|
Ekipa
u sastavu: Žarko Maksimović, dipl. ing. gradjevine iz
Majdanpeka, Paun Es Durlić, kustos muzeja u Majdanpeku i Predrag
Durlić-Vujić budući arheolog toga muzeja, uz pratnju fotografa muzeja Miroslava
Balabanovića, obišla je lokalitet. Cilj posete je bio, pored uvida
u opšte stanje stvari, vizuelna prospekcija terena radi
pribavljenja mišljenja iskusnog gradjevinskog inženjera Maksimovića o mogućnosti
konzervacije, prema idejnom projektu Čedomira
Vasića. Gospodin Maksimović se odmah proglasio kompetentnim za problem
izgradnje puta od centra sela do rudnika, kao i svih staza kojima će
posetioci ići oko njega i kroz njega. Za rešenje problema konzervacije
ostataka praistorijskog rudnika, sugerisao je da treba konsultovati stručnjake
iz Instituta za ispitivanje materijala iz Beograda. Za sladokusce smo
izabrali najlepše snimke, koji omogućavaju da se stekne slika o
karakteru terena ali i da se doživi neponovljiva lepota pogleda na
okolni pejsaž. Za pravi užitak - treba klinkuti na fotografiju i sačekati
da se učita u svojoj pavoj veličini! |
|
|
1) Panorama
lokaliteta. Snimak je načinjen 1996. godine i ovde je
postavljen radi poređenja. Sistematska arheološka iskpavanja
prestala su 1989. godine. Lokalitet je poslednji put očišćen
1990. godine, za potrebe velikog međunarodnog arheološkog
Simpozijuma koji je održan u Donjem Milanovcu. Otada lokalitet
obilaze retke grupe zainteresovanih stručnjaka. I, naravno,
ekipa majdanpečkog muzeja.
Povećana
slika ima 125 KB. |
|
|
|
2) Centralni
deo lokaliteta. Sadašnje stanje. Konzervacijom treba,
najpre, sprečiti erozivno delovanje atmosferilija na površinu
stena, a potom naći i najbolje tehničko rešenje za učvršćivanje
velikih kamenih blokova.
Povećana
slika ima 137 KB. |
|
|
|
3) Centralni
deo lokaliteta, detalj. Na ovom snimku se najbolje vidi
kakav posao očekuje konzervatore: treba zaustaviti dalje
raspadanje stena! Uvek, kada odemo na lice mesta, i počnemo da
razmišljamo o ovim stvarima, ponavljamo u sebi pitanje može li
David pobediti Golijata?
Povećana
slika ima 144 KB. |
|
|
|
4) Budući
muzej pod vedrim nebom? Naša mala ekipa sa zabrinutošću
posmatra urušene ostatke najlepših praistorijskih okana, obeleženih
br. 2. Ovde, po zamisli autora (Vasić-Jovanović), treba da se
izgradi zaštitna konstrukcija, a ispod nje "bila bi
prikazana tehnologija ranoeneolitskog rudarstva bakra koja je
primenjivana na Rudnoj Glavi". Vidi
ideju ... Kako je izgledalo dno ovog "okna"
prilikom otkrivanja, septembra 1989. godine, vidi
ovde.
Povećana
slika ima 115 KB.
|
|
|
|
5) Strogi
centar prezentacije: grupa okana 2. Naša trojka se slikala
za uspomenu na mestu gde treba da bude, kao što je ranije
rečeno, muzej pod vedrim nebom! Cilj budućih turističkih
poseta je upravo ova tačka; ovde treba da se suoče sa
rekonstruisanom ranoeneolitskom tehnologijom, što će reći sa
modelima rudara toga vremena, u raznim radnim položajima ...
Ajd, da kažemo: na slici su, s leva udesno, Predrag, Žarko
i Paun.
Povećana
slika ima 137 KB.
|
|
|
|
6) Nebeski
osećaj! Da podelimo još malo naše uživanje sa posetiocem
sajta. Pored okna 2f, tačno pod nogama našeg fotografa Miroslava,
nalazi se geodetska tačka koja pokazuje apsolutnu nadmorsku
visinu od 422,38 m. U pozadini su plavi rubovi Malog vrteča.
Tamo je, daaavno u detinjstvu, ovaj debeljko sa kačketom i u
prugastom džemperu, pastirovao. Bio je sluga, veli, čuvao 120
ovaca kod gazda Janka Durlje. (Vidi
kako je kasnije uzvratio čoveku za ove nezaboravne trenutke iz
detinjstva!)
Povećana
slika ima 103 KB.
|
|
|
|
7) Pogled
na okna 3 i 4. Sa platforme ispred okna 2f, što će reći
ispred ulaza u budući muzej, pruža se lep pogled
"nizbrdo", na ostatke okana 3 i 4. Zahvaljujući
dnevnom kopu savremenog Rudnika magnetita (zatvoren 1968.
godine), presečen je kanal rudne žile, iz koga je ruda bakra
izvađena 7000 godina ranije! Posetiocu se, dakle, pruža
jedinstvena prilika da - u učionici pod vedrim nebom - vidi i
opipa eneolitsko rudarsko okno! "Rebrasta" tekstura
zidova stene karakterističan je znak za kojim mi, domaći
arheometalurzi, idemo kada rekognosciramo teren diljem vascelog
majdanpečkog rudišta. Tako je nađena Praurija!
Povećana
slika ima 177 KB. Isplati se!
|
|
|
|
8) Slika
za uspomenu. Sve što se do sada radilo na Rudnoj Glavi, a
naročito ovo sada što mi preduzimamo - ima jedan jedini cilj:
da se i Ti, dragi posetioče sajta, jednoga dana slikaš na
ovome mestu za uspomenu i dugo sećanje! Nimalo ne sumnjamo da
će ta slika, ako se ostvari naša želja, imati počasno mesto
u tvome albumu! Ne oklevaj, povećaj sliku i gustiraj! Isti ovaj
božanstveni krajolik, stojeći na ovom olimpijskom mestu,
upijali su svojim pogledima i naši daaaleki preci pre sedam
milenijuma.
Povećana
slika ima samo 96 KB.
|
|
|
|
9) Motiv
za razglednicu. Fotograf je ovo okinuo baš kako valja. Kada
su se sklonile one tri spodobe, ostao mu je čist pogled na
dolinu reke Šaške (<nem. Sachsen) u kojoj se
"stisnulo" selo Rudna Glava. Plavičasta traka na
horizontu u daljini jeste venac krša. Ona grba na levoj strani
je Sto, a na desnoj su masivi Velikog krša. Između te dve tačke
prostire se prelepi gornjanski plato. Tu je negde i selo
Gornjane! Pominje se, prvi put, 1524. godine, pod imenom
"Gornjani". Opustelo je, pa su ga Turci naselili
Vlasima.
Povećana
slika ima samo 80 KB. Čuvati kao razglednicu!
|
|