСѓРїРёšРµ СЃРµ СЃРІРё, Рё РїРѕčРµšРµ СЃР° галамом: РїСЂРёčају Рё РІРёčСѓ СЃРІРё Сѓ један глас, РЅРµ РјРѕžРµ РЅРё đаво РґР° РёС… разуме sa adunară tuoț, șă înśepură ku gargazală: vorbăsk șî sa zbĭară într-un glas, nu-ĭ înțaļaźe ńiś draku [Por.]

Галбиновић (i. m.) — Gălbinuoń /Galbanaș/
— ГалбоновиćРё Сѓ Близни СЃСѓ потомци неког Траила ГалбиновиćР°, који је РґРѕšР° РёР· РёР· Балта ВерđРµ Сѓ Румунији Gălbinuońi la Bļizńe sînt ńepuoț alu vrunu Trailă Galbin kare a veńit đin Balta Vĭarđe în Rumîńiĭe

гангрена (i. s.) — bruont /cangrenă/
— СѓР±Рѕ СЃРµ РЅР° зарđали ексер, Рё РЅРѕРіСѓ РјСѓ је захватила гангрена s-a-nbrukat în piruoń ruźińit, șî piśuoru ĭ-a luvat bruont [Por.]

гангрена (i. s.) — bluont /cangrenă/
— оболео РѕРґ гангрене s-a bulnavit đe bluont [Por.]

гангренозан (prid.) — brontavit /cangrenat/
— РЅРѕРіР° РјРё је била гангренозна, Рё доктори СЃСѓ РјРё је исекли РѕРґ колена РЅР° доле mi s-a brontavit piśuoru, șî duolturi mi la taĭat đi la źanunkĭe-n vaļe [Por.]

гангренозан (prid.) — blontirit /cangrenat/
— čРёčР° је полудео: ради, Р° РЅРѕРіР° РјСѓ је гангренозна muoșu a noroḑît: lukră, da piśuoru iĭ blontirit [Crn.]

гасити (gl. p. ref.) — stînźa /stinge/
— РґРѕРє СЃРјРѕ РјРё спавали, ватра СЃРµ угасила pănă nuoĭ am durmit, fuoku s-a stîns

гаће (i. ž.) — izmĭa /izmană/
— стари Власи РЅРёСЃСѓ носили РіР°ćРµ, РЅРё РјСѓšРєР°СЂС†Рё, РЅРё žРµРЅРµ rumîńi aĭ batrîń n-a purtat izmĭańe, ńiś uamińi, ńiś muĭeriļi [Por.]

гвожђар (i. m.) — fĭera /fierar/
— čРёčР° Јанко Гвоžđар Р±РёРѕ је велики мајстор, тај šС‚Рѕ је видео РѕčРёРјР° могао је РґР° направи РѕРґ РіРІРѕžđР° moșu Ĭanku Ferarĭu a fuost maĭstur mare, aăla ś-a vaḑut ku uoki a putut sî fakă đi fĭer [Por.]

гвожђе (i. s.) — er /fier/
— РёР·СЂР°đен РѕРґ РіРІРѕžđР°; гвозден; металан fakut đi fĭer

гвожђурија (zb.) — fĭerariĭe /fierărie/
— РґРѕšР°Рѕ је колима Рё РїРѕРєСѓРїРёРѕ је СЃРІСѓ своју РіРІРѕžđурију РёР· РјРѕРіР° РґРІРѕСЂРёšС‚Р° a veńit ku karu ș-adunat fĭerariĭļi luĭ tuaće đin pîrvaļiĭa-mĭa [Por.]

гвожђурина (i. ž.) — firoći /fierotină/
— РЅР°đРѕС… РЅР° путу једну зарđалу РіРІРѕžđСѓСЂРёРЅСѓ, Рё понесох је РґР° је СЃР°čувам, РјРѕžРґР° ćРµ РјРё затребати Р·Р° РЅРµšС‚Рѕ gasîĭ o firoćină ruźinită-n drum, ș-o luvaĭ ku mińe s-o pun bińe, îm va trîbui đi śuava

где (pril.) — unđe /unde/
— РіРґРµ је Р±РёРѕ РґРѕ сада, РЅРёРєРѕ РЅРµ Р·РЅР° unđe a fuost pănă akuma, ńima nu șćiĭe

гдегод (pril.) — unđiguod /oriunde/
— РјР° гдегод СЃРµ Р±СѓРґРµ РєСЂРёРѕ, ја ćСѓ РіР° свеједно РЅР°ćРё unđiguod sa va pitula, ĭuo tuot ăl gasăsk [Por.]

Герман (i. m.) — german /german/
— РїСЂРёčР°šРµ прадеда РґР° је то било Сѓ време рата СЃР° Германима puvesta paradĭeda kă aĭa a fuost în vrĭamĭa đi razbălu ku germîńi [Por.]

Герман (i. ž.) — German /Gherman/
— Сѓ старини је било Влаха СЃР° именом Герман, РѕРґ којих СЃСѓ данас ГермановиćРё đi bîtrńață a fuost rumîń ku nume German, đin iĭ sînt astîḑ Germańeșći

Гижани (i. m.) — Gižańi /Ghijani/
— Миле ГиžР°РЅ žРёРІРё Сѓ селу, РёРјР° РґРІР° СЃРёРЅР° Mile Gižan traĭașće-n sat, are duoĭ kopiĭ [Por.]

гјорц (uzv.) — gĭorț /ghior/
— „гјорц-гјорц” РєСЂčРµ празна црева кад СЃРё гладан „gĭorț-gĭorț” fak mațîļi guaļe kînd iș flomînd [Por.]

главчина (i. m.) — buśim /bucium/
— главčРёРЅР° је део колског тоčРєР° buśim ĭe kăpățîna la rotă đe kar [Buf.]

глад (i. ž.) — fuame /foame/
— велика је глад Сѓ сиромаха mare ĭe fuamĭa la-l sarak

гладан (prid.) — flomînd /flămând/
— сиромах је гладан свега saraku ĭe flomînd đi tuaće

гладило (i. ž.) — glađe /cute/
— гладилом СЃРµ РѕšС‚рила РєРѕСЃР°, РЅРѕžРµРІРё, бријаčРё Рё РґСЂСѓРіРѕ ku glađe s-a askuțît kuasa, kuțîćiļi, briśu șî alta

гладиола (i. ž.) — săśeruaĭkă /seceruie/
— гладиола РёРјР° влаšРєРѕ РёРјРµ везано Р·Р° СЃСЂРї јер цвета Сѓ време žРµС‚РІРµ săśeruaĭkă pi rumîńașće are nume ļegat đi sîaśira kă înfluare pi vrĭamĭa lu sîśarat [Por.]

гладна година (i. s.) — foameluk /foameluc/
— РїСЂРёčали СЃСѓ стари, РґР° кад наступи велика СЃСѓšР°, РґСЂžРё седам РіРѕРґРёРЅР° непрекидно, Р·Р° СљРѕРј РёРґРµ гладна РіРѕРґРёРЅР° кад људи немају РґСЂСѓРіРё šС‚Р° РґР° једну, него само церову РєРѕСЂСѓ a puvestît aĭ batrîń kă kînd tună sîaśita mare, țîńe șapće ań una-ntruuna, șî dupa ĭa tună foameluku đi lumĭa nare alta-śe mînka, numa skuarță đi śaruoń [Por.]

гладна јама (i. m.) — flămînd /flămânzare/
— гладна јама је једно удубљење РЅР° леđРёРјР° које РёРјР° крава, РІРѕ, РєРѕСљ, овца Рё РєРѕР·Р° flămîndu ĭe un krîu la șăļe kare-l are vaka, buo, kalu, uaĭa șî kapra

гладница (i. m.) — flomînźuos /flămânjuos/
— ако СЃРµ сплетеš СЃР° СљРёРјР°, РёРјР° само РєСѓćР° РґР° ти СЃРµ напуни гладница dakă ći înkurś ku iĭ, numa are kasa sî țî sa umpļe đi flomînźuoș [Por.]

гладовање (i. ž.) — flomînḑîĭe /flămânzie/
— велико гладовање СЃСѓ људи трпели Р·Р° време Турака; РѕРЅРѕ šС‚Рѕ СЃСѓ Рё имали Р·Р° јело, људи РЅРёСЃСѓ смели РґР° РґСЂžРµ Сѓ РєСѓćРё, него СЃСѓ крили РїРѕ šСѓРјРё, или СЃСѓ закопавали Сѓ земљу mare flomînḑîĭe lumĭa a sufarat đi vrĭamĭa đi turś; aĭa șî ś-avut đi mînkare, lumĭa n-a kućeḑat să țînă în kasă, numa a pitulat pin padure, or kă a-ngropat pin pomînt [Por.]

гладовати (gl.) — fomĭa /foma/
— теžР°Рє је Р±РёРѕ РїРѕСЃС‚ када је требало гладовати Сѓ време РєРѕСЃРёРґР±Рµ grĭeu a fuost puostu kînd a trăbuit fomĭa în vrĭamĭa đi kosît

гладовати (gl.) — flomînḑî /flămânzi/
— РѕРЅ је гладовао колико је гладовао, РЅР° крају је СѓРјСЂРѕ РѕРґ глади ĭel flomînḑî kît flomînḑî, la urmă sa rapusă đi fuame

гласина (i. s.) — auḑîtu /bârfeală/
— РЅРµ слуšР°С˜ гласине, гледај своја посла nu askulta la auḑîturĭ, katîț trĭaba-tĭa [Por.]

гласина (i. ž.) — vorbitu /vorbitură/
— РІСѓРєСѓ СЃРµ Р·Р° СљРѕРј СЂСѓžРЅРµ гласине, откако јој је РјСѓž одсутан sa trag ńișće vorbiturĭ urîće dupa ĭa, đi kînd iĭ uomu dus [Por.]

глежањ (i. s.) — nođiț /nodiţ/
— глеžР°Сљ је зглоб који повезује стопало СЃР° цеваницом РЅРѕРіРµ nođițu ĭe înkeĭatură kare ļagă talpa ku fluiru piśuoruluĭ

гломазан (prid.) — bonkonuos /boancă/
— гломазне, теšРєРµ čРёР·РјРµ śižme bonkonuasă

глуп (prid.) — șuop /nătang ?/
— прави СЃРµ глуп, РґР° мисле људи РґР° није знао šС‚Р° ради (Р СѓРґРЅР° Глава) sa faśe șuop, sî ginđaskă lumĭa kî n-a șćut śe faśe

глуп (prid.) — tuont /tont/
— Р±РёРѕ је глуп РЅР° мајку Рё тврдоглав РЅР° оца, Рё зато РјСѓ није РёšР»Р° šРєРѕР»Р° a fuost tuont la mumî-sa șî tare đi kap la tatî-su, șî đ-aĭa nu ĭ-a mĭers șkuala

глупав (prid.) — lozît /lozât/
— РЅРµ čСѓРґРё СЃРµ, čРёčР° годинама žРёРІРё тако потпуно сенилан nu ći mira, muoșu ku ańi traĭașće așa lozît đi tuot

глупавити (gl.) — lozî /lozi/
— баба је РїРѕčела РґР° лапи, РІРёšРµ РЅРµ Р·РЅР° šС‚Р° РіРѕРІРѕСЂРё baba a-nśeput să lozîaskă, nu măĭ șćiĭe śe vorbĭașće

глупан (i. ž.) — țoa /ţoapă/
— теžР°Рє глупан, РёР· њега излазе само простоте Рё бљувотине țoapă grĭa, đin ĭel ĭasă num prostîĭ șî gruzaviĭ [Por.]

глупост (prid.) — urļa /aiurea/
— РіРѕРІРѕСЂРё глупост vorbĭașće aĭurļa [Hom.]

глупост (i. ž.) — lua /loază/
— лупа глупости vorbĭașče la luază

гљива (i. m.) — burĭaće /burete/
— РєРѕРґ нас Сѓ šСѓРјРё РёРјР° РјРЅРѕРіРѕ РїРµčурака la nuoĭ pră duos ĭastă mulț burĭeț

гнездашце (i. s.) — kuĭbiț /cuibiţ/
— направила птиčица гнездаšС†Рµ РїРѕРґ надстреšРЅРёС†РѕРј старе РєСѓćРµ a fakut pîsarika un kuĭbiț supt streșînă la kasa batrînă [Por.]

гнездити (gl. p. ref.) — kuĭbari /cuibări/
— птице СЃРµ гнезде Сѓ пролеćРµ păsîrļi sa kuĭbarĭesk primovara

гнездо (i. s.) — kuĭb /cuib/
— гнездо је птиčја РєСѓćР° kuĭbu ĭe kasa păsîrilor

гњецав (prid.) — kļiuos /cleios/
— гњецаво је РЅРµšС‚Рѕ šС‚Рѕ је меко Рё лепи СЃРµ Р·Р° прсте śeva ĭe kļiuos kînd ĭe muaļe șî sa ļipĭașće đi źeĭśće

гњида (i. ž.) — ļinđină /lindină/
— кад је čовек РІР°šС™РёРІ, РєРѕСЃР° РјСѓ је РїСѓРЅР° РіСљРёРґР° kînd ĭe uomu pădukĭuos, păru-ĭ pļin đi ļinđiń [Por.]

говорити (gl. p. ref.) — vorbi /vorbi/
— завеžРё уста, немој говорити šС‚Рѕ РЅРµ треба ļagă-ț gura, nu vorbi śe nu trîabe

говорљив (prid.) — vorbituo /vorbitor/
— čРёčР° је говорљив Рё РїСЂРёčљив čовек, Р° баба је намćРѕСЂ Рё ćуталица muoșu ĭe uom vorbituorĭ șî povĭestîtuorĭ, da baba ĭe ponćură șî takută

говорник (i. m.) — vorbituo /vorbitor/
— скупила СЃРµ гомила РіРѕРІРѕСЂРЅРёРєР° Рё СЃРІРё РїСЂРёčају Сѓ један глас, РЅРё đаво РёС… РЅРµ разуме s-a adunat o granadă đi vorbituorĭ, șî tuoț vorbĭesk într-un glas, ńiś draku nu-ĭ înțaļiaźe

год (part.) — guod /ori - ?/
— какогод kumguod

година (mn. ) — an /an/
— РѕРІР° РіРѕРґРёРЅР° ano-sta

годови (i. ž.) — ańi /inele anuale/
— бројимо РіРѕРґРёРЅРµ дрвета СЃР° његовог пања numarăm ańi lu ļiemn đi pi bușćanu luĭ [Por.]

гозба (i. ž.) — gostîĭe /gostie/
— РіРѕР·Р±Р° је РѕР±Рёčај РґР° СЃРµ скупљају званице РєРѕРґ некога који слави славу, прави свадбу, или игранку СЃР° јелом Рё весељем gostîĭa ĭe ađet kînd s-adună lumĭa kĭemată la vrunu kare faśe prazńik, nuntă or źuok ku mînkare șî visaļiĭe

голет (i. ž.) — golaĭe /goliște/
— лоšРµ земљиšС‚Рµ, само голет без šСѓРјРµ Рё траве pomînt rău, numa golaĭe fara padure șî fara ĭarbă [Por.]

голет (i. m.) — rușć /rușchiu/
— голет је падина без растиња rușć ĭe pomînt stîrminuos fara verđață [Por.]

голуб (i. m.) — golîmb /hulub/
— дивљи голуб golîmb sîrbaćik

гоља (i. m.) — golan /golan/
— гоља је čовек сиромах, без Рёčега golan ĭe uom sarak, fara ńimik

гоља (prid.) — goļișman /sărăcan/
— гоља је онај који је толики сиромах, РґР° нема РЅРё РѕРґРµćСѓ РґР° СЃРµ РѕР±СѓčРµ, него РёРґРµ одрпан goļișman ĭe aăla kare ĭe atîta đi sarak, đi n-are ńiś țuaļe đi-nbrakat, numa mĭarźe rupćiguos [Por.]

гомила (i. s.) — ogluoń /grămadă/
— оставили гомилу РґСЂРІР° РЅР° сред пута a lasat ogluoń dă ļeamńe-n mižluoku drumuluĭ

гомила (i. ž.) — grama /grămadă/
— РґРѕРє лупнеš Рѕ длан, СЃРєСѓРїРё СЃРµ гомила људи pănă daĭ đin palme, sa adună o gramadă đi lume

гомилати (gl. p. ref.) — grîmađi /grămadi/
— čобани као РґР° СЃСѓ полудели РѕРґ јутрос, само СЃРµ гомилају једни РЅР° РґСЂСѓРіРµ pîkurari parke a nuroḑît đi đesńață, numa sa grimađiesk uńi pi alțî

гонити (gl. p. ref.) — gońi /goni/
— лоš кнез је Р±РёРѕ, гањао је људе као волове rău kińez a fuost, a gońit lumĭa ka pi buoĭ

гоњен (prid.) — gońit /gonit/
— хајка је терала РІСѓРєРѕРІРµ цео дан, Рё РЅР° крају СЃСѓ РІСѓРєРѕРІРё тако гоњени РїСЂРµšР»Рё преко залеđеног Дунава Сѓ ВлаšРєСѓ urkașî a mînat lupi tota ḑîua, șî la urmă lupi așa gońiț a trekut pista Dunîre îngețată în Rumîńiĭe [Por.]

гоњење (i. ž.) — gua /goană/
— никакво гањање радника није било, Р° РѕРЅРё СЃРµ žР°Р»Рµ РґР° СЃСѓ терани као курјаци ńiś o guană ku lukraturoi n-a fuost, da iĭ sa vaĭtă kă sînt mînaț ka lupi

гоњење (i. ž.) — gońa /goneală/
— краве наскаčСѓ једна РЅР° РґСЂСѓРіСѓ, време је РґР° РёРґСѓ РЅР° гоњење РєРѕРґ Р±РёРєР° vaśiļi săr una pe alta, vrĭamĭa ĭe sî sa dukă la bik la gońală [Por.]

горак (prid.) — amarît /amărât/
— ракија СЃР° СѓРєСѓСЃРѕРј пелина rakiu amarît ku peļin

горе (pril.) — sus /sus/
— звезде СЃСѓ РіРѕСЂРµ, РЅР° небу stîaļiļi sînt sus, pi śierĭ

горети (gl.) — arđe /arde/
— кад срце РїРѕčРЅРµ горети, РЅРµ гаси СЃРµ РІРѕРґРѕРј kînd ińima înśĭape a arđe, nu sa stîmpără ku apă

горчина (i. m.) — amar /amar/
— РіРѕСЂčРёРЅР° Сѓ млеку је РёР· траве коју СЃСѓ пасле овце amaru-n lapće ĭe đin ĭarbă, kare a paskuto uoiļi

горчина (i. ž.) — amarĭa /amăreală/
— мој žРёРІРѕС‚ је сама РіРѕСЂčРёРЅР° traĭu mĭeu ĭe amarĭală guală [Por.]

господин (i. m.) — duomn /domn/
— прави СЃРµ РіРѕСЃРїРѕРґРёРЅ, Р° РѕРЅ је РѕР±Рёčан гоља sî faśe duomn, da ĭel ĭe golan pruost

господине (у изр.) (zam.) — dumitaļe /dumitale/
— Некада, када СЃСѓ СЃРµ сретала РґРІР° путника, један Р±Рё рекао: — „Добар РїСѓС‚!”, Р° РґСЂСѓРіРё је одговарао СЃР°: „Захваљујем, РіРѕСЃРїРѕРґРёРЅРµ!” đimult, kînd s-a-ntîlńit duoĭ drumaș, unu a ḑîs: „Bună kaļa!”, d-alalalt s-a raspuns ku: „Mulțamĭesk, dumitaļe!” [Crn.]

госпођа (i. ž.) — duamnă /doamnă/
— РІРёРґРё како СЃРµ обукла, као РіРѕСЃРїРѕđР° РёР· града uĭtîće kum s-a înbrakat, ka duamnă đin varuș [Crn.]

гост (i. m.) — meselnik /meselnic/
— меселник је РѕСЃРѕР±Р° која долази РЅР° славу, Рё као РіРѕСЃС‚ седи Р·Р° трпезом meselnik ĭe insă kare vińe la prazńek, și șeďe ka gostu dupa masă [Kmp.]

гост (i. m.) — guost /gost/
— РіРѕСЃС‚ је РѕСЃРѕР±Р° која долази позвана РЅР° неку СЃРІРµčаност guost ĭe insă kare vińe kemată la vr-o gostîĭe

гостити (gl. p. ref.) — gostî /ospăta ?/
— угости СЃРµ čовек кад РіР° РґРѕРјР°ćРёРЅ РєСѓćРµ РїРѕР·РѕРІРµ РЅР° неку светковину, РїР° РіР° поји Рё храни sa gostîașće uomu kănd stapînu kășî ăl kĭamă la vro gostîĭe, șî-ĭ dă bĭare șî mînkare

готов (nepr.) — gata /gata/
— РєРѕСЃРёРґР±Р° је готова, сада СЃРµ бацамо РЅР° žРµС‚РІСѓ kosîtu ĭe gata, akuma ńi puńem pi sîśarat

готовински (pril.) — bańiuluĭ /pe bani/
— Р·Р° СЂРѕР±Сѓ, или готовинск Рё pi marfă, ore bańiuluĭ

готовити (gl. p. ref.) — gaći /găti/
— мајка РёРјР° велики посао, спрема (јела) Р·Р° славу muma are lukru mare, gaćiașće đi prazńik

готовљење (i. ž.) — gaća /găteală/
— РґР°ćР° траžРё велико готовљење (јела) pomana kată mare gaćală [Por.]

граб (i. m.) — karpin /carpen/
— граб је јако РґСЂРІРѕ, РґРѕР±СЂРѕ Р·Р° израду РґСЂžР°С™Р° Рё алата који имају дрвене делове, Рё јако је РґРѕР±СЂРѕ РґСЂРІРѕ Р·Р° лоžРµСљРµ ватре karpin ĭe ļemn tare, bun đi fakut držăļe, alaturĭ kare au dĭelurĭ đi ļemn, șî tare bun ļiemn ĭe đi fakut fuoku [GPek]

грабик (i. m.) — kărpińiș /cărpeniș/
— кад нас је отац делио, мени РѕРґ šСѓРјРµ запао само неки грабик РЅР° Великој Падини kînd ń-a-mparțît tata, miĭe đin padure mĭ-a kaḑun numa ńișći kărpińiș la Pođina Mare [Por.]

грабић (i. m.) — karpińel /cărpinel/
— кад СЃРµ прави РїСЂСѓС‚ Р·Р° терање стоке, најбоље је РґР° је РѕРґСЃРµčРµš РѕРґ гранčице неког младог грабиćР°, јер је лака, танка Рё žРёР»Р°РІР° kînd sa faśe žuardă đi mînat vićiļi, măĭ bună ĭe s-o taĭ đin vro krĭanguță đi karpińel ćinîr, kî ĭa ĭe ușuară, supțîrĭe șî žîlao [Por.]

грам. члан (part.) — al /al/
— црни, онај који је црн al ńegru

грана (i. ž.) — krĭangă /creangă/
— грана расте РёР· трупла дрвета krĭanga krĭașće đin tulpina ļiemnuluĭ

грање (i. ž.) — krengarime /crengarie/
— šСѓРјР° је РїСѓРЅР° грања, РЅРµ РјРѕžРµ СЃРµ РІРёšРµ РЅРёРєРѕ пробити РґРѕ потока duosu s-a umplut đi krengarime, nu sa măĭ strabaće ńima pănă la ogaș [Por.]

грах (i. m.) — țîrța /ţârţar/
— РіСЂРЅРµ граха, СЂСѓčак Р·Р° СЃРІРµ o uală đi țîrțarĭ, prînḑ đi tuoț [Crn.]

грбав (prid.) — gîržab /gârjob/
— грбав је čовек који је РѕРґ неке болести РґРѕР±РёРѕ РіСЂР±Сѓ РЅР° леđРёРјР°, РїР° СЃРµ накривио РЅР° једну страну gîržab ĭe uom kare đin vro buală ĭ-a krĭeskut șauă-n șîaļe, șî ĭel s-a-ngržobat într-o parće [GPek]

гребање (i. ž.) — dîrpońa /dârponeală ?/
— РЅР° тавану СЃРµčује неко гребање s-auđe-n puod o dîrpońală

гребати (gl.) — dîrpońa /dârponia/
— није затегао тоčак РґРѕР±СЂРѕ, РїР° сад РѕРЅ само струžРµ када дотакне сандук РЅР° колима n-a strîns ruata kalumĭa, ș-akuma ĭa numa dîrpuańe kînd ažunźe đi kuotur la kar

гребен (i. m.) — darak /darac/
— гребен РёРјР° čетири реда металних зубаца: РґРІР° густа, Рё РґРІР° ретка daraku arĭe patru rîndurĭ đi đinț đi fĭer: duauă đasă, șî duauă rarĭ [Crn.]

гребен (i. m.) — drîgļiaće /drâglu/
— РєСЂРѕР· гребен СЃРµ провлаčРё конопља, Рё добија СЃРµ повесмо pin drîgļiaće sa traźe kîńipa, șî sa faśe fuĭuor [Por.]

гребенање (i. m.) — daraśit /dărăcire/
— јуčРµ сам целога дана била РєРѕРґ једне пријатељице РЅР° čРµšС™Р°СљСѓ РІСѓРЅРµ ĭerĭ tuota ḑîua am fuost la o prĭaćină la daraśit [Crn.]

гребенање (i. m.) — drîglat /?/
— имала сам три žРµРЅРµ РЅР° гребенању, Рё заврšРёР»Р° сам посао Р±СЂР·Рѕ am avut triĭ muĭerĭ la drîglat, ș-am fîrșît lukru ĭut [akc.

гребенар (i. м.) — daraśituo /dărăcitor/
— СЃР° пет гребенарки, заврšР°РІР°Рј čРµšС™Р°СљРµ РІСѓРЅРµ Р·Р° један дан ku śinś daraśituarĭe, fîrșîăsk daraśitu đi într-o ḑî [Crn.]

гребенати (gl. p.) — daraśi /dărăci/
— čРµšС™Р°Рј РІСѓРЅСѓ, РґР° Р±РёС… прела Р·Р° поњаве daraśesk lîna, kî sî tuork đi pîăturĭ [Crn.]

гребенати (gl. nesvrš.) — drîgla /drâgla/
— гребенала сам конопљу, јер намеравам РґР° ткам Р·Р° РґžР°РєРѕРІРµ drîglaĭ kîńipa, kî am đi gînd sî țîăs đi saś [Crn.]

гребенати (gl. p.) — dîraśi /dărăci/
— РІСѓРЅР° СЃРµ čРµšС™Р° гребеном lîna sa dîraśașće ku daraku [Por.]

гребенац (i. ž.) — gibură /ghibur/
— гребенац је прамен РІСѓРЅРµ који је остао РЅР° гребену после гребенања gibura ĭe zmuaćiku dă lînă kare a ramas pră darak dupa dîraśit [Mlava]

греда (i. ž.) — bîrnă /bârnă/
— истесао сам једну греду Р·Р° ćуприју śopļiĭ o bîrnă đi punće [Crn.]

греда (i. ž.) — vurgi /vîrghină/
— РІСѓСЂРіРёРЅР° СЃРµ добија РѕРґ РґСѓžРµРі дрвета, који СЃРµ секиром исцепа РЅР° три-čетири цепанице, РѕРґ којих СЃРµ прави ограда РѕРєРѕ РєСѓćРµ, или сеник РѕРєРѕ стога vurgină sa faśe đin ļiemn lung, kare-l sparź ku sakurĭa în triĭ-patru țapăńiț, șî ku ĭaļe faś gard pi lînga koļibă, or țark pi lînga klańe [GPek]

греда (i. ž.) — grindă /grindă/
— греда је РґСѓРіР°čРєРѕ дрвено стабло, отесано равномерно СЃР° čетири стране grindă ĭe o bîrnă lungă đi ļiemn, śopļită-n patru mukĭe la masură

Грекуловци (i. m.) — Grekuońi /Greconi/
— Павле Грекулов Рё његови Грекуловци СЃСѓ велика фамилија Pau lu Grĭeku ku Grĭekuońi aĭ luĭ, ńam mare [Crn.]

грешан (prid.) — graśin /păcătos/
— РЅРµ боји СЃРµ толико РіСЂРµšРЅР° РґР° РЅР° РѕРЅРѕРј свету РјРѕžРµ отиćРё Сѓ пакао nu sa ćiame atîta đi graśină, kî pi lumĭa-ĭa puaće să kadă în ĭad

грешити (gl.) — graśina /grăcina/
— људи РЅРµ Р±Рё толико РіСЂРµšРёР»Рё, када Р±Рё СЃРІРё веровали Сѓ Р±РѕРіР° lumĭa n-ar graśina atîta kînd ar kređa tuoț în dumńeḑîu [Por.]

грешити (gl. n.) — greșî /greși/
— није науčРёРѕ РґРѕР±СЂРѕ РґР° РїРёšРµ, јоš увек РіСЂРµšРё РѕРІРґРµ-РѕРЅРґРµ nu s-a învațat bińe să skriĭe, înga greșîașće koļa-koļa

грешка (i. ž.) — greșa /greșală/
— велику РіСЂРµšРєСѓ је направио кад је напустио šРєРѕР»Сѓ mare greșală a fakut kînd s-a lasat đi șkuală

грешник (i. m.) — greșăļńik /greșelnic/
— РєРѕ убије čовека, велики је РіСЂРµšРЅРёРє kare omuară uomu ĭe mare greșăļńik [Por.]

грива (i. ž.) — kua /coamă/
— РєРѕСљ РїРѕСЃРєРѕčРё РґР° РјРµ збаци, Р° ја РіР° ухватих Р·Р° РіСЂРёРІСѓ, Рё остадох Сѓ седлу kalu sari sî ma labiđe, da ĭuo-l prinsăĭ đi kuamă, șî rîmasăĭ în șauă

гривна (i. ž.) — brațarĭe /brăţare/
— метална РіСЂРёРІРЅР° РґСЂžРё РєРѕСЃСѓ РЅР° РґСЂžР°С™Рё brațarĭa țîńe kuasa-n držală

грип (i. ž.) — apukatu /apucătură/
— ухватио РіР° је РіСЂРёРї (или нека РґСЂСѓРіР° болест, која је РїСЂРѕРїСЂР°ćена дрхтавицом Рё температуром) la prins apukatu, s-a pus apukatura pi ĭel

гркљан (i. ž.) — birigĭa /beregată/
— Рёščупао РјСѓ гркљан ĭa skuos birigĭata

грлица (i. ž.) — turturĭa /turturea/
— грлица СЃРµ РЅР° влаšРєРѕРј Р·РѕРІРµ „туртурјауа” зато šС‚Рѕ пева само РЅР° један РЅР°čРёРЅ: „турр-турр” turturĭauă pi rumîńașe sa kĭamă așa, kă kîntă numa într-un fĭeļ: „turrr-turrr” [Por.]

грмети (gl. p.) — durai /hurui/
— РіСЂРјРё РЅР° небу durîĭe-n śĭerĭ

грмљавина (i. ž.) — duraĭa /duruială/
— грмљавина непрекидно траје, Р° РєРёšРµ јоš нема duraĭala țîńe una-ntruuna, da pluaĭa înga nu ĭe [Por.]

грмљавина (i. ž.) — trăsńitu /trăsnitură/
— највеćРµ грмљавине СЃСѓ РѕРєРѕ Светог Илије, јер РѕРЅ управља РіСЂРѕРјРѕРІРёРјР° măĭ marĭ trăsńiturĭ sînt pi lînga Svići Iļiĭa, kă ĭel lukră ku trăsńićiļi [Por.]

грмуша (i. ž.) — skrofiță /scrofiţă/
— РіСЂРјСѓšР° је налик РЅР° врапца, али је лепšР° птица, РёРјР° складније тело skrofița kam aduśe ku bîrbĭaćiļi, ama ĭe măĭ frumuasă pasîrĭe, are trup măĭ fakut [Por.]

гроб (i. m.) — mormînt /mormânt/
— отиšР»Р° је сестра РґР° окади мајčРёРЅ РіСЂРѕР± s-a dus sorîmĭa să tamîńe mormîntu mumi

гробар (i. m.) — gropar /gropar/
— гробар је čовек који РЅР° гробљу РєРѕРїР° РіСЂРѕР± Р·Р° умрлог čовека gropar ĭe uom kare la morminț sapă gruapa đi uomo-l muort [Por.]

гробље (i. ž.) — gropișće /gropiște/
— гробље је место РіРґРµ СЃРµ закопавају мртви gropișće ĭe luok unđe sa-ngruapă aĭ muorț [Por.]

грозан (prid.) — grozau /grozav/
— јако грозан посао РёРјР°, мисли РґР° РіР° напусти rău grozau lukru are, sa gînđiașće sî sa lasă

грозница (i. ž.) — frigurĭ /friguri/
— јако СЃРµ прехгладио, РґРѕР±РёРѕ је грозницу: само РєСѓРєР° РґР° РјСѓ је хладно, цвокоćРµ, зноји СЃРµ Рё РёРјР° РІРёСЃРѕРєСѓ температуру a raśit rău, șî sa pus frigur-ļi pi ĭel: numa sa vaĭtă k-ăĭ frig, iĭ trămură đințî-n gură, ăl trîaśe apa, are fuok mare [Por.]

грозота (i. ž.) — gruzaviĭe /grozăvie/
— РЅРµ Р·РЅР° šС‚Р° је било Сѓ јелу те РіР° је спопала таква РјСѓčРЅРёРЅР° РґР° само РїРѕРІСЂР°ćР° nu șćiĭe ś-a fuost în mînkare pă sa pus pi ĭel o gruzaviĭe grĭa đi numa varsă

гроктати (gl.) — gîrći /gârtoni/
— СЃРІРёСљРµ РіСЂРѕРєćСѓ највиšРµ када СЃСѓ гладне puorśi gîrćiesk măĭ mult kînd sînt flomînḑ [Por.]

гром (i. s.) — trăsńit /trăsnet/
— кад сева, РіСЂРјРё Рё пада РєРёšР°, čовек никад РґР° СЃРµ РЅРµ склања РїРѕРґ усамљено РґСЂРІРѕ Сѓ пољу, јер РѕРЅРѕ најјаčРµ РІСѓčРµ РіСЂРѕРј kînd sfulđiră, durîĭe șî pluaĭe, ńiśkînd uomu să nu sa pituļe supt ļemn sînguraćik în kîmp, kî ĭel măĭ tare traźe trîasńitu [Por.]

громовник (i. m.) — trăsńituo /trăsnitor/
— РіСЂРѕРјРѕРІРЅРёРє је свети Илија, јер РѕРЅ, веле, управља РіСЂРѕРјРѕРј: РѕРґСЂРµđује РіРґРµ ćРµ РґР° загррми Рё РєРѕРіР° ćРµ РіСЂРѕРј РґР° удари trăsńituorĭ ĭe svići Iļiĭa, kă ĭel, śikă, lukră ku trăsńitu: rînduĭe unđe sî trasńaskă șî pi kare [Por.]

груб (prid.) — dobļenguos /grosolan ?/
— прави СЃРµ РґР° је велики столар, Р° šС‚Р° РіРѕРґ уради, СЃРІРµ је РіСЂСѓР±Рѕ, СЂСѓžРЅРѕ Рё РЅРё Р·Р° какву вајду sa faśe tișler mare, da śe guod lukră, tuot ĭe dobļenguos, urît, șî ńiś đ-o trĭabă [Por.]

грудва (i. s.) — buș /cocoloș/
— Р±Сѓš је велика РіСЂСѓРґРІР° меког снега, која настаје када СЃРµ СѓР·РјРµ мала РіСЂСѓРґРІР° Рё ваља СЃРµ СЃ РІСЂС…Р° Р±СЂРґР° РЅР° доле, Рё нарасте Р±РѕРіР·РЅР° колико, скупљајуćРё СѓСЃРїСѓС‚ лепљиви снег bușu ĭe kokoluoș mare đe zapadă muaļe, kare sa faśe kînd sa ĭa kokoluoș mik șă sa tîvaļeașće đin vîru śuośi-n vaļe, șî ĭel krĭașće boznakît, adunînd pi drum zapadă ļipiśuasă

грудваст (prid.) — gļiuos /glios/
— земља је грудваста, РїСѓРЅР° големих РіСЂСѓРґРІРё, СљРёРІР° СЃРµ РЅРµ РјРѕžРµ сејати pomîntu ĭe gļiuos, pļin đi gļiĭ marĭ, luoku nu sa puaće sîmana [Por.]

грудвица (i. m.) — boboruo /boboronţ ?/
— Р±СЂР°šРЅРѕ Сѓ РґžР°РєРѕРІРёРјР° СЃРµ претворило Сѓ грудвице fańina în saś s-a fakut boboruanță

грудува (i. s.) — kokoluoș /cocoloș/
— СЃРіСЂСѓšР°Р»Рѕ СЃРµ млеко, РїСѓРЅРѕ је грудвица s-a-ngroșat lapćiļi, pļin ĭe đi kokoluașă

грумен (i. m.) — grunđin /grunz/
— овце СЃСѓ олизале камен соли, остало је само неко грумење РѕРґ њега uoĭļi a ļins krușîțu đi sare, a ramas numa ńiśći grunđiń đin ĭel

грумен (i. m.) — grăunťe /grăunte/
— čен белог лука grăunťe ďe usturoĭ

грушавина (i. ž.) — kurastă /curastă/
— кад СЃРµ крава отели, РїСЂРІРѕ млеко СЃРµ Р·РѕРІРµ РіСЂСѓšР°РІРёРЅР°, РѕРЅРѕ СЃРµ РЅРµ једе јер треба теле РґР° РіР° пије као највеćРё лек Р·Р° своје здравље kînd fată vaka, lapćiļi đintîń sa kĭamă kurastă, ĭel nu sa manînkă, kî trĭabă să-l bĭa vițălu ka un ļak măĭ mare đi sînataća luĭ [Por.]

грч (i. s.) — zgî /cârcel/
— пливао је уморан Рё ухватио РіР° РіСЂč, РґР° је РІРѕРґР° била дубља, удавио Р±Рё СЃРµ СЃРёРіСѓСЂРЅРѕ a notat ustańit, șî la prins zgîrśu, sa fi fuost apa măĭ adînkă, sa fi îńekat sigurat [Por.]

губер (i. m.) — strań /strani/
— губер је РёР·СЂР°đен РѕРґ РІСѓРЅРµ, ткају РіР° бабе „РЅР° šС‚апу” strańu ĭe fakut dă lînă, ăl țîasă babiļi pră bît

Гугуљан (i. m.) — Guguļan /Gugulean/
— Р·Р° нас Сѓ Млави, Гугуљан је Влах који žРёРІРё Сѓ планини СЃР° стоком dă nuoĭ dîn Mlaoa, Guguļan ĭe rumîn kare traĭașće-n munće ku vićiļi

гугутати (gl.) — grînguri /gânguri/
— дете РіСѓРіСѓčРµ РїСЂРµ него šС‚Рѕ науčРё РґР° РіРѕРІРѕСЂРё kopilu grîngurĭașće pănă nu sa-nvață să vorbĭaskă

гужва (i. ž.) — bîksa /îmbîcseală/
— РЅР° РІР°šР°СЂСѓ је била велика РіСѓžРІР° la panađur a fuost marĭe bîksală

гужва (i. ž.) — gužbă /gujbă/
— РіСѓžРІР° је уплетена лијана којом СЃСѓ СЃРµ везивале ограде gužbă ĭe înpļećitură đi kurpiń ku kare s-a ļegat gardu

гужва (i. s.) — țambalău /tămbălău/
— неке пијанице СЃСѓ СЃРµ потукле РЅР° РІР°šР°СЂСѓ, једни СЃСѓ СЃРєРѕčили РґР° РёС… раздвоје, РґСЂСѓРіРё РґР° СЃРµ бију, РїР° СЃРµ створила РѕРїšС‚Р° РіСѓžРІР° коју СЃСѓ žР°РЅРґР°СЂРё једва растурили (Танда) ńișći bĭețîuoș la bîlś s-a luvat la bataĭe, uńi a sarit să-ĭ đispartă, alțî sî sa bată, șî s-a fakut un țambalău ku tuot đi žîndari abĭa la spart

гуз (i. ž.) — bu /bucă/
— пала је Рё повредила РіСѓР·Сѓ a kaḑut ș-a vîtamat buka kuruluĭ

гузат (prid.) — kurimanuos /curimănos/
— трбат Рё гузат, Р±РѕžРµ СЃР°čСѓРІР° каква наказа burtanuos șî kurimanuos, duamńe pazîașće śe rîtatură

гука (i. s.) — gîlkă /gâlcă/
— баба је била РіСѓšР°С‚Р°, имала је велику РіСѓРєСѓ РЅР° врату baba a fuost gușată, avut o gîlkă mare la gît

гука (i. ž.) — modîlkă /modâlcă/
— кад СЃРµ дете прехлади, натекну РјСѓ крајници, направи РјСѓ СЃРµ нека РіСѓРєР° Сѓ грлу, Рё РѕРЅРѕ теšРєРѕ РґРёšРµ kînd kopilu raśiașće, iĭ sa înflă lăturuońi, iĭ sa faśe o modîlkă în gît șî ĭel suflă grĭeu [Zvizd]

гукав (prid.) — gîlkuos /gâlcos/
— упалила РјРё СЃРµ РєРѕžР°, Рё РЅР° неким местима сам сав гукав mi sa aprins pĭaļa, șă mis tuot gîlkuos pi la uńiluokurĭ

гумно (i. ž.) — arĭe /arie/
— РіСѓРјРЅРѕ је место РіРґРµ СЃРµ РїРѕРјРѕćСѓ РєРѕСљР° Рё ветра РІСЂšРёР»Рѕ Рё вејало žРёС‚Рѕ arĭe ĭe luok unđe sa trăirat șî s-a vînturat grîu ku kalu șî ku vîntu [Por.]

гундељ (i. m.) — gîndak /gândac/
— плави гундељ žРёРІРё РїРѕРґ РєРѕСЂРѕРј белог јасена, СљРёРјРµ СЃСѓ стари леčили полне болести: сифилис, трипер Рё неки „šРµРЅРіРµСЂ” који је Р±РёРѕ најгори gîndaku al vînît traĭașće supt skuarța lu frasîno-l alb, ku ĭel aĭ batrîń a ļekuit buaļiļi ibomńiśieșć: frĭenga, konkau șî vrun șenger kare a fuost măĭ rău [Por.]

гунђајући (pril.) — bombońind /bombonind/
— РїСЂРѕđРµ поред нас РіСѓРЅđајуćРё treku pi lîngă nuoĭ bombońind [Crn.]

гунђање (i. ž.) — bombońa /bombăneală/
— велико РіСѓРЅđање Сѓ народу, Р·Р±РѕРі РјСѓРєРµ Рё теšРєРѕćР° mare bombońală-n lume, đi nakaz șî greotaće [Crn.]

гунђати (gl. p. ref.) — bombońi /bombani/
— РіСѓРЅđР°, јер је љут РЅР° свакога bombońașće, kî ĭe mîńiĭuos pi tuoț [Crn.]

гусан (i. m.) — gîsak /gânsac/
— имам пет гусака Рё једног гусана am śinś gîșć șî un gîsak [Por.]

гуска (i. ž.) — gîskă /gâscă/
— РіСѓСЃРєРµ РґСЂžРµ РѕРЅРё који СЃСѓ Сѓ близини реке gîșć țîn aăĭa kare sînt apruape đi rîu

густ (prid.) — vîrtuos /vârtos/
— РјРµšР°С˜ РґРѕР±СЂРѕ РєР°čамак, РґР° РЅРµ Р±СѓРґРµ превиšРµ тврд mĭastîkă bińe koļașa, să nu fiĭe prĭa vîrtuasă

густа каша (i. ž.) — groșa /grosoală/
— РєР°šР° СЃРµ прави РѕРґ куваног млека Рё Р±СЂР°šРЅР° groșala sa faśe đin lapće fĭert ku fańină đi kukuruḑ

гушобоља (i. ž.) — gîrliță /gârliţă/
— „грлица” је СЃРІРёСљСЃРєР° болест gîrliță ĭe buală porśaskă

гуштер (i. s.) — șopîrlă /șopârlă/
— РёРјР° РґРІРµ врсте РіСѓšС‚ера, једна браонкаста, žРёРІРё РїРѕ камењарима, Р° РґСЂСѓРіР°, зелена, РІРёšРµ СЃРµ налази РїРѕ Р±СѓРґžР°С†РёРјР° ĭastă duauă fĭelurĭ đi șopîrļe, una murgă, traĭașće pin luokurĭ petruasă, da alaltă, vĭarđe, măĭ mult sa gasîașće pin buĭeḑarĭ [Por.]
д


да (pril.) — da /da/
— РґР°, тако је како ти РєР°žРµš da, așa ĭe kum tu ḑîś

давање (i. ž.) — darĭe /dare/
— СЃР° толиким давањем, РЅРµ РјРѕžРµ СЃРµ РёР·Р°ćРё РЅР° крај ku atîta darĭe, nu sî puće ĭeșî la kapatîń [Crn.]

давно (pril.) — đimult /demult/
— некада СЃСѓ људи žРёРІРµР»Рё Сѓ земуници đimult lumĭa a trait în borđeĭ [Crn.]

давно (pril.) — đemult /demult/
— то је било давно, РЅРёРєРѕ РІРёšРµ Рё РЅРµ памти aĭa a fuost đemult, ńima ńiś nu măĭ țîńe minće

дада (i. ž.) — da /dadă/
— Р±РёРѕ РґРµčак, била девојčица, старију сестру треба РґР° ословљава СЃР° „дада” fiva kopil, fiva fată, la suora măĭ batrînă trîabe sî ḑîkă „dadă”

дадаори (i. m.) — dadauo /?/
— РѕРІРѕ коло СЃРµ РёРіСЂР° Сѓ СЃРІРёРј селима, али СЃРµ Р·РѕРІРµ Рё „трамуриšР°” ura-sta s-a žukat în tuaće saćiļi, ama sî kĭamă șî tramuriśa [Crn.]

даждевњак (i. ž.) — solomîzdră /solomâzdră/
— РґР°žРґРµРІСљР°Рє је žРёРІРѕС‚РёСљР° налик РЅР° РіСѓšС‚ера, али је црна СЃР° žСѓС‚РёРј пегама; јавља СЃРµ после РєРёšРµ поред потока solomîzdra ĭe o žuavină ka șopîrla, ama ńagră ku pĭaće galbińe; ĭasă dupa pluaĭe pi lînga boruź [Por.]

дакако (pril.) — dakum /dacum/
— како РґР° РЅРµ dakum đi nu

дакле (pril.) — đi /adică/
— ти СЃРµ, даклем, РЅРµ слаžРµš СЃР° нама tu, đikă, ni ći ogođeșć ku nuoĭ [Por.]

дал (part.) — dar /dar/
— дал је тако, дал није тако, РЅРёРєРѕ РЅРµ РјРѕžРµ знати dar va fi așa, dar nu va fi, ńima nu puaće să șćiĭe

далек (pril.) — ďeparťe /departe/
— издалека ďin ďeparťe [Kmp.]

далеко (pril.) — điparće /departe/
— РќРёš је далеко, Р° Београд је јоš даље điparće ĭe Ńișu, da Beļigradu ĭe șîmîĭ điparće [Crn.]

дан (i. ž.) — î /ziuă/
— РёРґРµ јесен, дан је СЃРІРµ РєСЂР°ćРё vińe tuamna, ḑîua ĭe tuot mîĭ mikă

дан (mn. ḑîļe) — ḑî /zi/
— РѕРґ тада РёРјР° дан Рё РІРёšРµ (=РІРёšРµ РѕРґ једног дана) đ-autunśa ĭastă o ḑî șî măĭ bińe

данас (pril.) — astîḑ /astăzi/
— РЅР° данаšСљРё дан în ḑîua đi astîḑ

данас (pril.) — astăz /astăzi/
— данас је лепо време astîḑ ĭe vrĭamĭă bună [Por.]

данга (i. ž.) — dangă /danga/
— линија РїРѕРІСѓčена оловком dangă trasă ku pļeĭvazu

дангуба (i. ž.) — dangu /?/
— седење СЃР° вама је само једна велика дангуба, РѕРґРѕ’ ја РєСѓćРё șađarĭa ku vuoĭ ĭe numa o dangubă marĭe, ma dusăĭ ĭuo akas [Crn.]

дангубити (gl.) — dangubi /?/
— РЅРµ дангуби РѕРєРѕ тога šС‚Рѕ РЅРµ Р·РЅР°š РґР° урадиš, Р·РѕРІРё мајстора nu dangubi pi lîngă aĭa śe nu șćiĭ faśa, kĭamă maĭsturu [Crn.]

дар (i. m.) — dar /dar/
— некада давно млада је РЅР° свадби свекру поклањала РєРѕžСѓС… као дар đimult la nuntă guoviĭa lu taĭkî-su a dat kožuok đi dar [Por.]

дарежљив (prid.) — darńik /darnic/
— РѕРЅ ćРµ ти дати, само ако РёРјР°, јер је дареžС™РёРІ čовек ĭel îț dîă, numa dakă arĭe, kî ĭe uom darńik [Crn.]

дарежљивост (i. ž.) — darńiśiĭe /dărnicie/
— као РґР° је оболео РѕРґ дареžС™РёРІРѕСЃС‚Рё, СЃРІРµ Р±Рё дао РёР· РєСѓćРµ parke ĭe bolnau đi darńiśiĭe, tuot ar da đin kasă [Por.]

даривати (gl. p. ref.) — darui /dărui/
— млада РЅР° свадби дарује РєСѓРјР° Рё РєСѓРјСѓ guoviĭa la nuntă dăruĭe nașu șî nașîța [Crn.]

дарован (prid.) — daruit /dăruit/
— Рё РєСѓРјčРµ је било даровано РѕРґ стране РєСѓРјР° șî finu a fuost daruit đin parća nașuluĭ

дарован (prid.) — dăruit /dăruit/
— даровани људи РёРґСѓ натоварени поклонима lumĭa dăruită mĭarźe-nkarkată ku darurĭ [Por.]

даровање (i. ž.) — dăruĭa /dăruiala/
— закаснио сам Р·Р° даровање младе РЅР° свадби, Рё РѕРЅР° СЃР° наљутила РЅР° мене m-am amînatat đi dăruĭala guovi la nuntă, șî ĭa s-a mîńiĭat pi mińe [Por.]

даровати (gl. p.) — dărui /dărui/
— снајка дарује свекрву кад РїСЂРІРё РїСѓС‚ улази Сѓ РєСѓćСѓ nuora dîăruĭe pi suakrî-sa kînd tună măĭ întîń în kasă [Por.]

даска (i. ž.) — bla /blană/
— храстове даске blăń dă gorun [Hom.]

даскаст (prid.) — blańiu /pleoștit/
— направљен је даскасто, без иједног čРІРѕСЂР° fakut blańiu, fara ńiś un nuod

дати (gl.) — da /da/
— РЅРµ дај РјСѓ новац, јер ćРµ РіР° дати РЅР° РїРёćРµ nu-ĭ da bań, k-îĭ dîă pi bĭare

даћа (i. ž.) — țară /ţeară ?/
— „цара” је РґР°ćР° која СЃРµ намењује покојнику РЅР° дан када РіР° укопају țara ĭe pomană kare sa dîă la-l muort în ḑîua-ĭa kînd ăl îngruapă [Por.]

даћар (i. m.) — pomenaș /pomenaș ?/
— РґР°ćар је онај који је позван РґР° РґРѕđРµ РЅР° РґР°ćСѓ pomenaș ĭa ăla kare ĭe kĭemat să vińă la pomană [Mlava]

дација (i. ž.) — dațîĭe /dare/
— продао сам краве РґР° платим РґР°žР±РёРЅРµ РґСЂžР°РІРё am vindut vaśiļi sî plaćesk dațîĭa la držauă [Crn.]

два (br.) — du /doi/
— čовек РёРјР° РґРІР° РѕРєР° Сѓ глави Рё РґРІРµ СЂСѓРєРµ Сѓ раменима uomu arĭe duoĭ uokĭ în kap, șî duauă mîń în umirĭ

двадесет (br.) — duauăḑîăś /douăzeci/
— кад сам напунио двадесет РіРѕРґРёРЅР°, отиšР°Рѕ сам Сѓ војску kînd am înpļińit duauăḑîăś đi ań, m-am dus în vuoĭskă [Crn.]

двадесет (br.) — doaḑăś /douăzeci/
— двадесет, двадесет Рё један, двадесет Рё РґРІР° ... doaḑăś, doaḑăś șî unu, doaḑăś șî duoĭ ... [akc.

двадесети (br.) — doaḑăśiļa /douăzecilea/
— СЂРѕРґРёРѕ сам СЃРµ двадесетог фебруара m-am fakut în a doaḑăśiļa ḑî în fîurarĭ [Por.]

дванаест (br.) — duoĭsprĭaśe /doisprezece/
— дванест месеци РёРјР° Сѓ једној РіРѕРґРёРЅРё duauăsprĭaśe luń ĭastă pi un an [Crn.]

дванаести (br.) — duoĭsprîaśiļa /doisprecelea/
— РґРѕđРµ некако Рё дванаестги месец, заврšРёćРµ СЃРµ ваљда Рё РѕРІР° РіРѕРґРёРЅР° једном do veńi kumva ș-a doĭsprîaśiļa lună, sa do va înkeĭa șî anu-sta odată [Por.]

дванести (br.) — duoĭsprĭaśeļa /doisprezecelea/
— децембар је дванаести месец Сѓ РіРѕРґРёРЅРё luna marĭe ĭe duauăsprĭaśeļa lună-n an [Crn.]

двапут (pril.) — dîdauo /de două ori/
— разумном детету довољно је РґР° РєР°žРµš једанпут-двапут, Рё РѕРЅо ćРµ запамтити la kopil înțaļes đestul să-ĭ ḑîś odată-dîdauorĭ, șî ĭel îa la kap [Por.]

двоколица (i. ž.) — kalamantă /trasură/
— каламанта је врста двоколице, Р·Р° превоз лакšРµРі терета kalamantă ĭe un fĭeļ dă karuță ku doă ruoț, dă dus tovar măĭ ușuor

двориште (i. ž.) — pîrvaļiĭe /curte/
— РґРІРѕСЂРёšС‚Рµ је простор испред РєСѓćРµ, РѕРіСЂР°đен или неограđен pîrvaļiĭe ĭe luok đinainća kășî, îngrađit, or ńingrađit [Por.]

де (vez.) — đe /de/
— РґРµ, Р±СЂРµ, није то тако како СЃРµ РїСЂРёčР° đe, mă, nu ĭe aĭa așa kum sa puvestîașće

Дебели Луг (i. m.) — Dăbiļug /Dăbiliug ?/
— Дебели Луг је село Сѓ Горњем Пеку, Сѓ близини мајданпеčРєРѕРі СЂСѓРґРЅРёРєР° Dăbiļugu ĭe sat în Pĭekol đi Sus, apruape đi rudńiku măĭdanuluĭ

Дебелолужанин (i. m.) — Dăbļiźan /Dăbligean ?/
— готово СЃРІРё ДебелолуžР°РЅРё СЃСѓ Р·Р° време Тита радили Сѓ СЂСѓРґРЅРёРєСѓ, Рё имали РґРѕР±СЂРµ плате gata tuoț Dăbļiźeńi đi vrĭamĭa lu Tita a lukrat în rudńik, ș-avut plăț buńe

дебео (prid.) — gruos /gros/
— дебело РґСЂРІРѕ ļiemn gruos

дебљи крај (i. m.) — botur /butur/
— скрати РґСЂРІРѕ РЅР° дебљем крају Р·Р° једно РґРІРµ šР°РєРµ skurtă ļiemnu la botur đi vro duauă palmĭe

дебљина (i. ž.) — grosîme /grosime/
— РїСЂРёčало СЃРµ РґР° је некада Сѓ šСѓРјРё било Р±СѓРєРІРё толике дебљине, РґР° РёС… РЅРёСЃСѓ могли петоро људи обухватити s-a puvestît kă-n padure vrodată a fuost faź ku atîta grosîmĭe đi n-a putut śinś inș să-ĭ kuprindă [Por.]

деведесет (br.) — noaḑăś /nouăzeci/
— кад РёРјР°š деведесет, треба ти јоš десет РїР° РґР° РёРјР°š сто kînd aĭ noaḑăś, ăț trîabe măĭ ḑîaśe đe sî aĭ o sută

деведесети (br.) — noaḑăśiļa /nouăzecilea/
— čРёčР° је СѓšР°Рѕ Сѓ деведесете muoșu a tunat în noaḑăśiļa [Por.]

девет (br.) — nua /nouă/
— сада је девет Рё РїРѕ сати akuma ĭe nuauă śasurĭ, șî žumataće

девети (br.) — nuauļa /nouălea/
— РІСЂР°čара је рекла РґР° треба РґР° РјРё баје девет пута, ако девето бајање РЅРµ РїРѕРјРѕРіРЅРµ, лека РЅРµćРµ бити vrîžîuarĭa a spus kă trăbe s-ăm đeskînće ši nuauă uorĭ, dakă n-ažută đeskînćiku a nuauļa, ļiak n-o sî fiĭe [Por.]

деветнаест (br.) — noasprîaśe /nouăsprece/
— СЃР° деветнаест РіРѕРґРёРЅР° отиšР°Рѕ је Сѓ стране земље đi noasprîaśe ań s-a dus pin țîăriļe strińe

деветнаест (br.) — noasprîaśiļa /nauăsprecelea/
— данас је деветнаести март, јоš дан-РґРІР° Рё улазимо Сѓ пролеćРµ astîḑ ĭe noasprîaśiļa în marțîșuor, măĭ o ḑî-duauă șâ tunăm în primovară

девица (i. ž.) — fećiua /fecioară/
— невина девојка, јоš увек РЅРµ Р·РЅР° šС‚Р° СЃСѓ РјСѓšРєР° посла fată fećiuară, înga nu șćiĭe śi ĭe lukru voĭńiśesk [Por.]

девојачки (prid.) — fećesk /fetesc/
— Р±РёРѕ је добар виолиниста који је знао РјРЅРѕРіРµ девојаčРєРµ песме a fuost bun lăutarĭ kare a șćut mulće kînćiśe fećeșć

девојка (i. ž.) — fa /fată/
— девојка је неудата žРµРЅСЃРєР° РѕСЃРѕР±Р° fată ĭe famĭaĭe ńimăritată

девојче (uzv.) — fa /fa/
— „фа” РјРѕžРµ РґР° РєР°žРµ било РєРѕ žРµРЅСЃРєРѕС˜ РѕСЃРѕР±Рё, само ако СЃСѓ Р±Р°š РґРѕР±СЂРё пријатељи, Рё ако РјРµđСѓ СљРёРјР° нема никакве љутње „fa” puaće să ḑîkă fiĭekare la o famĭaĭe, numa dakă sînt baș prĭaćiń buń, șî nu ĭe ńiś-o mîńiĭe într-a iĭ

девојчица (i. ž.) — fećiță /fetiţă/
— девојčица је мала девојка, дете fećița ĭe fată mikă, kopil

девојчурак (i. ž.) — fataluankă /fătăloancă/
— израсла је довојčица, сада је прави девојčурак a krĭeskut fećița, akuma ĭe o fataluankă întrĭagă [Por.]

Дели Јован (i. m.) — Guol /Gol/
— Дели Јован је велика планина, РјРµđР° РёР·РјРµđСѓ Неготинске Крајине Рё РџРѕСЂРµčР° Guolu ĭe munće mare, otar întra Kraĭna șî Porĭeśa

дељати (gl. p.) — mezdri /mezdri/
— деда РѕРґ јутрос ради СЃР° макљом, деље РґСЂžР°С™Р° Р·Р° мотике Рё секире moșu lukră ku mezdrĭala đi đesńață, mezdrĭașće dîržălurĭ đi sîape šă đi sakurĭ

десет (br.) — ḑîaśe /zece/
— РЅР° рукама РёРјР°š десет прстију, РїР° РЅРёСЃСѓ СЃРІРё једнаки la mîń aĭ ḑîaśe źaĭśće, șî nu sînt tot una [Crn.]

десети (br.) — ḑîaśeļa /zecelea/
— десетог дана набасасмо РЅР° једну РєСѓćСѓ a ḑîaśeļa ḑîuă buturirîm la o kasă [Crn.]

десити се (gl.) — întîmpla /întâmpla/
— изненада је нестао, šС‚Р° ли СЃРµ десило СЃР° СљРёРј, РЅРёРєРѕ РЅРµ Р·РЅР° đintr-odată s-a pĭerdut, śe s-a fi întîmplat ku ĭel, ńima nu șćiĭe

десни (i. ž.) — źinźiĭe /gingie/
— Р·СѓР±Рё СЃРµ клате, Р° десни крваре đințî sa klaćină, da źinźiĭi sînźarĭaḑă [Por.]

десно (pril.) — đirĭapta /dreapta/
— РЅР° десно, удесно la đirĭapta

дете (i. m.) — kopil /copil/
— имао је СЃР° РїСЂРІРѕРј žРµРЅРѕРј троје деце avut ku muĭarĭa đintîń triĭ kopiĭ

дете (i. ž.) — glua /gloată/
— СЃР° РїСЂРІРѕРј žРµРЅРѕРј није имао децу, Р° СЃР° РґСЂСѓРіРѕРј РёРјР° čетворо ku muĭarĭa đi-ntîń n-avut gluaće, da ku adăurată are patru

детелина (i. ž.) — deteļi /lucernă/
— РїРѕРєРѕСЃРёРѕ сам хектар детелине, Рё идем РґР° је превезем am kosît un ĭektîr đi deteļină, șî ma duko s-o kar [Crn.]

детињаст (prid.) — kopilarĭesk /copliăresc/
— клис је детињаста РёРіСЂР°, није Р·Р° маторе људе kļisu ĭe žuakă kopilarĭaskă, nu ĭe đi uamiń batrîń [Por.]

детињачки (pril.) — kopilarĭașće /copilărește/
— РёРіСЂР° Сѓ колу некако детињаčРєРё, РїР° СЃРµ зато ниједна девојка РЅРµ хвата РґРѕ њега žuakă în uară kumva kopilarĭașće, șî đi aĭa ńiś o fată nu sa prinđe lînga ĭel [Por.]

детињство (i. ž.) — kopilariĭe /copilărie/
— детињство Р±СЂР·Рѕ пролази, али СЃРµ РґСѓРіРѕ памти kopilariĭa trĭaśe ĭuta, ama mult sa țîńe-n gînd

детлић (i. ž.) — vîrdare /verdare/
— детлиć је птица која СЃРµ РєСЂРµćРµ РїРѕ дрвету РіРѕСЂРµ-доле Рё куцка кљуном РїРѕ деблу траžРµćРё црве vîrdarĭa ĭe pasîre kare mĭarźe pi ļiemn însus-înźuos șî ćokńașće ku ćiku în butuarkă katînd la vĭermĭ

децембар (i. s.) — andrĭa /andrea/
— „андреја” је последњи месец Сѓ РіРѕРґРёРЅРё, СљРёРјРµ СЃРµ заврšР°РІР°Р»Р° РіРѕРґРёРЅР° Сѓ бапском календару andrĭaua ĭe luna đi la urmă în an, ku ĭa s-a-nkĭeptorat anu pi kîļindarĭu ăl babĭesk

децембар (i. m.) — luna /lunar/
— данас СЃРµ ретко РєРѕ РјРµđСѓ старијима СЃРµćР° РґР° СЃРµ последњи месец бапског календара, поред „андреје”, звао Рё „лунар” astîḑ rar đin-tra-ĭ batrîń kare măĭ țîńe minće kă luna đi la urmă pi kîļindarĭo-l babĭesk s-a kĭemat, pi lînga andrĭauă, șî lunarĭ

дечја глиста (i. m.) — ļimbrik /limbric/
— РґРµčја глиста лиčРё РЅР° РґСѓРіР°čРєСѓ глисту, имају је мала деца ļimbriku samînă la rîmă lungă, ăl au kopiĭi aĭ miś [Por.]

дечурлија (i. zb.) — kopila /copilamă ?/
— čесто РєРѕРґ нас најсиромаšРЅРёС˜Рё имају гомилу РґРµčурлије đes la nuoĭ aĭ măĭ saraś au o gramadă đi kopilamă [Por.]

дивизма (i. ž.) — kuada-vaśi /coada-vacii/
— (РґРѕСЃР».) крављи реп kuada-vaśi

дивља гуска (i. ž.) — gîrlu /gârliţă/
— „грлуга” је птица, дивља РіСѓСЃРєР° (Р СѓРґРЅР° Глава) gîrlugă ĭe pasîrĭe, gîskă sîrbaćikă

дивља јабука (i. ž.) — korikuvă /coricova/
— некада СЃСѓ људи киселили турšРёС˜Сѓ СЃРёСЂćетом РѕРґ дивљих јабука đimult lumĭa a akrit turșîĭa ku oțîăt đi korikuvĭe [Crn.]

дивље грожђе (i. ž.) — guri /aguridă/
— РіСѓСЂРёРґР° је врста дивљег РіСЂРѕžđР°, која расте РїРѕ šСѓРјРё, РёРјР° мала плава зрнца, која СЃСѓ толико кисела кад сазру РґР° ти СЃРµ уста СЃРІР° стегну РѕРґ киселости gurida ĭe un fĭeļ đi viĭe sîrbaćikă, kare dă pi duos, are buobe miś vînîće, kare kînd sa kuok sînt atîta akre đi gura sa strînźe đi tuot đi akrĭală [Por.]

дивљи (prid.) — sîrbaćik /sălbatic/
— РІСѓРє Рё медвед СЃСѓ дивље žРёРІРѕС‚РёСљРµ, јер žРёРІРµ Сѓ šСѓРјРё lupu șî ursu sînt žuavińe sîrbaćiśe, kî traĭesk în padure [Por.]

дивљи грашак (i. ž.) — maḑîre /mazere/
— дивљи РіСЂР°šР°Рє РёРјР° СЂСѓžРёčасте цветове, препознају СЃРµ СЃР° даљине: стоје нанизани РїРѕ пет-šРµСЃС‚ као РјРёРЅđСѓšРµ, Р° када сазри, дивљи РіСЂР°šР°Рє прави махуне maḑîrĭa are fluorĭ bilovinś, sa kunuosk đin đeparće: stau înșîraće kîći patru-śinś ka marźeļiļi, da kînd sa kuaśe, maḑîrĭa faśe postăĭś [Por.]

дивљи лук (i. m.) — uș /aiuș/
— дивљи лук расте Сѓ виноградима, Рё РЅР° влаžРЅРёРј местима aĭușu krĭașće în viĭ, șî pi luokurĭ uđiluasă [Crn.]

дивљина (i. ž.) — sîrbaśiĭe /sălbăticie/
— РїСЂРёčали стари РґР° кад СЃСѓ РґРѕšР»Рё РѕРІРґРµ РґР° СЃРµ населе, није било РЅРёРєРѕРі РЅРёРіРґРµ, само дивљина РЅР° СЃРІРµ стране a puvestît aĭ batrîń kă kînd a veńit aiśa sî sa kăsătorĭaskă, n-a fuost ńima pusta, numa sîrbaśiĭe în tuaće părțĭļi [Por.]

дивно (prid.) — mîndru /mândru/
— мајка је ткала РґРёРІРЅРµ ćилимове, али деца РЅРёСЃСѓ била вољна РґР° РёС… СЃР°čувају muma a țasut mîndre đi păturĭ, ama la kopiĭi n-a fuost pi vuoĭe să ļi pazîaskă

дивота (i. ž.) — mîndrĭață /mândreață/
— лепота девојка mîndrĭață đi fată

дика (i. ž.) — điđi /mândrie ?/
— нека СЃСѓ ти РЅР° РїРѕРЅРѕСЃ таква деца să-ț fiĭe đi điđikă așa kopiĭ

дим (i. ž.) — mn.fumurĭ /fum/
— РґРёРј настаје РёР· неког сагоревања fumu sa faśe đin vro arsură

димити (gl.) — afuma /afuma/
— РґРёРјРё као локомотива afumă ka mașîna đi vuoz

Димитрије (i. m.) — Dumitru /Dumitru/
— Димитријев alu Dumitru [Por.]

Димитрика (i. m.) — Dumitri /Dumitrică/
— čРёčСѓ Думитра РѕРґ малена СЃСѓ звали Думитрика, Рё такав надимак РјСѓ је ослао РґРѕ смрти; РїСЂРµšР°Рѕ је РЅР° његову децу, коју људи Р·РѕРІСѓ „ДумитрикиćРё” la moșu Dumitru đi mik ĭa ḑîs Dumitrikă, ș-așa poļikră ĭ-a ramas pănă la muarće; a trekut șî pi fiśuori luĭ, pi kare lumĭa iĭ kĭamă „Dumitrikońi” [Por.]

димљен (prid.) — afumat /afumat/
— димљено месо karńe afumată

димњача (i. ž.) — fumări /fumărică/
— РґРёРјСљР°čР° је биљка СЃР° љубиčастим цветом, који РёРјР° РІСЂС… као РґР° је задимљен fumărika ĭe buĭađe ku fluare bilovinkă, kare are vîr ka kînd ĭe afumat [Por.]

димчина (i. ž.) — fumariĭe /fumărie/
— РїСѓšРµ СЃРІРё као Турци, напуни СЃРµ СЃРѕР±Р° РґРёРјčРёРЅРµ РґР° РЅРµ РјРѕžРµš РґР° РґРёšРµš tutuńesk tuoț ka turśi, sa umplu suoba đi fumariĭe đi nu puoț să sifļi [Por.]

динар (i. m.) — dina /dinar/
— није СЃРєСѓРїРѕ, РєРѕšС‚Р° РјРµ само динар Рё десет пара nu ĭe skump, ma koștuaĭe numa un dinarĭ șî ḑîaśe parîaļe

дирати (gl.) — dîrî /atinge/
— РЅРµ дирај осињак, јер ćРµ те ујести РѕСЃРµ nu dîrî vesparĭu, kî ći muśkă vĭaspiļi [Crn.]

длакав (prid.) — flokuos /flocos/
— данаšСљРµ РјРѕРјРєРµ РЅРµ разликујеš РѕРґ девојака, јер СЃСѓ СЃРІРё космати, Рё РѕРЅРё РЅРѕСЃРµ РґСѓРіСѓ РєРѕСЃСѓ baĭețî đi astîḑ nu-ĭ razńeșć đin fĭaće, kî tuoț sînt flokuoș, șî iĭ puartă păru lung [Por.]

длакави шаш (i. ž.) — skra /scradă/
— длакави šР°š је трава која расте РёР·РјРµđСѓ каменова РїРѕ РєСЂšСѓ Рё РїРѕ šСѓРјРё Сѓ планини, Рё тамо РіРґРµ РѕРЅР° расте терају СЃРµ овце РЅР° РїР°šСѓ skradă ĭe ĭarbă kare dîă pintra pĭetre pi kîrșĭe șî pin padure la munće, ș-akolo unđe ĭastă skradă sa mînă uoĭļi la pașuńe [GPek]

Длбокићи (i. m.) — Dîlbośeșći /Dîlbea ?/
— РІРµćРёРЅР° ДлбокиćР° имају РєСѓćРµ Сѓ селу, Р° раде Сѓ СЂСѓРґРЅРёРєСѓ mîĭ mulț Dîlbośeșć au kîăș în sat, da lukră în maĭdan [Crn.]

длето (i. ž.) — daltă /daltă/
— длетом СЃРµ РґСѓР±Рё СЂСѓРїР° Сѓ дасци ku dalta sa faśe skobitură în blană [Crn.]

длето (i. s.) — gin /ghin/
— „РіРёРЅ” је метална дубилица, СЃР° полумесеčастим СЃРµčРёРІРѕРј ginu ĭe o skuabă đi fĭer, ku taișu înkîrśurat ka luna ćinără

дно (i. m.) — fund /fund/
— РґРЅРѕ лонца fundu uaļi

до- (pref.) — do- /do-/
— неким СЂРµčРёРјР° СЃРµ ставља „РґРѕ” испред, кад СЃРµ žРµР»Рё СЂРµćРё РґР° је радња, после РґСѓžРµРі времена, готова la ńișće vuorbe sa puńe „do” đinainće, kînd vrĭa sî sa spună kî ĭe vrun lukru, dupa multă vrĭame, gata

добар (prid.) — bun /bun/
— добар дан buna ḑîua

добар (prid.) — faĭn /fain/
— СЂСѓčР°šРµ РґРѕР±СЂРѕ, Рё прилегоšРµ РґР° мало одспавају prînḑîră faĭn, șî sa kulkară sî duarmă o țîră

добијен (prid.) — dobînđit /dobândit/
— овај РіСЂРёРї је болест добијена прехладом apukatura-sta ĭe buală dobînđită đin raśială

добитак (i. ž.) — dobîndă /dobândă/
— РѕРґ тога посла немаš никакву РєРѕСЂРёСЃС‚ đin aăla lukru n-aĭ ńiś o dobîndă [Por.]

добити (gl.) — dobînđi /dobândi/
— лукав čовек, РЅРµ РјРѕžРµš РіР° лако придобити uom vikļan, nu-l puoț ļesńe dobînđi [Por.]

добошар (i. m.) — tobașîa /toboșar/
— Јанко Андријев РёР· РћСЃРЅРёćР° Рё Мартин РёР· Баčевице, били СЃСѓ најбољи бубњари Ĭanku lu Andriĭ đin Osńiśa șî Marćin đin Baśevița, a fuost mîĭ buń tobașîarĭ [Crn.]

Добрица (i. m.) — Dobriță /Dobriţă/
— РёРјРµ Добрица било је РєРѕРґ Влаха Рё некада, Р° РёРјР° РіР° Рё сада nume Dobriță la rumîń a fuost șî đemult, da ĭastă ș-akuma

Добрицани (mn.) — Dobrițuońi /Dobriţoiu/
— Добрицани СЃСѓ грана Балабана, старе рудноглавске фамилије, која је РґРѕšР»Р° РёР· БоšСљР°РєР° Сѓ СЂСѓРјСѓРЅСЃРєРѕРј Банату Dobrițańi sînt o krĭangă đin Bîlabańi, famiļiĭe batrînă în Arnaglaua, veńită đin luok Bușńak în Banatu-l rumîńesk

добро (i. n.) — bińe /bine/
— РґРѕР±СЂРѕ СЃРё РјСѓ рекао, али РЅРёСЃРё имао РєРѕРјРµ bińe ĭaĭ spus, ama n-aĭ avut la kare

добро (pril.) — kalumĭa /ca lumea/
— РѕРЅ ради РґРѕР±СЂРѕ, немам šС‚Р° РґР° РєР°žРµРј; немам примедбе ĭel lukră kalumĭa, n-am śe sî ḑîk

добро (i. ž.) — bunataće /bunătate/
— РґРѕР±СЂРёčРёРЅР° bunataće đi uom

добро (pril.) — faĭn /fain/
— СЃРІРµ је било РґРѕР±СЂРѕ, провели СЃРјРѕ СЃРµ врло лепо tuot a fuost faĭn, ń-am pitrekut rău frumuous

Добро Поље (i. ž.) — Dobropuoļa /Dobropolie/
— РѕРЅРё СЃСѓ СЃРµ некада давно доселили РѕРґ РџРѕžР°СЂРµРІС†Р° ĭeĭ s-a năsăļit dă vrodată dî la Požarevăț [Crn.]

добродошао (prid.) — bińeveńit /binevenit/
— РїРѕСЂСѓčРёРѕ ти је мој отац РґР° РІРёšРµ РЅРёСЃРё РґРѕР±СЂРѕРґРѕšР°Рѕ Сѓ РЅР°šСѓ РєСѓćСѓ ț-a kriśit tatî-mĭu kă nu iș măĭ bińeveńit în kasa nuastră [Por.]

доброта (i. ž.) — buńață /buneaţă/
— свет СЃРµ искварио, људи СЃСѓ изгубили доброту s-a strîkat lumĭa, uamińi a pĭerdut buńața

довршен (prid.) — dogaćit /dogacit/
— žРµС‚РІР° је, Р±РѕРіСѓ хвала, РґРѕРІСЂšРµРЅР°, Рё сада имамо дан-РґРІР° Р·Р° РѕРґРјРѕСЂ săśiratu ĭe, mulțam la dumńeḑîu, dogaćit, ș-akuma avĭem o ḑî-duauă đi ođińit [Por.]

довршити (gl.) — dostorî /dostorî/
— пробао је РґР° Р±СѓР±Рµ СѓРЅРёšС‚Рё отровом, није успео, али је имао велику СЃСЂРµćСѓ РґР° удари мраз, РїР° РёС… је мраз докрајčРёРѕ a śerkat sî storaskă guonźiļi ku otrauă, n-a putut, ama avut naruok mare k-a dat źeru, șî źeru ļa dostorît đi tuot [GPek]

довршити (gl. p.) — dogaći /dogaci/
— Р±Р°š сам СЃРµ намуčРёРѕ СЃР° орањем, али сам РіР° РґРѕРІСЂšРёРѕ јуčРµ baș ma nîkažîĭ ku aratu, ama-l dogaćiĭ ĭerĭ [Por.]

Догаревић < — Dogarĭu /Dogariu/
— ДогаревиćРё Сѓ Рудној Глави СЃСѓ директни потомци неког Петра Догара Dogarĭeșći-n Arnaglaua sînt fir đi fir alu vrunu Pîătru Dogarĭu [Por.]

додати (gl.) — adauga /adăuga/
— надовезати конац РЅР° конац a adauga fir la fir [Hom.]

додиривати (gl. p.) — aćinźa /atinge/
— РЅР° слави је РѕР±Рёčај РґР° СЃРµ СЃРІРµćРѕРј РґРѕРґРёСЂРЅРµ таванска греда la prazńik ĭe ađet sî sa aćingă grinda ku lomanarĭa [Crn.]

додирнут (prid.) — ins /atins/
— додирнути јеž СЃРєСѓРїРё СЃРµ Сѓ клупко ariśu aćins sî faśe gĭem

дођош (i. m.) — vinoćik /persoană care vine/
— мало је старинаца, СЃРІРё СЃСѓ РґРѕšС™Р°С†Рё СЃР° разних страна rar kare sînt đin babaluk, tuoț sînt vinoćiś đin tuaće părțîļi

дозивати (gl. p. ref.) — strîga /striga/
— дозивао је РёР· свег гласа, али РіР° РЅРёРєРѕ није čСѓРѕ РѕРґ ветра a strîgat kît a putut măĭ tare, ama ńima nu l-a auḑît đi vînt

доказ (i. ž.) — dova /dovadă/
— имам доказ, јер је čовек видео твоје овце Сѓ мојој Р±Р°šС‚Рё am dovadă, kî uomu a vaḑut uoĭļi tîaļe în građină mĭa [Crn.]

доказати (gl. p.) — dovađi /dovedi/
— РЅР° СЃСѓđењу ćРµš доказати моју кривицу, Р° сада РёРґРё својим путем la žuđakat vi dovađi vina mîa, da akuma du-će pi drumu tîău [Crn.]

долап (i. m.) — dalap /dulap/
— Сѓ долапу СЃСѓ РґСЂžР°РЅРµ панице, РєР°šРёРєРµ, заструзи Рё храна која није потроšРµРЅР° în dalap s-a pus strîăkinļi, ļingurļi, zastruźiļi șî mînkarĭa śe a ramas [Crn.]

долина (i. ž.) — vaļe /vale/
— долина је удубљење РёР·РјРµđСѓ РґРІР° Р±СЂРґР° vaļa ĭe adînśimĭa întra doa śuoś

домазлук (i. m.) — dîmîzluk /tamazlâc/
— РѕРІРѕ прасе РЅРµ кољем, остављам РіР° Р·Р° домазлук purśelo-sta nu-l taĭ, ăl las đi dîmîzluk [Por.]

домаћи (prid.) — dumĭastîk /domestic/
— РґРѕРјР°ćР° СЃРІРёСљР° једе РєСѓРєСѓСЂСѓР· кад јој дајеš, Р° дивља само кад РЅР°đРµ puorku al dumĭastîk manînkă kukuruḑ kînd îĭ daĭ, da al salbaćik numa kînd gasîașće

домаћин (i. m.) — stapîn /stăpîn/
— отац РјСѓ је Р±РёРѕ угледни РґРѕРјР°ćРёРЅ, Р° РѕРЅ је пијандура Рё распикуćР° tatî-su a fuost stapîn kunoskut, da ĭel ĭe bĭețîuos șî strîvĭeļńik [Por.]

домаћица (i. ž.) — stapîńa /stăpâneasă/
— РґРѕРјР°ćица је žРµРЅР° РґРѕРјР°ćРёРЅР°, Р° РјРѕžРµ бити Рё РґРѕРјР°ćРёРЅ РєСѓćРµ кад је удовица stapîńasa ĭe muĭarĭa stapînuluĭ, da puaće-fi șî gazda kășî kînd ĭe văduvă [Por.]

донет (prid.) — adus /adus/
— РІРѕРґР° донета СЃР° кладенца apa adusă đi la fîntînă [Crn.]

доносити (gl.) — aduśa /aduce/
— РґРѕРЅРѕСЃРёРј кљуč СЃ места aduk kĭaĭa đin luok

доплатити (gl.) — doplaći /doplăti/
— доплатио сам СЃРІРµ šС‚Рѕ РјРё је остало РґРѕ РїСЂРѕšР»РѕРіР° пута doplaćiĭ tuot śe mĭ-a măĭ ramas đi rîndol đintîń [Por.]

доплаћен (prid.) — doplaćit /doplătit/
— РјРЅРѕРіРѕ РјРё је лаšРєРµ када РІРёРґРёРј РґР° је РґСѓРі исплаćен Сѓ целости mul mi ĭe măĭ ușuor kînd vîăd kî ĭ-e dîtoriĭa doplaćită întrĭeg [Por.]

Допоњи (i. m.) — Dopuońi /Dop/
— Допоњи СЃСѓ имали воденицу покривену каменим плоčама Dopuońi a avut muară astrukată ku ļespiḑ đi pĭatră [Crn.]

дорат (i. m.) — duorśa /dorcea ?/
— дорат је врста РєРѕСљР°, али РѕРЅРё који СЃСѓ РёС… имали, тако СЃСѓ РёС… звали Рё РїРѕ имену (Лесково) duorśa ĭe un feļ đi kal, ama aăĭa kare ĭ-avut, așa șî ļ-a ḑîs pi nume [GPek]

Дорћони (i. m.) — Dorćuońi /Dorcescu/
— Драго ДорčРёРЅ је радио Сѓ Борском СЂСѓРґРЅРёРєСѓ Dragu lu Duorća a lukrat în maĭdan la Buor [Crn.]

Дорча (i. m.) — Duorća /Dorca/
— РѕРґ имена ДорčР° настао је РїРѕСЂРѕРґРёčРЅРё надимак ДорčРѕРЅРё (РћСЃРЅРёć) đin nume Duorća s-a fakut poļikra lu ńam Dorćuońi [Crn.]

досада (i. ž.) — dosa /dosadă/
— опрости РјРё, РјРѕžРґР° сам ти Р±РёРѕ досадан ĭartă-ma, puaće fi îț fakuĭ dosadă [akc.

досадан (prid.) — dosađieļńik /?/
— страžР° је досадан посао, Р±СЂР·Рѕ те успава straža ĭe lukru dosađeļńik, ći aduormĭe ĭuta

досадити (gl. p. ref.) — dosađi /dosădi/
— РїРѕđРё, немој РІРёšРµ РґРѕСЃР°đивати čовеку pļakă, nu măĭ dosađi uomu [Por.]

досадник (i. m.) — dosadńik /?/
— оставила РіР° је девојка јер је велики досадник la lasat fata kî ĭe mare dosadńik [Por.]

досника ? (i. m.) — duosńikă /dosnică/
— „РґРѕСЃРЅРёРєР°”, šСѓРјСЃРєР° биљка СЃР° лиšćем окренутим леđРЅРѕ једно према РґСЂСѓРіРѕРј, била је позната само РІСЂР°čарама duosńikă, buĭađe padurĭaļnikă ku frunḑă întuarsă ku duosu una kîtra alta, a fuost kunoskută numa lu vrăžîtuorĭ

доспео (prid.) — doaźuns /doaźuns/
— РєСѓРєСѓСЂСѓР· је РєРѕРЅР°čРЅРѕ дозрео Р·Р° бербу kukuruḑu ĭe doaźuns đi kuļes

доста (prid.) — đestul /destul/
— радио је доста, отиšР°Рѕ је РЅР° РѕРґРјРѕСЂ a lukrat đestul, s-a dus la ođină [Por.]

доста (pril.) — đistul /destul/
— довљно је било једном РґР° РјРё РєР°žРµ đistul a fuost odată să-ĭ spună

достигнут (prid.) — uns /ajuns/
— сустигли СЃСѓ РёС… разбојници РЅР° путу, Рё убили ĭa aźuns uoțî pi drum, șî ĭa omorît

достићи (gl.) — doaźunźa /ajunge/
— теšРєРѕ ćРµ РѕРЅ достиćРё РѕРЅРѕ РґРѕ čега сам стигао ја amunka ĭel doaźunźe la aĭa la ś-am aźuns ĭuo [Por.]

доступно (pril.) — îndamî /îndemână/
— кад čовек žРёРІРё Сѓ планини, треба увек РґР° РґСЂžРё РЅРѕž или секиру РЅР° дохват СЂСѓРєРµ kînd uomu traĭașće la munće, trăbe să țînă întođeuna kuțît or sakure îndamînă

доћи (gl.) — veńi /veni/
— СѓСЃРєРѕСЂРѕ ćРµ нам РґРѕćРё мајка, РґРѕРЅРѕСЃРё нам храну akuș ńi vińe muma, ńi duśe mĭnkare

дошљак (i. m.) — veńit /venit/
— није РѕРґ старина Сѓ селу, његови СЃСѓ РґРѕšС™Р°С†Рё nu ĭe đin babaluk în sat, a luĭ sînt veńiț

дошљакиња (i. ž.) — vinoći /persoană care vine/
— РѕžРµРЅРёРѕ СЃРµ РґРѕšС™Р°РєРёСљРѕРј РёР· РґСЂСѓРіРѕРі села s-a-nsuart k-o vinoćikă đin alt sat [Por.]

драг (i. m.) — drîgalaș /drăgălaș/
— полудела је, РёРґРµ јавно СЃР° својим љубавником СЂСѓРєСѓ РїРѕРґ СЂСѓРєСѓ a noroḑît, mĭarźe a ĭevi ku drîgalașu-ĭeĭ đi supt mînă [Por.]

драга (i. ž.) — mîndră /mândră/
— велики љубавник је Р±РёРѕ, Сѓ сваком селу је имао РїРѕ једну љубавницу mare ibomńik a fuost, în tuot satu avut kîć-o mîndră

Драго (i. m.) — Dragu /Dragu/
— Драгов alu Dragu

Драгобан (i. ž.) — Ćirikuavĭe /Dragobete/
— ĆРёСЂРёРєРѕРІР° је један дан Сѓ марту, тада је птиčја свадба Ćirikuavĭa ĭe o ḑîvă în marta, atunśa ĭe nunta păsîrilor

Драгобан (i. ž.) — Ćirikuva /Dragobete/
— ĆРёСЂРёРєСѓРІР° је празник великих птица, Рё пада Сѓ среду ŠР°СЂРµРЅРµ недеље, која је РїСЂРµ седмице СЃР° Пихтијним задуšРЅРёС†Р°РјР° Ćirikuva ĭe ḑîua śuarîlor aļi marĭ, șî sî kađe mńerkurĭ pi Saptamîna pistriță, karĭe ĭe înainća saptamîńi ku Muoșî đi pipćeĭ

Драгобан (i. m.) — Dragobĭaće /Dragobete/
— Драгобан је птиčји дан, тада СЃРµ спарују птице Рё стављају сламку РЅР° сламку, праве гнездо Dragobĭaće ĭe ḑîua păsîrilor, atunśa sa-npreună păsîriļi șî pun paĭu unu pi altu, fak kuĭb

драгољуб (i. m.) — drăgoļub /călţunaș/
— драгољуб РёРјР° црвен цвет, то је РєРѕРґ нас старо цвеćРµ, гајено Сѓ Р±Р°šС‚Рё drăgoļubu are fluare ruoșîĭe, la nuoĭ ĭe fluare batrînă, pusă-n građină [Por.]

Драгуловићи (i. m.) — Draguļeșći /Drăgulescu/
— ДрагуловиćРё који СЃСѓ имали РєСѓćСѓ поред ŠР°СЂР±Р°РЅРѕРІР°čРєРµ реке, били СЃСѓ РєРѕРІР°čРё Draguļeșći ku kasa lîngă rîu Șarbanuțuluĭ, a lukrat la fĭer [Crn.]

драм (i. s.) — drĭam /dram/
— заборавили СЃСѓ СЃРІРё šС‚Р° је драм (Клокоčевац) s-a zuĭtat tuoț śi ĭe drĭam [Por.]

драмлија (i. ž.) — dramiĭe /alic/
— СЃР° мало драмлија РЅРµ РјРѕžРµš погодити птицу Сѓ лету ku puțîńe dramiĭ, nu puoț lovi pasîrĭa în zbuor [Crn.]

дрвосеча (i. m.) — toporaș /topraș/
— топораš је čовек који је радио СЃР° секирčетом, СЃР° секиром toporaș ĭe uom kare a lukrat ku toporu, ku sakurĭa

дрдавка (коло) (i. s.) — dîrdaku /dârdacu ?/
— најлепšРµ, Р° Рё нејčРµšćРµ, дрдавку је играо неки čРёčР° Брлан, РїР° СЃСѓ РіР° зато назвали „Брланово коло” măĭ frumuos, da șî măĭ đies, dîrdaku a žukat vrun muoșu Bîrlan, șî đi aĭa la poļikrit „źuoku lu Bîrlan” [Por.]

дрен (i. s.) — kuorn /corn/
— дрен је мало, žРёР»Р°РІРѕ, čворновато Рё јако РґСЂРІРѕ kuorn ĭe ļemn mik, žîlau, nodoruos șî tare [Por.]

дрењина (i. ž.) — kuarnă /coarnă/
— дрењина је плод дрена kuarna ĭe puama kuornuluĭ

дреш (i. s.) — drĭeș /batoză/
— РґСЂРµš је велика РІСЂšР°Р»РёС†Р° коју је покретао мотор преко РґСѓРіР°čРєРѕРі каиšР°, Р° када СЃСѓ СЃРµ појавили трактори, покретао је трактор drĭeșu ĭe mașînă đi trăirat mare, kare a mînato motuoru pista o kurao lungă, da kînd s-a ivit traktur-ļi, a mînato trakturu

држава (i. ž.) — ța /ţară/
— Р·Р° šРµСЃС‚ РіРѕРґРёРЅР° РїСЂРѕšР°Рѕ сам РєСЂРѕР· три рата, преко три РґСЂžР°РІРµ, Рё вратио СЃРµ одакле сам кренуо đi șasă ań am trekut triĭ raturĭ, pistă triĭ țîărĭ, ș-am ažuns đi unđe am pļakat [Crn.]

држати (gl.) — țîńa /ţinea/
— žРµРЅР° је РґСЂžР°Р»Р° СѓР·РґРµ, Р° РјСѓž је подметнутим раменом РїСЂРёРґСЂžР°РІР°Рѕ кола РґР° СЃРµ РЅРµ претуре muĭarĭa țîńa frîu, da uomu ku umîru supus țîńa karu sî nu să rastuarńe

држећи (prid.) — țînatuo /ţânator ?/
— јоš је РѕРЅ РґСЂžРµćРё, иако РёРјР° РјРЅРѕРіРѕ РіРѕРґРёРЅР° înkă ĭe ĭel țînatuorĭ, dakă arĭe mulț ań [Crn.]

дрзак (prid.) — dî /dârz/
— превиšРµ је дрзак, јер ради РѕРЅРѕ šС‚Рѕ РґСЂСѓРіРё РЅРµ СЃРјРµ prĭa mult ĭe dîrž, kî lukră aĭa śe alțî nu kućaḑă [Crn.]

дрзар (i. m.) — dîrza /dârzar/
— дрзар је јахао РєРѕСљР°, Рё РЅРѕСЃРёРѕ младину спрему dîrzarĭu a mĭers kalîărĭ pi kal ș-adus dîrzîļi guovi [Crn.]

дрипац (i. ž.) — dîrpĭe /dârpelă/
— дрипац, лаžРѕРІ Рё лоповčРёРЅР°, такав је РѕРЅ dîrpĭelă, minśinuos șî oțoman, așa ĭe ĭel [Por.]

дрљача (i. s.) — gra /grapă/
— дрљаčРѕРј СЃРµ дрљала СљРёРІР° после орања ku grapa s-a grapat luoku dupa arat [Por.]

Дрмбаковци (i. m.) — Drîmbakuońi /Drîmbăreanu/
— Дрмбаковци СЃСѓ РЅР° ивици села, према Краварнику Drîmbakuońi sînt în marźina satuluĭ, kîtră Kravarńik [Crn.]

дрн! (uzv.) — drîn! /drân! ?/
— „РґСЂРЅ!” Рё „РґСЂСЂ!” није исто: „РґСЂСЂ!” даје šРєСЂРёРїСѓ, Р·РІСѓРє СЂСѓžР°РЅ Рё непријатан Р·Р° СѓšРё, Р° „РґСЂРЅ!” је лепšРё, отворенији, Р·РІСѓčнији глас ... „drîn!” șî „drr!” nu ĭe tuot una: đin „drr!”, or kă „dîrr!” ĭasă dîrpońală, glas urît șî grĭeu đi urĭekĭ, da „drîn” ĭe măĭ frumuos, măĭ đeșkis, rasună ... [Por.]

дрндало (i. m.) — drînd /drând ?/
— дрндало СЃРµ прави РѕРґ тврдог дрвета, РґР° СЃРµ РЅРµ Р±Рё поломило drîndu sî faśe đin ļiemn tarĭe, đi sî nu să frîngă [Crn.]

дрндар (i. m.) — drînda /?/
— дрндара је било некад, сада СЃСѓ СЃРµ изгубили drîndarĭ a fuost đe mult, akuma s-a pĭerdut [Por.]

Дрндаревићи (i. m.) — Drîndarĭeșći /Drîndarești/
— РёРјРѕРІРёРЅР° ДрндаревиćР° захвата РёР·РІРѕСЂ Дрндаревог потока imańa lu Drîndarĭeșći kuprinđe izvuoru alu Ogașu Drîndarĭesk [Crn.]

дрндати (gl. p.) — drîndai /?/
— сабијена РІСѓРЅР° СЃРµ растреса РґР° Р±Рё СЃРµ разбиле РіСЂСѓРґРІРµ lîna pođită sî drîndîĭe đi sî să rupă kokoluașîļi [Crn.]

дробити (gl. p.) — đimika /dumică/
— кад СЃРµ сетим како сам РЅР° Р±Р°čији РґСЂРѕР±РёРѕ РєР°čамак Сѓ зделу СЃР° млеком, стомак РјРµ заболи kînd îm dă-n gînd kum la baśiĭe đimikam koļașe-n bļidu ku lapće, la burtă ma duare [Por.]

дромбуља (i. m.) — drîmb /drâmbă/
— дромбуљу стављаš РёР·РјРµđСѓ усана, РґСѓРІР°š, Р° палцем РѕРєРёРґР°š његов језиčак drîmbu puń întra buḑă, sufļi, da ku źaĭśtu al marĭe daĭ în ļimba luĭ [akc.

дромбуљање (i. ž.) — drîmbońa /drâmboneală ?/
— РѕРґ некуда СЃРµ čује неко дромбуљање đi vrunđiva s-auđe o drîmbońală

дромбуљати (ĭuo drîmbuon, îel drîmbuańe) — drîmbońi /drâmboi/
— набавио сам дромбуљу, Рё СѓčРёРј РґР° дромбуљам am gasît un drîmb, șî ma-nvîăț sî drîmbuon ku ĭel [Crn.]

дроњав (prid.) — țurfuruos /zdrenţăros/
— Рё сада РёРґРµ сав дроњав, иако ради, Рё РёРјР° одакле РґР° себи направи људску РѕРґРµćСѓ ș-akuma ĭasă-n lume tuot țurfuruos, dakă lukră, ș-are đin śe s-îș fakă țuaļe uomeńeșć [Por.]

дроњак (i. ž.) — buarfă /boarfă/
— РЅРµćСѓ РґР° РѕР±Сѓčем овај дроњак РѕРґ РєРѕšСѓС™Рµ nu înbrak buarfa-sta đi klțan [Crn.]

дроњак (i. ž.) — țurfură /zdreanţă/
— гледај, Сѓ какве СЃРµ РґСЂРѕСљРєРµ обукла, како је није стид? će uĭtă, în śe țurfurĭ sa îmbrakat, kum nu-ĭ rușîńe?

дроњак (i. m.) — drîsman /drâsman ?/
— Р±РёРѕ сам сиромах, нисам имао одело, РЅРѕСЃРёРѕ сам неке поцепане РґСЂРѕСљРєРµ am fuost sarak, n-am avut țuaļe, am purtat ńișći drîsmańe rupće

дроњак (i. ž.) — podua /podoabă/
— РІРёРґРё СЃРµ РґР° је сиромах, јер РёРґРµ РѕР±Сѓčен само Сѓ некакве РґСЂРѕСљРєРµ (Р СѓРґРЅР° Глава) sa vĭađe kî ĭe sarak, kî mĭarźe înbrakat numa în ńișći poduabe

дроњчић (i. ž.) — tra /stramă/
— трама је комадиć конца, или дроњак СЃР° неке старе РѕРґРµćРµ tramă ĭe un krîmput đi ață, or o ruptură đin vro țuală batrînă [Por.]

дроца (i. ž.) — intă /flintă/
— дроца је žРµРЅР° која је РїРѕšР»Р° РѕРґ РјСѓžР°, РёРґРµ као улиčарка, РЅРµ РІРѕРґРё СЂР°čСѓРЅР° Рѕ облаčењу, нити šС‚Р° РіРѕРІРѕСЂРё, или СЃ РєРёРј спава fļintă ĭe muĭarĭa kare a pļekat đi la uom, șî mĭarźe ka uļimișńița, nu puartă griža kum ĭe-nbrakată, ńiś śe vorbĭașće, or ku kare duarme [Por.]

дрпати (gl.) — drpeļi /jerpeli/
— одрао РіР° РґРѕ РєРѕСЃРєРµ la drpeļit păn’ la uos [Por.]

дрпити (gl. p.) — dîrpeļi /dârpeli/
— РѕРґСЂР°šРµ РјРµ лопови, РЅРµ оставиšРµ РјРё РЅРёšС‚Р° ma dîrpeļiră oțomańi, nu-m lasară ńimika [Por.]

дрр! (uzv.) — drr! /?/
— čујем кат-кад Сѓ РєРѕРІР°čници: "РґСЂСЂ! РґСЂСЂ!" - šС‚Р° ли дрља, đаво ćРµ РіР° знати, страх РјРµ је РґР° одем Рё РІРёРґРёРј šС‚Р° је aud kînd șî kînd în kuzńiță: „drr! drr!” - śe va dîrai, draku va șći, mi frikă sî ma duk sî vîăd śiĭe [Por.]

дртина (i. ž.) — dîrkĭe /dârchelă/
— није РјРё žР°Рѕ šС‚Рѕ сам РіР° продао касапину, тај РєРѕСљ је Р±РёРѕ матора мрцина nu-m pare rău kă l-am vindut la kasapu, kalu-la a fuost o dîrkĭelă batrînă

друг (i. m.) — păĭtaș /păitaș/
— отиšР°Рѕ је СЃР° једним РґСЂСѓРіРѕРј Сѓ риболов s-a dus ku-n păĭtaș în pĭeșkariĭe

другарица (i. ž.) — păĭtașîță /păitașiţe/
— биле СЃСѓ РґРѕР±СЂРµ пријатељице РѕРґ детињства, РґРѕ смрти a fuost buńe păĭtașîță đi la kopilariĭe, pănă la muarće [Bran.

другачије (pril.) — altkum /altkum/
— РґСЂСѓРіР°čије је некада било altkum a fuost vrodată [Crn.]

другачије (pril.) — altfĭeļ /altfel/
— РґСЂСѓРіР°čији (РїРѕ изгледу или РЅР°čРёРЅСѓ настанка) fakut altfĭeļ

другачије (pril.) — aĭmintrĭa /altmintrelea/
— РЅРµ лиčРё РЅР° РѕРІРѕ, РґСЂСѓРіР°čије је направљен nu samînă ku asta, aĭmintrĭa ĭe fakut [Por.]

другде (pril.) — altunđe /altundeva/
— РѕРІРґРµ није као РґСЂСѓРіРґРµ aiśa nu ĭe ka altunđe [Por.]

другде (pril.) — altunđeva /altundeva/
— Турци СЃСѓ РіР° траžРёР»Рё РЅР° појати, али РѕРЅ је Р±РёРѕ скривен негде РґСЂСѓРіРґРµ, РїР° СЃРµ извукао žРёРІ turśi la katat la koļibă, dar ĭel a fuost pitualat altunđeva, ș-a skapat viu [Por.]

други (prid.) — alt /alt/
— РґСЂСѓРіРё čовек, РґСЂСѓРіР°čији, није исти као šС‚Рѕ је Р±РёРѕ раније alt uom

други (pril.) — adăurat /adăurat/
— СЃР° РґСЂСѓРіРёРј РјСѓžРµРј žРёРІРµР»Р° сам РґРѕР±СЂРѕ ku uomo-l adăurat am trait bun [Por.]

други (br.) — duoĭļa /doilea/
— РїРѕ РґСЂСѓРіРё РїСѓС‚ СЃСѓ РјРѕРјРµ оцу оперисали РѕРєРѕ a duoĭļa uară lu tata a operesît uokĭu [Crn.]

други пут (pril.) — altadată /altădată/
— пусти, заврšРёćемо посао РґСЂСѓРіРё РїСѓС‚ lasă, gaćim lukru altadată  [Por.]

други пут (pril.) — altaua /altăoară/
— РґРѕćРё ćРµ РґСЂСѓРіРё РїСѓС‚ РґР° заврšРё посао vińe đi altauară să gaćaskă lukru

друго (prid.) — alalt /alalt/
— РґСЂСѓРіРѕ време је било тад alaltă vrĭame a fuost atunśa

друго (prid.) — alalalt /alălalt/
— развела СЃРµ Рё преудала, Рё СЃР° РґСЂСѓРіРёРј čовеком је žРёРІРµР»Р° РґРѕР±СЂРѕ s-a đisparțît șî s-a promîritrat, șî ku alalalt uom a trait bińe

друго нешто (zam. neodr.) — altśeva /altceva/
— мислио је РЅР° РЅРµšС‚Рѕ РґСЂСѓРіРѕ a ginđit la altśeva [Por.]

другом приликом (pril.) — altkînd /altcândva/
— заврšРёРјРѕ посао сада, Сѓ другој прилици РЅРµ Р·РЅР° СЃРµ šС‚Р° ćРµ бити gaćim lukru akuma, kî altkînd nu sa șćiĭe śe o să fiĭe [Por.]

друкчије (pril.) — altkumva /alcumva/
— ја сам Рѕčекивао РґР° ćРµ овај проблем бити РґСЂСѓРєčије СЂРµšРµРЅ, Р° РЅРµ овако ĭuo am așćetat să fiĭe trĭaba-sta altkumva rașîtă, da nu așa [Por.]

друм (i. s.) — drum /drum/
— одавде РґРѕ Бољевца РїСѓС‚ је šРёСЂРѕРє Рё прав đ-aiś pîn în Buļuoț drumu ĭe larg șĭ đirĭept [Crn.]

друм (i. s.) — șļau /șleau/
— сав СЃРµ одрао РєСЂРѕР· густу šСѓРјСѓ, РґРѕРє није РёР·Р°šР°Рѕ РЅР° РїСѓС‚ s-a rupt tuot pin padure đasă, pănă n-a ĭeșît la șļau

дрхтање (i. ž.) — dîrdaĭa /dârdâială/
— прехладио СЃРµ, Рё ухватило РіР° је неко дрхтање РґР° СЃРµ сав тресао, као РґР° РіР° је неко дрмао рукама s-a pus frigu pi ĭel, șî la prins o dîrdaĭală đ-a trîmurat tuot ka kînd la zgîndîrat śińiva ku mîńiļi

дрхтати (gl.) — dîrdai /dârdâi/
— РјРѕСЃС‚ подрхтава РґРѕРє камиони пролазе преко њега puodu dîrdîĭe pînă kamiĭuańiļi trĭek pista ĭel [Crn.]

дубина (i. ž.) — adînśime /adâncime/
— РґСѓР±РёРЅР° реке adînśimĭa rîuluĭ [Por.]

дубити (gl.) — adînśi /adînci/
— треба продубити овај канал trîabe adînśi ĭaruga-sta

дубодолина (i. ž.) — funduańe /fundoaie/
— отиšР°Рѕ је СЃР° стоком Сѓ дубодолину, РЅРµćРµ РґРѕćРё СЃРєРѕСЂРѕ s-a dus ku vićiļi la funduańe, nu vińe îndată

дубок (prid.) — adînk /adânc/
— РґСѓР±РѕРєР° РІРѕРґР° apă adînkă

дубрава (i. ž.) — dumbra /dumbravă/
— šСѓРјР° која је остала цела, која није СЃРµčена, густа šСѓРјР° СЃР° РґСЂРІРµćем које није превиšРµ РІРёСЃРѕРєРѕ kuodru kare stă întrĭeg, nu ĭe taĭat đin ĭel, padure đasă, ku ļiamńe nu prĭa marĭ

дуг (i. ž.) — datoriĭe /datorie/
— РґСѓРі отеžР°РІР° žРёРІРѕС‚ јер СЃРµ РЅРµ заборавља datoriĭa îngreońaḑă viĭața, kî nu să muĭtă [Crn.]

дуг (prid.) — duļiźak /?/
— кад нема РґСЂРІР°, лоžРё СЃРµ „РґСѓРіР°” ватра (тј. ватра која тихо сагорева Рё која ćРµ РґСѓРіРѕ РґР° траје ) kînd nus ļiamńe, fuoku sa faśe ku duļiźaku [Por.]

дуг (prid.) — lung /lung/
— čека нас РґСѓРі РїСѓС‚ ń-așćiată drum lung

дуга (i. ž.) — daua /doagă/
— РѕРІРѕ Р±СѓСЂРµ је направљено РѕРґ храстових РґСѓРіР° butuońo-sta ĭe fakut đin dauoź đi gorun [Crn.]

дуга (i. s.) — kurkubău /curcubău/
— РґСѓРіР° СЃРµ јавља само после РєРёšРµ kurkubău ĭasă numa dupa pluaĭe

дугајлија (i. m.) — lunguļiaće /lungulete/
— РїРѕšР»Р° је СЃР° једним дугајлијом РѕРґ РјРѕРјРєР°, РІРёСЃРѕРєРёРј Рё танким као мотка a pļekat ku un lunguļiaće đi baĭat, nalt șî supțîrĭe ka pražîna [Por.]

дугајлија (i. s.) — talalînkă /talangă ?/
— дугајлија је čовек РІРёСЃРѕРє Рё РјСЂšР°РІ talalînkă ĭe om înalt șî uskat

Дуги (i. m.) — Lungu /Lungu/
— Траило Дуги је лепо свирао фрулу Trailă Lungu frumuos a kîntat în fluir

дугме (i. m.) — bumb /bumb/
— откопčава РґСѓРіРјРµ РЅР° РєРѕšСѓС™Рё, јер РјСѓ је РІСЂСѓćРёРЅР° dîșkĭaptură bumbu la kamașă, kă-ĭ zapuk [Hom.]

дуговати (gl.) — datori /datori/
— радије гладуј, само немој РЅРёРєРѕРј дуговати РЅРёšС‚Р° măĭ îndată fomĭaḑă, numa nu dîtori la ńima ńimika [Por.]

дугуљаст (prid.) — lunguț /lunguţ/
— одломио је један РїРѕРґСѓžРё прутиć СЃР° дрвета, Рё навалио батинама РЅР° РѕРЅРѕ детенце a frînt un bît lunguț đin đin ļiemn, șî s-a pus ku bataĭa pi kopilașo-la [Por.]

дуд (i. m.) — dud /dud/
— калемио сам РґСѓРґ, Рё видео сам РґР° СЃРµ РїСЂРёРјРёРѕ Р°. am oltańit un dud, ș-am vaḑut kî s-a prins

дудиња (i. ž.) — du /dudă/
— сакупио сам један čабар РґСѓРґРёСљР° Р·Р° ракију am adunat un śubîăr đi duđe đi rakiĭe [Crn.]

дудурајка (i. ž.) — duduraĭkă /dudă ?/
— девојке СЃСѓ правиле дудурајке РѕРґ маслаčРєР°, Рё дувале СЃСѓ Сѓ СљРёС… када СЃСѓ žРµР»РµР»Рµ РґР° момци čују РіРґРµ СЃСѓ, Рё РґР° РґРѕđСѓ РЅР° састанак fĭaćiļi marĭ a fakut dudurăĭś đin laptukă, ș-a sufļat în ĭaļe kînd a vrut s-îĭ audă baĭețî unđe sînt, șî sî vină sî sa gasîaskă

дужан (prid.) — datuo /dator/
— РґСѓžР°РЅ сам новац, јер сам узео РЅР° зајам sînt datuorĭ bań, k-am luvat înprumut [Crn.]

дужина (i. ž.) — lunźime /lungime/
— РїРѕ РґСѓžРёРЅРё, РїСѓС‚ преко Р±СЂРґР° је РєСЂР°ćРё la lunźime, drumu pista śuakă ĭe măĭ skurt

дужник (i. m.) — datuorńik /datornic/
— кад зајмиš, врати РїРѕ РґРѕРіРѕРІРѕСЂСѓ, РґР° РЅРёРєРѕРјРµ РЅРµ Р±СѓРґРµš РґСѓžРЅРёРє kînd ĭaĭ înprumut, întuarśe la vuorbă, să nu fiĭ datuorńik la ńima [Por.]

дукат (i. m.) — galbin /galben/
— дукат је Р±РёРѕ вредан новац, СЃР° ликом Фрање Јосифа galbinu a fuost ban skump, ku kapu lu Frańa Ĭosif

дулек (i. m.) — dovļaće /dovleac/
— родили дулеци, РїРѕ три РЅР° једној РІСЂРµžРё a rođit dovļețî, kîće tri la un vrĭež [Crn.]

Думановци (i. m.) — Dumuońi /Duman/
— Сава Думанов је Р±РёРѕ кондуктер РЅР° аутобусу СЂСѓРґРЅРёРєР° Сѓ Лубници Sava lu Duman a fuost kondukter la autobusu maĭdanuluĭ đin Lugńița [Crn.]

Думитрашко (i. m.) — Dumitrașku /Dumitrașcu/
— ДумитраšРєРѕРІ alu Dumitrașku [akc.

Думитрашкови (i. m.) — Dumitrașkuońi /Dumitrășcanu/
— излио СЃРµ РўРёРјРѕРє СЃРІРµ РґРѕ РєСѓćР° ДумитраšРєРѕРІРёС… a ĭeșît Ćimuoku pîn la kîășîļi lu Dumitrașkońi [Crn.]

Дунав (i. ž.) — Dunurĭe /Dunăre/
— кад СЃСѓ људи РёšР»Рё РЅР° рад Сѓ Румунију, Дунав СЃСѓ прелазили Р±СЂРѕРґРѕРј kînd s-a dus lumĭa la lukru în Rumîńiĭe, pistă Dunurĭe a trekut ku vapuoru [Crn.]

дуња (воћка) (i. m.) — gutîn /gutui/
— имам једну РґСѓСљСѓ Сѓ РґРІРѕСЂРёšС‚Сѓ, РїРѕСЃР°đену јоš РѕРґ прадеде am un gutîn în traiușa kășî, sađit înga đi paradĭeda

дуња (плод) (i. ž.) — gutî /gutuie/
— РґСѓСљР° је плод РІРѕćРєРµ РґСѓСљРµ, žСѓС‚Рµ је боје налик РЅР° РєСЂСѓšРєСѓ gutîna ĭe puama lu gutîn, galbină șî fakută ka para [Por.]

дупе (i. s.) — kur /cur/
— пао РЅР° РґСѓРїРµ a kaḑut în kur

Дупиш (i. m.) — Fundîrĭ /Fundir/
— Дупиš је најмлаđРµ дете Сѓ једној бајци Рѕ мајци која је имала РјРЅРѕРіРѕ деце која СЃСѓ СЃРІР° РїРѕšР»Р° Сѓ свет, Р° Дупиš је, кад је одрасо, кренуо Р·Р° СљРёРјР° РґР° РёС… траžРё Fundîrĭu ĭe kopilu al măĭ mik đintr-o povastă ku muĭarĭe kare avut mulț kopiĭ, șî iĭ a pļekat în lume, da Fundîru, kînd a krĭeskut, a pļekat să-ĭ kaće [Por.]

дупља (i. ž.) — butuarkă /butoarcă/
— сакрио је паре Сѓ šСѓРїС™РµРј стаблу a pitulat bańi în butuarkă [Hom.]

дур! (uzv.) — dur! /dur!/
— РґСѓСЂ! РґСѓСЂ! РїРѕ небу, Рё РЅР° крају РЅРёšС‚Р°, РЅРµ паде РЅРё капка РєРёšРµ dur! dur! pi śĭerĭ, șî la urmă ńimika, nu pikă ńiś un struop đi pluaĭe

дура (uzv.) — dura! /dura ?/
— када РєРѕСљ РёРґРµ лагано, Р° ти С…РѕćРµš РґР° РіР° потераš, удариš РіР° узенгијама РїРѕ стомаку, Рё РІРёРєРЅРµš РјСѓ: „Дура! Дура!” kînd kalu mĭarźe-n śiet, da tu vrĭeĭ să-l ĭuțășć, tu iĭ daĭ ku zengiĭļi în burtă, șî-ĭ zbĭerĭ: „Dura! Dura!” [GPek]

дурити се (gl. p. ref.) — buzumfla /bosumfla/
— кад бејах мали, знао сам СЃРµ дурити Р·Р° било šС‚Р° kînd ĭeram mik, am șćut ma buzumfla đi fiĭe śe [Por.]

дурити се (ĭuo ma înbufńeḑ, ĭel sa înbufńaḑă) — înbufna /îmbufna/
— кад СЃРµ љути, сав СЃРµ надури kînd sa mîńiĭe, sa înbufnaḑă tuot [Por.]

Дурлић (i. m.) — Durļa /Durlea/
— најстарији Дурлиć је РґРѕšР°Рѕ РёР· Р Рµčице Сѓ СЂСѓРјСѓРЅСЃРєРѕРј Банату Durļa al măĭ batrîn a veńit đin Raśița-n Banato-l rumîńesk

дурујан! (uzv.) — duruĭan /duruian ?/
— „đРёС…Р°, đРёС…Р°, đихана” РєР°žРµš када ставиš мало дете РЅР° колена, Рё цупкаš РіР° као РґР° јаšРµ РєРѕСљР° „duru, duru, duruĭan” ḑîś kînd puń kopilo-l mik pi źanunkĭe, șă-l țupîĭ ka kînd kîlarĭașće kalu [Por.]

дућан (i. m.) — dukĭan /dugheană/
— Р±РёРѕ сам Сѓ РґСѓćану Рё РєСѓРїРёРѕ себи РєРѕšСѓС™Сѓ, Р° žРµРЅРё платно Р·Р° СЃСѓРєСљСѓ kumparaĭ în dukĭan un kîlțan đi mińe, da đi muĭarĭe pînḑă đi krețan [Crn.]

дућанџија (i. m.) — dukĭanźiu /dughengiu/
— РґСѓćандžРёС˜Р° РЅРµ отвара сутра РґСѓćан, јер је празник dukĭanźiu nu đișkiđe mĭńe dukĭanu, kî ĭe ḑî marĭe [Crn.]

душман (prid.) — dușman /dușman/
— РґСѓšРјР°РЅ РЅРµ заборавља Рё РЅРµ РїСЂР°šС‚Р° никада al dușman nu zauĭtă șî nu prostîașće ńiś kînd [Crn.]

душманинов (prid.) — dușmańesk /dușmănesc/
— РїРѕРіРѕРґРёРѕ РіР° је РґСѓšРјР°РЅРёРЅРѕРІ метак la lovit plumbu dușmańesk [Crn.]

душманлук (i. ž.) — dușmańiĭe /dușmănie/
— СЃРІРё СЃСѓ РґСѓšРјР°РЅРё Рё неразумни, Рё зато СЃСѓ СѓšР»Рё Сѓ велико непријатељство tuoț sînt dușmań șî ńințaļeș, șî đi aĭa s-a bagat în dușmańiĭe marĭe [Crn.]

душмански (pril.) — dușmańașće /dușmănește/
— удари РіР° једном РґСѓšРјР°РЅСЃРєРё, Рё РѕР±РѕСЂРё РіР° РЅР° земљу đață odată dușmańașće, ș-îl trînći la pomînt [Crn.]

душмански (prid.) — dușmanuos /dușmănos/
— žРµРЅР° РґСѓšРјР°РЅРєР°, ćути, гледа РёСЃРїРѕРґ РѕРєР° РєРѕ РєСѓčРєР°, ако јој СЃРµ Рё омакне нека СЂРµč, то је прави отров muĭare dușmanuosă, taśe, sa uĭtă kĭuorđiș ka kațaua, dakă-ĭ va skapa vro vuorbă, ĭa ĭe veńin guol [Por.]
ђ


ђаво (i. m.) — drak /drac/
— нека РёРґРµ РґРѕđавола sî sa dukă drakuluĭ, or: dukî-să drakuluĭ

ђаво (i. ž.) — naĭba /naiba/
— РєР°žРµ СЃРµ „најба” РґР° РЅРµ поменеš đавола РїРѕ имену, јер đаво кад čује своје РёРјРµ, долази Рё прави ти зло sa ḑîśe naĭba să nu-l pumeńeșć pe draku pe nume, kî draku kînd auđe numiļi luĭ, vińe șî-ț faśe răļe

ђаво (i. s.) — soće /sotea/
— СЃРѕćР° је đаво, спалио РіР° тамјан soća ĭe draku, uśigăl tamîĭa

ђаволаст (prid.) — điolak /ghiolac/
— дете је đаволасто РѕРґ како СЃРµ родило kopilu ĭe điolak đi kînd s-a fakut [Por.]

ђаволија (i. ž.) — drakovi /drăcovină ?/
— РЅР°šРµ дете је опет направило неки нестаšР»СѓРє kopilu nuostru ĭar a fakut vro drakovină [Crn.]

ђаволија (i. m.) — draśină /dracină ?/
— седи бадава Рё само СЃРјРёšС™Р° đаволије șîađe đi źaba, șî numa skuaće la draśiń [GPek]

ђаволисати (gl.) — drakui /drăcui/
— немој РјРµ đаволисати Р·Р° бадава, јер нисам РєСЂРёРІ nu ma drakui đi źaba, kă nu sînt đevină [Por.]

ђаволица (i. ž.) — drakuaĭkă /drăcoaică/
— đаво Рё његова žРµРЅР° draku ku drakuaĭka

ђаволски (pril.) — draśașće /drăcește/
— развалио је ограду само РґР° РїСЂРѕđРµ, јер је навикао РґР° СЃРІРµ ради đаволски a spart gardu muma sî trĭakă, kî ĭe-nvațat tuot sî lukrĭe draśașće [Crn.]

ђавољи (prid.) — draśesk /drăcesc/
— РєСЂР°đР° је đавољи посао furu ĭe lukru draśesk [Crn.]

Ђеђу (i. m.) — Đeđu /Gegiu/
— Сѓ старирнској песми, ĐРµđСѓ је најстарији зет краља ŽРёРіРјР°РЅР° în kînćik batrîńesk, Đeđu ĭe źińere al măĭ mare alu Žîgman kraļu [Crn.]

Ђеко (i. m.) — Đeku /Gecu/
— познавао сам РґРѕР±СЂРѕ Đека Тодорана l-am kunoskut bińe pi Đieku Todoran [Por.]

Ђена (i. m.) — Đe /Genă/
— Đена Спатар је Р±РёРѕ Сѓ рату СЃР° Немцима Đenă Spatarĭu a fuost în rat ku Ńamțî [Por.]

ђока (i. s.) — ńetku /sulă/
— радио као РєРѕСљ дању-РЅРѕćСѓ, Р° РЅР° крају РґРѕР±РёРѕ „đРѕРєСѓ” a lukrat ka kalu ḑîua-nuapća, da la urmă a kîpatat pi ńetku

ђока (i. ž.) — mua /moacă/
— Рµ, đРѕРєР° ćРµ РіР° ухватити, Р±СЂР· је као РјСѓСљР° e, muaka ăl măĭ prinđe, ĭut ĭe ka sfulđeru

Ђорђе (i. m.) — orge /Gheorghe/
— РїСЂРІРё зет РјРё СЃРµ звао ĐРѕСЂđРµ, СѓРјСЂРѕ је, СЃРёСЂРѕРјР°, млад pi źińir-mĭu al đintîń l-a kĭemat Gĭorge, s-a rapus, saraku, ćinîr [Por.]

ђубровник (i. s.) — đibruomńik /făraș/
— отац је радио Сѓ СЂСѓРґРЅРёРєСѓ, Рё оданде је донео један đСѓР±СЂРѕРІРЅРёРє Р·Р° РєСѓćСѓ tata a lukrat la rudńik, șî đ-akolo a dus un đibruomńik đi kasă [Por.]

Ђујко (i. m.) — Đuĭkă /Giuică/
— Јанко Đујка је Р±РёРѕ сеоски кнез, Рё РІРёđен čовек Ĭanku Đuĭkă a fuost kińez în sat, șî uom vaḑut [Crn.]

Ђујкони (i. m.) — Đuĭkuońi /Giuiconi/
— Đујкони СЃСѓ вредни, Рё čувају РјРЅРѕРіРѕ крава музара Đuĭkuońi sînt vrĭańiș, șî pazîăsk mulće vaś ku lapće [Crn.]

ђурђевак (i. ž.) — đurđiță /lăcrimioară/
— đСѓСЂđевак је šСѓРјСЃРєРѕ цвеćРµ које РЅРёčРµ Сѓ пролеćРµ, Рё РёРјР° ситне беле цветове, налик РЅР° Р·РІРѕРЅčРёčРµ đurđița ĭe fluare padurĭană kare dă în primovară, șî are fluorĭ albe, marunće șî fakuće ka klopațăļiļi [Por.]

ђурђевак (i. s.) — mărgăritar /mărgărit/
— Сѓ Прахову СЃСѓ РЅР° ĐСѓСЂđевдан девојке брале đСѓСЂđевак Рё плеле венце în Praova la sveći Gĭorge feťiļi kuļeđa mărgăritar și faťa kunuń [Kmp.]

Ђурђиц (i. ž.) — Źoroșćița /Joroștiţa ?/
— ĐСѓСЂđРёț ĭРµ слава РЅР°šРµРі имања РѕРґ старина Źoroșćița ĭe prazńiku lu moșîĭa noastră dăn babaluk
е


е (uzv.) — e /e/
— само „Рµ”, или „еее”, РєР°žРµ СЃРµ када СЃРµ čСѓРґРёš РЅРµčему, када ти је žР°Рѕ Р·Р±РѕРі РЅРµčег лоšРµРі šС‚Рѕ СЃРё čСѓРѕ, када СЃРё нестрпљив или љут numa „e”, or „eee”, sa ḑîśe kînd će mirĭ đi śauva, kînd îț pare rău k-aĭ auḑît vrun rîău, kînd iș ńisufarat or mîńiuos

ево (part.) — ă /iată/
— ево РіР° čовек, долази РЅР° врата ătă-l uomu, vińe la ușă [Mlava]

ево ме (uzv.) — ăma /ăma/
— ево РјРµ, стигох ăma, veńiĭ [Por.]

ево смо (uzv.) — ăńi /iată-ne/
— ево СЃРјРѕ, стугосмо некако ăńi, doveńirăm kumva

ево, ено, ето (part.) — ăće /iată/
— ево РјРµ, долазим ăće-ma, vin

ејакулирати (gl.) — borî /borî/
— није пазио Рё СЃРІСЂšРёРѕ је Сѓ СљСѓ, Рё РѕРЅР° је, сирота, остала трудна n-a pazît ș-a borît î-ńa, șî ĭa, saraka, a pļekat greuańe

ено (zam.) — ńa /na/
— ено тамо, онамо ńa kolo [Pom.]

ено (demin.) — ă /ă/
— ево (ено, ето) тамо ă, kolo

ено (zam.) — ńe /ne/
— ено тамо, РёСЃРїРѕРґ РѕРЅРѕРі дрвета ńe kolore, supt ļiemno-la

ено (uzv.) — ĭa /iacă/
— Р±СѓРґРё добар, јер ено, долази ти мати, РїР° ćРµš добити батине fi bun, kă ĭakă vińe mum-ta, șî kapiț bataĭe [Crn.]

ено га (demin.) — ăl /ăl/
— ено РіР° тамо, крије СЃРµ ăl kolo, stă pitulat

Ердељ (i. m.) — Arđal /Ardeal/
— надимак нам је „РђСЂđелани” јер СЃСѓ РЅР°šРё стари РґРѕšР»Рё РёР· РђСЂđала (=Ердеља) poļikra ńi Arđelańi, kă aĭnuoștri aĭ batrîń, a veńit đin Arđal [Por.]
ж


жаба (i. ž.) — bruaskă /broască/
— РёСЃРєРѕčиле РјСѓ РѕčРё као žР°Р±Рё ĭa ĭeșît uoki ka la bruaskă

жаба (i. m.) — botrak /brotac/
— плива као мала žР°Р±Р° (РЎРёРіРµ, Магудица) nuată ka un botrak [Hom.]

жабац (i. m.) — broskan /broscan/
— када РёРјР° žР°Р±Рµ РјРѕСЂР° РґР° Р±СѓРґРµ Рё žР°Р±Р°С†, Р° РїРѕ čему СЃРµ препознају, đаво РёР· баре ćРµ знати kînd ĭastă bruaskă, muara să fiĭe șî broskan, da pi śe sa va kunoșća, draku đin baltă va șći [Por.]

жабљак (i. ž.) — bruoskariĭe /broscărie/
— направила СЃРµ Сѓ СљРёРІРё РѕРіСЂРѕРјРЅР° баруšС‚РёРЅР°, Р±РёćРµ РјРё СљРёРІР° само један žР°Р±С™Р°Рє СЃР° зеленим žР°Р±Р°РјР° уместо РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° s-a fakut în luok un baltuoń ku tuot, o să-m fiĭe luoku numa o bruoskariĭe ku bruoșć đ-aļi vĭerḑ, în luok đi kukuruḑ [Por.]

жага (i. ž.) — ža /joagăr/
— žР°РіР° је велика РґРІРѕСЂСѓčРЅР° тестера, СЃР° РґРІР° пара зубаца: један пар СЃРµčРµ, Р° РґСЂСѓРіРё вади струготину žagă ĭe firiz mare đi doă mîń, ku doă parĭekĭ đi đinț: o parĭake taĭe, da una skuaće rugumatura

жагља (i. ž.) — žîglă /jâglă/
— РЅР° јарму РёРјР° РґРІРµ žР°РіС™Рµ la źug ĭastă duauă žîgļe

жалост (i. s.) — žăļ /jale/
— велика žР°Р»РѕСЃС‚, РїРѕРіРёРЅСѓРѕ млад момак žăļ mare, a perit baĭat ćinîr

жар (i. ž.) — spuḑă /spuză/
— Сѓ žР°СЂСѓ СЃРµ пеку РєСЂРѕРјРїРёСЂРё în spuḑă sa frig krîmpiĭi

жар (i. m.) — karbuńe /cărbune/
— ватра СЃРµ угасила, остали СЃСѓ само žР°СЂ Рё пепео s-a stîns fuoku, a ramas numa karbuń șî śanușă

жарење (i. ž.) — usturatu /usturătură/
— žР°СЂРµСљРµ је РѕСЃРµćај РЅР° РєРѕžРё кад čовек РѕžР°СЂРё РєРѕРїСЂРёРІР° usturatură ĭe sîmțală pi pĭaļe kînd pi uom ăl muśkă urḑîka [Por.]

жбан (i. s.) — źuban /butoi/
— žР±Р°РЅ је дрвени СЃСѓРґ РѕРґ РґРѕРіР°, Сѓ који теčРµ ракија РЅР° казану źubanu ĭe vas đi ļiemn, fakut đin dauoź, în kare kure rakiu la kazan [Por.]

жвала (i. ž.) — zaba /zabală/
— žРІР°Р»Рµ СЃСѓ везане Р·Р° СѓР·РґРµ, Рё стављају СЃРµ РєРѕСљСѓ Сѓ уста, РґР° Р±Рё РєРѕСљ могао РґР° СЃРµ РІРѕРґРё zabaļiļi sînt ļegaće đi uzgiń, șî sa pun la kal în gură, đi sî puată kalu sî sa puarće [Por.]

ждрепчаник (i. s.) — ferkeđeu /ferchedeu/
— једна кратка мотка, постављена РЅР° предњој страни каруца, Р·Р° коју СЃРµ везује РєРѕСљСЃРєРё ам o dorîngă skurtă pusă la karuță đinainće, đi kare sa prinđe amu kaluluĭ

жедан (prid.) — satuos /setos/
— косци СЃРµ žР°Р»Рµ РґР° СЃСѓ žРµРґРЅРё, Р° РЅРёРєРѕ није отиšР°Рѕ РїРѕ РІРѕРґСѓ kosîtuori sa vaĭtă kă sînt satuoș, da ńima nu s-a dus dupa apă [Por.]

жеднети (gl.) — însîtoșa /însetoșa/
— јео је слани СЃРёСЂ, Рё кад је РїРѕčео žРµРґРЅРµС‚Рё, РєСЂčаг РІРѕРґРµ РіР° није заситио a mînkat brînḑă sarată, șî kînd a-nśeput însîtoșa, un krśag đi apă nu la sîturat

жеђ (i. ž.) — aće /sete/
— теšРєРѕ је кад čовека спопадне žРµđ, Р° РІРѕРґРµ нема РЅРёРіРґРµ rău ĭe kînd sa puńe sîăća pi uom, da apă nu ĭe ńiśunđe

жеђање (i. ž.) — sîtoșa /însetoșare/
— само стоку Сѓ планини РґР° РЅРµ захвати неко велико žРµđање, тога СЃСѓ СЃРµ највиšРµ бојали numa vićiļii la munće să nu prindă vro sîtoșală mare, đ-aĭa s-a ćemut măĭ mult [Por.]

желети (gl. p.) — dori /dori/
— Сѓ СЃРёСЂРѕРјР°šС‚РІСѓ само РјРѕžРµš žРµР»РµС‚Рё РѕРЅРѕ šС‚Рѕ ти треба, Р° РґР° добијеš, теšРєРѕ la sîraśiĭe numa puoț dori aĭa śie vrĭeĭ tu, da sî kapiț, amunka

желудац (i. m.) — burtan /burtan/
— РѕРЅ је СЃРёРЅ Јанка РўСЂР±РѕСљРµ ĭel ĭe fiu lu Ĭanku Burtan [Por.]

желудац (i. m.) — tîrban /târban/
— нарас’Рѕ РјСѓ је стомак Рє’Рѕ Сѓ краве, јер РјСѓ СЃРµ РїСЂРѕšРёСЂРёРѕ žРµР»СѓРґР°С†, СЃРёСЂРѕРјР°, нема меру Сѓ јелу ĭ-a krĭeskut burta ka la vakă, kî-ĭ s-a larźit tîrbanu, saraku, n-are marźină la mînkare [Por.]

жеља (i. s.) — duor /dor/
— СѓРјСЂРµćСѓ РѕРґ čРµžСљРµ Р·Р° СљРёРј am sî muor đi duoru luĭ [Crn.]

жеља (i. ž.) — dorință /dorinţă/
— имам јаку žРµС™Сѓ РґР° РіР° јоš једном пољубим am o dorință tare să-l măĭ țuk odată

жељан (prid.) — duorńik /dornic/
— žРµС™Р°РЅ сам хлеба РёР· црепуље mis duorńik đi pîńe đin śirińe

жељен (prid.) — dorit /dorit/
— нисам Р±РёРѕ žРµС™РµРЅ РЅРё РѕРґ мајке, РЅРё РѕРґ оца (=РЅРёСЃСѓ РјРµ žРµР»РµР»Рё РЅРё мајка, РЅРё отац) n-am fuost dorit ńiś đi muma, ńiś đi tata

жељица (i. s.) — doruț /doruţ/
— (Сѓ РёР·СЂ.) žРµС™Рѕ-žРµС™РёС†Рµ, žРµС™Рѕ žРµС™РµРЅР° duor-doruțuļe

жена (i. ž.) — famĭaĭe /femeie/
— кад РІРёРґРёš РЅР° путу РѕСЃРѕР±Сѓ Сѓ СЃСѓРєСљРё, Р° РЅРµ Р·РЅР°š РЅРё РєРѕ је РЅРё šС‚Р° је, РєР°žРµš РґР° РІРёРґРёš једну žРµРЅСЃРєСѓ РѕСЃРѕР±Сѓ kînd vĭeḑ pi drum o insă-n suknă, da nu șćiĭ kare ĭe șî śi ĭe, spuń kî vĭeḑ o famĭaĭe

жена (i. ž.) — muĭarĭe /muiere/
— РѕРІРѕ је моја žРµРЅР°, РѕžРµСљРµРЅ сам СљРѕРјРµ преко двадесет РіРѕРґРёРЅР° asta ĭe muĭarĭa a mĭa, sînt însurat ku ĭa pista doaḑăś đi ań

женица (i. ž.) — muĭerușkă /muierușcă/
— РѕžРµРЅРёРѕ СЃРµ Рё РѕРЅ, СЃРёСЂРѕРјР°, узео једну žРµРЅРёС†Сѓ без родитеља s-a-nsurat șî ĭel, saraku, a luvat o muĭerșkă fara parinț [Por.]

женскарош (i. s.) — koțua /coţoabă/
— РєРѕ Р±Рё рекао Р·Р° њега РґР° ćРµ бити тако велики žРµРЅСЃРєР°СЂРѕš kare a fi ḑîs đi ĭel kă o să fiĭe așa koțuabă đi mare [Por.]

женскаст (prid.) — muĭerĭeļńik /muierelnic/
— žРµРЅСЃРєР°СЃС‚ је čовек који ради žРµРЅСЃРєРµ послове: пере СЃСѓРґРѕРІРµ, спрема храну, šС‚СЂРёРєР° čарапе ... muĭerĭeļńik ĭe uom kare lukră lukrurĭ muĭerĭeșć: spală vasurļi, vaśe đi mînkare, faśe la śarapĭ ... [Por.]

женскасто (pril.) — famĭeĭașće /femeiește/
— СЃРёСЂРѕРјР°, РЅРµ само РґР° нема ниједан РјСѓšРєРё знак, него Рё некако РіРѕРІРѕСЂРё žРµРЅСЃРєР°СЃС‚Рѕ saraku, nu kî nare ńiś un sîămn voĭńiśiesk, numa șî vorbĭașće kumva famĭeĭașće [Por.]

женски (prid.) — famĭeĭesk /femeiesc/
— žРµРЅСЃРєР° РЅРѕšСљР° puort famĭeĭesk

женски (prid.) — muĭerĭesk /muieresc/
— žРµРЅСЃРєР° марама kîrpă muĭerĭaskă

жива (i. s.) — arźintviu /argint-viu/
— СЃР° žРёРІРѕРј раде само РІСЂР°čаре ku arźint viu lukră numa vrîžîtuoriļi

живети (gl. p. ref.) — trai /trăi/
— РЅРµ Р·РЅР° СЃРµ колико ćемо јоš žРёРІРµС‚Рё nu sa șćiĭe kît v-om măĭ trai

живина (i. ž.) — ua /oară/
— храни žРёРІРёРЅСѓ dă la uară [Bran.

живица (i. s.) — săś /seci/
— žРёРІРёС†Р° је ограда РѕРґ грања Рё трња, Сѓ коју СЃРµ РїСѓšС‚ају јагањци РґР° пасу сами, без čобанина săśu ĭe gard đi tîrș șî đi spiń, în kare s-a slubaḑît mńiĭi sî paskă sîngurĭ, fara păkurarĭ [Por.]

живот (i. m.) — traĭ /trai/
— један žРёРІРѕС‚ имамо, треба РґР° РіР° čувамо un traĭ avĭem, trăbe să-l pastrăm [Por.]

жигосати (gl.) — adînźi /jegui/
— немој ударати žРёРі РґРѕРє ја РЅРµ стигнем nu adînźi, pănă nu aźung ĭo [Por.]

жиличаст (prid.) — ațuos /aţos/
— месо РїСѓРЅРѕ žРёР»Р° karńe ațuasă [Por.]

Жинарец (i. m.) — Źinarĭeț /Jinareţ/
— ŽРёРЅР°СЂРµС† је огранак који РїРѕčРёСљРµ РєРѕРґ Прераста, Рё РѕРґ СѓšćР° потока Ваља прераст Сѓ ŠР°šРєСѓ РґСЂžРё СЃРІРµ РґРѕ Бунара РЅР° Кулма калдžРёС˜Рё Źinarĭeț ĭe un krak kare țîńe đi la Prerast, unđe sa-npreună Șașka ku Vaļa prerastuluĭ, pănă la Bunarĭ pi Kulmeźiĭe

жир (i. ž.) — gindă /ghindă/
— žРёСЂ имају храст, цер, Р±СѓРєРІР° gindă au gorunu, śaruońu, fagu

жир (i. s.) — žîr /jâr/
— некад је било šСѓРјРµ колико С…РѕćРµš, Рё СЃРІР° је била РїСѓРЅР° žРёСЂР° đemult a fuost duos kît vrĭeĭ, șî tuot pļin đi žîr

жито (i. s.) — grîu /grâu/
— РѕРґ žРёС‚Р° СЃРµ прави хлеб đin grîu sa faśe pîńe

жљеб (i. z.) — ćakmă /jgheab/
— žС™РµР± Сѓ диреку РґСѓР±РёРѕ СЃРµ алатом званим „просек” ćakma-n puop s-a skobit ku alat karĭe s-a kĭemat „pruosîk”

жљеб (i. m.) — garđin /gardin/
— утор РЅР° бурети је žС™РµР± обелеžРµРЅ подутором, Рё ископан специјалном рендом garđin la butuoń ĭe žgĭab, însamnat ku garđinarĭu, șî skobit ku rĭenda adînsă

жмурке (i. s.) — žumit /jumit/
— кад сам била мала, највиšРµ СЃРјРѕ играли žРјСѓСЂРєРµ kînd am fuost mikă, măĭ mult ń-am žukat la žumit [Por.]

жуборити (gl. p.) — śurai /ciurui/
— žСѓР±РѕСЂРё РєРёšР°, žСѓР±РѕСЂРё поток Сѓ šСѓРјРё śurîĭe pluaĭa, śurîĭe ogașu în padure [Por.]

жуманце (i. m.) — galbin /gălbinuș/
— žСѓРјР°РЅС†Рµ је žСѓС‚Рё део јајета, РґСЂСѓРіРё је беланце galbinușu ĭe parśelol galbin đin uou, alalt ĭe albușu [Por.]

журба (i. m.) — grab /grabă/
— РєРѕРґ богатаšР° СЃРІРµ СЃРµ радило Сѓ žСѓСЂР±Рё l-aĭ găzdoćiń tuot s-a lukrat ku grab

журба (i. s.) — zuort /zor/
— рад Сѓ žСѓСЂР±Рё lukru ku zuort

журити (gl. p. ref.) — grabi /grăbi/
— РЅРµ žСѓСЂРё толико, РёРјР° доста времена nu grabi atîta, ĭastă vrĭame đestulă

жут (prid.) — galbin /galbin/
— žСѓС‚Р° боја farbă galbină

жута шумарица (i. ž.) — pașćiță /păștiţă/
— РЅР° РЈСЃРєСЂСЃ РґРѕРјР°ćРёРЅ СЃРµ умије, Рё РѕРґРµ РґР° СѓР·РјРµ цвет јабуке, једну РєРѕРїСЂРёРІСѓ, цвет дрена Рё један цвет који СЃРµ Р·РѕРІРµ žСѓС‚Р° šСѓРјР°СЂРёС†Р° la Pașć domaćinu să spală pe okĭ șî să duśe șî ĭa o floarĭe đe măr, ș-o urḑîkă șî floarĭe đe kuorn șî o buruĭană pașćiță o kĭamă

жутица (i. ž.) — gălbinare /gălbinare/
— žСѓС‚ица је болест РѕРґ које čовеку најпре РїРѕžСѓС‚Рµ беоњаčРµ gălbinare ĭe buală đi kare la uom măĭ întîń îngalbińiașće albușu uokĭuluĭ [Por.]

жућкаст (prid.) — gălbinaćik /gălbenatici/
— žСѓćкаст нује čисто žСѓС‚Рѕ, него žСѓС‚Рѕ загасито gălbinaćik nu ĭe galbin đeșkis, numa galbin stîns [Por.]

жуч (i. ž.) — are /fiere/
— РіРѕСЂРєРѕ као žСѓč amară ka fĭarĭ
з


забат (i. ž.) — frînțuańe /frontoane/
— РЅР° забату СЃРµ остављају РґРІРµ čетвртасте СЂСѓРїРµ, или једна Сѓ облику крста, РєСЂРѕР· које СЃРµ таван проветрава la frunțuańa kîășî sa lasă duauă gîăurĭ în patru kuolțurĭ, or una înkruśată, pi kare sa rasuflă puodu [GPek]

забленут (prid.) — bļezńit /bleojdit/
— стоји РЅР° сред колибе, забленут Сѓ РѕРіСљРёšС‚Рµ, Р° ватра РЅР° РѕРіСљРёšС‚Сѓ угасила СЃРµ давно stă-n mižluoku koļibi, ku uoki bļezńiț în vatra fuokuluĭ, da fuoku-n vatră s-a stîns đemult [Por.]

заборав (i. ž.) — zuĭtare /zăuitare/
— после седам РіРѕРґРёРЅР°, покојник прелази Сѓ заборав, СЃРІРё РіР° забораве dupa șapće ań, al muort trĭaśe în zuĭtare, tuoț ăl zauĭtă [Crn.]

заборавити (gl. p. ref.) — zuĭta /zăuita/
— то šС‚Рѕ је било, треба заборавити aĭa ś-a fuost, trăbe zuĭta

заборавко (i. s.) — zuĭtatu /zăuitatură/
— родила РіР° је мајка као теšРєРѕРі заборавка, зато РјСѓ šРєРѕР»Р° није РёšР»Р° la fakut muĭkî-sa ka o zuĭtatură grĭa, đ-aĭa șkuala nu ĭ-a mĭers [Por.]

заборављен (prid.) — zuĭtat /zăuitat/
— РјРЅРѕРіРё стари РѕР±Рёčаји СЃСѓ данас заборављени mulće ađeturĭ batrîńe sînt astîḑ zuĭtaće [Por.]

забран (i. ž.) — brańișće /braniște/
— туžРёРѕ сам РіР°, јер РјРё је направио велику šС‚ету Сѓ забрану l-am dat la sud, kî mĭ-a fakut mare șćetă-n brańișće [Por.]

завеса (i. ž.) — feruankă /firang/
— РЅР° бурдељима није било РїСЂРѕР·РѕСЂР°, РїР° зато РЅР°šРё стари РЅРёСЃСѓ знали Р·Р° завесе đemult n-a fuost ferĭeșć la borđiĭe, đ-aĭa aĭ nuoștri n-așćut đi feruanke [Por.]

заврљати (gl.) — azvîrļi /azvârli/
— заврљаčРё то Сѓ поток azvîrļașće aĭa în borugă

заврљач (prid.) — azvîrļituo /azvârlitor/
— РѕРґ СЃРІРёС… čобана, ја сам Р±РёРѕ најбољи заврљаč СЃР° РїСЂР°ćРєРѕРј đin tuoț pîkurarĭ ĭuo am fuost măĭ bun azvîrļituorĭ ku șlaĭdîru [Por.]

заврљотина (i. ž.) — azvîrļitu /azvârlitură/
— заврљаčено lupadat ku azvîrļitu, lupadat đ-azvrļeća [Por.]

завртати (gl. p. ref.) — sumĭeta /sumete/
— ја ćСѓ застати РґР° заврнем ногавице, РґР° СЃРµ РЅРµ укаљам кад РїСЂРѕđем РєСЂРѕР· блато ĭuo o să stau, să sumĭet śuariśi pi đe la vaļe, să nu ma im kînd trĭek pin morśilarĭ

завршен (prid.) — ispravit /isprăvit/
— посао јоš није заврšРµРЅ, Р° РѕРЅРё СЃСѓ отиšР»Рё РєСѓćРё lukru înga nu ĭe ispravit, da îĭ s-a dus la kasă

завршен (prid.) — fîrșît /fârșât/
— копање је заврšРµРЅРѕ, сада РїРѕčињемо СЃР° РєРѕšРµСљРµРј sapatu ĭe fîrșît, akuma ńi puńem pi kosît [Por.]

завршен (prid.) — gaćit /gătit/
— čека РіР° СЃРІСЂšРµРЅ посао ăl așćată lukru gaćit

завршен (prid.) — gatat /gătat/
— заврšРµРЅ водениčРЅРё конак, СЃР° водениčаровом СЃРѕР±РѕРј РіРґРµ СЃРµ лоžРёР»Р° ватра, називао СЃРµ РѕРґžР°РєР»РёС˜Р° konaku muori gatat, ku suoba lu morarĭ unđe r-a fakut vatra fuokuluĭ, a i s-a ḑîs ođekļiĭe [Mlava]

завршен (prid.) — sfîrșît /sfârșit/
— РґРѕšР°Рѕ је РЅР° готов посао a veńit la lukru sfîrșît

завршити (gl. p. ref.) — ispravi /isprăvi/
— долазим, čРёРј заврšРёРј СЃР° послом vin, kum ispravĭesk ku lukru

завршити (gl. p.) — fîrșî /fârșî/
— кад заврšРёРј копање РєРѕРґ мене, РґРѕćРё ćСѓ РґР° ти РґР° помогнем РґР° заврšРёš Рё ти dupa śe fîrșîăsk sapatu la mińe, vin sî ț-ažut șî fîrșîșć șî tu

завршити (gl. p. ref.) — ogoi /ogoi/
— РґР° РјСѓ РЅРёСЃСѓ помогли суседи, посао РЅРµ Р±Рё СЃРєРѕСЂРѕ заврšРёРѕ să nu ĭ-a fi aźutat veśińi, lukru n-a fi ogoit îndată

загасит (prid.) — pîśuos /pucios/
— голубије плаво vînît pîśuos

загонетање (i. ž.) — giśitu /ghicire/
— најлепšРµ загонетање било је Р·РёРјРё РЅР° седељкама, РЅР° којима СЃСѓ били РїРѕРјРµšР°РЅРё млади Рё стари măĭ frumuasă giśitură a fuost ĭarna la șîḑîtuorĭ, unđe a fuost mistakaț aĭ ćińirĭ ku aĭ batrîń [Por.]

загонетка (i. ž.) — giśituare /ghicitoare/
— загонетка је једна всрта лаžРё: једно РєР°žРµš, Р° РЅР° РґСЂСѓРіРѕ мислиš giśituarĭa ĭe un fĭeļ đi minśună: una spuń, da la alta ći ginđeșć

загонетка (i. ž.) — śumalkă /cimilitură/
— највиšРµ смеха је РЅР° седељкама било када СЃСѓ СЃРµ хватали загонетки măĭ mare rîs la șăḑîtuorĭ a fuost kînd s-a luvat la śumĭelś [GPek]

загорчати (gl. p. ref.) — amarî /amărî/
— неко је ставио Сѓ čРѕСЂР±Сѓ некакве травке, Рё РѕРЅР° је загорčала a pus kare a pus în ḑamă ńișći buĭeḑ, șî ĭa sa amarî

загрљајче (i. ž.) — brățîșua /brăţișoare/
— (РґРѕСЃР».) РґРѕđРё драгом Сѓ „наруčенце”, (фиг.) РґРѕđРё РґР° те РЅРµžРЅРѕ загрлим vinu la naĭka-n brățîșuară [Por.]

задах (i. ž.) — duguĭa /duhoare/
— РёР· његовог одела šРёСЂРё СЃРµ задах као РґР° је спавао Сѓ šС‚али đin țuaļiļi luĭ mĭarźe duguĭală ka kînd a durmit în ștală

задиркивати (gl. p. ref.) — andîra /întărâtă/
— РѕРЅРѕ дете РјРµ задиркује kopilo-la sî andîră đi mińe

задушнице (i. m.) — muoșî /moși/
— задуšРЅРёС†Рµ СЃСѓ дан мртвих muoșî sînt ḑîua muorțîlor

зазубица (i. ž.) — zîmbră /zâmbre/
— израслица је РіРѕРІРµđР° болест, кад говеду израсту неке мале ресе РЅР° уснама, РїР° говедо РЅРµ РјРѕžРµ РЅРё РґР° пасе, РЅРё РґР° пије РІРѕРґСѓ zîmbră ĭe buala vićilor, kînd la vită krĭesk ńișći rînḑă miś pi buḑa, șî ĭa nu puaće sî paskă ńiś sî bĭa apă

заједно (pril.) — đampreuna /dimpreună/
— РїРѕšР»Рё СЃРјРѕ заједно РЅР° РІР°šР°СЂ, тамо СЃРјРѕ СЃРµ раздвојили Рё вратили СЃРµ РєСѓćРё свако Р·Р° себе am pļekat đampreuna la bîlś, akolo ń-am đisparțît șî ń-am întuors la kasă tot nat đi trĭaba luĭ [Por.]

заједно (pril.) — înpreuna /împreună/
— лепо је кад људи раде Р·Р° село СЃРІРµ заједно frumuos ĭe kînd lumĭa lukră đi sat tuot înpreuna

заклан (prid.) — źungĭat /junghiat/
— такав злобник је одавно требало РґР° Р±СѓРґРµ заклан așa uom znobiu dămult ar trăbuĭa să fiĭe źungĭat [Mlava]

заклати (gl. p. ref.) — źungĭa /junghia/
— ухватих Бугарина, мајčицу РјСѓ, Рё требаšРµ РіР° лепо заклати, али РјРё моји РЅРµ дадоšРµ prinsăĭ bugarĭu, fata mînsa, șă-l trăbui źungĭa frumuous, ama-ĭ miĭ nu-m đațără [Mlava]

закопан (prid.) — îngropat /îngropat/
— стари, који СЃСѓ имали паре, РґСЂžР°Р»Рё СЃСѓ РёС… закопане Сѓ земљи aĭ batrîń, kare avut bań, ĭ-a țînut îngropaț în pomînt

закопати (gl. p. ref.) — îngropa /îngropa/
— кад неког удари РіСЂРѕРј, треба Р±СЂР·Рѕ РґР° РіР° СЃРІСѓРєСѓ Рё РґР° РіР° закопају Сѓ земљу kînd pi vrunu ăl lovĭașće trîasńitu, trăbe ĭuta să-l đizbraśe, șî să-l îngruape în pomînt

залазак (i. s.) — skăpatat /scăpătat/
— Сунце је РЅР° заласку, СЃРєРѕСЂРѕ ćРµ РІРµčера Soariļi ĭe la skăpatat, akușa ĭe čina

залазити (gl. n.) — skapăta /scăpăta/
— С…РѕćРµ ли Р·Р°ćРё Сунце РІРµć једном, РґР° полегамо va skăpăta Soariļi vrodată, să ńi kulkăm [Kmp.]

заљубљив (prid.) — dragustuos /drăgăstos/
— веома је заљубљив, Рё кад РІРёРґРё лепу žРµРЅСѓ, оставља СЃРІРµ Рё полази Р·Р° СљРѕРј mult ĭe dragustuos, șî kînd vĭađe muĭarĭe frumuasă, sî lasă đi tuot șî pļakă dupa ĭa [Crn.]

замагљен (prid.) — aburit /aburit/
— стакло РЅР° РїСЂРѕР·РѕСЂСѓ је замагљено, РЅРµ РІРёРґРё СЃРµ РєСЂРѕР· њега РЅРёšС‚Р° stîkla la ferĭastă ĭe aburită, nu sa vĭađe pin ĭa ńimika

замазан (prid.) — sufļikat /suflecat/
— РЅР°šР»Рё СЃСѓ РґР° РјСѓ је рад РїРѕРІСЂšР°РЅ, Рё РЅРёСЃСѓ РјСѓ платили РЅРёšС‚Р° a gasît kă ĭe lukru luĭ sufļikat, șî nu ĭ-a plaćit ńimika [Por.]

замазати (ĭuo sufļik, ĭel sufļikă) — sufļika /sufleca ?/
— офрљаš неки посао кад žСѓСЂРёš, РїР° РіР° РЅРµ урадиš РґРѕР±СЂРѕ него РіР° само замаžРµš sufļiś vrun lukru kînd grabĭeșć, șă no-l faś kalumĭa, numa ăl afumĭ [Por.]

занемети (gl. p.) — amuțî /amuţi/
— кад СЃРµ сретао СЃ РІСѓРєРѕРІРёРјР° Сѓ планини, čовек је РѕРґ страха занемео, Рѕ остајао скањемен Сѓ месту kînd s-a-ntîńit ku lupi-n munće, uomu đi frikă amuțît, ș-a ramas înkrîmeńit în luok [Por.]

занет (prid.) — kișnat /chisnovat/
— РІРёРґРёš РґР° је занет, зато те РЅРµ čује vĭeḑ kî ĭe kișnat, đ-aĭa nu ć-auđe

зао (prid.) — ńibun /nebun/
— зао čовек СЃР° злом žРµРЅРѕРј uom ńibun ku muĭare ńibună [Por.]

заоблити се (gl. p. ref.) — boboloșa /boboloșa ?/
— некада СЃСѓ ловци секли маказама олово РЅР° траке, Рё правили драмлије тако šС‚Рѕ СЃСѓ РёС… заобљавали ваљањем РїРѕ РІСЂšРЅРёРєСѓ đemult vînatuori a taĭat ku fuarfiśiļi žuorḑ đi plumb, șî a boboloșat drîmiĭiļi pi țîăst [Por.]

заобљен (prid.) — boboșat /boboșat/
— РІРёРґРё, дете је доста буцмасто kată, kopilu ĭe koźa boboșat

заокупљати (се) (gl. p. ref.) — akupa /ocupa/
— проблем заокупља РЅР°šРµ мисли nakazu akupe gîndurļi nuaștre

заокупљен (prid.) — akupit /ocupat/
— заузет послом akupit ku lukru

запад (i. m.) — apus /apus/
— сунце је РЅР° западу suarili ĭe la apus

запара (i. ž.) — fertuare /fiertoare/
— како је РїРѕčео дан, РІРёРґРё СЃРµ РґР° ćРµ бити велика запара, РЅРµćемо РјРѕćРё РґР° радимо Сѓ пољу kum înśapu ḑîua, sa vĭađe kă o să fiĭe mare fertuare, n-o să pućem să lukram în kîmp [Por.]

запорањ (i. ž.) — anță /clanţă/
— запорањ је некада прављен РѕРґ дрвета, Р° сада СЃРµ прави РІРёšРµ РѕРґ метала kļanța a fuost fakută đi ļiemn, da akuma măĭ mult sa faśe đi fĭer

започет (prid.) — apukat /apucat/
— РѕРІР° јабука је РЅР°čета РѕРґ црва mara-sta ĭe apukată đi vĭerm [Por.]

запушач (i. s.) — astupuș /astupuș/
— донео РјРё је само РґРІР° запуšР°čР° mĭ-a dus numa duauă astupușurĭ

зараван (i. s.) — tapșan /tapșan/
— РёšР»Рё СЃСѓ РґСѓРіРѕ СѓР· Р±СЂРґРѕ Рё стигли РґРѕ једне заравни, РіРґРµ СЃСѓ СЃРµ РґРѕР±СЂРѕ одморили a mĭers mult în đal ș-ažuns la un tapșan, unđe a uđińit kalumĭa [Por.]

засебно (pril.) — arazna /arazna/
— стављен РЅР° страну, РґР° СЃРµ РЅРµ РёР·РіСѓР±Рё, Рё наслоњен РЅР° Р·РёРґ, РґР° РЅРµ РєРёСЃРЅРµ pus đ-arazna, să nu sa pĭardă, șî rîḑîmat đi parĭaće, să nu sa pluaĭe [Por.]

заселак (i. m.) — kotun /cotun/
— РґРѕđРѕšРµ РЅР° РІР°šР°СЂ РљСѓčујдани, СЃР° засеоком својим целим veńiră la bîlś Kuśuĭdańi ku kotunu lor întrĭeg

заспати (gl. p. ref.) — adurmi /adormi/
— čовек СЃРµ успава слуšР°С˜СѓćРё тебе uomu aduarmĭe askultînd la ćińe

застранити (gl. p. ref.) — đizmĭaćiśi /dezmetici/
— РЅРµ разумем Р·Р°šС‚Рѕ РѕРЅ толико застрањује СЃР° тим својим пијанčењем nu înțaļeg đi śe ĭel așa sa đizmĭaćiśiașće ku bĭețîluko-la luĭ [Por.]

затвор (i. ž.) — apsă /pușcărie/
— Р±РёРѕ је РЅР° робији Р·Р±РѕРі РєСЂР°đРµ a fuost în apsă pintru furaluk [Por.]

затор (i. s.) — zatuor /zător/
— РєСЂРјР°čРёРЅРѕ РІРёРјРµ РёРјР° СЃРёСЃСѓ Рё затор, Сѓ који СЃРµ скупља млеко pulpĭa skruofi are țîță șî zatuor, în kare s-adună lapćiļi

зафрљан (prid.) — azvîrļit /azvârlit/
— РєРѕ ли је заврљаčРёРѕ РѕРІРѕ čак РѕРІРґРµ ? kare a fi azvîrļit asta tumu aiśa? [Por.]

зачепити (gl. p. ref.) — astupa /astupa/
— Р·Р°čепи, čРѕРІРµčРµ, јер ćРµš добити преко СљСѓšРєРµ astupîće, uomuļe, kî kapiț pista fļit [Por.]

зачепљен (prid.) — astupat /astupat/
— димњак РїСѓРЅ čР°đРё kuoșu astupat đi fuńiźină

заштићен (prid.) — zapatuit /protectat ?/
— РЅРµ плаšРёРј СЃРµ Р·РёРјРµ, Р·Р°šС‚итио сам РєСѓćСѓ: целу сам је облепио споља nu ma ćem đi ĭarnă, am zapatuit kasa: tuată am ĺipito pi đin afară

збег (i. s.) — zbăg /refugiu/
— збег је РіСЂСѓРїР° људи која Р·Р° време ратова Р±РµžРё Сѓ šСѓРјСѓ, РґР° СЃРµ сакрије РѕРґ непријатељског зла zbăgu ĭe gramada đi lumĭe kare đi vrĭamĭa đi raturĭ fuźe-n padure, sî sa pituļe đi rău dușmańilor

збијати (се) (gl. p. ref.) — bîksî /bâcsi/
— збијте СЃРµ јоš мало, РґР° стану СЃРІРё bîksîțî-vă mîĭ kîta, sî-nkĭapĭe tuoț [Crn.]

збијен (prid.) — bîksît /bâcsit/
— сено СЃРµ није покварило јер је било сабијено fînu nu s-a strîkat, k-a fuost bîksît [Crn.]

збрн! (uzv.) — zbîrn /zbârn/
— РёР·Р°đРµ стрšС™РµРЅ РёР· šСѓРїС™РёРєРµ, Рё „Р·Р±СЂРЅ!” право РєРѕРґ мене Сѓ РєРѕСЃСѓ un gîrgauńe ĭeșî đin butuarkă, șî „zbîrn!” đirĭept la mińe în păr

збрчкати се (gl. p. ref.) — zbîrśi /zbârci/
— Сѓ старости čовеку СЃРµ Р·Р±СЂčРєР° РєРѕžР° РЅР° лицу la bîtrîńață la uom sa zbîrśașće pĭaļa pi față [Por.]

збуњен (prid.) — buzmeńit /buzumenit/
— РїРёРѕ је превиšРµ, РїР° је сада мамуран a baut prîamult, ș-akuma ĭe buzmeńit

звецкање (i. ž.) — țîraĭa /ţârâială/
— звецкање СЃРµ čује када пада РєСЂСѓРїР°, када бије град, или када СЃРµ РїСЂРѕСЃРїСѓ Р·СЂРЅР° РёР· РґžР°РєР° țîraĭală s-auđe kînd kad țîrțari, kînd baće pĭatra, or kînd sa varsă buobiļi đin sak [akc.

звецкати (gl. p.) — țîrai /ţârâi/
— РґР° пазиš РґРѕР±СЂРѕ: када Р±СѓРґРµ РЅРµšС‚Рѕ звецкало Сѓ РєРѕšСѓ, РґР° Р·РЅР°š РґР° СЃРµ одвезао РґžР°Рє СЃР° зрневљем sî baź sama: kînd va țîrai śuava pin kuoș, să șćiĭ kă s-a varsat saku ku buobiļi

звиждати (gl.) — fluĭera /fluiera/
— РѕРЅРѕ детенце РїРѕ цео дан РґСѓРІР° Сѓ неку цевку, РІСѓčРµ РіР° срце РґР° Р±СѓРґРµ фрулаš Рє’Рѕ његов деда kopilaș-o-la tuota ḑîua fluiră într-o dudă, ăl traźe ińima să fiĭe fluĭeraș ka dĭedî-su [Por.]

звоно (i. s.) — izvuon /izvon/
— Р·РІРѕРЅРѕ је месингана клепетуšР°, која СЃРµ РєР°čРё стоци РѕРєРѕ врата izvuon ĭe kluopît đi aramă, kare sa atîrnă la viće la gît

згадити (gl. p. ref.) — gruzavi /grozăvi/
— кад је видео Р±СѓР±Сѓ Сѓ čРѕСЂР±Рё, згадило РјСѓ СЃРµ јело kînd a vaḑut guanga-n ḑamă, iĭ s-a gruzavit mînkarĭa

згариште (i. ž.) — arđa /ardere/
— РёРјР° неко згариšС‚Рµ Сѓ пољу, СЃРёРіСѓСЂРЅРѕ је неко лоžРёРѕ ватру ĭastă o arđală în poĭană, sigurat vrunu a fakut fuoku

зглоб (i. ž.) — kișiță /chișiţă/
— угануо сам РЅРѕРіСѓ РёР· зглоба am skļinćit piśuoru đin kișiță [Por.]

зглоб (i. ž.) — înkeĭatu /incheietură/
— зглоб је место РіРґРµ СЃРµ РєРѕРґ žРёРІРѕС‚РёСљР° спајају кости înkeĭatură ĭe luok unđe la žuaviń sa-nkĭaĭe uasîļi

згрбавити (се) (gl. p. ref.) — đeșala /deșela/
— отац нам СЃРµ РїРѕРіСЂР±РёРѕ, РЅРѕСЃРµćРё РґžР°РєРѕРІРµ РЅР° РєСЂРєР°čРё tata ńi s-a đeșalat, dukînd saśi-n gîrgă [Por.]

згрозити (gl. p. ref.) — îngrozî /îngrozi/
— žР°Р»Рё СЃРµ РґР° јој СЃРµ СЃРјСѓčРёРѕ žРёРІРѕС‚ Сѓ планини, усамљена СЃР° стоком лети-Р·РёРјРё sa vaĭtă kă-ĭ s-a îngrozît traĭu în munće, sîngurikă ku vićiļi vara-ĭarna

згромити (gl. p.) — trasńi /trăsni/
— кад сева, негде удара РіСЂРѕРј kînd sfulđiră, vrunđeva trasńiașće

згромљен (prid.) — trasńit /trăsnit/
— побегао је уплаšРµРЅ РѕРґ грмљавине РїРѕРґ неко РґСЂРІРѕ, Рё тамо РіР° РЅР°šР»Рё згромљеног, мртвог a fuźit frikoșat đi duraĭală supt vrun ļemn, ș-akolo la gasît trasńit, muort

згрчити (gl. p. ref.) — zgîrśi /zgârci/
— Р·РіСЂčила СЃСѓ РјРё СЃРµ црева РѕРґ глади mi s-a zgîrśit mațîļi đi fuame

згура (i. ž.) — zgu /zgură/
— када СЃРµ лоžРё ватра дрвеним угљем РёР· СЂСѓРґРЅРёРєР°, Сѓ čСѓРЅРєСѓ или šРїРѕСЂРµС‚Сѓ нахвата СЃРµ РјРЅРѕРіРѕ Р·РіСѓСЂРµ dupa śe faś fuoku ku ćumuru dîn maĭdan, să faśe multă zgură în ćionk or în șporiĭet

здепаста (prid.) — dundă /îndesată/
— здепасто девојčРµ, угојило СЃРµ РєРѕ прасе o dundă đi fată, s-angrașat ka purśelu

здравац (i. s.) — pribuoĭ /priboi1/
— посадио сам здравац Сѓ Р±Р°šС‚Рё Р·Р±РѕРі РјРёСЂРёСЃР° Рё украса am pus pribuoĭ în građină dă miruos șî dă frumoșață [Hom]

зеба (i. ž.) — śinśidă /cincidă/
— зеба је птица која најлепšРµ пева śinśidă ĭe pasîrĭa kare kîntă măĭ frumuos

зебраст (prid.) — ĭordaș /iordaș/
— РєРѕРґ нас СЃРµ само Р·Р° РјР°čРєРµ или овце РєР°žРµ РґР° СЃСѓ пругасте, Р·Р° РґСЂСѓРіРµ žРёРІРѕС‚РёСљРµ нисам čСѓРѕ la nuoĭ numa đi mîț or đi uoĭ sa ḑîśe kî sînt ĭordașă, đi alta žuavină n-am auḑît [Por.]

зелембаћ (i. ž.) — gușćiră /gușter/
— зелембаć је врста РіСѓšС‚ера, зелене је боје, žРёРІРё РїРѕ ливадама Рё Р±СѓРґžР°С†РёРјР°; храни СЃРµ бубама, које хвата РґСѓРіР°čРєРёРј језиком (Танда) gușćira ĭe un fĭeļ đi șopîrlă; vĭarđe ĭe, traĭașće pi ļivĭeḑ șî pin buźakurĭ; manînkă guonź, kare ļi prinđe ku o ļimbă lungă

зелени детлић (i. ž.) — verḑuaĭkă /ciocănitoare verde/
— зелени детлиć је врста детлиćР°, само је РІРµćРё Рё РёРјР° зелено перје (Танда) verḑuaĭkă ĭe un fĭeļ đi vîrdarĭe, numa ĭe măĭ mare șî are pĭańe vĭerḑ

зеље (i. m.) — dragavĭeĭ /dragavei/
— кад стигне зеље, идемо Сѓ поље РґР° РіР° беремо kînd ažunźe dragavĭeĭu, ńi duśem pi kîmp s-îl kuļaźem [Crn.]

земља (i. s.) — pomînt /pământ/
— Сѓ Крајини је земља РґРѕР±СЂР° Рё СЂРѕРґРЅР°, Р° РєРѕРґ нас само камење Рё РєСЂšРµРІРё la Kraĭna ĭe pomînt bun, rođituorĭ, da la nuoĭ numa petruańe șî kîrșuaće

земља (i. ž.) — țarî /ţărână/
— кад загрćРµš РєСѓРєСѓСЂСѓР·, нагомилај земљу РѕРєРѕ корена kînd faś mușuruoń la kukuruḑ, gramađașće țarînă la radaśină [Crn.]

земљовит (prid.) — pomîntuos /pămîntos/
— земљовито је место СЃР° плодном земљом pomîntuos ĭe luok ku pomînt rođituorĭ [Por.]

земљорадник (i. m.) — pomînćan /pământean/
— РЅР°šРё стари РЅРёСЃСѓ били неки земљорадници, žРёРІРµР»Рё СЃСѓ Сѓ планини, заузети стоком, највиšРµ РѕРІčарством aĭ nuoștri aĭ batrîń n-a fuost ńiskaĭ pomînćeń, a trait la munće, kuprinș ku viće, măĭ mult ku oĭariĭa

земљурина (i. m.) — pomînta /pământar/
— СѓšР°Рѕ је СЃР° прљавим опанкама, Рё напунио камин земљурином a tunat ku opinśiļi imuasă, ș-a umplut oźaku đi pomîntarĭ [Por.]

земуница (i. s.) — borđeĭ /bordei/
— земуница није имала ниједан РїСЂРѕР·РѕСЂ borđeĭu n-avut ńiś o ferĭastă [Crn.]

зет (i. m.) — ğińere /ginere/
— зет Сѓ РєСѓćРё, домазет ğińere în kasă [Kmp.]

зиданица ? (i. ž.) — zîdańiță /baniţă/
— зиданица ĭРµ била дрвени СЃСѓРґ РѕРґ šСѓРїС™РёРєРµ дрвета, направљен РґР° СЃРµ Сѓ њему čСѓРІР° зрневље zîdańiță a fuost vas đin obadă đi butuarkă, fakut đi pazît marunțîșu

зијавац (i. ž.) — śovika /ciovică/
— зијавац је једна непозната птица коју СЃСѓ бабе измислиле, само РґР° плаšРµ немирну децу СЃР° СљРѕРј śovika ĭe o pasîrĭe ńikunoskută, kare a izaflato babiļi, numa sî spomînće ku ĭa kopiĭi aĭ ńimĭarńiś

зијавко (i. ž.) — zgîĭe /zgâie/
— зијавко је РїСЂРёРїСЂРѕСЃС‚ čовек који слуšР° отворених уста, јер РЅРµ разуме РЅРёšС‚Р° zgîĭe ĭe uom kam pruost kare askultă ku gura kaskată, kă nu înțaļaźe ńimika [Por.]

зијати (gl. ref.) — zgîi /zgâi/
— зија Сѓ људе отворених уста, као неки простак sa zgîĭașće kîtra lumĭe ku gura kaskată, ka un prostovan

зима (i. ž.) — ĭarnă /iarnă/
— Р·РёРјР° је хладно време, СЃР° РјРЅРѕРіРѕ снега, РёР·РјРµđСѓ јесени Рё пролеćР° ĭarna ĭe vrĭamĭa friguruasă, ku zapadă multă, întra tuamnă șî primovară

зимница (i. s.) — ĭernaćik /iernatic2/
— зимница је стоčРЅР° храна спремљена Р·Р° Р·РёРјСѓ: сено, лисник, тулузина ĭernaćik ĭe mînkarĭa đi viće, sprimită đi ĭarnă: fîn, frunḑă, tuļeń

зимовати (gl.) — ĭerna /ierna/
— РЅРµ РјРѕžРµ СЃРµ РІРёšРµ зимовати Сѓ мајданпеčРєРёРј планинама, јер šСѓРјР°СЂРё РІРёšРµ РЅРµ дају РґР° СЃРµ стока РёР·РІРѕРґРё РЅР° Р±СЂСЃС‚ nu măĭ sa puaće ĭerna ku vićiļi în Munțîļi măĭdanuluĭ, kă nu măĭ lasă șumarĭu să sa skuata vićiļi la mugur [Por.]

зимовка (i. m.) — lugaś /lugaci/
— Р·РёРјРѕРІРєР° је лепа птиčица, црнога кљуна Рё СЃР° цвеним перјем РЅР° РіСЂСѓРґРёРјР° Рё РѕРєРѕ врата lugaśu ĭe o pîsarikă frumuasă, ku ćuok skurt, șî ku pĭańe ruoșe pi pĭept șî la gît [Por.]

зимогрожљив (prid.) — friguruos /friguros/
— када Р±РёС… СЃРµ РїРѕРЅРѕРІРѕ žРµРЅРёРѕ, само Р±РёС… гледао РґР° та žРµРЅР° РЅРµ Р±СѓРґРµ Р·РёРјРѕРіСЂРѕžС™РёРІР° као šС‚Рѕ РјРё је РѕРІР° садаšСљР° kînd m-aș însura pĭ-adauară, numa m-aș uĭta muĭarĭa-ĭa să nu fiĭe friguruasă kum mi ĭe asta đ-akuma

зимски (prid.) — ĭernaćik /iernatic1/
— РѕРІРµ РіРѕРґРёРЅРµ је РјРЅРѕРіРѕ раније наступило Р·РёРјСЃРєРѕ време ano-sta mult măĭ întîń s-a pus vrĭamĭa ĭernaćikă [Por.]

зимус (pril.) — astaĭarnă /astă-iarnă/
— Р·РёРјСѓСЃ је Р±РёРѕ велики мраз astaĭarnă a fuost źer mare [Por.]

зихерица (i. ž.) — șpilkă /spilcă/
— „šРїРёР»РєР°” је врста прибадаčРµ, РєРѕРїčР° којом СЃРµ прибадају марама, šР°Р», крецан șpilkă ĭe un fĭeļ đe ļegatură, o kuopśe ku kare sa prinđe kîrpa, șalu, krețanu [Pad.]

златар (i. m.) — aurar /aurar/
— идем РєРѕРґ златара РґР° РјРё поправи прстен ma duk la aurarĭ s-îm ogođaskă ińelu [Por.]

злато (i. s.) — aur /aur/
— дао јој је прстен РѕРґ злата ĭ-a dat ińel ďe aur [Kmp.]

зло (i. s.) — rău /rău/
— велико зло РјСѓ СЃРµ десило mare rău a dat pista ĭel

злоба (i. ž.) — znua /zloabă/
— Бугари СЃСѓ čинили велика зла Р·Р° време рата, Р° РЅРёРєРѕ РёРј није СЃСѓРґРёРѕ Р·Р±РѕРі тога bugari a fakut mare znuabe dă vrĭamĭa dă rat, da ńima nu ĭ-a suđit prăntu aĭa

злобан (prid.) — znobiu /zlobiu/
— РјР° немој РјРё РїСЂРёčати Рѕ њему, таквог злобника РЅРµ žРµР»РёРј РґР° РІРёРґРёРј РѕčРёРјР° ma nu-m puvestă dă ĭel, așa uom znobiu nu vreau să văd ku uoki [Mlava]

злобнички (pril.) — znobiuluĭ /zlobiu/
— РЅРёРєРѕ РёС… није СѓčРёРѕ, РѕРЅРё СЃРІРµ раде злобниčРєРё јер СЃСѓ тако СЂРѕđени nu ĭ-anvaț ńima, iĭ lukre tuot znobiuluĭ kî așa sînt fakuț [Mlava]

зловољан (prid.) — arțaguos /arţăgos/
— кавгадžРёС˜Р°, напасник; СЃРІР°đалица uom arțaguos [Por.]

зловољност (i. s.) — arțag /arţag/
— таква зловољност Сѓ људима није била јоš РѕРґ рата СЃР° Немцима așa arțag n-a fuost în lumĭe đi dupa ratu ku mńamțî [Por.]

змај (i. m.) — al-zburatuo /zburător/
— видео сам својим РѕčРёРјР°, СЃРёРЅРѕć, Сѓ сумрак, РїСЂРѕđРµ небом дугуљаста светлост, Рё сетих СЃРµ како РјРё је баба РїСЂРёčала РґР° тако лети змај am vaḑut ku uoki miĭ: asară, pin kapu murguluĭ, trĭeku pista śerĭ o viđiarĭe lunguĭată, șî-m đață-n gînd kum mama mĭ-a puvestît kî așa zbuară al-zburatuorĭ [Por.]

змија (i. ž.) — nopîrkă /napîrcă/
— змија отровница nopîrkă veńinuasă

змијарник (i. ž.) — șărpariĭe /șerpărie/
— змијарник је место РіРґРµ СЃРµ гнезди Рё žРёРІРё РјРЅРѕРіРѕ змија șărpariĭa ĭe luok unđe sa kuĭbĭaḑă șî traĭesk nopîrś mulće [Por.]

зобница (i. ž.) — zoba /zobară/
— зобница је торба Сѓ коју СЃРµ ставаља Р·РѕР±, Рё РєР°čРё СЃРµ РєРѕСљСѓ РЅР° главу РґР° РєРѕСљ РёР· СљРµ једе Р·РѕР± zobară ĭe o trastă în kare sa puńe zuob, șî sa atîrna la kal la kap sî manînśe kalu đin ĭa [Por.]

зобница (i. ž.) — zomńiță /zomniţă/
— торба РёР· које СЃРµ РєРѕСљ храни Р·РѕР±РѕРј trasta đin kare sa arańiașće kalu ku zuob [Por.]

зорт (i. ž.) — i /isa/
— РґР° ударимо јоš један Р·РѕСЂС‚, РїР° РґР° одемо РЅР° РѕРґРјРѕСЂ sî-ĭ măĭ dăm o isă, pă sî ńi duśem la ođină [Por.]

зрак (i. ž.) — raḑă /rază/
— СЃСѓРЅčев зрак raḑă đi suare [Por.]

зрикавац (i. m.) — griĭir /grier/
— лети зрикавци Р·СЂРёčСѓ целе РЅРѕćРё vara griĭiri kîntă tuata nuapća [Por.]

зрнаст (prid.) — samînțuos /sămânțos/
— зрнаст је плод који РёРјР° или РјРЅРѕРіРѕ семена, или РјСѓ је семе велико samînțuasă ĭe bukată kare are or mulće samînță, or sînt samînțîļi aiĭ marĭ [Por.]

зрнат (prid.) — bobat /bobat ?/
— РїšРµРЅРёС†Р° је РѕРІРµ РіРѕРґРёРЅРµ била лепа Рё зрната ćimpo-sta grîu a fuost mîndru șî bobat [Crn.]

зрно (i. m.) — buob /bob/
— Р·СЂРЅРѕ žРёС‚Р° buob dă grîu [Hom.]

зуб (i. m.) — đinće /dinte/
— Р·СѓР±Рё велики, мали, ситни đințî aĭ marĭ, aĭ miś, aĭ marunț

зујање (onom.) — bîzońa /bâzâială/
— уплаšРёРѕ СЃРµ РѕРґ зујања стрšС™РµРЅР° s-a spumîntat đi bîzońala lu gîrgauń

зујати (gl.) — bîzai /bâzâi/
— зуји РјСѓРІР°, Рїčела, стрšС™РµРЅ Рё комарац bîzîĭe bîza, albina, gargauńiļi, muska șî țînțarĭu

зунзара (i. ž.) — bîzaĭkă /bâzaică/
— улете РєСЂРѕР· РїСЂРѕР·РѕСЂ нека зунзара, нека зелена Р±СѓР±Р°, Рё уплаšРёšРµ РјРё СЃРµ деца, мислила СЃСѓ РґР° је неки вампир tună pi ferĭastă o bîzaĭkă, o guangă vĭarđe, șî mi sa spumîntară kopiĭi, a ginđit kî ĭe vrun strîguoń [Por.]

зуц (uzv.) — kîrk /cârc/
— кад је Сѓ РєСѓćСѓ долазио неко непознат, деца СЃСѓ СЃРµ повлаčила Сѓ угао, Рё РЅРё „Р·СѓС†” СЃРµ није смело čути РѕРґ СљРёС… kînd în kasă a veńit vrunu ńikunoskut, kopiĭi s-a tras în kuot, șî ńiś „kîrk” n-a kućeḑat sî s-audâ đi la iĭ [Por.]

загребенци (i. m.) — zgribĭe /zgrebenţ/
— загребенац је отпад СЃР° РєСѓčРёРЅРµ који остаје РЅР° гребену, добар је Р·Р° процеđивање ракије кад СЃРµ РїРµčРµ РЅР° казану zgribĭențu ĭe otpadu dî la kîlț śe uđașće-n darak, bun dă străkurat rakiĭa kînd sa friźe la kazan

задржавати (gl. p. ref.) — zăđina /zădina/
— немој РјРµ задрžР°РІР°С‚Рё, јер žСѓСЂРёРј nu ma zăđina, kă grabĭesk

запах (i. ž.) — vapaĭe /văpaie/
— кад ветар увија пламен ватре, тебе запахне јара kînd vîntu învăluĭe para fuokulu, pista ćińe vińe vapaĭe

зауставити (gl. p. ref.) — opri /opri/
— заустави кола РґР° РёР·Р°đемо, јер СЃРјРѕ стигли oprĭașće karu sî ĭeșîm, k-am ažuns

заустављен (prid.) — oprit /oprit/
— воденица стоји заустављена три дана, јер нема РІРѕРґРµ muara stă oprită triĭ ḑîļe, kă nu ĭe apă
и


ивањски цвет (i. ž.) — sîmḑîĭană /sânziană/
— ивањско цвеćРµ брале СЃСѓ девојке РЅР° Ивандан; Сѓ бербу СЃСѓ РёšР»Рµ рано ујутру, РЅР° šС‚Рµ срца, Рё поред ивањског цвеćР° брале СЃСѓ Рё РґСЂСѓРіРѕ лековито биље: камилицу, кантарион, мајčРёРЅСѓ РґСѓšРёС†Сѓ sîmḑîĭańiļi a kuļes fĭaćiļi marĭ la Sîmḑîĭană; s-a dus în kuļes đinuapće, pi ińima guală, șă pi lînga sîmḑîĭană, a kuļies ș-alalće buĭeḑ buńe đi ļiak: romańiță, măturĭaļe, podubiță

ивер (i. ž.) — așkie /așchie/
— čРёčР° је тесао, Рё ударио РіР° ивер Сѓ РѕРєРѕ moșu a čoplit, și ĭ-a dat așkia în okĭ [Kmp.]

ивер (i. ž.) — țîndîră /ţandără/
— РґРѕРє сам дељао РґСЂšРєСѓ Р·Р° секиру, РѕРґР±РёРѕ СЃРµ један ивер Рё ударио РјРµ Сѓ čело, умало РґР° РјРё избије РѕРєРѕ pănă am śopļit kuadă đi sakurĭe, sari o țîndîră, șî ma lovi în frunće, đin kîta s-îm skuată uokĭu

ивер (i. ž.) — ășke /așchie/
— кад СЃСѓ СЃРµ тесале греде које СЃСѓ СЃРµ стављале Сѓ раку, тада СЃРµ иверје палило Рё намењивало покојнику kînd s-a ćopļit la muort stingiĭi đe s-a pus la groapă, atunća a dat fok la ășki și ļ-a dat đe pomană [Tim.]

ивер (i. ž.) — ĭașkĭe /așchie/
— иверје СЃРµ највиšРµ прави када СЃРµ теšРµ, СЃРµčРµ, šРёС™Рё или цепа неко РґСЂРІРѕ ĭeșkĭ măĭ mult sa fak kînd sa śopļașće, sa taĭe, sa askuće or sa sparźe vrun ļemn

игла (i. m.) — ak /ac/
— игла Р·Р° šРёРІРµСљРµ ak đi kusut

Игњатијевдан (i. m.) — Iginat /Ignat/
— Игњатијев дан Сѓ РЅР°šРµ време пада РґСЂСѓРіРѕРі дана РќРѕРІРµ Године Iginatu în vrĭamĭa nuastră kađe a duoĭļa ḑî dupa Anol Nou

игра (i. s.) — źuok /joc/
— пастирима дан Р±СЂР·Рѕ РїСЂРѕđРµ, ако имају РґСЂСѓšС‚РІРѕ Р·Р° РёРіСЂСѓ ḑîua la pîkurarĭ trĭaśe ĭuta, dakă au fîrtaț đi źuok

играти (gl. p. ref.) — źuka /juca/
— РґРѕРє СЃСѓ овце РЅР° пландиšС‚Сѓ, čобани СЃРµ безбриžРЅРѕ играју pănă sînt uoiļi în ḑîkatuare, pîkurari sa źuakă fara grižă

играч (i. m.) — źukatuo /jucător/
— било је мало деце РЅР° Р±СЂРґСѓ, čесто РЅРё Р·Р° свињицу није било довољно РёРіСЂР°čР° a fuost kopiĭ puțîń pi śuakă, đes ńiś đi puarkă n-a fuost źukatuorĭ đ-aźuns

играчка (i. ž.) — źukariĭe /jucărie/
— имао је СЃРёСЂРѕРјР°šРЅРѕ детињство, без иједне РёРіСЂР°čРєРµ avut kopilariĭe sarakă, fara ńiś o źukariĭe

идиот (i. m.) — dîrkă /dârcă/
— РёРґРёРѕС‚ РѕРґ čовека, РЅРµ слаžРµ СЃРµ РЅРё СЃ РєРёРј, РЅРµ РїРѕРґРЅРѕСЃРё РЅРёРєРѕРі, намćРѕСЂ, čовек који РёРјР° лоšСѓ Рё теšРєСѓ нарав o dîrkă đi uom, nu sa dă ku ńima, nu sufîră pi ńima, ponćur, uom ku narau rău șî grĭeu [Por.]

из (predl.) — đin /din/
— РёР·Р°šР°Рѕ је РёР· РєСѓćРµ, Рё отиšР°Рѕ a ĭeșît đin kasă, șî s-a dus

из (predl.) — dim /din/
— РѕРґ СЃРІРёС… ствари Р·Р° пољопривреду, које СЃРјРѕ сакупили РїРѕ селу Р·Р° музеј, најлепšРё је српарник РёР·СЂР°đен РѕРґ меког дрвета, јер њега нема РЅРёРєРѕ РґСЂСѓРіРё Сѓ РЅР°šРѕС˜ земљи dim toate mărfiļi de lukrat în kîmp, če le-am adunat pin sat de muzeĭ, măĭ frumos ĭe săčeraru făkut dim lemn moale, kă pe ĭel no-l are nima altu în țara nostă

изабран (prid.) — es /ales/
— šС‚Рѕ сте хтели, то сте изабрали śe aț vrut, aĭa aț aļes [Crn.]

изакан (prid.) — trîpadat /trepădat/
— сав сам сломљен Рё изакан РѕРґ толико трčања тамо-вамо sînt tuot frînt șî trîpadat đin atîća aļergaturĭ înkuaś-nkoluo [Por.]

избацити (gl. p.) — arunka /arunca/
— добацују одело Сунцу (Сѓ влаšРєРѕРј обреду мартурија, РІ. мартуриĭРµ) arunkă țuaļiļi la Suare

избор (i. ž) — aļeźarĭe /alegere/
— велико пробирање, празно наруčје aļeźarĭe multă, brațîļi guaļe [Crn.]

избор (i. s.) — aļes /alies/
— какав РіРѕРґ РёР·Р±РѕСЂ РґР° Р±СѓРґРµ, исто нам је śe gud aļes să fiĭe, tot așa ńi

избор (i. ž.) — aļiaźirĭe /alegere/
— РЅРµ добијаš РЅРёšС‚Р° ако Сѓ žРёРІРѕС‚Сѓ Рѕčекујеš неки велики РёР·Р±РѕСЂ, то šС‚Рѕ ти РґР° Р±РѕРі, то ти је nu kapiț ńimika dakă-n traĭ așćeț vro aļaźire mare, aĭa śe-ț dă dumńiḑîu, aĭa țî

избочина (i. ž.) — țîfnă /ţâfnă/
— РёР· РѕРЅРµ СѓР·РІРёšРёС†Рµ је моја РєСѓćР° dupa țîfna-ĭa ĭe kasa mĭa [Crn.]

избројан (prid.) — numarat /numărat/
— дао РјРё је један повез СЃР° избројаним новцем, РґР° РіР° čувам РґРѕРє СЃРµ РѕРЅ РЅРµ врати mĭ-a dat o ļegatură ku bań numaraț, să-ĭ pazăsk pănă ĭel sa-ntuarśe

извор (i. ž.) — fîntî /fântână/
— када Сѓ šСѓРјРё наиđРµš РЅР° РёР·РІРѕСЂ РІРѕРґРµ, РїР° РіР° Рѕčистиš РѕРґ труња, РїР° РјСѓ направиš мало удубљење РЅР° РґРЅСѓ РґР° РјРѕžРµ РґР° СЃРµ сакупи РІРѕРґР° Р·Р° РїРёćРµ, то је кладенац kînd în padure daĭ pista izvuor đi apă, șă-l ćistășć đi luomurĭ, șă-ĭ faś la fund kîta kroviț đi s-aduńe apa đi baut, aĭe ĭe fîntînă

извор (i. s.) — șîpît /șipot/
— РЅР° Буковој Глави налази СЃРµ јак РёР·РІРѕСЂ, Рё Р·Р±РѕРі тога СЃРµ то место Р·РѕРІРµ ŠРѕРїРѕС‚ la Bugoglaua ĭastă un șîpît țapîn, șî đi aĭa loko-la sa kĭamă Șopît [Por.]

изворчић (i. ž.) — fîntîńua /fîntînioară/
— засад сам уредио само један кладенčРёć Сѓ šСѓРјРё РіРґРµ сам СЃР° стоком, јер РјРё је РёР·РІРѕСЂ слаб đ-akuma am fakut numa o fîntîńuară-n padurĭe unđe sînt ku vićiļi, kă izvuoru mi slab [ă] +

изгорелина (i. ž.) — arsu /arsură/
— изгорелина је место РіРґРµ је горела ватра arsura ĭe luok unđe a ars fuoku

изгорен (од пламењаче) (prid.) — băstruit /?/
— РєСѓРїСѓСЃ изгорен РѕРґ пламењаčРµ varḑă băstruită [Hom.]

изгорео (prid.) — ars /ars/
— РѕšРёРЅСѓРѕ РіР° СЂРµčРёРјР° la ars ku vuorba [Por.]

изгорети (од пламењач (gl.) — băstrui /?/
— лиšćРµ РЅР° стабљикама парадајза изгорело је РѕРґ пламењаčРµ frunḑa pră firĭ de potlaźĭań s-a bastruit [Hom.]

издалека (pril.) — lungu /lungu/
— прати је поиздаље (Сѓ потаји), РґР° РІРёРґРё СЃ РєРёРј СЃРµ састаје a luvato ku lungu, să vadă ku kare sa-npreună

издужен (prid.) — lunguĭat /lunguieţ/
— пас СЃРµ РёР·РґСѓžРёРѕ Сѓ хладовини kîńiļi s-a lunguĭat la umbră

издужити (gl. p. ref.) — lunźi /lungi/
— РёР·РґСѓžРёРѕ РјРё СЃРµ каиš, РїР°šćРµ РјРё панталоне mi sa lunźi kuraua, o să-m piśe pîntaluońi

изједначавање (i. ž.) — bîrbarĭa /nivelare/
— овај РїСѓС‚ је РїСѓРЅ СЂСѓРїР°, треба РјСѓ једно јако поравнавање drumo-sta ĭe pļin đi găurĭ, iĭ trîabe o bîrbarĭală țapînă [Por.]

изједначавати (gl. p. ref.) — bîrbari /bărăbari/
— поравнава РїСѓС‚ bîrbarĭașće drumu

изједначен (prid.) — bîrbarit /nivelat/
— РЅР° сваки РЅР°čРёРЅ је изједнаčен СЃР° РјРЅРѕРј în tuot fĭeļu ĭe bîrbarit ku mińe

изјелица (i. m.) — gostuoń /?/
— изјелица је čовек који долази РЅР° свадбу непозван, само РґР° једе Рё РґР° пије gostuońu ĭe uom kare vińe la nuntă ńikemat, numa sî manînśe șî sî bĭa [GPek]

изјелица (i. m.) — ļingău /lingău/
— изјелица је čовек који РјРЅРѕРіРѕ Рё алаво једе, нароčито РЅР° туđРёРј гозбама, РЅР° које долази незван ļingău ĭe uom kare manînkă mult șă alaviśuos, măĭ đes pi la gostîĭe strińe, la kare vińe ńikemat [Por.]

излапео (prid.) — stîrļuoz /uitat/
— РЅРµ РјРѕžРµš СЃР° бабом РґР° РїСЂРёčР°š РЅРё Рѕ čему, јер је сасвим излапела, Рё то поодавно nu puoț ku mama să povăstuĭ dă ńimika, kî ĭe stîrļuază dă tuot, șă aĭa măĭ dămult [Bran.

измаглица (i. ž.) — bu /bură/
— ситна РєРёšРёС†Р° pluaĭe marunțîkă

изместити (gl. p. ref.) — đizloka /disloca/
— РЅРµšС‚Рѕ СЃРµ „РёР·РјРµšС‚Р°” кад испадне РёР· леžРёšС‚Р° śeva sa đizluokîe kînd ĭasă đin luok [Por.]

измештен (prid.) — đizlokat /dislocat/
— РёР·РјРµšС‚ен, није РЅР° месту РіРґРµ сам РіР° ставио đizlokat, nu ĭe la luok unđe l-am pus [Por.]

измусти (gl. p. ref.) — țîrkońa /ţârcâi/
— крава, овца или РєРѕР·Р° СЃРµ измузује кад је болесна, Рё РЅРµ РјРѕžРµ РґРѕР±СЂРѕ РґР° СЃРµ РјСѓР·Рµ, него само помало vaka, uaĭa or kapra sa țîrkuańe kînd ĭe bolnauă, șî nu sa puaće mulźa kalumĭa, numa kîćikîta

изнад (pril.) — đisupra /desupra/
— камен РјРё РїСЂРѕđРµ тик изнад главе, замало РґР° РјРµ РїРѕРіРѕРґРё pĭatra-n trĭeku pi đisupra đi kap, đinkît sî ma lovĭaskă

изнова (pril.) — điznou /deznou ?/
— РЅРёšС‚Р° РЅРµ ваља, треба СЃРІРµ наново урадити ńimik nu ĭe bun, trăbe tuot fakut điznou [e] +

изнутра (pril.) — đinuntru /dinăuntru/
— СѓšР°Рѕ је Сѓ Р±СѓСЂРµ РґР° РіР° Рѕčисти изнутра a tunat în butuoń, să-l kurîță đinuntru [Por.]

изоран (prid.) — arat /аrаt/
— СљРёРІР° је једва изорана СЃР° РґРІР° пара волова luoku ĭe abĭa arat ku duauă parĭekĭ đi buoĭ [Crn.]

изрека (i. ž.) — ḑîka /zicală/
— РґР° ти ја РєР°žРµРј једну РјСѓРґСЂРѕСЃС‚, брајко, Р° ти РґР° је РґРѕР±СЂРѕ упамтиš să-ț spun ĭuo o ḑîkală, fîrtaće, da tu s-o ĭaĭ la kap bińe

изувати (gl. p. ref.) — điskulța /desculţa/
— немој СЃРµ изувати, јер РѕРІРѕ није РіРѕСЃРїРѕРґСЃРєР° РєСѓćР° nu ći điskulța, kî asta nu ĭe kasă domńaskă

изуједан (prid.) — mînkat /mâncat/
— дете је РґРѕšР»Рѕ СЃРІРѕ изуједано РѕРґ Р±СѓРІР° kopilu a veńit tuot mînkat đi puriś

или (vez.) — au /au1/
— овако или онако așa au așa

или (vez.) — or /ori/
— РёРґРµš, или РЅРµ РёРґРµš? ći duś, or nu ći duś?

имати (gl.) — avĭa /avea/
— имати или немати, СЃРІРµ једно је avĭa - nu avĭa, tuot una ĭe

имењак (i. m.) — ćiz /tiz/
— мој имењак је РґРѕР±РёРѕ РїРѕР·РёРІ Р·Р° СЃСѓРґ ćizu a mĭeu a kapatat poziu đi sud [Crn.]

имитација (i. ž.) — kimîtă /imita/
— није израдила детету оделце РїРѕ мери, него неку имитацију РѕРґ одела, као Р·Р° РґРµčју лутку n-a fakut la kopil țuală kum trăbe, numa o kimîtă đi țuală, ka đi papușă kopilarĭaskă

имовина (i. ž.) — avuțîĭe /avuţie/
— РёРјР° мали посед are avuțîĭe puțînă [Por.]

интерниран (prid.) — antaļirit /internat/
— интернирали СЃСѓ РіР° Бугари, Рё СѓРјСЂРѕ је Сѓ логору la antaļirit Bugari, ș-a murit în lager [Por.]

интернирати (gl. p.) — antaļira /interna/
— Немци СЃСѓ интернирали невине људе само Р·Р±РѕРі партизана ńamțî antaļira lumĭa far đi vină numa pintru partizań [Por.]

исецкан (prid.) — śukîrćit /ciocîrtit/
— платио сам РјСѓ РґР° РјРё РІРѕćРєРµ лепо РѕР±СЂРµžРµ, Р° РѕРЅ РёС… је само исфронцлао, Рё зато РјСѓ нисам платио РЅРёšС‚Р° ĭ-am plaćit să-m raćaḑă puomi frumos, da ĭel numa î-a śukîrćit, șî đ-aĭa nu îa-m plaćit ńimika [Por.]

искежен (prid.) — bîzgoĭat /bâzgoiat/
— када Р±Рё знао колико СЃРё СЂСѓžР°РЅ, тако РёР·Р±Рµčен пред огледалом, ти Р±Рё СЃРµ мануо комедија kînd aĭ șći kît iș đi urît, așa bîzgoĭat la ogļindă, tu ć-aĭ lasa đi komĭenḑ

искљуцан (prid.) — ćikait /ciugulit/
— СЃРІРёСљСЃРєР° РєРѕžР°, коју је отац разапео РЅР° огради, СЃРІР° је искљуцана РѕРґ птица pĭaļa đi puork, ś-a-nćinso tata pi gard, tuată ĭe ćikaită đi pîăsîrĭ

искљуцан (prid.) — śuguļit /ciugulit/
— тако РѕРґ птица искљуцану СљРёРІСѓ јоš РЅРёРєРѕ није видео așa luok tuot śuguļit đi păsîrĭ n-a măĭ vaḑut ńima [Por.]

искобељати се (gl. p. ref.) — điskobeļi /decebăli/
— ако СЃРµ упетљаš СЃ СљРёРјР°, РЅРµćРµš СЃРµ лако искобељати РёР· СљРёС…РѕРІРёС… кандžРё dakă ći-nkîlśeșć ku îĭ, nu ći măĭ điskobeļieșć ļesńe đin gĭarîļi luor

ископати (gl. p. ref.) — đizgropa /dezgropa/
— РєСЂРѕРјРїРёСЂ СЃРµ вади РёР· земље мотиком krumpiĭ sa đizgruapă ku sapa

искосити (gl. p.) — ćeșî /teși/
— šС‚ап Р·Р° РїРёšС‚аљку РѕРґ РІСЂР±Рµ РјРѕžРµ СЃРµ РёСЃРµćРё равно, или искосити bîtu đi piskuańe đi salkă sî puaće raćeḑa, ore ćeșî [Crn.]

искошен (prid.) — ćeșît /teșit/
— кад калемиš, рез РЅР° пелцеру треба РґР° Р±СѓРґРµ РёСЃРєРѕšРµРЅ kînd oltańeșć, raćeḑu la pĭelț trîabĭe sî fiĭe ćešît [Crn.]

исмејавати (gl.) — bažukuri /batjocori/
— деца РіР° исмејавају Сѓ šРєРѕР»Рё, јер РёРјР° РІР°šРєРµ kopiĭi îl bažukurĭesk la șkuală kî arĭe padukĭ [Crn.]

испаравати (gl. p. ref.) — aburi /aburi/
— РІРѕРґР° кљуčР° Рё испарава apa fĭarbe șî aburĭașće

испарење (i. ž.) — aburĭa /abureală/
— разболео СЃРµ РЅР° послу РѕРґ неког теšРєРѕРі испарења s-a bulnavit la lukru đin vro aburĭală grĭa [Por.]

испарина (i. ž.) — aburiĭe /aburire/
— после топле летње РєРёšРµ, РёР· земље излази РјРЅРѕРіРѕ паре dupa pluaĭe kaldă vara, đin pomînt ĭasă multă aburiĭe

испаша (i. s.) — apruor /amproor/
— отиšР°Рѕ је СЃР° овцама РЅР° РёСЃРїР°šСѓ, РґР° РёС… РґРѕР±СЂРѕ напасе Р·Р° мерење млека РЅР° Р±Р°čији s-a dus ku uoĭļi la apruor, să ļi paskă bińe đi măsurat lapćiļi la baśiĭe [Por.]

испаша (i. ž.) — pașćuńe /păștiune/
— РёСЃРїР°šР° је место РіРґРµ пасу овце pașćuńe ĭe luok unđe pask uoĭļi

испирати (gl. p. ref.) — kropîĭa /cropia ?/
— испирају СЃРµ СЃСѓРґРѕРІРё или РѕРґРµćР°, било врелом, било хладном РІРѕРґРѕРј, свеједно sa kropîĭe vasurļi or țuaļiļi, fiva ku apă fĭartă, fiva ku apă rîaśe, totuna

исповедање (i. ž.) — spoveđeńe /spovedanie/
— отиšР°Рѕ Сѓ цркву РЅР° исповедање s-a dus în bîsîarikă la spoveđeńe

исповедати (gl. p. ref.) — spoveđi /spovedi/
— кад СЃРµ исповедиš, добијеš РѕРїСЂРѕšС‚ај грехова kînd ći spoveđeșć, kapiț ĭertare đi pakaće

исповеђен (prid.) — spoveđit /spovedit/
— РґРѕšР°Рѕ је РїРѕРї РЅР° време, Рё старац је СѓРјСЂРѕ РёСЃРїРѕРІРµđен a veńit puopa la vrĭame, șî muoșu a murit spoveđit

испомагање (i. m.) — ažuturat /ajutora/
— испомагање није позајмица Сѓ послу ažuturatu nu ĭe lukru ĭnprumut [Crn.]

исправити (gl. p. ref.) — înđirĭepta /îndrepta/
— када РёР·Р°đРµ РёР· клисуре, поток СЃРµ исправља, Рё тако теčРµ право СЃРІРµ РґРѕ реке Сѓ долини kînd ĭasă đin kļanță, ogașu sa-nđirĭaptă, ș-așa țîńe đirĭept pănă la rîu în vaļe

исправљен (prid.) — înđirĭeptat /îndreptat/
— стари РїСѓС‚ је Р±РёРѕ РїСѓРЅ РєСЂРёРІРёРЅР°, РЅРѕРІРё је исправљен, милина је РґР° РІРѕР·Рёš кола РїРѕ њему drumo-l batrîn a fuost pļin đi kovĭaĭe, al nuou ĭe înđirĭeptat, mîndriĭe ĭe să mîń karu pi ĭel [Por.]

испрегнут (prid.) — đižugat /dejugat/
— крава је испрегнута, Рё сада одмара vaka ĭe đižugată, ș-akuma ođińiașće [Crn.]

испрегнути (gl. p.) — đižuga /dejuga/
— испрегни волове РґР° СЃРµ РѕРґРјРѕСЂРµ, Рё дај РёРј мало јарме đižugă buoĭi sî ođińaskă, șî dîăļe kîta uruĭală [Crn.]

испрезање (i. ž.) — đižugarĭe /dejugare/
— РјРѕžРµРјРѕ РїРѕРІСѓćРё јоš коју бразду РЅР° СљРёРІРё, РґРѕРє РЅРµ РґРѕđРµ време Р·Р° испрезање pućem sî mîĭ traźem kîćiva brĭažđe pin luok, pînă nu vińe vrĭamĭa đi đižugarĭe [Crn.]

испумпати (се) (gl. p. ref.) — đizumfla /dezumfla/
— извадих Р·СѓР±, Рё оток РЅР° образу је Р±СЂР·Рѕ спласнуо skosăĭ đinćiļi, șî mi sa đizumflă obrazu ĭuta [Por.]

испупчен (prid.) — bobonat /bobonat/
— РєРѕСЂСљР°čРёРЅ оклоп је РёСЃРїСѓРїčен śovańa bruoșći ĭe bobonată [Por.]

истањен (prid.) — țuguĭat /ţuguiat/
— РЅРµšС‚Рѕ је „цугујат” када је РЅР° неком месту тањи, када није СЃРІСѓРґР° једнак (Близна) śeva ĭe țuguĭat kînd ĭe la vrun luok supțîĭat, kînd nu ĭe tuot una đarîndu [Por.]

истањен (prid.) — supțîĭat /subţiat/
— šРёРЅР° РЅР° задњем тоčРєСѓ је истањена, само šС‚Рѕ спадне șîna la ruată đin urmă ĭe supțîĭată, numa śe nu pikă

истеривање (i. m.) — dudaĭa /?/
— РґР° Р·РЅР°š РґР° истеривање болести лековима није увек СѓСЃРїРµšРЅРѕ sî șćiĭ kî dudaĭala buaļi ku ļekurĭ nu ĭe în tuot đi una ku ļak [Crn.]

истимарен (prid.) — ćesalat /ţesălat/
— РєРѕСљ је истимарен, РјРѕžРµš РґР° РіР° узјаšРµš Рё кренеš РЅР° РїСѓС‚ kalu ĭe ćesalat, puoț sî-l înkaļiś șî să pļeś la drum [Crn.]

истина (i. ž.) — adavĭe /adevăr/
— čовек РѕРґ СЂРµčРё, истинољубив, РєРѕРјРµ СЃРµ РјРѕžРµ веровати uom đi adavĭeră

истинит (prid.) — adăvarat /adevărat/
— кунем СЃРµ РґР° сам РіРѕРІРѕСЂРёРѕ истинито ma žuor k-am vorbit adăvarat

истинољубив (prid.) — đadavĭe /deadevăr/
— РѕРґ кад РіР° знам, Петру је čовек праведан, РЅРёРєРѕРіР° није слагао никад, РЅРёРєРѕРіР° није оставио Сѓ невољи ... đi kînd ăl șćiu, Pîătru ĭe uom đadavĭeră, n-a mințît pi ńima ńiśkînd, pi ńima n-a lasat la ńevuoĭe ... [Por.]

истовар (i. s.) — điskarkat /descărcat/
— превлаčРёРјР° камен Р·Р° РєСѓćСѓ, РїР° имам РјРЅРѕРіРѕ радника РЅР° истовару trag pĭatra đi kasă, șî am mulț lukratuori la điskarkat [Por.]

истоварен (prid.) — điskarkat /descărcat/
— истоварена кола РјРѕРіСѓ РґР° РїСЂРµđСѓ преко дрвеног моста karîļi điskarkaće puot sî trĭakă pi puodu đi ļiemn [Por.]

истоваривање (i. ž.) — điskarkatu /descărcătură/
— имамо јоš РґРІР°-три истоваривања песка, Рё посао Р·Р° данас је готов măĭ avĭem vro duauă-triĭ điskarkaturĭ đi pĭesîk, șî lukru đi astîḑ ĭe gata

истоваривач (i. m.) — điskărkatuo /descărcător/
— десет РіРѕРґРёРЅР° сам радио СЃР° лопатом, Р±РёРѕ сам истовариваč РЅР° žРµР»РµР·РЅРёčкој станици ḑîaśe ań am lukrat ku lopata, am fuost điskărkatuorĭ la stańița đi vuoz [Por.]

истоварити (gl. p. ref.) — điskarka /descărca/
— немој истоварити кола РґРѕРє неко РЅРµ РґРѕđРµ РґР° ти РїРѕРјРѕРіРЅРµ nu điskarka karu pănă nu vińe śińeva sî-ț ažuće [Por.]

истовремено (pril.) — totoda /totodată/
— РїРѕšР»Рё СЃСѓ истовремено РёР· села, после СЃРµ један СѓРјРѕСЂРёРѕ, Рё вратио РєСѓćРё a pļekat totodată đin sat, pĭeurmă unu a tîbarît, șî s-a-ntuors la kasă [Por.]

истрљан (prid.) — frekat /frecat/
— РѕРІР° РґР°ščица није довољно истрљана, јоš није глатка како треба blanuța-sta nu ĭe frekată đestul, înga nu ĭe ńiaćidă kum trîabe [Por.]

истучен (prid.) — batut /bătut/
— РЅРµ знам докле РґР° поднесем РґР° РјРё деца долазе туčена РёР· šРєРѕР»Рµ nu șću pănă kînd să sufîr să-m vină kopiĭi batuț đi la șkuală

ишчепркан (prid.) — rîkait /râcâit/
— ораница СЃР° семењем СЃРІР° РјРё је СЂР°ščепркана РѕРґ врана aratura ku samînțîșu đi tuot ĭe rîkait đi śuară [Por.]
ј


ја (zam.) — ĭuo /io/
— ја један сам РЅРµ РјРѕРіСѓ РЅРёšС‚Р°, али ако СЃРµ СЃРєСѓРїРёРјРѕ РјРё СЃРІРё, РјРѕžРµРјРѕ лако РґР° РёР·Р°đено СЃ СљРёРјР° РЅР° крај ĭuo unu sîngur nu puot ńimik, ama dakă ńi adunăm nuoĭ tuoț, pućem ļesńe să ĭeșîm ku iĭ în kîpatîń

јавно (pril.) — evi /aieve/
— РЅРµ крије СЃРµ РІРёšРµ, РїРѕčео је РґР° краде јавно (Р СѓРґРЅР° Глава) nu sa măĭ pitulă, a-nśepu să fure aĭevi

јавор (i. m.) — palćin /paltin/
— РѕРґ јавора Власи СЃСѓ РёР·СЂР°đивали вратила Р·Р° разбој, Р° СљРёС…РѕРІРё пастири велике РєР°šРёРєРµ које СЃСѓ носили Рѕ појасу đin palćin rumîńi a fakut sulurĭ đi razbuoĭ da pîkurari a luor ļingurĭ marĭ kare ļ-a purtat la brîu [Por.]

јаворик (i. s.) — palćińiș /păltiniș/
— јаворик је место РіРґРµ расту јавори, или šСѓРјР° СЃР° РјРЅРѕРіРѕ јавора palćińiș ĭe luok unđe dau palćińi, or duos ku palćiń mulț [Por.]

јаглика (i. ž.) — igļiśa /aglică/
— јаглика РїСЂРІР° РЅРёčРµ Сѓ пролеćРµ igļiśaua dă primovara măĭ întîń

Јаглика (i. ž.) — Igļika /Iglica/
— РєРѕРґ нас РёРјР° једна žРµРЅР° која СЃРµ Р·РѕРІРµ Иглика, РёРјРµ дато према цвету јаглике; РєСЂšС‚ено РёРјРµ јој је Јаглика la nuoĭ ĭastă o muĭarĭe ku nume Igļika, dat dupa fluare igļiśauă; la karće ĭe skrisă Jaglika [Por.]

јагода, пољска (i. ž.) — komșu /căpșună/
— „РєРѕРјšСѓРЅР°” је јагода која расте РЅР° ливади komșună ĭe frag kare dă pi ļivađe [Por.]

јагода, шумска (i. m.) — fra /frag/
— деца Сѓ пролеćРµ РёРґСѓ Сѓ šСѓРјСѓ РґР° беру јагоде, Рё РґРѕРє беру, стављају РїРѕ неку јагоду Сѓ уста kopiĭi primovara sa duk în padure, să kuļagă fraź, șî pănă kuļeg, bagă kîć-o fragă-n gură [Por.]

јазавац (i. m.) — eḑur /viezure/
— јазавац је дивља žРёРІРѕС‚РёСљР° која žРёРІРё Сѓ планини, скривена Сѓ јазбини коју сам РєРѕРїР° РїРѕРґ земљом vĭeḑuru ĭe žuavină sîrbaćikă kare traĭașće la munće, pitulat în viḑurină kare sîngur o sapă supt pomînt

јазбина (i. ž.) — viḑuri /vizurină/
— јазбина је СЂСѓРїР° Сѓ земљи, коју РєРѕРїР° једна врста дивљих žРёРІРѕС‚РёСљР°, као šС‚Рѕ је јазавац Рё лисица, Рё Сѓ којој СЃРµ легу viḑurină ĭe gaură în pomînt, kare o sapă un fĭeļ đi žuaviń sîrbaćiśe, kum ĭe vĭeḑuru șî vulpĭa, șî-n kare ĭaļe sa kuĭbĭaḑă

јаје (i. s.) — uou /ou/
— СЃРІРµ птице РЅРѕСЃРµ јаја tuaće păsîrļi fak uauă

јајолик (prid.) — gogonat /gogonat/
— људска глава није округла, него јајолика kapu uomuluĭ nu ĭe totîrlat, numa gogonat

јалов (prid.) — stărp /sterp/
— žРµРЅР° без деце је јалова, земља без СЂРѕРґР° је јалова, РІРѕćРєР° без плода је такоđРµ јалова muĭarĭa fara kopiĭ ĭe starpă, pomînt fara ruod ĭe stărp, puom fara puamĭe ĭe ĭară stărp

јаловити (gl. p. ref.) — starpi /stârpi/
— РёРјР° једна врста траве, расте РїРѕ РєСЂšРµРІРёРјР°, коју овце РЅРµ смеју РґР° једу, јер ćРµ СЃРµ СЃРІРµ изјаловити ĭastă un fĭeļ đi ĭarbă, krĭașće pi kîrșuaće, kare uoĭļu nu kućaḑă s-o manînśe, kî starpĭaḑă tuaće [Por.]

јаловица (i. ž.) — stărpitu /sterpătură/
— Сѓ стаду је имао само čетири јаловице în stînă avut numa patru stărpiturĭ [Por.]

јануар (i. m.) — kîļinda /cărindar/
— јануар је месец РЅР° РїРѕčетку РіРѕРґРёРЅРµ, СљРёРјРµ РїРѕčРёСљРµ РЅРѕРІР° РіРѕРґРёРЅР° kîļindarĭu ĭe luna la kapu anuluĭĭ, ku ĭel înśiape ano-l nou

јарам (i. s.) — źug /jug/
— јарам СЃРµ РёР·СЂР°đује РѕРґ јасеновог дрвета źugu sa faśe đin tutuk đi frasîn

јарам (i. s.) — žug /jug/
— Сѓ јарам СЃРµ РїСЂРµžСѓ краве ku žugu sa înžugă vaśiļi [Por.]

јарац (i. m.) — țap /ţap/
— РѕРІР° СЂРµč СЃРµ РєРѕРґ нас čује Сѓ песмама, није РЅР°šР° јер РјРё јарца зовемо „РїСЂč”; РјРѕžРґР° нам је РґРѕšР»Р° РёР· Крајине, јер Царани тако Р·РѕРІСѓ јарца (каз. РёР· Танде Сѓ Горњем РџРѕСЂРµčСѓ) asta vuorbă s-auđe la nuoĭ pin kînćiśe, nu ĭe a nuastră, kî nuoĭ la țap iĭ ḑîśem pîrś; puaće fi kă ń-a veńit đi la Kraĭna, țarańi așa kĭamă pîrśu [Por.]

јарац (i. m.) — pî /pârci/
— имам седам РєРѕР·Р°, али РјРё је јарац једна мрцина, РЅРµćРµ бити јариćР° РѕРІРµ РіРѕРґРёРЅРµ am șapće kapre, ama mi pîrśu o mîrțuagă, n-o să fiĭe ĭeḑ ano-sta [Por.]

јаре (i. m.) — ĭed /ied/
— имам РґРІР° јарета, РЅРµ РґР° СЃСѓ лепи, него СЃСѓ прелепи am duoĭ ĭeḑ, nu sînt iĭ măĭ mîndri kîta, numa mîndri rău

јарица (i. ž.) — ĭa /iadă/
— окозиле СЃСѓ РјРё СЃРµ РєРѕР·Рµ, али РЅРёСЃСѓ донеле РЅРё једну јарицу, СЃРІРё младунци СЃСѓ јариćРё a fatat kapriļi, ama n-a fakut ńiś o ĭadă, tuoț puĭ sînt ĭeḑ [Por.]

јасен (i. m.) — frasîn /frasin/
— РёРјР° РґРІРµ врсте јасена, према томе каква је средина стабла: бели Рё црвени, али онај СЃР° црвеним средиšС‚ем зовемо црни јасен ĭastă duauă fĭelurĭ đi frasîn, dupa kum ĭe mńieḑu: alb șî ruoșu, ama l-al ku mńeḑu rușu iĭ ḑîśem frasîn ńiegru

јасење (i. s.) — frăsîńiș /frăsiniș/
— место РіРґРµ расте само јасен, Р·РѕРІРµ СЃРµ јасење luok unđe dîă numa frasîńi, sa kĭamă frăsîńiș [Por.]

јасика (i. m.) — pluoptrămuratuo /plop tremurător/
— јасика је врста тополе којој лиšćРµ трепери Рё РЅР° најмањем ветру pluop trămuratuorĭ ĭe un fĭeļ đi pluop, la kare frunḑa trămură șî la vîntol măĭ slab [GPek]

Јасиковљанин (i. m.) — Isîkovĭan /Isâcovean ?/
— упознао сам једног младог Јасиковљанина Сѓ РІРѕР·Сѓ Р·Р° Мајданпек m-am kunoskut ku un Isîkovĭan ćinîr pi vuoz đi Măĭdan

Јасиково (i. ž.) — Isîkuva /Isâcova ?/
— Јасиково је СЂР°šС‚ркано село Isîkuva ĭe sat răsfirat

јатаган (i. s.) — bosîndak /bosândac/
— или ćРµš РґР° Сѓćутиš, или ćРµš РґР° „гуцнеš” јатаган o’ sî taś dîn gură, or sî gușć dîn bosîndak [Mlava]

јато (i. s.) — pîlk /pâlc/
— полетело је јато врана, Рё спустило СЃРµ РЅР° ораницу a zburat un pîlk đi śuara, șî sa slubaḑî în aratură [Por.]

јаукати (gl. ref.) — văĭera /văiera/
— данас РґР° јауčРµš гласом РґРѕ неба, РЅРёРєРѕ те РЅРµ čује astîḑ să ći văĭerĭ ku glasu pănă-n śierĭ, ńima nu ć-auđe [Por.]

јачати (gl. p. ref.) — înțîpeńi /înțăpeni/
— СЂСѓčај РґРѕР±СЂРѕ, РґР° РјРѕžРµš ојаčати Р·Р° РєРѕСЃРёРґР±Сѓ, јер је РєРѕšРµСљРµ теžР°Рє посао prînḑă bińe, sî puoț a-nțîpeńi đi kosît, kî ĭe kosîtu lukru grĭeu

јачина (i. ž.) — țîpeńiĭe /ţepenie/
— žРµРЅР° нема снагу Сѓ рукама као РјСѓšРєР°СЂР°С†, Рё РЅРµ РјРѕžРµ маљем РґР° набија РєРѕčеве Сѓ огради; то је РјСѓšРєРё посао muĭarĭa n-are țîpeńiĭe în mîń ka uomu, șî nu puaće să bată la parĭ în gard ku boruosu; aăla ĭe lukru voĭńiśiesk

јебан (prid.) — futut /futut/
— јебану Рё пребијену, оставиšРµ је сироту поред пута futută șî batută, o lasară saraka lînga drum

јебање (i. s.) — futaĭ /futai/
— РїСЂРёčасмо Рё РїСЂРёčасмо, ал’ кад РїРѕčРµ РїСЂРёčР° Рѕ јебању, РѕРЅР° Сѓćута tăĭnuirăm șî tăĭnuirăm, ama kînd înśepu vuorba đi futaĭ, ĭa taku [Por.]

јебати (gl. p. ref.) — fuće /fute/
— ’бем ти РјСѓРєСѓ Сѓ РґСѓРїРµ futuĭ nakazu-n kur

јебач (i. m.) — futaș /futaș/
— РѕРЅ је РґСѓРіРѕ РіРѕРґРёРЅР° Р±РёРѕ мој јебаč, али ја РіР° нисам открила РЅРёРєРѕРј ĭel a fuost futașu mĭeu mulț ań, da ĭuo nu l-am spus la ńima

јебачина (i. ž.) — fućeriĭe /futerie/
— РЅРµ занимају РјРµ СљРёС…РѕРІРµ јебаčРёРЅРµ, РєРѕ РєРѕРіР° јебе, СљРёС…РѕРІР° је ствар nu mi sa pasă đi fućeriĭiļi luor, kare pi kare fuće trĭaba luor [Por.]

јебачина (i. m.) — futaluk /futăluc/
— јебаčРёРЅР° је велико јебање, СЃ курцем Рё без курца futaluk ĭe futaĭ đ-al mare, șî ku pula, șî fara pulă

јебачица (i. ž.) — futașîță /futașâţă/
— РґСѓРіРѕ сам удовац, Рё умирем РѕРґ žРµС™Рµ Р·Р° једном младом јебаčицом sînt văduvuoń mulț ań, șî muor đi duor dupa o futașîță ćinîră [Por.]

јебаштво (i. ž.) — fućerĭe /futere/
— слаб је Сѓ јебаšС‚РІСѓ slab ĭe la fućerĭe [Por.]

јебежљив (prid.) — futaĭuos /futaios/
— јебеžС™РёРІРѕРі РјСѓžР° РЅРµ РґСЂžРё место, њему није довољна само једна žРµРЅР° barbatol futaĭuos no-l țîńe luoku, luĭ nu-ĭ đestul numa o muĭarĭe [Por.]

јебежљивко (i. m.) — futanźiu /futangiu/
— СЃРІРё РЅР°šРё стари СЃСѓ били јаки јебеžС™РёРІС†Рё, čРёРј СЃСѓ имали РїРѕ десеторо-једанаесторо деце tuoț aĭ nuoștri aĭ batrîń a fuost futanźiĭ țapiń, kînd avut kîći ḑîaśe-unsprîaśe kopiĭ [Por.]

јебено (pril.) — futașîuluĭ /futașiului/
— онај зидар ради јебено: само ти РјР°žРµ РѕčРё слатким СЂРµčРёРјР°, Р° Р·РёРґ РѕРґРµ РґРѕđавола zîdarĭo-la lukră đ-a futașîuluĭ: numa-ț mînžîașće uoki ku vuorbe dulśe, da zîdu sa duśe drakuluĭ [Por.]

јебиветар (i. m.) — fućevînt /futevânt/
— девојка Рє’Рѕ вила, Р° удала СЃРµ Р·Р° неког јебиветра РёР· града, само РґР° утекне РѕРґ мотике fată ka ḑîna, da s-a mîritat dupa un fućevînt đin oraș, numa sî skîape đi la sapă [Por.]

јебига (uzv.) — fut /fut/
— Рµ, јебига, није то тако како ти мислиš e, fut, nu ĭe aĭa așa kum ginđeșć tu

јебуља (i. ž.) — fućelkă /futelcă/
— јебуља је žРµРЅР° јебеžС™РёРІР°, сева јој курац РёР· Рѕčију, Р° РѕРЅР° СЃРµ прави невина fućelkă ĭe muĭere fućeluasă, iĭ skapîră pula đin uokĭ, da ĭa sa faśe sumĭarńikă [GPek]

јебуљав (prid.) — fućićuos /futetos/
— довео је једну успаљеницу РёР· белог света, једну кобилу јебуљаву без пара Сѓ РЅР°šРµРј крају a dus o pļuadă đin lumĭa albă, o ĭapă fućićuasă fara parĭake în aritu nuostru [Por.]

јеванђеље (i. ž.) — evangeļe /evangelie/
— спавао је СЃР° јеванđељем РїРѕРґ јастуком a durmit ku evangeļa supt kîpatîń [Por.]

један (br.) — ăńi /unu/
— један, Сѓ једној РґРµčјој РёРіСЂРё ăńi, unu în o žukariĭe kopilarĭaskă [Por.]

један (br.) — unu /unu/
— кад СЃРµ броји, РїРѕčРёСљРµ СЃРµ РѕРґ један kînd sa numîră, sa înśiape đi la unu

једанаест (br.) — unsprîaśe /unsprece/
— број једанаест је Р·Р° један РІРµćРё РѕРґ десет numîru unsprîaśe ĭe đi unu măĭ mare đikît ḑîaśe [Por.]

једанаести (br.) — unsprîaśiļa /unsprezecelea/
— једанаести стоји Сѓ реду РёР·РјРµđСѓ десетог Рё дванаестог al unsprîaśiļa stă în rînd întra al ḑîaśiļa șî al doĭsprîaśiļa [Por.]

једва (pril.) — abĭa /abia/
— једва РёР·Р°đРѕР·РјРѕ РёР· блатиšС‚Р° abĭa ĭeșîrîm đin morśilarĭ [Por.]

једва (pril.) — đebĭa /de-abia/
— đР° ’вамо, đР° тамо, Рё једва некако утекосмо РѕРґ њега đa-nkuaś, đa-nkolo, șî đebĭa do skaparăm đi ĭel [Por.]

једнако (pril.) — întruuna /întruna/
— РѕРґ кад јој је умрла мајка, једнако плаčРµ дању, РЅРѕćСѓ đi kînd iĭ s-a rapus mumî-sa, plînźe întruuna ḑîua, nuapća

једно (pril.) — una /una/
— само једно РґР° РјСѓ РєР°žРµРј Сѓ РѕčРё, РїР° нек Р±СѓРґРµ šС‚Р° Р±СѓРґРµ numa una să-ĭ spun în uoki, pă să fiĭe śe va fi

једногодишње јаре (i. m.) — fatuĭ /vătui/
— ја имам три једногодиšСљР° јарета, једног ćСѓ РґР° СѓšС‚ројим Р·Р° тов, РґСЂСѓРіРѕРі ćСѓ продати, Р° треćег ćСѓ оставити Р·Р° домазлук ĭuo am treĭ fatuĭ, unu l-am skopit, să-l rańesk șî să-l taĭ, a doĭļa o să-l vind, a treĭļa o să-l las dă mińe dă domazluk [Stig]

једноданац (prid.) — ḑîvaćik /ziuatic/
— РѕРЅРё који СЃСѓ СЂРѕđени истог дана Сѓ недељи, везани СЃСѓ истом СЃСѓРґР±РёРЅРѕРј ăĭa kare sînt naskuț tuot într-o ḑîuă în stamînă, sînt ļegaț tuot k-o ursă

једном (pril.) — oda /odată/
— РѕРЅ трпи, трпи, али једном кад Р±СѓРґРµ пукао, Р±РёćРµ велики белај ĭel sufîră, sufîră, ama odată kînd va pokńi, o să fiĭe beļauă mare

јеж (i. m.) — ariș /aric/
— јеž Рё јеžРёС†Р° спавају Сѓ лиšćСѓ ariśu ku ariśuaĭka duorm în frunḑă [Por.]

јеж (i. m.) — arič /arici/
— кад деца пљескају рукама, јеž СЃРµ СЃРєСѓРїРё Сѓ клубе kînd kopii bat ďin palme, ariču sa fače gem [Kmp.]

језа (i. ž.) — fiuo /fior/
— РѕР±СѓР·РёРјР° РјРµ језа ma ĭau fiuoriļi

језик (i. ž.) — ļimbă /limbă/
— језик је дугуљасто парčРµ меса, које СЃРµ РєСЂРµćРµ РїРѕ устима, Рё РїРѕРјР°žРµ čовеку РґР° РіРѕРІРѕСЂРё разговетно ļimbă ĭe un parśel đi karńe, lunguĭat, kare îmblă pin gură, ș-ažută la uom să vorbĭaskă înțaļes

јела (i. m.) — brad /brad/
— јелове даске blăń dă brad

јелен (i. m.) — śerb /cerb/
— јелен је дивља žРёРІРѕС‚РёСљР° СЃР° великим Рё разгранатим СЂРѕРіРѕРІРёРјР° śerb ĭe žuavină sîrbaćikă ku kuarńe marĭ șî krengaraće

јеленак (i. m.) — buobabi /boul-babei/
— јеленак је Р±СѓР±Р° СЃР° СЂРѕРіРѕРІРёРјР° buobabi ĭe o guangă ku kuarńe [Por.]

јело (i. ž.) — mînkare /mâncare/
— čРёčР° само седи Рё čека РґР° РјСѓ баба спреми РЅРµšС‚Рѕ Р·Р° јело muoșu numa șîađe ș-așćată baba să-ĭ fakă śuava đi mînkare

јемство (i. s.) — ĭe /acord/
— није узео посао РїРѕРґ јемством, РїР° РґР° ради као РІРѕ целог дана n-a luvat lukru la ĭemț, pă să lukre ka bou tota ḑîua [Por.]

јер (vez.) — //
— РЅРµ РјРѕРіСѓ РґР° РґРѕđем, јер сам заузет послом nu puot să vin, kă mis kuprins ku lukru

јесенас (pril.) — astatuamnă /astă-toamnă/
— јесенас РјРё СЃРµ удала Рєćерка, Рё направио сам велику свадбу astatuamnă mi s-a mîritat fata, șî am fakut nuntă mare [Por.]

јесте (uzv.) — ĭastă /iaste/
— РґР° ли јесте тако како СЃРµ РїСЂРёčР°, или није, РЅРµ РјРѕРіСѓ РґР° знам dar ĭastă așa, kum sa puvestîașće, or nu ĭe, nu puot să șćiu

јести (gl. p. ref.) — mînka /mânca/
— тера РіР° газда Рє’Рѕ курјака, Р° šС‚Р° ćРµ јести, РЅРµ Р·РЅР° ăl mînă gazda ka pi lup, da śe va mînka, nu șćiĭe

јетра (i. m.) — fikat /ficiat/
— црна РґžРёРіРµСЂРёС†Р°, јетра fikaț-aĭ ńegri

јетрва (i. ž.) — ļeĭkă /leică/
— žРµРЅРµ удате Р·Р° Р±СЂР°ćСѓ ословљавају СЃРµ СЃР° „лејка” (Р СѓРґРЅР° Глава, Танда) muĭerĭ mîritaće dupa fraț, una la alta ḑîk ļeĭkă [Por.]

јефтин (prid.) — ĭepćin /ieftin/
— јефтино је СЃРІРµ šС‚Рѕ РЅРµ РєРѕšС‚Р° РјРЅРѕРіРѕ ĭepćin ĭe tuot śe nu koștuaĭe mult

јефтиноћа (i. ž.) — ĭepćińiĭe /ieftinie/
— јефтиноćР° СЃРµ изгубила РёР· РЅР°šРµРі žРёРІРѕС‚Р°, само је žРёРІРѕС‚ остао јефтин ĭepćińiĭa s-a pĭerdut đin traĭu nuostru, numa traĭu a ramas ĭepćin [Por.]

јешан (prid.) — mînkatuo /mâncător/
— дете је јеšРЅРѕ, Р° девојčица није kopilu ĭe mînkatuorĭ, da fata nu ĭe [Por.]

јова (i. m.) — ańin /anin/
— памтим РёР· детињства једну велику јову, Р±РµšРµ усамљена сред ливаде, РІРёСЃРѕРєР° Рё разграната, СЃР° РєСЂРѕšСљРѕРј одигнутом РѕРґ земље, РїРѕРґ којом је била дебела хладовина țîn minće đin kopilariĭe un ańin mare, ĭerĭa sîngur în mižluoku ļivĭeḑî, nalt șî krĭengarat, ku puaļiļi rîđikaće đi la pomînt, supt kare a fuost umbra gruasă [Por.]

јововина (i. s.) — ańińiș /aniniș/
— јововина је место РіРґРµ РёРјР° доста јове ańińiș ĭe luok unđe ĭastă mulț ańiń [Por.]

јогурт (i. ž.) — a /zară/
— јогурт СЃРµ прави РѕРґ скуваног млека, Сѓ које СЃРµ додају три капи СЃРёСЂćета, Рё пустиš РіР° РґР° стоји РґРІР° дана РЅР° топлом; једе СЃРµ СЃР° удробљеном пројом, лети када СЃРµ ради РїРѕ великој РІСЂСѓćРёРЅРё ḑară sa faśe đin lapće fĭert, în kare puń triĭ pikurĭ đi akrĭală, șă-l laș duauă ḑîļe să șća la kaldură; sa manînkă ku đimikat đi malaĭ, vara kînd sa lukră pin zîpușală mare

јоргован (i. m.) — iļiļak /liliac/
— žРµРЅРµ СЃСѓ отиšР»Рµ РґР° беру јоргован muĭerļi s-a dus să kuļagă iļiļak

још (pril.) — înka /încă/
— јоš једном înka odată

јули (i. ž.) — pasuļița /iulie/
— пасуљица је Р±РёРѕ седми месец Сѓ РіРѕРґРёРЅРё, време кад је дозревао пасуљ pasuļița a fuost luna a șapćiļa pi an, ćimpu kînd sa kuopt pasuĭu [Por.]

јуне (i. m.) — žunk /junc/
— јуне је млади РІРѕčРёć који јоš није наскакао краве žunku ĭe boișuor ćinîr, kare n-a măĭ sarit pi vaś [Por.]

јуни (i. m.) — śeriśe /cireșar/
— јуни је šРµСЃС‚Рё месец Сѓ РіРѕРґРёРЅРё, Р° влаšРєРё назив долази РѕРґ треšСљРµ које тада дозревају śeriśerĭ ĭe luna đi șasă pi an, da numiļi rumîńesk vińe đi la śerĭașă kare atunśa s-a kuok [Por.]

јуница (i. ž.) — žuńinkă /juninca/
— јуница је РіРѕРІРµčРµ које СЃРµ јоš није телило žuńinkă ĭe vițaoă kare înga n-a fatat [Por.]

јуница (i. ž.) — źuńinkă /junincă/
— јуница је младо теле, старости РѕРґ једно РґРІРµ РіРѕРґРёРЅРµ źuńinkă ĭe vițao ćinîră, đi batrînă pănă pi la vro duoĭ ań [Por.]

јурити (gl.) — fugari /fugări/
— РЅРµ јури РјР°čРєСѓ РёР· РєСѓćРµ забадава nu fugari mîțu dăn kasă dăźaba [Stig]

јурњава (i. ž.) — vuraĭa /alungare ?/
— РєРѕРґ богатаšР° СЃРµ сваки посао радио Сѓ јурњави, није СЃРµ седело РЅРё трен la gîzdoćiń tuot lukru s-a lukrat ku vuraĭală, nu s-a șaḑut ńiś un pik

јутро (i. ž.) — đimińață /dimineaţă/
— јутро је време РѕРґ свитања РґРѕ РґРѕСЂСѓčРєР°, РґРѕ РѕРєРѕ девет сати đimińața ĭe vrĭamĭa đin krapat đi ḑî, pîn la prînḑu al mik, pănă pi la nuauă śasurĭ [Crn.]

јутрос (pril.) — đasńață /d-azneaţă/
— јутрос нисам могао РґР° једем, РїР° сам сада гладан đasńață n-am putut sî manînk, ș-akuma mis flomînd [Crn.]

јутрос (pril.) — đesńață /d‑azneață/
— Рё јутрос, Рё јуčРµ ујутру, пустио сам овце РЅР° РїР°šСѓ јако рано șî đesńață, șî ĭerĭ đimińață, am slubaḑît uoĭļi la pașuńe rău đinuapće [Por.]

јутрос (pril.) — dăzńață /d‑azneață/
— ја те јутрос видех, кад сам пролазио путем, Р° ти мене РЅРёСЃРё ĭo dăzńață će văzuĭ, kînd am trekut pă drum, da tu pă mińe nu [Rom.]
к


кавал (i. m.) — țăuok /căval ?/
— кавал је фрула без čепа țăuok ĭe fluĭer fara duop

кадгод (pril.) — kîndguod /oricând/
— кадгод СЃРµ сетим мајке, РґРѕđРµ РјРё РґР° плаčем kîndguod îm dă-n gînd đi mumă, îm vińe sî ma plîng [Por.]

кажа (i. s.) — îsa /zisa/
— РґР° ти РєР°žРµРј једну старинску РјСѓРґСЂРѕСЃС‚, Рё РґР° је РґРѕР±СЂРѕ упамтиš să-ț spun o ḑîsă batrînă, șî s-o ĭaĭ la kap [Por.]

казати (gl. p. ref.) — spuńa /spune/
— РїРѕСЂСѓčРёРѕ нам је РґР° РІРёšРµ РЅРµ žРµР»Рё РґР° нам РєР°žРµ РЅРёšС‚Р°, РїРѕšС‚Рѕ нам је РёСЃРїСЂРёčао СЃРІРµ šС‚Рѕ Р·РЅР° ń-a kriśit kă nu măĭ vrĭa să ńi spună ńimika, fînka ń-a spus tuot śe șćiĭe

казивање (i. s.) — spus /spus/
— према РїСЂРёčРё РѕРЅРѕРіР° čовека РєРѕРіР° СЃСѓ срели, сад Р±Рё требало РґР° скрену лево pi spusu lu omo-la kare-l întîńiră, akuma ar trăbuĭa să-ntuarkă la stînga

казивати (gl.) — ḑîśa /zice/
— РЅРµ РјРѕžРµš казати РґР° ти нисам помогао nu puoț ḑîśa kî nu ț-am ažutat [Crn.]

каиш (i. ž.) — kura /curea/
— РєРѕžРЅРё каиš kurauă đi pĭaļe

кајас (i. m.) — uzgin /dizghin/
— кајасима СЃРµ РІРѕРґРё РєРѕСљ кад СЃРµ јаšРµ, или кад је упрегнут Сѓ РєРѕčије ku uzgiń sa puartă kalu kînd sa kîlariașće, or kînd ĭe prins la kośiĭe [Por.]

кајсија (дрво) (i. m.) — žordaļiu /zărzălui/
— кајсија је РЅРёСЃРєР° РІРѕćРєР° СЃР° белим цветом Рё žСѓС‚РёРј плодом žordaļiu ĭe puom mik, ku fluorĭ albe șî puamă galbină

кајсија (плод) (i. ž.) — žordaļiĭe /zărzălie/
— кајсија је слатко РІРѕćРµ, СЃР° žСѓС‚РѕРј Рё глатком РєРѕСЂРѕРј žordaļiĭa ĭe puamă dulśe, ku kuaža galbină șî ńaćidă [Por.]

какогод (pril.) — kumguod /oricum/
— какогод РґР° урадиš, њему није РїРѕ вољи kumguod daĭ să faś, luĭ nu ĭe pi vuoĭe [Por.]

калауза (i. ž.) — kalau /călăuză/
— žРµРЅРµ које спремају поману РїСЂРІРѕ месе седам хлепćРёćР° који СЃРµ Р·РѕРІСѓ калаузе, Рё намењују РёС… покојнику РґР° РІРёРґРё РґР° је РїРѕčело спремање његове РґР°ćРµ găćituariļi kînd s-apuka să gaćaskă đe pomană, măĭ întîń fak șapće turćiță kare sa kĭamă kalauză, șă ļi dau la morto-la să vadă k-a-nśeput sî sa gaćiaskă pomana luĭ

калемити (gl. p) — oltańi /altoi/
— некада је Р±РёРѕ РѕР±Рёčај РґР° СЃРµ калеме РІРѕćРєРµ поред пута, РґР° путници намене РІРѕćРµ РґСѓšРё калемара đemult a fuost ađet sî sa oltańaskă puomi pi lînga drum, sî đa drumașî đi pomană puamiļi la sufļitu lu oltanđiu

калуп (i. s.) — kalapuod /calapod/
— калуп Р·Р° šСѓР±Р°СЂРµ Р±РёРѕ је направљен РѕРґ дрвета kalapuod đi kaśuļe a fuost fakut đi ļiemn [Por.]

калчина (i. s.) — kalțuoń /colţun/
— калčРёРЅР° је врста čарапе РѕРґ СЃСѓРєРЅР°, које СЃСѓ žРµРЅРµ обувале РїСЂРµ него šС‚Рѕ СЃСѓ СЃРµ појавиле čарапе kalțuoń ĭе un fĭeļ đi śarap fakut đin śuarik, kare a-nkalțat muĭeriļi pănă nu s-a skuos śarapi

каљуга (i. ž.) — mîrku /mârculă ?/
— каљуга је јако прљава плитка бара mîrkulă ĭe baltă skundă, tare imuasă

камара (i. m.) — bankĭet /?/
— имам један „банкет” цигала, треба РјРё јоš три Р·Р° РєСѓćСѓ (Лесково) am un bankĭet đi țîglă, măĭ întrîabe triĭ đi kasă [GPek]

камен (i. ž.) — arđa /argeao ?/
— РЅР° камену СЃСѓ најčРµšćРµ čобани пекли лепиње, Р° Рё људи када СЃСѓ žРёРІРµР»Рё Сѓ збеговима pi arđauă măĭ mult păkurari a kuopt ļipiĭe, da șî lumĭa kînd a trait pin zbăgurĭ [Por.]

Камена капија (i. ž.) — atra-npreuna /Poarta de piatră/
— Камена капија је влаšРєРё назив Прераста Сѓ близини Мајданпека Pĭatra-npreunată ĭe numiļi rumîńesk alu Prerast lînga Măĭdan [Por.]

каменчина (i. s.) — borțuoń /borţoi/
— РґРѕРє СЃСѓ РѕРЅРё РёšР»Рё путем, нека деца СЃСѓ РёС… РёР· šСѓРјРµ напала камењем pănă iĭ a mĭers pi drum, ńiskaĭ kopiĭ đin tufă s-a pus ku borțuańe pi iĭ [Por.]

каменчуга (i. m.) — bolovan /bolovan/
— кола СЃР° сеном РЅРёСЃСѓ могла РґР° РїСЂРѕđСѓ, РѕРґ каменčСѓРіР° РЅР° путу n-a putut să trĭakă ku karu ku făn, dă bolovań pră drum [Hom.]

камењар (i. m.) — bauța /teren stâncos/
— камењар није РЅРёčији, јер РЅР° њему РЅРёšС‚Р° РЅРµ СЂР°đР° bauțarĭu nu ĭe ńiś akuĭ, kî pi ĭel nu rođașće ńimika [Crn.]

камилица (i. ž.) — romańiță /romaniţă/
— РѕРґ романице СЃРµ РєСѓРІР° čај којим СЃРµ испирају žРµРЅРµ, даје СЃРµ деци која СЃСѓ љигава Р·Р° храну, Рё пије СЃРµ онако, Р·Р° РѕРїšС‚Рµ здравље đin romańiță sa fĭarbe ćiaĭ ku kare sa spală muĭeriļi, sa dă la kopiĭi aĭ miś kare sînt ļigăĭ đi mînkarĭe, șî sa bĭa așa, đi sînataća întrĭagă [Por.]

канта (i. ž.) — baklă /găleată/
— дај РјРё канту уља dăm o baklă đi olaĭ [Por.]

кантарион (i. m.) — kîntariuon /sunătoare/
— кантарион расте РЅР° присоју, РёРјР° žСѓС‚Рё цвет; РјРЅРѕРіРѕ СЃРµ бере Рё СЃСѓšРё, лек је Р·Р° РјРЅРѕРіРµ болести kîntariuonu krĭașće pi față, are fluare galbină; mult sa kuļaźe șî sa uskă, ļiak đi mulće bualje [Por.]

као (predl.) — ka /ca/
— РїСЂРёčало СЃРµ РґР° је прадеда Р±РёРѕ велик Рё јак као медвед s-a puvestît kă paradĭeda a fuost mare șî tare ka ursu

као да (vez.) — parke /parcă/
— čРёРЅРё СЃРµ РґР° СЃСѓ РіР° звали РЅР° СЂСѓčак, РЅРµ Р·РЅР° СЃРµ Р·Р°šС‚Рѕ није РґРѕšР°Рѕ parke la kĭemat la prînḑ, nu sa șćiĭe đi śe n-a veńit

каогод (pril.) — kamguđe /oricum/
— Р±РµžРё, кано зец fuźe, kamguđe ĭepuru [Bran.

капаџија (i. m.) — kăśular /căciular/
— кападžРёС˜Р° је čовек који РёР·СЂР°đује Рё продаје капе kăśular ĭe uom kare faśe șă vinđe la kaśuļ [GPek]

капут (i. ž.) — burkă /burcă/
— кад је хладно, РјСѓšРєР°СЂС†Рё облаčРµ капут kînd ĭe frig, uamińi înbrakă burka

Карабаш (i. m.) — Karabaș /Carabaș/
— Карабаš је надимак čовека који је РґСѓРіРѕ свирао гајде, Рё Р±РёРѕ познат СЃРІСѓРґР° РїРѕ гајдама, Р° РЅРµ РїРѕ СЃРІРѕРј РєСЂšС‚еном имену Karabaș ĭe poļikra lu uom kare mult a kîntat în karăbĭ, ș-a fuоst kunoskut đ-arîndu pi karăbĭ, da nu pi numiļi luĭ bućeḑat

карабоја (i. m.) — kîrabuoĭ /caraboia/
— без зелене галице, платно офарбани Сѓ црно није било постојано fara kîrabuoĭ śuariku al śerńit n-a putut sî țînă ńegriala [Por.]

Карпати (i. m.) — Munț-aĭalbĭ /Carpaţi/
— старци СЃСѓ гедали СЃР° РІСЂС…Р° Великог вртеčР° према Румунији, Рё говорили РґР° РІСЂС…РѕРІРё који СЃРµ беле РїРѕРґ снегом Сѓ даљини, јесу Беле планине, које РЎСЂР±Рё Р·РѕРІСѓ Карпати moș-aĭ batrîń sa uĭta đe la vîru Vîrtăś-aĭ marĭ kîtra Rumîńiĭe, șî spuńa kă vîrurļi supt zapadă kare s-a vaḑut pin sańin, sînt Munț-aĭ albĭ, lu kare sîrbi ĭ-a ḑîs „Karpaț” [GPek]

каснити (gl. p. ref.) — amînata /amânăta/
— немој каснити, молим те nu ći amînata, ma ruog đi ćińe

касно (pril.) — amînat /amânat/
— стигао је касно, одоцнио ažuns amînat

каца (i. ž.) — ka /cadă/
— велики дрвени СЃСѓРґ, склопљен РѕРґ РґСѓРіР°čРєРёС… РґРѕРіР°, Сѓ који СЃРµ РґСЂžРµ šС™РёРІРµ РґРѕРє РЅРµ РїСЂРѕРІСЂСѓ Р·Р° РїРµčење РЅР° казану vas mare đi ļemn, înkeĭat đin duoź lunź, în kare sa țîn pruńiļi, pănă nu fĭerb đi kazan

качамак (i. ž.) — mamaļi /mămăligă/
— РєРѕРґ нас СЃРµ прави РєР°čамак РѕРґ белог РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° la noĭ să fače mămăļigă ďe porumbĭ ď-aĭ albi

качамак (i. ž.) — koļașă /coleașă/
— РєР°čамак СЃРµ прави РѕРґ РєСѓРєСѓСЂСѓР·РЅРѕРі Р±СЂР°šРЅР° koļașă sa faśe đin fańină đi kukuruḑ

качамало (i. s.) — kuļeșă /coleșer/
— РєР°čамало РёРјР° СЃР° стране малу РєСѓРєСѓ РѕРґ гране, намерно остављене када СЃРµ прави, којом СЃРµ РєР°čРё котао када СЃРµ СЃРєРёРґР° СЃР° верига kuļeșîărĭu đi oparće are un kîrļig mik, adîns lasat đin krĭangă kînd sa faśe, ku kare sa atîrnă feruaĭka kînd sa dubuare đi pi ḑaļe [Por.]

качар (i. m.) — doga /dogar/
— РїРѕРіРѕРґРёРѕ сам СЃРµ СЃР° РєР°čаром РґР° РјРё замени РґРѕРіРµ РЅР° једној великој каци, јер СЃСѓ иструлеле m-am tokmit ku dogarĭu s-îm skimbĭe dauoźiļi la o kadă mare, k-a putraḑît [Por.]

качити (gl. p. ref.) — atîrna /atârna/
— РєР°čРё приколицу Р·Р° трактор atîrnă prikoļița đi traktur

качити (gl. p. ref.) — aļina /anina/
— РЅР° Ивањдан беремо цвеćРµ Рё биље, Рё РєР°čРёРјРѕ РіР° РЅР° вратницама la Sîmḑîĭana kuļeźim florĭ șî buĭeḑ, șî ļe aļinăm la vratńiță [Mlava]

качица (i. ž.) — bradoaĭe /brădoaie/
— РєР°čица је врста мале каце РѕРґ дрвета, СЃР° поклопцем, Сѓ којој СЃРµ čСѓРІР° пастрма bradoaĭa ĭe un feļ đe putină mikă, đe ļemn ku kapak, în kare sa păzește pastrama [Tim.]

каш (i. s.) — kaș /caș/
— РєР°š је подливено млеко, које је РєСЂРѕР· цедиљку оцеđено РѕРґ сурутке, Рё које је постало мек Рё сладак СЃРёСЂ kaș ĭe lapće înkegat, kare ĭe pin strîkatuare străkurat đi ḑăr, șî kare s-a fakut brînḑă muaļe șî dulśe

каша (i. m.) — śir /cir/
— ударило сунце, снег СЃРµ смекšР°Рѕ Рё стаза је СЃРІР° РєР°šР°СЃС‚Р°, РЅРµ РјРѕžРµš РґР° РёРґРµš ИИ. (Рё. Рј.) a dat suariļi, zapada s-a moĭat șî poćaka ĭe tuată śir, nu măĭ mĭerź

кашњење (i. ž.) — amînatarĭe /amînare/
— РЅРµćРµ РґРѕР±СЂРѕ РїСЂРѕćРё РЅР°šРё đаци, СЃР° толиким СљРёС…РѕРІРёРј закаšСљР°РІР°СљРµРј n-o sî trĭakă bun șkolari nuoștri, ku atîta amînatarĭe đi iĭ [Por.]

кваран (prid.) — turuguos /turugos/
— čовек покваран РґРѕ СЃСЂžРё uom turuguos păn’ la uos [Pom.]

квочка (i. ž.) — kluoță /cloţă/
— РєРІРѕčРєР° је РєРѕРєРѕšРєР° која леžРё РЅР° јајима РґР° СЃРµ излегну пилиćРё kluoța ĭe gaină kare șîađe pi uauă sî sa skuată puĭi

кезити се (gl. p. ref.) — bîzgoĭa /bîzgoia/
— немој СЃРµ кревељити, дете, јер је СЂСѓžРЅРѕ nu ći bîzgoĭa, kopiļe, kă ĭe urît

кепец (i. m.) — pipirćuok /pipiric/
— РїРёРїРёСЂčРѕРє је мали čовек, недорастао, који је остао кепец pipirćuok ĭe uom mik, ńikreskut, kare a ramas pituļik [Mlava]

кеса (i. s.) — ćoksoĭ /pungă ?/
— ставио јаја Сѓ кесу, Рё отиšР°Рѕ a pus oo în ćoksoĭ, și s-a dus [Kmp.]

кецеља (i. ž.) — pristaĭkă /pestelcă/
— обукла сам кецељу Рё šР°СЂРµРЅРё крецан, Рё отиšР»Р° РЅР° игранку mi-am pus pristaĭka șî krețanu ku puĭ, șî m-am dus la źuok [Hom.]

кецеља (i. ž.) — zavĭelkă /zăvelcă/
— кецеља СЃР° водоравним šР°СЂР°РјР° zavĭelkă ku bĭaće

кецеља (i. s.) — ļikitău /șorţ/
— кецељу žРµРЅР° РЅРѕСЃРё спреда, РїРѕРєСЂРёРІР° је РѕРґ стомака РґРѕ колена РЅР° ногама, Р° везује СЃРµ позади, РЅР° леđРёРјР° ļikitău muĭera poartă dînainće, o astrukă dă la fuaļe pănă la źenunkĭ la piśoare, da sa ļagă dînapuoĭ, pră spinare [Stig]

килав (prid.) — koĭuos /cios/
— килав, РЅРµ РјРѕžРµ РґСѓРїРµ РґР° РїРѕРґРёРіРЅРµ, Р° хтео Р±Рё Рё РѕРЅ РґР° РёРіСЂР° Сѓ колу koĭuos, nu puaće kuru sî-ș rađiśe, da ar vrĭa șî ĭel sî žuaśe-n uară [Por.]

киселити (се) (gl. p. ref.) — akri /acri/
— РѕРІР° čРѕСЂР±Р° РЅР° сунцу РїРѕčРёСљРµ РґР° СЃРµ кисели ḑama-sta la kaldură înśape akri [Por.]

киселица (i. s.) — ariuș /coricov/
— киселица је дивља РІРѕćРєР° СЃР° киселим плодом ariuș ĭe puom sîrbaćik ku puama akră [Por.]

кисело јело (i. ž.) — akritu /acritură/
— РЅР° РєРѕСЃРёРґР±Рё СЃСѓ најслаđР° кисела јела la kosît măĭ dulśe sînt akriturļi

киселост (i. ž.) — akrĭa /acreală/
— РѕРІР° čРѕСЂР±Р° је превиšРµ закисељена prĭa multă akrĭală ĭe pusă-n ḑama-sta [Por.]

кисељак (i. m.) — makriș /măcriș/
— кисељак лиčРё РЅР° зеље, али је кисео, кисео РґР° ти утрну Р·СѓР±Рё makrișu samînă ku drîgaviĭu, ama ĭe akru, akru đi-ț strînźe gura [Por.]

кисео (prid.) — akru /acru/
— кисело млеко lapće akru

кићанка (i. m.) — śukur /ciucur/
— РєРёćанка је вунени конац, РїСЂРёšРёРІРµРЅ као украс РЅР° ивицу платна śukur ĭe ață đi lână, kusută ka o frumoșață, pi marźina pînḑî

кицош (i. m.) — țangiu /ţantoș/
— кицоš, дотеран, РєРѕ је као РѕРЅ țangiu, marĭeț, kare ka ĭel [Por.]

кишити (gl.) — bura /bura/
— напољу пада ситна РєРёšР°, понеси РєРёšРѕР±СЂР°РЅ afară burîĭe, ĭa umbrĭelu [Crn.]

кладити се (gl. p. ref.) — aramașî /rămăși/
— воли РґР° СЃРµ клади СЃР° било РєРёРј iĭ drag sî sa aramașîaska ku fiĭe kare

клапуша (i. ž.) — katușă /cătușă/
— клапуšР° је искривљени комад метала, РїСЂРёčРІСЂšćен Р·Р° РІСЂС… колске СЂСѓРґРµ или потегљице, који РґСЂžРё јарам katușa ĭe un parśel đi fĭer înstrînbat, prins đi vîru lu proțapu karuluĭ or alu tînžală, kare țîńe źugu [GPek]

клас (i. s.) — spik /spic/
— клас је део биљке žРёС‚арица spiku ĭe un darap alu buĭađa marunțîșuluĭ

класат (prid.) — spikuos /spicos/
— СЂР°ž је врста класате žРёС‚арице: РёРјР° РґСѓРіР°čРєРѕ класје СЃР° РѕšС‚СЂРёРј осјем sakara ĭe un fĭeļ đi marunțîș spikuos: are spiśe lunź ku țăpe askuțîće [Por.]

класати (gl. p. ref.) — spikoșa /spicoșa/
— СЂР°ž је лепо класао, Р° Рё žРёС‚Рѕ РёРјР° велико класје sakara a spikoșat frumous, da șî grîu are spikurĭ marĭ [Por.]

клатити (gl. p. ref.) — klăćina /clătina/
— РѕРґ кад јој СЃРµ клати један Р·СѓР±, али СЃРµ РѕРЅР° плаšРё РґР° РіР° извади đi kînd iĭ sa klăćină un đinće, ama ĭa sa ćiamĭe să-l skuată

клатно (i. m.) — bobik /limba clopotului/
— отпало је клатно СЃР° Р·РІРѕРЅР°, Рё изгубило СЃРµ негде Сѓ планини (Р СѓРґРЅР° Глава) a pikat bobiku đi la kluopît, șî s-a pĭerdut vrunđiva pi munće

клаћење (i. s.) — klăćinat /clătinat/
— баталио је клаćење РЅР° Р±СЂРІРЅСѓ, Рё отиšР°Рѕ РЅР° купање s-a lasat đi klăćinat pi punće, șî s-a dus la skaldat [Por.]

клевета (i. ž.) — napastă /năpastă/
— клевета је када јавно РѕРєСЂРёРІРёš неког РєРѕ није РєСЂРёРІ napastă ĭe kînd a ĭevi baź vina la vrunu kare nu ĭe đevină

клеветати (gl. p. ref.) — năpăstui /năpăstui/
— опак језик РёРјР°, оклеветаćРµ сваког Р·Р° било šС‚Р°, без кривице, без разлога rîa ļimbă are, năpăstuĭașće pi fiĭe kare đi fiĭe śe, fara vină, fara ńimika [Por.]

клен (i. m.) — źugastru /jugastru/
— клен је лако, žРёР»Р°РІРѕ Рё јако РґСЂРІРѕ, Рё РѕРґ њега СЃСѓ СЃРµ правили јармови, пастирске РєР°šРёРєРµ Рё слиčРЅРѕ, Р° Р±РёРѕ је добар Рё Р·Р° ватру źugastru ĭe ļemn ușuor, žîlau șî tare, șî đin ĭel s-a fakut źugurĭ, gavańe ș-așa, da a fuost bun șă đi fuok [Por.]

клетва (i. ž.) — aram /haram/
— проклет Р±РёРѕ aram să fiĭe [Por.]

клетва (i. s.) — blăstăm /blestem/
— РјРѕžРґР° СЃСѓ неке клетве пале РЅР° СљСѓ o fi kăzut ńiskaĭ blăstămĭe pe ĭa [Kmp.]

клизалиште (i. s.) — aluńekuș /alunecuș/
— направило СЃРµ велико клизалиšС‚Рµ РЅР° леду Сѓ РґРІРѕСЂРёšС‚Сѓ s-a fakut mare aluńekuș pe gĭață în bătătură [Kmp.]

клизалиште (i. s.) — rîkabuș /răcăbuș/
— клизалиšС‚Рµ је место РіРґРµ СЃРµ деца Р·РёРјРё санкају rîkabușu ĭe luok unđe kopiĭi ĭarna sa kară ku saĭna

клизати (се) (gl. p.) — aluńeka /aluneca/
— оклизнуо СЃРµ РЅР° леду s-a aluńekat pe gĭață [Kmp.]

клин (i. m.) — țankuș /ţăncușă/
— набио је један клин РґР° РїСЂРёčврсти секиру Р·Р° РґСЂžР°С™Рµ a batut un țankuș sî înțapeńaskă sakurĭa în držală [Crn.]

клин (i. s.) — kuń /cui/
— клин је дугуљаст дрвени предмерт, Р·Р°šРёС™РµРЅ РЅР° РІСЂС…Сѓ, Р° РЅР° дебљем крају је затупаст, или РёРјР° РєСѓРєСѓ kuń ĭe un lukru lung đi ļiemn, la vîr askuțît, la botur tîmpit, or are krļig

клип (i. ž.) — dru /drugă/
— РѕРІРµ РіРѕРґРёРЅРµ лепо је СЂРѕРґРёРѕ РєСѓРєСѓСЂСѓР·: РїРѕ три клипа РЅР° једном струку ćimpo-sta mîndru a rođit kukuruḑu: kîće tri druź la un fir [Crn.]

клозет (i. s.) — prokît /latrină/
— „РїСЂРѕРєРѕС‚” је место РіРґРµ čовек РёРґРµ поради себе prokît ĭe luok unđe uomu sa duśe pintru ĭel [Por.]

клозет (i. ž.) — kakațîșńiță /latrină/
— кад је РґРѕšР°Рѕ Тито, терали нас РґР° правимо клозете, РґР° РЅРµ идемо РІРёšРµ поради себе РёР·Р° žР±СѓРЅР°, како РєРѕРјРµ РіРґРµ РґРѕđРµ kînd a veńit Tita, ń-a mînat să faśem kakațîșńiță, să nu ńi măĭ duśem pintru nuoĭ dupa tufă, la kare unđe-ĭ vińe [Por.]

клозет (i. s.) — kăkașćoar /latrină/
— клозет је место РіРґРµ РІСЂšРёš РЅСѓžРґСѓ kăkașćoar ĭe lok unđe će duč pintru čińe [Kmp.]

клокотати (gl. p. ref.) — bolborosî /bolborosi/
— јак водопад, čује СЃРµ издалека како клокоćРµ РІРѕРґР° mare bobît, s-auđe đin đeparće kum bolborosîașće apa

клокочика (i. ž.) — kuaĭļi-puopi /coaiele-popii/
— памтим РґР° је баба брала клокоčРёРєСѓ, Рё РґР° је СЃСѓšРёР»Р° РЅР° сунцу, али Р·Р° šС‚Р° јој је требало, РЅРµ знам, давно је било (Близна) țîn minće kă mama a kuļes klopațîaļe, șî ļa uskat la suare, ama đi śe ĭa trîbuit, nu șću; đimult a fuost

клопка (i. ž.) — a /capcană/
— клопке Рё мале Рё велике правили СЃСѓ Цигани РєРѕРІР°čРё fĭară șî miś șî marĭ a fakut țîgańi la fuaļe

клубе (i. s.) — em /ghem/
— клубе конаца gĭem đi ață

клупче (i. s.) — gimotuok /ghemotoc/
— када РјРµ је мајка Сѓčила РґР° мотам клубад, РїСЂРІРѕ РјРµ је терала РґР° мотам једно клупčРµ РѕРєРѕ čетири прста, РїР° тек РѕРЅРґР° РЅР° њега РґР° намотам цело клубе (Р СѓРґРЅР° Глава) kînd ma-nvațat muma sî fak la gĭame, ĭa ma mînat întîń sî dau ku ața dupa patru źeĭśe, sî fak un gimotuok, șî pi ĭel pĭe urmă sî fak gĭemu-ntrĭeg [Por.]

клупчати се (gl.) — gĭemui /ghemui/
— предиво СЃРµ мота РЅР° мотовило Рё праве СЃРµ кануре, канура СЃРµ ставља РЅР° вртеšРєСѓ, Р° СЃР° вртеšРєРµ СЃРµ намотава Сѓ клубе tuorsu sa rîșkîĭe pi rășkituorĭ șî sa fak muotke; muotka sa puńe pi vîrćiańița, da đi pi vîrćańiță sa gĭemuĭe [Por.]

клцан (i. s.) — kîlțan /câlţan ?/
— клцан је РјСѓšРєР° РєРѕšСѓС™Р° РѕРґ конопље, СЃР° преклопом РЅР° РіСЂСѓРґРёРјР° као žРµРЅСЃРєРё čупаг, РіРґРµ је имао три-čетири петље Р·Р° закопčавање, јер дугмета није било kîlțan ĭe kimĭașă omeńiaskă đi kîlț, đeșkis la pĭept ka śupagu ăl muĭerĭesk, unđe avut vro tri-patru kiptuorĭ, kă bumbĭ n-a fuost

кланфа (i. ž.) — klanfă /clemă/
— кламфа је метална РєСѓРєР°, СЃР° РІСЂС…РѕРІРёРјР° окренути споља, РѕšС‚СЂРёРј као ексер, којом СЃРµ састављу трупци или греде klanfă ĭe o kukă đi fĭer, ku vîrurļi întuarsă-n afară ș-askuțîće ka piruońu, ku kare sa prind tutuśi or bîrńiļi [Por.]

кљун (i. m.) — ćuok /cioc/
— СЃРІРµ птице имају кљун, Рё РїРѕ томе СЃРµ разликују РѕРґ осталих žРёРІРѕС‚РёСљР° tuaće pîăsîrļi au ćuok, șî pi aĭa sî aļeg đin žuavinļi aļilalće [Crn.]

кљуцати (gl. p.) — ćikai /ciuguli/
— отац је разапео СЃРІРёСљСЃРєСѓ РєРѕžСѓ РЅР° дрвету, РґР° птице искљуцају масноćСѓ СЃР° СљРµ tata a-nćins pĭaļa đi puork în ļiemn, va ćikai pîăsîrļi unsura đi pi ĭa [Crn.]

кљуцати (gl. p. ref.) — śuguļi /ciuguli/
— čРёčР° čСѓРІР° РєСѓРєСѓСЂСѓР·, РґР° РіР° РЅРµ искљуцају птице muoșu pazîașće kukuruḑu, să no-l śuguļaskă păsîrļi [Por.]

кључ (i. ž.) — aĭe /cheie/
— људи СЃСѓ некада žРёРІРµР»Рё Сѓ земуници, Рё РЅРёСЃСѓ имали кљуč РЅР° вратима, јер земуница готово РґР° није РЅРё имала врата lumĭa đemult a trait în borđiĭ, șî n-avut kĭaĭe la ușă kă borđiĭu gata ńiś n-avut ușă

кључњача (i. ž.) — drĭa /dreavă/
— пао је, Рё поломио кљуčРЅСѓ РєРѕСЃ С‚ a kaḑut, ș-a frînt drĭava la umăr

кнегиња (i. ž.) — kińežîță /cneaghină/
— кнегиња је РєРЅРµžРµРІР° žРµРЅР° kińežîța ĭe muĭarĭa kińezuluĭ [Por.]

кнежина (i. s.) — kińežîĭe /cnezie/
— РєРЅРµžРёРЅР° је била РєРЅРµžРµРІР° област, Сѓ којој је РѕРЅ господарио kińežîĭa a fuost țînutu kińezuluĭ, unđe ĭel a domńit [Por.]

кнез (i. m.) — kińez /cneaz/
— кнез је некада Р±РёРѕ стареšРёРЅР° села, Р° након рата СЃР° Немцима, тако Р·РѕРІСѓ Рё председника РѕРїšС‚РёРЅРµ kińez đemult a fuost stapînu satuluĭ, da đi dupa ratu ku mńamțî, așa-ĭ ḑîk șî la fruntașu uopșîńi

ко (zam.) — kare /care/
— РєРѕ РёРґРµ РїРѕ РІРѕРґСѓ? kare să duče după apă? [Kmp.]

кобац (i. m.) — arîăț /erete/
— РєРІРѕčРєР° брани своје јато РѕРґ копца kluoța apîră pîlgu ĭeĭ đi arîăț [Crn.]

ковата (i. ž.) — kova /covată/
— ковата је СЃСѓРґ РѕРґ бундевине РєРѕСЂРµ kovata ĭe vas đin kuaža lu duļiaće [Por.]

ковачница (i. ž.) — kuzńiță /fierărie/
— деда РјРё је Р±РёРѕ РєРѕРІР°č, имао је РєРѕРІР°čницу Сѓ једној страćари поред РєСѓćРµ dĭedî-mĭu a fuost kovaś, avut kuzńiță într-o kośuabă lînga kasă

когод (pril.) — kareguod /oricare/
— нек РґРѕđРµ РєРѕРіРѕРґ С…РѕćРµ, ја СЃРµ одавде РЅРµ померам să vină kareguod vrĭa, ĭuo đ-aiśa nu ma mut [Por.]

кожа (i. ž.) — aļe /piele/
— РіРѕ, наг đizbrakat în pĭaļe

коза (i. ž.) — kapră /capră/
— РЅР°šРё стари СЃСѓ били РѕРІčари, али је свако РґСЂžР°Рѕ Рё РїРѕ неку РєРѕР·Сѓ Р·Р±РѕРі млека aĭ nuoștri aĭ batrîń a fuist oĭarĭ, ama tot nat a țînut șî kîć-o kapră đi lapće

козарица (i. ž.) — kăpriĭață /căprăriște/
— козарица је ограда, посебно подигнута крај тора, Сѓ коју СЃРµ одвајају РєРѕР·Рµ РёР· РѕРІčјег стада kăpriĭață ĭe koćeț, adîns fakut lînga strungă, în kare să bășkuĭe kapriļi đin stînă uoilor

козлац (i. ž.) — pula-bĭelśi /rodul-pământului/
— козлац је биљка која расте РїРѕ Р±СѓРґžР°РєСѓ поред реке pula-bĭelśi ĭe buĭađe kare krĭașće pin buźak pi lînga apă

козлац (i. m.) — ruodu-pomîntuluĭ /rodul-pământului/
— „земљин СЂРѕРґ” Рё „белčРёРЅ курац” је једна иста биљка, само šС‚Рѕ је назив „земљин СЂРѕРґ” мање познат Сѓ народу; РїРѕ њој СЃРµ гата какав ćРµ бити СЂРѕРґ земље Сѓ току лета ruodu-pomîntuluĭ ku pula-bĭelśi ĭe tuot o buĭađe, numa śe ĭe numiļi „ruodu-pomîntuluĭ” măĭ puțîn kunoskut în lume; pi ĭa sa giśiașće kum o să fiĭe ruodu ćimpuluĭ śe vińe [Por.]

коик! (uzv.) — koik! /coic!/
— čујеš СЃРІРёСљРµ Сѓ РєРѕčРёРЅРё: РєРѕРёРє! РєРѕРёРє! непрестано РІРµć цео сат; СѓРјСЂРµćРµ РѕРґ глади ако РЅРµ РїРѕžСѓСЂРёš СЃР° помијама auḑ puorśi în gîrļeu: koik! koik! una-ntruuna un śas întrĭeg, o sî muară đi fuame dakă nu grabĭeșć ku laturļi [Por.]

кокаја (i. ž.) — kokaĭe /cocaie/
— кокаја је јака грана СЃР° РєСѓРєРѕРј РЅР° страни kokaĭa ĭe o krĭangă țapînă ku o kukă đ-o parće

кокија (i. ž.) — kokiĭe /cochie/
— кокија је обредни хлеба РЅР° поманама, направљен као РєСЂСЃС‚ СЃР° увојитим РІСЂС…РѕРІРёРјР° kokiĭa ĭe kolak đi pomană, fakut ka kruśa ku vîrurĭ înkîrśuraće

кокице (i. m.) — buș /floricele/
— кокице СЃРµ РєРѕРґ нас праве РѕРґ једне врсте žСѓС‚РѕРі РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° СЃР° ситним Р·СЂРЅРѕРј bușî la nuoĭ să fak dîntr-o suartă dă kukuruḑ da-l galbin ku buobu mik [Hom.]

кокодак (uzv.) — kutkudeț /cotcodac/
— кад РєРѕРєРѕšРєР° снесе јаје, РєРѕРєРѕРґР°čРµ јоš РЅР° гнезду „кокодак! кокодак!” kînd gaina faśe uou, kutkurĭaḑă înga pi kuĭb „kutkudeț! kutkudeț!” [Por.]

кокодакање (i. ž.) — kutkureḑa /cotcodăceală/
— РєРѕРєРѕšРєР° је снела јаје, Рё РєРѕРєРѕРґР°čРµ РЅР° гнезду gaina a fakut uou, șî kutkurĭaḑă pi kuĭb [Por.]

кокодакати (gl.) — kutkureḑa /cotcorozi/
— РёРјР° РєРѕРєРѕšР°РєР° које РєРѕРєРѕРґР°čСѓ цео дан, Р° јаја РЅРµ РЅРѕСЃРµ ĭastă gaiń kare kutkurĭaḑă tota ḑîua, da uauă nu duk [Por.]

кокошарник (i. m.) — kurĭańik /curelnic/
— РєРѕРєРѕšР°СЂРЅРёРє је кутак Р·Р° РєРѕРєРѕšРєРµ, легало, РєСѓćица Сѓ РґРІРѕСЂРёšС‚Сѓ РёР·РіСЂР°đена РѕРґ дасака, греда, или исплетена РѕРґ РїСЂСѓćР° kurĭańik ĭe koćeț đi gaiń, kulkuș, kasuță în traușă, fakută đi blăń, đi bîrńe, or înplećită đi nuĭaļe

кокошји измет (i. m.) — gaina /găinаţ/
— гаинар је РєРѕРєРѕšРёС˜Рё измет gainarĭu ĭe kakatu gaińiluor

кокошка (i. ž.) — gai /găină/
— имам РјРЅРѕРіРѕ РєРѕРєРѕšР°РєР°, РїСѓРЅРѕ РјРё РёС… је РґРІРѕСЂРёšС‚Рµ am gaiń mulće, pļină mi traușa đi ĭaļe

кокрца (i. ž.) — kokîrță /cocârţă/
— кокрца је било čобанско јело, направљено РѕРґ РєР°šРµ Рё сурутке kokîrță a fuost mînkare păkurarĭaskă, fakută đin kaș șî ḑăr [Por.]

кола (i. s.) — kar /car/
— некада није било РєСѓćРµ без воловских кола, Р° сада РєРѕ РёС… јоš РёРјР°, офарбао РёС…, окитио цвеćем Рё РґСЂžРё РёС… као украс Сѓ РґРІРѕСЂРёšС‚Сѓ РєСѓćРµ đe mult n-a fuost kasă fara kar đi buoĭ, da akumă kare ăl măĭ are, la fîrbuit, la kićit ku fluorĭ șă-l țîńe đi frumoșață în avļiĭa kășî

колеснице (i. ž.) — galua /galuată/
— „галота” је полутка запреžРЅРёС… кола, РёРјР° само предњи трап galuată ĭe žumataće ći kar đi viće, are numa drikol đinainće

колиба (i. ž.) — koļi /colibă/
— колиба је била проста РєСѓćР°, најčРµšćРµ РѕРґ брвана, облепљена блатом koļiba a fuost kasă pruastă, măĭ đes đi bîrńe, ļipită ku morśilă

колико (zam.) — kît /cât/
— колико ли је јоš остало РґРѕ краја? kît a fi măĭ ramas pănă la urmă?

коликогод (pril.) — kîtguod /oricât/
— коликогод РґР° РіР° РіСЂРґРёš, РѕРЅ РЅРµ мари kîtguod să-l źuđiś, ĭel nu marĭașće

колир (i. s.) — guļir /guler/
— РєРѕšСѓС™Р° СЃР° СѓРєСЂР°šРµРЅРёРј колиром kimĭașă ku guļir pistriț

колица (i. ž.) — rua /roabă/
— дрвена колица СЃСѓ колица СЃР° једним тоčРєРѕРј спреда, СЃР° малим сандуком РЅР° средини, Рё СЃР° РґРІРµ РґСЂšРєРµ позади, које РґСЂžРёš рукама када РіСѓСЂР°š колица ruabă ĭe karuț đi ļemn ku o ruată mikă đinainće, ku kotur mik la mižluok, șî ku doĭ kraś la urmă, kare iĭ țîń in mîń kînd trăbe să-npinź ruaba

коло (i. ž.) — uă /horă/
— РІРѕРґРё коло Р·Р° колом, Р° РЅРµ Р·РЅР° РґРѕР±СЂРѕ РґР° РёРіСЂР° puartă uără dupa uără, da nu șćiĭe sî žuaśe kalumĭa

коло (i. s.) — da /danţ/
— данц СЃРµ РєРѕРґ нас играо само РЅР° свадбама, Рё то када СЃСѓ сватови пролазили РєСЂРѕР· село danțu la nuoĭ s-a žukat numa pi la nunț, șî aĭa kînd nuntașî a trĭekut pin sat

кољиво (i. ž.) — koļi /colivă/
— кољиво је кувано žРёС‚Рѕ које СЃРµ РЅРѕСЃРё РЅР° сахрани koļibă ĭe grîu fĭert kare sa duče la mormîntare [Kmp.]

комад (i. s.) — darap /darab/
— дали СЃСѓ детету само парčРµ хлеба, тек РґР° РЅРµ РїРѕđРµ празних СЂСѓРєСѓ ĭ-a dat lu kopil numa un darap đi pîńe, kît sî nu pļaśe ku mîńiļi guaļe

комад (i. m.) — kuodru /codru/
— комад хлеба kuodru đi pîńe

комадан (prid.) — kodrit /codrit/
— РґР°ćР° СЃРµ намењује комадана, Р° то је тек када СЃРµ исеку РЅР° комаде СЃРІРё хлебови Рё колаčРё кој СЃСѓ поставлени РЅР° трпези pomana sa nîmeńașće kodrită, aĭa vińe tuma kînd sa taĭe-n kuodri tuaće pîńiļi șî kolaśi kare sănt pusă pi masă [Por.]

комадина (i. m.) — kokolan /cocolan/
— коколан је комадина, одломљена СЂСѓРєРѕРј РёР· РєР°čамка, кад žРµР»Рёš РґР° РєР°čамак СѓРґСЂРѕР±Рёš Сѓ млеко kokolan ĭe parśel, rupt ku mîna đin koļașă, kînd vrĭeĭ koļașa s-o đimiś în lapće [Por.]

комарац (i. m.) — țînța /ţânţar/
— комарац СЃРёšРµ РєСЂРІ, Рё Р±РµžРё țînțarĭu suźe sînźiļi, șî fuźe [Por.]

комина (i. ž.) — buaskă /boască/
— РєРѕРјРёРЅР° СЃРµ даје свињама buaska sa dîă la puorś [Por.]

коминар (i. s.) — boksaĭ /bocsai ?/
— нисам стигао РґР° РїРѕРєСѓРїРёРј šС™РёРІРµ, Рё РѕРЅРµ СЃСѓ иструлеле, РїР° СЃРµ направио коминар РїРѕ šС™РёРІР°СЂСѓ n-am ažuns să adun pruńiļi, șî ĭaļe s-a spurđișît, șî s-a fakut numa boksaĭ pin pruń [Por.]

комушина (i. ž.) — gižă /ghijă/
— РєРѕРјСѓšРёРЅР° је лист који обавија клип РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° gižă ĭe frunḑă kare învăluĭe skalanu đi kukuruḑ [Por.]

комадић (i. s.) — kodruț /codruţ/
— давале РјСѓ РєРѕРјšРёС˜Рµ РїРѕ комадиć проје, само РґР° РЅРµ СѓРјСЂРµ РѕРґ глади ĭ-a dat veśińi kîći un kodruț đi malaĭ, numa să nu muară đi fuame [Por.]

комадати (gl. p.) — kodri /codri/
— хлеб РЅР° помани секу РЅР° комаде РјСѓšРєР°СЂС†Рё pîńiļi la pomană kodrĭesk uamińi

конац (i. ž.) — ață /aţă/
— šРёРІР°ćРё конац ață đi kusut

конац (i. s.) — arńiğ /arnici/
— РєСѓРїРёРѕ žРµРЅРё конац Р·Р° вез a kumpărat la muĭere ață ďe kusut [Kmp.]

кондрац ? (i. m.) — kondrĭaće /condrăţel/
— кондрац је црв који једе људско месо (Снеготин) kondrĭaće ĭe vĭerme kare manînkă karńa dă uom [Bran.

конопља (i. ž.) — kîńipă /cânepa/
— конопља је биљка која СЃРµ РјРЅРѕРіРѕ сејала, јер РѕРґ СљРµ било велике користи Сѓ ткању kîńipa ĭe buĭađe kare mult s-a sîmanat, kă đin ĭa a fuost mare dobîndă la țăsatură [GPek]

конопљиште (i. ž.) — kîńepișće /cânepiște/
— конопљиšС‚Рµ је место РіРґРµ СЃРµ сеје конопља kîńepișće ĭe luok unđe sa puńe kîńipa [Por.]

контрабас (i. ž.) — bruankă /broancă/
— РЅР° контрабасу РЅР°šРё РЅРёСЃСѓ свирали РѕРґ старине, РѕРЅ је РїСЂРІРё РїСѓС‚ РІРёđен Сѓ циганским оркестрима после рата СЃР° Немцима în bruankă aĭ nuoștri n-a kîntat đi bîtrîńață, mi-ntîń s-a vaḑut în taĭfiļi țîgańeșć dupa ratu ku mńamț

контрабасиста (i. m.) — bronkaș /broncaș/
— Сѓ РЅР°šРµРј окестру имали СЃРјРѕ Рё контрабасисту, Рё бубњара în banda nuastră am avut șî bronkaș, șî tubașîărĭ [Por.]

кончина (i. m.) — ațuoń /aţoni/
— испрела је конац дебљине прста, једну праву РєРѕРЅčРёРЅСѓ a tuors o ață gruoasă ka źeĭśtu, un ațuoń ku tuot [Por.]

кончић (i. ž.) — ațîșua /aţișoară/
— тануšР°РЅ РєРѕРЅčРёć (плеоназам) ațîșuară supțîrikă [Por.]

кончић (i. s.) — firuț /firuţ/
— овај РєРѕРЅčРёć је превиšРµ танак, РЅРµ РјРѕРіСѓ СљРёРјРµ РґР° šРёС˜РµРј asta firuț ĭe prĭa supțîrĭe, nu puot sî kuos ku ĭel [Por.]

кончић (i. s.) — firiśiel /firicel/
— платно је саткано РѕРґ танких сребрних нити pînḑa ĭe țasută đin firiśiaļe đi sîrmă

коњ (i. m.) — kal /cal/
— бели РєРѕСљ, црни РєРѕСљ kal alb, kal ńegru

копа (i. ž.) — glu /glugă/
— РєРѕРїР° је гомила тулузине, која СЃРµ прави после бербе РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° glugă ĭe gramada dă tuļeĭ, kare sa faśe dupa kuļiesu kukuruḑuluĭ [Mlava]

копа (i. ž.) — țoță /ţoţă/
— обрали СЃСѓ РєСѓРєСѓСЂСѓР· Рё данас планирају РґР° посеку šР°šСѓ Рё направе РєРѕРїРµ au kuļes porumbu șî astădz au đe gînd să taie tuļeńi șî să fakă țoță [Pad.]

копати (gl. n.) — sapa /săpa/
— немој ту копати без икаквог разлога nu sapa aśiĭa ńiś ku o trĭabă [Por.]

копач (i. m.) — sîpatuo /săpător/
— имао сам РјРЅРѕРіРѕ РєРѕРїР°čР°, РїР° сам Р±СЂР·Рѕ заврšРёРѕ посао am avut mulț sîpatuorĭ, șî am gaćit lukru ĭuta [Por.]

копиле (i. m.) — kuopil /copil/
— родила је једно дете копиле, није била венčана a fakut un kopil đi kuopil, n-a fuost kununată

копилити (ĭuo ma kopiļiesk, ĭa sa kopiļiașće) — kopiļi /copili ?/
— остала је трудна СЃ неким, Рё кад је РґРѕšР»Рѕ време, окопилила СЃРµ сама негде Сѓ планини a ramas înkarkată ku vrunu, șî kînd a veńit vrĭamĭa, s-a kopiļit sîngură vrunđiva în munće

копитњак (i. m.) — popiļńik /popilnic/
— копитњак је šСѓРјСЃРєР° биљка, расте Сѓ сеновитом žР±СѓСљР°СЂСѓ, лиšćРµ РјСѓ је тврдо, сјајно, облика бубрега, Р° цвет РјСѓ је љубиčаст Рё длакав popiļńiku ĭe buĭađe paduruańe, krĭașće în tufariș umbruos, frunḑîļi luĭ sînt tarĭ, ļikuruasă, fakuće ka rarunkĭu, da fluarĭe ĭe bilovinkă șî flokuasă

копица ? (i. m.) — ćuok /ciuc/
— копица је мала мотика, СЃР° СЂРѕРіРѕРІРёРјР° или без СљРёС…, Р·Р° копање Сѓ Р±Р°šС‚Рё ćuok ĭe sapă mikă, ku kuarńe or fara ĭaļe, đi sapat în bașćauă [Por.]

коприва (i. ž.) — urḑî /urzică/
— РіРґРµ те РѕžР°СЂРё РєРѕРїСЂРёРІР°, РїРµčРµ као РґР° те је опрљио žР°СЂ unđe ći muśkă urḑîka, ustură ka kînd ć-a pîrļit karbuńiļi

копривиште (i. m.) — urḑîka /urzicar/
— РєРѕРїСЂРёРІРёšС‚Рµ је место РіРґРµ је изникло РјРЅРѕРіРѕ РєРѕРїСЂРёРІР° urḑîkarĭ ĭe luok unđe a dat mulće urḑîś [Por.]

копривњача (i. ž.) — blîndă /blândă/
— избила РјРё је РєРѕРїСЂРѕРІСљР°čР° РЅР° РєРѕžРё, као РґР° сам РїСЂРѕšР°Рѕ РєСЂРѕР· РєРѕРїСЂРёРІРµ mĭa ĭeșît blînđe pi pĭaļe, parkĭe am trĭekut pin urḑîś [Por.]

копча (i. ž.) — kiptuare /cheotoare/
— РєРѕРїčРµ СЃСѓ РЅР°šРё носили РЅР° РѕРґРµćРё СЃРІРµ РґРѕРє СЃРµ РЅРёСЃСѓ појавила дугмета kiptuorĭ la țuaļe a purtat aĭ nuoștri pănă n-a ĭeșît bumbi [Por.]

копча (i. ž.) — kîtara /cataramă/
— РѕРІР° РєРѕРїčР° није РЅРё Р·Р° šС‚Р°, није РґСЂžР°Р»Р° РґРІР° дана РїР° СЃРµ покидала kîtarama-sta nu ĭe đi ńimika, n-a țînut duauă ḑîļe, șî s-a rupt

копча (i. ž.) — anță /geantă/
— „гјанца” СЃРµ звала РєРѕРїčР° којом СЃСѓ žРµРЅРµ спајале поле РЅР° крецану gĭanță s-a ḑîs la kuopśe ku kare muĭeriļi a prins puaļiļi la krețan [Por.]

коританце (i. s.) — gîf /gâf/
— РіРёС„ је мало дрвено корито, Сѓ РєРѕРјРµ СЃСѓ СЃРµ прале СЂСѓРєРµ РїСЂРµ јела gîf ĭe postaviță mikă đi ļemn, în kare s-a spalat mîńiļi înainća prînḑuluĭ [GPek]

корито (i. ž.) — albĭe /albie/
— белило СЃРµ Р·РѕРІРµ једно РґСѓРіР°čРєРѕ Рё šРёСЂРѕРєРѕ корито, издубљено Сѓ трупцу дрвета, Сѓ РєРѕРјРµ žРµРЅРµ перу, или беле рубље albĭe sa kĭamă o karļiță lungă șî largă, skobită în tutuk đi ļiemn, în kare muĭeriļi spală, or albĭesk rufiļi

корито (i. ž.) — kopaĭe /copaie/
— дугуљасти дрвени СЃСѓРґ, продубљен алатом vas lunguĭat dă ļemn, skobit ku alatu [Rom.]

коров (i. m.) — dudîau /dudău/
— РґРІРѕСЂРёšС‚Рµ СЃРµ напунило РєРѕСЂРѕРІР°, РЅРµ РјРѕžРµš РІРёšРµ РґР° СѓđРµš Сѓ њега oboru s-a înplut dă dudîau, nu mi puoț să ći măĭ baź în ĭal

корона (i. s.) — śarkîn /cearcăn/
— РєРѕСЂРѕРЅР° је РєСЂСѓРі који СЃРµ ствара РЅР° небу РѕРєРѕ Сунца или Месеца śarkînu ĭe śerk kare sa faśe pi śerĭ pi lînga Suare, or pi lînga Lună

кос (i. ž.) — erlă /mierlă/
— РєРѕСЃ је црна птица СЃР° žСѓС‚РёРј кљуном mĭerla ĭe pasîrĭe ńagră, ku ćuok galbin [Por.]

коса (i. ž.) — kulmĭe /culme/
— РєРѕСЃР° је РґСѓРіР°čак повијарац РЅР° Р±СЂРґСѓ, РїРѕ РєРѕРјРµ РІРѕРґРё колски РїСѓС‚, Рё РіРґРµ људи имају РєСѓćРµ Рё обрадиво земљиšС‚Рµ kulmĭa ĭe koamă lungă pi śuakă, pi kare ĭastă drum đi kar, șî unđe lumĭa are kîăș șî moșîĭe lukratoare [Por.]

коса (i. m.) — ăr /păr/
— побелела РјСѓ је РєРѕСЃР° РЅР° глави, оседео је ĭ-a albit păru đin kap, a înkarunțît

коса (i. ž.) — kua /coasă/
— РєРѕСЃР° је РґСѓРіР°čРєРѕ повијено СЃРµčРёРІРѕ, стављено РЅР° дрвено РґСЂžР°С™Рµ, РєРѕСЃРёšС‚Рµ, којим СЃРµ РєРѕСЃРё трава kuasa ĭe un kuțît lung, înkîrļombat la vîr, pus în dîržaļe đi ļemn, ku kare sa kosîașće ĭarba

косач (i. m.) — kosîtuo /cositor/
— РєРѕСЃР°č је čловек који РєРѕСЃРё ливаде СЃР° сеном kosîtuorĭ ĭe uom kare kosîașće ļivĭeḑîļi ku fîîn

косина (i. ž.) — ćeșîtu /teșitură/
— уместо РґР° РёСЃРµčРµ греду право, РѕРЅ ју је исекао СѓРєРѕСЃРѕ în luok sî taĭe bîrna đirĭept, ĭel ĭa fakut ćeșîtură [Crn.]

косина (i. ž.) — șkarpă /scarpă/
— оклизнуо СЃРµ РЅР° снегу, Рё РЅРёР· неку РєРѕСЃРёРЅСѓ отиšР°Рѕ Сѓ поток aluńikat pi zapadă, ș-a skapat pi o șkarpă în borugă [Por.]

косити (gl. p. ref.) — kosî /cosi/
— сено СЃРµ РєРѕСЃРё РєРѕСЃРѕРј fînu sa kosîașće ku kuasa

коска (i. m.) — odolan /hodolan/
— РЅР° незнаном гробљу Рё сада СЃРµ налазе људске кости la morminț-ăĭ pîrasîț ș-akuma sa gasîăsk odolańe omeńieșć

костобоља ? (i. ž.) — duruo /duroare/
— костобоља је болест која СЃРµ леčила само леžР°СљРµРј duruorĭ ĭe buală kare s-a ļekuit numa ku ḑakutu [Por.]

котарица (i. ž.) — kutariță /cotăriţă/
— Цигани СЃСѓ Сѓ селу плели РєРѕСЂРїРµ СЃР° РІСЂР±РѕРІРёРј РїСЂСѓćем țîgańi a împļećit kutariță ku nuĭaļe đi salkă

котац (i. m.) — koćeț /coteţ/
— котац Р·Р° јагњад правио СЃРµ Сѓ кутку колибе, Рё РѕРІčари СЃСѓ Сѓ време Р·РёРјРµ žРёРІРµР»Рё заједно СЃР° јагњиćРёРјР° koćeț đi mńiĭ s-a fakut în kuotu koļibi, șî oĭari đi vrĭamĭa ĭerńi a trait la un luok ku mńiĭi

котлић (i. ž.) — feruaĭkă /ceaun/
— Сѓ котлиćСѓ РЅР° веригама изнад РѕРіРЅРёšС‚Р°, РєСѓРІР° СЃРµ најслаđРё РєР°čамак în feruaĭkă, atîrnată pi ḑalarĭ la kamin, sa fĭarbe măĭ dulśe koļiașă

котрљан (i. m.) — trikeļiś /sărăcica/
— котрљан је врста čкаља, расте РїРѕ ливадама, Рё ако освоји ливаду, сено РЅРµ РјРѕžРµ РґР° СЃРµ РєРѕСЃРё, Рё РѕРґ те ливаде нема никакве вајде trikeļiśu ĭe un fĭeļ đi skaĭaće, krĭașće pin ļivĭeḑ, șî dakă kuprinđe ļivađa, fînu nu puaće să sa kosîaskă đi ĭel, șă đin ļivađa-ĭa nu ĭe ńiś o dobîndă [Por.]

кочањ (i. m.) — tuļan /tulean/
— РєРѕčањ СЃРµ Р·РѕРІРµ РѕРЅРѕ šС‚Рѕ остане кад РѕРєСЂСѓРЅРёš клип РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° tuļan sa kĭamă aĭa śe ramîńe kînd kuriț kukuruḑu đi buobe [Por.]

кочница (i. ž.) — ađikă /piedică/
— РЅРµ РјРѕžРµš РґР° РёРґРµš колима РїРѕ РЅР°šРёРј врлетима, ако немаš спремну неку РєРѕčницу nu kućeḑ sî mĭerź ku karu pi rîpiļi nuaștre, dakă n-aĭ sprimită vro pĭađikă

кош (i. ž.) — spiĭe /speie/
— спија је пљоснати РєРѕš СЃР° СѓСЃРєРёРј РґРЅРѕРј Рё šРёСЂРѕРєРёРј отвором, РёР·СЂР°đен РѕРґ липове РєРѕСЂРµ, којим СЃРµ хватају СЂРёР±Рµ Сѓ čкаљама реке spiĭe ĭe kuoș pļuskanat ku fundu îngust și ku gura largă, fakut đin skuarță đi ćiĭ, đi prins pĭeșć pi supt răđiń la rîu

кошница (i. m.) — stup /stup/
— РєРѕšРЅРёС†Р° Р·Р° Рїčеле била је исплетена РѕРґ лијана, Рё облепљена батом stup đi albiń a fuost înpļećit đi kurpiń, șî ļipit ku morśilă

кошуља (i. ž.) — kimĭașă /cămașă/
— РєРѕšСѓС™Р° је РјСѓšРєРё хаљетак, облаčРё СЃРµ преко голе РєРѕžРµ Рё РїРѕРєСЂРёРІР° РіРѕСЂСљРё део тела kimĭașa ĭe țuală omeńiaskă, sa înbrakă pista pĭaļa guală, ș-astrukă parća trupuluĭ a đisupra

кошута (i. ž.) — śu /ciută/
— данас јоš ретко РєРѕ памти РґР° СЃСѓ žРµРЅРєСѓ јелена стари ловци некада звали РєРѕšСѓС‚РѕРј, СЃРІРё је данас Р·РѕРІСѓ „јеленком”, према јелену akuma rar kare măĭ țîńe minće kă famiĭa śerbuluĭ vînatuori aĭ batrîń vrodată a kemato śută, tuoț astîḑ iĭ ḑîk śerbuaĭkă, dupa śerb

кошутац (i. m.) — kokoșăl /cocoșel/
— РєРѕšСѓС‚ац је šСѓРјСЃРєРё цвет који РЅРёčРµ Сѓ пролеćРµ kokoșălu ĭe fluare padurĭaļńikă, kare đă primovara

крадљивац (prid.) — furatuor /furător/
— СЃР° РєРёРј је одрас’Рѕ, РЅРµ čСѓРґРё РјРµ šС‚Рѕ је врстан крадљивац ku kare a kreskut, nu ma mir kî ĭe furatuorĭ đ-aĭ aļieș [Por.]

крадом (pril.) — furiș /furiș/
— његов пас је опасан, РІСѓčРµ СЃРµ Р·Р° čовеком Рё уједа РіР° крадом kîńiļi luĭ ĭe rîău, sa traźe dupa uom șă-l muśkă ku furiș

крађомнаћи (gl.) — furgasî /furgăsi/
— РѕРЅ је јако способан čовек, РјРѕžРµ РґР° ти РєСЂР°đРёРЅР°đРµ СЃРІРµ šС‚Рѕ РїРѕžРµР»Рёš, Рё РѕРґ птице млеко ако ти затреба ĭel ĭe uom tare vikļan, puaće să-ț furgasîaskă śe guod vrĭeĭ, șî lapće đi pasîrĭe dakă-ț trîabe [Por.]

краста (i. ž.) — zgaĭbă /zgaibă/
— краста је покорица која СЃРµ хвата РЅР° рани, када зараста zgaĭbă ĭe kuažă śe sa prinđe pi bubă kînd sa vinđikă [Por.]

красти (gl. p. ref.) — fura /fura/
— РґРѕšР»Рё СЃСѓ лопови, Рё украли РјРё СЃРІРµ РёР· РєСѓćРµ a veńit uoțî, șî mĭ-a furat tuot đin kasă

кратак (prid.) — skurt /scurt/
— РїРѕžСѓСЂРёС‚Рµ СЃР° послом, јер је сада дан кратак, Р±СЂР·Рѕ пада РЅРѕć grabiț ku lukru, kă akuma ĭe ḑîua skurtă, ĭuta kađe nuapća

кратеж (i. m.) — skurtak /scurtac/
— слабо је растиње РЅР° РїСЂžРѕС™Сѓ, само понеки крљак ту Рё тамо rîa ĭe padurĭa pi arșîță, numa kîći un skurtak koļa-koļa

кратити (gl. p. ref.) — skurta /scurta/
— кренули СЃСѓ РїСЂРµčицом, РґР° скрате РїСѓС‚ a dat pista poćakă, să skurće drumu

краткоћа (i. ž.) — skurțîme /scurtime/
— СЃР° оваквим недостатком времена, РЅРµ РјРѕžРµ СЃРµ Сѓčинити РЅРёšС‚Р° ku asta skurțîme đi vrĭame, nu sa puaće faśa ńimika [Por.]

краћи (prid.) — skurtuț /scurtuţ/
— само РґР° је мало РєСЂР°ćРё, стао Р±Рё Сѓ СЂСѓРїСѓ numa să fiĭe kîta măĭ skurtuț, ar înkĭepa în gaură [Por.]

крвав (prid.) — krunt /crunt/
— разбио је главу, Рё РґРѕšР°Рѕ РєСѓćРё сав крвав a spart kapu, ș-a veńit la kasă tuot krunt [Por.]

крдо (i. s.) — kîrd /cârd/
— РєСЂРґРѕ оваца СЃСѓ овце које имамо Сѓ РЅР°šРµРј тору kîrdu đi uoĭ sînt uoiļi kare ļi avĭem în strunga nuastră

кревељење (i. ž.) — bîzgoĭa /bâzgoială/
— знао сам ја РґР° ćРµ ти РёР·Р°ćРё РЅР° РЅРѕСЃ толико кревељење am șćut ĭuo kă o sî-ț ĭasă pi nas atîta bîzgoĭală [Por.]

кресати (gl. p.) — darîma /dărâma/
— Р·Р° кресање лисника треба РѕšС‚СЂРѕ секирčРµ đi darîmăt la frunḑă trîabĭe topuor askuțît [Crn.]

кресати (gl. p. ref.) — dîrîma /dărâma/
— кад Р±СѓРґРµš кресао лисник Р·Р° стоку, немој СЃРµćРё цела стабла kînd vi dîrîma la viće, nu taĭa la gruoș întrĭeź [Por.]

крецан (i. s.) — krețan /creţan/
— крецан СЃРµ појавио РїСЂРµ РџСЂРІРѕРі светског рата krețanu a ĭeșît înainća lu rato-l đi-ntîń [Por.]

крив (pril.) — đevi /vinovat/
— гледао сам своја посла, Рё нисам РЅРёšС‚Р° РєСЂРёРІ am katat trĭaba mĭa, șă nu mis đevină ńimika

кривак (i. s.) — kîraveĭ /cărăvei/
— кривак је комад РєСЂРёРІРµ гране, којим РіР°đР°š неку žРёРІРѕС‚РёСљСѓ, или било šС‚Р° РґСЂСѓРіРѕ šС‚Рѕ те нападне kîraveĭu ĭe darap đi krĭangă strîmbă, ku kare daĭ dupa vro žuavină, or dupa alta śe sa slbuađe la ćińe [Por.]

крилат (prid.) — arpiĭat /aripat/
— птица је крилата žРёРІРѕС‚РёСљР° (Танда, Црнајка) pasîrĭa ĭe žuavină arpiĭată [Por.]

крило (i. ž.) — aripă /aripă/
— млатара крилима baće đin ărpĭ

крило (i. ž.) — arpĭe /aripă/
— птица СЃР° поломљеним крилом (Танда, Црнајка) pasîrĭe ku arpĭa frîntă [Por.]

крило (i. ž.) — fofĭaḑă /fofeze/
— кад СЃРµ прави тракалица Сѓ СљРёРІРё РґР° плаšРё птице, РїСЂРІРѕ СЃРµ прави вртеšРєР° СЃР° РґРІР° крила kînd sa faśe trăkăĭtuarĭa în luok să spomînće păsîrļi, măĭ întîń iĭ sa faśe vîrćańița ku doă fofĭaḑă

крило (i. ž.) — pua /poală/
— РґСЂžРё дете Сѓ крилу, Рё љуља РіР° РґР° РіР° успава țîńe kopilu în puală, șă-l ļagînă sî-l aduarmă

крин (i. s.) — zîmbak /zambac/
— РєСЂРёРЅ је Р±Р°šС‚енско цвеćРµ, СЃР° белим цветовима zîmbak ĭe fluare đin građină, ku fluorĭ albe [Por.]

кришка (i. ž.) — faļiĭe /felie/
— када СЃРµ РєР°šР° исцеди, тада РёСЃРµčемо СЃРёСЂ РЅР° РєСЂРёšРєРµ, Рё полоžРёРјРѕ РёС… Сѓ čабар dupa śe strîkurăm kașu, taĭem brînḑa-n faļiĭe, șă ļi puńem în śubăr [Por.]

кришкаст (prid.) — faļiuos /felios/
— РєСЂРёšРєР°СЃС‚Рѕ СЃРµ РєР°žРµ Р·Р° РЅРµšС‚Рѕ šС‚Рѕ је направљено као РєСЂРёšРєР°, Р° РЅРµ Р±Рё требало РґР° Р±СѓРґРµ такво faļiuos sa ḑîśe đi śeva śe ĭe fakut ka faļiĭa, da n-ar trăbuĭa să fiĭe așa [Por.]

кркати (gl. p. ref.) — înbuĭba /îmbuiba/
— ала незасита, накрка СЃРµ храном Рё РїРёćем РґРѕРє РЅРµ РїСѓРєРЅРµ o ala flomînźuasă, sa înbuĭbĭaḑă ku mînkare șî bĭare pănă nu pokńașće

кркача (i. ž.) — gîrgă /cârcă/
— кад СЃРё Р±РёРѕ мали, РЅРѕСЃРё сам те РЅР° РєСЂРєР°čРё kînd aĭ fuost mik, ć-am dus-n gîrgă [Por.]

крљушт (i. m.) — so /solz/
— крљуšС‚ је сјајна пљосната РєРѕščица, којом је покривено рибље тело (Р СѓРґРЅР° Глава) solțu ĭe o ļaspiđe đi uos, mikă, luśituare, ku kare ĭe astrukat trupu pĭeșćilor

крмача (i. ž.) — puarkă /poarcă/
— РєСЂРјР°čР° је žРµРЅСЃРєР° СЃРІРёСљР° puarka ĭe puork muĭerĭesk [Por.]

крмача (i. ž.) — skrua /scroafă/
— имали СЃСѓ моји РЅР° селу РґРІРµ РєСЂРјР°čРµ Рё једног вепра a avut aĭ miĭ în sat doă skruafe șî un maskur

крмељ (i. ž.) — urduare /urdoare/
— Р±СѓРґРё СЃРµ ујутру СЃР° РѕčРёРјР° РїСѓРЅРёРј крмеља sa pumeńașće đimińața ku uoki pļiń đi urduorĭ

крмељив (prid.) — urdoruos /urdoros/
— СљРёС…РѕРІР° деца СЃРІР° СЃСѓ прљава, одрпана Рё крмељива kopiĭ luor sînt tuoț imuoș, rupćiguoș șî urdoruoș [Por.]

крњ (prid.) — śuont /ciont/
— давили СЃРµ РїСЃРё прекјуčРµ, Рё отада је РєСѓčРєР° остала РєСѓСЃР° s-a-ńekat kîńi laltîĭerĭ, șî đ-atunśa kațauă a ramas śuantă [Por.]

крњак (i. m.) — žńiap /jneap/
— дохвати један крњак, РїР° РїРѕčРЅРµ РґР° РјРµ млати, РїР° СѓРґСЂРё, РїР° СѓРґСЂРё, РґРѕРє РЅРµ падох сав крвав pusă mîna pi un žńiap, șî ma luvă pi dupa kap, șî dăĭ, șî dăĭ, pănă nu kaḑuĭ tuot sînźaruos [Por.]

кромпир (i. ž.) — bruobdă /cartof/
— РіРѕРґРёРЅР° није била РґРѕР±СЂР° Р·Р° РєСЂРѕРјРїРёСЂ, није СЂРѕРґРёРѕ нимало anu n-a fuost bun đi bruobđe, n-a rođit ńiśkît [Por.]

кромпир (i. m.) — krumpĭel /crumpănă/
— РєСЂРѕРјРїРёСЂ је јестива биљка која СЃРµ сеје Сѓ Р±Р°šС‚Рё krumpĭelu ĭe o bukată đi mînkare kare sa samînă în građină [Por.]

кромпириште (i. ž.) — krompirișće /crompiriște/
— мој čРёčР° је направио РєСЂРѕРјРїРёСЂРёšС‚Рµ РёР·Р° колибе, нањуšРёР»Рµ СЃСѓ РіР° СЃРІРёСљРµ Рё појеле сав РєСЂРѕРјРїРёСЂ muoșu mĭeu a fakut krompirișća dupa koļibă, a ulmato puorśi ș-a mînkat krumpiĭi tuoț [Por.]

кроп (i. s.) — krop /crop/
— РєСЂРѕРї је стара СЂРµč, тако СЃРµ звала врела РІРѕРґР° којом СЃСѓ СЃРµ испирали СЃСѓРґРѕРІРё или РѕРґРµćР° krop ĭe vuorbă batrînă, așa s-a kĭemat apa fĭartă, ku kare s-a ļimpeḑît vasurļi or țuaļiļi [GPek]

кротити (gl. p. ref.) — oćinśi /îmblânzi/
— када СЃСѓ заједно упрегнути РІРѕ Рё крава, вола кроте тако šС‚Рѕ РіР° РІРµžСѓ ланцем Р·Р° јарам Рё СЂСѓРґСѓ; РѕРЅ је СѓРєСЂРѕćен, РІСѓčРµ напоредо СЃР° кравом kînd trag în žug vaka ku buou, fînka ĭe buou măĭ tare, ăl oćiśașće: iĭ ļagă lanțu đi žug șî đi tînžală, șî ĭel ĭe oćiśit, traźe bîrabar ku vaka

крофна (i. m.) — guguńață /gogoașă/
— није имала мајка šС‚Р° РґСЂСѓРіРѕ РґР° нам спреми Р·Р° РґРѕСЂСѓčак, него нам је РёСЃРїСЂžРёР»Р° неке крофне n-avut muma alta să ńi fakă đi fruștuk, numa ń-a pîržît ńișći guguńeț [GPek]

крошња (i. ž.) — kruoșnă /croșnă/
— РєСЂРѕšСљСѓ дрвета čРёРЅРµ његове гране kruoșnă lu ļiemn sînt krĭanźiļi luĭ

крпа (i. ž.) — buļandră /buleandră/
— (фиг.) људи који РЅРёšС‚Р° РЅРµ вреде buļendre ďe oamiń

крпа (i. ž.) — pomńa /pomneată/
— помњата је бела РєСЂРїР°, РЅР° коју СЃРµ излива РІРѕРґР° Р·Р° покојника pomńata ĭe pĭaćik dă pînḑă albă pră kare sa sloboađe apa dă al muort [Crn.]

крпара (i. s.) — biză /bizer/
— „бизер” је била једна прљава Рё поцепана РєСЂРїР°, РѕРєР°čена Рѕ стубац камина, којом СЃРµ скидао котао СЃР° верига, којом СЃРµ брисао пепео СЃР° лонаца, Рё РґСЂСѓРіР° прљавšС‚РёРЅР° СЃР° СЃСѓРґРѕРІР° bizărĭu a fuost o rîză imuasă, atîrnată-n kuń la stalpĭaće, ku kare s-a dubarît feruaĭka đi pi ḑalarĭ, ku kare s-a șćers uaļiļi đi śanușă, or alta imală đi pi vasurĭ [Por.]

крпељ женка (i. ž.) — kapușă /căpușă/
— „капуšР°” је žРµРЅРєР° крпеља, која СЃРёšРµ РєСЂРІ, Рё надува СЃРµ богзнаколико kapușa ĭe kîrśuabă muĭerĭaskă, kare suźe sînźe, șî sa unflă boznakît

крпељ ларва (i. ž.) — grapiță /grapiţă/
— грапица је ларва крпеља; када СЃРµ насити крвљу, нарасте Рё претвара СЃРµ Сѓ РјСѓžС˜Р°РєР° или žРµРЅРєСѓ крпеља grapița ĭe fluturu lu kapușă, dupa śe sa satură đi sînźe, krĭașće șî sa profaśe kîrśuabă, or kapușă

крпељ мужјак (i. ž.) — kîrśua /cârcioară/
— РєСЂčРѕР±Р° је РјСѓžС˜Р°Рє крпеља, то је једна јако мала Р±СѓР±Р° kîrśuabă ĭe kapușă voĭńiśiaskă, aĭa ĭe o guangă tare mikă [Pad.]

крпља (i. ž.) — vîrzua /vârzob/
— крпља СЃРµ правила РѕРґ дебљег лијана, који СЃРµ лако савијао Сѓ РєСЂСѓРі Рё није СЃРµ ломио, Р° изнутра је Р±РёРѕ оплетен тањим лијанима Рё ојаčан концем vîrzuaba s-a fakut đin kurpin gruos kare s-a înkoveĭat ļesńe în śerk șî nu s-a frînt, da pi đinuntru a fuost înplețit ku kurpiń măĭ supțîrĭ șî întarit ku ață

крстити (се) (gl. p. ref.) — boťeza /boteza/
— крстили СЃРјРѕ дете када је имало РіРѕРґРёРЅСѓ дана am boťezat kopilu kînd avut un an [Kmp.]

крстити (се) (gl. p. ref.) — bućeḑa /boteza/
— РЅРµ знам како ćСѓ крстити РѕРІРѕ дете, јер је РїРѕРї прескуп n-am bań, nu șću kom vuoĭ bućeḑa kopilo-sta, kă puopa ĭe prĭa skump [Por.]

круг (i. ž.) — totîrlă /totârlă/
— седи Сѓ хладу поред реке, Рё šР°СЂР° РєСЂСѓРіРѕРІРµ Сѓ песку șađe la umbră lînga rîu, șă skrižăĭe la totîrļe pin pĭesîk

кружно (pril.) — totîrļiuluĭ /rotund/
— поломила СЃРµ РѕСЃРѕРІРёРЅР° РЅР° РІСЂС…Сѓ падине, Рё тоčак је РёšР°Рѕ РѕР±СЂćСѓćРё СЃРµ СЃРІРµ РґРѕ потока s-a frînt uosiĭa la vîru pođińi, șî ruata a mĭers totîrļiuluĭ pănă-n borugă [Por.]

крупа (i. m.) — țîrța /ţârţari ?/
— када пада РєСЂСѓРїР°, РЅР° снегу СЃРµ ствара РєРѕСЂР°, РїРѕ којој деца РјРѕРіСѓ РґР° РёРґСѓ Р° РґР° РЅРµ пропадну kînd kad țîrțari, zapada sa korožîașće, șî kopiĭi puot să mĭargă pi ĭa, șă sî nu sa skufundă

крупица (i. s.) — krușăț /crușeţ/
— крупице камене соли Р·Р° стоку куповали СЃСѓ Сѓ Кусјаку, селу поред Прахова РЅР° Дунаву krușîță đi sare đi viće a kumparat în Kusĭak, sat lînga Praova la Dunîrĭe

крупнозрнаст (prid.) — mazarat /măzărat/
— СЃРёСЂ СЃРµ соли СЃР° крупнозрнастом сољу brînḑa sa sarĭaḑă ku sare mazarată

крут (prid.) — bîćikuos /aspru/
— РѕРІРѕ СЃСѓРєРЅРѕ је прилиčРЅРѕ круто śuariku-sta ĭe koźa bîćikuos

крушка (дрво) (i. m.) — ăr /păr/
— РєСЂСѓšРєР° је РІРѕćРєР° која СЂР°đР° РєСЂСѓšРєРµ pîăru ĭe puom kare rođiașće ku pĭară

крушка (плод) (i. ž.) — pa /pară/
— РєСЂСѓšРєР° је слатко РІРѕćРµ para ĭe puamă dulśe

крчање (i. ž.) — gĭorțaĭa /ghiorţaială/
— нисам гладан, Р° спопало РјРµ је РєСЂčање црева, РјРѕžРґР° је нека болест nu mis flomînd, da s-a pus o gĭorțaĭală pi mińe, puaće fi vro buală [Por.]

крчати (gl.) — gĭorțai /ghiorţai/
— РёРјР° сат како нам РєСЂčРµ црева РѕРґ глади, Р° žРµРЅРµ нема СЃР° СЂСѓčРєРѕРј ĭastă un śas đi kînd ńi gĭorțuon mațîļi đi fuame, da muĭarĭa nu ĭe ku prînḑu [Por.]

крчевина (i. s.) — țăļină /ţelină/
— имам једног радника, трси РјРё РєСЂčевину am un lukratuorĭ, îm tîrsîașće țăļina [Por.]

крштен (prid.) — bućeḑat /botezat/
— šС‚Р° РєРѕРі врага ту радиš, је СЃРё ли ти РєСЂšС‚ен ? śe drak lukri aśiĭa, iș tu bućeḑat? [Por.]

крштење (i. s.) — boťez /botez/
— долазим СЃР° РєСЂšС‚ења vin ďi la boťez [Kmp.]

крштење (i. m.) — boće /botez/
— РЅР° РєСЂšС‚ењу РєСѓРј даје детету РёРјРµ la boćeḑ našu puńe numiļi la kopil

крађомнађен (prid.) — furgasît /furgăsit/
— РєСЂР°đРѕРјРЅР°đен: Р·Р° РЅРµšС‚Рѕ šС‚Рѕ је украдено, Р° лопов РєР°žРµ РґР° је негде РЅР°đено furgasît: đi śuava śe ĭe furat, da uoțu spuńe kă ĭe gasît vrunđeva [Por.]

крађа (i. ž.) — furatu /furătură/
— нас СЃСѓ Сѓčили родитељи РґР° СЃРµ РЅРµ СѓРїСѓšС‚амо Сѓ РєСЂР°đСѓ, јер је то, поред лаžРё, најруžРЅРёС˜Р° ствар РЅР° свету pi nuoĭ ń-a-nvațat parințî să nu ńi lasăm la furatură, k-aĭa ĭe, pi lînga minśună, măĭ urît lukru pi lume [Por.]

кћи (pref.) — feĭ- /fie/
— РЅРёРєРѕ РєРѕРґ нас Р·Р° своју ćерку РЅРµ РєР°žРµ РЅРё „фие” РЅРё „феј”, него РєР°žРµРјРѕ: „феј-мја” (РєćРё моја), „феј-та” (РєćРё твоја), „феĭ-СЃР°” (РєćРё његова) ńima la noĭ nu ḑîśe đi fata luĭ ńiś „fie” ńiś „feĭ”, numa ḑîśem: feĭ-mĭa (fata a mĭa), feĭ-ta (fata a tĭa), feĭ-sa (fata a luĭ) [Por.]

куван (prid.) — ert /fiert/
— пасуљ је скуван, склони РіР° СЃР° ватре pasuĭu ĭe fĭert, traźel đi la fuok [Por.]

куварица (i. ž.) — găćituare /gătătoare/
— РЅР° РґР°ćРё РёРјР° РїРѕ три куварице, РјРѕžРµ Рё РІРёšРµ, али РЅРµ СЃРјРµ РґР° РёС… Р±СѓРґРµ паран број la pomană ĭastă kă ći triĭ găćituare, puaće șî măĭ mulće, ama nu kućaḑă să fiĭe parĭake [Por.]

куглица (i. m.) — boboluoș /boboloș/
— куглице СЃСѓ колаčРё који СЃРµ праве РѕРґ масти Рё теста boboluașă îs kolaśĭiei kare sî fak dîn untură șî aluvat

куд (predl.) — kotruo /cotro/
— видео сам РёС…, али РєСѓРґР° (=РЅР° коју страну) СЃСѓ отиšР»Рё, РЅРµ РјРѕРіСѓ РґР° РєР°žРµРј ĭa-m vaḑut, ama în kotruo s-a fi dus, nu puot să spun [Por.]

куда (pril.) — înkotruo /încotro/
— РєСѓРґР° РґР° Р±РµžРёРј, РЅР° коју страну? înkotruo să fug, în śe parće?

кудељка (i. s.) — kair /caier/
— кудељка је СЃРІРµžР°Сљ РІСѓРЅРµ, опран Рё РѕčРµšС™Р°РЅ, спреман РґР° СЃРµ стави РЅР° преслицу Рё опреде kairu ĭe un zmuaćik đi lînă, skîrmanat șî spalat, sprimit đi pus în furkă sî sa tuarkă

кука (i. ž.) — ku /cucă/
— РєСѓРєР° је СЃРІРµ šС‚Рѕ РёРјР° облик кандžРµ, Рё РјРѕžРµ СЃРµ РѕРєР°čити било šС‚Р° Рѕ СљСѓ kuka ĭe tuot śi ĭe fakut ka gĭara, șî sa puaće atîrna fiĭe śe î-ńa

кука (i. s.) — kîrļig /cârlig/
— РєСѓРєР° је клин Р·Р° савијеним РІСЂС…РѕРј kîrļigu ĭe kuń ku vîru strîmbat

кукавица (i. m.) — kuk /cuc/
— кукавица долази Сѓ пролеćРµ, Рё када РѕРЅР° РїРѕčРЅРµ РґР° пева, Р·РёРјР° је готова kuku vińe primovara, șî kînd ĭel înśape să kînće, ĭarna ĭe gata

кукати (gl. ref.) — vaĭta /văita/
— није слуšР°Рѕ РЅРёРєРѕРі, урадио је то РЅР° своју СЂСѓРєСѓ, Р° сада СЃРµ žР°Р»Рё, СЃРёСЂРѕРјР°, Рё удара главом Рѕ Р·РёРґ n-askultat pi ńima, a fakut aĭa pi mîna luĭ, d-akuma sa vaĭta, saraku, șî baće ku kapu-n parĭaće [Por.]

кукурек (i. m.) — kutkurĭe /cucurig/
— кукурек РїСЂРІРё цвета Сѓ пролеćРµ kutkurĭegĭu măĭ întîń înfluare primovara

кукурек (i. m.) — spînḑ /spînz/
— РёРјР° РІРёšРµ врста кукурека, једна, која је најјаčРё лек, Р·РѕРІРµ СЃРµ неплодни кукурек, јер нема цвета ĭastă măĭ mulće fĭalurĭ dă spînḑă, una, kare ĭe măĭ tare ļak, sa kĭamă spînḑ stărp, kă n-are fluare

кукуруз (i. m.) — kukuru /cucuruz/
— РїСЂРµ РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° РєРѕРґ нас СЃРµ гајио РїСЂРѕСЃРѕ înainća đi kukuruḑ, la nuoĭ s-a pus miĭu

кукуруз (i. m.) — porumb /porumb/
— РєСѓРєСѓСЂСѓР·РЅР° Р·СЂРЅР° СЃРµ мељу Рё прави СЃРµ РєСѓРєСѓСЂСѓР·РЅРѕ Р±СЂР°šРЅРѕ boabiļi ďe porumb să mačină și să fače făină ďe porumb

кукута (i. s.) — buśińiș /buciniș/
— кукута РёРјР° РґСѓРіР°čРєРµ цеви, расте РІРёСЃРѕРєРѕ buśińișu are dudă marĭ, krĭașće înalt [Por.]

Кулма каџије (i. ž.) — Kulmeźiĭ /Culmegii/
— КулмеžРґРёС˜Р° је РєРѕСЃР° Сѓ МајданпеčРєРёРј планинама РёР·РјРµđСѓ Прераста Рё садаšСљРµРі СЂСѓРґРЅРёРєР° Kulmeźiĭa ĭe o kulmĭe în Munțîļi măĭdanuluĭ, întra Prerast șă rudńiku đ-akuma [Buf.]

кумица (i. ž.) — fi /fină/
— кумица је žРµРЅР° коју је крстио РєСѓРј, или је РєСѓРјčетова žРµРЅР°, или је близак РєСѓРјčетов СЂРѕРґ fina ĭe famĭaĭe kare a bućeḑato nașu, or muĭarĭa lu finu, or ĭe ńam apruape alu finu mĭeu

кумче (i. m.) — fin /fin/
— ако је РѕРЅ мени РєСѓРј, јер РјРµ је крстио, ја сам њему РєСѓРјčРµ dakă mi ĭel naș, kî ma bućeḑat, ĭuo sînt luĭ fin

куна златица (i. ž.) — aĭkă /beică/
— РєСѓРЅР° је појела пилиćРµ bĭaĭka a mînkat puĭi [Hom.]

куњати (gl. n.) — piroći /piroti/
— РґРѕšР°Рѕ је јутрос уморан Рё сломљен, јер је целу куњао РЅР° послу a veńit đesńață tîbarît șî frînt, kî tuata nuapća a piroćit la lukru [Por.]

купаст (nepr.) — kupiță /copiţă/
— калуп Р·Р° šСѓР±Р°СЂРµ је РЅР° РІСЂС…Сѓ купаст kalapuodu đi kaśuļ la vîr ĭe fakut kupiță [Por.]

купус (i. ž.) — varḑă /varză/
— РєСѓРїСѓСЃ је једна врста биљке коју čовек сади Сѓ Р±Р°šС‚Рё, Рё окопава је Рё залива РґРѕРє РЅРµ сазри Р·Р° јело varḑa ĭe un fĭeļ đi buĭađe, kare uomu o puńe-n građină, ș-o sapă, ș-o udă, pănă nu sa kuaśe đi mînkare

купусиште (mn. vîrḑariĭ) — vîrḑariĭe /vărzărie/
— РєСѓРїСѓСЃРёšС‚Рµ је место РіРґРµ СЃРµ сади РєСѓРїСѓСЃ vîrḑariĭa ĭe luok unđe sa puńe varḑa

курац (i. ž.) — pu /pulă/
— šС‚Р° кој мој С…РѕćРµ? (u izr.) śe pula mĭa vrĭa?

курблање (i. ž.) — kurđisa /curdisală/
— без навијања таčРЅРѕ РЅР° време, Р·РёРґРЅРё сат није радио РґРѕР±СЂРѕ: или је žСѓСЂРёРѕ, или је каснио fara kurđisală adîns la vrĭame, śasu đin parĭaće n-a lukrat bun: or a grabit, or s-a amînatat [Por.]

курблати (gl. p.) — kurđisî /curdisi/
— „РєСѓСЂРґРёšРµ” СЃРµ нека направа која СЃРµ РїРѕРєСЂРµćРµ курблом sa kurđisîașće vro mîkaruă kare sa porńiașće ku mîńiĭu

курва (pej.) — pîrau /paraulă/
— параула је курветина, улиčарка, без икаквог посла; РёРґРµ РѕРґ čовека РґРѕ čовека pîraula ĭe kurveșćină, muĭare đi pi drumol mare; nare ńiś un lukru, mĭarźe đi la uom la uom [Por.]

курва (i. ž.) — amșîță /amșâţă/
— луња РєРѕ РєСѓСЂРІР° РєСЂРѕР· село, СЃ подигнутим репом îmblă ka amșîța prîn sat, ku kuada răđikată [Mlava]

курвештија (i. ž.) — fļuarță /fleoarţă/
— напустила је šРєРѕР»Сѓ, Рё постала гола РєСѓСЂРІРµšС‚ија s-a lasat đi șkuală, șî s-a fakut o fļuarță guală

Куроња (i. m.) — Puļeća /Pulecea/
— Јанка Строглавог СЃСѓ јоš РёР· детињства називали „РљСѓСЂРѕСљР°”, јер је имао РјРЅРѕРіРѕ РІРµćРё курац него остали РґРµčаци pi Ĭanku Stroglau đin kopilariĭe la poļikrit „Puļeća”, k-avut mult măĭ mare pulă đikît aĭlalț kopiĭi [Por.]

куршум (i. s.) — gļuo /glonţ/
— наниšР°РЅРёРѕ је РІСѓРєР°, опалио, Рё метак је РїРѕРіРѕРґРёРѕ žРёРІРѕС‚РёСљСѓ право Сѓ главу a luvat lupu la uokĭ, a pokńit, șî gļuonțu a putrîvit lupu đirĭept în kap

кус (prid.) — kurt /curt/
— кад СЃРµ некој žРёРІРѕС‚РёСљРё која СЃР° репом РёСЃРµčРµ или скрати реп, Р·Р° СљСѓ СЃРµ РєР°žРµ РґР° је РєСѓСЃР° kînd la vro žuavină ku kuadă sa taĭe kuadă, or sa skurtă, đi ĭa sa ḑîśe kî ĭe kurtă

кустура (i. s.) — kustu /custură/
— кустура је стар Рё зарđао РЅРѕž kustură ĭe kuțît batrîn, ruźińit [Crn.]

кућа (i. ž.) — ka /casă/
— РєСѓćР° је зидани објекат Сѓ РєРѕРјРµ žРёРІРё čовек kasă ĭe zîđitură în kare traĭașće uomu

кућаник (i. m.) — kasatuorńik /om de casă/
— ако РјСѓž није добар РґРѕРјР°ćРёРЅ, РєСѓćР° СЃРµ Р±СЂР·Рѕ растура dakă soțu nu ĭe kasatuorńik, kasa sa pîrasîașće ĭuta [Por.]

кућаница (i. ž.) — kasatuarńikă /muierea de casă/
— РјСѓž је путник Рё треба РґР° СЃРµ олакšР° РіРґРµ РіРѕРґ РјРѕžРµ, Р° žРµРЅР° је РєСѓćаница Рё треба РґР° РґСЂžРё врата затворена, РґР° СѓđРµ најјаčРё uomu ĭe drumaș șî trăbe sî sa ușurĭaḑă unđe puaće, da muĭarĭa ĭe kasatuarńikă șî trăbe să țînă ușa înkisă, să tuńe al măĭ țapîn [GPek]

кућерак (i. ž.) — kośua /cocioabă/
— РєСѓćерак је мала РєСѓćР°, склепана само РґР° čовек РјРѕžРµ žРёРІРµС‚Рё, Р° РґР° РЅРµ Р±СѓРґРµ напољу kośuabă ĭe kasă mikă, afumată numa đi sî puată uomu a trai, da să nu fiĭe afară [Por.]

куц (uzv.) — ćuok /cioc/
— РєСѓС†-РїСѓС†! čuok-puok! [Por.]

кученце (i. m.) — bolđiu /boldei/
— Р±РѕР»đеј је мали пас, РєРѕРіР° РґСЂžРёš РёР· љубави, РґР° СЃРµ РёРіСЂР°š СЃ СљРёРј, Рё РґР° ти лаје РѕРєРѕ РєСѓćРµ bolđiu ĭe kîńe mik, ăl țîń đi drag, să ći žuoś ku ĭel, șă să-ț latre pi lînga kasă

кучина (i. m.) — kîlț /câlţi/
— када СЃРµ радило СЃР° конопљом, РєРѕРґ нас СЃРµ СЃРІРµ звало РєСѓčРёРЅР° РґРѕРє СЃРµ није РґРѕšР»Рѕ РґРѕ гребена, РєРѕРґ њега СЃРµ одвајало повесмо, Р° РѕРЅРѕ šС‚Рѕ је остајало, звало СЃРµ Рё даље РєСѓčРёРЅР° kînd s-a lukrat ku kîńipa, la nuoĭ tuot s-a kĭemat kîlț pănă n-ažuns la drîgļiaće, la ĭel sa đisparțît fuĭuoru, da aĭa ś-aramas, s-a kĭemat ĭară kîlțî

кучка (i. ž.) — dulfă /dolcă/
— дулфа је једна врста РєСѓčРєРµ dulfă ĭe un fĭeļ đi kațauă

кучка (пеј.) (i. ž.) — bișća /căţea/
— РѕžРµРЅРёРѕ је једну РєСѓčРєСѓ, РєСѓСЂРІРµšС‚РёРЅСѓ без премца s-a-nsurat ku o bișćală, kurveșćină kare nare parĭake

кад (pril.) — kînd /când/
— кад сам čСѓРѕ како СЃСѓ могли РґР° страдају, страх РјРµ је пресекао kînd am uḑît kum a putut să pĭară, frika ma taĭat

како (pril.) — kum /cum/
— РЅРµ знам како nu șću kum

канура (i. ž.) — muotkă /motcă/
— канура СЃРµ прави РЅР° мотовилу muotka sa faśe pi rîškituorĭ
л


лабав (prid.) — afanat /afânat/
— конопац РјРё СЃРµ олабавио РЅР° товару, стадох РґР° РіР° превеžРµРј sfuara mi s-a afanat la sarśină, statuĭ s-o proļeg [Por.]

лабав (prid.) — balțuit /bălţat/
— žРёС†Рµ РЅР° далеководу СЃСѓ РѕРїСѓšС‚ене Р·Р±РѕРі топлоте žîțîļi đi struĭe pin bandĭerĭ sînt balțuiće đi kaldură

лабав (prid.) — đezļinat /dezlânat/
— када предеš, Рё када СЃРµ конац РЅРµ упреде довољно čврсто, тада žРµРЅРµ РєР°žСѓ РґР° је РїСЂРµđР° лабава (Танда) kînd tuorś, șă nu răsuśeș firiļi kalumĭ, numa ramîn afanaće pi fus, muĭeriļi ḑîk kă a tuors đezļinat [Por.]

лабавити (gl. p. ref.) — afana /afâna/
— олабављује СЃРµ конац РЅР° калему sa afańaḑă ața pi mosuor [Por.]

лабавити (gl.) — đezļina /dezlâna/
— баба је остарила, Рё СЃРІРµ čРµšćРµ јој СЃРµ лабави РїСЂРµđР°, РЅРµ РґСЂžРё СЃРµ РЅР° вретену (Танда) mama a-nbătrîńit, șî tuot măĭ đes iĭ sa đezļină tuorsu, nu sa țîńe pi fus

лабавити (gl. p. ref.) — bălțui /balţui/
— олабавио СЃРµ конопац РЅР° товару, Рё сад ćРµ РґžР°РєРѕРІРё пасти СЃР° кола s-a bălțuit sfuara la tovar, ș-akușa saśi pikă đi pi kar [Por.]

лабрња (i. ž.) — fļuankă /fleancă/
— Сѓćути РІРµć једном, јер кад те звекнем РїРѕ лабрњи, Р·СѓР±Рµ ćРµš Сѓ торби РєСѓćРё РґР° РЅРѕСЃРёš! măĭ taś odată, kă kînd îț dau una pista fļuankă, đințî-n trastă aĭ sî duś la kasă! [Por.]

лавор (i. m.) — ļegin /lighean/
— лавор СЃР° РІРѕРґРѕРј (СЃ. Злот) ļeginu ku apă [Crn.]

лаган (prid.) — ușurĭel /ușurel/
— девојčица је мала, Рё лагана fata ĭe mikă, șî ușurikă

лагано (pril.) — anđeļiaće /îndelete/
— РІРѕР·Рё лагано, јер РёРјР° леда РЅР° путу mînă anđeļiaće, kî ĭastă gĭață pi drum [Crn.]

лагано (pril.) — înśetuńel /încetinel/
— лако спава, колико РіРѕРґ тихо РґР° РїСЂРёčамо, дете СЃРµ Р±СѓРґРё Рё плаčРµ duarme ușuor, kît đi înśetuńel să puvestîm, kopilu sa pumeńașće șî plînźe [Por.]

лагати (gl. p. ref.) — mințî /minţi/
— лаžРµ РїР° цепа minće đi uskă

лађа (i. s.) — vopuor /vapor/
— лаđРµ СЃСѓ пловиле Дунавом, али СљРёРјРµ СЃРµ возила само РіРѕСЃРїРѕРґР° vopuarîļi a mĭers pi Dunîrĭe, ma ku ĭaļe s-a karat numa duomńi

лаж (i. ž.) — minśu /minciună/
— науčили је родитељи РѕРґ малена РґР° РЅРµ верује Сѓ РјРѕРјР°čРєРµ лаžРё a-nvațato parințî đi mikă să nu krĭadă în minśuna baĭețîluor

лажов (prid.) — minśinuos /mincinos/
— тај čовек је велики лаžРѕРІ uomu-la ĭe tare minśinuos

лајати (gl.) — țălui /?/
— доста, немој РІРёšРµ лајати РЅР° људе (Лесково) đestul, nu măĭ țălui la lume [GPek]

лак (prid.) — ușuor /ușor/
— данас РЅРёРєРѕРјРµ није лако astîḑ la ńima nu ĭe ușuor

лако (pril.) — ļesńe /lesne/
— тврдоглав, РЅРµćРµš лако СЃ СљРёРј РёР·Р°ćРё РЅР° крај tare đi kap, nu ĭeș ļesńe ku ĭel în kîpatîń

лакомужна (samo u ž. r.) — mulgua /mulgătoare/
— РЅР°šР° крава је лакомуžРЅР°, РјРѕРіСѓ деца РґР° је РјСѓР·Сѓ vaka nuastră ĭe mulguasă, puot kopiĭi s-o mulgă

лапавица (i. ž.) — țofaîa /lăpoviţă/
— када заједно падају снег Рё РєРёšР°, настаје лапавица kînd înprauna ńinźe șî pluaĭe, sî faśe țofaĭală [Crn.]

лапрдање (i. ž.) — ļifuritu /lifuitură ?/
— čитаву гомилу брбљарија РјРѕžРµš čути РѕРґ њега o gramadă đi ļifuriturĭ aĭ s-auḑ đi la ĭel

лапрдање (i. ž.) — fļonkańiĭe /fleancănir/
— ретко РєРѕ ćРµ РјРѕćРё РґР° поднесе лапрдање које излазе РёР· њених устију rar kare va puća sî măĭ sufire fļonkańiĭe kare ĭasă đin gura iĭ [Por.]

лапрдати (gl.) — ļifuri /laf/
— брбља, јер РјСѓ је такав РіРѕРІРѕСЂ ļifură, k-așa-ĭ vuorba

лапрдати (gl.) — fļonkańi /fleoncăni/
— немој РјРё лапрдати РїРѕ васцели дан, јер сам СЃРёС‚ свега nu-m fļonkańi tota ḑîua, kă mis satul đi tuaće [Por.]

ласица (i. ž.) — ńevastuĭkă /nevăstuică/
— ласица је мала žРёРІРѕС‚РёСљР°, РјРЅРѕРіРѕ лиčРё РЅР° веверицу ńevastuĭka ĭe o žuavină mikă, samînă mult la viveriță [Por.]

ластавица (i. ž.) — rînduri /rândunică/
— ластавица прави гнездо РёСЃРїРѕРґ РєСѓćРЅРµ стрехе rîndurika faśe kuĭb supt strĭeșîna kîășî [Por.]

левча (i. s.) — au /bleau/
— левčР° спаја РѕСЃРѕРІРёРЅСѓ кола Рё стубац РЅР° сандуку, ојаčава кола када СЃРµ превози велик Рё теžР°Рє терет (Јасиково) bļauka ļagă karu đi la osîĭe pănă la stupăț la kotur, înțîpeńașće karu kînd duś vrun tovar mare șî grĭeu [GPek]

легало (i. m.) — kobîrļeu /cobârlău/
— није имао кад РґР° направи РѕР±РѕСЂ Р·Р° СЃРІРёСљРµ које је тек дотерао, РїР° РёРј је склепао легало СѓР· ограду, РґР° СЃРІРёСљРµ Р±СѓРґСѓ затворене само преко РЅРѕćРё n-avut kînd să fakă obuor dă puorś kare numa śe ĭ-a dus, numa a fakut un kobĭrļeu lîngă gard, să fiĭe puorśi înkiș numa prăsta noapće [Stig]

лединаст (mn. țăļinuoș, țăļinuosă) — țăļinuos /ţelinos/
— РЅР° РјРѕРј поседу, земљиšС‚Рµ је лединасто în moșîĭa-mĭa, pomîntu ĭe țăļinuos [Por.]

лединиште (i. s.) — țăļińiș /ţeliniș/
— села СЃСѓ опустела, остале СЃСѓ голе ледине РЅР° СЃРІРµ стране s-a pirasît saćiļi, a ramas țăļińiș guol în tuaće părțîļi [Por.]

лежај (i. s.) — așćernut /așternut/
— РіРґРµ те затекне РЅРѕć, направиš леžР°С˜ РЅР° голој земљи, Рё спаваš без Р±СЂРёРіРµ uń-će prinđe nuapća, îț faś așćernut pi pomîntol guol, șî duormĭ fara grižă

лежање (i. ž.) — ḑaśia /zaceală/
— СЃР° толиким излеžР°РІР°СљРµРј РЅРµ прави СЃРµ новац ku atîta ḑaśială nu sa fak bań

лежати (gl.) — ḑaśa /zăcea/
— немој РјРё ту леžР°С‚Рё, устани јер је време Р·Р° посао nu-m ḑaśa aśiĭa, skualîće kî ĭe vrĭamĭa đi lukru

лежати (gl.) — klośi /cloci/
— само РєРѕРєРѕšРєРµ Рё птице леžРµ РЅР° јајима РґР° СЃРµ излегу пилиćРё numa gaińiļi șî păsîriļi klośesk pi uauă să skuată puĭ [Por.]

леј (i. m.) — ļau /leu/
— РЅРµ вреди РЅРё један леј nu vreaduĭe ńiś un ļau

леј (i. m.) — ļiu /leu/
— леји СЃСѓ новци донети РёР· ВлаšРєРµ, али, према РїСЂРёčању старих, СЃР° СљРёРјР° СЃРµ трговало Рё РѕРІРґРµ, Сѓ Србији ļiĭ sînt bań duș đin Rumîńiĭe, ama, pin povĭeșćiļi lu aĭ batrîń, ku iĭ s-a kumparat ș-aiśa, în Sîrbiĭe

лек (i. s.) — ļiak /leac/
— РѕРґ падавице лека РёРјР° само РєРѕРґ РІСЂР°čара đi buala rîa ļiak ĭastă numa la vrîžîtuorĭ [Por.]

лековита биљка (i. ž.) — buruĭa /buruiană/
— којом СЃРё биљком излеčРёРѕ посекотину РЅР° руци ? ku śe buruĭană aĭ vinđakat taĭatura la mînă?

лемез (i. m.) — panžîn /păianjen/
— лемез Р·Р° пласт прави СЃРµ РѕРґ РґРІРµ гране црног граба, РѕčРёšćене РѕРґ лиšćР° Сѓ уплетене РІСЂС…РѕРІРёРјР° panžîn đi klańe sa faśe đin doa krĭeinź đi svińak, kurațaće đi frunḑă, șî înplećiće la vîr

лемити бакром (gl.) — arami /arămi/
— само СЃСѓ Цигани РґРѕР±СЂРѕ лемили бакраčРµ numa țîgańi aramit bun kaldîărîļi [Por.]

леп (prid.) — frumuos /frumos/
— старија ćерка је лепа, средња лепšР° РѕРґ СљРµ, најмлаđР° је најлепšР°, јер је лепšР° РѕРґ РѕР±Рµ, али РѕРІР° која РёРјР° само седам РіРѕРґРёРЅР°, čРёРЅРё РјРё СЃРµ Р±РёćРµ најлепšР° РѕРґ СЃРІРёС… fata mare ĭe frumuasă, a mîžlośină ĭe măĭ frumuasă đi kît ĭa, da a mikă șî măĭ frumuasă, kî ĭe măĭ frumuasă đi kît ĭaļe amîndoă, da asta śe are numa șapće ań, mi sa-m pare k-o sî fiĭe măĭ frumuasă pista tuoț

лепа Ката (i. ž.) — fluarĭa-turśiaskă /ruși-de-toamnă/
— лепа Ката расте Сѓ Р±Р°šС‚Рё, цвета Сѓ јесен fluarĭa-turśiaskă krĭașće în bașćauă, înfuare tuamna

лепет (оном.) (uzv.) — pîl! /pâl/
— птица РјРµ је видела, РїР° „РїР»-РїР»” крилима Рё РѕРґРµ pasîrĭa ma vaḑu, șî „pîl-pîl” đin îăripĭ șî sa dusă [Por.]

лепетати (gl. p.) — pîlpîi /pâlpâi/
— петао РїСЂРІРѕ лепеćРµ крилима, РїР° РѕРЅРґР° пева kokuoșu întîń pîlpîĭe đin îăripĭ, pă atunśa kîntă

лепило (i. ž.) — ļipitu /lipitură/
— леп Р·Р° РєСѓćСѓ правио СЃРµ РѕРґ блата, РїРѕРјРµšР°РЅРѕРі СЃР° плевом ļipitură đi kasă s-a fakut đin morśilă, mistakată ku pļauă [Por.]

лепиња (i. s.) — gogoș /gogoașă/
— РіРѕРіРѕš је бесквасна лепиња, РїРµčена РЅР° табли šРїРѕСЂРµС‚Р°, прави СЃРµ РѕРґ Р±СЂР°šРЅР° СЃР° РІРѕРґРѕРј Рё сољу, без квасца, Рё меси СЃРµ опраним рукама gogoșu ĭe pîńe aḑîmă, kuaptă pră tabla lu șporĭet, a sa faśe dîn fańină ku apă șî ku sare, fîr dă olațăl, șî sa mursîkă ku mîńiļi spalaće [Mlava]

лепити (gl. p. ref.) — ļipi /lipi/
— идем РґР° РјСѓ залепим један šР°РјР°СЂ ma duk să-ĭ ļipĭesk o palmă

лепљен (prid.) — ļipit /lipit/
— стара колиба, облепљена блатом koļibă batrînă, ļipită ku morśilă [Por.]

лепота (pril.) — frumoșață /frumuseţe/
— РѕРґ њене лепоте врти РјРё СЃРµ Сѓ глави đi frumoșața iĭ mi sa-nvîrćiașće-n kap

лепршати (gl. p. ref.) — flutura /flutura/
— барјак лепрšР° РЅР° ветру stagu flutură la vînt [Por.]

лептир (i. m.) — flutur /fluture/
— само једна врста лептира СЃРµ претвара Сѓ губар numa o suartă đi fluturĭ sî profak omidă [Crn.]

лептир (i. ž.) — strî /strigă/
— стрига је врста великог лептира, којим СЃСѓ бабе плаšРёР»Рµ малу децу када РЅРёСЃСѓ хтела СѓРІРµčРµ РЅР° време РґР° легну strîgă ĭe un fĭeļ đi flutur mare ku kare babiļi a spumîntat kopiĭi aĭ miś kînd sara n-a vrut la vrĭame sî sa kulśe

лептираст (prid.) — fluturuos /fluturos/
— РєСѓРїСѓСЃ СЃРµ предуго кувао, сада је čРѕСЂР±Р° СЃРІР° лептираста РЅР° РїРѕРІСЂšРёРЅРё ḑama đi varḑă a fĭert prĭa mult, akuma ĭe tuată fluturuasă pi đi supra

леска (i. m.) — alun /alun/
— леска је лагано РґСЂРІРѕ, Рё РѕРґ СљРµ СЃРµ праве šС‚апови Р·Р° РїРѕšС‚апање, колинде Р·Р° коледаре РЅР° Бадњи дан, Рё šС‚апови који СЃРµ РЅР° РґР°ćама намењују мртвима alunu ĭe ļiemn ușuor, șî đin ĭel sa fak bîće đi rîḑîmat, koļinḑ đi koļindrĭeț la Aźun, șî bîće đi dat đi pomană l-aĭ muorț [Por.]

лескар (i. m.) — aluńiș /aluniș/
— Сѓ лескару је најлепšРµ када РёРјР° леšРЅРёРєР° în aluńișu ĭe mîĭ mîndru kînd ĭastă aluńe [Crn.]

Лесковљанин (i. m.) — Ļiskovĭan /liscovean ?/
— Лесковљани имају РІРѕР·, којим РјРѕРіСѓ РґР° путују Р·Р° Мајданпек, или Бор ļiskovĭeńi au vuoz, ku kare puot să drumîĭe đi Măĭdan, or đi Buor

Лесково (i. ž.) — Ļiskua /Liscoa ?/
— Лесково је мало, СЂР°šС‚ркано село, Сѓ долини Горњег Пека Ļiskuaua ĭe sat mik, răsfirat, în vaļa Pĭekuluĭ al đi Sus

летач (i. m.) — zburatuo /zburător/
— птица летаčица pasîrĭe zburatuare

летети (gl. p.) — zbura /zbura/
— лети као птица zbuară ka pasîrĭa

летка (i. ž.) — ļetkă /letcă/
— летка је једна метална šРёРїРєР° која је тања према РІСЂС…Сѓ ļetka ĭe o brukă đi fĭer, kare sa supțîĭaḑă kîtra vîr

летња конопља (i. m.) — aldan /aldan/
— летња конопља СЃРµ познаје РїРѕ РІРёСЃРёРЅРё, РІРёšР° је РѕРґ јесење aldanu sî kunuașće pi nalțîmĭe, mîĭ nalt ĭe đi kĭt kîńipa

лето (i. s.) — urđińiș /urdiniș/
— лето је отвор РЅР° РєРѕšРЅРёС†Рё, или сандуку, РєСЂРѕР· који улазе Рё излазе Рїčеле urđińiș ĭe gaura la kuoșńiță, or la sanduk, pi kare tună șî ĭasă albińiļi [Por.]

лето (i. ž.) — va /vară/
— лето је РіРѕРґРёšРµСљРµ РґРѕР±Р° РёР·РјРµđСѓ пролеćР° Рё јесени vara ĭe vrĭamĭa în an întra primovară șî tuamnă

летос (pril.) — astava /astă-vară/
— летос СЃРµ РєР°žРµ Р·Р° РїСЂРѕšР»Рѕ лето astavară sa ḑîśe la vara trĭekută [Por.]

лечен (prid.) — ļikuit /lecuit/
— без мита, РЅРµ РјРѕžРµš бити РґРѕР±СЂРѕ леčен РЅРёРіРґРµ fara mită, nup puoț fi ļikuit bun ńiśunđe [Por.]

лечење (i. ž.) — ļekuĭa /lecuială/
— СЃР° таквим леčењем РЅРµćРµ РґСѓРіРѕ ku așa ļekuĭală n-o sî tragă mult

лечити (gl. p. ref.) — ļikui /lekui/
— лекари РЅРёСЃСѓ могли РЅРёšС‚Р°, Р° РІСЂР°čара РјРµ је излеčРёР° РЅР° Р±СЂР·РёРЅСѓ n-a putut duokturi ńimika, da vrîžîtuarĭa ma ļikui đi pi fuga [Por.]

лечник (i. m.) — ļekuituo /lecuitori/
— ако čовек нема дане, РЅРё један леčРЅРёРє РјСѓ РЅРµ РїРѕРјР°žРµ dakă uomu n-are ḑîļe, ńiś un ļekuituorĭ nu-ĭ ažută [Por.]

лешина (i. ž.) — mortaśi /mortăcină/
— остала је РїСЃРµćР° леšРёРЅР° РЅР° сред пута, РЅРµ РјРѕžРµ СЃРµ РїСЂРѕćРё РѕРґ смрада a ramas o mortaśină kîńaskă în mižluoku drumuluĭ, nu sa puaće treśa đi putuare [Por.]

лешник (i. ž.) — alu /alună/
— леšРЅРёРє је семе леске aluna ĭe sîmburu lu alun [Por.]

ливадска биљка (i. ž.) — aluńa /alunele/
— ливада СЃР° РѕРІРѕРј биљком СЃРµ РЅРµ РєРѕСЃРё, јер је трава лоšР° ļivađa ku aluńauă nu sa kosîașće, kî ĭe ĭarba rîa

лизање (i. ž.) — ļinsuare /linsare/
— медведу је најслаđРµ лизање кад лиžРµ СЃР°ćРµ СЃР° медом lu urs ĭe măĭ dulśe ļinsuarĭa kînd ļinźe faguru đi mńare

лизати (gl. p. ref.) — ļinźa /linge/
— крава РїРѕ тељењу РїСЂРІРѕ олиžРµ своје теле vaka dupa śe fată, ĭa măĭ întîń îș ļinźe vițălu

липа (i. m.) — ćeĭ /tei/
— РѕРґ липовог дрвета резале СЃСѓ СЃРµ даске Р·Р° канате РЅР° колима, Р° липов цвет СЃРµ бере Р·Р° леčење болова Сѓ стомаку đin ļiemnu đi ćeĭ sa fakut blîăń đi loitre đi kar, da fluarĭa đi ćeĭ sî kuļaźe đi ļekuit durĭarĭarĭ la burtă

липа (i. s.) — ćiĭ /tei/
— липа лепо РјРёСЂРёšРµ ćiĭu mirusă frumuos

лисичарка (i. m.) — burĭaćegalbin /burete galbin/
— лисиčарке СЃСѓ РїРµčСѓСЂРєРµ žСѓС‚Рµ као восак burĭeț đ-aĭ galbiń sînt śupĭerś galbińe ka śara

лисичина (i. ž.) — gura-șărpilor /iarba-șarpelui/
— лисиčРёРЅР° је РІРёСЃРѕРєР° биљка СЃР° плавим цветом, који лиčРё РЅР° отворена змијска уста СЃР° РёР·Р±Р°čеним језиком gura-șărpilor ĭe u buĭađe naltă, ku fluare vînîtă, kare samînă la gura șărpilor đeșkisă, ku ļimba skuasă [Por.]

лисник (i. s.) — frunḑa /frunzar/
— лисник је једна врста пласта, саденутог РѕРґ грана СЃР° лиšćем, окресаних СЃР° РґСЂРІРµćР°, који СЃРµ čСѓРІР° као зимница Р·Р° стоку frunḑarĭu ĭe un fĭeļ đi klańe, grîmađită đin krĭanźe ku frunḑă, dîrîmaće đi pi ļiamńe, kare sa pazîașće să fiĭe ĭernaćik đi viće

лист (i. ž.) — fuaĭe /foaie/
— лист РєСѓРєСѓСЂСѓР·Р° fuaĭe đi kukuruḑ

лист (i. ž.) — frunḑă /frunză/
— свака биљка РёРјР° лиšćРµ tuata buĭađa are frunḑ

листић (i. ž.) — foiță /foiţă/
— видео сам РєРѕРґ једнога старца неку РєСљРёРіСѓ, РѕРЅ РєР°žРµ РґР° је то некакво свето РїРёСЃРјРѕ, РёРјР° неке листиćРµ толико тануšРЅРµ РґР° СЃРµ РїСЂРѕРІРёРґРµ am vaḑut la un muoș o karće, ĭel spuńe kî ĭe vro sfeta pisma, are ńișći foiță atîća đi supțîriśe đi sa vĭađe pin ĭaļe [Por.]

листић (i. ž.) — frunḑuļiță /frunzuliţă/
— цвет је изникао Рё пустио листиć, мислим РґР° ćРµ СЃРµ примити fluarĭa a rîsarit, ș-a slubaḑît frunḑuļița, ginđesk kî o sî sa prindă [Por.]

лице (i. ž.) — față /faţă/
— лице РєРѕРґ čовека обухвата čело, РѕčРё, РЅРѕСЃ, образ, уста Рё браду fața uomuluĭ kuprinđe frunća, uoki, nasu, obrazu, gura șî barba

лице (i. ž.) — firĭe /fire/
— РґРѕРє СЃРµ није разболео, Р±РёРѕ је румен Сѓ лицу, Р° сада је žСѓС‚ као восак pînă nu s-a bolnavit, a fuost ruoșu la firĭe, da akuma ĭe galbin ka śara [Crn.]

лобања (i. ž.) — gua /gogă ?/
— РЅР°šР°Рѕ је Сѓ šСѓРјРё лобању непознате žРёРІРѕС‚РёСљРµ a gasît în padurĭe o guagă đi žuavină ńikunoskută

лобода (i. ž.) — luobîdă /lobodă/
— набрао је РґžР°Рє лободе РґР° нахрани СЃРІРёСљРµ, јер је лобода врста траве коју СЃРІРёСљРµ РјРЅРѕРіРѕ једу a kuļes un sak đi luobîdă sî đa la puorś, kî ĭe luobîda un fĭeļ đi ĭarbă kare puorśi mult o manînkă [Por.]

ловац (i. m.) — vînatuo /vânător/
— некада СЃСѓ СЃРІРё људи били ловци, јер СЃСѓ СЃРµ ловом прехрањували преко Р·РёРјРµ, Р° čували СЃСѓ СЃРµ Рё РѕРґ дивљих звери, као šС‚Рѕ СЃСѓ били курјаци Рё медведи đemult tuoț uamińi a fuost vînatuorĭ, kă ku vînatu s-a arańit pista ĭarnă, da s-a aparat șî đi žuaviń sîrbaćiśe, kum a fuost lupi șî urșî [Por.]

ложиште (i. ž.) — arźa /argea/
— „арđауа” СЃРµ некада називало место РіРґРµ СЃРµ лоžРёР»Р° ватра arźauă s-a ḑîs đivrodată la luok unđe s-a fakut fuok

лој (i. s.) — său /seu/
— лој имају овце, РєРѕР·Рµ Рё краве, Р° СЃРІРёСљРµ имају маст său au oiļi, kapriļi șî vaśiļi, da puorśi au untură

локва (i. ž.) — biglă /baltă ?/
— тамо РіРґРµ СЃСѓ потегли РЅРѕžРµРІРµ једни РЅР° РґСЂСѓРіРµ, остала је само локва сасирене РєСЂРІРё akoluo unđe s-a luvat la kuțîće uńi ku alțî, a ramas numa biglă đi sînźe uskat [GPek]

ломити (gl. p. ref.) — frînźe /frânge/
— толико СЃСѓ РІРѕćРєРµ родиле РѕРІРµ РіРѕРґРёРЅРµ, РґР° СЃРµ ломе претоварене плодовима atîta a rođit puomi anu-sta, đi sa frîng înkarkaț ku puame

ломљава (i. ž.) — frîntuare /frântoare/
— žРёРІРѕС‚ људи РЅР° планини само је једна ломљавина голема traĭu lumi pi śuakă numa ĭe o frîntuare mare [Por.]

лопатица (i. ž.) — spećaḑă /speteaze/
— РЅР° РґР°ščици СЃРµ праве нити Р·Р° разбој pi spećaḑă sa fak ițăļi đi razbuoĭ

лоповлук (i. s.) — furaluk /furăluc/
— навикли РЅР° лоповлук, РїР° СЃРµ РЅРёРєРѕ РЅРµ žР°Р»Рё s-a învațat la furaluk, șă ńima nu sa vaĭtă

лочка (i. ž.) — pi /piuă2/
— лоčРєР° је један трупац издубљен Р·Р° šРёСЂРёРЅСѓ šРёРЅРµ колског тоčРєР°, којим СЃРµ РєРѕčРµ кола када РїРѕРґ теšРєРёРј теретом РёРґСѓ РЅРёР·Р±СЂРґРѕ piva đi kar ĭe un tutuk skobit kît ĭe larźimĭa alu șîna lu ruata karuluĭ, șî ku ĭa sa înpĭađikă karu kînd mĭarźe-n vaļe, înkarkat ku tovar grĭeu

лочка (i. m.) — păpukdăkar /păpuc de car ?/
— колска РєРѕčница СЃРµ прави РѕРґ багремовог дрвета păpuk dă kar să faśe dîn ļiemn dă băgram

лош (prid.) — rău /rău/
— тај čовек је лоš, Р° брат РјСѓ је јоš лоšРёС˜Рё uomo-la ĭe rău, da fiśuorî-su șî măĭ rău

луг (i. s.) — krîng /crâng/
— кукавица лети РёР· луга Сѓ луг kuku zbuară đin krîng în krîng [Por.]

луд (prid.) — naruod /nărod/
— отиšР°Рѕ Сѓ рат као čовек РЅР° СЃРІРѕРј месту, Р° вратио СЃРµ потпуно луд s-a dus în rat ka uom la luoku luĭ, da s-a-ntuors naruod đi tuot [Por.]

лудачки (pril.) — noroḑîașće /nerozește ?/
— РІРѕР·РёРѕ је кола лудаčРєРё, Рё РЅР° некој РєСЂРёРІРёРЅРё слетео СЃР° пута a mînat karu noroḑîașće, șă la vrun koveĭ a zburat đin drum afară

лудети (gl.) — noroḑî /nerozi ?/
— РїРѕčео је лудети јоš РѕРґ малена a-nśeput noroḑî înga đi mik

лудило (i. ž.) — noroḑîĭe /nărozie/
— полудело је дете РєРѕ Р·РЅР° Р·Р±РѕРі čега, Р° људи оптуžСѓС˜Сѓ његове претке РґР° СЃСѓ РїРѕčинили некаква зла, РїР° СЃСѓ дете сада стигле клетве la prins pi kopil noroḑîĭa kare șćiĭe đin śe, da lumĭa pîrîașće stramuoșî luĭ k-a fakut ńiskaĭ rîaļe, șî pi kopil akuma l-a ažuns blastămurļi

лудирање (i. ž.) — zburdațîĭe /zburdatură/
— РЅРё РєРѕРґ РєРѕРіР° није било таквог лудирања СЃР° парама као РєРѕРґ СљРёС…, зато СЃСѓ остали голи Рє’Рѕ РїРёšС‚РѕС™, без Рёčега la ńima n-a fuost așa zburdațîĭe ku bańi ka la iĭ, đ-aĭa a ramas guoĭ ka žîpu, fara ńimika [Por.]

лудирати се (gl. p. ref.) — zburda /zburda/
— деца некад РЅРёСЃСѓ тако лудовала Сѓ РёРіСЂРё као сада kopiĭi đemult nu sa zburda la źuakă așa ka akuma

лук (i. m.) — ark /arc/
— „арк” је лук којим СЃРµ избацује стрела ark ku kare sa arunkă saźata

лукав (prid.) — afurisît /afurisit/
— РѕРЅ је лукав čовек ĭel ĭe uom afurisît

лутка (i. ž.) — papușă /păpușă/
— лутка је РёРіСЂР°čРєР° девојčица, направљена РѕРґ РєСЂРїР°, најčРµšćРµ лиčРё РЅР° мало дете Рѕ РєРѕРјРµ девојčице Р±СЂРёРЅСѓ papușă ĭe žukariĭa fĭaćilor, fakută đi kîrpĭe, măĭ đes samînă la kopil mik đi kare fĭećițîļi grižăsk

луч (i. ž.) — vapaĭță /văpaiţă/
— луč СЃРµ правио РѕРґ РІРёРЅРѕРІРµ лозе (Танда) vapaĭță s-a fakut đin viță đin viĭe
љ


љубав (i. ž.) — dragustă /dragoste/
— љубав је кад мислиš само РЅРµ једног, Р° остале РјРѕРјРєРµ РІРёšРµ РЅРµ познајеš dragusta ĭe kînd ći ginđešć numa la unu, șî danaśi aĭlalț nu-ĭ mîĭ kunuoșć [Crn.]

љубав (i. s.) — drag /drag/
— велику љубав сам имао Р·Р° стоку, РґРѕРє сам Р±РёРѕ čобанин tare drag am avut đi viće, pănă am fuost pîkurarĭ

љубак (prid.) — dragalaș /drăgălaș/
— љубак момак, РІРёšРµ девојака РёРјР° baĭatu al dragalaș, mîĭ mulće fĭaće arĭe [Crn.]

љубити (gl. p. ref.) — țuka /ţuca/
— СЃРёРЅРѕć СЃСѓ СЃРµ љубили РєСЂРёšРѕРј РѕРґ родитеља asară s-a țukat ku furiș đi parinț [Crn.]

љубичица (i. ž.) — viorĭa /viorea/
— љубиčица расте РїРѕ šРёРјРё, Сѓ пролоćРµ viorĭaua dă pin padure, primovara [Por.]

љубљење (i. s.) — țukat /ţucat/
— одрасло је девојčРµ, РґРѕР±СЂРѕ је Р·Р° љубљење a krĭeskut fećița, bună ĭe đi țukat [Por.]

људскост (i. ž.) — omeńiĭe /omenie/
— Р±СѓРґРё čовек СЃР° људима, РґР° СЃРµ РЅРµ РѕР±СЂСѓРєР°š Рё РёР·РіСѓР±Рёš образ fi uom ku lumĭa, să nu daĭ đi rușîńe șî sî pĭerḑ omeńiĭa

љуљање (i. ž.) — dăĭnăitu /?/
— РѕРЅРѕ дете ćРµ СЃРµ разболети РѕРґ толиког љуљања kopilo-la sa bulnavĭașće đ-atîta dăĭnăitură [GPek]

љуљање (i. ž.) — dăĭnuĭa /dăinuire/
— кад СЃРё пијан, РЅРµ РјРѕžРµš без клаćења РґР° РёРґРµš путем, јер ти СЃРµ čРёРЅРё РґР° СЃРµ земља љуља РїРѕРґ тобом kînd iș bat, nu puoț să mĭerź fara dăĭnuĭală pi drum, kă tuot țî sa-mpare kă pomîntu sa dăĭnăĭe supt ćińe [Por.]

љуљати (gl. p. ref.) — daĭnai /dăinai/
— дете седи РЅР° Р±СЂРІРЅСѓ Рё клати РЅРѕРіРµ kopilu șîađe pi punće șî dîăĭnîĭe piśuariļi [Crn.]

љуљати (gl. p. ref.) — dăĭnuĭa /dăina/
— мртав пијан, РёРґРµ путем Рё љуља СЃРµ, само šС‚Рѕ РЅРµ падне bat muort, mĭarźe pi drum șî sa dăĭnăĭe, numa śe nu kađe

љуљашка (i. m.) — daĭnaĭuș /dăinăuș/
— пребацио сам конопац преко гране, Рё деци сам направио љуљаšРєСѓ am lapîdat sfuara pistă krĭangă, șî la kopiĭ am fakut daĭnaĭuș [Crn.]

љуљашка (i. s.) — dădăuș /dădăuș/
— дадауš је врста љуљаšРєРµ која је Р·Р° грану дрвета РѕРєР°čена СѓžРµС‚РѕРј dădăușa ĭe un feļ de țițăĭkă, kare ĭe ļegată de kraka lemnuluĭ ku frengie [Tim.]

љуљашка (i. ž.) — kukiță /ţiţeică/
— љуљаšРєР° је била врста забаве Р·Р° децу, али Рё Р·Р° младиćРµ Рё девојке kukița a fuost un fĭeļ đi žukariĭe, đi kopiĭ da șă đi baĭeț ku fĭaće marĭ

љуљашка (i. ž.) — țițăĭkă /ţiţeică/
— мајčРёРЅР° сестра кад СЃРµ попела РЅР° љуљаšРєСѓ, прејако СЃРµ зањихала Рё пала је РёР·Р° СљРµ, поломила врат Рё умрла sora a mami kînd s-a dat îm țițăĭkă, a dato prĭa tare și a kazut dupa ĭa și ș-a frînt grumazi, ș-a murit [Tim.]

љуска (i. ž.) — druažă /coajă ?/
— РіСЂРѕžđРµ које СЃРµ РЅРµ РїСЂСЃРєР°, РёРјР° мало дебљу РєРѕžРјСѓСЂСѓ struguri aĭ śe nu să stropĭesk, au druažă kîta mîĭ gruasă [Crn.]

љуска (i. s.) — giuok /ghioc/
— јаја СЃРІРёС… птице имају љуску uauļi lu tuaće păsîrļi au giok

љутит (prid.) — țîmboĭat /?/
— šС‚Рѕ СЃРё СЃРµ толико надурио? (Тополница) śе ć-aĭ înțîmboĭat atîta?

љутовница (i. s.) — sporiș /sporiș/
— љутовница расте РЅР° ивици šСѓРјРµ, РїРѕ РІРѕćњацима, РїРѕ Р±СѓРґžР°С†РёРјР° РѕРєРѕ РєСѓćРµ sporișu krĭașće pi lînga marźina duosuluĭ, pin puomĭ, pin buśińiș pi lînga kasă [Por.]

љуштити (gl. p.) — giora /gheura/
— љуšС‚Рё СЃРµ пасуљ РѕРґ махуне, Р° Рё орах Рё леšРЅРёРє РѕРґ зелене РєРѕСЂРµ sa gĭaură pasuĭu đi postaĭkă, șî nuka ku aluna đi giuakă vĭarđe [Por.]

љушћење (i. s.) — giorat /gheorat/
— РґРѕšР»Рѕ је време љуšćења пасуља a veńit vrĭamĭa đi giorat la pasuĭ [Por.]
м


магла (zast.) — pîklă /pâclă/
— пала је нека проклета магла, РЅРёšС‚Р° пред РѕРєРѕРј РЅРµ РІРёРґРёš s-a pus o pîrdańikă đi pîklă, nu vĭeḑ înainća uoki ńimika [Por.]

магла (i. ž.) — śață /ceaţă/
— магла СЃРµ ствара кад РІРѕРґР° испарава РёР· влаžРЅРµ земље śața sa faśe kînd aburĭaḑă apa đen pomînt uđiluos [GPek]

магловит (prid.) — śețuos /ceţos/
— магла СЃРµ данима РЅРµ РґРёžРµ РёР· долине, такво магловито време није било одавно śața ku ḑîļiļi nu sa rađikă đe pe vaļe, așa vrĭame śețuasă n-a fuost đemult [Por.]

мај (i. m.) — flora /florar/
— „флорар” је РєРѕРґ старих Влаха Р±РёРѕ пети месец Сѓ РіРѕРґРёРЅРё florarĭu a fuost la rumîńi aĭ batrîń luna śinśiļa în an [Por.]

мајка (i. ž.) — muĭkă /muică/
[Por.]

мајсторисање (i. ž.) — mîtańa /reparare/
— какав је мајстор, СЃРёСЂРѕРјР°, РЅРµćРµ заврšРёС‚Рё СЃР° мајсторисањем РґРѕ сутра śe maĭstur ĭe, sîrmanu, nu gaćașće ku mîtańala pănă mîńe [Por.]

мајсторисати (gl.) — mîtańi /repara/
— РґРѕšР°Рѕ мајстор, петљао РѕРєРѕ кола сат Рё РІРёšРµ Рё баталио, РєР°žРµ, кола СЃСѓ Сѓ теšРєРѕРј квару a veńit maĭsturu, a mîtańit pi lînga kar un śas șî măĭ bińe, șî s-a lasat, śkă, karu ĭe rău strîkat [Por.]

Маказа (i. m.) — Forfik /Forfic/
— ŽР°СЂРєРѕ Форфика („маказа”) РґРѕР±РёРѕ је такав надимак јер је имао РєРѕРІР°čницу Рё РѕšС‚СЂРёРѕ је сељацима маказе, šС‚Рѕ је помало цигански посао Žarku Forfik a fuost poļikrit pintru kă avut kovaśiĭe, ș-ă a askuțît la saćiań fuarfiśiļi, śe ĭe kam lukru țîgańiesk [GPek]

Маказар (i. m.) — Forfikarĭu /Forfecariu/
— готово Сѓ сваком РІРµćем селу, које је имало РєРѕРІР°čРµ, остао је Рё дан-данас надимак „Маказар”: Петар Маказар Сѓ Рудној Глави, Милан Маказар, Циганин Сѓ Црнајки, Миладин Маказар Сѓ Влаолу, Рё РґСЂСѓРіРё gata pin tuot sat măĭ mare, kare avut kovaś, a ramas ș-ăn ḑî đe astîḑ poļikra Forfikarĭu: Truță Forfikarĭu în Îrnaglaua, Milan Forfikarĭu, țîgan în Țîrnaĭkă, Dinu Forfikarĭu în Vlauļa, șî alțî [Por.]

маказе (i. ž.) — fuarfikă /foarfecă/
— маказама СЃСѓ СЃРµ стризале овце, Р° Рё šРёšР°Р»Рё људи ku fuarfiśiļi s-a tuns uoiļi, da șî uamińi

малер (i. ž.) — osîndă /osândă/
— РЅРµ čРёРЅРё то, јер ćРµ те бити малер nu faśa aĭa, kă o să će bată osînda [Bran.

малецак (prid.) — mikućik /micutic ?/
— једна малецка птиčица РґРѕšР»Р° је РЅР° РїСЂРѕР·РѕСЂ o pîsarikă mikućikă veńi la ferĭastă

мали (prid.) — mik /mic/
— мало дете, РёРјР° малу сестру, обоје СЃСѓ мала деца kopil mik, are suoră mikă, amînduoĭ sînt kopiĭ miś [Por.]

мали (prid.) — gigiļik /gîgîlice/
— поделио је РєСЂРѕРјРїРёСЂ: велики РЅР° једну страну, Р° ситан РЅР° РґСЂСѓРіСѓ a-nparțît krumpiĭi: aĭ marĭ într-o parće, aĭ gigiļiś în alaltă

Мали Ускрс (i. m.) — Mîtkalău /Mâtcălâu/
— Мали РЈСЃРєСЂСЃ пада Сѓ РґСЂСѓРіРё уторак после РЈСЃРєСЂСЃР° Mîtkalău kađe în marța aduoĭļa dupa Pașć [Por.]

малина (i. ž.) — zmĭaură /zmeură/
— малина је биљка СЃР° ситним бобицамае као РєСѓРїРёРЅР°, само СЃСѓ црвене zmĭaura ĭe buruĭană ku buobe marunće ka mura, numa sînt ruoșe [Mlava]

малишан (i. m.) — kopilaș /copliaș/
— малиšР°РЅРё СЃСѓ СЃРµ заиграли, Рё заборавили РЅР° šРєРѕР»Сѓ kopilașî s-a luvat la žuakă, șî s-a zuĭtat đi șkuală

мало (prid.) — kîtva /câtva/
— остарео, једва СЃРµ мало РјРёčРµ a-nbîtrîńit, abĭa kîtva miśkă

мало (pril.) — țî /ţâră/
— РЅРµšС‚Рѕ мало (u izr.) o țîră

мало (prid.) — puțîn /puţin/
— мало је копао, РІРёšРµ СЃРµ излеžР°РІР°Рѕ Сѓ хладу puțîn a sapat, măĭ mult a ḑakut la umbră

малочас (pril.) — đinuarļa /dinioarea/
— малоčас сам стигао, нисам имао времена РЅРё РґР° СЃРµ изујем đinuarļa ažunsăĭ, n-am avut ńiś kînd sî ma điskulț [Por.]

маљ (i. s.) — boruos /baros/
— маљем СЃРµ цепају тврди пањеви ku boruosu sa sparg tutuśi aĭ tarĭ

мама (i. ž.) — mu /mumă/
— млада мајка mumă ćinîră

марити (gl. n.) — mari /păsa/
— нек РІРёčРµ колико С…РѕćРµ, ја РЅРµ марим, Р° РЅРё сестра РЅРµ мари Р·Р° то никако sî zbĭare kît vrĭa, ĭuo nu marĭesk, da ńiś sorî-mĭa nu marĭașće đ-aĭa ńiśkum

март (i. m.) — marta /martie/
— март је треćРё месец Сѓ РіРѕРґРёРЅРё marța ĭe a triĭļa lună în an [Por.]

мартић (i. m.) — marțîșuor /mărţișor/
— (РґРѕСЃР».) (вулг.) мартиć, РїСЂРѕРІСѓčем РјСѓ крај дупенцета marțîșuor, ăl trag prînga kurișuor [Hom.]

маслачак (i. ž.) — laptu /lăptucă/
— РѕРІР° трава СЃРµ Р·РѕР±Рµ „лаптука” ĭер РёРјР° млека (=лапćРµ) Сѓ стаблу buĭađa-sta sa kĭamă laptukă, kî are lapće-n dudă

матичњак (i. ž.) — mîtaśi /mătăcină/
— матиčњак је биљка СЃР° белим цветом Рё лепим РјРёСЂРёСЃРѕРј mîtaśina ĭe buĭađe ku fluare albă, șî ku mirus frumuos

матруна (i. ž.) — motru /matrună/
— матруном СЃСѓ бабе кадиле стоку Рё РєСѓćСѓ ku motruna babiļi afumat vićiļi șî kasa [Por.]

маћеха (i. ž.) — doratu /dorătură/
— мајка РјРё је умрла РЅР° РїРѕСЂРѕđају, Рё ја сам одрас’Рѕ СЃР° РјР°ćехом muma mĭa murit la nașćire, șî ĭuo am kreskut ku mumă doratură [GPek]

маћеха (i. ž.) — mașćuaĭkă /măștihoaie/
— мајка мије умрла РЅР° РїРѕСЂРѕđају, отац СЃРµ РїРѕРЅРѕРІРѕ РѕžРµРЅРёРѕ, Рё ја сам одрастао СЃР° РјР°ćехом muma mĭ-a murit la nașćire, tata s-a pronsurat, ș-am krĭeskut ku mașćuaĭkă

маукање (i. ž.) — zmĭeurat /mieunat/
— РјР°čРєРµ СЃСѓ СЃРµ смириле, заврšРёР»Рµ СЃСѓ маукање sa uśuĭat mîțî, a gaćit zmĭeuratu

маукати (gl.) — zmĭaura /mieuna/
— докле ćРµ маукати РѕРЅР° РјР°čРєР° РЅР° тавану? pănă kînd va zmĭeura mîțo-la în puod?

махати (gl. p. ref.) — bîțai /bâţâi/
— пас РјР°šРµ репом кад СЃРµ радује kîńiļi bîțîĭe đin kuadă kînd sî bukură

маховина (i. m.) — mușkĭ /mușchi/
— маховина је врста биљке која траžРё хладовито Рё влаžРЅРѕ место mușkĭu ĭe un fĭeļ đi buĭađe kare kată luok umbruos șî ku răveńală

махуна (i. ž.) — postaĭkă /păstaie/
— Сѓ махуни СЃСѓ Р·СЂРЅР° пасуља în postaĭkă sînt bubiļi đi pasuĭ

мачак (i. m.) — maśuok /mârtan/
— РјР°čак је РјР°čРєРёРЅ РјСѓšРєРё парњак, СЂРµč је СЃР°čувана Сѓ песмама maśuoku ĭe parĭakĭa mîțî barbațîaskă, vuorba ĭe pastrată pin kînćiśe

мачји новчић, лискун (i. m.) — banumîțî /mică/
— кад сам Р±РёРѕ čобанин, мислио сам РґР° је лискун злато kînd am fuost pîkurarĭ, am gin] i kî ĭe banu mîțî aur [Por.]

мачка (i. m.) — mîț /mâţ/
— отац је имао šРµСЃС‚ РјР°čака, ја РґСЂžРёРј РґРІРµ РјР°čРєРµ, моја ćерка žРёРІРё Сѓ граду Рё РёРјР° једну РјР°čРєСѓ, Р° РёРјР° РѕРЅРёС… који немају РЅРё једну РјР°čРєСѓ tata avut șasă mîț, ĭuo țîn duoĭ mîț, feĭmĭa traĭașće-n oraș șî are un mîț, da ĭastă kare n-are ńiś un mîț

мачка (i. ž.) — mîță /mâţă/
— имам пар РјР°čака: имама једног РјР°čРєР° Рё једну РјР°čРєСѓ am parĭake đi mîț: am un mîț ku o mîță

мачор (i. m.) — mîrtan /mârtan/
— РјР°čРѕСЂ је РјР°čак сазрео Р·Р° парење СЃ РјР°čкама mîrtan ĭe mîț kreskut đi mîrtańit mîțîļi [Por.]

маштарија (i. ž.) — ćoraļiĭa /cioralia ?/
— мани СЃРµ РјР°šС‚арија, РЅРёСЃРё РІРёšРµ мало дете lasîće đi ćoraļiĭ, nu ĭeș măĭ kopil mik [GPek]

мед (i. ž.) — are /miere/
— мед праве Рїčеле mńarĭa fak albińiļi

медвеђа пчела (i. ž.) — albinăursaskă /albină ursască/
— медвеđР° Рїčела је дивља Р±СѓР±Р°, црна, длакава, Рё РІРµćР° РѕРґ РґРѕРјР°ćРµ Рїčеле albină ursaskă ĭe guangă sîrbaćikă, ńagră, flokuasă, șî măĭ mare đi kît albina domńaskă

мек (prid.) — muaļe /moale/
— меки плех, који СЃРµ лако савија pļiek muaļe

менгеле (i. ž.) — enge /menghină/
— стегао РіР° је РґРѕР±СЂРѕ, као Сѓ менгелама la strîns bińe, ka-n mĭenge [Por.]

мера (i. ž.) — masu /măsură/
— мера Р·Р° млеко РЅР° Р±Р°čији била је ведрица masura đi lapće la baśiĭe a fuost vadra șî okaua [Por.]

мердевине (i. ž.) — ska /scară/
— свака РєСѓćР° је имала мердевине, РЅР° СљРёС… СЃРµ пењало кад РіРѕРґ СЃРµ радило РЅРµšС‚Рѕ РЅР° РІРёСЃРёРЅРё tuata kasa avut skară đi ļemn, pi ĭa s-a suit kînd guod s-a lukrat śuava pi sus

мерен (prid.) — mîsurat /măsurat/
[Por.]

мерење (i. s.) — mîsurat /măsurat/
— мерење РґСѓžРёРЅРµ РІСЂšРё СЃРµ метром, Р° теžРёРЅРµ кантаром mîsuratu lunźimi sa faśe ku mĭetîru, da greotățî ku kîntarĭu

мерити (gl. p. ref.) — măsura /măsura/
— једно је кад те неко мери метром, Р° РґСЂСѓРіРѕ је кад те одмерава РѕčРёРјР° una ĭe kînd ći masură vrunu ku mĭetîru, da alta je kînd ći masură ku uoki

месец (i. ž.) — lu /lună/
— Сѓ РіРѕРґРёРЅРё РјР° дванаест месеци în an ĭastă doasprîaśe luń

месити (gl. p.) — frîmînta /frământa/
— пројина РєРѕСЂР° је тврда Рё дебела, РЅРµ РјСЂРІРё СЃРµ лако, Р° хтео Р±РёС… РґР° направим мало „пуфе” РѕРґ СљРµ koaža đi malaĭ ĭe tare șî gruasă, nu sa framîntă ļesńe, d-aș vrĭa sî fak kîta „pufă” đin ĭa

место (i. s.) — luokurĭ /loc/
— РЅР°šР°Рѕ је лепо место Р·Р° РѕРґРјРѕСЂ РїРѕРґ једним дрветом СЃР° дебелим хладом a gasît luok frumuos đi ođină supt un ļemn ku umbră gruasă

метак (i. m.) — plumb /plumb/
— Бугарин РіР° је видео Рё опалио, али РѕРЅ је, ваљда, имао дане: метак РјСѓ је само фијукнуо поред главе bugarĭu l-a vaḑut ș-a pokńit, ama ĭel, basama, avut ḑîļe: plumbu numa ĭ-a fiońat pi lînga kap

метанисање (i. ž.) — înkinatu /închinătură/
— метанисање је молитвено клеčање РЅР° слави înkinatura ĭe rugamîntu înźenunkĭat la prazńik

метанисати (gl. p. ref.) — înkina /închina/
— РґРѕРјР°ćРёРЅ РєСѓćРµ метаниšРµ РЅР° слави stapînu kășî s-a înkină la prazńik

метиљ (i. ž.) — kalbĭaḑă /gălbează/
— овца је болесна РѕРґ метиља кад јој СЃРµ РЅР° плуćРёРјР° створе неки велики црви који РёС… једу; овца РїРѕčРЅРµ РґР° слинави, РЅРµ једе Рё Р±СЂР·Рѕ слаби; ако јој газда РЅРµ РґР° лек, РѕРЅР° липšРµ uaĭa ĭe bolnauă đi kalbĭaḑă kînd pi fikaț-aĭ albĭ sa fak ńiskaĭ vĭermĭ marĭ, kare iĭ manînkă; la uaĭe pļakă muśi pĭe nas, nu manînkă șî sa uskă ĭuta; dakă stapînu nu-ĭ dă ļak, ĭa muare [Por.]

метиљав (prid.) — kalbeźuos /gălbegios/
— РїСЂРѕšР»Рµ РіРѕРґРёРЅРµ СЃСѓ РјРё СЃРІРµ РєРѕР·Рµ биле метиљаве an mĭ-a fuost toaće kapriļi kalbeźoasă [Zvizd]

мећава (i. s.) — viskul /viscol/
— отиšР»Р° је Р·РёРјРё СЃР° стоком Сѓ планину, Рё када је настала РјРµćава, РѕРЅР° СЃРµ тамо смрзла РѕРґ хладноćРµ s-a dus ĭarna ku vićiļi la munće, șî kînd s-a pus viskulu, ĭa-ngețat đi frig akolo [GPek]

мех (i. m.) — burduș /burduf/
— Р РѕРјРё СЃСѓ РјРµšРёРЅРѕРј распиривали ватру Рё ковали сврдла țĭgańi ku burdușu a suflat în fuok, ș-a fakut svrĭađiļe [Crn.]

мехур (i. m.) — bungur /bulbuc/
— кад пада РєРёšР°, РѕРґ капи СЃРµ Сѓ бари стварају мехури kînd pluaĭe, đin pikurĭ în baltă sî fak bungurĭ

мехурав (prid.) — bĭeșîkat /bășicat/
— дланови СЃСѓ РјРё пликави РѕРґ копања, РЅРµ РјРѕРіСѓ јоš увек РґР° идем РЅР° РєРѕСЃРёРґР±Сѓ palmiļi mi sînt bĭeșîkaće đi la sapat, nu puot înga sî ma duk la kosît [Por.]

мехурати се (gl. p. ref.) — bĭeșîka /bășica/
— тукао Р±Рё РјРµ, тукао, РґРѕРє РјРё СЃРІР° РєРѕžР° РЅР° леđРёРјР° РЅРµ Р±Рё опликавила ma baća, ma baća, pănă nu mi sa bĭeșîka tuata pĭaļa pi șîaļe [Por.]

мешен (prid.) — frîmîntat /frământat/
— хлеб је добар када је тесто РґРѕР±СЂРѕ РёР·РјРµšРµРЅРѕ pîńa ĭe bună kînd ĭe aluvatu frîmîntat bińe

мешење (i. ž.) — frîmîntare /frământare/
— СѓРґСЂРё једно Р±СЂР·Рѕ РјРµšРµСљРµ том тесту Рё тури РіР° РїРѕРґ црепуљу, деца СЃСѓ јако гладна Рё РЅРµ РјРѕРіСѓ РґСѓРіРѕ РґР° čекају dăĭ o frîmîntare rîapiđe la aluvato-la șî bagăl în śirińe, kopiĭi sînt tare flomînḑ șî nu puot să așćiaće mult [Por.]

мешење (i. ž.) — frîmîntatu /frământătură/
— теšРєРѕ је РјРµšРµСљРµ теста Р·Р° лењу žРµРЅСѓ grĭa ĭe frîmîntatura aluvatuluĭ đi muĭarĭe ļenuasă [Por.]

мешина (i. ž.) — fuaļe /foale/
— РјРµšРёРЅР° Р·Р° РІРѕРґСѓ fuaļe đi apă

ми (zam.) — nuoĭ /noi/
— РјРё СЃРјРѕ касно стигли, зато СЃСѓ нас вратили nuoĭ am ažuns amînat, șî đ-aĭa ńa întuors

милина (i. ž.) — blînđață /blândeţă/
— слуšР°Рѕ сам песму, Рё РѕР±СѓР·Рµ РјРµ нека милина askultaĭ kînćiku, șî ma prinsă o blînđață

минђуша (i. m.) — śerśel /cercel/
— било РјРё је šРµСЃС‚ РіРѕРґРёРЅР°, када РјРё је мајка ставила РјРёРЅđСѓšРµ Сѓ СѓšРё am avut șasă ań, kînd muma mĭ-a pus śerśiĭ în urĭekĭ [Por.]

мио (prid.) — draguț /drăguţ/
— РЅР°šР°Рѕ је Сѓ РґСЂСѓРіРѕРј селу девојку тако милу, РґР° нема пара РєРѕРґ нас a gasît în alt sat o fată așa draguță đi n-are parĭakĭe la nuoĭ [Por.]

мир (i. s.) — ogoĭ /ogoi/
— РёРјР° РјРЅРѕРіРѕ деце, Рё никад нема РјРёСЂР° РѕРґ СљРёС… are mulț kopiĭ, șî ńiśkînd n-are ogoĭ đi iĭ

мир (i. ž.) — ćiknă /ticnă/
— деце РјРЅРѕРіРѕ, РїСѓРЅР° РєСѓćР°, немаš РЅРё мало РјРёСЂР° преко дана РѕРґ СљРёС… kopiĭ mulț, kasa pļină, n-aĭ o țîră đi ćiknă pista ḑî đi iĭ

миран (prid.) — kuminće /cuminte/
— Сѓčили РіР° родитељи РґР° Сѓ šРєРѕР»Рё Р±СѓРґРµ миран, Рё РґР° слуšР° Сѓčитеља l-a învațat parințî la șkuală să fiĭe kuminće, șî s-askulće daskîlu

мирење (i. ž.) — împăkaśuńe /împăcăciune/
— мирење је свадбени РѕР±Рёčај који праве родитељи када момак украде девојку, или кад девојка побегне Р·Р° РјРѕРјРєР° împăkaśuńe ĭe ađet nunțăsk, kare fak parințî kînd baĭatu fură fata, or kînd fata fuźe dupa baĭat

Мироч (i. m.) — Miruoś /Miroci/
— РњРёСЂРѕč је најмлаđРµ селу Сѓ РџРѕСЂРµčСѓ Miruośu ĭe sat măĭ ćinîr în Porĭeśa

мисао (i. s.) — gînd /gând/
— Р±СЂР· као мисао ĭut ka gîndu

мислилац (i. m.) — ginđituo /gânditor/
— сељак није СЂРѕđен РґР° Р±СѓРґРµ мислилац, РѕРЅ је само Р·Р° овце Рё мотику saćianu nu ĭe fakut să fiĭe ginđituorĭ, ĭel ĭe numa đi uoĭ șî đi sapă [Por.]

мислити (gl. p. ref.) — ginđi /gândi/
— немој мислити РґР° је šР°Р»Р° nu ginđi kî ĭe lukru-șală

Митровдан (i. s.) — Sîmĭedru /Sâmedru/
— Митровдан мења дан али датум РЅРµ, сваке РіРѕРґРёРЅРµ пада РѕСЃРјРѕРі дана новембра Sîmĭedru skimbă ḑîua da datumu nu, în tuot anu ĭe a općiļa ḑî pi marćiń

мица (i. ž.) — da /?/
— РґРѕРІРµčРµ идемо РЅР° седељку РґР° играмо мицу astară ńi duśem la șîḑîtuarĭe sî žukîăm damă [Crn.]

мишоловка (i. ž.) — mîță /cursă/
— РјРёš је СѓС…РІР°ćен Сѓ РјРёšРѕР»РѕРІС†Рё șokîćiļi a dat în mîță [Crn.]

мјау (uzv.) — au /miau/
— РјР°čРєР° мауčРµ „мјау! мјау!” mîțu zmĭaură „mĭau! mĭau!” [Por.]

млад (prid.) — ćinîr /tânăr/
— млад čовек СЃРІРµ РјРѕžРµ uomu al ćinîr tuot puaće

млада (i. ž.) — guove /govie/
— СЂРµč „РіРѕРІРµ” је РЅРѕРІР°, СѓšР»Р° је Сѓ РЅР°š РіРѕРІРѕСЂ негде после рата СЃ Немцима vuorba guove ĭe nuauă, a tunat în ļimba nuastră pi dupa ratu ku mńamțî

млада (i. ž.) — mirĭa /mireasă/
— СЂРµč „РјРёСЂС˜Р°СЃР°” СЃРµ изгубила, остала је само Сѓ старим песмама, које СЃРµ РІРёšРµ РЅРµ певају vuorba „mirĭasă” s-a pĭerdut, a ramas numa pin kînćiśe batrîńe, kare nu sa măĭ kîntă

Млада субота (i. ž.) — Sîmbîtaćinără /Sâmbăta tineră/
— Млада субота је свака субота кад СЃРµ јави млад месец Sîmbîta ćinără ĭe tuota sîmbîta kînd sa puńe luna noă

Младен (i. m.) — Mlađen /Mlagen/
— ако неки Младен РёРјР° децу Рё СѓРЅСѓРєРµ, Рё ако СЃРµ РѕРґ СљРёС… намноžРµ генерације, његови потомци добију надимак МладеновиćРё dakă vrun Mlađen are kopiĭ șî ńepuoț, șî dakă đin iĭ sa mulțăsk brîńe, firu luĭ kapîtă poļikră Mlăđeńieșći

Младеновићи (i. m.) — Mlađeńeșći /Mlagenești/
— МладеновиćРё СЃСѓ потомци Младена Mlađeńeșći sînt firu alu Mlađen

младић (i. m.) — źuńe /june/
— „žСѓСљРµ” је младо РјРѕРјčРµ źuńe ĭe baĭat ćinîr [Crn.]

младожења (i. m.) — ğińere /ginere/
— младоžРµСљР° је младин пар РЅР° свадби ğińere ĭe soțu miresi la nuntă

младост (i. ž.) — ćińerĭață /tinerete/
— младост је лепа ако немаš ниједну Р±СЂРёРіСѓ ćińerĭața ĭe mîndră dakă n-aĭ ńiś o grižă [Crn.]

млађак (i. m.) — brîbeńel /brebenel/
— млаđак је šСѓРјСЃРєРё цвет који РїСЂРІРё процвета Сѓ пролеćРµ brîbeńel ĭe un fĭeļ đi fluarĭe padurĭaļńikă, kare-n fluare măĭ întîń primovara

млаз (i. ž.) — țîșńitu /ţâșnitură/
— РЅР° саставку црева Р·Р° РІРѕРґСѓ, РёР·Р±РёРѕ је велики млаз la nađitura lu mațîļi đi apă, a bîșńit o țîșńitură marĭe

млаз (i. m.) — bužuoń /ţâșnitură/
— пукло је црево, Рё куљнуо је млаз РІРѕРґРµ s-a rupt mațu, ș-a bîșńit un bužuoń dă apă [Hom.]

млако (prid.) — bualkă /?/
— млака РІРѕРґР° apă bualkă [Kmp.]

млеко (i. m.) — lapće /lapte/
— дете СЃРёšРµ млеко РѕРґ мајке, Р° РјРё једемо кравље, РѕРІčје или козје млеко kopilu suźe lapće đi la mumî-sa, da nuoĭ mînkăm lapće đi vakă, đi uaĭe, or đi kapră

млечан (prid.) — laptuos /lăptos/
— краве некада РЅРёСЃСѓ биле РЅРµ знам колико млеčРЅРµ, али СЃСѓ могле РґСѓРіРѕ РґР° гладују, РґР° спавају напољу, РґР° трпе žРµđ vaśiļi đemult n-a fuost nu șću kît đi laptuosă, ama a putut să fomĭaḑă mult, să duarmă afară, sî rabđe fara apă [Por.]

млечњача (i. m.) — burĭaćeĭuće /iuţar/
— млеčСљР°čР° је бела РїРµčСѓСЂРєР°, РїСѓРЅР° млека, која расте РїРѕ šСѓРјРё burĭaće ĭuće ĭe śuparkă albă, pļină đi lapće, kare dă pin padure [Por.]

мноштво (i. ž.) — spuḑăńe /spuzenie/
— једна гомилетина čворака стоји РЅР° РІСЂС…Сѓ РѕСЃСѓšРµРЅРѕРі дрвета o spuḑăńe đi grĭaurĭ stă pi vîru ļiemnuluĭ ăl uskat [Por.]

модар (prid.) — modur /modur/
— пала је, Рё сада је СЃРІР° РјРѕРґСЂР° РїРѕ бутини a kaḑut, ș-akuma ĭe tuată modură pi șuold

модроврана (i. ž.) — śuarăpîśua /cioară pucioasă/
— модровране СЃСѓ СЃРµ РєРѕРґ нас изгубиле śuarîļi pîśuasă s-a pĭerdut la nuoĭ [Por.]

можда (pril.) — poaće /poate/
— РјРѕžРґР° је Рё тако како РѕРЅ РєР°žРµ poaće o fi șî așa, kum ĭel spuńe

мождити (gl. p.) — možđi /mojdi/
— РѕСЃСѓšРёš корен копитњака, Рё кад РїРѕđРµš РЅР° игранку, СЃР°žРІР°ćРµš Рё испљунеš једно парčенце, РґР° ти дах РЅРµ Р±Рё смрдео РёР· уста ușć rîdaśina đi popiļńik, șî kînd pļeś la źuok, možđieșć un părśeluț în gură șă-l șkipĭ, să nu-ț pută sufļitu [Por.]

мој (zam.) — eu /meu/
— мој отац је РїРѕРіРёРЅСѓРѕ млад, Р° моја мајка је žРёРІРµР»Р° РґСѓРіРѕ tata mĭeu a perit ćinîr, da muma mĭa a trait mult

мокар (prid.) — fļuarkă /fleoarcă/
— потпуно мокар, мокар РґРѕ РєРѕžРµ ud fļuarkă

момак (i. m.) — baĭat /băiat/
— момак је РјСѓšРєР°СЂР°С† доспео Р·Р° žРµРЅРёРґР±Сѓ baĭat ĭe voĭńik ažuns đi însurat

момак (i. m.) — băĭat /băiat/
— момак Р·Р° žРµРЅРёРґР±Сѓ băĭat ďe-nsurat [Kmp.]

момак (i. m.) — danak /dănac/
— čовек је момак РѕРґ седамнаесте РіРѕРґРёРЅРµ, РґРѕ žРµРЅРёРґР±Рµ uomu ĭe danak đi la șapćesprĭaśe ań, pînă la-nsurat [akc.

момак (i. m.) — flăkău /flăcău/
— РЅР°šР»Р° је себи некога РјРѕРјРєР°, који је десет РіРѕРґРёРЅР° млаđРё РѕРґ СљРµ ș-a găsît pe vrun flăkău, ku zăče ań măĭ ťinăr ďekît ĭa [Kmp.]

момачки (prid.) — baĭațîăsk /băieţăsc/
— РЅРµ РјРѕРіСѓ никад РґР° заборавим свој РјРѕРјР°čРєРё žРёРІРѕС‚ nu puot să-l zauĭt ńiśkînd traĭu mĭeu, baĭațîăsk

момаштво (i. s.) — baĭațîĭe /băieţie/
— имао сам лепо РјРѕРјР°šС‚РІРѕ, јурио сам Р·Р° девојкама колико РјРµ је вукло срце am avut mîndră baĭațîĭe, am aļergat dupa fĭaće kît m-a tras ińima [Por.]

момаштво (i. ž.) — danaśiĭe /dănăcie/
— РјРѕРјР°šС‚РІРѕ СЃРµ РїСЂРѕРІРѕРґРё СЃР° РјРЅРѕРіРѕ девојака danaśiĭa sî petrĭaśe ku mulće fĭaće [Crn.]

момковати (gl. n.) — danaśi /dănaci ?/
— момкујем, Рё С…РѕćСѓ јоš danaśesk, șî mîĭ vrĭeu șîmîĭ [Crn.]

момчадија (i. ž.) — baĭețîme /bâieţime/
— РїСѓРЅРѕ коло РјРѕРјčадија, девојака нема РЅРёРіРґРµ pļină uara đi baĭețîme, fĭaće nus pusta [Por.]

момчић (i. m.) — baĭațîăl /băițel/
— РЅРё дете, РЅРё момак ńiś kopil, ńiś baĭat [Crn.]

момчић (i. m.) — băĭețăl /băieţel/
— РјРѕРјčРёć, РґРµčарац који јури Р·Р° девојкама, али који јоš није дозрео Р·Р° žРµРЅРёРґР±Сѓ băĭețăl, kopilandru kare aļeargă dupa feťe, ama înga nu ĭe kopt ďe însurat [Kmp.]

момчић (i. m.) — țopîrlan /ţopârlan/
— „цопрлан” је РґРµčарац, РЅРё дете, РЅРё момак, него РЅРµšС‚Рѕ РёР·РјРµđСѓ țopîrlan ĭe kopilandru, ńiś kopil, ńiś baĭat, numa śuaua pintra ĭaļe [Por.]

момчић (i. m.) — kopilandru /copilandru/
— РјРѕРјčРёć је РґРµčак узраста РёР·РјРµđСѓ РґРµčР°šС‚РІР° Рё РјРѕРјР°šС‚РІР° kopilandru ĭe kopil, krĭeskut întra kopilariĭe șî baĭețîĭe

Мориш (i. m.) — Muriș /Mureș/
— стари пастири СЃСѓ викали РЅР° овцу која је имала РѕР±Рёčај РґР° СЃРµ одваја РѕРґ РєСЂРґР°: „Иди Сѓ РњРѕСЂРёš!” păkurari aĭ batrîń a zberat uaĭa kare avut ađet sî sa đispartă đi kîrd: „Duśa-ća-ĭ la Muriș!” [Por.]

моркиња (i. ž.) — kokļanță /cocleanţă/
— РјРѕСЂРєРёСљР° је врста РєРѕРєРѕšРё, РёРјР° СЃРёРІРѕ перје СЃР° белим пегама kokļanța ĭe un fĭeļ đi gaină, are pĭańe sure ku pĭaće albe [Por.]

мотика (i. ž.) — sa /sapă/
— мотика је žРµРЅСЃРєР° писаљка sapa ĭe pļeĭvazu muĭerĭesk

мотичица (i. ž.) — sîpaļi /săpăligă/
— то је мотиčица СЃР° СѓСЃРєРёРј СЃРµčРёРІРѕРј Р·Р° окопавање лука (РћСЃРЅРёć) sapaļigă ĭe sapă mikă, îngustă, đi sapat la śapă [Crn.]

мотка (i. ž.) — dorîngă /dorângă/
— хајка је уловила РІСѓРєР°, Рё донела РіР° Сѓ село РѕР±РµšРµРЅРѕРі Рѕ једну мотку urkașî a prins lupu, șî la dus în sat, atîrnat pĭ-o dorîngă

мотовило (i. ž.) — aļergatuare /alergătoare/
— РЅР° мотовило СЃРµ стављају калемови РїСѓРЅРё РїСЂРµđРµ, Рё РЅРѕСЃРё СЃРµ поред ограде РѕРґ коља или тарабе, када СЃРµ РЅР° СљСѓ снује РѕСЃРЅРѕРІР° Р·Р° ткање РЅР° разбоју pi aļergatuare sa pun mosuarîļi pļińe đi tuors, șî sa duśe pi lînga gard đi parĭ, or đi tarabă, kînd pi ĭel sa urḑîașće kuardă đi țasut în razbuoĭ [Por.]

моћ (i. ž.) — mećao /meciao/
— била РјРё је СЂСѓРєР° поломљена, Рё сада немам РјРѕć Сѓ њој, РЅРµ РѕСЃРµćам је mĭ-a fuost mîna frîntă, ș-akuma n-am mećao în ĭa, n-o sîmt [GPek]

моћи (gl.) — puća /putea/
— РґР° РІРёРґРёРјРѕ, С…Рѕćемо ли РјРѕćРё РґР° дигнемо то сами, или РґР° потраžРёРјРѕ јоš неког să veđem, om puća rîđika aĭa numa nuoĭ, or sî măĭ katăm pi vrunu

мочвара (i. ž.) — balći /băltină/
— поред РўРёРјРѕРєР° РёРјР° РјРЅРѕРіРѕ РјРѕčвара које СЃРµ РЅРµ РјРѕРіСѓ РѕР±СЂР°đивати pi lîngă Ćimuok ĭastă mulće balćiń karĭe nu sî puot lukra [Crn.]

мочвара (i. s.) — balkău /balcău/
— СЂРµč „Р±Р°Р»РєРµСѓ” је данас СЃР°čувана само Сѓ старим песмама, које СЃСѓ Рё РѕРЅРµ готово СЃРІРµ заборављене vuorba balkău astîḑ s-a pastrat numa pin kînćiśe batrîńe, kare sînt șî ĭaļe gata tuaće zuĭtaće [Por.]

мочваран (prid.) — baltuos /băltos/
— РјРѕčварно место luok baltuos

мочуга (i. ž.) — bua /botă/
— „буата” је један кратак Рё čРІСЂСЃС‚ šС‚ап, СЃР° задебљаним Рё јаким РІСЂС…РѕРј buata ĭe un bît skurt șî țapîn, ku buot gruos șî tare

мрав (i. ž.) — furńi /furnică/
— РїСѓРЅР° колиба мрава pļină koļiba đi furńiś

мравињак (i. s.) — furńika /furnicar/
— ливада РїСѓРЅР° мравињака, теšРєРѕ ćРµ РґР° СЃРµ РєРѕСЃРё ļivađa pļină đi furńikarĭe, amunka o sî sa kosîaskă [Por.]

мравић (i. ž.) — furńikuță /furnicuţe/
— РёР·Р°šР»Рё СЃСѓ РёР· једне СЂСѓРїРµ Сѓ камину некакви žСѓС‚Рё мравиćРё, сипао сам врелу РІРѕРґСѓ РЅР° СљРёС…, Рё РЅРёšС‚Р°, РѕРЅРё излазе РїР° излазе a ĭeșît đi-ntr-o gaură în oźak ńișći furńikuță galbińe, am turnat apă fĭartă pi ĭaļe, șî ńimika, ĭaļe ĭasă șî ĭasă [Por.]

мравнат (prid.) — furńikuos /furnicos/
— поставила је СЂСѓčак РЅР° мравнатом месту, РїР° СЃРµ јело напунило мрава a pus prînḑu la luok furńikuos, șî s-a umplut ļegumĭa đi furńiś [Por.]

мраз (i. m.) — ğer /ger/
— напољу је велики мраз afară ĭe ğer mare [Kmp.]

мраз (i. s.) — źer /ger/
— напољу је тако јак мраз РґР° пуца РґСЂРІРѕ Сѓ šСѓРјРё afară ĭe atîta źer đi tare, đi pokńașće ļemnu-n padure

мрак (i. m.) — întuńerik /întuneric/
— велики је грех кад čовек СѓРјСЂРµ Сѓ мраку, без СЃРІРµćРµ mare pakat kînd uomu muare la întuńerik, fara lumanare [Zvizd]

мрена (i. ž.) — brĭa /breană/
— ја РЅРµ знам РґР° ли Сѓ РЅР°šРѕС˜ реци РёРјР° мрена, јер нисам пецароš ĭuo nu șću dar fi-va la nuoĭ în rîu brĭeń, kă nu mis pĭeșkarĭ [Por.]

мржња (i. ž.) — urîśuńe /urîciune/
— само СЃСѓ СЃРµ оговарали, Рё СѓšР»Р° је теšРєР° РјСЂžСљР° РјРµđСѓ СљРёС… numa sa vorbit đi rău, ș-a tunat urîśuńe grĭa întra iĭ

мржња (i. ž.) — mîrză /ură/
— РјСЂžСљР° РёР·РјРµđСѓ СљРёС… траје јоš РѕРґ детињства mîrza întra iĭ țîńe înga đin kopilariĭe

мрзети (gl. p. ref.) — mîrzî /urî/
— Р·Р°šС‚Рѕ ли СЃРµ толико РјСЂР·Рµ, РЅРёРєРѕ РЅРµ Р·РЅР° đi śe sa va mîrzî atîta, ńima nu șćiĭe

мрк (prid.) — murg /murg/
— РјСЂРєРѕ је тамна боја murg ĭe farbă înkisă

мркан (prid.) — mîrļit /mârlit/
— имам тридесет оваца, пола је мркано, пола није am triḑăś đi uoĭ, žumataće sînt mîrļiće, žumataće nu [Por.]

мркање (i. ž.) — mîrļit /mârlire/
— РґРѕšР»Рѕ је време мркања оваца ažuns vrĭamĭa lu mîrļitu uoilor [Por.]

мркање земље (expr.) — mîrļitu-pomîntuluĭ /mârlitu-pământului/
— мркање земље Р±РёРѕ је стари РѕР±Рёčај РЅР° Велики Čетвртак, који СЃРµ готово РёР·РіСѓР±РёРѕ Рё РёР· памćења; данас СЃРµ РїРѕРјРёСљРµ само понегде када људи збијају šР°Р»Сѓ (Танда) mîrļitu-pomîntuluĭ a fuost un ađet batrîn la Žuoĭ Marĭ, kare gata s-a pĭerdut șă đin minće; akuma sa pumeńiașće unđe șî unđe numa kînd uamińi zbat žuok

мркати (gl. p. ref.) — mîrļi /mârli/
— овце СЃСѓ СЃРµ мркале РѕРєРѕ Петковице uoĭļi s-a mîrļit pi lînga Vińirĭa mare

мрктети (gl. p. ref.) — boći /boci (a se)/
— овце СЃРµ мркте само када је РІСЂСѓćРёРЅР°, лети Сѓ РїРѕРґРЅРµ, када је сунце јако, Р° РѕРЅРµ немају хлад; скупљају СЃРµ СљСѓšРєР° РЅР° СљСѓšРєСѓ (Паун Илиć, РѕРІčар РёР· Танде) uoĭļi sa boćesk numa kînd ĭe zapuk, vara la amńaḑîț, kînd ĭe suariļi tare, da ĭaļe n-au umbră; sa adună buot la buot [Por.]

мрља (i. ž.) — buskofĭa /boscofeală ?/
— РѕРІРѕ дете је направило само неку мрљу Сѓ šРєРѕР»СЃРєРѕС˜ свесци kopilo-sta a fakut numa o buskofĭală în svĭeskă đi șkuală

мрљати (gl. p. ref.) — buskofi /boscofi ?/
— РЅРµ Р·РЅР° РґР° РєСЂРµčРё, само размазује Р·РёРґРѕРІРµ nu șćiĭe sî văruĭe, numa buskofĭașće parĭețî [Por.]

мрмљање (i. ž.) — mîrmońa /mormoială/
— није разумео РЅРёРєРѕ његово мрмљање n-a înțaļes ńima mîrmońala luĭ [Por.]

мрмљати (gl.) — mîrmońi /mormoi/
— čРёčР° седи Сѓ ćРѕšРєСѓ Рё мрмља muoșu șîađe în kuot șă mîrmuańe [Por.]

мрс (i. m.) — arț /arţ/
— кад је трапава недеља, РЅРµ пости СЃРµ kînd ĭe arț, nu sî postîașće [Crn.]

мрцина (i. ž.) — mîrțuagă /mârţoagă/
— имам једну мрцину РѕРґ РєРѕСљР°, није РЅРё Р·Р° šС‚Р°, бадава РіР° храним am o mîrțuagă đi kal, nu ĭe đi ńimika, đi źaba ăl arańesk

мрцина (i. ž.) — ļeșînatu /leșinătură/
— разболео СЃРµ РѕРґ лењости, Рё само леžРё као мрцина s-a bulnavit đi ļiańe, șî numa ḑaśe ka ļeșînatura

му! (uzv.) — mu! /mu!/
— краве РјСѓčСѓ „РјСѓСѓ! РјСѓСѓ!”, СЃРёРіСѓСЂРЅРѕ СЃСѓ мртве гладне vaśiļi muźesk „muu! muu!”, sigurat sînt flomînđe muarće [Por.]

мува (i. ž.) — bî /bâză/
— РєРѕСљСЃРєР° РјСѓРІР° bîză kaĭaskă

мудар (prid.) — ikļan /viclean/
— мудар čовек пази РґРѕР±СЂРѕ šС‚Р° РіРѕРІРѕСЂРё uom ikļan pazĭașće bińe śe vorbĭașće [GPek]

мудо (i. s.) — kuoĭ /coi/
— кад СЃРµ šС‚роји вепар, ваде РјСѓ СЃРµ РјСѓРґР° kînd sa skopĭașće puorku, iĭ s-a skuot kuaiļi

муж (i. m.) — barbat /bărbat/
— ја сам њен РјСѓž ĭuo-s barbatu ĭeĭ

мужа (i. s.) — muls /muls/
— овце СЃРµ РјСѓР·Сѓ РЅР° вратима тора uoĭļi s-a mulg la ușa strunźi

мужјак (i. m.) — bîrbatuș /bărbătuș/
— имам РґРІР° голуба, РјСѓžС˜Р°РєР° Рё žРµРЅРєСѓ (РЎРёРіРµ) am duoi golîmbĭ, un bîrbatuș șî o muĭerușkă [Hom.]

мужљива (prid.) — mulgașă /mulgaș/
— овца млекуља, која СЃРµ лако РјСѓР·Рµ uaĭe mulgașă [GPek]

музар (i. m.) — mulgar /mulgar/
— терамо овце РЅР° РјСѓžСѓ, Р° РЅР° улазу Сѓ тор čекају РёС… музари СЃР° спремљеним ведрицама mînăm uoiļi la muls, da la ușa strunźi ļi așćată mulgari ku gaļețîļi sprimiće

музара (i. ž.) — mulgatuare /mulgătoare/
— имам једну краву музару, Рё једну јаловицу am o vakă mulgatuare, da una ĭe starpă [Por.]

мука (i. ž.) — bîrborĭ