Home Kultura Vlaha - muzička baština
SLOBODAN MARKOVIĆ B'Z - POSLEDNJI ORFEJ BALKANA IZ SLATINE KOD BORA
Iz dnevnika istraživača P. Durlića

Sl. 1 - Slobodan Marković je na samom vrhu vlaškog muzičkog stvaralaštva

Sa snimanja u Slatini, 28. XI 2005. godine

Sl. 2 - U Slobodanovom domu u Slatini, pre početka snimanja

Sl. 3 - Slobodan u trenutku interpretacije

Sl. 4 - Za usopomenu: etnolog i njegov novi prijatelj Sl. 5 - Slobodan ispred crkve u Slatini

Slobodan Marković zvani "B'Z" rođen je u Slatini kod Bora 1932. godine. Završio je četiri razreda osnovne škole ("Sa pripravnim pet!" - kaže u šali.) Imao je 12 godina kada mu je otac kupio jednu malu violinu i kada je počeo da uči kod tada čuvenog lautara Janka Trailovića iz Lubnice, zvanog Janku Takan. Od ovog majstora je naučio i najveći broj pesama koje danas zovemo "starinskim" jer se više ne pevaju. 

O Slobodanu sam saznao od Filipa Paunjelovića, mog saradnika i prijatelja iz Crnorečja, a direktnu vezu sa njim uspostavio mi je meštanin Dragi Krčobić, poznati kulturni poslenik i zaljubljenik u vlaški folklor, koji i sam izvanredno lepo peva starinske pesme a uz to je i dobar violinista.

Kod Slobodana sam bio dva puta. Prvi put (20. XI 2005.) sa kolegom Borivojem Krčmarevićem, koji me je vozio svojim kolima od Rudne Glave do Slatine, a drugi put (28. XI 2005) svoja kola je upalio fotograf muzeja Miroslav Balabanović i vozio od Majdanpeka do Slatine i nazad takođe o svom trošku. Oba puta smo načinili mnoge digitalne snimke i oba puta smo napravili video zapise. Da bi se videlo u kakvim uslovima se odvija projekat "Poslednji orfeji Balkana", valja dodati da nam je prvi put digitalni foto-aparat iznajmila OŠ "Branko Perić" iz Rudne Glave a video kameru Denis Durlić iz "MotoServisa" u Blizni, dok je video zapis druge seanse sačinio Miroslav Balabanović sa kamerom koja se tada slučajno zatekla kod njega, a koja pripada jednoj majdanpečkoj organizaciji, čije ime ne smem da pomenem jer je Miroslav nosio kameru u Slatinu bez njihovog znanja.

Tonske snimke sačinio sam sa svojim već omatorelim laptopom, koji me je prilikom prve seanse iznenadio preranom "hibernacijom" i gubitkom dela snimljenog materijala. (Da nije bilo dobre domaće šljivovice, i sam bih otišao u hibernaciju, vidi)! Poznato je da prenosivi računari nemaju kvalitetnu muzičku karticu i kada se radi "na struju" snimak prati neizbežno brujanje koje dolazi od kulera. U nedostatku spoljne muzičke kartice (kao u mom slučaju!) brum se može izbeći isključenjem mrežnog napajanja i prelaskom na baterije, što znači da na raspolaganju imate nešto manje od sat vremena rada! Što je veoma malo kada se ima u vidu da jedna Slobodanova pesma traja dvadesetak minuta!

Sa prvog snimanja, 20. XI 2005. godine

Sl 4. - Slobodana smo bukvalno pokupili sa njive

Sl. 5 - Nismo mu dali priliku ni da se presvuče ... Sl. 6 - Lap top u hibernaciji, a etnolog u šoku, spas u rakiji ...

Foto: B. Krčmarević, P. Durlić, M. Balabanović

Kontakt sa Slobodanom: (030) 36 966


 

MAĬSTORU MANOĬĽA

Vlaška balada o široko rasprostranjenom motivu gradbene žrtve, koji je u srpskom folkloru poznat pod nazivom "Zidanje Skadra na Bojani". Ova Slobodanova melodija je sasvim sigurno jedna od najlepših vlaških pesama koja se danas kod nas može čuti! Kompletna pesma, i to bez standarog ponavljanja, traje tek nešto manje od pola sata!

Pocetak (0.6 MB MP3)

Pi un đal frumuos,
Pi mândru đe duos,
Pin curmat frumuos
Ńegru Vodă trĭaśe,
Cu-aĭ nuavă maĭstorĭ marĭ
Śe sînt calfe đe zâdarĭ,
Cu ĭeĭ Mănoĭľa đe zăśe,
Pi ĭel ńima nu-l ăntrĭaśe ...

....

 

SARAC BIŃE

Vanredno lepa vlaška elegija o ljudskoj sudbini: o siromaštvu, o prolaznosti života, o neminovnosti smrti ...

*** Anegdota sa snimanja:

Dok smo preslušavali snimak ove pesme, Slobodan me je pažljivo posmatrao, a onda je u jednom trenutku rekao:

- Śe zîś, ći scuală đi pĭe muarće, a?

- Nu, muoşu Slobodańe! - odgovorio sam posle kraćeg razmišljanja - Asta cînćic o să ma do omuare!

Nesvesno i spontano, dva zarobljenika arhaične vlaške kulture dotakli su orfističku suštinu njenog fatalizma!

 

Odlomak (328 KB)

Sărac bińe đi đemult,
Vrodată sreć-am avut,
Ś-am facut đe ć-am pĭerdut,
Nu će măĭ avĭem pe pomânt ...

..... Cela pesma (3 MB, 6 minuta)

 

Literatura:

Paun Es Durlić, Elementi titanomahije u vlaškim mitološkim pesmama

 
Kontakt
.
.

 *[Home]*[Novosti]*[Mapa sajta]*[O nama]*[O mestu]*

*[Naš teren]*[Zbirke]*[Postavka]*[Arheologija]*[Etnologija]*[Istorija]*
*[Istorija umetnosti]*[Projekti]*[Sponzori]*[Knjiga utisaka]*
*[Linkovi]*[Forum]*[Bilten]*[Muzika]*[FotoGalerija]*[Jezik]*
.
.

© 01. januar 2006, Muzej u Majdanpeku

Modify 29-07-2017

Free Web Counter