Narodna književnost Vlaha: kartica zapisa, obrađena: 02.06.2013.

ŚE ARMĂ ĬE MĂĬ TARE?

A mĭers triĭ drumaş nuapća pin padurĭe, unu ku puşka, unu ku sakurĭa, da a triĭļa ku mîńiļi guaļe.

— Fraţîĭe, — ḑîśe unu đin iĭ — śe faśem dakă sîare la nuoĭ Muma Paduri?

Aăla ku puşka spuńe:

— Ĭuo nu ma ćem, puşkă mi pļină!

— Ńiś ĭuo nu ma ćem, — spuńe aăla ku sakurĭa. — Sakurĭa mĭa ĭe mare şî askuţîtă!

— Da tu, fraćo? — ăl întrabă pi aăla ku mîńiļi guaļe.

— Ĭuo şî măĭ puţîn ma ćem, kî am pulă mare şî tare!

Iĭ askulta đin tufă Muma Paduri: śi ĭe puşkă şćiĭe, śi ĭe sakurĭe şćiĭe, ama đi pulă n-a măĭ auḑît păn’ atunśa.

Ĭut sa duśe la vro babă, ş-îĭ spuńe ś-auḑît în padurĭe.

— Şćiu — ḑîśe — śe armă ĭe puşka şî sakurĭa, ama nu şću śe armă tare va fi pula, đi drumaşo-la nu s-a ćiame đi mińe?

— E, tare arma ĭe pula! — spuńe baba. — Ăći, pi mińe ma lovit întra kraś kînd am avut şapćesprîaśe ań, şî ńiś akuma nu s-a vinđikat gaura!

—

KOJE JE ORUŽJE NAJJAČE?

Išla tri putnika noću kroz šumu, jedan sa puškom, drugi sa sekirom, a treći je bio goloruk.

— Braćo, — veli jedan od njih — šta ćemo činiti ako nas napadne Šumska Majka?

Onaj sa puškom veli:

— Ja se ne bojim, puška mi je puna!

— Ni ja se ne bojim, — kaže onaj sa sekirom. — Moja je sekira velika i oštra!

— A ti, pobratime? — pitaju onog golorukog.

— Ja se još manje bojim, jer imam kurac, velik i jak!

Sluša ih iz grma Šumska Majka: šta je puška zna, šta je sekira zna, ali za kurac dotad nije čula.

Brzo ode do neke babe, i kaže joj šta je čula u šumi.

— Znam — veli — kakvo je oružje puška i sekira, ali ne znam kakvo je to jako oružje kurac, kada se onaj putnik mene ne boji?

— E, jako je oružje kurac! — veli baba. — Evo, mene je ranio između nogu kad sam imala sedamnaest godina, pa ni dan-danas rupa nije zarasla.