(1)

13. maj 2001.

PRVO REKOGNOSCIRANJE TERENA

Ekipa u sastavu: Žarko Maksimović, dipl. ing. gradjevine iz Majdanpeka, Paun Es Durlić, kustos muzeja u Majdanpeku i Predrag Durlić-Vujić budući arheolog toga muzeja, uz pratnju fotografa muzeja Miroslava Balabanovića, obišla je lokalitet. Cilj posete je bio, pored uvida u opšte stanje stvari, vizuelna prospekcija terena radi pribavljenja mišljenja iskusnog gradjevinskog inženjera Maksimovića o mogućnosti konzervacije, prema idejnom projektu Čedomira Vasića. Gospodin Maksimović se odmah proglasio kompetentnim za problem izgradnje puta od centra sela do rudnika, kao i svih staza kojima će posetioci ići oko njega i kroz njega. Za rešenje problema konzervacije ostataka praistorijskog rudnika, sugerisao je da treba konsultovati stručnjake iz Instituta za ispitivanje materijala iz Beograda. Za sladokusce smo izabrali najlepše snimke, koji omogućavaju da se stekne slika o karakteru terena ali i da se doživi neponovljiva lepota pogleda na okolni pejsaž. Za pravi užitak - treba klinkuti na fotografiju i sačekati da se učita u svojoj pavoj veličini!

1) Panorama lokaliteta. Snimak je načinjen 1996. godine i ovde je postavljen radi poređenja. Sistematska arheološka iskpavanja prestala su 1989. godine. Lokalitet je poslednji put očišćen 1990. godine, za potrebe velikog međunarodnog arheološkog Simpozijuma koji je održan u Donjem Milanovcu. Otada lokalitet obilaze retke grupe zainteresovanih stručnjaka. I, naravno, ekipa majdanpečkog muzeja. 

Povećana slika ima 125 KB. 

2) Centralni deo lokaliteta. Sadašnje stanje. Konzervacijom treba, najpre, sprečiti erozivno delovanje atmosferilija na površinu stena, a potom naći i najbolje tehničko rešenje za učvršćivanje velikih kamenih blokova.

Povećana slika ima 137 KB. 

3) Centralni deo lokaliteta, detalj. Na ovom snimku se najbolje vidi kakav posao očekuje konzervatore: treba zaustaviti dalje raspadanje stena! Uvek, kada odemo na lice mesta, i počnemo da razmišljamo o ovim stvarima, ponavljamo u sebi pitanje može li David pobediti Golijata? 

Povećana slika ima 144 KB.

4) Budući muzej pod vedrim nebom? Naša mala ekipa sa zabrinutošću posmatra urušene ostatke najlepših praistorijskih okana, obeleženih br. 2. Ovde, po zamisli autora (Vasić-Jovanović), treba da se izgradi zaštitna konstrukcija, a ispod nje "bila bi prikazana tehnologija ranoeneolitskog rudarstva bakra koja je primenjivana na Rudnoj Glavi". Vidi ideju ... Kako je izgledalo dno ovog "okna" prilikom otkrivanja, septembra 1989. godine, vidi ovde

Povećana slika ima 115 KB.

5) Strogi centar prezentacije: grupa okana 2. Naša trojka se slikala za uspomenu na mestu gde treba da bude, kao što je ranije rečeno, muzej pod vedrim nebom! Cilj budućih turističkih poseta je upravo ova tačka; ovde treba da se suoče sa rekonstruisanom ranoeneolitskom tehnologijom, što će reći sa modelima rudara toga vremena, u raznim radnim položajima ... Ajd, da kažemo: na slici su, s leva udesno, Predrag, Žarko i Paun

Povećana slika ima 137 KB. 

6) Nebeski osećaj! Da podelimo još malo naše uživanje sa posetiocem sajta. Pored okna 2f, tačno pod nogama našeg fotografa Miroslava, nalazi se geodetska tačka koja pokazuje apsolutnu nadmorsku visinu od 422,38 m. U pozadini su plavi rubovi Malog vrteča. Tamo je, daaavno u detinjstvu, ovaj debeljko sa kačketom i u prugastom džemperu, pastirovao. Bio je sluga, veli, čuvao 120 ovaca kod gazda Janka Durlje. (Vidi kako je kasnije uzvratio čoveku za ove nezaboravne trenutke iz detinjstva!)
Povećana slika ima 103 KB.

7) Pogled na okna 3 i 4. Sa platforme ispred okna 2f, što će reći ispred ulaza u budući muzej, pruža se lep pogled "nizbrdo", na ostatke okana 3 i 4. Zahvaljujući dnevnom kopu savremenog Rudnika magnetita (zatvoren 1968. godine), presečen je kanal rudne žile, iz koga je ruda bakra izvađena 7000 godina ranije! Posetiocu se, dakle, pruža jedinstvena prilika da - u učionici pod vedrim nebom - vidi i opipa eneolitsko rudarsko okno! "Rebrasta" tekstura zidova stene karakterističan je znak za kojim mi, domaći arheometalurzi, idemo kada rekognosciramo teren diljem vascelog majdanpečkog rudišta. Tako je nađena Praurija!
Povećana slika ima 177 KB. Isplati se! 

8) Slika za uspomenu. Sve što se do sada radilo na Rudnoj Glavi, a naročito ovo sada što mi preduzimamo - ima jedan jedini cilj: da se i Ti, dragi posetioče sajta, jednoga dana slikaš na ovome mestu za uspomenu i dugo sećanje! Nimalo ne sumnjamo da će ta slika, ako se ostvari naša želja, imati počasno mesto u tvome albumu! Ne oklevaj, povećaj sliku i gustiraj! Isti ovaj božanstveni krajolik, stojeći na ovom olimpijskom mestu, upijali su svojim pogledima i naši daaaleki preci pre sedam milenijuma. 
Povećana slika ima samo 96 KB.

9) Motiv za razglednicu. Fotograf je ovo okinuo baš kako valja. Kada su se sklonile one tri spodobe, ostao mu je čist pogled na dolinu reke Šaške (<nem. Sachsen) u kojoj se "stisnulo" selo Rudna Glava. Plavičasta traka na horizontu u daljini jeste venac krša. Ona grba na levoj strani je Sto, a na desnoj su masivi Velikog krša. Između te dve tačke prostire se prelepi gornjanski plato. Tu je negde i selo Gornjane! Pominje se, prvi put, 1524. godine, pod imenom "Gornjani". Opustelo je, pa su ga Turci naselili Vlasima.
Povećana slika ima samo 80 KB. Čuvati kao razglednicu!


* Uvod * Idejni projekat * Operativni plan * Radni timovi * Dnevnik rada *

* Dokumentacija * Knjiga utisaka * Diskusiona lista * Donatori * Linkovi * E-mail *
* Home projekt * Home site * Pomoc *