|
Slobodan
Marković zvani "B'Z" rođen je u Slatini kod Bora 1932. godine.
Završio je četiri razreda osnovne škole ("Sa pripravnim pet!" - kaže u
šali.) Imao je 12 godina kada mu je otac kupio jednu malu violinu i kada
je počeo da uči kod tada čuvenog lautara Janka Trailovića iz Lubnice,
zvanog Janku Takan. Od ovog majstora je naučio i najveći broj pesama
koje danas zovemo "starinskim" jer se više ne pevaju.
O Slobodanu sam saznao
od Filipa Paunjelovića, mog saradnika i prijatelja iz Crnorečja, a
direktnu vezu sa njim uspostavio mi je meštanin Dragi Krčobić, poznati
kulturni poslenik i zaljubljenik u vlaški folklor, koji i sam izvanredno
lepo peva starinske pesme a uz to je i dobar violinista.
Kod
Slobodana sam bio dva puta. Prvi put (20. XI 2005.) sa kolegom Borivojem
Krčmarevićem, koji me je vozio svojim kolima od Rudne Glave do Slatine,
a drugi put (28. XI 2005) svoja kola je upalio fotograf muzeja Miroslav
Balabanović i vozio od Majdanpeka do Slatine i nazad takođe o svom
trošku. Oba puta smo načinili mnoge digitalne snimke i oba puta smo
napravili video zapise. Da bi se videlo u kakvim uslovima se odvija
projekat "Poslednji orfeji Balkana", valja dodati da nam je prvi put
digitalni foto-aparat iznajmila OŠ "Branko Perić" iz Rudne Glave a video
kameru Denis Durlić iz "MotoServisa" u Blizni, dok je video zapis druge
seanse sačinio Miroslav Balabanović sa kamerom koja se tada slučajno
zatekla kod njega, a koja pripada jednoj majdanpečkoj organizaciji, čije
ime ne smem da pomenem jer je Miroslav nosio kameru u Slatinu bez
njihovog znanja.
Tonske
snimke sačinio sam sa svojim već omatorelim laptopom, koji me je
prilikom prve seanse iznenadio preranom "hibernacijom" i gubitkom dela
snimljenog materijala. (Da nije bilo dobre domaće šljivovice, i sam bih
otišao u hibernaciju,
vidi)! Poznato je da prenosivi računari
nemaju kvalitetnu muzičku karticu i kada se radi "na struju" snimak
prati neizbežno brujanje koje dolazi od kulera. U nedostatku spoljne
muzičke kartice (kao u mom slučaju!) brum se može izbeći isključenjem
mrežnog napajanja i prelaskom na baterije, što znači da na raspolaganju
imate nešto manje od sat vremena rada! Što je veoma malo kada se
ima u vidu da jedna Slobodanova pesma traja dvadesetak minuta!
|
Sa prvog
snimanja, 20. XI 2005. godine |
|
 |
 |
 |
|
Sl 4. - Slobodana smo
bukvalno pokupili sa njive |
Sl. 5 - Nismo mu dali
priliku ni da se presvuče ... |
Sl. 6 - Lap top u
hibernaciji, a etnolog u šoku, spas u rakiji ... |
Foto: B. Krčmarević, P.
Durlić, M. Balabanović
Kontakt sa
Slobodanom: (030) 36 966 |
