|
Na
sajmu BIRE 2001 u Beogradu sreli smo se, pričali (oko 2 sata!) i
dogovarali o saradnji, sa simpatičnom ekipom geologa iz firme H&G
iz Drezdena. Ovaj grad
se nalazi u Nemačkoj pokrajini Saksoniji,
sa kojom je područje opštine Majdanpek imalo veoma značajne
istorijske dodire. Najpre u XIII veku. Tada su legendarni
evropski rudari iz Saksonije ovde otvarali rudnike i postavljali temelje
budućem srpskom rudarstvu! Iz tih vremena sačuvani su
tragovi: deo Majdanpeka i danas se zove Šaškuca, toponim Šaška,
nalazi se na 18 km
od Majdanpeka, na putu prema Rudnoj Glavi; tu je istoimena reka koja
izvire istočno od Majdanpeka, prolazi kroz Rudnu Glavu i kod Miloševe
Kule se sastaje sa Crnajkom da bi odande dalje, do Dunava, tekla kao
Porečka reka. Drugi istorijski kontakt zbio se 1835. godine, kada je
glasoviti Saksonac, Sigismund August Wolfgang von Herder na poziv
kneza Miloša Obrenovića, posetio
(tada opusteli) Majdanpek, i utvrdio da ovde leže izuzetne značajne
rudne rezerve. (Vidi ...) Ponajviše
zahvaljujući njegovim nalazima, otvoren je 1849. godine rudnik u
Majdanpeku, čime je istovremeno otpočela i obnova srpskog rudarstva u
celini. Ovaj
naš susret na Sajmu u Beogradu bio je, dakle, treći po redu! Treća
sreća, kaže narodna izreka. Naša ekipa bila je u
sastavu: Dragiša Đorđević, geolog iz RBM i predstavnik Opštinskog
veća Majdanpek, dr Milivoje Jovanović, geolog iz Instituta IMS,
Borivoje Marković, predstavnik IPM, Miroslav Balabanović
fotograf Muzeja i Paun Es Durlić, kustos koji kucka ove redove.
Glavni sagovornik u ime domaćina, firme H&G iz Drezdena, bila je dr
Kerstin Hartsch, geolog a prevodilac nam je bio Dubravko Violić,
takodje geolog. |
|
|
1) Na putu do Sajmišta najpre smo svratili u
Institut IMS, koji se nalazi u neposrednoj blizini, i predali nešto
od pripremljene dokumentacije koju je prilikom svoje posete
lokalitetu zatražio dr Milivoje Jovanović. Bili su to
Situacioni plan lokaliteta u razmeri 1:50, koji je rađen 1980.
godine, i geološka sekcija toga područja, R 1:10000, koju su
pripremile geološke službe inženjera Đorđevića i Lakote.
Naše karte su bile dobre, a ni 'ladan sok
domaćina nije zaostaja po pitanju kvaliteta.
Povećana
slika ima 38 KB. |
|
|
|
2) Na sajmištu smo lako pronašli štand preduzeća
H&G i nakon uobičajene ceremenoje upoznavanja, naši domaćini
su nam predstavili svoje poslovanje. Reč je, kako je istakla dr
Kerstin, o malom, fleksibilnom inženjerskom preduzeću, sa
desetogodišnjim uspešnim iskustvom u Nemačkoj i drugim
zemljama. Pruža inženjerske usluge i usluge savetovanja u
hidrogeološkoj, geofizičkoj i geotehničkoj oblasti, kao i
primenu Geografskog informacionog sistema. U širokom krugu
korisnika, posebno se izdvajaju rudarska preduzeća i arheološke
službe.
Povećana
slika ima 61 KB.
|
|
|
|
3) Evo čoveka, zaslužnog za ovaj susret, u akciji. To je geolog Dubravko Violić, ovde u ulozi
prevodioca (drugi s desna).
Povećana
slika ima 53 KB. |
|
|
|
4) Razgovori su poprimili sasvim
drugačiji tok kad smo naše ljubazne domaćine upoznali sa
istorijskim značajem ranijih kontakata Saksonaca i ovog dela
Srbije. Predočili smo im projekat zaštite Rudne Glave kao
poduhvat koji Srbija ne može sama da izvede, a i da može - to
ne bi bilo fer jer je reč o lokalitetu od
izuzetnog značaja za ranu istoriju celokupne evropske
zajednice. Pošto su naši sagovornici bili vrhunski geolozi, sa
posebnim afinitetom za arheologiju - nije im trebalo dva puta
govoriti!
Povećana
slika ima 51 KB.
|
|
|
|
5) Kada smo na
ovaj neobičan način našli zajednički imenitelj, dr
Kerstin je predložila da pokušamo zajedničkim snagama da
projekat "proguramo" u Evropu, i to najpre preko
Saksonije. Po povratku u Nemačku ona će pregledati kalendar
naučnih i stručnih skupova, i odabrati onaj koji bude
smatrala najpogodnijim da se nastupi sa promocijom projekta. Ona
će, takodje, sa svojom ekipom da pomogne da taj nastup bude
oblikovan prema standardima EU. Razmenili smo e-mailove, izraze
zahvalnosti i obećanja za nastavak saradnje, a onda stali svi
skupa pred objektiv našeg fotografa. Povećana
slika ima 45 KB.
|
|
|
|
6) A onda su ova trojica hteli i posebno da se
slikaju. (Pre toga su prešli na "ti", razume se).
Posle slikanja, g. Durlić (mali debeli levo), izrazio je nadu
da će se uskoro videti na Rudnoj Glavi, a Dubravko (u sredini)
je uzvratio: "E samo da se što pre zbrišu ove usrane
granice pa da počnemo da saradjujemo ko ljudi!" Na to je
Bora (desno) obećao svu neophodnu pomoć IPM (garantno pismo i
ostalo što ide uz ozbiljan poziv stranom gostu da dođe u
posetu.)
Povećana
slika ima 38 KB.
|
|
|
|
7) Ali tu nije bio kraj: glavni
akteri ovog susreta, Paun i Kerstin, otkriše da su poznavaoci
ruskog jezika pa su hteli malo da popričaju i "u četiri
oka", bez prevodioca. Он
сказал: "Мне
оченъ рад
что мы
познакомился!
Думаю
что проект,
а кому мы
разговаривали,
представляеть
красивый
пример
работы
от
европеического
интереса.
Потому нам
нужна его
окончать
с успехом!"
- "Хорошо,
хорошо, и я
так думаю!"
- сказала
она.
Потому онa
ему далa e-mail
для
корреспонденции.
K.Hartsch-HuG@t-online.de
Pa pišite joj i vi ... i navijajte za nas!
Povećana
slika ima 39 KB.
|
|
|
|